Sing in - br. 2

Časopis studenata Univerziteta Singidunum

jun 2013.

br.

2

KUMODRAŠKA

261

NOVA ZGRADA

UNIVERZITETA S I N G I D U N U M

2

KUMODRAŠKA 261 NOVA ZGRADA UNIVERZITETA SINGIDUNUM

Ekonomske strane:

Ringier Axel Springer Kiosk strane Wiener Städtische osiguranje Evropski uspon na arapskim investicijama Robert Lukas

Časopis studenata Univerziteta Singidunum

jun 2013.

br. 2

Marketinško/menadžerske strane: Osnovi reklamiranja Facebook poslovanje

Turističke strane:

Užice Jevrejski istorijski muzej

IT strane:

Vesti i događaji

Intervjui: Asistent Profesor

Alumni asocijacija:

Intervju sa Stefanom Perišićem

Studentski pano:

Intervju sa brucošima Aktivnosti studenstkog parlamenta Bolonja i studentski parlament Aiesec

Društvena svest/vesti iz humanističkih nauka: Kupovina za čistiju planetu Solarna energija

Umetnost:

Bodies Revealed Muzej Vuka i Dositeja

Centar za razvoj karijere Univerziteta Singidunum: Kreiranje karijere

4 6 8 10 11 12

14 15 17 19 21 23 25 26 28 29 30 31

33 35 37 39

40

Poštovani čitaoci, Pred vama se nalazi novi broj našeg studentskog časopisa. U njemu ćete naći mnogo zanimljivih informacija koje se tiču struke ali i priče i podatke koji će pomoći da se akademski usavršite i postanete upravo ono što se i očekuje od nas, lideri u svojim oblastima.

Primećujete da je došlo do određenih promena u odnosu na prošli broj, smanjen je broj stranica a sa njima i određen broj rubrika. Sve ovo je urađeno sa ciljem da se približimo ideji stručnog studentskog časopisa i čitaocima ponudimo informacije koje će moći da koriste tokom studiranja i kasnije u profesionalnoj karijeri. Saznaćete vesti iz ekonomije, informacionih tehnologija, pročitati opis turističkih destinacija, saznati šta je reklama ali i zajedno sa članovima naše redakcije prošetati izložbama. Kolege koje su radile na novom broju predstaviće vam i novu zgradu Univerziteta Singidunum.

Koristim ovu priliku da se zahvalim svim članovima redakcije na vremenu koje su uložili da bi ovaj broj dobio ovakav izgled i formu. “Sing in“ časopis je studentski projekat i kao takav je u vlasništvu svih studenata Univerziteta Singidunum i sve kolege koje su zainteresovane za rad na njemu su dobrodošle.

Jedan, ovako stručan projekat, je sastavni deo interaktivnog studiranja i nastavićemo rad kako bi budući brojevi postali još bolji vid informisanja.

Marko Petrović student četvrte godine Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment

Kumodraška 261

NOVA ZGRADA UNIVERZITETA SINGIDUNUM Objedinjenje koncepta savremenog nastavnog procesa Nova zgrada Univerziteta Singidunum treba da objedini nastavno-obrazovne procese i stvori bolje uslove za dalje unapređenje kvaliteta kako samog Univerziteta tako i obrazovnog sistema u Srbiji i samim tim doprinese opštem boljitku celokupne društvene zajednice.

Zahvaljujući modernoj tehnici i tehnologiji studenti su u mogućnosti da aktivno učestvuju u nastavnom procesu i programu koji je usmeren na njihovu edukaciju i usavršavanje. Nova zgrada unapređuje kvalitet nastave i življenje studenata kroz aktivan i sveobuhvatan poslovni process u cilju poboljšanja uslova obrazovanja u Srbiji.

Investicija u novu zgradu prestavlja dokaz opredeljenosti Univerziteta da ulaže u kvalitet na svim nivoima, kako bi svojim studentima omogućio što bolje uslove rada, koji zajedno sa savremenim metodama rada i savremenim nastavnim sredstvima treba da ih pripreme za uspešnu budućnost.

Nova savremena poslovna zgrada koncipirana je kao moderan univerzitetski objekat, projektovan u skladu sa najsavremenijim trendovima u visokom obrazovanju, poštujući najviše globalne ekološke standarde. Ovo opredeljenje je

4

časopis studenata Univerziteta Singidunum

odraz odgovornog odnosa kako prema zajednici tako i prema studentima, a sve u cilju stvaranja trajne vrednosti koja će doprineti održivom razvoju celokupnog društva.

Nova zgrada ima ukupno 5021 kvadratnih metara, od toga: •

•

•

2317 kvadratnih metara za amfiteatre, slušaonice i elektronske učionice, gde će biti ukupno oko 2500 mesta za studente u amfiteatrima i slušaonicama i 180 mesta u elektronskim učionicama.

580 kvadratnih metara za prostorije namenjene nastavnom osoblju i administraciji.

2124 kvadratna metra namenjena studentima, nastavnom osoblju i zaposlenima, gde se između ostalog nalaze i kuhinja i restoran, sa menzom za studente.

Cilj proširenja Univerziteta Singidununum predstavlja dodatnu motivaciju studentima u želji za napretkom, novim izvorom saznanja i spajanju teorije i prakse sa investicijom u bolju budućnost.

Ulaganje u znanje predstavlja najbolju i najsigurniju investiciju, međutim samo jasna svest studenata o znanju dovodi do zaključka da je jedno učiti iz knjige, a stvarni svet je realnost u kojoj pobeđuju oni koji uspeju da se prilagode .promenama i izazovima koji vladaju u modernom društvu.

Na Svečanoj akademiji 28.12.2012. godine, održanoj u Kumodraškoj 261, prof. dr Milovan Stanišić je dao intervju za SOS kanal o početku korišćenja novog objekta koji je obeležio početak 2013. godine, ali i o drugim bitnim pitanjima o studijama na Univerzitetu Singidunum. Činjenica da Vi sada imate svojih 5000 kvadratnih metara prostora, govori da nada u bolju budućnost ipak postoji. Šta biste poručili onima koji misle da nije moguće napredovati u ovom društvu?

