СИМБИОЗА
Број 13, октобар 2014. Часопис студената Биолошког факултета Универзитет у Београду
РЕЧ УРЕДНИКА Лена Илић
Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду
Главни и одговорни уредник Лена Илић
Уредници Душан Радојевић Бојан Петровић Невена Петровић Ана Вулетић
Лектура и коректура Бојан Петровић
Редакција
Марија Перић Весна Ђоковић Тања Пајић Сузана Станисављевић Марија Гајић Петар Ђурић Наташа Павловић Александра Вукојичић Милена Спасојевић Марко Стојановић Катарина Стевановић Тамара Бањевић
Сарадници
Дино Мартинић Милица Новаковић Ђурђија Паучковић Невена Вукојичић Марко Лазин Наташа Јосиповић Димитрије Станковић Јована Петровић
Адреса
casopis.simbioza@gmail.com ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза
1 / СИМБИОЗА
Драге колеге,
З
адовољство ми је да вам представим нови број ,,Симбиозе’’. У јуну, нажалост, због катастрофалних временских непогода у земљи, као и бројних студентских обавеза редакција је одлучила да објављивање броја одложи за почетак октобра. Искористила бих ову прилику да пожелим добродошлицу нашим новим колегама, бруцошима и пожелим им срећу у току студија. Надам се да ће вам ,,Симбиоза’’ бити добар прозор у студентски свет, као и свет биологије. Тема овога броја је свечаност поводом Дана Факултета и отварања реновиране Ботаничке баште “Јевремовац”. У овом јесењем броју читаћете и о новостима у науци, догађајима који су у претходном периоду промовисали науку и о
тренутно у медијима највише заступљеној теми - епидемији ебола вируса. Испред редакције студентског часописа зхваљујем деканки Биолошког факултета проф. др Јелени Кнежевић-Вукчевић на прослеђеном говору са свечаности која је тема овог броја, проф. др Петру Марину на могућности да фотографишемо прославу у Башти, доц. др Бојану Митићу на времену које је посветио припремању одговора за интервју и Наташи, Невени, Димитрију и Марку као и нашим сталним сарадницима Милици, Дину и Ђурђији. Већ приликом окретања првих страница часописа видећете позив за нове чланове редакције, па уколико сте заинтересовани да заједно са нама доприносите промоцији нашег факултета и активности наших колега јавите нам се. Желим вам пријатно читање.
садржај
21
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
БИОЛОГИЈА
3
Новости Студентског парламента
13
Биологија у медијима
4
Фотографије са апсолвентске вечери Генерација 2010. Савез студената Биолошког факултета Интервју са професором
16
Највирулентнији патоген
19
Пчеле
Доц. др Бојан Митић
21
О положају жена у науци
Терен БИД “Јосиф Панчић” Медведник 2014.
22
Проглашена четири нова заштићена подручја у Србији
5 6 7
ТЕМА БРОЈА 10
Поздравни говор декана Биолошког факултета Дан Биолошког факултета и свечано отварање Ботаничке баште
Интернет презентација Профил на issuu.com
11
Фото-репортажа са свечаног отварања Ботаничке баште “Јевремовац”
Facebook група Twitter профил
19
фотографија са насловне стране Димитрије Станковић
7
Епидемија еболе, криза у Западној Африци и шта се променило од седамдесетих до данас
МОЗАИК 23
Наука и прикљученија
24
28
Нобелови лауреати 2014. за медицину и хемију Пета Ноћ истраживача у знаку љубави Једанаеста Заштитијада 2014
29
Неверовали или да
31
Редакција препоручује
33
Календар
О нама, о њима
26
26 13 СИМБИОЗА / 2
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
НОВОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА
ИНФОРМАТИВНИ КУТАК
Дино Мартинић Председник Студентског парламента Поштовани студенти,
К
ао и прошле године Студентски парламент Биолошког факултета постигао je договор са Управом Факултета око финансирања продужене четврте године, тај договор потврђен је на седници Савета факултета која је одржана 20. јуна. Студенти продужене четврте године плаћају трошкове уписа и највише 10% од редовне цене школарине. На предлог Студентског парламента ово је имплементирано у Правилник о трошковима студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Ово правило ће се примењивати при упису докле год овај правилник важи. Што се тиче студената коју следећу школску годину уписују у статусу самофинасирајућег студента постоји могућност смањивања школарине на следећи начин: Студент који у зимском испитном року оствари 10 ЕСПБ, ослобођен је плаћања треће и четврте рате и моћи ће несметано да пријави испите и у летњим испитним роковима. Уколико студент освоји додатних 25 ЕСПБ током летњих испитних рокова, и даље не мора да измири своја дуговања (трећу и четврту рату школарине) и моћи ће несметано да пријави испите у јесењим испитним роковима. Уколико студент у јесењим испитним роковима оствари додатних 25 ЕСПБ, осносно укупно 60 ЕСПБ за целу школску годину, опраштају му се обе рате (и трећа и четврта). Уколико студент у јесењим 3 / СИМБИОЗА
роковима не оствари овај услов у обавези је да плати и трећу и четврту рату школарине. Поред договора за финансије на Наставно-научном већу, на предлог Студентског парламента, усвојен је Правилник о вредновању ваннаставних активности. Комисија је почетком октобра први пут од усвајања правилника скупљала документацију за признавање ваннаставних ЕСПБ. Још једна новина Студентског парламента ја активирање електронске поште, можете нам писати на spbf@bio.bg.ac.rs, или на фејсбук страници Биолошког факултета коју администрирају чланови Студентског парламента. Електронска пошта се проверава редовно, и осетите се слободним да нам пишете када имате неке недоумице или су вам потребне информације у вези са студирањем на Биолошком факултету. Такође, предлажемо да погледате Информатор Биолошког факултета који је доступан у електронском облику на сајту студената као и књигу предмета за основне академске студије. Вероватно сте приметили да је сајт студената Биолошког факултета реконструисан, поред визуелних промена, сајт је попуњен и новим садржајима. На сајту тренутно можете пронаћи вести, све сервисне информације о студијама, план студија, књигу предмета и правне акте који дефинишу права и обавезе током студија. Такође препоручујемо да редовно пратите секцију „Конкурси и стипендије“ која се редовно ажурира са новим конкурсима и стипендијама.
Упис на мастер студије Биолошки факултет Пријављивање за упис на мастер студије обавиће се од 13-15. октобра у термину од 1014 часова. За пријављивање студентима нашег Факултета нису потребна никаква документа. Кандидати са других Факултета морају донети Извод из матичне књиге рођених и фотокопије Уверења о дипломирању и Уверења о положеним предметима са претходних студија Упис ће бити извршен 16. и 17. октобра у складу са Ранг листом, која се прави према просеку и броју година студирања претходних студија. Цена уписа је 3000. динара, а школарина за самофинансирајуће студенте износи 80.000 динара подељених у 4 рате не мање од 20.000 динара са доспећем у моменту уписа, 31. децембра, 31. марта и 31. маја. Број буџетских и самофинансирајућих студената по студијским програмима је: Биологија: 40 буџет, 40 самофинасирајућих Молекуларна биологија и физиологија: 30 буџет, 30 самофинасирајућих Екологија: 20 буџет, 20 самофинасирајућих Професор биологије: 10 студената на буџету Професор екологије и заштите животне средине: 5студената на буџету, 5 самофинасирајућих
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ИНФОРМАТИВНИ КУТАК
Распоред предавања и вежби
АПСОЛВЕНТСКО ВЕЧЕ Генерација 2010.
Биолошки факултет Распоред предавања и вежби за зимски семестар школске 2014/2015. године можете преузети ОВДЕ.
Доситеја 2014/2015 Фонд за младе таленте Републике Србије Фонд за младе таленте Републике Србије расписује конкурс за стипендирање до 800 студената завршне године основних академских студија и до 400 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је основач Република Србија за школску 2014/2015. годину. Конкурс и неопходну документацију можете преузети са сајта студената Биолошког факултета.
Студентске стипендије и кредити Министарство просвете, науке и технолошког развоја Министарство је расписало конкурс за студентске стипендије и кредите за школску 2014/2015. годину. Конкурс можете преузети ОВДЕ. На сајту Министарства се можете информисати о изменама предвиђеним за школску 2014/2015. годину и начину исплаћивања рата на месечном нивоу.
Студентски домови Студентски центар Конкурс за пријем студената у установу Студентски центар Београд за школску 2014/2015. годину можете преузети ОВДЕ. СИМБИОЗА / 4
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
САВЕЗ СТУДЕНАТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА НА ПОЧЕТКУ НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ Ђурђија Паучковић Председник Савеза
С
авез студената је добровољно, непрофитно удружење студената Биолошког факултета, који је активно постало са радом 2009. године. Офоримило га је неколико амбициозних студента, са јаком жељом да се активно укључе у друштвено-одговорне активности заједнице, у хуманитарни рад и у едукацију студената на различитим пољима. Сваки студент има право да буде члан Савеза студената Биолошког факултета и на тај да начин стекне право на коришћење повластица које Савез обезбеђује, као и да учествује у свим Савезовим активностима које му могу помоћи у раду на сопственом усавршавању на различитим пољима. Упис у Савез се врши на почетку сваког семестра у договореним терминима и чланство траје годину дана. Чланарина из-
носи 200, а обнова чланства на годишњем нивоу износи 100 динара. Редовни састанци Савеза ће се одржавати на месечном нивоу, у терминима који зависе од слободних сала на Биолошком факултету. Од свог оснивања, Савез је организовао низ едукација: бесплатне курсеве језика, прва помоћ, писање биографије, учествовање на Студентској конференцији на Златибору, затим прикључивање пројекту Каријера и ја. У фебруару 2014. године Савез је органзивао конференцију WiBioSe, у Аранђеловцу, о којој сте могли више да прочитате у предходним бројевима Симбиозе. Веома смо поносни на рад нашег Хуманитарног тима, који је покренуо и подржао низ акција у току протекле школске године, од којих би посебно истакли акције прикупљања помоћи у време мајских поплава ове године.
Како време одмиче, тако се спектар активности Савеза проширује. На почетку нове школске године нас очекују нове едукације (укључујући и оне заостале од прошле године због поплава), нове акције и пројекти. Овом приликом позивамо све заинтересоване студенте да нам се придруже на нашем првом састанку крајем октобра, где ћемо причати о реализацији најновијих подухвата. Обавештење о времену и месту састанка ће бити окачено на огласним таблама ИФБ и ИЗОО, на сајту студената и на страници Савеза на facebook–у. Више информација о раду и организацији Савеза студената Биолошког факултета можете да почитате у предходним бројевима Симбиозе, као и да пронађете на сајту студената. Сва питања можете да пошаљете на ssbif@bio.bg.ac.rs. До наредног виђења срдачан поздрав!
