Jun 2015, broj 15 by Часопис Симбиоза

СИМБИОЗА

РЕЧ УРЕДНИКА

Издавач

Драге колеге,

Број 15, јун 2015. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Главни и одговорни уредник Лена Илић

Уредници

Душан Радојевић Бојан Петровић Ана Вулетић Невена Петровић

Лектура и коректура Бојан Петровић

Редакција

Марија Гајић Филип Бошковић Петар Ђурић Катарина Стевановић Милица Потребић Марија Перић Милена Спасојевић Тања Пајић Сузана Станисављевић Весна Ђоковић

Сарадници

Дино Мартинић Милица Новаковић Невена Вукојичић Јована Петровић Немања Стаменковић Ана Лојаница

Адреса

casopis.simbioza@bio.bg.ac.rs ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

1 / СИМБИОЗА

ред вама је нови, петнаести број Симбиозе. Пошто га објављујемо у пролеће, број је цео у пролећном руху. Као и у сваком броју, на наредним страницама очекују вас новости и занимљивости из света биологије. Такође, преносимо вам извештај о раду Савеза студената Биолошког факултета и Студентског парламента, организација при нашем факултету, и овим путем им се захваљујемо на сарадњи коју одржавамо већ дуги низ година. Чланови Биолошког истраживачког друштва ,,Јосиф Панчић’’ поделили су са нама, у новом броју, искуства са терена на реци Градац и посете Истраживачкој станици Петница, као и озбиљно добре фотке. Испред редакције желела бих да захвалим Др Александри Николић на времену које је посветила интервјуу за петнаести број Симбиозе, а посебну захвалност дугујемо професору Др Пеђи Јанаћковићу, који нам је изашао у сусрет урадивши са нама кратак интервју за овај број. Уколико међу нашим читаоцима има и будућих колега желимо вам сву срећу на пријемном испиту 29. јуна. Па да се од октобра виђамо по ходницима наших зграда. :) У име редакције, желим вам пријатно читање и срећу у предстојећим испитним роковима.

садржај

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

7 9 10 11

Интернет презентација

Извештај о раду ССБиФ за календарску 2014. годину Реализоване едукације за студенте СИМПЛАСТ 2015.

31 35

Кошаркаши никад брлиже првој лиги; Играмо и рукомет Представљамо вам: Стреличарство

МОЗАИК

Интервју са професором

Проф. др Пеђа Јанаћковић

Facebook страница

Twitter профил

Прва BIMLS студентска конференција

Терен Биолошког истраживачког друштва “Јосиф Панчић”

БИОЛОГИЈА

21 22 23

Еколошка дисциплина

СПОРТ

Први студентски привредно- политички форум Теренски излет у ваљевском крају

Профил на issuu.com

25 27

Биологија у медијима

37 38 39

Наизглед неприметне гљиве

Прича о нама, прича о садаАда Хуја Инфламација зауставља (биолошки) часовник

фотографија са насловне стране Марија Перић

41 43 45 46

Приматијада 2015. Наука и прикљученија Све твоје са собом носим

Психодрама

Поставимо реалност на степенице

Супернатурал 2015. Неверовали или да Редакција препоручује Календар

СИМБИОЗА / 2

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

САВЕЗ СТУДЕНАТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

авез студената Биолошког факултета (ССБиФ) је удружење студената Биолошког факултета основан од стране студената 2011. године и регистрован је у Београду као добровољно и непрофитно удружење студената Биолошког факултета на неодређено време. ССБиФ је основан због потребе студената за организацијом при групацији Природно-математичких факултета УБ која би спроводила идеје младих, односно студената и реализовала пројекте у областима студентског стандарда и услова студирања, промоције науке и научно-истраживачког рада, неформалног образовања, заштите животне средине и природе. Организационо је повезан са осталим Савезима студената при Универзитету у Београду и у оквиру својих програмских активности сарађује са свим удружењима, организацијама и заједницама које се придржавају Устава и Закона. Савез студената Биолошког факултета се залаже за препознавање студената као значајне компоненте друштва која има покретачку снагу, побољшање њиховог положаја на свим нивоима, као и њихово укључивање у процесе доношења одлука. Такође се залажемо и за заштиту животне средине и очување природе, као и за еколошку одрживост и њену промоцију.

3 / СИМБИОЗА

Циљеви ССБиФ су: 1.унапређење стандарда студената, 2.обезбеђивање бенефиција за чланове ССБиФ, 3.признавање студија као рада, 4.подизање свести младих и студената о важности неформалног образовања, 5.унапређење наставе и науке на Биолошком факултету, 6.доприношење даљем развоју и раду Биолошког факултета, 7.промоција биолошких наука и научно-истраживачког рада у области биолошких наука, 8.остваривање студентских права и обавеза и побољшање услова рада свих студената Биолошког факултета, 9.повезивање и интеграција студената Биолошког факултета са студентима других сродних наука на националном и интернационалном нивоу, 10.стручно усавршавање студената у области заштите животне средине и природе, 11.подизање свести цивилног друштва о значају заштите животне средине и природе, 12.побољшање стања у области заштите животне средине и природе, 13.подизање свести цивилног друштва о значају поштовања људских права 14.повећање партиципације младих у процесима доношења одлука на свим нивоима,

15.обезбеђивање садржајнијег и квалитетнијег културно-забавног и спортског живота студената. Ко може бити члан? Новим Статутом ССБиФ-а, дефинисано је да је сваки студент Биолошког факултета Универзитета у Београду аутоматски члан Савеза Студената Биолошког факултета. С обзиром на то да је ССБиФ студентска организација, осетили смо потребу да организацију отворимо још више и дамо могућност лакшег деловања у оквиру исте. Наравно, ако неки студент не жели да буде члан ССБиФ он се о томе може изјаснити. Структура ССБиФ-а Скупштина ССБиФ-а, се састаје једном годишње. Скупштину чине делегати, чланови ССБиФ-а, који су учествовали у најмање једној организационој активности у периоду од прошле Скупштине. Поред делегата, скупштини може присуствовати и било који члан ССБиФ-а и може гласати по свим питањима на Скупштини. На Скупштини се бира Управни одбор, који се састоји од председника, генералног секретара, координатора секција, тимова и центара ССБиФ-а. Управни одбор се стара о спровођењу одлука донетих на Скупштини у периоду до наредне Скупштине.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Управни одбор Савеза студената Биолошког факултета чине: Председник Савеза студената Биолошког факултета Дино Мартинић Генерални секретар Савеза студента Билошког факултета Милица Новаковић Координатор Пројектног центра Савеза студената Биолошког факултета Владимир Ђукић ПР и координатор Тима за маркетинг Савеза студената Биолошког факултета Олга Јовановић Координатор Хуманитарног тима Савеза студената Биолошког факултета Ивана Никић Координатор Тима за логистику Савеза студената Биолошког факултета Александар Тотић Координатор Спортске секције Савеза студената Биолошког факултета Милош Збиљић

Чланове Извршног одбора ССБиФ-а именује Управни одбор, и чланови извршног одбора помажу члановима Управног одбора у реализацији плана активности. Извршни одбор ССБиФ је тренутно подељен и функционише кроз пет целина: пројектни центар, тим за логистику, хуманитарни тим, маркетинг тим и спортску секцију. Пројектни центар чине искуснији чланови ССБиФ-а који су прошли обуку из писања предлога пројекта. У складу са одлукама донетим на Скупштини ССБиФ-а. Чланови пројектног центра, прате конкурсе финансијера, осмишљавају пројекте који се уклапају у план активности за наредни период и раде на изради пројектне документације. Чланови тима за логистику се баве организовањем догађаја, едукативних и свих осталих неадминистративних активности из поља деловања ССБиФ-а. Чланови хуманитарног тима баве се организовањем свих активности ССБиФ-а хуманитарног карактера, које могу бити редовне или ванредне. Редовне активности се односе на све активности које се одвијају у одређено доба године, или на одређене временске интервале, као што су скупљање новогодишњих пакетића за децу без родитељског старања или добровољно давање крви.

Маркетинг тим има задужење да обавештава студенте о протеклим и актуелним активностима ССБиФ-а путем сајта студената, друштвених мрежа и свих осталих гласила. Спортску секцију чине спортисти-студенти Биолошког факултета, који наступају за Биолошки факултет УБ. ССБиФ тренутно броји тридесетак активних чланова који су распоређени по тимовима, у секцији или у пројектном центру на основу њихове квалификације или мотивације да се баве одређеним активностима у оквиру саме организације или одређеног пројекта, акције коју ССБиФ спроводи. Такође, сваки студент Биолошког факултета који има жељу и мотивацију да се бави остваривањем циљева организације може приступити раду неког од тимова, секције или центра пријављивањем на јавни конкурс ССБиФ, који се расписује два пута у току године. Све информације о раду ССБиФ-а можете да добијете преко email-а: ssbif@bio.bg.ac. rs, или можете да пронађете на нашој фејсбук страници.

СИМБИОЗА / 4

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ССБиФ ЗА КАЛЕНДАРСКУ 2014. ГОДИНУ Милица Новаковић, генерални секретар ССБиФ

акон одржане седнице Скупштине ССБиФ почетком 2014. године и промене заступника удружења грађана “Савез студената Биолошког факултета”, ССБиФ је заступала председник ССБиФ, Ђурђија Паучковић и генерални секретар, Игор Ђурић. У току 2014. године одржана су три колективна састанка свих активних чланова ССБиФ. Током 2014. године ССБиФ је, као и од године оснивања, активно сарађивао са Студентским парламентом Биолошког факултета Универзитета у Беораду, будући да су чланови СПБФ углавном активни чланови ССБиФ и да се овај вид сарадње уклапа у мисију и визију СПБФ и ССБиФ, а то је да се међу студентима Биолошког факултета створи осећај заједништва, колегијалног и тимског духа, који услед недостатка зграде Биолошког факултета неретко изостаје. Током 2014. године спроведена су два велика пројекта ССБиФ, пројекат “Зимска европска међународна конференција студената биологије - WiBioSE Conference”, и пројекат “Промоција Биолошког факултета”. Координатор оба пројекта је била активни члан ССБиФ, Милица Новаковић. WiBioSE Conference је одржана од 2 до 8. фебруара 2014. године у Аранђеловцу и Београду. Партнери на пројекту су били Биоло-

5 / СИМБИОЗА

шки факултет Универзитета у Београду, Друштво медицинских миколога Србије и општина Аранђеловац. Учесници на овој конференцији су били студенти биологије из 12 европских земаља. Програм на конференције је обухватио научно-популарна предавања професора Биолошког факултета Универзитета у Београду. Студенти учесници су кроз усмене и постер презентације и радионице представили резултате својих научно истраживачких радова. Током трајања конференције учесници су имали прилику да посете Опленац и околину Аранђеловца. Током радне посете у Београду организована су пленарна предавања професора др Миодрага Стојковића и професора др Светозара Дамјановића. Такође, учесници су имали прилику да обиђу центар града Београда и све знаменитости овог дела града. За потребе конференције штампан је Зборник радова презентованих овом приликом, који је каталогизован у Народној библиотеци Србије. Организациони одбор су чинили Стефан Прековић, Бојан Петровић, Марина Пекмезовић, Катарина Матијашевић, Милош Ступар, Јелена Николић, Катарина Зељић и Милица Новаковић. Промоција Биолошког факултета је пројекат подржан од стране Биолошког факултета Универзитета у Београду. Такође, БФ УБ је донирао комплетан износ

буџета предвиђеног овим пројектом. Реализација овог пројекта траје и током 2015. године. Реализационе активности обухватале су преуређивање сајта студената Биолошког факултета УБ, креирање подсајта за будуће студенте, израду књиге предмета на БФ УБ, израду штампаног и електронског Информатора БФ УБ, израду промотивног материјала (флајера, постера, брошура, roll-up банера) учестовање на сајмовима образовања, обилазак седамдесет средњих школа у Србији и презентовање науке и БФ УБ, постављање информација о БФ БУ на интернет страницу Инфостуд. При остваривању специфичних циљева овог пројекта активно су учествовали Душан Радојевић, Драгослава Сибиновић, Ђурђија Паучковић, Дино Мартинић, Ана Радојичић и Владимир Влаховић. Такође, свако од активних чланова ССБиФ је на неки начин помогао реализацију овог пројекта. Хуманитарни тим је током 2014. године имао низ активности. Координатор тима је била Тања Живановић. Чланови овог тима су активно помагали приликом поплава које су задесиле Србију у мају 2014. године, током којих је прикупљана је помоћ за угрожено становништво. Такође, чланови ССБиФ су успешно координисали рад кризног штаба ПМФ заједно са осталим савезима при групацији при-

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Део активности Савеза студената Биолошког факултета за школску 2015/16. годину

родно-математичких факултета и Савезом студената Технолошкометалуршког факултета. Организовано је чишћење школа у Параћину у сарадњи са ССТМФ и удружењем грађана “Green Link”. Обележен је дан борбе против AIDS-а. Такође, ССБиФ је помогао организацију добровољног давања крви. У току 2014. године организовано је караоке вече и хуманитарно кафанско веће, где је ССБиФ новчано помогао лечење три тешко оболела детета у Србији. Пред новогодишње празнике прикупљани су слаткиши и играчке и припремани новогодишњи пакетићи за децу без родитељског старања. У току 2014. године одржана је едукација за писање биографије и мотивационог писма за све студенте Биолошког факултета. Организатор едукације и тренер на едукацији је била Ђурђија Паучковић. Такође, у сарадњи са студентима Филолошког факултета и ССТМФ одржани су бесплатни курсеви страних језика за студенте Биолошког факултета УБ у току летњег семестра. У априлу месецу 2014. године реализован је пројектни циклус, односно обука за писање предлога пројеката за осам активних чланова ССБиФ. Ову обуку су похађали и чланови Савеза студената групације Природноматемтичких факултета и Савеза студената Технолошко-металуршког

факултета. Овај семинар је одржан на Златибору у организацији ССБиФ и Савеза студената Технолошкометалуршког факултета. У децембру месецу ССБиФ је подржао конференцију “Студентски бизнис форум” у организацији Савеза студената Београда чији је ССБиФ члан. На овој конференцији двадесетак делегата ССБиФ је на паралелном семинару ССБиФ о event менаџменту развило идеју за пројекат ССБиФ-а под називом “Конгрес студената биологије - СИМПЛАСТ”. Обуку о event менаџменту држао је активни члан ССБиФ, Давид Бакић. У току 2014. године ССБиФ је остварио блиску сарадњу са руководством Биолошког факултета УБ, Савезом студената Технолошкометлуршког факултета, Савезом студената Хемијског факултета, Савезом студената Факултета за Физичку хемију, Савезом студената Физичког факултета, Асоцијациом студената Географског факултета и Студентском организацијом Фармацеутског факултета. Такође, ССБиФ је остварио блиску сарадњу са удружењем грађана “Green Link” које заступају студенти који су завршили Биолошки факултет и активно се баве пројектима из области заштите животне средине.

У складу са циљевима организације, у школској 2015/16. години, чланови Савеза студената Биолошког факултета ће радити на: ●развијању структура и јачању унутрашњих капацитета организације ●повећању видљивости организације на Факултету као и широј јавности ●редовним едукацијама за студенте ●подизању студентског стандарда ●повећању мобилности студената Биолошког факултета и њиховом повезивању са студентима других факултета ●развијању платформи јавног заговарања у области екологије и заштите животне средине и то кроз следеће активности: ●Специјализација тимова унутар Савеза студената Биолошког факултета ●Израда сајта ●Одржавање неколико едукација у складу са могућностима; Ево и о којим едукацијама смо размишљали: Како преживети терен?, курсеви Црвеног крста курс прве помоћи, Како написати CV и мотивационо писмо, Јавно презентовање, Академско писање, Excel, Фото радионице - коришћење апарата и програма за обраду фотографија, Геоинформациони системи, Научни часописи и како их користити?, Курсеви страних језика, ●Реализација друштвено одговорних акција; ●Организација манифестација за студенте: Конгрес студената биологија “Симпласт”, Сајам науке (у Сарадњи са СПБФ), Манифестације за студенте са научно популарним темама у сарадњи са другим студентским организацијама ●Промоција Биолошког факултета; ●Покретање часописа у сарадњи са другим факултетима који за циљ има популаризацију науке.