Mlade ljude treba naučiti da ne pobeđuju uvek oni najpametniji, već se treba prilagođavati trenutnoj situaciji. Naš cilj je da sve što znamo i što je dobro damo mladim ljudima jer su mladi ljudi najbolji kapital. Mi naše studente učimo da ne budu isključivi, već da budu proaktivni, da izazivaju, planiraju, postavljaju ciljeve i da tačno znaju gde idu. Želimo da stvorimo Srbiju u kojoj će ljudi biti zadovoljni, gde će postojati razvijeni svet, jer ova zemlja, koja ima toliko mnogo prirodnih lepota, ima potencijal da za vrlo kratko vreme postane bogata zemlja.

Sa novom zgradom Univerzitet Singidunum će dalje unapređivati realizaciju nastave i objedinjavati koncepte savremenog nastavnog procesa. Recite nam nešto više o konceptu studija na Vašem Univerzitetu.

Mi spajamo teoriju i praksu. Svi naši studenti dobijaju udžbenike u okviru školarine, svi uče dva strana jezika i svi moraju sa ovog Unvierzitet izaći sa znanjem informatike jer to je komunikacioni jezik u savremenim uslovima. Smatramo da na ovaj način najbolje služimo svome narodu i svojoj državi.

Lepo je pohvaliti se onim što ste stekli, međutim kako same zgrade ne čine kvalitet Univerziteta već ljudi koji borave u njima, kažite nam nešto o profesorima koji ovde predaju.

Kada smo angažovali profesore gledali smo da to budu ljudi sa dobrim karakteristikama, koji vole studente, koji su zamena za roditelje. Kod profesora je bitno da spoje znanje iz teorije i prakse, pa su tako naši profesori ostvarili jake rezultate u praksi. Mi imamo dosta bivših direktora banaka, fondova, javnih i privatnih preduzeća, bivših ministara, ambasadora i tako dalje. To su sve ljudi koji imaju ogromna znanja, ogromno iskustvo, mudrost, imaju sposobnost da grade dobre odnose sa ljudima. Odatle i izgrađeni odnosi našeg Univerziteta sa preko 40 stranih univerziteta, pa se kod nas izdaju i Američke i Evropske diplome.

Ono što je najveća briga svih studenata je kako će sutra naći posao. Ono što ih Vi učite je da budu samostalni, da budu privrednici, da nauče da kapital kojim raspolažu mnogostruko uvećaju. Dolazimo do pitanja šta je sa našom zemljom i zaposlenjem ovde?

Vidite, moj prvi posao, nakon što sam bio najbolji student i dobijao tokom studija republičke nagrade je bio u rudniku. Iz toga treba izvući da ako smo strpljivi i imamo veru u apsolutnu pravdu, iako ona ne dolazi odmah, već nas iskušava, na kraju se ipak isplati biti pošten, profesionalan, voleti svoju zemlju i svoj narod. Treba da radimo na sebi, da se menjamo, da budemo bolji prema svom okruženju, budemo plemeniti i pomažemo jedni druge.

pripremile: Milica Zlatić i Aleksandra Stojiljković

5

Ekonomske strane - predstavaljamo kompaniju

Ringier Axel Springer ‘‘vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije, u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja i najposećeniji internet sajtovi.

Brendovi „Blic“, “24 sata”, “Alo”, “Blic žena”, “Puls”, NIN i “Auto Bild” danas spadaju u najtiražnija i najčitanija štampana izdanja u Srbiji.

Prepoznajući sve veću potrebu čitalaca za trenutnim informacijama koje se mogu dobiti putem interneta, kompanija novembra 2010. uvodi prvu integrisanu redakciju u regionu i ulaže u razvoj internet sajtova. Blic.rs, Pulsonline.rs i Zena.rs, koji ubrzo postaju najposećeniji internet portali. Veliki uspeh postižu i projekti - internet prodavnica Nonstopshop.rs, sajt za nekretnine Nekretnine.rs, sajt za prodaju polovnih i novih automobila i auto opreme Mojauto.rs i sajt za putovanja Superodmor.rs.’’ (preuzeto sa http://www.ringieraxelspringer.rs) Par reči o kompaniji Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takođe posluje u Poljskoj, Češkoj Republici i Slovačkoj. Đorđe Hadži-Kostić, direktor ljudskih resursa: ‘’Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća u Srbiji sa više od 450 zaposlenih. Stabilnost i profitabilnost poslovanja predstavljaju garanciju za sve zaposlene, a istovremeno i za sve one koji žele da rade u takvom poslovnom okruženju.

Za zaposlene sa prepoznatim potencijalom, naša izdavačka kuća je obezbedila finansiranje specijalističkih kurseva.

Kompanija Ringier Axel Springer d.o.o. je ponosna na svoje zaposlene koji su se, razvijajući se, nametnuli i svojim kvalitetom zaslužili odgovornije pozicije u kompaniji. Konstantnim širenjem i inovacijama u okviru kompanije, koji su i najveći izazov, trudimo se da korisnicima naših medija pružimo što kvalitetniji sadržaj i pravovremene informacije.’’

Kompanija zaposlenima obezbeđuje širok spektar dodatnih pogodnosti ‘‘Zadovoljni i motivisani zaposleni su najveća prednost i bogatstvo naše kompanije. Zato se

6

časopis studenata Univerziteta Singidunum

trudimo da im ponudimo širok spektar dodatnih pogodnosti koje omogućuju redovnu brigu o zdravlju, korišćenje sportsko-rekreativnih sadržaja, povoljnije uslove za sve poslove koji se tiču saradnje sa bankama.

Ponosni smo na činjenicu da se i po dodatnim benefitima izdvajamo od naših konkurenata na medijskom tržištu.