Драге колегинице и ко-
онда право место за вас. Сви заинтересовани студенти могу нам послати пријаву на адресу електронске поште: casopis.simbioza@gmail.com. У пријави је неопходно навести име, презиме и број индекса као и неколико реченица о вашим интересовањима. Крајем октобра организоваћемо састанак редакције како бисмо се упознали и договорили
садржај за децембарски број часописа. Јавите нам се и постаните део нашег успешног тима.
леге,
Р
едакција студентског часописа Биолошког факултета објављује позив за нове чланове “Симбиозе”. Уколико сте тимски играч, имате смисла и волите да пишете, волите да фотографишете и да истражујете - Симбиоза је 5 / СИМБИОЗА
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ИНТЕРВЈУ СА ДОЦ. ДР БОЈАНОМ МИТИЋЕМ
Доцент др Бојан Митић рођен је 1974. године у Чачку где је завршио основну школу и Гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Универзитету у Београду – Биолошком факултету. Учесник је Студентског протеста 1996/97. године. Члан је више домаћих и иностраних научних друштава. До сада је самостално или у коауторству објавио 78 библиографских јединица.
В
Симбиоза: Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет? авно је то било, пре више од 20 година, али мислим да је то љубав љубав према природи коју нам је усадила професорка биологије из чачанске Гимназије, Зденка Ђелошевић.
логијом и постембрионалним развићем Epimorpha (Myriapoda: Chilopoda). Симбиоза: Шта Вас као предавача највише инспирише? ероватно су то студенти.
Симбиоза: Ваша омиљена фраза или филозофска мисао? orget about it.
Симбиоза: Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили? а студије сам дошао директно из војске, са румунске границе, тако да ми је био потребан цео један семестар да се привикнем на факултет и главни град. Омиљени предмет ми је био Човек и животна средина код професора Слободана Јовановића и Иве Савића. Интересантно је да сам током студија најбоље спремио усмени из Развића животиња на коме ћу после дуго година бити асистент. Са друге стране, најтеже ми је било да спремим и положим Биохемију и Упоредну морфологију и систематику Chordata.
Симбиоза: Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором? е, али мислим да је ипак боље да њих питате (мислим на студенте).
Симбиоза: Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом? тудентима Биолошког факултета могу да поручим да до краја буду искрени према себи и да покушају да пронађу мотив за студирање у ово ненормално време. Без обзира на све, мислим да се улагање у знање на крају увек исплати.
Д Н
Симбиоза: Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања? ренутно сам заокупљен апликацијом за Synthesys пројекат у оквиру FP7 програма Европске Комисије. Иначе, последњих година се бавим репродуктивним понашањем, хемоеко-
Т
В
Н
Симбиоза: Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм? миљена књига ми је Тихи Дон Михаила Шолохова, а филм Кум Френсиса Форда Кополе.
О
ероватно историчар, евентуално писац.
F
С
Симбиоза: Која Вам је омиљена земља у којој сте били? устралија, дефинитивно.
А
Симбиоза: Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор? игмунд Фројд, Борислав Пекић, Јован Цвијић, Џон Луис, Грег Еџкоумб...
С
Симбиоза: Да нисте биолог, шта бисте били?
Редакција часописа СИМБИОЗА / 6
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
ТЕРЕН БИД „ЈОСИФ ПАНЧИЋ“ - МЕДВЕДНИК 2014. Невена Вукојичић
К
ао и годинама уназад, и овог лета, Биолошко истраживачко друштво “Јосиф Панчић“ организовало је летњу теренску акцију. Ботаничка, миколошка, ентомолошка, херпетолошка, териолошка и орнитолошка секција, како са својим дугогодишњим, тако и са бројним новим члановима, истраживале су од 15. до 25. јула подручје планине Медведник. Чим смо стигли дочекао нас је призор који нас је шокирао – цела околина села Бебића Лука у коме је наш камп био смештен била је у клизиштима, река је променила ток, пут је био потпуно уништен, а неке од кућа у селу биле су буквално „преполовљене“. Први пут видели смо стварне и застрашујуће последице мајских поплава. Ипак, ово нас није обесхрабрило и кренули смо у свакодневна истраживања терена, околних шума, ливада, потока и освајање врха Медведника. Живот у кампу никада није био досадан – дежурни су покушавали да смућкају нешто што ће личити на ручак (неки од њих су се први пут латили шерпе и шпорета). Требало је нахранити гладне чланове секција које су се једна за другом враћале са напорних или (мало)
7 / СИМБИОЗА
мање напорних терена. Неки се не би вратили до вечере, а понеки чак ни тада. Била је ту и та чувена продавница у најближем селу Поћута, у коју се морало бар једном отићи – и дуууго остати. Тамо је могло и да се поједе и да се попије, и да се заигра шах, али и да се теренске даме исфенирају у оближњем фризерском салону „Чаролија“ (сви знамо колико су тешки услови на терену, колико коса страда и колико ју је битно неговати)! Када смо већ код личне хигијене, морамо поменути и чувено купање на водопаду, леденом водом (за оне храбре), али је неизбежно поменути и наше најхрабрије колеге који за себе кажу да су чланови „биОЛОШКЕ секције“, а чије је купање кишницом из сливника био доживљај за цео камп! У поподневним сатима, радило се, детерминисало и сређивао се материјал, некад са струјом, некад без струје, која је често нестајала због кише и олуја које су нас скоро свакодневно пратиле. Али, све је то био доживљај, и неколико секција које су покисле до голе коже и буквално сурфујући по путу се вратили са терена, и детерминисање материјала уз помоћ чеоне лампе... Све су то искуства која су
нам показала да се можемо снаћи и живети и без неких ствари које се у нашој свакодневници подразумевају, искуства која су нас зближила са природом, и дефинитивно искуства која никад нећемо заборавити. Уосталом, без струје смо ноћу још боље уживали сатима зурећи у звездано небо, и фасцинантну кишу метеора! Јесте ли икада такво небо могли да видите у граду? Ноћи су заправо и биле једини сати одмора – излежавање поред логорске ватре, музика, прича, упознавање и зближавање. Премало сати сна ушушкани у својим врећама, а затим сутрадан изнова нови доживљаји. Како то обично бива, последњи дан терена био је и најсунчанији и најлепши – а ми смо га врло искористили. Док се прасе окретало на ражњу, неки су се сунчали, неки одмарали, а неки правили терен за људски шах. Десет дана је пролетело, и ми смо кренули пут Београда. Док су нам кроз главу пролазили сви занимљиви догађаји са ове акције, већ смо почели да размишљамо о следећем лету – јер ко једном оде зна да нема боље забаве, дружења и нема лепшег начина за учење од терена!
ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА
© Борис Илић
СИМБИОЗА / 8
ТЕМА БРОЈА
© Наташа Јосиповић 9 / СИМБИОЗА
ТЕМА БРОЈА
ПОЗДРАВНИ ГОВОР ДЕКАНА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА Дан Биолошког факултета и свечано отварање Ботаничке баште “Јевремовац” Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић
П
оштовани гости, колегинице и колеге, драги студенти, даме
и господо, Велика ми је част и задовољство да вам се обратим у име наставника, сарадника и студената Биолошког факултета Универзитета у Београду и да вам пожелим добродошлицу на прославу Дана Биолошког факултета и свечано отварање великог стакленика и Ботаничке баште „Јевремовац“. Дозволите ми да посебно поздравим: Његову екселенцију Мајкла Давенпорта, шефа Делегације Европске уније у Србији, др Срђана Вербића, министра просвете, науке и технолошког развоја РС, професорку Иванку Поповић, проректорку Универзитета у Београду. Поздрављам и академике, представнике министарстава РС, ваше екселенције амбасадоре, представнике дипломатског кора, декане и продекане факултета, директоре научних института, представнике Града и градске управе и све друге присутне колеге и пријатеље. Хвала вам што сте данас са нама да поделимо радост и понос због овог великог догађаја. Биолошки факултет Универзитета у Београду је најстарија институција високог образовања из биологије у Србији. Наша историја почела је 28. септембра 1853. године, када је на Великој школи, данас Универзитету у Београду, основан Ботанички и зоолошки кабинет, а за првог управника постављен наш велики ботаничар Јосиф Панчић. Од тих времена па до данас, Биолошки факултет је израстао у највећу високошколску институцију биолошких наука у Србији, са 3 института, 14 катедри, 10 центара, 112
наставника и асистената, 50 истраживача, 65 административних и техничких сарадника, 12 акредитованих студијских програма и преко 1500 студената. На нашем Факултету годишње дипломира око 180 студената и одбрани се око 60 докторских дисертација. Са поносом могу да кажем да су дипломе Биолошког факултета признате свуда у свету. Биолошки факултет је и водећа научно-истраживчка институција у области биологије. У текућем пројектном циклусу Факултет је носилац 11, од укупно 47 националних научних пројеката који се реализују на Факултету. Од 2009. до 2013. године реализовали смо или је у току 19 међународних, 30 билатералних и велики број стручних пројеката. У истом периоду објавили смо 733 рада у часописима са SCI листе, што нас чини једним од најуспешнијих факултета на Универзитету у Београду. Наш успех је утолико већи ако се подсетимо да је Биолошки факултет једини факултет на Универзитету у Београду који још увек нема своју зграду и да радимо у настави и науци са само неколико квадратних метара простора по студенту, односно истраживачу. Могла бих још много да говорим о свим активностима Биолошког факултета, али ћу овде стати, јер данас није само Дан Биолошког факултета, већ и велики дан за нашу Ботаничку башту. Ботаничка башта „Јевремовац“ је наставна и научна јединица Института за ботанику Биолошког факултета, центар ботаничких дисциплина у Србији и јединствено природно и културно добро наше земље. Наши ботаничари раде у Ботаничкој башти још од 1898. годи-