СИМБИОЗА / 6

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

РЕАЛИЗОВАНЕ ЕДУКАЦИЈЕ ЗА СТУДЕНТЕ

едан од најбитнијих активности ССБиФ у току године представљају едукације за студенте Биолошког факултета. Издвајамо неке од најбитнијих које су до сада успешно реализоване.

Едукација о онлајн сервисима за организацију, презентацију, дељење и заједнички рад Савез студената Биолошког факултета је у сарадњи са Савезом студената ТМФ-а и Савезом студената Београда организовао бесплатну едукацију о онлајн сервисима за организацију, презентацију, дељење и заједнички рад. Kако је ово почетни курс, прилагођен је студентима који немају никаквог или врло мало искуства са овим сервисима. Курс је за циљ имао да упозна студенте са овим сервисима и пружи им могућност да стекну увид у то како они функционишу, за шта се све могу користити током студирања или посла. Курс је одржан у суботу, 30. маја 2015. године у Рачунарском центру Савеза студената Београда. Сервиси који су обрађивани: Doodle, Prezi, One drive, Google drive и Trello.

7 / СИМБИОЗА

Семинар: Пројектни и event менаџмент 2.0 Савез студената Биолошког факултета (ССБиФ) одржао је едукативни семинар о пројектном и event менаџменту 5-8. марта 2015. године на Златибору за своје чланове. Поносни смо на тим који је настао током трајања ове едукације, због њихове посвећености раду, жеље за учењем, а понајвише због тимског духа који је изграђен.

Прва помоћ Чланови екипе Прве помоћи Савеза студената Високе здравствене школе струковних студија у Београду и сертификовани едукатори Црвеног крста реализовани су обуку за 27 студената Биолошког факултета у склопу сарадње наша два студентска савеза. Кроз дводневну обуку наши студенти су прошли основе пружања прве помоћи, који им свакако могу користити у свакодневном животу.

ССБ-Теленор конференција “Студентски бизнис форум” и пројектни и event менаџмент 1.0

„Каријера и ја“

Делегација Савеза студената и Студентског парламента Биолошког факултета учествовала је на конференцији Студентски бизнис форум током децембра месеца 2014. године у оквиру које су студенти чули занимљива излагања из области привреде и учествовали у дискусијама. Поред тога делегација студената Биолошког факултета је успешно прошла почетни тренинг пројекнотог и event менаџмента. Поред напорног рада наши студенати су нашли и времена за дружење и јачање тимског духа. Управо на овој обуци је мало детаљније разрађена идеја за реализацију првог Конгреса студената Биолошког факултета ,,Симпласт”.

Организатори пројеката „Каријера и ја“ у организацији Центра за развој каријере и саветовање студената су позвали Савез студента Биолошког факултета да се прикључе у његовој реализацији. У сарадњи са ССБИФ-ом организовано је три предавања: Природњачки музеј – односи са јавношћу (Алексадра Савић, Природњачки музеј), Каријера у настави (Наташа Симић, Милан Станчић, Оља Јовановић – Центар за образовање настаника, Филозофски факултет), CV и мотивационо писмо (Центар за развој каријере УБ). Сва предавања су била изузетно информативна и занимљива. Радујемо се будућој сарадњи са Центром за развој каријере. Писање биографије и мотивационoг писма

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

У априлу 2014. године је одржана едукација коју организује ССБИФ за своје чланове. Писање биографије и мотивационог писма је протекло веома успешно и весело. На практичан и једноставан начин смо представили студентима како би заправо било згодно да упакују своју биографију, како би заинтеросовали будуће послодавце. Говорите ли: грчки, руски, италијански...? Савез студената Биолошког факултета у сарадњи са Технолошко – металуршким и Филолошким факултетом је две године за редом организовао бесплатне почетне курсеве језика за своје чланове. Школске 2012/13. године смо успели да организујемо осам курсева језика и то: енглески, грчки, руски, француски, шпански, италијански, кинески и арапски. На сваком од курсева је било присутно око двадесет студента. Часови су се одржавали два пута недељно у просторијама ТМФ-а. Предавачи су студенти завршних година Филолошког факултета, при чему на сваком курсу постоје по два предавача и ради се по књигама које су препоручене за почетне курсеве. Досадашња искуства су показала да је заинтересованост студената за бесплатне курсеве језика јако велика, тако да ћемо се

потрудити да наставимо сарадњу и у следећим семестрима, организовањем почетних курсева, али надамо се и напреднијих нивоа. Студентска конференција на Златибору-лидерство и јачање капацитета студентских представника Чланови Студентског парламента и Савеза Студената Биолошког факултета учествовали на традиционалној регионалној студентској Конференцији на Златибору, 12-16. децембра 2013. године. Конференција окупља студентске лидере и представнике свих приватних и државних универзитета и високих школа у Србији, универзитета и високих школа земаља у региону, као и наставнике и професоре и чланове националних представничких тела (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Национални савет за високо образовање). Конференција је била посвећена лидерству и јачању капацитета студентских представника. Учесници конференције су прошли кроз различите обуке вештина и знања (писање пројеката и пројектни менаџмент, састављање биографије, разговори за посао, презентовање и јавни наступ). Делегација студената Биолошког факултета је била друга по

бројности на конференцији. Највећи број студената нашег факултета је прошао интезивну обуку писања пројеката и пројектни менаџмент, где су кроз писање пројекта на задату тему пролазили кроз реализацију пројектног циклуса. Након много рада, добијени резултати су више него добри, а наши пројекти су предвиђени за реализацију у 2014. години преко Савеза студената Биолошког факултета. Предавачи који су држали пројектни циклус су пријатно изненађени учинком наших студената и неке колеге су препоручене за сарадњу са различитим невладиним организацијама, у реализацији пројеката тих организација. Сами учесници конференције су јако задовољни квалитетом организованих обука, а сарадња и дружење унутар тима наших студената је служио другим факултетима као пример!

О свим реализованим активностима ССБиФ-а можете прочитати у прошлим бројевима ваше Симбиозе.

СИМБИОЗА / 8

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМПЛАСТ 2015.

рви Конгрес студената биологије „Симпласт“ биће одржан 29.10-02.11.2015. на Златибору у студентском одмаралишту „Ратко Митровић“ у организацији Савеза студената Биолошког факултета. Учесници ће се срести са модерним токовима науке, разматрањима, различитим начином приступа и решавања конкретних проблема у пријатној атмосфери уз искуства и знања еминентних стручњака и истраживача. Кроз вишедневни програм, студенти ће имати прилику да науче

9 / СИМБИОЗА

да раде у групи и да стекну нова знања из различитих грана биологије (опште биологије, екологије и молекуларне биологије). Конгрес студената биологије је једини конгрес оваквог типа у Србији и тежи да знања из биологије учини доступнијим и ближим студентима ради њиховог даљег усавршавања и усмеравања. Програм обухвата радионице које ће помоћи студентима да се снађу у пословном окружењу по завршетку студија. Похађањем радионица и предавања студенти ће имати могућности за индивидуални напре-

дак, стручно усавршавање из области биологије, као и стицање корисних вештина из различитих области неформалног образовања. Конгрес има и вечерњи програм предвиђен за дружење и одмор од дневних радионица и предавања, када ће учесници имати прилику да се упознају и размене искуства. На овај начин, наука се промовише директно кроз улагања у знање, а самим тим и будућност наредних генерација научника и истраживача.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ПРВИ СТУДЕНТСКИ ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКИ ФОРУМ

рајем другог месеца, 26. и 27. фебруара у просторијама Привредне коморе Србије одржан је Студентски привредно-политички форум у организацији Центра за едукацију и друштвену еманципацију младих. Циљ пројекта форума је било окупљање студената, будућих лидера, привредника, иноватора, професора, политичара и амбасадора како би дискутовали о актуелним светским и домаћим економским и политичким темама, али и о томе како унапредити привреду у нашој земљи. Форум је посетило око 120 студената, и то превасходно друштвених факултета, као што су Факултет политичких наука, Правни и Економски факултет. Стога, срести студента биологије на оваквом месту је била права реткост. Међутим деле-

Ана Лојаница гати са нашег факултета су, својим присуством и интересовањем за тему форума, доказали да им је оријентација за коју су се одлучили одабиром студија исто толико битна колико и друштвена освешћеност. Програму форума значајно су допринела излагања младих предузетника попут Владимира Николића – оснивача и директора компаније “Лимундо”, као и Бранислава Војиновића – оснивача фирме “DOT company”. Они су својом интересантном и неформалном причом студентима приближили своје искуство започињања предузетничког посла у држави каква је наша. Посебно се издвојило и излагање Наташе Башић у својству представника “Delhaize Group” у Србији. Наиме, као особа задужена за људске ресурсе у овој компанији, Наташа је исприча-

ла своје искуство са разговора са кандидатима за посао, али са “оне друге стране стола” и давала је савете на шта треба обратити пажњу у тим ситуацијама. Наравно, форум су посетиле и политичке званице које су изазвале и медијску пажњу, попут Зоране Михајловић, потпредседнице Владе Републике Србије, али и Драгомира Карића. Панел дискусије су биле потпуно интерактивни део програма, на којима су студенти постављали питања еминентним лицима којима до тада за то нису имали прилике. Упознавање и највеће дружење међу студентима дешавало се уз пиће и храну на паузама између излагања, а некима је то чак био и најзанимљивији део манифестације!

КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА У РАД И ОРГАНИЗАЦИЈУ ССБИФ У току је први конкурс у овој календарској години за укључивање у рад и организацију Пројектног центра и три тима Савеза студената Биолошког факултета. Студенти који би желели да се прикључе неком тиму неопходно је да пошаљу координатору тима којем желе да се прикључе имејл са следећим подацима најкасније до 20. јуна 2015. године: 1. Име и презиме 2. Број мобилног телефона 3. И-мејл адреса 4. Претходно искуство у раду

невладиних организација - уколико постоји 5. Укратко нам напишите Вашу мотивацију за укључивање у рад и организацију ССБиФ Једини услови конкурса који постоје за рад у Тиму за логистику, Хуманитарном и Маркетинг тиму су добра мотивација и жеља за остваривањем циљева ССБиФ. Координатор Тима за логистику - Александар Тотић аleksandar.tottic@gmail.com

Координатор Хуманитарног тима - Ивана Никић - bioivana91@gmail.com Координатор Маркетинг тима - Олга Јовановић - olgabgd@ gmail.com Услов конкурса за рад у Пројектном центру ССБиФ је да поседујете било какво претходно искуство у писању предлога пројеката. Координатор Пројектног центра - Владимир Ђукић - vladadjukicpa@gmail.com Цео текст конкурса

СИМБИОЗА / 10

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ТЕРЕНСКИ ИЗЛЕТ У ВАЉЕВСКОМ КРАЈУ Невена Вукојичић фото: Предраг Петровић Невена Вукојичић

оглед на сат. Четири и тридесет ујутру. Скачем из кревета и гледам кроз прозор, а напољу црнило, понека муња прошара небо, а киша само што није. Питам се да ли је могуће да оволико немамо среће, и сигурна сам да и осталих четрдесет и девет људи у овом моменту у глави има исту мисао: „Како ћемо на терен по овом невремену?!?!“. Ипак, као и сваки прави окорели теренац, излазим из куће наоружана кабаницом и топлом одећом. Признајем да сам била помало пријатно зачуђена бројем људи који се појавио, и таман помислих да има наде за БИД и биологе теренце, кад крену киша. Улазимо у аутобус са мишљу како не желимо икад да изађемо из њега и наредних два сата посматрамо олују и мрак кроз стакла питајући се хоће ли уопште престати. Баш као наручено, киша је престала неколико минута пре него што смо стигли. Сунце се стидљиво појавило иза облака (баш тако, у стилу основношколских састава) и његови зраци обасјали су лице господина који нас је сачекао и који ће бити наш водич – Савана, човека за кога сте морали чути ако сте икада

11 / СИМБИОЗА

ви или неко ваш имали везе са Петницом. Кренули смо полако да се приближавамо самој реци Градац, а сунце је сада већ доминирало на небу и постајало је пријатно топло. Успут је било класично занимљиво – зачуо се крик ботаничара који су угледали орхидеју и луди од среће је исликали са свих страна, не слутећи да је то само прва од шест врста које ће тај дан наћи. Гљивари су се жалили зашто се не уђе дубље у шуму. Два ентузијастична ентомолога, одлучили су да, иако нису понели кечер јер је планирана киша, импровизују и направе га сами. Херпетолози су нашли смукуљу, која је послужила као реквизит за фотосешн и другим секцијама. Све време уживали смо у смарагдној боји Градца и занимљивој околини. Заслужени одмор имали смо у једном прелепом етно домаћинству, одмах испод манастира Ћелије, излежавајући се у хладу поред реке. А онда нас је сачекао последњи изазов: од аутобуса нас је делио успон од “само” 930 степеника. Иако је изгледало као да степеницама нема краја, попели смо се, неки брже, неки мало спори-

је, али оно што је важно, сви живи, здрави и знојави! Предахнули смо у аутобусу неких пола сата, а следећа станица била је Истраживачка станица Петница. Колико сам могла да приметим, људи су углавном били пријатно изненађени ултрамодерним изгледом нове Петнице, и они који је први пут виде, а највише они који су били некада давно, када је изгледала потпуно другачије. Саслушали смо причу о Станици од дивне, љубазне тете из библиотеке, обишли биолошку лабораторију, попили кафу, појели сладолед, а онда се бацили на посао. Свака секција добила је свој кутак у лаби, бинокуларне лупе, микроскопе, литературу, и кренули смо са детерминацијом узорака које смо у току дана сакупили. Успешно завршен терен прославили смо добрим роштиљем и пуних стомака се укрцали у бус. Када смо кренули назад за Београд, мрак је већ почео да се спушта, што ме је подсетило на моменат свитања тог кишовитог јутра, које није обећавало ни изблиза овако леп дан. Верујем да се данима причало о овом терену, посебно међу млађима – некима од њих је ово био први терен у животу. Ако вам се

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Клисура реке Градац, са притокама, по изузетним одликама и по степену очуваности, припада изузетним природним вредностима Србије. Налази се јужно од Ваљева и десна је притока Колубаре. Богатство клисуре у подземним облицима крашке ерозије је изразито. Ни у много већим и познатијим клисурама Србије није забележен толики број пећина. Има их готово седамдесет, а још увек се откривају нове. Неке од тих пећина су импресивних димензија по величини подземних сала и дужини простирања (Дегурићка пећина). У погледу квалитета воде, Градац спада у оне реке које су највећој мери очуване. Слив ове реке представља такође станиште већег броја ретких биљних и животињских врста.

Истраживачка станица Петница је организација која се професионално бави подршком и образовањем младих који превазилазе ниво регуларних школских програма, по чему је јединствена на територији Централне и Југоисточне Европе. Може се назвати својеврсном „школом за таленте“. Рад у Станици организован је кроз семинаре различитих програма, и у већину програма је укључена средњошколска популација ученика. Сем њих, семинарима присуствују и основци, студенти и наставници. Станица је основана 1982. године на иницијативу групе младих истраживача, наставника и студената незадовољних постојећом праксом у образовању и формирању младих научних кадрова. То је била прва независна

ово допало, и желели бисте да се поново дружите са нама, или, ако нисте били, али вам се допала ова прича, припремите се: овога лета БИД организује чак два велика терена! Можете да бирате између Тометиног поља на Дивчибарама (21.7-28.7) или Столова код Краљева (28.7-6.8), а оне најхрабрије очекујемо на оба

терена! Пратите групу БИД “Јосиф Панчић” на фејсбуку, чекајте обавештења и пријавите се на време. Тешко ћете наћи бољи начин да проведете део лета од дружења са БИД-овцима и уживања у природи!