Potpuno uvereni da je zdravlje naših zaposlenih apsolutni prioritet i preduslov za uspešno poslovanje naše kompanije, omogućili smo svim stalno zaposlenima besplatne sistematske preglede koji obuhvataju sve važne provere i analize. Želimo da naši ljudi imaju sigurnost i da mogu pravovremeno da reaguju u cilju zaštite svog zdravlja.

Dinamičan program treninga je usmeren ka daljem razvoju naših zaposlenih u skladu sa potrebama i strategijom kompanije. Svaki segment našeg poslovanja ima specifične zahteve i HR sektor u saradnji sa članovima menadžmenta koordinira procese treninga i operativno ih sprovodi. Naravno, besplatni kursevi engleskog jezika predstavljaju važan element naših obuka, posebno imajući u vidu sve veću kooperativnost sa kolegama iz Ringier Axel Springer grupe.’’

Društvena odgovornost kompanije ‘‘Ringier Axel Springer Srbija kao društveno odgovorna kompanija nastoji da podeli svoj poslovni uspeh sa zajednicom u kojoj poslujemo. Koristeći snagu svojih brendova kompanija je aktivno promovisala i učestvovala u brojnim humanitarnim akcijama Dnevne novine “Blic “ pokrenule su 2008. godine, zajedno sa predškolskim ustanovama, kampanju pod nazivom “Rashladimo mališane “ sa ciljem stvaranja boljih uslova za decu u predškolskim ustanovama, kako bi ona provela prijatne dane tokom letnjeg perioda.

Dnevni list “24 sata” i “Coca-Cola Hellenic Srbija” otvorili su 2008. prvi dobrotvorni turnir u odbojci na pesku za decu bez roditeljskog staranja. Ovaj turnir imao je za cilj da apeluje da mlade u domovima za decu bez roditeljskog staranja ne treba zaboraviti, kao i da ukaže da postoji potreba za neophodnom i konstantnom pomoći mališanima.

Radomir Kuč, zaposlen u kompaniji Ringier, odgovara na naša pitanja Koliko je za uspešan početak Vaše karijere bila bitna stručna praksa?

Stručna praksa je bila jako bitna, jer mi je to bio prvi susret sa pravim i konkretnim radom, sa funkcijama u okviru preduzeća i naravno prve poslovne navike stekao sam upravo na stručnoj praksi tokom studija. Iz knjige možemo da naučimo teorijski deo, ali sve to ipak drugačije izgleda kada počnemo da radimo.

Koje su prednosti, a koje mane ovog posla?

Prednosti su što se kroz direktnu komunikaciju sa klijentima ujedno lakše dolazi do informacija šta je potrebno klijentima, a na taj način se procenjuju potrebe tržista i tako brže unapređuje kvalitet proizvoda. Iskreno, volim svoj posao tako da nemam ništa posebno da izdvojim kao manu, kao i u svakom poslu, često se desi pojačan intenzitet posla, stvori se gužva pa čovek prosto mora da se ubrza, ali najvžnije je

Humanitarna modna revija pod nazivom “Dizajneri za Kraljevo”, u kojoj su mladi i renomirani dizajneri predstavili odeću napravljenu od novina, održana je u februaru 2011. u Beogradu. U ovom humanitarnom događaju učestvovalo je 17 modnih dizajnera, a brojne poznate ličnosti pojavile su se u ulozi manekena. Pored medijske podrške kompanija Ringier Axel Springer Srbija donirala je štampane primerke svojih izdanja koja su korišćena kao materijal od koga je napravljena odeća.

Magazin “Blic žena” je 2010. zvanično proglašen jednim od lidera društvene odgovornosti u Srbiji.

Kompanija Ringier Axel Springer Srbija donirala je 29. maja 2012. ultrazvučni aparat za pregled kukova beba domu zdravlja „Novi Beograd“ u novobeogradskom bloku 44.’’

da se sve stigne i uradi.

Koji je najveći izazov u Vašem poslu?

Najveći izazov je što pre detektovati problem i rešiti ga, ili pomoći klijentu da reši problem.

Posao je često u potpunosti nepredvidiv i pun iznenađenja, tako da je skoro svaki dan pravi izazov.

Koju karakternu ili profesionalnu osobinu najviše cenite kod svojih kolega?

Obzirom da je ovo veoma velika kompanija sa mnogo zaposlenih, najbitnija je sposobnost za timski rad, jer su poslovi međusobno povezani i ispreplitani.

Imam tu sreću da je kolektiv sa kojim radim profesionalan i timskim radom zajedno lako postižemo i najviše ciljeve.

www.ringieraxelspringer.rs/ pripremila: Aleksandra Stojanović

7

Ekonomske strane

Kiosk strane Značaj Interenta je ogroman i sve više ljudi koristi njegov potencijal. Interenet je novo tržište na kojem biznisi mogu značajno da povećaju uspeh. Poslednje statistike pokazuju da 57% malih i srednjih preduzeća nemaju svoju veb stranicu, dok sa druge strane 83% biznisa traži proizvođače i partnere putem Intereneta. Osim toga dosta je ljudi koji proizvode unikatni nakit, imaju svoj blog, imaju bend, prodaju polovne stvari, i žele besplatnu veb stranu za promociju njihovih proizvoda, koja je lako održiva. Međutim nije lako uspostaviti prisutnost na Interentu zbog dva osnovna razloga: 1. Troškova za veb sajt 2. Vremena koje je potrebno za održavanje istog.

‘Upravo iz tog razloga, mnogo veb sajtova je zaboravljeno i zapušteno’’, kaže Marc Bisnaire, predsednik SmaartMobileTec Inc kompanije. On dodaje: ‘‘Tehnologija se razvija iz dana u dan i vlasnicima je teško da svoj biznis održavaju u isto vreme i lokalno i socijalno i mobilno. Međutim uz Kiosk Pages sve ovo postaje moguće.’’