не, када се Ботанички завод тадашње Велике школе преселио у Ботаничку башту. Очување Ботаничке баште нам је у аманет оставио сам Јосиф Панчић. И управо сада, у години када обележавамо 200 година од рођења Јосифа Панчића, 140 година од оснивања прве Краљевске ботаничке баште у Србији и 125 година од оснивања Ботаничке баште “Јевремовац”, завршени су радови на комплетној реконструкцији великог и малог стакленика и отвореног простора Ботаничке баште. Реконструкцију стакленика финансирала је Европска унија са 1,4 милиона евра у оквиру пројекта “Унапређење инфраструктуре високошколских установа у Србији” – EU HETIP, док су радови на реконструкцији отвореног простора, вредни око 70 милиона динара, финансирани из буџета Републике Србије и сопственим средствима Биолошког факултета. Желим да се захвалим свима који су били укључени у реализацију ових заиста важних пројеката. После много година испуњени су сви услови за даљи развој Ботаничке баште, и као наставне и научне базе Биолошког факултета и као природног и културног споменика Републике Србије. Данашње свечано отварање великог стакленика означава и отварање Ботаничке баште за посетиоце, који ће од сутра у 9 сати моћи поново да прошетају баштом и посете изложбу у великом стакленику. И дозволите ми да на крају кажем да се надам да ово није последњи велики пројекат Биолошког факултета и да ћемо се у догледно време поново окупити на свечаном отварању зграде Биолошког факултета, коју наставници и студенти сањају већ деценијама. СИМБИОЗА / 10
ТЕМА БРОЈА
ФОТО-РЕПОРТАЖА СА СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА БОТАНИЧКЕ БАШТЕ “ЈЕВРЕМОВАЦ”
С
вечаност поводом Дана Биолошког факултета Универзитета у Београду и завршетка радова на реконструкцији великог и малог стакленика као и отвореног простора Ботаничке баште “Јевремовац” одржана је у петак 3. октобра у Таковској 43. Свечано отварање стакленика и обележавање три велика јубилеја (200 година од рођења Јосифа Панчића, 140 година од оснивања прве Краљевске ботаничке баште у Србији и 125 година од оснивања Ботаничке баште “Јевремовац”) окупило је на једном месту амбасадоре, академике, професоре и студенте. Свечаности су присуствовали и шеф Делегације Европске уније у Србији Њ.Е. г. Мајкл Давенпорт, министар просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије, др Срђан Вербић и проректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић, представници града Београда и научних института. Свечаност је отпочела студентском химном Gaudeamus igitur коју је отпевао академски хор Collegium Musicum, а затим се скупу обратила деканка Биолошког факултета проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић. Након њеног поздравног говора који можете прочитати у овом броју Симбиозе, гостима се обратио амбасадор Мајкл Давенпорт који је између осталог истакао да је током реконструкције посебна пажња посвећена очувању 11 / СИМБИОЗА
изгледа Великог стакленика по којем је он препознатљив и да Ботаничка башта представља јединствен украс за Србију и Београд. Министар Вербић је истакао да ће реконструкција повећати наставне и истраживачке капацитете Факултета и Института за ботанику, а управник Института за ботанику и Ботаничке баште, проф. др Петар Марин захвалио је студентима-волонтерима који су помогли у преуређивању баште пред отварање. Ботаничка башта за посетиоце је отворена од суботе, 4. октобра, и радиће сваког дана од 9 до 17 часова. Посетиоци ће моћи да погледају и дрво пријатељства - Панчићеву оморику, коју су заједно засадили домаћини свечаности и уважени гост из Британије. Појединачна карта кошта 200 динара, а за студенте Београдског универзитета улаз је бесплатан уз индекс. Искористите ове лепе јесење дане на најбољи могући начин - прошетајте Ботаничком баштом и уживајте у њеним чарима!
© Марија Перић
© Марија Перић
© Марија Перић
© Марија Перић
ТЕМА БРОЈА
© Марија Перић
© Наташа Јосиповић
© Марија Перић
© Наташа Јосиповић
© Наташа Јосиповић
© Наташа Јосиповић
© Наташа Јосиповић
© Наташа Јосиповић
СИМБИОЗА / 12
БИОЛОГИЈА
БИОЛОГИЈА У МЕДИЈИМА Бојан Петровић
ПОТПОМАГАЊЕ АЛКОХОЛНЕ ФЕРМЕНТАЦИЈЕ
С
тручњаци са Масачусетс института за технологију, предвођени др Грегоријем Стефанопулосом успели су да оптимизују подлогу за узгајање квасаца тако да ови организми испољавају већу толеранцију на етанол. Ово је врло битно за производњу биогорива, где се квасци често користе да би извршили конверзију различитих материјала биолошког порекла у биогориво. Међутим, приликом узгајања на великој скали, превисоке концентрације етанола токсичне су за ћелије квасца и то за последицу има многа ограничења за сам процес. “Токсичност је вероватно највећи изазов данашњице када говоримо о исплативој производњи биогорива,” изјавио је Стефанопулос, који је један од аутора рада објављеног у часопису Science и професор хемијског инжењерства на МИТ, и додао: “Што више сазнајемо о токсичности појединих једињења, развија се све више метода за повећање толенранције на исту, и надамо се да ће неко успети да дође до идеје како на ефикасан начин да све то уведемо у индустријску праксу. Упркос овом открићу, још увек смо далеко од тога да исцедимо и последњу кап алкохола из шећера”, закључио је он. Аугментацијом медијума помоћу калијум-хлорида и повећањем pH помоћу калијум-хидроксида, драматично је повећана продукција етанола код квасаца, уз очување високог вијабилитета у култури.
13 / СИМБИОЗА
БОДЉИКАВЕ КАПСУЛЕ
П
илуле опремљене микро-иглама могу ослободити лекове директно из дигестивног тракта у крвоток, што би могло да замени инјекције какве се данас примењују. Када би могли увек да бирају, већина пацијената би се уместо инјекција одлучивала на терапију која се администрира орално. Нажалост, многи лекови, посебно протеински, не могу се дати орално, већ искључиво интравенозно, пошто би се те супстанце потпуно разградиле у желуцу. На МИТ је развијен систем пилуле са шупљим микро-иглама. Када доспе до циљаног места у дигестивногм тракту, pH-сензитивни омотач се раствара, ослобођајући микро-игле које би се налазиле испод. У експериментима на животињама, установљено је да је на овај начин инсулин унесен у крвоток чак и нешто ефикасније него субкутано, а да при томе нису уочени никакви споредни ефекти терапије. "Ово би могло да многе пацијенте ослободи инјекција или примене инфузије само због тога да би се уз њу дала и адекватна терапија", каже Ђовани Траверсо, истраживач на Коховом институту за интегративно истраживање канцера и гастроентеролог у Општој болници у Масачусетсу, водећи аутор рада објављеног у часопису Journal of Pharmaceutical Sciences.
"РЕМ ВЕЖБА"
С
тудија спроведена на Универзитету у Ајови открива да грчење мишића током сна код сисара активира центре у мозгу на сасвим другачији начин него у будном стању. Налази показују да покрети током РЕМ фазе сна припадају сасвим другој класи покрета што доказује да грчење у сну активира неуронске мреже широм мозга, посебно у развоју. На тај начин (између осталог), новорођенчад заправо постају свесна својих удова. "Сваки пут када извршимо покрет у будном стању, постоји механизам у нашем мозгу, који нам омогућава перцепцију самог покрета, као и сазнање о томе да ли је у питању био вољан или невољан покрет," каже Алешандре Тиријак, дипломац на Одељењу за психологију у Ајови, иначе и први аутор рада који је објављен у часопису Current Biology. "С друге стране, грчеви у сну су такви да не постоји свест у мозгу да су они спонтани. И та је разлика критична, и доприноси томе да кроз њих заправо наш мозак учи, што је посебно изражено током развоја можданих структура и у раном детињству". Др Марк Блумберг, професор психологије, коаутор и Тиријаков ментор, каже да најновија открића показују да су грчеви у сну повезани са развојем мозга, а не са сновима - било да су у питању пси, мачке или људи.
БИОЛОГИЈА
МИГРАТОРНИ ГЕН
D
anaus plexippus (фам. Danainae) једна је од најспектакуларнијих врста лептира на свету, чувена због упечатљивог изгледа крила у црној и наранџастој боји као и по масовној циркануалној миграцији дуж северноамеричког континента. Ипак, мало је било познато о генетичким аспектима ове врсте који су задужени за кодирање ових, али и многих других јединствених особина. Секвенцирањем генома ове животиње, тим научника са Универзитета у Чикагу остварио је значајне увиде у генетику "монарха", како је енглеско народно име ове врсте. Идентификоввали су један једини ген који је кључан за миграције - понашање које се сматра сложеном особином - и још само један, који контролише пигментацију крила. Истраживачи су такође расветлили еволуциону историју ове врсте. Рад је објављен у часопису Nature. "Резултати донекле мењају наш комплетан утисак о овим лептирима" каже један од коаутора др Маркус Кронфрост, професор екологије и еволуције из Чикага. Сваке године, милиони ових лептира лете у Мексико чак из САД, али чак и Канаде, да би презимили. Ова врста, иако доминантно живи у Северној Америци, недавно се проширила у мањој мери и у Јужну и Средњу Америку, али и преко Атланског и Тихог океана. Ипак, само у Северној Америци припадници ове врсте мигрирају сезонски.
КИНШАСА ЈЕ ЕПИЦЕНТАР ПАНДЕМИЈЕ ХИВ-а
М
еђународни тим истраживача, предвођен стручњацима са Оксфорда и из Лувена, реконструисао је генетичку историју пандемије вируса ХИВ-1 групе M, што је омогућило ширење вируса ХИВ афричким контитентом и након тога остатком света, а закључак је да индексни случај води порекло из Киншасе (ДР Конго). Анализе сугеришу да је заједнички предак групе М највероватније потекао из Киншасе током 1920. године (процена са интервалом поверења од 95% датира тај догађај на период између 1909, и 1930). ХИВ се са примата на људе преносио најмање 13 пута, али само једна од ових инфекција проузроковала је пандемију (ХИВ-1 група М), са 75 милиона инфицираних до данас. Анализа истиче да је између 1920. и 1950. у том делу Африке постојао низ фактора који су ишли у прилог поспешивању ширења овог вируса, укључујући урбанизацију, изградњу инфраструктуре и повећан интензитет транспорта људи, пораст проституције, који су заједно допринели да се ХИВ рашири на све континенте. Рад је објављен у последњем издању часописа Science.
ШТА СТЕ РЕКЛИ?