образовна организација на просторима СФРЈ. Убрзо по оснивању, Станица је постала центар иновативног научног образовања и професионално утемељеног подстицања младих талената, позната и у земљи и у иностранству. Током две деценије постојања и рада, ИС Петница је реализовала око 2.000 семинара, на којима је учествовало преко 40.000 учесника.

СИМБИОЗА / 12

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

13 / СИМБИОЗА

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ИНТЕРВЈУ СА ПРОФ. ДР ПЕЂОМ ЈАНАЋКОВИЋЕМ Проф. др Пеђа Јанаћковић рођен је 28.05.1968. године у Лесковцу. Носилац је Вукове дипломе за основну и средњу школу. На Биолошки факултет Универзитета у Београду уписао се школске 1987/88. године. Током студија бавио се и научно-истраживачким радом у оквиру Секције за флору Биолошког истраживачког друштва “Јосиф Панчић”. Био је председник овог друштва 1989. и 1990. године. Учествовао је на истраживачким акцијама Младих истраживача Србије. Од 1989. до 1993. године био је Студент продекан Биолошког факултета. Дипломирао је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1993. године. Магистарске студије уписао је 1994. године на групи Биологија, смер Систематика и филогенија биљака и гљива Биолошког факултета Универзитета у Београду и 1997. године одбранио магистарски рад. Докторирао је 2004. године. Избран је за асистента-приправника 1994. године на Биолшком факултету Универзитета у Београду, на предметима Систематика и филогенија виших биљака и Систематика виших биљака, а асистент постаје 1998. године. Године 2006. изабран је у звање доцента, а 2010. године у звање ванредни професор. Од 1996. године до данас учествовао је, као сарадник на више пројеката. Члан је Српског биолошког друштва, Српског хемијског друштва и неколико међународних организација: “Phytochemical Society of Europe”, “Organization for the PhytoTaxonomic Investigation of the Mediterranean Area - OPTIMA”, “The International Compositae Alliance (TICA) (former: “Deep Achene: The Compositae Alliance”). Био је секретар у два мандата, а тренутно је помоћник управника Иститута за ботанику и Ботаничке баште “Јевремовац”.

Члан је Савета Биолошког факултета. Члан је Комисије за реформу наставе Биолошког факултета. Члан је издавачког одбора Центра за издавачку делатност и маркетинг Биолошког факултета. Члан је уредништва „Архива биолошких наука“, официјалног међународног научног часописа Српског биолошког друштва. Члан је тима за извођење припремне наставе за упис на Биолошки факултет из области ботанике. Поседује диплому Базичног и Супервизијског семинара “Активно учење” - Образовни форум. Награђен је А3 Наградом Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије за научна достигнућа у 2002. и 2003. години. Стручни је консултант часописа “National Geographic Srbija” из области ботанике. Област истраживања и интересовања проф. др Пеђе Јанаћковића су: Систематика биљака (морфологија, анатомија, микроморфологија, фитохемија, хемосистематика, молекуларна систематика). Еволуциона биологија биљака (филогенија и еволуција биљака). Историја ботанике, палеоботаника, етноботаника. Примењена ботаника (фитохемија и биолошка активност секундарних метаболита биљака, лековите биљке, економска ботаника). Астробиологија и астроботаника. Коаутор је уџбеничке литературе: “Практикум за детерминацију виших биљака, аутор интернт презентације: ”Online herbarijum”, аутор је и ауторизованих скрипти Историја ботанике и коаутор књиге Биологија 1, уџбеника за први разред гимназије. До сада је публиковао велики број наслова - ревијалних радова и чланака у еминентним међународним и националним часописима, као и предавања и саопштења на научним скуповима у земљи и иностранству.

Симбиоза: Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет?

ожда звучи чудно, али највећи „кривац“ што сам уписао Биолошки факултет је чувени јунак из стрипа човек паук, познатији као Спајдермен. Цела та прича о њему, како је постао супер херој после уједа радиоактивног паука током посете неком биолошком институту или приодњачком музеју (више се тачно и не сећам) и добио супер моћи које су му омогућиле да живот гледа из посебног угла, а да притом спашава свет, били су довољан разлог да још са веома мало година себе видим на Биолошком факултету. Ту ћу се вероватно сусрести са пауком који би променио мој живот дарујући ми супер моћи исто као и спајдермену, које би ми омогућиле да се на најбољи начин позабавим проучавањем живог света и постанем његов заштитник. И ето, због љубави према природи, биљкама и животињама, а захваљујући Спајдермену, уписао сам Биолошки факултет. Мада, било је ту и других опција: космонаут, неурохирург... Симбиоза: Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања?

професионалном смислу, унапређивањем начина на који изводим наставу и студентима, њиховом мотивацијом, као и начинима како да што боље савладају градиво и „пронађу“ себе. Тренутна сфера научног интересовања? Заправо има више сфера. Систематика биљака заснована на теренским, морфолошким, анатомским, фитохемијским и молекуларним истраживањима, односно евиденција биодиверзитета (фито-диверзитета у ужем смислу) и филогенија. Тренутно, са својим тимом млађих коле-

СИМБИОЗА / 14

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

га и докторанада радим на расветљавању систематике рода Amphoricarpos и једне интересантне групе из рода Centaurea. Такође, једна од сфера научног интересовања су етноботаничка истраживања, која се наслањању на фитохемију и биолошку активност секундарних метаболита биљака и њихову примену у медицини и фармацији, тренутно врсте родова Artemisia, Centaurea и Amphoricarpos. Симбиоза: Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили?

апорне? Мислим да нису. И тада смо јурили са једног места на друго, пошто ни тада нисмо имали своју зграду, као ни ви сада. Али, некако ми се чини да смо имали више ентузијазма и да смо били мотивисанији. Да ли због тадашњих професора или због нас самих, нашег васпитања и очекивања. Ко ће знати. Можда се од мене у овом тренутку очекује да кажем да је мој омиљени предмет током студија био: Систематика и филогенија биљака, која се тада називала Систематика и филогенија виших биљака или, популарно и једноставно, међу студентима: „Више биљке“, из кога, у овом тренутку, изводим теоријску и практичну наставу. Али није. Заправо, мој омиљени предмет то-

15 / СИМБИОЗА

ком студија је био предмет на трећој години: Општа физиологија са биофизиком, из кога је наству изводио професор Всеволод Рајевски. Ако ме питате: Зашто је то мој омиљени предмет? Одговор је: Због садржаја, али и због самог професора Волође, који је био професор у правом смислу. Човек који је одисао невероватном харизмом и који је изводио наставу са невероватном лакоћом. Предавања су била јасна и занимљива. Понекад, са малим шаљивим анегдотама из свакодневног живота, које су нас опуштале, али и помагале нам да боље разумемо градиво. Мислим да „најтеже положити“ и „најтеже спремити“ испит заправо не постоји. Сматрам да је однос студента према испиту кључ успеха. Симбиоза: Шта Вас као предавача највише инспирише?

туденти. Студенти су моја права инспирација. Сам осећај да сте пред будним оком младих људи у амфитеатру веома инспирише. То су млади људи који од вас очекују нешто ново, занимљиво, конкретно, што ће унапредити њихово знање, а ви, свесни велике одговорности, дајете све од себе, користећи сва своја знања и вештине да одговорите тој знатижељи. Нема веће среће и боље инспирације него када осетите да су вас студенти разумели.

Симбиоза: Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором?

та значи бити строг и захтеван? Мислим да нисам строг. Захтеван јесам, али прво према себи. Од студената увек очекујем максимум. Мислим да им на тај начин дајем шансу да покажу и докажу себе у сваком сегменту. То ми помаже и да схватим колико сам успешан као професор. Симбиоза: Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм?

“Г

алеб Џонатан Ливингстон” Ричарда Баха је моја омиљена књига. Мислим да сам се у њој најбоље пронашао. Омиљени филм је “Interstellar” Кристофера Нолана. То је филм који вам помеша сва осећања. Једноставно занемите. А онда крене лавина питања према себи самом. Симбиоза: Која Вам је омиљена земља у којој сте били?

ефинитивно Шпанија. Боравак у Барселони у Институту за ботанику Баселона, драге колеге сло-бодно могу рећи пријатељи, харизмаархитектуре, Гауди, Пикасо, Дали, страствени фламенко, Балеарско море, велике плаже, прегршт

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

одличних ресторана и клубова, невероватно гостољубиви домаћини и свет у малом, само су делић разлога због којих обожавам Шпанију. Симбиоза: Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор?

еђу научницима то је свакако Ајнштајн.

Симбиоза: Да нисте биолог, шта бисте били?

ероватно космонаут, неурохирург или глумац.

Симбиоза: Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?

„Ј

едноставност је крајња префињеност“, Леонардо да Винчи.

Симбиоза: Шта бисте студентима Биолошког везано за студије и перспективно бавити логијом?

поручили факултета колико је се био-

ко сте већ ту сигурно постоји разлог. Зато, дајте све од себе, верујте у своје снове и они ће постати стварност. Биологија је фундаментална наука која се бави јединственим феноменом живог, за

сада једино познатог на нашој планети. Зар то није довољан и перспективан разлог. Биологија је и део свих сегмената људског живота и као таква вема важна и перспективна наука. И на крају, оно што ме нисте питали, а што можда говори о мојој личности. Највећа Спајдерменова борба одувек је била она коју је водио са самим собом - битка између свакодневног живота и обавеза Питера Паркера и херојских дужности Спајдермена.

Редакција часописа

СИМБИОЗА / 16

БИОЛОГИЈА

БИОЛОГИЈА У МЕДИЈИМА Бојан Петровић

НАЈСТАРИЈА РЕЦЕНТНА ВРСТА

аучници су открили организам који можда представља најстарију врсту живог створења на планети. Реч је о микроскопском организму који се није променио дуже од две милијарде година. Сумпорна бактерија пронађена је жива у блату на западној обали Јужне Америке и делује да је идентична као фосили пронађени у стенама Западне Аустралије. Истраживачи сматрају да су ови организми преживели практично непромењени захваљујући сумпорним састојцима седимената који су се први слегли пре око 2,3 милијарде година. Професор Вилијам Шопф, палеобиолог Универзитета у Калифорнији који је предводио студију, каже: “Делује не-

17 / СИМБИОЗА

вероватно да се неки облик живота није видно мењао две милијарде година, дакле пола Земљине историје. Ови микроорганизми су добро прилагођени њиховом једноставном, стабилном физичком и биолошком окружењу. Таква открића би била потврда једне од хипотеза Дарвинове еволуције, али је прерано да сада дајем такву оцену. Ако се њихово окружење није променило, али су оне свеједно еволуирале, то би значило да наше разумевање еволуције има озбиљне недостатке”, каже професор. Рад је објављен у америчком часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, и привукао је знатну медијску пажњу широм света.

ДЕВЕТ НЕДЕЉА НАОПАЧКЕ?!

ванаест добровољаца биће посебно одабрано за један од најтежих тестова издржљивости које ће проћи у својим животима. Они ће лежати у кревету благо окренути уназад под углом од шест степени, 60 дана или девет недеља без прекида. Мораће да једу, пију, спавају, уринирају и туширају се у том положају. У питању је врло значајан експеримент који планира да спроведе Немачка свемирска агенција. Тест ће бити одржан у постројењу “Енвихаб” које је специјализовано за симулацију екстремних окружења. Стручњаци ће анализирати дугорочне ефекте окружења у свемиру на људско тело. Научници у “Енвихабу” ће контролисати нивое звука, светла, температуре па чак и мешавине гаса у ваздуху. Неће постојати прозори тако да добровољци неће имати осећај смене дана и ноћи, а посете родбине и пријатеља неће бити дозвољене. Како би “преварили” гравитацију, субјекти ће бити окренути наглавачке за шест степени. Познато је да краткорочно оваква изложеност инвертованом положају доводи до смањења систолног, повишења дијастолног крвног притиска, као и значајног повишења прага надражаја за разне рефлексне радње (нпр. миотатски рефлекс).

БИОЛОГИЈА

ГРАНА МАЊЕ У “ДРВЕТУ ЖИВОТА”?

НИШТА НОВО, ОТАПА СЕ АНТАРКТИЧКИ ЛЕД

ако је објављено у часопсу Science, а пренео британски БиБи-Си, сателитским снимањима уочене су изненадне и нагле промене у понашању глечера на антарктичком полуострву. У овој студији коришћена је платформа Cryosat, сателитски систем који око Земље орбитира на око 700 километара висине. Систем ледених наслага на овом, најсевернијем делу и практично јединој порцији антарктичког копна која се налази ван јужног поларног круга, понашао се релатино стабилно све до 2009. године, када је отпочео велики талас губитка водене масе, 56 мили-

милијарди тона годишње. Научници са Универзитета у Бристолу сматрају да је могући узрок подизање нивоа температуре воде у дубљим слојевима океана... “У сезони 2009/2010, површина глечера кренула је да клизи према обали веома брзо, чак и до 4 метра годишње. То је био први озбиљан сигнал да отпочнемо мониторинг”, објашњава професор Џонатан Бамбер. “Укупан годишњи губитак антарктичког леда само у том делу контиента износио је око 60 кубних километара. Да мало појасним, четири кубна километра је, угрубо говорећи, еквивалент годишњој потрошњи чесмоваче у Уједињеном Краљевству”.

КВАСЦИ НА ХЕРОИНУ

ће претворити глукозу у морфијум, а научници са такође канадског Универзитета у Калгарију пронашли су делић слагалице који је недостајао. Иако је вест изазвала бројне сумње, идеја која се крије иза комплетирања овог процеса није хероин из кућне радиности, већ прозводња “јефтинијих, безбеднијих, ефикаснијих и мање адиктивних” лекова против болова. Ипак, дан масовне производње још увек је далеко - са-

едавно истраживање показало је да би генетски модификован сој квасца при култивацији на глукози могао да ферментише опиоиде. Истраживачи калифорнијског универзитета Беркли и Конкордија универзитета у Канади били су веома близу решења којим је могу-

ајскорије истраживање чију је објаву званично најавио часопис Science сугерише да биљке, гљиве и животиње заправо можда воде порекло од археа. Постоји отворена дебата по питању тога да ли група релативно комплексних организама која укључује ова три велика царства води порекло од организма који је припадао царству Archea или од некаквог сродника археа. Новооткивени микроорганизам у северном Атлантику је археа која по својим карактеристикама наводи на закључак да није немогуће да су еукариоти настали од археа. Геном овог организма је далеко најсличнији еукариотским геномима од свих прокариотских организама документованих до данас. Структре налик актинском цитоскелету и рудиментарне форме сличне ендомембранском систему такође иду у прилог овој тези.

дашњи ниво достигнућа је показивање могућности за такву биолошку конверзију - а да би се процес довео у индустријске размере, поштујући строге стандарде фармацеутске производње, проћи ће најмање пар деценија. Истраживање је објављено у часопису Nature.

СИМБИОЗА / 18

БИОЛОГИЈА

ЧОВЕКОВ НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉ

оместификација паса почела је и раније него што се до сада сматрало. Припитомљавање је почело још пре око 27-40 хиљада година, указују резултати генетичке анализе фрагмента чељусти сибирског пса-вука коју су спровели шведски научници. Нова студија може да објасни дубоку повезаност између паса и људи... Анализа генома дела чељусти показује да пас-вук из Тајмира (Сибирка област, Руска Федерација) представља најстаријег заједничког

претка вукова и модерних паса. Научници су анализирали ДНК из мале кости пса-вука која је пронађена на Тајмирском полуострву у северном Сибиру, а за коју је утврђено да је стара 35 хиљада година. Доктор Лове Дален из Шведског природњачког музеја и његов тим предвођен Понтусом Скоглундом, постдокторантом са Харварда, успели су да идентификују груби генетски код те животиње и на њихово изненађење открили да је та ДНК на пола комплементарна генетским материјалима пса и вука.