Portal www.kioskpages.com omogućava svima da naprave svoju besplatnu interent stranicu, koju mogu vrlo lako i jednostavno održavati, i predstaviti svima preko računara ili telefona. Kiosk Strane svojim korisnicima omogućavaju da svoju stranu dodaju osnovne informacije o svom delovanju, polju rada, slike, logo, prezentacije. Ova kompanija je prepoznala svoje mesto u budućem poslovanju i više o tome će nam reći Nina Miloš, PR menadžer SmaartMobile kompanije u Srbiji: 1. Koja je vaša uloga u kompaniji i kako ste došli na ideju da se bavite ovim poslom?

- S obzirom na to da ja nisam vlasnik, nisam ja došla na ideju. Ja sam Marketing i PR menadžer, a ta profesija me je zainteresovala još na fakultetu.

8

časopis studenata Univerziteta Singidunum

2. U eri brze ekspanzije Internet marketinga koliko je teško pozicionirati se na tržištu, s obzirom da neke od svojih usluga nudite praktično besplatno?

- Interent marketing tek započinje svoju eru u Srbiji, odnosno na Balkanu. Biznisima je potrebno što više online platformi gde mogu da promovišu svoje usluge i servise. Kioskpages.com je platforma koja omogućava svima besplatnu veb stranu gde se mogu promovisati. Svi koji kreiraju Kiosk Stranu biće dostupni ljudima preko računara, mobilnih telefona i biće pozicionirani na Studentskoj mapi u Student’U aplikaciji.

3. Šta vas izdvaja od konkurenata po vašem mišljenju i po čemu ste kao kompanija posebni?

- Mi smo kompanija koja proizvode plasira i promoviše na tržištu Evrope.

Razlikujemo se po tome što našim korisnicima omogućujemo da imaju što bolju veb prezentaciju, koja je personalizovana u skladu sa njihovim brendom i omogućuje im da postave sve moguće informacije o svom servisu ili usluzi, kao i da se povežu sa socijalnim mrežama.

Osim toga tu je mogućnost da korisnici ili mušterije mogu da komentarišu Kiosk Stranu, i samim tim pomognu vlasnicima Kiosk Strane da unaprede svoj posao. I naravno, kao što sam već napomenula sa otvaranjem Kiosk Strane, dobija se i prezentacija na mobilnim telefonima i pozicija na Studentskoj mapi u StudentU aplikaciji.

4. Ko su i ko mogu biti korisnici vaših usluga?

Korisnici naših usluga su svi ljudi koji imaju nešto što bi promovisali. Bilo da su to proizvođači unikatnog nakita, neko ko ima svoj bend, neko ko prodaje polovne stvari, ili ima svoj kafić pa sve do malih i srednjih preduzeća. Međutim i veliki biznismeni mogu da koriste Kiosk Strane kao vrstu “landing page-a”.

strana ovog Marketing tima.

6. Koliko zaposlenih broji vaša kompanija, i da li imate potrebu za proširenjem kadra?

U kompaniji SmaartMobile ima oko 60 zaposlenih i planiramo proširenje upravo zbog novih projekata koje planiramo da radimo.

7. Koja su to znanja, veštine, osobine i tendecije koje očekujete od kandidata za praksu i eventualno zaposlenje?

Od kandidata za praksu očekujemo pozitivnu energiju, motivisanost, entuzijazam, obrazovanost, poznavanje rada na računaru i dobro znanje Engleskog jezika.

Očekujemo da dobijemo nove i sveže ideje u kompaniji, a takođe očekujemo i da pružimo što je više moguće budućim kandidatima.

5. Kao mlada kompanija kako po vremenu proteklom od vašeg osnivanja tako i po starosnoj strukturi zaposlenih kakva atmosfera vlada tokom radnog vremena i kakov je odnos među zaposlenima uopšte?

Naš Marketing tim čine mladi i ambiciozni ljudi koji su veoma fokusirani i motivisani da ostvare svaki cilj koji sebi zacrtaju. S obzirom na to da je kancelarija u Beogradu otvorena skoro, a da kancelarije u Subotici i Rusiji postoje već duže vreme, mi se u Beogradu prilagođavamo na nove poslovne zadatke, a timski duh je jača

pripremio: Nemanja Đorđić

9

Ekonomske strane - intervju

Wiener Städtische osiguranje Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd, na srpskom tržištu posluje od februara 2003. godine.

Kompanija je osnovana kao „green field“ investicija Viena Insurance Group Wiener Städtische Versicherung AG. Viena Insurance Group čiji je Wiener Städtische deo, vodeća je austrijska osiguravajuća kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi, sa tradicijom poslovanja dužom od 185 godina. Posluje u 25 zemalja Centralne i Istočne Evrope, u Srbiji prodajna mreža broji 1250 zaposlenih u više od 40 filijala. Kompanija ističe da u svom radu značajno ulaže u druge kompanije, infrastrukturu i društveno-kulturnu sferu. Informacije o svojoj kompaniji dao nam je Dejan Ječmenica, rukovodilac Sektora za ljudske resurse ‘‘Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd.”

(Preuzeto sa sajta http://www.wiener.co.rs/ ) 1. Koliko zaposlenih broji Vaša kompanija u regionu, a koliko u Srbiji?

U regionu naša kompanija ima preko 25.000 zaposlenih, a oko 1.250 zaposlenih u više od 40 filijala, ekspozitura i prodajnih mesta širom Srbije.

lika osiguranja važna za sve korisnike osiguranja.

5. Šta je specifično za Vaše pakete osiguranja u odnosu na ostale osiguravajuće kompanije?

Naši produkti osiguranja su u znatnoj meri prihvatljiviji i interesantniji u nekim segmentima od konkurencije, a sve iz razloga zato što VIG grupacija ima ogromno iskustvo u poslovima osiguranja.

6. Koji su Vam planovi za 2013. godinu?

Naši planovi za 2013. godinu su dalji kontinuirani rast na tržištu Srbije i uvođenje novih produkata osiguranja na tržištu.

7. Kako ste zadovoljni radom naših studentata na praksi?

Korist za studente, Wiener Städtische osiguranje, društvenu zajednicu, a sve u cilju kreiranja društveno – odgovorne zajednice je višestruka.