А
удио сигнали на граници фреквенцијског прага чујности активирају мерљив одговор код компоненти вестибулума и кохлее. То је закључак неуробиолога са ЛудвигМаксимилијановог универзитета у Минхену, који су карактеризовали ефекте звука изузетно ниских вреквенција на унутрашње ухо. Студија је одрађена на 21 здравом испитанику, који су излагани тону фреквенције 30 Hz током 90 s на 80 db. Одговор на ове сигнале утврђен је посредством феномена спонтане отоакустичке емисије. То су ретки и мерљиви акустички сигнали које производе компоненте унутрашњег уха у одсуству отворене стимулације, а могу се детектовати суперосетљивим микрофоном који се поставља у ушни канал. "Испоставља се да, иако нечујни, нискофреквентни звучни таласи имају дефинисан утицај на модулацију спонтане отоакустичке емисије" каже др Маркус Дрексел, са ЛМУ. Након завршетка експозиције код испитиваних спонтаних отоакустичких емисија примећене су дугопериодне осцилације фреквенције и амплитуде, трајања до 120 s. "Упадљиво је да је ефекат стимулуса ниске фреквенције на кохлеу присутан дуже од трајања самог стимулуса након његовог престанка" истиче Дрексел.
СИМБИОЗА / 14
БИОЛОГИЈА Природни домаћини вируса: фамилија Pteropodidae
шимпанза
антилопа
горила
Епидемија еболе 2014. године, извор WHO и CDC на дан 23. септембар. 15 / СИМБИОЗА
БИОЛОГИЈА
НАЈВИРУЛЕНТНИЈИ ПАТОГЕН Епидемија еболе, криза у Западној Африци и шта се променило од седамдесетих до данас Душан Радојевић Бојан Петровић
М
абало Локела је био директор школе у месту Јамбуку (ДР Конго), једном малом месту у дистрикту познатом као Бумба, удаљеном 96 километара од реке Еболе. Средином августа 1976. године са групом људи из Yambuku mission hospital обилазио је подручје у близини границе тадашње државе Заир са другим централноафричким државама, дуж реке Еболе. 26. августа Мабало се разболео и тада су претпостављали да је у питању маларија и пацијенту је преписан кинин. Међутим, до петог септембра је био у критичном стању и три дана касније је умро у 44. години. Док је пацијент био у болници појавило се још оболелих. У извештају Светске здравствене организације се наводи да су сви наредни оболели примили инјекцију у болници или били у блиском контакту са оболелим. Ипак, прави "нулти пацијент" никада није идентификован. Када је Мабало умро, према локалним обичајима, женске особе из породице и њихове пријатељице су спремиле тело за сахрану и на тај начин се инфицирале, тешко разболеле а затим и умрле. Поновно коришћење нестерилизованих игала такође је помогло ширење инфекције. Хуманитарна мисија у Јамбукуу била је вођена од стране групе белгијских часних сестара, а поред болнице у оквиру мисије радила је и већ поменута школа. Међутим, према сведочењима, амбуланта је располагала са укупно пет игала за давање инјекција дневно. У једном тренутку зараза се истовремено ширила у чак 55 околних села. Доносили су је људи који су примили инјекције у болници, а даље су оболевали најпре чланови њихових породица, на већ описан начин - ритуалним припремањем лешева за сахрањивање (локални обичај).
Од 318 инфицираних особа, 280 је умрло на територији Демократске Републике Конго (плус 151 случај у Судану). Болница у Јамбукуу је затворена након што је једанаесторо од седамнаест запослених умрло. Ова епидемија је омогућила да болест буде препозната по први пут. Најпре се сматрало да је вирус марбург узрочник инфекције, међутим истраживања су показала да је реч о новом вирусу који је назван ебола, по реци у близини које је избила прва епидемија. Ретку и смртоносну болест еболу, познату као хеморагична грозница еболе изазива инфекција једним од сојева вируса еболе. Вирус може изазвати болест код људи и код других примата (мајмуни, гориле, шимпанзе). За епидемију у западној Африци која је избила ове године одговоран је Zaire ebolavirus (поред Zaire еbolavirus постоје и сорте Bundibugyo, Sudan, Reston и Taï Forest). Ова врста има невероватну моћ над својим домаћином. За своју вирулентност дугује механизмима који најпре разоружају имуни одговор а затим и “размонтирају” крвни систем. Када вирус улази у организам он циља ћелије имунског система које представљају прву линију одбране. Инфицира дендритске ћелије које би активирале Т-лимфоците да униште инфицирану ћелију пре него што се вирус даље реплицира. Лимфоцити нису заражени вирусом, али их недостатак стимулације других ћелија спречава да се боре против инфекције. Болест изазива инфекција вирусом из рода Ebolavirus (породица Filoviridae – овој породици припадају још два рода - Marburgvirus и Cuevavirus, од којих други није хумани патоген). Вирус еболе је узрочник хеморагичне грознице чија је смртност чак до 90%. Инфицира ендотелијум капилара и неколико типова ћелија имунског система. Симптоми се
најчешће појављују изненада, веома налик симптомима грипа, повишена температура, главобоља, бол у стомаку, повраћање, дијареја и губитак апетита. Ређе се јављају болови у грлу и грудима, штуцање, отежано гутање и кратак дах. Оболели умиру услед оштећења крвних судова и пада крвног притиска, доживљавају шок и органи престају да функционишу. Штапићасти вирион је дијаметра 80 nm, и до 1400 nm дужине. Ради поређења, вирус ХИВ-а је дијаметра од 100 до 120 nm. Филовириде су великих димензија, од њих су већи једино мимивируси и мегавируси. Ебола има мембрански омотач пореклом од мембране ћелије домаћина. Омотач се формира током ослобађања вируса пупљењем кроз ћелијску мембрану и може садржати протеине хуманих ћелија, различите површинске рецепторе који у неким случајевима могу да измене инфективност вируса. Протеини домаћина који су заступљени у вириону нису константни. Нажалост вирус није темељно описан као што је то случај са ХИВ-ом и вирусом грипа. Ген gp кодира главни површински протеин који омогућује улазак ебола вируса у ћелију домаћина. GP протеин еболе подсећа на GP протеин ХИВ-а и хемаглутинин инфлуенце у погледу структуре и функције. GP формира тримере, а сваки мономер има трансмембрански и екстрацелуларни домен. Испод омотача налази се матрикс, за који се претпоставља да има спиралну структуру и садржи VP40. VP40 је главни протеин који је укључен у процес пупљења и ослобађања вируса из ћелије домаћина. Поред тога VP40 протеини интерагују са виралном мембраном и међусобно. Нуклеокапсид већином формира NP протеин који је одговоран за везивање вирусне РНК. Вирусна РНК и NP протеин заузимају централно место у вириону. ДодаСИМБИОЗА / 16
Број инфицираних Број смртних случајева
Габон
Уганда
Габон
ДР Конго
Габон
Судан
ДР Конго
БИОЛОГИЈА
318
284
52
315
60
425
65
280
151
31
250
45
224
53
тна компонента нуклеокапсида је протеин VP24 чија функција још увек није јасна, међутим поред структурне улоге има и улогу антагониста интерферона. Једноланчани РНК геном ебола вируса дужине мање од 19000 нуклеотида садржи седам гена. Ебола има и неколико мањих протеина VP30 (транскрипциони фактор) и VP35 (кофактор полимеразе) као и ензим РНК-зависну РНК полимеразу који је највећи протеин вириона. Природни домаћини ебола вируса су љиљци из породице Pteropodidae. Вирус је уведен у људску популацију путем контакта са органима, крви или другим телесним течностима животиња као што су шимпанзе, гориле или воћни љиљци које су пронађене болесне или мртве у прашумама. Међу људима се преноси директним контактом (посекотина на кожи или слузокожи) са крви или другим телесним течностима оболелих, као и у контакту са површинама и материјалима контаминираним овим течностима. Људи представљају извор заразе све докле њихова крв, сперма и млеко садрже вирус. Излечени мушкарац може до седам недеља након излечења да путем сперме преноси вирус. 17 / СИМБИОЗА
Ебола се тешко разликује од других заразних болести као што су маларија, тифус и менингитис. Неке од метода које се користе за дијагностификовање болести су: RT-PCR тест, електронска микроскопија, изолација вируса у култури ћелија... Тренутно се испробавају на поузданост далеко практичнији тест-китови који би функционисали на принципу ELISA-е и могли би се користити на лицу места (потребно је пар капи крви пацијента и резултат је видљив практично одмах). Још увек нема третмана који доказано лечи ову болест. Међутим, низ потенцијалних третмана који укључују крвне продукте, имунотерапију и лекове се тренутно процењују. На располагању су (експериментално) вакцине које нису лиценциране, док две потенцијалне вакцине пролазе тестове људске сигурности. Епидемија која је средином ове године захватила западну Африку није прва после 1976, било је случајева инфицираних неким од сојева ебола вируса на афричком континенту, али је свакако највећа до сад. Крајем маја у болницу Kenema Government Hospital у Сијера Леонеу примљена је млада девојка са високом температуром која је имала
спонтани побачај. Током лечења утврђено је да је девојка инфицирана ебола вирусом и то је први забележени случај на територији ове државе. Пацијенткиња се опоравила, а вирус који је носила данас је у фокусу истраживача. Крајем септембра у електронском формату на сајту Science објављен је рад са резултатима секвенцирања и анализе генома ебола вируса. Узорци су узети од девојке која је прва оболела и још седамдесет седам оболелих до средине јуна. Резултати дају увид у то како се вирус мења током епидемије, могу да побољшају тренутне дијагностичке тестове као и да омогуће проналазак одговарајуће вакцине. У овом пројекту секвенцирања учествовало је педесет истраживача из четири земље, од којих је петоро инфицирано вирусом и умрло пре објављивања резултата. 30. септембра забележен је први случај појаве вируса на територији САД, а пацијент смештен је у строгу изолацију у Тексашкој презвитеријанској болници у Даласу. Неименовани мушкарац је, како се верује, имао контакт са вирусом у Либерији, око две недеље пре путовања за Америку. У последњем извештају Светске здравствене организације као број инфицираних
Уганда
ДР Конго
Република Конго
Република Конго
БИОЛОГИЈА
57
143
264
194
43
128
187
37
на територији Гвинеје, Сијера Леонеа и Либерије наводи се 6500 људи, од чега је 3000 смртних случајева. Највише преминулих од еболе је у Либерији - 1830, скоро три пута више него у Гвинеји и Сијера Леонеу заједно. У Нигерији и Сенегалу, у којима је такође било регистрованих случајева еболе у региону, није било новооболелих нити смрти од еболе. У нашој земљи пограничној санитарној инспекцији издата су упутсва за контролу путника који улазе у земљу или су у транзиту, а повезују се са кризним подручјима. Препорука је да се лица која уђу у земљу ставе под надзор и прате на појаву симптома у трајању од 21 дан (што је једнако једном инкубационом периоду за вирус еболе). Стручњаци СЗО објавили су и студију која упозорава да се ситуација погоршава сваког дана и да ебола може постати ендемска болест међу популацијом Западне Африке. Изненађујуће је, и поражавајуће, ипак, да здравствени системи ових подручја имају практично идентичне проблеме као и пре 40 година.