Тај резултат указује да се подела на вукове и псе догодила неколико хиљада година касније. Према Далену пси су тада или припитомљени или се попу-лација поделила на савремене вукове и дивљег претка савременог пса који је касније изумро. “Ми верујемо да је најједноставније објашњење да су пси припитомљени у то време”, рекао је он и додао да је према томе могуће да су пси припитомљени много раније него што се веровало. Ово откриће доводи у питање досадашње уверење да су пси доме-

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ РЕАГОВАО НА КРЕАЦИОНИСТИЧКУ ПРОПАГАНДУ

ротеклих недеља на адресе запослених у просвети у областима природних наука – наставницима у школама, наставничким активима и универзитетским професорима, стигла је веома индикативна понуда. Наиме, свим заинтересованим наставницима нуди се поклон у виду луксузног издања књиге „Еволуција или стварање“. Аутори књиге, Рајнхард Јункер и Зигфрид Шерер, спадају међу најпознатије савремене европске креационисте. Не изненађује чињеница да креационистички покрети циљају на наставне садржаје у школама, будући да усмереност образовања на дечјем узрасту представлја прекретницу у формирању животних ставова будућих зрелих људи. Овом темом се бави и Савет Европе у Резолуцији 1580 из 2007. године у којој се каже да „негирајући науку креационизам има директан погубан утицај на правце развоја једног друштва кроз поништавање свих тековина цивилизације које су

19 / СИМБИОЗА

савремени живот учиниле хуманијим (медицина, лекови, пољопривреда, нове технологије, итд)“. Овим поводом реаговао је и Биолошки факултет Универзитета у Београду и припремио званичне дописе институцијама задуженим за креирање образовне политике у Србији у којима обавештава надлежна тела о овим догађајима који могу значајно угрозити циљеве и стратегије образовања у нашем друштву. У саопштењу се наводи: „Књига „Еволуција или стварање“ припада најновијем креационистичком концепту који се назива „интелигентни дизајн“ (ИД). Упоредо са покушајима потпуне дискредитације научног процеса, ИД претендује да се сврста у раван науке. Иако се углавном експлицитно не помиње реч Бог или креатор, присталице ИД-а сматрају да се „савршеност“ живих бића не може објаснити без присуства интелигентног творца. Овај покрет служи се квази-

научном аргументацијом у оповргавању процеса еволуције, што ненаучној јавности, као и школској деци, може изгледати као резултат јасне научне методологије. На пример, у књизи се не негира еволуција до нивоа врсте (тзв. микроеволуција), али се уводи концепт „основних типова живота“ (више таксономске категорије у систематици) које је створио креатор и са којима започиње живот на Земљи. Према овим креационистима, Бог је у те типове „уградио“ потенцијал за варирање унутар самих себе, али не и могућност еволуције самих типова (тзв. макроеволуција). Додатно, људска врста се, према њиховој концепцији, изузима од било каквог природног поретка. На овај начин, аутори покушавају да оповргну научно веома добро документован континуитет између микро- и макроеволуције, као и бројна објашњења и доказе теорије еволуције које нуди савремена наука“.

БИОЛОГИЈА

стификовани отприлике дупло скорије. Ранија генетска студија неколико различитих врсти савремених паса и вукова процењивала је да су се пси и вукови раздвојили пре између 10 и 15 хиљада година, када су људи престајали да се баве ловом и почињали да обрађују земљу.

НАЈНОВИЈА ИДЕЈА ЗА EX SITU КОНЗЕРВАЦИЈУ

равнате равнице Тексаса, станиште белорепог јелена и звечарки, могле би ускоро да добију новог житеља - афричког носорога. Идеја о пресељењу носорога у Тексас потакла је од америчког конзервационог биолога Чарлија Сила који заједно са неколико организација за заштиту дивљих животиња има план да доведе у Тексас на стотине младунаца носорога, преноси Танјуг. Ако све буде текло по плану, носорози би били смештени на великим фармама на југу и југозападу Тексаса. Животиње би биле чиповане и добро чуване - ве-

ћина фарми је опремљена хеликоптерима, а њихова ДНК складишти се већ у посебној банци података. Носорози који би одрасли на пашњацима америчке савезне држве „усамљене звезде“ могли би касније, када се за то стекну услови, да буду враћени у своја афричка станишта. „Наша жеља је да сачувамо и спасемо ову врсту од потпуног нестанка“, истичу поборници пресељења, а Сил каже да је циљ тог амбициозног пројекта заштита носорога од ловокрађе и наводи да су тексашке равнице погодне за њихово пресељење јер имају сличну климу и географски положај

као и јужноафричке саване. У Јужној Африци живи око 20.000 носорога. Према тексашком плану, названом „Пројекат 1.000“, у Тексас би требало да буде пребачен тек мали део њих. „Биће потребно прикупити обимну документацију, животиње ће морати да буду у карантину“, објаснио је Сил, додајући да ће већина пресељених носорога бити младунци чије су мајке убијене. Наравно, све то под условом да се одговарајуће владе афричких земаља сагласе с тим и да Тексашани буду у стању да финансирају транспорт животиња.

ГЕНЕТИКА И МУЦАЊЕ

моћи да се дође до одговора на фундаментално питање - који је основни генетички узрок појаве муцања”, каже Дерик Бил, извршни директор Института. Он је додао да су досадашња открића у генетици успешно расветлила молекуларну основу код многих поремећаја, попут Дауновог или Тарнеровог синдрома, али је далеко теже докучити је код комплексних поремећаја с ниском пенетрабилношћу, као што је муцање, где бити носилац неке генетичке варијанте не значи ништа само по себи. Међутим, скорији напредак технологи-

је секвенцирања ДНК и “високопропусне” анализе приближиле су нас детерминацији улоге многих занемариваних аспеката варијабилности хуманог генома, и то је сада већ свакако будућност геномике као такве. Узорак од 150 особа тек је минимум на основу којег би се могло закључити да ли нека варијација у геному заиста има везе са датим поремећајем. “Потребан је још већи број испитаника да би се са већом статистичком значајношћу направила адекватна разлика између позитивних и негативних налаза”, залључио је Бил.

рајем маја јавност је обавештена да је отпочело прикупљање узорака за највећи ДНК репозиторијум оболелих од муцања, при Институту за третман и истраживање муцања Универзитета у Алберти (Едмонтон, Канада). Истраживачи су већ прикупили око 150 узорака пљувачке од пацијената и чланова њихових породица. “Ова банка при Институту биће највећа таква у свету и биће од по-

СИМБИОЗА / 20

БИОЛОГИЈА

НАИЗГЛЕД НЕПРИМЕТНЕ ГЉИВЕ Милица Потребић

им научника 1998. године започео је истраживање узрока уништења великог броја дрвећа у Националној шуми на истоку државе Орегон у Сједињеним Америчким Државама. Главни кривац за ово била је паразитска гљива Armillaria solidipes (ранији назив: Аrmillaria ostoyae). Штавише, установљено је да је сва штета почињена од стране једне једине индивидуе. Ова гљива се простире на 3,8 km и предпоставља се да је тешка око 605 тона, а њена старост се процењује на од 1.900 па до, по неким прорачунима, чак 8.650 година што је онда чини и најстаријим живим организмом наше планете. Свој животни циклус започиње у виду елипсоидне споре величине свега неколико микрона. Ове споре ношене ветром доспевају на тло. Након полног размножавања, новонастала јединка најпре почиње да расте дуж корења дрвећа у облику тубуларних филамената – хифа, које касније формирају вегетативну масу - мицелију. Све ове структуре се формирају испод површине земље, што овај организам чини, бар за нас, слабо видљивим. Ипак, у одређеном временском периоду, изнад површине земље формирају се плодоносна тела типа печурке са црним дршкама и жуто-браон шеширићима, због којих се ове гљиве називају медним гљивама.

21 / СИМБИОЗА

Међутим, ове гљиве имају и неке веома специфичне особине којима, можда, и дугују тако успешно преживљавање и дубоку старост. Оне формирају веома необичне структуре, у виду дебелих нити, означене као ризоморфи, помоћу којих траже нове изворе хране. Такође, примећено је да, када се две генетички идентичне јединке сусретну, оне фузионишу. На тај начин настаје огромна клонирана колонија која се може сматрати једним организмом. По дефиницији, живи организам је она јединка која поседује генетички идентичне ћелије које имају способност комуникације, које имају исту сврху постојања или које могу, бар у неком погледу, да међусобно координишу. С обзиром да једна оваква клонирана колонија испуњава све ове услове из дефиниције, она се онда заиста и може сматрати једном једином индивидуом. Иако су ове јестиве гљиве релативно цењене, оне представљају веома опасне паразите који јако погубно делују на своје домаћине. Установљено је да, ове гљиве могу остати вијабилне и до педесет година у пањевима. Такође, хемијским средствима их је веома тешко уклонити, те могу направити велику директну штету дрвећу у шумама, али и велике индиректну штету човеку. Са друге стране, неке гљиве су се до данас показале као изузе-

тно корисне по човека. На пример, данас се интензивно изучавају микроорганизми изоловани из крзна лењивца. Наиме, у дебелом крзну лењивца крије се читаво богатство различитих организама, међу којима се могу наћи и веома разноврсне врсте гљива. Ове гљиве су се показале као потенцијално веома добре у борби против различитих паразита и бактерија опасних по живот човека. Крзно лењивца састоји се из два слоја. Унутрашњег, који му обезбеђује топлоту, и спољашњег у ком се, управо, налазе различити организми који живе у симбиози са лењивцем. Ту се, на пример, могу уочити многе зелене алге, којима крзно лењивца обезбеђује погодан простор за живот, а које дају лењивцу зелену боју која му обезбеђује веома добру камуфлажу. Откривено је и 84 врсте различитих гљива. Међу њима, чак 74 се показало ефикасним у борби против рака дојке. Такође одређен број врста може успешно да се користи против паразита Trypanosoma cruzi, који је изазивач изузетно опасне болести - Чагас болести, која проузрокује надутост, грозницу и увећање јетре. Неке од изолованих гљива су се показале и као изузетно добри антибиотици. На пример, за једну врсту гљиве је доказано да делује штетно на Staphylococcus aureus, бактерију која је одговорна за више хиљада смртних случајева сваке године.

БИОЛОГИЈА

ПРИЧА О НАМА, ПРИЧА О САДА – АДА ХУЈА Ана Вулетић

да Хуја, некада предео богат зеленилом, виноградима, проглашен за ИБА подручје (Important Bird Area), шездесетих година прошлог века постаје градска депонија чиме је започето нарушавање ексистема овог зеленог подручја смештеног на само 4 km од центра Београда. Некада острво, услед вишедеценисјког депоновања отпада, Ада Хуја, се спаја са обалом и формира се речно полуострво. На овај начин заустављен је доток свеже дунавске воде кроз рукавац. Отпадне воде, комуналне и индустријске, годинама се таложе у остатак рукавца, који данас представља еколошки и здравствени ризик за становништво околних насеља. Од 2000. године, шпиц полуострва, служио је као илегална депонија грађевинског шута, чиме је бујна вегетација шпица Аде Хује уништена. 2009. године, за потребе Секретаријата за заштиту животне средине града Беогарада, компанија “DEKONTA” која се бави екоремедијацијом, израђује студију о стању животне средине Аде Хује, са дефинисаним смерницама и препоркама за ревитализацију овог подручја. Овај документ представља основ за развој активности које “Супернатурал” спроводи у циљу ревитализације екосистема Аде Хује. “Супернатурал покрет” у октобру 2011. потписује уговор са Општином Палилула о чишћењу илегалне депоније шута на шпицу

речног полуострва Ада Хуја и успоставаљању центра за заштиту животне средине, образовање и културу - “Супернатурал парк”. “Супернатурал покрет” је окупио “Think tank” - тим стручњака, од професионалаца из еколошког менаџмента, градских институција и невладиног сектора, који се бави израдом техничке документације за решење проблема загађења речног рукавца Аде Хује. Пројекат „Супернатурал парк - од депоније до парка“ Европска асоцијација за информисање о локалном развоју и заштиту животне средине за Европску Унију (AIDEL) 2014. године изабрала је као један од 25 најуспешнијих пројеката у Европи, заједно са иницијативама из Француске, Шпаније, Италије, Велике Британије и осталих земаља Европе. Од 2011. године у “Супернатурал парку” је посађено преко 200 садница дрвећа, више од 2000 цветних садница, изграђене су шетачке стазе, постављена учионица намењена едукацији, пластеник за експериментално гајење лековитог и зачинског биља, осматрачница за птице, постављени су соларни панели и ветрогенератор. Постављено је и игралиште за децу, теретана на отвореном, терен за одбојку на песку, као и бар на плажи у коме можете попити пиће расхлађено сунчевом енергијом. Одржан је велики број догађаја едукативног, еколошког и културног карактера, кроз које је прошло више од 35.000 људи.

Следећа фаза у пројекту “Ревитализција екосистема Аде Хује” је проналажење трајног одрживог решења за рукавац, како би се зауставило загађење, токсични муљ очистио и поново успоставио проток свеже дунавске воде. У реализацији овог пројекта неопходно је удружити знање већег броја институција Града, али и Републике, експерте и невладине организације. Једна од невладиних организација која је укључена у процес ревитализације је и “Green Link”. “OCD Green Link” чине некадашњи студенти екологије и заштите животне средине са Биолошког факултета Универзитета у Београду. Један од главних циљева им је вршење теренских истраживања станишта и живог света, а управо једно такво истраживање планирају да спроведу на подручју Аде Хује. Планира се да се у наредном периоду обави фундаментално биолошко истраживање, које ће показати које врсте су присутне на подручју, у каквом су стању и који су даљи кораци у њиховој заштити и праћењу. Здрав и обновљен екосистем Аде Хује пружаће грађанима Београда незаменљиве екосистемске сервисе попут: пречишћавања ваздуха, регулације климе и болести, кружења материје, заштите од ерозије и бројне друге бенефите који један природни екосистем може пружати градској средини. Разлику ће осећати сви грађани Београда, а посебно они са територије општине Палилула, који свакодневно могу “осетити” шта значи еколошки хазард, у правом смислу те речи.

СИМБИОЗА / 22

БИОЛОГИЈА

ИНФЛАМАЦИЈА ЗАУСТАВЉА (БИОЛОШКИ) ЧАСОВНИК Душан Радојевић

иркадијални ритмови подразумевају менталне, физичке и бихејвиоралне промене које отприлике прате 24-часовни циклус. Ови дневни ритмови су условљени смењивањем дана и ноћи, док нису зависни од промене температуре. Различити организми се одликују поседовањем ових ритмова, од једноћелијских бактерија до наше врсте. Карактеришу се периодом, амплитудом и фазом. Школски примери су циклус спавања, циклус телесне температуре као и циклус хормона. Код сисара, супрахијазматично једро регулише физиолошке, метаболичке и понашајне циркадијалне ритмове и представља мастер часовник. У првој деценији 21. века неколико студија је показало да периферни органи као што су јетра, бубрези, срце и кожа, па чак и култивисане ћелијске линије поседују циркадијалне осцилаторе. Иако се претпостављало да центар у хипоталамусу поставља фазу овим периферним сатовима, најновији резултати указују другачије. Периферни сатови учествују у регулацији физиолошких процеса на локалном нивоу. Фундаментални механизам генерисања ритмова је високо конзервисан у супрахијазматичном једру и периферним ћелијама и заснива се на тесној вези транскрипционо/транслационе повратне спреге укључујући clock гене, чијом интеракцијом се формирају осцилације на молекулском нивоу.