2. Kako biste ocenili poslovanje kompanije u 2012. godine?

Poslovanje bi ocenili kao pozitivno, a s obzirom na ekonomske probleme, kompanija ima stabilan rast.

3. U kojoj meri je ekonomska kriza uticala na poslovne rezultate Vaše kompanije?

Dosta se osećaju posledice ekonomske krize u poslednje tri godine. One u mnogome utiču na različite segmente rasta i razvoja kompanije.

Međutim različitim merama, reorganizacijom i aktivnostima smo morali da se prilagodimo novonastaloj situaciji.

4. Da li gradjani više koriste životno ili neživotno osiguranje?

Naš portfelj iznosi 50% životnog i 50 % neživotnog osiguranja ismatramo da su oba ob-

10

časopis studenata Univerziteta Singidunum

pripremila: Mirela Redžović

Ekonomske strane

Evropski uspon na arapskim investicijama Arapski svet se prostire na afričkom i azijskom kontinentu i uključuje brojne zemlje različitog društveno-političkog uređenja, stepena ekonomske razvijenosti, političkih prilika i okolnosti. Glavna prednost arapskih zemalja ogleda se u obilju prirodnih resursa, pre svega nafte i naftnih derivata kojima ove zemlje raspolažu. Oko 47% rezervi nafte nalazi se samo na Arabijskom poluostrvu zbog čega ove zemlje igraju vazžu ulogu u odvijanju svetske ekonomije, međunarodne trgovine i poslovnom prosperitetu mnogih zemalja širom sveta.Veliki deo svog profita ove zemlje ostvaruju razmenom nafte i naftnih derivata u čijoj proizvodnji imaju komparativnu prednost i mogucnost da je proizvode po nižem oportuitetnom trošku u odnosu na ostatak zemalja širom sveta. Ovo stanovište i ne iznenađuje s obzirom da nafta, samo malom emiratu kao sto je Dubai mesećno donese više od tri milijarde dolara. Budući da su ti resursi pretežno ograničeni, predviđeno je da se do 2030.godine 40 do 60% profita od nafte preraspodeli u sektor finansija, informacionih tehnologija,industriju aluminijuma, obnovljive izvore energije, aviosaobraćaj, transport, logistiku, turizam…..Obrazovanje i zdravstvo takođe se visoko rangiraju na listi prioriteta.

Otkrićem naftnih rezervi 1932.godine od strane kompanije Standard Oil, počinje uspon arapske ekonomije, uključujući rast i razvoj same privrede, kao i mogućnost ostvarivanja velikog bogatstva. ,,Naftna ekonomija” je proizvela veliku potrebu za random snagom, što je dovelo do imigracije radnika iz drugih islamskih zemalja kao sto su Pakistan, Indonezija i Iran. Priliv radnika doprineo je povećanju zaposlenosti, ali i produktivnosti koja je predstavljala uzrok za kasnije povećanje životnog standarda zemalja arapskog sveta. Arapske zemlje danas spadaju u zemlje sa visokim životnim standardom pre svega Dubai, Abu Dabi, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Bahrein i Saudijska Arabija, koje odlikuje konstantni napredak i razvoj pre svega u pogledu tehničke opremljenosti, stepena urbanizacije svojih gradova, tehnološki i arhitektonskih dostignuća, kao i stalnog razvoja infrastrukture, obrazovanja i finansijskog sektora. Prema podacima MMF-a arapske zemlje izvoznice nafte su u 2012.godini ostvarile ukupan suficit u trgovini robom i uslugama od oko 400 milijardi dolara, a neke procene govore da se za svaki dolar rasta cene nafte, regija Bliskog Istoka godišnje dodatno obogati za 9 milijardi dolara dobiti.U Londonu se danas obrne oko 60 milijardi

dolara arapskih investicija. Na meti arapskih zemalja nisu samo uspešne kompanije i luksuzne nekretnine, nego i fudbalski klubovi. Primer toga je firma GFH Capital iz Dubaija koja je kupila nedavno bivšeg fudbalskog šampiona Engleske Leeds United za oko 85 miliona američkih dolara, a fond Dubai International Capital preuzeo je lanac hotela,,Travelodge”, ima udeo i u japanskom Soniju kao i nemačkim firmama Mauser i Almatis.Direktne strane investicije u EU su skočile sa 2,3 milijardi evra 2008. na 63 milijardi 2010. Prema podacima Eurostata, najviše je uloženo u Luksemburg-cak 59,3 milijardi, od čega su samo UAE investirali 58,5 milijardi. Prošle godine najbolje je prosla Francuska na koju je otpalo oko 18% bliskoistočnih investicija. Katarski fond je potpisao sporazum sa Italijom o osnivanju zajedničkog preduzeća radi investiranja u italijanske kompanije iz oblasti mode, hrane, turizma i dizajna.Veliki italijanski brendovi poput Fendi-a, Gucci-a, Bulgari-a prodati su strancima. Modna kuća Valentino prodata je za 858 miliona dolara katarskoj investicionoj firmi Mayhoola for Investments S.P.C. Katarski emirat u svom vlasništvu poseduje strane investicije i to: fudbalski klub Paris Saint Germain, londonsku robnu kuću Harrods, 20% londonske berze, 6% Credit Suisse, 10% Porschea,17% Volkswagena, 10% Lagarderea, 2% Luis Vuittona…

Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali su početkom ove godine sporazum u oblasti energetike vredan 12 milijardi dolara.