1
994. амерички аутор Ричард Престон објавио је "нон-фикшн" трилер The Hot Zone: A Terrifying True Story, који је хорор писац Стивен Кинг описао као "једну од најстрашнијих ствари које је прочитао за живота". Књига аутентично описује догађаје у вези са епидемијама марбург и ебола вируса у Африци из седамдесетих, али и инцидент који се догодио у САД 1989. и дигао на ноге Центар за контролу и превенцију болести, али и америчку војску пошто цивилне службе нису биле у стању да самостално спроведу истрагу. Наиме, на само 20-ак километара од Беле куће (!) у ширем градском подручју Вашингтона, приликом рутинских провера установљено је да је присутан Reston ebolavirus, откривен у виваријуму фармацеутске компаније Hazelton Laboratories међу експерименталним животињама, мајмунима, а како се испоставило пука срећа спречила је епидемију међу хуманом популацијом, пошто је накнадно утврђено да је чак шесторо запослених било инфицирано, али сходно томе да вирус има изразито ниску патогеност код људи, сви заражени су остали без икаквих симптома. Књига је доступна online у форми електронског и аудио издања. СИМБИОЗА / 18
БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО
ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ МЕДОНОСНА ПЧЕЛА СУПЕРХЕРОЈ? Марко Лазин
Европска медоносна пчела користи најсложенији симболички језик од свих животиња на земљи, ван породице примата. едоносне пчеле у мозгу садрже милион неурона у једном кубном милиметру, и користе сваки од њих. Радилица мора да обавља разне улоге током живота. Морају да пронађу цветове, утврде њихову вредност као извор хране, пронађу пут до куће штедећи притом време и енергију, а затим да детаљне информације о својим налазима поделе са другима.
М
Осећају електромагнетно поље цветова. лектрорецепција им помаже да одреде који цветови су већ опрашени, тј. да се усредсреде на оне који имају више нектара.
Е
Могу да истрпе силу 30 пута јачу од гравитационе. ада тресу цветове како би са њих сакупили поленов прах делови цвета могу на пчелу да врше силу већу од 30G а да је притом не повреде.
К
Умеју да буду склоне канибализму. схрана је прилично једноставна: полен за ларве, нектар за трутове и раднике, а када залихе спадну веома ниско - канибализам. Зна се да пчеле једу ларве и јаја када су времена тешка, што има смисла као еволутивни метод контроле сниженог снабдевања храном. Прво једу најмлађе ларве и јаја, јер старије ларве имају веће шансе за преживљавање. Залихе хране се на овај начин обогаћују протеинима. Међутим, пчеле су увек опрезне због присуства диплоидних или лажних мужјака. Када их детектују у стадијуму ларве, радници их одмах убоду жаоком и поједу.
И
19 / СИМБИОЗА
Мед је једина природна храна која садржи све неопходне супстанце да се одржи живот. кључујући ензиме, витамине, минерале и воду; и то је једина храна која садржи "пиноцембрин", антиоксиданс повезан са побољшаним функционисањем мозга.
У
Р П
Пчеле могу да реше сложене математичке проблеме који држе рачунаре заузете сатима. челе науче да лете најкраћим могућим путем између цветова откривених случајним редоследом, и за разлику од било које друге познате животиње (осим људи), у стању су да реше "проблем трговачког путника". Ова загонетка укључује проналажење најкраћег пута који омогућава да путујући продавац посети одређене локације. Рачунари решавају проблем упоређивањем дужине свих могућих путања док пчеле успевају да постигну исто решење помоћу мозга величине једног семена мака.
П
Трутови (мужјаци) немају жаоку и умиру одмах након парења. ужјаци служе само за једно: да обезбеде сперматозоиде за матицу. Могу се парити само једном а након парења умиру након кратког времена од последица повреде настале кидањем гениталних органа. Уколико пред зиму у кошници преостане још мужјака, радилице их насилно избацују из кошнице (нимало лак живот).
М
адилица Европске медоносне пчеле просечно произведе 1/12 супене кашике меда. чела радилица мора да прелети око 150000 километара, што је приближно три обима Земље да би прикупила 1 kg меда.
Ј
една трећина хране коју једемо директно или индиректно зависи
од пчела.
БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО
Могу се дресирати. челе чак можемо користити за повећање унутрашње безбедности. Високо осетљиве рецепторе медоносна пчела користи да открије чак и најмањи траг полена на великим удаљеностима па се може ефикасно обучити да тражи и друге супстанце. Безбедносне агенције су експериментисале са излагањем пчеле хемијским супстанцама повезаним са производњом бомби и њеним оспособљавањем за акцију када детектује те супстанце. Мали уређаји за праћење су везани за инсекта ради лакшег лоцирања на отвореном простору. Мале камере такође детектују покрете пробосциса пчела које очекују слатку награду када открију циљано једињење.
П
Пчеле могу да препознају лица. ко сте икада осећали као да пчела баш вас циља, да баш вас јури, велике су шансе да сте у праву – показано је да могу препознати индивидуална лица. Чак и користе исте методе као и људи да то остваре. Пчеле препознају групе линија и облика и меморишу информације. Касније се могу сетити слика које их асоцирају на извор хране или воде. Потврђено је да могу научити да пронађу лица са високим нивоом тачности. Током времена, ови инсекти су чак у стању да праве разлику између једноставних тачки и линија на лицу или да разликују и веома сличне фотографије.
А
Апитерапија лек? една необичана занимљивост везана за пчелиње производе долази из области медицине тј. из истраживања о мултиплој склерози (МС). Неки пацијенти са МС пролазе процедуру познату као апитерапија где се њихови оштећени нерви излажу пчелињем отрову да би подстакли њихову активност и раст. Пацијенти такође користе прополис (воштани лепак који пчеле користе за заптивање и дезинфекцију своје кошнице), сирови мед (који још увек садржи пчелињи восак и прополис) и матични млеч да би се постигао најјачи ефекат. Резултати су још увек недоказани у клиничком окружењу, али неколико хиљада пацијената који се подвргну овој терапији сваке године тврде да постоји огроман напредак и ублажавање симптома.
Ј
Када не би било пчела људска цивилизација доживела би крах након 3 године. јнштајн је дошао до овог закључка. Наиме без опрашивача многе биљке би давале неупоредиво мање приносе што би покренуло ланчану реакцију која би на крају резултовала глобалним гладовањем, из глади би се прешло у ратове па поново у глад и цивилизације какву данас познајемо највероватније не би више било.
А
И пчеле спавају, али економично. во је предмет расправе биолога већ неко време. Многе чињенице о овим створењима иду у прилог томе да они не спавају и да на крају умиру од исцрпљености. Међутим истраживачи су приметили да у кратком временском периоду, 30 секунди у просеку, пчеле престају да реагују, њихове антене спуштају на подлогу, а њихова тела постају потпуно опуштена. Млађе пчеле су обично спорадичне у својим навикама за спавање, док старије пчеле имају редовније навике и чак се повлаче у воштане ћелије њихове кошнице на брзу дремку. Ови кратки периоди су једини одмор који пчеле имају и у просеку од три до шест недеља након свог првог лета, просечна пчела у том периоду буквално ради до смрти и умире од претеране исцрпљености.
О
Могу да помогну у хватању серијских убица. еријске убице понашају се као пчеле. Они су најчешће починили злочине близу своје куће, али довољно далеко да комшије не посумњају. Слично њима, пчеле прикупљају полен у близини своје кошнице, али довољно далеко да предатори не могу да пронађу кошницу. Да би разумели како ова "тампон зона" ради, научници су проучавали понашање пчела и написали неколико алгоритама. Њихови налази побољшали су компјутерске моделе које полиција користи да пронађе криминалце.
С
СИМБИОЗА / 20
БИОЛОГИЈА
О ПОЛОЖАЈУ ЖЕНА У НАУЦИ Невена Петровић
Г
одина је 1927. У Бриселу се одржава конференција која окупља највеће физичаре тога времена. Моменат овековечен сликом на којој се виде уредно поређани сви ти велики умови. Тамни сакои, беле кошуље, машне, кравате и понеки шешир. И само једна жена... Марија Кири. Од тог времена статус жена у друштву се знатно променио. Наше савремено друштво подразумева да су полови једнаки када се прича о могућностима и ограничењима интелекта. Или је бар тако написано на папиру. A да ли смо заиста једнаки када се подвуче црта и срачунају „неке бројке“? Недавно сам налетела на један занимљив чланак у којем је дат приказ ситуације у науци када је публиковање радова у питању. Наиме, одрађена је анализа више од 5,4 милиона радова са више од 27 милиона аутора који су учестовавли у њиховом публиковању. Идеја је била да се сагледа удео аутора женског пола у публиковању и њихова цитираност. Направљено је и поређење различитих земаља и научних дисциплина. И шта кажу резултати? Готово на сваке две публикације чији је први аутор мушкарац, долази једна публикација чији је први аутор жен21 / СИМБИОЗА
ског рода. Занимљиво је да Македонија и Босна и Херцеговина спадају у групу од осам земаља код којих жене доминирају када је публиковање у питању. Аутори овог рада се питају како то да има знатно мање жена међу професорима на Универзитетима широм света, када је у многим земљама број жена на основним студијама већи од броја мушкараца на истим. Чак и у областима у којима је број жена и мушкараца готово једнак (као што су молекуларна и ћелијска биологија), високе позиције припадају мушкарцима, док се жене „задовољавају“ нижим. Једно од објашњења је означено термином leaky pipeline. Број жена у науци се полако осипа идући ка вишим нивоима каријере (од основних студија, преко доктората, професорских позиција, па све до директорских). Као кривац се наводи то што жене често морају да бирају између материнства и достизања успешне каријере. Постоје и другачија мишљења. Неке области науке се традиционално сматрају претежно „мушком територијом“, па су тако же-не у тим областима права реткост и често не тако добродошле (неке од њих су и поделиле своја искуства путем медија).
Један о можда најгорих приступа решавању овог проблема јесте отворена и безусловна фаворизација кандидата одеђеног пола. Чуди ме да се на конкурсима за професорске позиције у неким земљама западне Европе сасвим отворено може написати у тексту конкурса да у случају избора између два кандидата једнаких квалификација предност има женски кандидат. Резултат тога је да се успех жена које су се пробиле у науци приписује беспомучној жељи института и Универзитеа да улепша „своје бројке“ и покаже се у бољем светлу. На сву срећу, постоје и приступи који представљају златну средину између два екстрема са којима се срећемо. Као диван пример бих навела програме означене називом "Минерва" при Макс Планковим институтима у Немачкој. Младе и перспективне научнице бивају селектоване и подржане од стране програма са циљем да у року од 5 година достигну лидерске позиције. Такође, младим научницама се пружа прилика да упознају искусније и остварене колегинице, и да са њима проћаскају у опуштеној атмосфери о томе како усмерити каријеру, балансирати између посла и породице или пак изградити име у својој области.