23 / СИМБИОЗА

Занимљиво је да су многе функције ћелија имунског система зависне од доба дана. На пример, пролиферација лимфоцита, хуморални имунски одговор, активност НК ћелија, ниво цитокина... Већ дужи временски период је познато да су имунски систем и биолошки часовник међусобно повезани и да наш имунски систем различито одговара на бактеријске инфекције у зависности од доба дана. 2004. године су први пут откривени функционални механизми молекуларних часовика у НК ћелијама. С обзиром да је функција НК ћелија у имунском одговору на инфекције и малигнитете, ова сазнања ће нам у будућности омогућити да откријемо критичну улогу циркадијалне физиологије у развоју специфичних патолошких стања, као што је канцер. Циркадијални систем има интегралну улогу у имунолошким одговорима, једино је још увек непознаница на који начин циркадијални и имунски систем комуницирају, али многе студије покушавају да открију и те детаље. Хуморални фактори који контролишу циркацијалне ритмове, мелатонин и кортизол као и инервација аутономним нервним системом, могу регулисати експресију гена и активност протеина, али претпоставља се да локални сатови у имунским ћелијама директно контролишу функцију ових ћелија. Неопходно је још доста студија како би се боље разумели механизми ко-

ји регулишу имунолошки циркадијални ритам, како на ћелијском тако и на системском нивоу. Да ли и у којој мери часовник регулише експресију и функцију компоненти имунског система, као и на који начин покушали су да открују два тима истраживача са Медицинског факултета Универзитета у Пенсилванији и Тринити Колеџа из Даблина. Одговори на ова питања ће променити наш поглед на динамичност и патофизиологију имунског одговора. Најновија истраживања, у покушају да одговоре на неко од ових питања, показала су да слезина, лимфни чворови као и изоловани макрофаги садрже аутономне ћелијске осцилаторе, који могу да несметано функционишу без системске информације о времену. Ови часовници регулишу циркадијалну ритмичност секреције цитокина након стимулације бактеријским ендотоксином. Код мишева којима су одстрањене надбубрежне жлезде, резултати показују да глукокортикоиди нису неопходни ни за циркадијалну секрецију цитокина, нити за фазу имунског часовника. Поменути истраживачки тимови из Пенсилваније и Даблина, открили су везу између нашег биолошког часовника и имунског система, која ће омогућити боље разумевање инфламације и инфективних болести. Студија је показала да се приликом инфламације часовник у макрофа-

БИОЛОГИЈА

гима „гаси“ и да има важну улогу у имунском одговору. Макрофаги, када су изложени бактеријама, заустављају свој интрацелуларни биолошки часовник чиме омогућавају активацију. Комплексни механизам који су открили укључује микро РНК (тачније miR-155) која уништава кључни COG протеин у механизму часовника - BMAL-1. Овај протеин омогућава макрофагима да производе инфламаторне протеине који ефикасно „буде“ имунски систем. Током акутне бактеријске инфекције за имунски систем је корисно да уз помоћ miR-155 заустави макрофагни часовник и да омогући уклањање инфекције.

У случају када је инфламација присутна дужи временски период, на пример код хроничних болести као што је реуматоидни артритис, константан утицај на часовник може погоршати болест. Наш имунски одговор на инфекције је већи у вечерњим сатима у односу на јутрање. Тај однос зависи од нивоа BMAL-1 протеина, пре свега у макрофагима. Ниво BMAL-1 протеина је нижи ноћу, што омогућава имунском систему да буде активнији, док је током дана ниво BMAL-1 виши, а имунски систем мање активан. Научници објашњавају да наше тело не реагује претерано на инфекције преко дана, када смо активни и у кон-

такту са потенцијалним извором заразе, и када су веће шансе за настанак инфекција. Свакако, уколико је неопходан јак одговор, макрогаги ће преко miR-155 регулисати ниво BMAL-1 протеина. Такође истраживачи су открили да је индукција miR155 већа у вечерњим сатима у односу на јутро, из чега се може закључити због чега је наш имунски систем активнији увече. Неопходна су даља истраживања, која ће открити нове приступе којима би функција часовника могла да се поправи у лечењу инфламаторних болести. Или чак да се примени у терапији канцера, за усклађивање туморске имунотерапије са дневноноћном активношћу имунског система.

СИМБИОЗА / 24

БИОЛОГИЈА

ЕКОЛОШКА ДИСЦИПЛИНА Марија Гајић

ретпостављам да сте барем једном помислили: „Јаој, зашто су људи толико неинформисани, само се ми биолози (општи, еколози и молекуларци ;) ) међусобно разумемо“. Ово се односи на онај тренутак када читате вести о томе зашто су вакцине лоше, како се ДНК пакује у креме које подмлађују ћелије ваше коже и наравно, како су само панде угрожена створења. Управо због оваквог разилажења биолога (мада и истраживача генерално) и „остатка света“ довело је до тога да смо постали параноични, неповерљиви и прилично скептични. У неку руку то је и у реду, по мом мишљењу чак и неопходно за опстанак у нашој средини, али са друге стране то нас је довело до тога да се скоро па потпуно затворимо. Зашто је то лоше? Па која је поента да биолог биологу објашњава зашто је битно сачувати неко гнездо или зашто су вакцине битне? Сматрам да је највећи успех када на било којој акцији промоције науке допрете до шире публике, без обзира ког су узраста, и објасните им неке појаве, појмове... Е управо због ове претходне уводне приче сам одлучила да напишем нешто о невладиној организацији „Еколошка дисциплина“. Ја сам током ових година толики „хејтер“ постала, да ме и појам „ен-џи-оу“ иритира скоро

25 / СИМБИОЗА

као спашавање пандица али полако то превазилазим. Углавном, шта је „Еколошка дисциплина“ и ко је уопште „одржава“? „Еколошка дисциплина“ постоји три године. Основали су је студенти Правног и Географског факултета, студенти Факултета политичких наука и архитекте. Нема биолога? Колач у тигању? Немогуће. Њихова полазна идеја и разлог за прављење организације била је потреба да мењају нешто. Мени је прилично охрабрујуће што код нас постоје људи који нису директно повезани са биологијом а ипак их занимају те ствари. Тужно је то што је мени то охрабрујуће пошто је у свету нормално да у истом тиму сарађују људи потпуно различитих профила, као што је то случај у „Еколошкој дисциплини“: свако допринесе како зна и може. Шта су они урадили за ове три године? За почетак, схватили су да постоји пуно ствари које ми одбацујемо а које се могу искористити. Нису открили топлу воду али су одлучили да предузму нешто поводом тога. „Запосли се и помози природи“ је пројекат који је деци из Дома за незбринуту децу

„Јован Јовановић Змај“ омогућио да науче како да штрикају торбе и друге предмете од пластичних кеса. Како то обично бива, локално становништво је подржало акцију па су почеле организовано да се скупљају кесе и на крају рециклирају кроз дечије радионице. Последња акција пројекта била је представљена кроз продајну изложбу у тржном центру „Стадион“. Новац који је зарађен том приликом је подељен корисницима дома. Пројекат је имао „ефекат лептира“ па су се ланчано надовезале и друге акције у овој институцији. „Вождовац - НАШ ДОМ“ је на пример била манифестација која је одржана при истој институцији и која је имала за циљ зближавање деце из комшилука и деце из дома и то кроз акцију сређивања баште и садње цвећа. Пројекат који је мени био лично интересантан је „Потрага за Ђубровиштем са Великог ратног острва“. Један од циљева пројеката је био да се од ђубрета прикуљеног са Великог ратног острва направи скулптура, чудовиште, које је после „пропутовало“ и обишло различите манифестације и школе. Ђубровиште је било одличан старт за причу о односу људи према природи али и о генералном проблему гомилања ђубрета. Постоје још бројне акције које

БИОЛОГИЈА

су спровели... Од обележавања Дана вода на Тргу републике па до „Папир маше радионица за почетнике“. Оно што привлачи пажњу јесу и постери и генерално проспекти које праве. Управо је ту поента о удруживању људи различитих профила и зашто је супер имати уметника укљученог у организацију која се бави природом. Пројекат који је привукао највише медијске пажње у позитивном али и негативном смислу јесте „Вратиће се врапци“. О чему се ради? Циљ пројекта наравно није била било каква реинтродукција врабаца (??!!) или професионално орнитолошко истраживање већ подизање свести о томе зашто нека жива бића која доживљавамо олако „ишчезавају“ и зашто смо сви летаргични и ништа не предузимамо. Другим речима: буђење људи!

Пројекат је урађен под покровитељством ГО Звездара и уз подршку „Рингер аксел“ групе у периоду од октобра до децембра 2014. године. Дивна вест је да је пројекат продужен и ове године. Шта су тачно урадили? Волонтери су правили кућице, ученици ОШ „Марија Бурсаћ“ су их украшавали и кућице су касније покачене у сарадњи са ЈКП „Градско зеленило“ и СЦ „Олимп“. Ученици су, поред украшавања кућица, слушали и предавања о значају врабаца и о томе како они могу да се активирају и утичу на промене у својој заједници. Нагласила сам да су постојале позитивне и негативне реакције на овај пројекат. Логично је да су претходно наведене ставке изузетно позитивне реакције изазвале и ако ништа друго, барем су мотивисали

децу да обрате пажњу на дрвеће, на то шта цвркуће, скакуће поред барице... али авај, има и примедби... па где су ту билози? То је потпуно логична примедба али проблем је био што се у том тренутку стручњаци нису одазвали али после је најлакше критиковати. Поента приче? Требало би истицати чињеницу да неко ко је архитекта, будући правник, економиста, фармацеут... жели да размишља и позабави се проблемом мањег броја врабаца или неким другим проблемима који се тичу средине у којој сви живимо, без обзира на то чиме се бавимо. Уколико мислите да можете помоћи и допринети даљим акцијама ове организације (и то не само када су врапци у питању :) ), можете писати електронском поштом на адресу: ekoloska.disciplina@gmail.com.

СИМБИОЗА / 26

БИОЛОГИЈА

ПРВА BIMLS СТУДЕНТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА Филип Бошковић У периоду од 15. до 18. јануара одржан је први Belgrade International Molecular Life Science Conference for Students. Тим поводом разговарали смо са Др Александром Николић, председницом Научног од-

бора скупа и научним сарадником у Лабораторији за молекуларну биологију Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Завршена је прва међународна конференција за студенте из области molecular life science, реците нам укратко нешто више о конференцији и како сте дошли на идеју да организујете овако велики догађај?

у научно-истраживачки рад, а Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство увек радо пружа подршку оваквим иницијативама.

elgrade International Molecular Life Science Conference for Students је организована са циљем да се окупе студенти основних, мастер и докторских студија биолошких, хемијских и сродних факултета и да им се омогући да кроз квалитетан програм размене идеје и сазнања, како међусобно, тако и са врхунским стручњацима из области. За студенте основних и мастер студија ово је такође прилика да се упознају са могућностима за развој каријере и да стекну увид у то шта их очекује у даљем образовању и будућем раду. Што се тиче предавања и радионица ми смо се потрудили да им обезбедимо квалитетан програм ангажовањем разноврсних и занимљивих гостију који се баве различитим аспектима биомедицине и биотехнологије, а што се тиче радова учесници су се сами побринули да у том погледу конференција буде врло разноврсна и квалитетна. Иницијатива за организацију је потекла од Института за надарену и талентовану децу и омладину Београд и Регионалног центра за таленте Београд 2, удружења чији је један од циљева увођење младих

27 / СИМБИОЗА

Који је био циљ организовања конференције? Ипак у региону слични догађаји за сада не постоје. онференцију смо покренули у намери да створимо традиционалну манифестацију на којој ће се сваке године окупљати студенти који су заинтересовани за истраживачки рад у области molecular life science. У свету постоји велики број студентских конференција из области биомедицинских наука, међутим већина њих је садржајем прилагођена пре свега студентима медицине. За студенте биологије и хемије нема пуно могућности да посете неки скуп где би се упознали са будућим колегама из струке, па како је ИМГГИ једна од водећих институција у региону у овој области науке, закључили смо да би уз подршку Института НТДО и Центра за таленте могли да им на овај начин помогнемо. Идеја нам је била да пре свега покушамо да анимирамо што већи број студената основних студија. Ради се о специфичној групи младих људи од којих многи често нису међу најбољима када су у питању редовне факултетске активности и испити, али су натпросечно информисани о текућим дешавањима у науци, спре-

тни у истраживачком раду и веома мотивисани да се ангажују у истраживању. Када је у питању израда истраживачких радова, рад студената мастер и докторских студија добро је организован на свим факултетима и у сарадњи са институтима, док се већина студената основних студија самостално сналази где ће и како да реализује своја истраживања. Наша намера била је да превасходно њима омогућимо да се окупе и размене искуства, као и да дођу до идеја и информација где би могли да започну или наставе са истраживачким радом. Управо они су циљна група ка којој ИМГГИ усмерава већину својих активности на пољу едукације и то већ од средњошколског узраста, а највећи део тих активности реализује се управо у сарадњи са Институтом НТДО и Центром за таленте. Можете ли нам рећи нешто више о организаторима саме манифестације, на који начин је све заједно овако добро функционисало?

нститут за надарену и талентовану децу и омладину Београд, који је носилац организације конференције, је невладина организација формирана пре неколико година са циљем унапређења ваншколског образовања младих. Институт НТДО је прошле године у Београду веома успешно организовао конференцију у области

БИОЛОГИЈА

природних наука, International Conference for Young Scientists, намењену средњошколском узрасту која је обухватила више од 100 учесника из 15 земаља. Организација конференције BIMLS за Институт НТДО је логичан наставак активности на овом плану, а Регионални центар за таленте Београд 2 је стални партнер Института у организацији оваквих догађаја. Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство има успешну сарадњу са ове две установе, како у реализацији редовних годишњих програма у раду са средњошколцима, тако и кроз организацију научно-популарних манифестација. Сарадници ИМГГИ у великом броју учествују у реализацији програма у области биологије и хемије, било као предавачи, чланови комисија на смотрама или ментори радова. С друге стране, полазници Центра који своје радове раде у ИМГГИ врло често и радо се враћају након завршетка средње школе да код нас раде студентске радове или волонтирају у некој од лабораторија. Такође, полазници Центра су од огромне помоћи ИМГГИ у реализацији садржаја намењених њиховим вршњацима, као што су Ноћ истраживача и Дан ДНК, на којима учествују као волонтери или демонстратори. Ова сарадња траје већ пет година на обострано задовољство. Када је у питању организација BIMLS конференције врло лако смо се договорили и поделили посао тако што је ИМГГИ преузео обавезе око ангажовања пре-

давача и осмишљавања и реализације садржаја, а Институт НТДО и Центар су се побринули за комплетну организацију и логистику, као и за средњошколце-волонтере. Поред врло интересантних, а и помало интригантних тема, како предавања и предавача, тако и радионица надамо се да имате свог фаворита за најзанимљивијег предавача конференције?

ви су нам гостипредавачи били сјајни и са пуно елана и добре воље су наступили на конференцији. Ја не бих никога посебно издвајала јер су сви на свој начин дали велики допринос скупу и одржали одлична предавања. Сами учесници конференције су кроз евалуациону анкету као свог фаворита издвојили професора Владимира Глишина, који је одржао уводно предавање под називом The DNA Story. Професор Глишин је легенда молекуларне биологије у Србији, не само захваљујући свом научном раду, већ и због чињенице да је основао ИМГГИ и да је едуковао бројне генерације студената Биолошког факултета. Од када је у пензији врло је пробирљив по питању публике, па су учесници конференције имали ретку част и задовољство да га чују. Он је искористио прилику да млађе колеге поведе на пут кроз време до самих почетака молекуларне биологије и да покуша да им дочара на који начин се

размишљање у овој области науке кретало током више деценија њеног развоја. Предавање је завршио у свом стилу, наглашавајући шта све још увек не знамо и тек треба да проучимо, што је уједно и најбоља порука за оне који тек улазе у свет науке. Као неизоставан део сваке конференције и овде смо имали прилику да чујемо усмене и постер презентације студентских научноистраживачких радова. Да ли сте генерално задовољни квалитетом и самим радовима?