Arapske zemlje su simbol raskoši i bogatstva, ali treba napomenuti da Abu Dabi ima najveće rezerve nafte i gasa.Arapske zemlje konstantno nastoje da ulažu u razvoj svoje infrastrukture, tehnologije,obuku i usavršavanje svojih radnika kako bi povećale svoju produktivnost, telekomunikaciju, razvoj industrije i pronalaženje novih alternativnih izvora obnovljive energije. Napredak i velika ulaganja omogućila su im da postanu jedne od vodećih privreda i ekonomskih sila u svetu.Arapske zemlje predstavljaju primer kako treba na pravi način iskoristiti resurse koje imamo na raspolaganju i pravilno ih usmeriti i pretvoriti u vredne autpute procesa proizvodnje.

http://www.bizlife.rs/vesti/55654-sta-namstize-sa-bliskog-istoka-investicije-ili-kredit

http://bif.rs/2013/04/arapske-investicije-u-evropi-veliki-soping/ pripremila: Aleksandra Stojiljković

11

Ekonomske strane - istorijska ličost

RobertLukas Američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade. Spada među najuticajnije svetske ekonomiste i deseti je na listi najboljih ekonomista kada su u pitanju istraživački radovi Predvodnik Nove klasične ekonomije i razvija koncept racionalnih očekivanja. Transformiše makroekonomsku teoriju i produbljuje shvatanja ekonomskih politika.

HRONOLOGIJA: 1937. - rodjen u Jakima u SAD-u 1963. - doktorska disertacija na temu: “Elastičnost supstitucije izmedju rada i kapitala na osnovu podataka industrije SAD” 1964. - doktorirao na Univerzitetu u Čikagu 1972. - “Očekivanja i neutralnost novca’’ 1974. - vaća se u Čikago 1976. - “Evaluacija ekonometrijske politike: kritika” za koju je dobio Nobelovu nagradu 1980. - postaje profesor na Univerzitetu u Čikagu gde i danas radi NOVA KLASIČNA EKONOMIJA I ŠKOLA RACIONALNIH MIŠLJENJA: Kao predvodnik Nove klasične ekonomije i koncepta racionalnih očekivanja njegovi osnovni nalazi su bili zasnovani na tome da će mnoge ekonomske politike usmerene na povećanje ekonomskih aktivnosti biti neefikasne, jer će ekonomski subjekti promeniti svoje ponašanje i tako neutralisati uticaj prethodno preduzetih mera. Prema uspostavljenom konceptu racionalnih očekivanja ekonomisti izgradjuju makroekonomiju na adekvatnoj mikroekonomskoj osnovi.

Stvaranjem Nove klasične ekonomije dolazi

12

do završetka Kejnsijanske teorije koju je postavio Džon Majnard Kejns tridesetih godina XX-og veka. Škola racionalnih mišljenja zasniva se na stanovištu da se privredni subjeki racionalno ponašaju, da vrlo uspešno procenjuju buduća ekonomska kretanja i prilagodjavaju svoju ekonomsku aktivnost, jer za te svrhe koriste sve raspoložive informacije.

Oni veruju tržištu u regulisanju ponude i tražnje, a osporavaju sposobnost države da na kratak rok može da utiče na zaposlenost i veličinu proizvodnje. Određena stopa nezaposlenosti uvek postoji i svaki pokušaj da je država smanji ili poveća biće predviđen od strane privrednih subjekata i neutralisan njihovim reakcijama. Zato umesto delovanja monetarne i fiskalne politike na efektivnu tražnju, nju treba usmeriti na agregatnu ponudu i na taj način delovati na povećanje bruto domaćeg proizvoda, zaposlenosti i sl. Takodje, ova škola se zasniva i na tome da su zarade i cene fleksibilne. One se brzo prilagođavaju promenama u ponudi i tražnji, a samim tim i tržišta ostaju u ravnoteži.

Pre teorije Nove klasične ekonomije na snazi je bila Kejnsijanska teorija. Sedamdesetih godina XX veka javlja se fenomen Stagflacija ( istovremeno postojanje i inflacije i nezaposlenosti) koju ova teorija nije mogla da

objasni, niti da je reši postojećim teorijama koje su se zasnivale na tome da tržišne privrede prolaze kroz fluktuacije i da se mogu ukloniti pomoću fleksibilne vladine politike, kao i da ekonomisti raspolažu naučno proverenim znanjem koje im omogućava da odrede politike koje treba da reše problem. Tada Robert Lukas kao jedan od predstavnika Nove klasične ekonomije predstavlja svoju teoriju i poništava sada već staru Kejnsijansku revoluciju o ekonomskoj teoriji i politici. Robert Lukas ističe u članku “Posle Kejnsijanske makroekonomije” da decenija visoke inflacije i visoke stope nezaposlenosti proizilazi iz velikog deficita vladinog budžeta i visoke stope monetarne ekspanzije, koje su prema kejnsijanskoj teoriji obećavale ekonomski rast i niske stope nezaposlenosti. Nova teorija je objasnila fenomen Stagflacije i utvrdila da vlada ne može koristiti ekonomsku politiku da bi uticala na privredne performanse. Nova klasična ekonomija je imala pristup makroekonomskoj analizi sa aspekta mikroekonomije, u kojoj pojedinci maksimiziraju korisnost, preduzeća maksimiziraju profit, a tržišta su u ravnoteži.

Lukasova karijera traje i danas iako je ušao u devetu deceniju života i dalje je aktivan. Smatra se da je Lukas doprineo revolucionarnom razvoju postavljanjem hipoteze o racionalnim očekivanjima, i da je uveo visoke metodološke standarde i time makroekonomiju učinio naukom naprednog stepena.

http://www.ubs-asb.com http://www.heliks.rs

časopis studenata Univerziteta Singidunum

pripremila: Mirela Redžović

13

Marketinške strane

Osnove Reklamiranja Reklama je vrsta oglasa ili komunikacije kojom se pokušava ubediti publika u korisnost određenog postupka, potrebu za kupovinom baš tog proizvoda ili njegovu superiornost u odnosu na konkurenciju.

Do željenih efekata se dolazi kombinovanjem informacija i emocija kojim se utiče na potrošačevu odluku o korišćenju određenog proizvoda. Reklamiranje kakvo poznajemo danas se razvilo sa masovnom proizvodnjom krajem 19. i početkom 20. veka.