БИОЛОГИЈА
ПРОГЛАШЕНА ЧЕТИРИ НОВА ЗАШТИЋЕНА ПОДРУЧЈА У СРБИЈИ
В
лада Републике Србије донела је уредбе о проглашењу четири нова заштићена подручја у Србији: Строгог резервата природе „Мустафа“ и Споменика природе „Прерасти у кањону Вратне“ I категорије међународног, националног, односно изузетног значаја, Специјалног резервата природе „Гоч-Гвоздац“ и Предела изузетних одлика „Камена Гора“ II категорије - регионалног, односно великог значаја. Шумски комплекс на северу Кучаја, Строги резерват природе „Мустафа“, стављен је под заштиту да би се очувала аутохтона, очувана, полидоминантна, мезофилна шумска заједница мезијске букве и храста китњака на силикатној подлози која је идентификована као приоритетан тип станишта од националног и међународног значаја. Присуство китњака је посебно значајно, јер је то последњи већи комплекс китњака у буковим шумама. Старост стабала у резервату достиже преко 200 година. Оваква подручја још увек нетакнуте природе нарочито су значајна са аспекта заштите и ширења угрожених врста, и као својеврсне лабораторије на отвореном, чија очуваност
омогућава научна истраживања и праћење природних појава и процеса. За управљача овог заштићеног подручја именовано је Јавно предузеће „Србијашуме“. „Прерасти у кањону Вратне“, геоморфолошки феномени који се налазе у источној Србији на територији општине Неготин, јединствени су облик подземне и површинске крашке морфологије настале локалним понирањем речног тока и урушавањем делова таванице речне пећине. Река Вратна је у кречњачкој подлози усекла клисуру у којој су, на дужини од 3 km, формирана три природна камена моста – прерасти: Сува прераст, Велика прераст и Мала прераст. Овај нови Споменик природе поверен је на управљање Јавном предузећу „Србијашуме“. Подручје „Гоч-Гвоздац“ смештено је између планине Столови и масива Жељина и Копаоника у централној Србији, на подручју општина Краљево и Врњачка Бања, и простире се на површини од 3.957,17 ha. Његове нарочите природне вредности оличавају мешовити шумски екосистеми буково-јелових шума, шума црног бора, субалпијске букове шуме и шуме планинског јавора са
буквом, као и биодиверзитет дивљих врста. Ту је забележено присуство и ендемичних, ретких и угрожених врста као што је варијетет црног бора или планински јавор, ендемит Балканског полуострва. Специјални резерват природе Гоч - Гвоздац поверен је на управљање Шумарском факултету Универзитета у Београду. Предео изузетних одлика Камена Гора простире на на подручје опшштине Пријепоље на површини од 7.762,33 ha. Присутне предеоне, хидролошке, геоморфолошке и биолошке вредности ово подручје чине јединственим. Поверено је на управљање Јавном предузећу „Србијашуме“.
Текст преузет са сајта Завода за заштиту природе Србије, Редакција Симбиозе вам препоручује и текст о заштити клисуре реке Милешевке
СИМБИОЗА / 22
МОЗАИК/НАУКА И ПРИКЉУЧЕНИЈА
О НАМА, О ЊИМА Петар Ђурић
Ј
едина врста која се заиста јако безобразно окренула и нарогушила еволуцији у лице јесте управо она чије ће јединке бити у способности да интерпретирају управо ову реченицу. Та иста врста, која је управо у својим почецима спознаје мислила да је нешто јако посебно у универзуму, сада се враћа оним огледалима која су у могућности да је прикажу без шминке, онаквима какви заиста јесмо јер смо у очајничким покушајима да сазнамо ко смо. Уколико смо бежали од своје везе са мајмунима, прво нас је секвенционирање генома ошамарило, а онда и све остало – данас гледамо њих и тумачимо њихову агресију, тражимо њихову емоцију и налазимо је уз чуђење, јер, то је било резервисано за нас. Та туга. Мимични мишићи. Срећа и разумевање. Породични односи. Установили смо да не – не, нисмо посебне пахуљице. Џејн Гудал нам је показала да нисмо. Без икаквог формалног образовања, њени кораци у науци су били оспоравани у почетку. Пошла је као створење из западног света где је уређеност усадила жељу за дивљином. Са двогледом 23 / СИМБИОЗА
и роковником отишла је у Танзанију. Тамо је посматрала шимпанзе, али јој оне нису биле број. Напротив, она је за њих имала имена и пркосила принципу бројева који омогућују да се емотивно не вежеш за експерименталну животињу. Зато је и једино људско биће које је било прихваћено од стране заједнице у којој су сви чланови шимпанзе. Могло би се рећи да је њен експеримент био извођен in vivo. Али и она сама је била део тог система, посматрајући шимпанзе и схватајући да им нису стране толике, условно речено, људске емоције. Шимпанзе умеју да загрле, да голицају и да воле. Да осећају тугу и да успостављају породичне односе. Такође, показала је да људи нису једини који користе оруђе и да шимпанзе дефинитивно нису вегетеријанци како се дуго веровало. Онда је открила њихову мрачну страну. Да ли би овде били складни наводници? Пошто је Џејн видела да у природи ових створења јесте и агресија, међусобно убијање и да мајке шимпанзе убијају туђе бебе шимпанзе, па чак и канибализам. Да ли су нам потребни наводници? Јер шта је мрачна страна у систему који је природан и нетакнут?
У нашем поимању друштвених норми убиство је апсолутно недопустиво. И јесте. Ту нема конфликта мишљења. Али природа, без даљњег, бива окрутна. У свој својој лепоти и разноликости, она је окрутна. Да ли из њиховог понашања, самим тим што смо толико слични, можемо извући и повући пар црта о људској агресији? То је ту. Ту је та танка црта где личимо, али се ипак разликујемо. Ту је наше огледало. Ту је и оно где се Џејн умешала у систем који није њен природни; критиковали су је да храњење шимпанзи изазивало огромну агресију међу њима. Она је и сама то потврдила. И коначно, да ли је себично све посматрати кроз нас? Да ли ћемо икада бити нешто друго а не антропоцентрични? Зашто их посматрамо у контексту нас? И они су битни. И они осећају. Колико истанчано? Не знамо. Али да ли је битно?
МОЗАИК
НОБЕЛОВИ ЛАУРЕАТИ 2014. ЗА МЕДИЦИНУ И ХЕМИЈУ
О
вогодишњу “сезону” доделе Нобелових награда отворила је награда за медицину и/или физиологију. Ова награда у износу од око осам милиона круна (1,1 милион долара) је равноправно подељена на два дела, од којих један део иде за заслуге Американца Џона О’Кифа, а други део иде у руке норвешког брачног пара Меј-Брит и Едварда Мосера. Американац је 1971. године открио прве компоненте система просторне оријентације у мозгу. Вршио је експерименте на мишевима и увидео да је хипокампус увек био активан када су мишеви хтели да дођу до одређеног дела у просторији. Идентификовао је нервне ћелије у хипокампусу које се активирају када је неко на одређеном месту у некој просторији. Како се миш креће, активирају се друге сличне ћелије. Стога је закључио да ове ћелије у међудејству креирају мапу просторије, на основу које мишеви знају како и куда да треба да се крећу. Норвежани су тридесет година касније открили кључну компоненту у систему просторне оријентације мозга - још једну врсту нервних ће-
Редакција лија (grid cells) које омогућавају прецизно кретање у простору. Ова открићa дала су одговор на питање које је вековима окупирало научнике и философе: Како мозак ствара мапу простора који нас окружује и како се ми крећемо кроз комплексно окружење? Још пре два века Емануела Канта, немачког философа, интригирало је захваљујући чему ми посматрамо свет на начин на који то чинимо и како га перципирамо са свим својим сложеностима. Овогодишњи добитници Нобелове награде за хемију су амерички научници Ерик Бециг и Вилијам Мернер и Немац Штефан Хел, који су унапредили резолуцију модерних оптичких микроскопа. "Тим научника је коришћењем флуоресценције унапредио границе коришћења светлосних микроскопа, што је омогућило истраживање молекуларних процеса у реалном времену", наводи се у образложењу награде. Развој оптичких микроскопа је дуго тапкао у месту због претпоставке да су достигли плато и да никада неће моћи да имају бољу резолуцију од половине таласне ду-
жине светлости. Ипак, коришћењем флуоресцентних молекула, трио научника је пробио ту баријеру и достигао много вишу резолуцију. Током 2000, Хел је развио STED микроскопију (stimulated emission depletion), технику која користи ласерски сноп и флуоресцентне молекуле, дајући нанометарске резолуције. Радећи одвојено, Бециг и Мернер утемељили су "микроскопију појединачних молекула", која се заснива на феномену суперимпозиције. Лауреати ће равноправно поделити награду од осам милиона круна (1,1 милион долара). Свечана додела награда је 10. децембра, на дан Нобелове смрти, а призања се уручују у Стокхолму - медицина/физиологија, хемија, физика, економија, књижевност а у Ослу награда за мир.
СИМБИОЗА / 24
МОЗАИК
25 / СИМБИОЗА
МОЗАИК
ПЕТА НОЋ ИСТРАЖИВАЧА У ЗНАКУ ЉУБАВИ Лена Илић Фото: Марија Перић
Н
оћ истраживача окупила је 26. септембра, као и претходних година, велики број заљубљеника у науку широм Србије. Осим програма у Београду и градови Крагујевац, Ћуприја, Свијајнац, Ниш и многи други широм земље потрудили су да мото овогодишње Ноћи истраживача „Заљуби се у науку’’ заживи. Лоши временски услови те вечери нису спречили ентузијастичне волонтере, као ни прегршт заљубљеника у науку да се одржи пета по реду Ноћ истраживача. Научна авантура почела је у Француском институту и донела је бројне програме попут "Биоскопамикроскопа", "Лова на благо", "Кувања са научницима"… На промотивном штанду у Кнез Михајловој посетиоци су могли да преузму апсолутних хит овогодишњег фестивала, албум са сличицама наших двадесет најистакнутијих научника под називом ''Одлепи на науку’’. Многи су имали прилику да до поставки дођу специјалним истраживачким аутобусом, где су у вожњи могли да се припреме за научну авантуру уз интерактивне радионице.