аједно са колегиницама Бојаном Бановић и Александром Дивац Ранков, које су са мном чиниле Научни одбор овог скупа, презадовољна сам и квалитетом радова који су пријављени, и квалитетом презентација са којима су учесници наступили. Посебно бих истакла да су усмене презентације на овој конференцији биле на нивоу најбољих међународних скупова. Имајућу у виду број и квалитет радова на овогодишњој конференцији, као и да су наше младе колеге на изузетан начин приказале своје резултате, за следећу годину нам је већ у плану да повећамо број усмених презентација и да још већем броју учесника дамо прилику да на тај начин представе своје радове.

СИМБИОЗА / 28

БИОЛОГИЈА

Један део конференције су биле и посете нашим водећим биолошким институтима, ИММГИ и Институту за биолошка истраживања ,,Синиша Станковић” (ИБИСС), да ли сматрате да наши студенти заостају за колегама са других универзитета широм света, како у знању и лабораторијским способностима, тако и у креативном и критичком мишљењу?

нање и лабораторијске способности које наши студенти стичу током студија и даље су на високом нивоу у односу на светске универзитете и надам се да ће тај ниво успети да се одржи, а њихово креативно и критичко мишљење, као и свеж поглед на научну проблематику, понекад умеју да изненаде и много старије и искусније колеге. Моје је мишљење да наши студенти заостају за светом једино у могућностима које имају на располагању и подршци која им се пружа. Сви ми који радимо у науци и сами имамо проблем са могућностима којима располажемо и по том питању не можемо пуно да учинимо, али нас ништа не спречава да студентима пружимо подршку у раду колико год можемо и сматрам да смо сви у обавези да допринесемо њиховом научном развоју током и након факултета. Колеге из ИБИСС-а, као и ми из ИМГГИ већ дуго година шаљемо у свет одличне мастере и докторе наука, али добар део њих и остаје

29 / СИМБИОЗА

у овим институцијама и успешни су о областима којима се баве. Моја је омиљена девиза ,,ради најбоље што можеш са оним што имаш” и верујем да овакав приступ даје резултате без обзира на услове који су на располагању. Поред ове конференције организовали сте и Ноћ истраживача, Дан ДНК, зимску школу ,,Школарац молекуларац“, који су вам (мисли се на институције које су организовале) планови за будућност?

оћ истраживача ове године реализујемо по пети пут под покровитељством Европске уније, а у сарадњи са колегама из ИБИСС-а и са Факултета за физичку хемију. И екипа и манифестација су већ уходани, тако да нам сада остаје да само одржавамо систем који одлично функционише и да покушамо да овај догаћај полако допре и до мањих места у Србији. Дан ДНК ћемо и даље обележавати програмом предавања и радионица на којима су нам најважнији гости основци и средњошколци, а зимска школа ,,Школарац молекуларац” би требало да добије свој наставак у виду летње школе. За ову годину у плану је да се укључимо и у обележавање Недеље свести о мозгу и за средину марта спремамо серију предавања и радионица на ову тему. Генерално гледано, ИМГГИ, посебно у сарадњи са Цен-

тром за таленте, покушава да обезбеди што више научнопопуларних садржаја за школски узраст који ће бити тематски уско везани за молекуларну биологију и биохемију. Све више младих људи одлучује се за каријеру у биомедицини и биотехнологији, а у школама им се нуди веома мало садржаја из области life science. Такође, иновације у овој области су скоро свакодневне, па је и тешко испратити их кроз основно образовање. Ви сте били студент Биолошког факултета, шта Вас је навело да упишете баш Биолошки факултет?

основној и средњој школи од предмета сам највише волела биологију и хемију, па је молекуларна биологија уследила као логичан избор и нисам имала никаквих недоумица приликом уписа на факултет. Проблем је настао, као и код већине колега, када се факултет приближио крају и када се требало определити за конкретну област којом ћу се бавити. Имала сам понуде за место асистента са две катедре, Катедре за биологију ћелија и ткива и Катедре за генетику и еволуцију. Ниједна од ове две могућности није ми деловала довољно „молекуларно“, па сам одлучила да потражим место у ИМГГИ, где сам рачунала да су највеће шансе да нађем нешто што ми одговара. Како сам била потпуно необавештена где се шта ради, ко

БИОЛОГИЈА

шта ради и чиме се бави, а у то време информисање преко интернета још увек није било толико доступно као данас, одлучила сам се да уместо да бирам место и област истраживања, изаберем особу која ми улива поверење. Обратила сам се Професорки Ани Савић, што се показало као прави избор и већ сам 15 година у Лабораторији за молекуларну биологију. Иако је Професорка одавно у пензији, лабораторијска политика и лабораторијско васпитање се нису променили ни са новим шефом, тако да сам и даље презадовољна тим избором. Напоменула бих да је за почетак рада у лабораторији и укључивање у научна истраживања посебно значајно ко вас уводи у посао. Ја сам имала срећу и задовољство да мој непосредни ментор у извођењу експерименталног рада буде особа која је од мојих научних почетака направила неодољиву и узбудљиву свакодневну авантуру. Надам се да сам радећи са младим нараштајима у нашој лабораторији, а и ван ње, успела да барем делом постигнем то исто. У крајњој линији, истина је да није толико битно шта ти је тема, него ко ти је ментор.

амбициозне и дугорочне циљеве, али до њих покушава да дође кроз реализацију оних краткорочних и конкретних. Научна област којом се ја бавим је развој различитих биомаркера који се користе у дијагнози и прогнози разних обољења, а увид у непосредну и практичну примену резултата наших истраживања кроз сарадњу са колегама из медицине значајно помаже да се одрже инспирација, мотивација и фокус. Уз то, ја имам срећу да радим међу људима који све хоће и све могу и са којима је задовољство сарађивати, не само у ИМГГИ, него и у институцијама са којима сарађујемо. У последњих неколико година око идеје да се унапреде едукација и популаризација науке у Београду и Србији се окупило друштво које успева да се уз науку, која је већини нас основни посао, са пуно елана и добре воље бави и разним додатним активностима. Из тога је проистекло много лепих и корисних акција, укључујући и ову студентску конференцију. А специфичан додатак инспирацији дају моји полазници у Центру за таленте, који се старају да ентузијазам увек буде на високом нивоу.

Шта Вас као највише инспирише?

И за крај, да ли и када можемо да очекујемо следећу конференцију, планирате ли неке новине?

научника

ада постоји унутрашња мотивација, онда је лако наћи инспирацију у свакодневном окружењу. Ја сам практична особа која себи поставља

године. У плану је доста новина, а пре свега да привучемо што више страних гостију, како међу учесницима, тако и међу предавачима. Свакако ће значајно већи део садржаја бити посвећен усменим презентацијама учесника, а потрудићемо се да уведемо и више интерактивних садржаја, односно радионица у којима би сами студенти могли да узму учешће. Очекујемо више учесника и радова, подршку других научних институција и већу медијску покривеност, па ћемо се заједничким снагама потрудити да BIMLS постане светски познат и признат.

рипреме за наредну конференцију су већ почеле и она ће бити организована средином јануара 2016.

СИМБИОЗА / 30

СПОРТ

КОШАРКАШИ НИКАД БЛИЖЕ ПРВОЈ ЛИГИ; ИГРАМО И РУКОМЕТ Бојан Петровић Упркос проблемима, спортисти се достојно такмичили и ове сезоне • Кошаркашку екипу секунде делиле од историјског успеха • Одбојкаши изборили опстанак; девојке без резултата • Рукометаши имали успешну дебитантску сезону • Футсал екипа и без тренинга “изгурала” такмичење до краја

ако је постојало потешкоћа у раду, наше спортске екипе биле су на окупу и ове сезоне. Биолошки факултет у ретко којем спортском окршају важи за “апсолутног фаворита”. Но, на терену су наше колегинице и колеге ове сезоне углавном исказали другачије виђење ситуације. Ентузијазам је, може се рећи, показан на завидном нивоу и без обзира на то што су највећи успеси изостали, ова сезона је била једна од оних за које слободно можемо рећи да се немамо чега постидети. Мушка одбојкашка екипа успела је да задржи статус прволигаша, а остале четири наше екипе ове године такмичиле су се у Другој студентској лиги, за најаве утакмица и резултате имали сте прилику да то пратите на нашој Фејсбук страници, лепа навика која ће се наставити и убудуће. Напоменућемо и да су наше спортске екипе узеле учешће и на овогодишњој “Приматијади” (о чему можете читати на стр. 37), као и пар хуманитарних турнира, од којих је последњи у низу одржан 16. и 17. маја у Студентском граду. Кошарка Екипа која је била бројна и прилично редовно тренирала (о сопственом трошку, наравно) успела је да се домогне ситуације да се у једном мечу равноправно надмеће за улазак у Прву лигу.

31 / СИМБИОЗА

Такмичење су завршили као пр-ви у групи, врло доминантно излазећи на крај са не тако лаким противницима. После првог кола било је јасно да играмо врло добру кошарку и да имамо одличну екипу. А већ после три кола многи су усмерили пажњу на наше момке као једне од фаворита за ову сезону. Није много фалило да такмичење заврше без пораза, али пошто је коло пре краја обезбеђено прво место у групи, тренер Збиљић одлучио је одмори носиоце игре и искусније играче и да све минуте у мечу последњег кола групне фазе раздели момцима који су у прве четири утакмице мање играли. Све у свему наступи за понос. Вољом жреба у елиминационој утакмици за улазак у виши ранг наша екипа састала се са кошаркашима Електротехничког факултета. Упркос томе што смо не тако квалитетном али јако добром и борбеном игром били бољи од противника читавих 30 минута, у последњој деоници уследио је велики празан ход и последњи минут донео је нерешен резултат, а након што су екипе размениле по кош из рекета, уследило је пар кратких и конфузних напада, у једном од њих су чак наши успели да отму лопту, али је судијска одлука била аут за противника уместо очигледног фаула у корист биолога... И на крају је све стало у последњи напад, при нерешеном резултату, ЕТФ је имао лопту са

стране, до краја четврте четвртине остало је тек шест секунди. Упркос затраженом тајм-ауту и предаху, наступио је колективни губитак концентрације, и неки конкретни пропусти у брањењу тог последњег напада коштали су кошаркаше у зеленим дресовима веома скупо, противници су одиграли једноставну акцију, успели да за тако кратко време продру у срце рекета и буквално уз звук сирене дају кош за победу. “Оно кад изгубиш од самог себе”... РЕЗУЛТАТИ: Такмичење по групама: Биолошки факултет - СД “Пенезић” 42:30, Биолошки факултет - Шумарски факултет 43:37, Биолошки факултет - Филолшки факултет 51:26, Биолошки факултет - Висока туристичка школа 54:47, Биолошки факултет - Висока школа за ИТ 24:38. Доигравање: ЕТФ - Биолошки факултет 31:29. Одбојка Једина екипа коју смо ове године имали у Првој студентској лиги уживаће исти статус и у наредној... Ипак, било је неизвесно све до самог краја такмичења. Наши момци су у својој групи нанизали поразе без освојеног сета, исто као и екипа са Економског факултета. А онда је одлука морала да падне у последњем колу. Поражена

СПОРТ

екипа заузима последње место и испада у Другу лигу. И имали смо доста среће. Лоше је почело - иако је наша екипа стекла предност, препустила је противнику први сет. Чинило се да је ситуација безизлазна. Али, уследила је јако борбена игра, без посустајања чак и када је било најтеже. Великим преокретом, на крају сасвим заслужено биолози су славили у тај-бреку. Тријумф вредан опстанка. Женска екипа такмичила се у Другој лиги, али без успеха. У четири одиграна меча даме су успеле да узму само један сет... У сваком случају, надамо се бољој следећој сезони. РЕЗУЛТАТИ (М): Биолошки факултет - Висока школа за ИКТ 0:2, Биолошки факултет Факултет спорта и физ. васпитања 0:2, Биолошки факултет – Војна академија 0:2, Биолошки факултет – РГФ 0:2, Биолошки факултет - Економски факултет 2:1. РЕЗУЛТАТИ (Ж): Биолошки факултет - Факултет безбедности 0:2, Биолошки факултет - Универзитет „Сингидунум“ 1:2, Биолошки факултет - Стоматолошки факултет 0:2, Биолошки факултет Учитељски факултет 0:2. Рукомет После низа година током којих су биолози наступали заједно са сродним факултетима као заједничка

екипа некадашњег ПМФ-а, ове сезоне пријављена је екипа која се такмичила са изненађујуће добрим учинком. Екипа коју само делимично чине рукометаши имала је вредну испомоћ, јер су неки кошаркаши наступали и у рукомету. Да је могло више да се тренира, можда би мање пораза у групи донело лакшег противника у даљем надметању, али авај! Свакако можемо бити задовољни и овиме, јер је показано да можемо да имамо екипу самостално и да постоји интересовање за рукомет, па се надамо да је створен костур за даљи рад. Такмичење у групи наши момци завршили су као најбоља трећепласирана екипа и домогли се друге фазе, али даље се није могло. Већ на првом следећем кораку заустављени су од фаворита, Стоматологије из Панчева и тиме завршили сезону. Иако су биолози добро ушли у меч, Панчевци одиграли су најбоље када је највише било потребно и таквом игром успели су да дођу до тријумфа.

Футсал Фудбалери су, уз све поразе завршили такмичење већ после групне фазе. Момци који скоро да нису могли уопште да тренирају, а и за утакмице их је било практично “једва”, пружили су у неким мечевима задовољавајућу игру, али је резултат потпуно изостао. РЕЗУЛТАТИ: Биолошки факултет - ФПН 3:5, Биолошки факултет - СД “Карабурма” 2:6, Биолошки факултет - ВИШЕР 4:6, Биолошки факултет - Висока туристичка школа 0:3.

РЕЗУЛТАТИ: Такмичење по групама: Биолошки факултет - КПА 15:12, Биолошки факултет - ВИШЕР 18:22, Биолошки факултет - Шумарски факултет 16:17, Биолошки факултет - Фармацетутски факултет 13:15. Разигравање: Стоматолошки факултет Панчево - Биолошки факултет 19:15.

СИМБИОЗА / 32

СПОРТ Кошаркашка екипа Биолошког факултета. Стоје, слева на десно: Џебрић, Драгић, Суботић, Тица, Брека, Милојевић, Тишма; чуче, слева на десно: Вукићевић, Баришић, Симеуновић, Петровић, Ђорђевић, Калинић. Наступали су још: Радош, Милићевић, Исаковић, Влаховић, Ђикановић. Екипу је предводио Милош Збиљић.

Рукометна екипа Биолошког факултета. Стоје, слева на десно: Стојиљковић, Калинић, Дужанић, Тица, Милић, Стаменковић, Нонковић; чуче, слева на десно: Марковић, Збиљић, Пантелић, Баришић. Наступао је још: Ђорђевић. Екипу је предводио Никола Нонковић.

Футсал екипа Биолошког факултета. Стоје, слева на десно: Николић, Рамадани, Лазин, Стаменковић; чуче, слева на десно: Арсић, Ђикановић, Радош. Наступали су још: Аћимовић, Марковић, Тотић, Дамјановић. Екипу је предводио Немања Стаменковић.

33 / СИМБИОЗА

СПОРТ Мушка одбојкашка екипа Биолошког факултета; слева на десно: Бугарчић, Милошевић, Аврамовић, Ратоњић, Стојановић, Митровић. Наступали су још: Терзин, Догањић, Варагић и Стефановић. Екипу је предводио Иван Милошевић.

Женска одбојкашка екипа Биолошког факултета. Стоје, слева на десно: Гогић, Обрадовић, Радовић, Лакићевић, Пешут; клече, слева на десно: Сремчев, Михајловић, Ђорђевић, Јанковић, Мирјанић. Наступала је још: Томић. Екипу је предводила Тијана Обрадовић.