Najranije reklamiranje počinje sa izlaganjem robe na antičkim pijacama. U ruševinama Pompeje nađene su prve tablice sa komercijalnim reklamama. U srednjem veku kvalitete robe se izražavao vikom a reklamiranje se ograničavalo samo na mesto gde se vrši prodaja. Sve ovo se promenilo sa pojavom industrije i masovnom proizvodnjom kada se reklama po prvi put odvaja od mesta prodaje i proizvodnje samog proizvoda i postaje dostupna širim masama. Logična posledica ovoga je bilo nastanje robnih marki ili brenda. Sledeći korak u širenju reklama bio je napredak elektrifikacije što dovodi do pojave prvih svetlosnih reklama.

za reklamiranje i tako se kompanija finansira. Po vrsti reklamnog sredstva imamo štampanu, radio, televizijsku i internet reklamu, one mogu biti ekonomske, socijalne, sportske, političke, itd.

Reklame mogu imati i negativan uticaj na društvo.

U poslednje vreme sve više kritika je upereno na upotrebu straha pri reklamiranju proizvoda.

Reklamni prostor postaju i škole što se smatra eksploatisanjem dece, takođe kod nekih pojedinaca reklama može izazvati osećaj niže vrednosti što može uticati na njegovo psihičko stanje. Sadržaj reklame može biti eksplicitan, uznemirujući što dovodi do zabrane reklame. Zaključak koji bi se mogao doneti je da kreatori reklame želeći da ispune primarni cilj, što je naravno bolja pozicioniranost reklamiranog proizvoda, mogu izazvati negativna osećanja kod pojedinaca. Pri izradi reklame treba uzeti u obzir kulturnu specifičnost određenog područja i posebno osetljiva socijalna pitanja, razlike i osećanja. Reklamu treba prilagoditi ciljnoj grupi ali uz poštovanje razlika, kako unutar same grupe tako i u odnosu sa drugim grupama.

Pojavom radio-stanica kompanije sponzorišu emisije a zauzvrat bivaju pomenute tokom programa, takva praksa se nastavlja i na televiziji kasnih četrdesetih. Kreativne poruke u samim reklama se pojavljuju tokom šezdesetih godina.

U Severnoj Americi pojavljuju se specijalizovani kanali koji emituju isključivo reklame. Ekspanzija interneta dovela je do pojave reklamiranja i na internetu. Današnji najpoznatiji pretraživač Gugl prodaje prostor na svojim internet stranicama

14

pripremio: Marko Petrović

Marketinške strane

Facebook poslovanje

Sa marketinškog aspekta Fejsbuk može biti veoma moćan promotivni alat ako se upotrebi na pravilan način. Društvene mreže danas veoma uspešno koriste marketari, PR menadžeri, agencije, kompanije.

Ranije je bilo gotovo nezamislivo da se neki status, objava, video, ili fotografija može u trenutku podeliti sa ogromnim brojem korisnika širom sveta.

Sve to nam se činilo kao nemoguće i nezamislivo, dok je to danas realnost koju možemo iskoristiti u svoju korist. Što se tiče prijatelja, veoma je bitan kvalitet u odnosu na kvantitet. Pogotovo ako nešto prodajete ili promovišete veoma je bitno da vašu objavu vide pravi ljudi, tj. kupci ili ciljna grupa.

Facebook je danas najrasprostranjenija društvena mreža, zbog svoje široke primenjivosti i velikih mogućnosti. Marketinške akcije treba uvek usmeravati tamo gde su kupci, prema tome Facebook je idealan alat za to. Ranije smo imali slučaj da nam se omiljeni film, utakmica, ili neki program prekida da bi nam se servirale dosadne reklame.

Sve je više ljudi koji troše iz dana u dan sve više svog vremena i pažnje na Facebook marketing, a manje na marketing u ostalim kanalima i medijima. Nije više samo slučaj u SAD-u da su studenti i mladi sve više i u sve većem broju posvećeni Facebook –u , nego sve više i više odraslih ljudi, intelektualaca, te poslovnih ljudi iz celog sveta sada čine velik deo Facebook mreže.

Međutim, većini trgovca nedostaje sveobuhvatno razumevanje za potencijal tržišnih kanala koje Facebook nudi. Potrebno je pružiti uvid u sve ono što je moguće na Facebook-u u pogledu internet marketinga.

Facebook nudi mnogo načina da objavite ono što želite da se zna, da privuče ljude tačno tamo gde ih želite, dakle ciljano. Evo nekonvencionalni marketing, usmeren je na ostvarivanje maksimalnih rezultata iz minimalnih ulaganja, dakle kako početi?

Vesti, njih čitamo podsvesno i u većini slučajeva nismo ni svesni da smo informisani o nekom događaju, proizvodu ili usluzi. Jednom rečju imamo jedan globalan uvid u dešavanja u našem okruženju preko mreže naših prijatelja. Često nesvesno čitajući vesti, u formi statusa ili objava saznamo razne informacije koje ostaju negde u časopis studenata Univerziteta Singidunum

podsvesti. Ukoliko vest nudi informaciju o nekoj prodaji onda nam to može poslužiti kao motiv za kupovinu. Recimo vest je o sniženju koje je trenutno u Tržnom centru Ušće, ovu informaciju možemo trenutno zanemariti ali kada se prvom prilikom nađemo blizu ovog šoping mola ta vest će dospeti u našu radnu memoriju. Da bi nešto promovisali preko ovog servisa, najpre moramo odrediti koji njegov alat da primenimo.

Marketing strategije koje se mogu upotrebiti na Facebook-u se mogu podeliti u 3 grupe koje ukupno sadrže 24 akcije.

Ove 3 grupe su: 1. Alatke za gerila marketing – Facebook omogućava besplatan pristup vašim prijateljima i ciljnoj grupi što je od velike važnosti.

2. Alatke za oglašavače – za one koji raspolažu nekim finansijskim sredstvima Facebook omogućava da svoju poruku pošaljete ciljnim grupama počev od budžeta od nekoliko dolara do nekoliko stotina hiljada dolara.