Београд се те вечери заиста заљубио у науку, читав град врвео је од младих истраживача и посетиоца жељних научних авантура. РК Нама била је место где су посетиоци могли да се ,, Заљубе на први оглед’’ и нађу ,,Рецепт за заљубљивање’’ уз поставке Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Шумарског и Математичког факултета, Секције за неуронауке, поставке биохемичара и психолога. Поред поставки у Нами посетиоци су могли да слушају разна предавања и оду на низ састанака на брзака са научницима и сазнају како је то бити научник. Двориште Ректората Универзитета у Београду постало је на вече Рециклажни кварт где су посетиоци могли да науче све што се треба знати о рециклажи, као и да од рециклираног отпада направе невероватне нове ствари. У Студенском парку одиграла се „Велика научна авантура“ где су посетиоци из прве руке могли да сазнају ствари о Да Винчију, диносаурусима, ентомологији, климатским променама, као и да се реше заблуда о слепим мишевима. Киша која је плуштала целе ноћи није оме-
ла научнике, склонили су се са трга до Природно-математичког факултета где се авантура наставила. Педагошки музеј би је претворен у научну кухињу, где су и сами посетиоци могли да се опробају у кулинарству. У Француском институту посетиоцима пружена је прилика да се упознају са научницима, са њима ураде чувени selfie, као и да одмере снаге у праисторијским друштвеним играма или направе своју ветрењачу за понети. Координатори пете београдске Ноћи истраживача су Фестивал науке Београд и Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду који су, уз свесрдну помоћ младих истраживача омогућили радозналцима широм земље да у Ноћи истраживача кроз забаву и интеракцију са посетиоцима распламсају научне страсти.
СИМБИОЗА / 26
МОЗАИК
КРОЗ ДРУЖЕЊЕ И ИГРУ КА БОЉОЈ ПЛАНЕТИ
НОЋ МУЗЕЈА 7. ЈУН 2014.
Фото: Марија Перић
П
арк Мањеж у Београду и ове године је био домаћин петом Београдском фестивалу цвећа. Фестивал је одржан 20. и 21. септембра и кроз низ различитих програма и медија отворио је врата свима који су били заинтересовани да удахну природу у свакодневницу културе урбаног живота. На фестивалу су волонтирали и студенти Биолошког факул-
тета и својим учешћем допринели организацији бројних радионица за децу, квизова на тему воденог и еколошког отиска... Чак ни лошије временске прилике првог фестивалског дана нису омеле радознале малишане да заједно са својим наставницима под кишобранима активно учествују у радионици.
Ј
еданаеста Ноћ музеја одржана је 7. јуна у 43 града и места Србије, на 63 локације у Београду и 45 места у Новом Саду. Музеји широм Србије доказали су да знају како да привуку посетиоце својим најбољим адутима – занимљивим поставкама које све знатижељнике воде на јединствено, магично путовање у нове светове. Од 18 часова па до два сата иза поноћи бројни љубитеља музеја провели су још једно незаборавно дружење у својим омиљеним уметничким кућама, на трговима и улицама обученим у уметност... У Београду је највеће интересовање било за Мештровићеву макету Видовданског храма као и за поставку о масонима у Етнографском музеју. 27 / СИМБИОЗА
МОЗАИК
ЈЕДАНАЕСТА ЗАШТИТИЈАДА 2014 Ана Вулетић
О
вогодишњи Сусрети студената екологије и заштите животне средине – ЗАШТИТИЈАДА одржали су се 8-13. маја у Златним Пјасцима (Бугарска). Заштитијада, једанаеста по реду, представља скуп студената екологије и заштите животне средине, са научним, спортским и забавним програмом. Учесници су били: - Биолошки факултет, Универзитет у Београду, - Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу, - Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду, - Факултет за примењену екологију, ФУТУРА, Београд, - Географски факултет, Универзитет у Београду, - Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду, - Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, - Факултет заштите животне средине, Сремска Каменица, - Факултет техничких наука, Косовска Митровица.
Наш факултет је представљало двадесетак студената, и то у научном и спортском програму. У Научном програму смо учествовали у свим дисциплинама, и то у: - такмичарским (такмичење у дебатовању и такмичење у излагању пројеката) - ревијалним (постер презентација пројекта и студија случаја) - едукативним (радионица) Дебатни тим представљали су: Душан Николић, Милош Милић и Немања Стаменковић, који су се такмичили против Факултета заштите на раду из Ниша, заступањем става против експлоатације уљних шкриљаца у Србији. Дебата је била занимљива и могло се чути доста интересантних чињеница са обе стране. На нашу жалост, став ЗА и екипа из Ниша је ипак однела победу. Никола Костић и Александар Лалић су освојили прво место за најбољи пројекат, са темом: „Прилог познавању диверзитета и екологије макромицета околине реке Милешевке“. Костић и Лалић су показали изузетну надареност за истражи-
вање, саму презентацију пројекта и графичке вештине приликом израде постера. Учесници студије случаја били су Невена Ковинић и Дино Мартинић. Заједно са још десетак колега, чинили су мешовити тим, који су сачињавали студенти са свих факултета учесника Заштитијаде. Радионицу под називом „Одрживи транспорт“ модерирали су Ђурђија Паучковић и Дино Мартинић. Радионица је била посећена и публика је са уживањем учествовала у дискусији током и по завршетку исте. Што се спорта тиче, учесници су се такмичили у следећим дисциплинама: - Фудбал (мушка категорија) - Кошарка (мушка категорија) - Одбојка (мушка категорија) - Одбојка (женска категорија) - Стони тенис (сингл и дубл) - Шах - Стони фудбал, ревијално такмичење У фудбалу смо заузели друго место, док је први био Факултет заштите на раду из Ниша. У стоном тенису и шаху заузели смо треће место.
СИМБИОЗА / 28
МОЗАИК
НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Милена Спасојевић
Истраживања показују да већина људи купује нови телефон сваке две године. Више од 90% материјала мобилног телефона може се рециклирати (не укључујући батерију). Правилним поступањем могуће је количину токсичног материјала смањити на свега 1%. Са више од 60 000 америчких долара друштвеног производа по становнику, Сингапур спада међу 10 најбогатијих држава света. У овој држави је апсолутно забрањено поседовање и конзумирање жвакаће гуме (сматра се тешким кривичним делом).
Аеросол-боца је откривена 1926. у Ослу, од стране хемичара Ерика Ротхајма. Поводом националног Дана поштовања старијих особа у Токију је објављено да Јапан, земља позната по дуговечности, има тачно 58.820 особа старих 100 или више година.
За појаву фотографије у боји 1904. године заслужна су браћа Лимијер. Огист и Луј су изумели поступак са обојеним зрнцима кромпировог скроба (аутохром) и то је први практично применљив поступак за фотографију у боји. Уведен је у праксу 1907. године. Исак Њутн је изумео вратанца за кућне љубимце у оквиру улазних врата.
Према подацима UNESCOа најчистија вода се налази у Финској! У истраживању су учествовале 122 земље. Поражавајућа је чињеница да милијарду људи широм света нема приступ безбедној води.
Лeмури живе једино на Мадагаскару, у дивљини. Подаци из 2012. године говоре да постоји 103 рецентне врсте, од којих већина спада у ретке или угрожене. Лувр је уједно највећи дворац и највећи музеј на свету. Француска једина држава на свету где су све врсте ДНК тестова, као и тест очинства забрањени законом, осим када их суд одобри, ради кривичних случајева.
Медицински случајеви који се спомињу у серији Gray's Anatomy потичу из медицинских часописа, као и гледалаца који су слали своје случајеве сценаристима.
Хаваји се померају ка Јапану 10 центиметара годишње.
Са 90 година Американац руског порекла Леонид Хурвиц, добитник награде за економију 2007. године, најстарији је добитник Нобелове награде. Он је умро у јуну 2008. године само неколико месеци након што му је додељена награда. Међу женама најстарија добитница је британска књижевница Дорис Лесинг која је 2007. године са 87 година добила Нобелову награду за књижевност. 29 / СИМБИОЗА
Глумац Кристофер Ли је једини из екипе Господара Прстенова који је упознао Џ.Р.Р. Толкина. Иако изгледа једноставно, осећај да је нешто мокро је “прави подвиг”, јер наша кожа нема рецепторе за осећај влаге. Истраживачи из Велике Британије сматрају да се перцепција влажности преплиће са нашим способностима да осетимо ниску температуру и тактилним сензацијама, као што су притисак и текстура.
Национални парк „Закума“ у јужном Чаду је најпознатији по великим крдима слонова која су слободно крстарила великим пространством. Бар је тако било некада јер је у периоду од 2005. до 2010. године потражња за слоновачом смањила број слонова са 4.000 на само 450 јединки.
МОЗАИК
Чарлс Доџсон, познатији у књижевности као Луис Керол био је професор математике у Оксфорду. Пошто није био задовољан тим послом и светом одраслих почео је да пише за децу. Инспирација за лик Алисе у земљи чуда му је била Алиса Лидл, ћерка декана колеџа на коме је он предава.
У Амстердаму је отворен први музеј микроба на свету - Микропија. За више информација о овом необичном “микро зоо врту” посетите сајт: http://www.micropia.nl/en/.
Око 56 процената британских пилота признало је да спава током лета, а чак 29 процената каже да када се пробуде, затекну свог копилота у дубоком сну.
Према одредбама шкотског Закона за заштиту животиња из 1912. године, Чудовиште из Лох Неса је заштићена врста.
Венчани лист француског императора Наполеона Бонапарте и Жозефине Боарне продат је на аукцији за 437.500 евра. Венчани лист је био процењен на 80.000 до 100.000 евра пре продаје. Документ је на аукцији купио париски Музеј писма и рукописа. Беба плавог кита када се роди тешка је око 4 тоне и дугачка 8 метара. Сваки дан пије 200-400 литара млека и добије око 100 килограма. Одрасли плави кит има толике артерије да би се кроз њих могло пливати. Глобално отопљавање је утицало да се природно станиште поларних медведа урушава, што доводи до тога да морају да препливају знатно веће дистанце у потрази за храном.
Незаменљиви у сналажењу у простору, веома осетљиви на додир, мачји бркови су тактилне длаке (lat. vibrissae) много дебље и чвршће, а и знатно дуже од обичних длака. Нема тачног броја бркова који су присутни на свакој појединачној мачки, иако укупан број видљивих бркова на њушци мачке обично износи 24, с једнаким бројем бркова са сваке стране носа.