СИМБИОЗА / 34

СПОРТ

ПРЕДСТАВЉАМО - СТРЕЛИЧАРСТВО Бојан Петровић

е може се са сигурношћу утврдити када је тачно измишљен лук и стрела, међутим историчари се слажу да је проналазак лука и стреле (уз проналазак точка) један од најбитнијих момената у развоју људске цивилизације. Захваљујући овом оруђу човек је могао лакше да дође до хране, да савлада непријатеља и тиме је почео да “контролише” своје природно окружење. Стреличарство је у суштини вештина коришћења лука у сврхе испаљивања стрела. Након дугог периода примене у лову и борби, постало је спорт негде у Средњем веку. Стреличарство је било развијено и у средњовековној Србији. Постоје писани подаци из периода владавине деспота Стефана Лазаревића о одржавању стреличарских турнира на простору испод зидина калемегданске тврђаве... Особа која се бави стреличарством назива се „стреличар“. Стреличарство је спорт који данас у свету добија све више поклоника. У САД тренутно има преко два милиона регистрованих стреличара (ловаца луком и стрелом има неколико пута више). Ситуација је слична и у Европи. Код нас, међутим, ствари не стоје баш најсјајније. У Србији је за законито поседовање лука неопходна дозвола. Међутим, уколико сте заинтересовани и радознали, у неком од клубова могли бисте да научите и упражњавате гађање мете без набавке сопсетвене опреме и про-

35 / СИМБИОЗА

лажења процедура око прибављања дозволе. Tо је данас олимпијски спорт, који припада групи тзв. “белих спортова” заједно са тенисом, голфом итд. На Oлимпијским играма стреличарство се први пут појавило 1900. године (друге ОИ). Било је и на ОИ 1904, 1908. и 1920. године, а онда је скинуто са програма због нејединствених правила. Тај проблем је превазиђен 1931. оснивањем Међународне стреличарске федерације (ФИТА), но ипак је требало да прође више деценија пре него што је на XX ОИ у Минхену 1972. овај спорт поново уврштен. Том приликом гађања су извођена у тзв. “Енглеској башти” (нем. Englischer Garten), огромном, старом минхенском парку, чувеном по својим пивницама, који се простире на левој обали реке Изар. Од тада, убедљиво најуспешнији су такмичари из Јужне Кореје, са освојених 34 медаље, од којих је 14 златних. Бивша Југославија, а данас Србија члан је ФИТА-е у континуитету од 1965. године, а наши такмичари на ОИ наступили су само два пута - Бојан Постружник је 1976. био девети од 38 такмичара из 25 земаља, а Зоран Матковић 1980. заузео је једанаесто место од 37 такмичара из 23 земље. За стреличарство је карактеристично да је то спорт којим се могу бавити и мушкарци и жене, невезано за старост и физичку спрему. То је пре свега индивидуални спорт, где је најтеже

“победити самог себе”. Постоје мета и стреличар - и празан простор између... За успех сте заслужни искључиво ви, за неуспех такође, осим редовних тренинга (као и за сваки други спорт), срж је на менталном плану. Наравно, врхунски такмичари морају пазити на многе наизглед тривијалне детаље (попут врло стриктног тајминга и количине унесене течности почев од отприлике 23 сата пред тренинг, па све до периода после тренинга). Стреличарство се тренира преко целе године. Лети и када је лепо време вежба се на отвореном, на теренима који су за то предвиђени. Зими се тренира у сали. Постоје две основне дисциплине спортског гађања луком и стрелом: гађање у мету (енгл. target), те гађање у пољу (енгл. field). Гађање у мету се изводи у дворани на удаљености мете од 18 до 25 метара, а на отвореном уз удаљености мете на 90, 70, 50 и 30 метара за мушкарце, односно 70, 60, 50 и 30 метара за жене. Надметање се изводи у низовима од 3 стреле на 30 и 50 метара, и 6 стрела на 70 и 90 метара (60 и 70 метара код жена), након којих се врши збрајање погодака. Време за испуцавање за сваки круг је ограничено. Код гађања у пољу пуца се на често неравном терену и то у мете на различитим, арбитрарно одређеним удаљеностима. Мета је облика концентричних кругова, где погодак у унутрашњи круг

СПОРТ

доноси десет бодова, све до крајње спољног, најширег круга који доноси један бод. У спортском стреличарству постоји три основна типа лука: олимпијски лук (енгл. recurve), сложени лук (са точкићима; енгл. compound) и традиционални лук. Дужина лука је параметаркојидиректноутиченабрзину стреле. Уколико је лук дужи, брзина испаљене стреле је мања и обрнуто. Други битан део опреме без кога нема стреличарства су стреле. Састоје се од: стрелице (која по облику може бити: лисна, троугаона, ромбоидна), шипке или штапа (промера 7-10 mm, дужине око половине дужине лука) и крилаца (од лаког дрвета или перја). Од остале опреме неопходне за компетитивно бављење стреличарством поменимо тетиву, стабилизатор, нишан, рест, таб, тоболац за стреле итд. Циљање, као и гађање је врло интуитивно, иако нимало лако... Зависно од тога да ли је лук опремљен механичким нишаном, разликујемо два метода циљања: помоћу нишана и инстинктивно. Инстиктивно циљање је у склопу датог стила и технике гађања, и заснива се искључиво на подсвесној аутоматизацији, пропиоцепцији, као и моторној меморији. Нишањење зависи од форме нишана којим је лук опремљен и креће се од најједноставније варијанте (нишанска игла), па све до врло сложених оптичких система нишана. Што се тиче технике гађања, постоје многе варијанте. Правилно држање лука је једна од стандардизованих ствари у целој при-

чи, и то зависно од тога које видно поље вам доминира. Нпр. ако сте деснооки, препоручено је да лук држите левом руком (“држећа рука”), а стрелу затежете десном (“потежућа рука”). Даље, врло је важно заузети правилнан положај тела (од помоћи је, наравно, ако сами по себи имате добру природну постуру). Труп би требало довести у приближно перпендикуларни положај у односу на мету, са стопалима раширеним у ширини рамена. Са стицањем искуства долази и осећај о томе да ли вам евентуално одговара нешто “отворенији” или “затворенији” положај... Приликом стављања стреле лук треба окренути ка патосу, уз благо нагнуће (у смеру казаљке на сату ако сте десноруки), а шипку стреле поставити на рест, те довести ближи део стреле у стабилан контакт са тетивом. Тетива и стрела придржавају се трима прстима, најчешће кажипрстом са горње стране стреле, а средњим и домалим прстом са доње стране стреле. Стреличар даље “држећом руком” подиже а “потежућом руком” затеже лук и стрелу, равнајући правац у односу на мету. У идеалном случају то је један, континуалан покрет, који се завршава када стреличар привуче “потежућу руку” до свога лица, где постоји фиксна тачка додиривања (“сидриште”). То је обично угао усне, брада, образ, па чак и уво у зависности од личних преференција, а лагани додир најчеће се остварује неким делом шаке (метакарпални или проксимални елементи фаланги). Стрељање се састоји из отпуштања стреле и пропратних покрета. Отпуштање стреле врши се ширењем прсти-

ју и опуштањем мишића прстију “потежуће руке”, а “држећа рука” требало би да остане максимално ригидна. Треба обратити пажњу и на неутрализацију трзаја, који настаје при испаљивању стреле. Да би се погодио циљ, лук, као и дух, не сме бити ни премало ни превише затегнут, дисање мора бити у складу са покретом, а око, рука и срце мирни. Управо зато легенда каже да, чак и ако одапне стрелу у мраку, онај чије је срце чисто, отпрве погађа средиште мете; и зато је стреличарство племенита спортска дисциплина. Уколико имате могућности да барем пробате - забава је такође загарантована!

СИМБИОЗА / 36

МОЗАИК

ПРИМАТИЈАДА 2015. Немања Стаменковић Једна песма са Приматијаде за све биологе Тоалет папир и пешкире немамо. На рецепцији у фотељама дремамо. За сваки оброк једемо макароне. Измотавамо се и глумимо мороне. Свако се са сваким у хотелу дружи. Силиконска плавуша храну нам служи. Ко ће у игрицама да победи стрепимо Док у приземљу на апаратима слепимо. Докрајчили смо већ тужне хотеле, У 344 служимо најбоље коктеле. У Лидлу смо оставили последњу кинту, Задњи евро пребијали у форинту. Нисмо узели никакве медаље, Да нам се око врата сијају, Ал песму “ми смо би-би-би” Бахати биолози нон-стоп скандирају.

ош једна спортсконаучна манифестација „Приматијада“ је остала иза нас, али, само километрима далеко. У сећању ће нам свакако бити, макар до следећег маја, када ћемо се поново састати са другарима из региона на неком новом месту. И данас, у свој напетости испитног рока, “лечимо” се смејући се догађајима и сценама чији смо актери били овог маја на Балатону (Мађарска). Другарима који су први пут пошли са нама, испрва затеченим и уплашеним не баш сјајном организацијом (кратким креветима, оброцима који могу евентуално задовољити енергетске потребе особе од 47 килограма, кршом од простора за журке итд) ускоро смо показали да је овде дружење изнад свега и увек у првом плану. Биолози су опет доминирали: тегла-журке, целоноћно слепљење на гејмерским апаратима, спавање по рецепцији и ходницима, скакање у базен и уникатни подводни сним-

37 / СИМБИОЗА

ци, глупе форе и лудачке фризуре само су део наших авантуре из Балатона. Свакако, веома вредно помена је прво и треће место у научним радовима, у које су наши студенти уложили доста труда и времена, и још једном показали какви смо махери у овоме. Што се тиче спортова, иако смо прошли без већих успеха, крај терена није изостало сјајно дружење и навијање у ком смо уживали. Брзо смо покупили симпатије и другара из региона са других природноматематичких факултета који су нам се радо прикључивали и навијали са нама. “Ми смо би, би, би, биооолооогијааа” и популарна “Памела Андерсон” уз пратњу удараљки и групе промуклих навијача свакодневно су палили Балатон. И прича не би била занимљива и испричана до краја, када не бисмо поменули традиционално кварење аутобуса, које нас није заобишло ни овог пута. Срећа па смо имали доста ја-

ких момака, а богами и лепих девојака расположених за гурку, и брзо заједно покренули бус. И да, умало да заборавим. Титулу маскоте, ове године понео је Исак, легенда Слагалице и момак који је својим шалама, и свима добро познатим питањем “Ко си ти?” брзо мамио нападе смеха код осталих људи. Тешко је вратити се у реалност, и док на +35 чамим у читаоници као кактус, наруквица са Приматијаде (на којој се додуше накупило више бактеријских колонија него на каквој петри-шољи) ме радо подсети на пет врхунских дана, сјајне људе и незаборавно дружење на Балатону. Све ово ће вам сваки члан посаде Биолога са осмехом на лицу испричати када му само поменете реч “Приматијада”, а вама који нисте били остаје само да жалите и да се потрудите да исту грешку не направите следеће године поново! И на крају питамо се само једно: “А ко смо ми уствари?!” “Ми смо би, би, би, биооолооогијааа!”, “ДНК-РНК-МИТОХОНДРИЈАААА”

МОЗАИК/НАУКА И ПРИКЉУЧЕНИЈА

СВЕ ТВОЈЕ СА СОБОМ НОСИМ Петар Ђурић

помпезној италијанској хали града Рима организована је исто тако помпезна рођенданска журка. И као што вероватно замишљате, званице у више него децентној одори су дошле да поздраве њу: сенаторку за живота италијанске републике и срце од сто лета… Али њене титуле нису увек тако гласно одјекивале као тад међу тим скупим плочицама. Она је некад бежала и борила се за свој живот, али је увек све наше са собом носила. Рита Леви Монталћини је у новинским насловима тог дана била стављена у контекст своје стогодишњице постојања, али ми потпуно разумемо ирелевантност временске димензије: она ће заувек бити доказ стварности и манифестације познатог цитата Вирџиније Вулф: “Закључајте библиотеке ако желите; али нема капије, браве ни ексера којим можете угрозити слободу мог ума.” А Рита је била Јеврејка. Онда када је то било најнезгодније бити у историји човечанства, ако се тако можемо неспретно изразити. И борба је била дугачка, а почела је у срећнија времена. Када је дошло време за универзитет, Ритина породица се противила да она уоп-

ште настави школовање јер је - наравно, жена. Ипак, под страшним утицајем професора Ђузепеа Левија, она успева да упише и заврши студије медицине у свом родном Тoрину где је и рођена. Асистентску позицију на факултету добила је убрзо, али је потом и изгубила: Мусолинијев “Манифест раса”, који је дефинисао фашистичку Италију а све под утицајем Адолфа Хитлера искључује Јевреје са било каквих положаја које су држали, што је за Риту значио крај у каријери. Можда, али не у њеном свету. Други светски рат се приближавао, а она је направила лабораторију у својој спаваћој соби. Заиста незаустављива, прикупљала је јаја са оближњих фарми и понављала експерименте других научника на ембрионима пилића. Међутим, ни у Торину више није било безбедно и Рита је са породицом морала да се пресели у Фиренцу где је живела под земљом и погађате - вршила своје експерименте. Када се рат завршио одлази у Сједињене Америчке Државе. Тамо проналази неурални фактор раста, прву супстанцу за коју се знало да регулише ћелијски раст.

Њени експерименти у којим је уносила туморе из миша у ембрионе пилића где је показала да они провоцирају екстензиван раст нервног система самог ембриона су иконични. Ту је закључила да тумор секретује фактор који промовише раст нервних ћелија. Заједно са Стенлијем Коеном је поделила Нобелову награду. Али сва одликовања света значе тако мало. У једном тренутку, Рита се борила са сексизмом, нацизмом, фашизмом и укорењеном мржњом према особи коју ово човечанство треба да заслужи. Када је у својој сто и трећој години 2013. умрла у свом стану у Риму градоначелник је рекао да је ово капитални губитак за човечанство. Италијанска “дама од ћелија” је доживела сто, али нама ће бити потребно сто пута толико да схватимо да је природа концепт који је абнормално изнад нас, о коме не знамо пуно, у коме не смемо да се усудимо да друго живо биће стављамо у контекст мање вредног.

СИМБИОЗА / 38

МОЗАИК

ПСИХОДРАМА поставимо реалност на лествице Катарина Стевановић

та је психодрама? Филмски или позоришни жанр је прво што нам, као лаицима пада на памет. На изненађење сазнајемо да је то готово супротно – позорница као алат за разумевање живота. Jacob Levy Moreno, психијатар румунског порекла, са почетка двадесетог века, је човек од кога је све почело. Фасциниран дечијом спонтаношћу при игри, дубоко је веровао да способност слободне импровизације лежи у сваком човеку. Друштво, са својим правилима, са друге стране тежи да ту спонтаност угуши. Пратећи норме понашања и ставова, можемо ухватити себе како губимо флексибилност за схватање туђих погледа на ствари, као и себе самих у конфликтним ситуацијама. Сигмунд Фројд развио је моћне темеље за разумевање људског ума, али Морено је нерадо признавао да је спроводио неке од његових постулата. Приступ терапији који се своди на самоанализу уз помоћ психијатра доживљавао је као непродуктивно стагнирање. “Ја настављам тамо где си ти стао”, његова је изјава упућена Фројду. Његова визија била је да је човеку потребна акција, из-

39 / СИМБИОЗА

ван четири зида, проживети нешто што може довести до катарзичног искуства. Љубав према позоришту навела га је на идеју да врати дечију спонтаност и креативност одраслима - драматизацијом свакодневног живота! Почело је скромно, као велика улична забава, са циљем ширења позитивне енергије. Подстицао је људе да репродукују неко своје искуство или замисао, да преузму улоге у туђим сценаријима, да посматрају импровизације себе од стране других. Das Stegreiftheater (позорница спонтаности), први је случај примене његове креације у терапеутске сврхе. Основао ју је у напуштеном бечком замку, почетком рата, за све људе којима психоанализа није била доступна. Након преласка у Америку, са одмицањем рата, основао је Beacon Hill Sanitarium где је и обучавао будуће терапеуте. Увео је и мето-ду социометрије, као начина анализирања људских интеракција у групи, који је применио у својим студијама (1931) на пример затвореника у Sing Sing–у и ђака у локалним школама. Према његовом схватању циљ успешног друштва је неговање индвидуалности, разумевања и креативности.

Овај концепт није свуда наилазио на одобравање. По неким стручњацима Морено је био „обичан ексцентрик, на Фројдовим маргинама“. После његове смрти популарност психодраме почела је у почетку да јењава. Међутим, временом, његов рад је настављен и психодрама се развија у Европи и стиже назад до Балкана. Од 1985. креће развијање у Југославији, а данас у Србији постоје 3 школе које организују радионице и обуке. Како изгледа једна сеанса? Чине је увек 3 дела: Загревање: Сви учесници деле своја искуства и мисли, циљ је формирање поверења и успут се издваја протагониста, од чије ће приче настати представа. Акција: Протагониста сам улази у сваки лик појединачно и затим бира особе који ће преузети сваку улогу. Представа је репродукција реалног догађаја из прошлости, унутрашњег конфликта, замисли будућности... Учесници импровизују своје ликове на основу подељених информација, под надзором терапеута-редитеља, протагониста постаје публика, са остатком групе. Размена доживљаја: У току

МОЗАИК

овог, последњег дела сеансе, сви су подстакнути да изразе своје утиске, без анализе и саветовања, само искрене, спонтане реакције на емоције којима су сведочили. Протагониста тиме добија могућност тзв. акционог увида, који је дифинисан као „когнитивни сценски увид праћен снажним емоционалним ангажманом“. Замислите да конфликт гласова у глави при некој дилеми можете да посматрате пред собом као реалан сукоб, проживите неку могућу ситуацију из будућности која вам изазива анксиозност, или чак као посматрач проживите импровизацију свађе коју сте већ доживели! Оно што се деси на сцени, ипак, треба да остане на сцени. Често одлуке донете током импровизације не буду заиста спроведене у стварном животу (нпр. из драматичног развода на сцени произашао је опорављен срећан брак).

Главни циљ, од Морена до данас јесте катарзично искуство боље спознаје себе и других особа. Некада, повод је решавање озбиљног проблема, када је акценат сеансе на терапији. У другим случајевима, циљ је исти

као на самом почетку – свако је добродошао да спозна своју способност импровизације и доживи нешто подједнако продуктивно и пријатно, што ову методу чини, ако не најефикаснијом, онда макар најзабавнијом!

СИМБИОЗА / 40

МОЗАИК

СУПЕРНАТУРАЛ 2015. Ана Вулетић

упернатурал фестивал од 2007. године обележава Дан планете Земље. Од 2011. године, када се фестивал одржао у Ботаничкој башти „Јевремовац“, Биолошки факултет и његове студентске огранизације активни су учесници у оквиру Green Community. Од 2012. године фестивал се одржава у Супернатурал парку на Ади Хуји. Супернатурал фестивал је до сада организовао неколико акција које су инспирисале посетиоце да се укључе и учине нешто лично за очување природе: 2009 - организована је акција „Донеси три лименке и три пластичне флаше и уђи на фестивал бесплатно“. Овом акцијом је прикупљено две тоне амбалажног отпада које је предато на рециклажу, а од добијених средстава су купљени контејнери за разврставање отпада и постављени на Кошутњаку. 2012 - организована је кампања „Дођи бициклом и уђи на фестивал бесплатно“ – 1.500 људи се одлучило да дође бициклом. 2013 - кампањом „Донеси одећу коју не користиш и уђи на фестивал бесплатно“, организованом у сарадњи са Црве-

41 / СИМБИОЗА

ним крстом Београда, у само једном дану прикупљено је шест тона одеће што представља 50% годишњих потреба ЦК Београд. Супернатурал фестивал се ове године одржао 26. априла на Ади Хуји, а тема овогодишњег фестивала била је: „Ревитализација екосистема Аде Хује“. Поред богатог музичког програма, посетиоци су могли уживати у бројним еколошким садржајима, попут: 1. Зелена пијаца - Локална органска пољопривреда и здрав начин исхране представљају веома важан сегмент Супернатурал активизма. Зелена пијаца има за циљ да промовише културу здраве исхране и да дугорочно успостави директан однос измедју произвођача и потрошача. Супернатурал зелена пијаца је место здравих навика и здравих намирница. Уз подршку ЈКП Градске пијаце Београд, Супернатурал на Зеленој пијаци представља домаће аутохтоне производе као што је на пример хомољски мед, чај, макробиотичке производе. 2. Зелена учионица Едукација представља један од основних сегмената Супернатурал покрета. Ове године у Зеленој учионици одржан је “speed dating” са

компанијама o друштвеној одговорности. “Delhaize Srbija”, “Ерсте банка”, “Теленор Србија”, “Роса”, “Донкафе” представили су своје програме друштвено одговорног пословања. Пријављени учесници имали су прилике да у току 15-минутног дружења са представницима компанија поставе питања и добију одговоре о томе како се доприноси очувању животне средине и развоју младих. 3. Пластеник – Један од важних садржаја Супернатурал парка је пластеник који служи за експериментално гајење лековитог и зачинског биља и промоцију хортикултуре. 4. Дечији програм - најмлађима је посвећена посебна пажња, јер верујемо да је едукација и веза са природом од најранијег узраста веома важна. Због тога су деца иматла прилику да учествују у разним еколошким радионицама и квизовима. Тако ће и убудуће на забаван начин стицати нова знања. 5. Green Community – SUPERNATURAL GREEN COMMUNITY је иницијатива са циљем да се створи мрежа зелених пројеката, људи, производа, подручја и свих зелених иницијатива које се промовишу очување животне сре-

МОЗАИК

дине. Ове године посетиоци су могли да се упознају са свим новинама на пољу екологије и очувања животне средине. Представници Биолошког факултета и ове године били су чланови БИД „Јосиф Панчић“. Како је тема овогодишњег фестивала “Ревитализација екосистема Аде Хује”, БИД-овци су путем поставке на штанду дочарали посетиоцима како изгледа живи свет Аде Хује, и како изгледа ток сукцесије овог екосистема. Поред БИД-а, штанд су имали и представници OCD Green Link, коју су основали студенти Биолошког факултета са смера екологија и заштита животне средине. Посетиоци су могли да виде хербаризоване примерке дрвенастих и жбунастих, како аутохоних тако и алохтоних врста са овог подручја. Фестивал је укупно посетило преко 10.000 људи.

СИМБИОЗА / 42

МОЗАИК

НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Милена Спасојевић

филму „Терминатор“ само живе ствари могу да путују кроз време. Ако узмемо у обзир да је коса неживи део, Арнолд би требало у Лос Анђелес да доспе не само го, већ и ћелав.

рестоница Србије, Београд се појављује у популарној рачунарској видео игри Battlefield 2142. коју прави компанија EA Games. Терен на коме се игра је мапа Београда и представља Европску унију која се бори против пан-азијских јединица након великог футуристичког леденог доба. Такође, у игри Half-Life 2, зграда Народне скупштине Републике Србије је адаптирана у град „Сити 17“ у којем се одиграва радња ове игре.

од Хобита из Округа, из романа „Хобит“ Џ.Р.Р. Толкина постоји обичај давања поклона ближњима, уместо добијања, за рођендан.

Н С Европи.

а Фрушкој Гори се налази највећа концентрација липе у

обзиром на популарности серије у то време и петиције многобројних обожаватеља, америчка свемирска агенција НАСА је свој први функционални Space Shuttle назвала Enterprise. Тај шатл, као и модел Кирковог брода Enterprise данас се налазе у америчком Smithsonian Institution, Националном Ваздухопловном и Свемирском Музеју у Вашингтону.

ористећи ЕСО-ов Веома велики телескоп у Чилеу, астрономи су успели да усликају најдетаљнију слику планетарне маглине Медуза до сада. Како се звезда у срцу ове маглине све више ближила пензији, одбацивала је спољашње слојеве у околни свемир и формирала овај шарени облак. Ова слика на неки начин “прориче” судбину нашег Сунца, које ће у једном моменту постати сличан објекат.

43 / СИМБИОЗА

овек је први пут изашао из космичког брода у отворени космос пре 50 година, 18.03.1965. године. Био је то совјетски космонаут Алексеј Леонов. Полетео у космос као други пилот космичког брода „Васход-2“, док је командант мисије био потпуковник Павел Бјељајев. У току друге орбите Леонов је изашао у отворени космос и тамо провео 12 минута и 9 секунди, при чему је све време био повезан са излазном комором фалом дужине 5,35 метара и на леђима носио сyстем за одржавање живота са 60 литара кисеоника.

аска познатог протагонисте Мајкла Мајерса из хорор филма “Ноћ вештица” заправо је маска Капетана Кирка из “Звезданих стаза” офарбана у бело.

ред крај филма “Блиски сусрет треће врсте” (Close Encounters of the Third Kind), Стивена Спилберга, када матични брод пролази изнад Ђавоље куле, види се како виси прикачен за дно броад познати робот из “Ратова звезда” Р2-Д2.

МОЗАИК

рбија поседује око 360 извора термалних и термоминералних вода са температурама до чак 110 степени, али се само мали број њих користи у комерцијалне сврхе.

ксперименти са пивом су одавно извођени у разним облицима. Један од природњака XVIII века, проучавао је понашање мрава под дејством пива. Закључио је да уколико јединке које нису под дејством пива налете на јединке из истог гнезда које су изложене пиву, пажљиво ће их спровести до гнезда, међутим уколико јединка која је под дејством пива није из истог гнезда, остављали би је саму.

ак до 40% мозга ајкуле је посвећено чулу мириса. Није ни чудо што неки стручњаци верују да оне могу да нањуше плен који је на растојању од 1 километра на отвореном океану.

ако је детелина постала асоцијација за Светог Патрика? Према ирској легенди, овај светац је користио ову биљку као метафору за Свето Тројство када је започео ширење хришћанства у Ирској.

акође, што се тиче Дана светог Патрика, у традиционалним народним причама Ирске, не постоје женске виле - леприконке, већ само вилењаци - леприкони. Још једна мало позната чињеница из ирских прича: ирски вилењаци зарађују злато које чувају. Према легенди, леприкони проводе дане правећи и поправљајући ципеле.

ајмања измерена летња температура на северном полу Марса је -73°C (на тој температури залеђени угљен диоксид испарава). У исто време на јужном полу температура је била -137°C.

анимираном филму “Прича о играчкама” дизајн тепиха у Сидовом ходнику је идентичан оном из хорор филма “Исијавање”.

ерумен, који се производи у ушном каналу, продукт је лојних и знојних жлезда које се налазе између спољашњег и унутрашњег уха. Оториноларинголозима је одавно познато да постоје 2 врсте церумена, „мокрог и сувог“. „Мокар“ је лепљив, светло браон боје, док је „суви“ крт, смеђесветло сиве боје. Истраживањем које је рађено 2006. године дошло се до открића да иза тога који тип церумена имамо стоји наше порекло. Суви восак је чест, 80-95% случајева, међу источноевропским Азијатима, али је мањи (30-50%) у јужној Азији, острвима Пацифика, цетралној и Малој Азији, нативним Американцима, као ид а је веома неуобичајен међу Европљанима и Африканцима (0-3%), који претежно имају тип мокрог воска. Тип воска је заправо узрокована варијацијом на на специфичном месту на 16. хромозому.

а Биг Бен се може рећи да је Криви торањ Лондона, јер се сваких сто година нагиње према Темзи за 2,5 центиметара.

СИМБИОЗА / 44

МОЗАИК

РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ Лена Илић

Mumford and sons

Milky chance

Wilder Minds

Sadnecessary

ко никада до сада нисте слушали бенд Mumford and sons свакако сте пропустили много. Дакле, не часите часа и баците се на слушање овог сјајног бенда. Фанови који већ дуже време прате њихов рад можда ће приговарати око квалитета новог албума Wilder Minds што свакако иде уз благу промену стила на њему и губитка бенџа, који је био карактеристичан за претходне албуме, али ако тек почињете да се упознајете са њиховом музиком, бићете објективнији. Овај албум је свакако нешто што представља један од бољих indie албума ове године.

Hozier Hozier

азвати албум првенац по себи свакако изискује много смелости, али због невероватних песама на овом албуму све му је опроштено. Ако већ нисте излудели укућане песмама Take me to church и Someone new, право је време за то. Након тога, наравно, послушајте и остатак албума. Andrew Hozier-Byrne аутор је свих песама на албуму, што албуму даје ноту индивидуалности и у споју са његовим одличним гласом и гитаром даје рецепт за одличан албум који је свакако обележио 2015. годину.

45 / СИМБИОЗА

А James Bay

Chaos And The Calm

импатични Енглез са препознатљивим црним шеширом пробио се својим дебитантским албумом на све веће топ листе света. Песме са албума су врло сведене, често само са акустичном гитаром и вокалом, што албуму даје фину дозу директности и лако успоставља везу са слушаоцима. Идеалан за мирна недељна поподнева.

ко сте се крили под каменом претходна два месеца онда сигурно нисте чули Stolen Dance, pesmu немачког дуа Milky chance. У супротном, сигурно сте сами себе ухватили како певушите или звиждите необично мирну мелодију ове песме. Da Milky chance није само one hit wonder, свакако доказује одличан квалитет осталих песама на албуму. Ако ове године идете на EXIT фестивал, иако је у сред јулског рока, баците се на преслушавање албума Sadnecessary како бисте се припремили за њихов наступ 12. јула.

Miki Solus

Mузика зa дјецу и пензионере

ко сте тражили нешто ново и занимљиво из наше околине, овај загребачки бенд је права ствар. Својим шаљивим текстовима и веселим мелодијама Мики Солус уноси мало позитиве и сатире на регионалну сцену. У неким песмама пева, у неким репује, ту су кахун, акустични бас и понекад саксофон, и наравно, клавир у необичном фанк/буги фазону. Албум који ће вас насмејати, натерати да ђускате и певушите. За преживљавање испитног рока топло препоручујем песму Пун ми је куфер.

МОЗАИК

КАЛЕНДАР

Жозе Сарамаго

Слепило

озе Сарамаго добитник је Нобелове награде за књижевност, а његова дела преведена су на тридесет језика. Карактеристично за овог писца, јесте пре свега необичан стил писања, врло сведен, без управног говора. Овакав начин писања у његовим делима ствара одређену конфузију и напетост, али вас тако и увлачи потпуно у ток радње. Роман Слепило има врло необичан заплет, радња се дешава у свету у коме су сви људи напрасно ослепели. У овом делу Сарамаго разматра људску природу огољену до сржи и поставља питања у вези људске психе која се многи плаше да поставе.

usicology festival од 23 до 26. јула на Калемегдану, доводи необичан скуп извођача из разних

земаља, различитих жанрова и идеја. Свакако не смете пропустити ако овог лета у Београду желите да чујете квалитетну музику.

Београду посетите Filmstreet на некој од локација у граду и уживајте уз класике које су ове године припемили за нас.

Џулијан Барнс

Историја света у 10 и ½ поглавља

ко лето одлучите да проведете на плажи, понесите обавезно са собом и ову књигу. Многи воле да док се сунчају читају неку киоск литературу, али ова књига је далеко од тога. Барнс кроз десет и по поглавља на довитљив начин представља историју какву до сад нисте видели, историју кроз очи мољца. Пропутујте од Нојеве барке до нашег времена заједно са мољцем приповедачем и уживајте и насмејте се уз Барнсов хумор који књигу чини лаком за читање, али неспорно квалитетним штивом.

ве године, манифестација Filmstreet обележава 5 година бесплатних пројекција филмова на отвореном. Ако лето проводите у

СИМБИОЗА / 46