Британска влада издвојила је 1,5 милион фунти (1,8 милионa евра) за превод целокупног књижевног опуса Вилијама Шекспира на кинески језик. Ценосиликафобија је страх од празне пивске чаше. Књига "Птице Америке", америчког орнитолога и сликара Џона Џејмс Одибона, продата је за око 11 милиона долара што је чини најскупљом књигом на свету. Књига је објављена 1827. године и у Америци ужива статус националног споменика. Висока готово један метар, садржи 435 ручно осликаних илустрација птица са Америчког континента у природној величини заједно са детаљним научним описима. Чувене "All Star" патике су се појавиле 1917. године када је "Converse" покушао да их пласира на кошаркашко тржиште. Крчење шума у бразилском делу Амазоније, највеће прашуме на свету, порасло је за 29% између 2012. и 2013. године.
Текст песме на почетку цртаног филма Краљ лавова је заправо стих на зулу језику и значи: ”Долази лав, отац“. СИМБИОЗА / 30
МОЗАИК
РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ Редакција
“Све је могуће”
У
Београду ће се 4-7. децембра одржати Фестивал науке, и то по осми пут под покровитељством уметничко-продукцијске групе "Ноћ музеја". Овогодишње локације су бивша робна кућа "Клуз", Студентски културни центар, Галерија Народне банке Србије и бивши "Еуросалон". Динамични и интензивни садржаји натераће вас да се запитате где се досад крио провод, а интернационални предавачи, који нам се упорно враћају с најсвежијим сазнањима, учиниће нашу атмосферу међународном. Научници кажу да се најефикасније учи увиђањем, зато су се оргаинзатори побринули да кроз паметно-забавни програм увидите неодољивост науке. На Фестивалу науке она је лака као игра, лепа као уметност, узбудљива као експетимент и забавна као шоу. Присуствоваћете живом и интерактивном програму с пуно практичних активности и идеалном дозом теоретисања. Оно што је већ превазишло сваку теорију, јесте чињеница да су посетиоци махом зачарани науком.
Јосиф Панчић - Наслеђе 10 октобра. Изложбу су приредили: Галерија науке и технике које не застарева
И
зложбу поводом 200 година од рођења нашег великог научника и природњака и првог председника Српске академије наука и уметности можете посетити до 31 / СИМБИОЗА
САНУ, Биолошки факултет Универзитета у Београду и Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“. Аутор поставке je академик Владимир Стeвановић са сарадницима.
МОЗАИК
46. БЕМУС
Н
ајстарији и најреномиранији фестивал уметничке музике, Београдске музичке свечаности (БЕМУС) 46. по реду почиње 20. октобра у Сава центру. На дан отварања наступиће државни академски хор Глинка из Санкт Петербурга, под диригентском палицом Владислава Чернушенка. Карте можете купити по ценама: од 200 до 1200 динара у зависности од вечерњег програма. Улазнице су у продаји од 23. септембра на благајнама Сава центра и Коларчеве задужбине. У среду, 22. октобра наступиће мушки хор ФМУ а улаз ће бити бесплатан. Овогодишњи БЕМУС је посвећен стогодишњици од почетка Првог светског рата, стогодишњици снрти Стевана Мокрањца и тридесетогодишњици смрти Василија Мокрањца и Марка Тајчевића. У периоду од 20. октобра до 1. новембра моћи ћете да уживате у различитом репертоару 46. БЕМУС-а, а програм можете погледати на сајту фестивала.
30. Београдски џез фестивал
О
ве године се прославља редак јубилеј - 30. издање Београдског џез фестивала. Фестивал ће се одржати од 24. октобра до 27. октобра у Дому омладине и Дому синдиката. Програм фестивала под слоганом “Све звезде џеза” можете погледати на званичном сајту.
Музеј науке и технике слави 25. рођендан
М
узеј науке и технике поводом свог 25. рођендана поклања бесплатан улаз свим посетиоцима од 7 до 12. октобра. Музеј има сталну поставку коју тренутно чини четири изложбе: Други круг, Дечји музеј, Научни центар и Медицина у Србији кроз векове. Редакција Симбиозе вам препоручује да пре него што крену предавања и вежбе на Факултету, прошетате до Скендербегове улице, број 51 и улице Џорџа Вашингтона, број 19.
Време је за књигу
М
еђународни београдски сајам књига, одржаће се од 26. октобра до 2. новембра 2014. године у халама Београдског сајма. Сајам ће бити отворен у недељу, 26. oктобра и трајаће 8 дана. Овогодишњи слоган сајма “Време је за књигу” недвосмислено говори да је свако време право време за књигу и универзалне вредности. Тренутак у којем живимо осуђује нас на непрестану борбу за егзистенцију и суочавање са урушеним вредностима, а управо је књига симбол неприхватања наметнутих компромиса и површног сагледавања света. Београдски сајам књига је прилика да се још једном подсетимо истинских вредности и књизи дамо значај који завређује. Почасни гост 59. Међународног београдског сајма књига је НР Кина. На свом штанду, који ће се налазити на почасном месту у хали 2а, Кина ће презентовати своју богату књижевну и издавачку продукцију. Школски дан биће четвртак 30. октобар, а понедељак и уторак, 27. и 28. октобар су дани за породичну посету, када ће бити омогућено да цела породица са једном купљеном породичном улазницом посети манифестацију. Цене улазница на сајму књига – појединачна улазница је 250 динара, улазница за групне посете је 150 динара. Цена породичне улазнице је 600 динара. Радно време сајма је сваког дана од 26. октобра до 2. новембра од 10 до 21 ч. СИМБИОЗА / 32
МОЗАИК/КАЛЕНДАР
КАЛЕНДАР Редакција
12. и 13.10.2014. ФЕСТИВАЛ Дом омладине Београд
НЕЧУЈНО - 2. ФЕСТИВАЛ КРАТКОГ ПОДВОДНОГ ФИЛМА
10.10.2014. ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА Центар за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21.
ЧИКАГО 10. октобар је Светски и Европски дан против смртне казне. Тим поводом “Центар за културну деконтаминацију” и “Србија против смртне казне” вас позивају на пројекцију мјузикла Чикаго, 10. октобра у 19 ч.
Фестивал организују ДОБ и Асоцијације ронилачких инструктора. Поред фестивалског дела кратког подводног филма, који се одржава у сали Американа, ту је и такмичење у подводној фотографији чија изложба ће бити у холу Дома омладине. Одвијаће се и пратећи дневни садржај у Клубу. Сви дневни садржаји су бесплатни, док се пројекције наплаћују 200 динара. Аутори филмова и фотографија су из Аустрије, Русије, Америке, Шпаније, Италије, Португала, Мексика, Турске, Велике Британије, Израела, Јужне Африке, Словеније, Француске, Немачке, Холандије, Тајланда и Србије.
Јубиларно тридесето издање фестивала под слоганом “Све звезде џеза”. Програм фестивала можете да преузмете овде.
16.10-19.10.2014.
13.10-16.10.2014.
24.10-27.10.2014. ФЕСТИВАЛ Дом омладине и Дом синдиката Београда
БЕОГРАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ - СВЕ ЗВЕЗДЕ ЏЕЗА
1.10-10.10.2014. ИЗЛОЖБА Галерија науке и технике САНУ
ЈОСИФ ПАНЧИЋ – НАСЛЕЂЕ КОЈЕ НЕ ЗАСТАРЕВА Изложбу су приредили: Галерија науке и технике САНУ, Биолошки факултет Универзитета у Београду и Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“. Аутор поставке je академик Владимир Стeвановић са сарадницима.
СВАКИМ ДАНОМ ИЗЛОЖБА Музеј науке и технике
НАУЧНИ ЦЕНТАР Улаз бесплатан до 12.10., за више информација посетите сајт музеја. 33 / СИМБИОЗА
МАНИФЕСТАЦИЈА Хала 5 Београдског сајма
САЈАМ Београдски сајам
ПРВИ БЕОГРАДСКИ ГАСТРО ФЕСТИВАЛ
ЕCOFAIR И МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ЕНЕРГЕТИКЕ
Највећи гастрономски спектакл у региону обједињује четири манифестације: Balkan Culinary Cup, Big Master, Balkan Chilli Festival, EXPO
11. међународни сајам заштите животне средине и 10. међународни сајам енергетике на истом месту.
МОЗАИК/КАЛЕНДАР
31.10.2014. ЖУРКА
FREAK SHOW - Halloween маскенбал Септембар 2014.-Јануар 2015. ИНТЕРАКТИВНА ИЗЛОЖБА Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11
СРБИЈА 1914 Поводом обележавања стогодишњице Првог светског ратаРадно време галерије: 12-20 часова сваког дана осим понедељком. Цена улазнице: са попустом за студенте износи 100 динара.
Интерактивна-позоришна журка и велики маскенбал, који се спрема уочи Ноћи вештица, 31. октбра у 21 ч. Маскирани и насмејани извођачи, аматерски глумаци у најразличитијим смешним и апсурдним ситуацијама, претвориће простор Депо Магацина у прави циркуски подијум, којим ће прошетати и бројне холивудске звезде.
11. и 12.10.2014.
26.10-2.11.2014.
ФЕСТИВАЛ Миксер Београд
САЈАМ Београдски сајам
Balkan Cheese Festival
59. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
За више информација посетите фејсбук страницу фестивала.
Време је за књигу!
23.9-15.12.2014. ИЗЛОЖБА Музеј Вука и Доситеја, Господар Јевремова 21
ДОСИТЕЈ У ПОРТРЕТУ
17.10-19.10.2014. СПОРТ Трг Републике
UEFA Champions League У БЕОГРАДУ У центру Београда, на Тргу Републике посетиоце очекују Дејан Станковић и Мичел Салгадо, мултимедијална изложба „Walk of Champions“, на којој ће моћи да уживају у бројним мултимедијалним игрицама и да погледају оригиналне сувенире, дресове и опрему освајача UEFA Champions League. Обожаваоци ће имати прилику да се фотографишу са трофејом, и да понесу јединствене сувенире са изложбе.
Изложбом се обележава 275 година од рођења Доситеја Обрадовића и биће представљени портрети, рукописи, писма и преписи књига који обележавају његов живот и делатност. Посебно се издваја цртеж непознатог аутора Доситејевог лика и рукописно издање књиге „Совјети здравог разума“, такође непознатог аутора. Оба дела, настала почетком 19. века, први пут се излажу јавности. Изложба је део програма којим се Народни музеј прикључује обележавању Дана европске баштине. СИМБИОЗА / 34