3. Alatke za razvoj aplikacija – za one koji poseduju tehnološke resurse Facebook poseduje mogućnost da kroz desetine postojećih programa svoju poruku dostavite ciljnoj grupi uz moćne dodatne opcije.

15

Facebook oglašavanje U poslovnom svetu ostvariti prihode online je jednostavnije nego offline. Razlozi su znatno manji troškovi oglašavanja, jer je internet okruženje drugačije naspram stvarnog života, i reklame podrazumevaju drugačije oblike, a time i troškove.

Drastično se menjaju pogledi na značenje i veličinu pojedinca. Recimo ako imate dobar proizvod i pokušavate ga prodati na lokalnom tržištu, potrebno je uložiti znatna financijska sredstva i vreme kako bi proizvod dobio izvesno mesto na polici.

Osim toga, morate pričekati još neko vreme da se uloženo vrati prodajom proizvoda. Ulažete mnogo posla i finansijskih sredstava pre ostvarivanja bilo kakvih prihoda. Internet nudi pomoć kako bi se

početni proces prodaje vrlo jednostavno odvijao, a kasnije ukoliko želite da ostvarivati još veće prihode, lako ćete uložiti u poslovanje sa maloprodajnim lancima ili nekim ekskluzivnim radnjama.

Najnovija istraživanja iz oblasti martetinga preko društvenih medija su pokazala za šta se Facebook koristi najviše:

http://mlmbiznis.npage.eu/

16

pripremio: Nemanja Đorđić

Turističke strane

Užice Užice je danas privredni, administrativni, zdravstveni, kulturni i sportski centar jugozapadnog dela Srbije i Zlatiborskog okruga. Nalazi se na 411 metara nadmorske visine. Geografski položaj teritorije karakteriše izolovanost od primorskih i nizijskih oblasti visokim planinskim reljefom. Sam grad je smešten u uzanoj kotlini, formiran u dolini reke Đetinje i razvijen u tri

kotline: turičkoj, užičkoj i krčagovačkoj koje su razdvojene uzvišenjima Starog grada i Dovarja.

Turistička razglednica Užica se ne može zamisliti bez Starog grada koji leži na stenovitom grebenu koji sa tri strane okružuje reka Đetinja. Položaj grada je vekovima izazivao divljenje putnika i namernika koji su prolazili pokraj njegovih bedema.

Ispod starog grada nalazi se Hidrocentrala na reci Đetinji, sagrađena 1900. Godine i jedan je od simbola grada.To je prva električna centrala podignuta na Teslinim principima polifaznih struja u Evropi i druga u svetu, svega 5. godina posle podizanja iste na reci Nijagari u Americi. Jedini put do Hidrocentrale je uređeno šetalište, pored je plaža odmah da same reke koja je leti prepuna kupača. Šetalište se prostire dužinom toka Đetinje do sportskog centra “Veliki park“.

Duhovna obeležja Užica su stara crkva Sv.Marka u delu grada poznatom kao Carina koja se prvi put pominje u trećoj deceniji 18. Veka. U cenrtu grada se nalazi Saborna crkva Sv. Đorđa izgrađena davne 1844. godine. U njenoj blizini nalazi se “Jokanovića kuća“ koja je zbog svoji naglašenih etnografskih karakteristika proglašena spomenikom kulture. U njoj se nalazi muzejska postava čija je tema: “Gradska kuća u Užicu u 19. i početkom 20. veka“. Postavkom je prikazana potpuna transformacija Užica od orijentalne do srpske varoši Prilikom posete Užicu ne sme se propustiti upoznavanje sa seoskom turizmom koje je ovde najzastupljenije. U specijalitete užičkog kraja spadaju užička komplet lepinja, užički kajmak, pršuta, slanina.

Pored ovoga obavezno se mora posetiti:

sećanja na njih grad je ovaj Spomenik-piramidu otkrio 1952. godine ispod kog se nalazi kosturnica sa posmrtnim ostacima većine boraca izginulih na Kadinjači.

Kadinjača, memorijalni kompleks udaljen 14. km od Užica. Posvećen je borcima užičkog Radničkog bataljona koji su se sukobili sa Nemcima upravo na tom mestu 29. novembra 1941. godine. U znak

časopis studenata Univerziteta Singidunum

17

Za ljubitelje etno-turizna nezaobilazna je poseta planinskom selu Kremna. Posle Drugog svetskog rata ovuda je prošla železnička pruga a šarganski masiv je savladan čuvenim tehničkim rešenjem “Šarganska osmica” gde se sa 800 m nadmorske visine, koliko su Kremna, voz spušta na 450 m koliko je nadmorska visina Mokre Gore.

Kremna je poznata i po porodici Tarabić, porodici čiji su članovi navodno imali moć da predviđaju događaje. Koliko su oni kao porodica uticali na ovaj kraj svedoči i njihova spomen kuća koja se nalazi u Kremnu.

Kuća Tarabića (izvor slike: Vikipedija) Potpećka pećina se nalazi u selu Potpeć, udaljenom 14 km od Užica. Istražena i uređenja dužina za posetioce iznosi 555 metara. Ovu pećinu je svojevremeno itstraživao I naš poznati geograf Jovan Cvijić. Za ovu pećinu se pretpostavlja da je služila kao dom ljudima u doba neolita.

Užice-preuzeto sa zvaničnog sajta Užica Užice obiluje zanimljivim i kulturnim umetničkim događajima, festivali koji se dešavaju cele godine obuhvataju: 1. Filmski festival “Kustendorf “ –januar 2. Dečiji muzički festival “Ljubav, naša je planeta“ –mart 3. Književni susreti “Na pla puta“ –april 4. Međunarodni tamburaški festival –maj 5. Međunarodni bluz i rok festival “In Wires“ –maj 6. Grafičko bijanela “Suva igla“ –maj-avgust 7. Zavičajni dani Mokre Gore –jun 8. Moto sureti “Ere“ –kraj juna 9. Skokovi sa starog železničkog mosta –jul 10. Dani borovnice, Jelova gora –jul 11. Užičko leto –jun-avgust 12. Leto na Đetinji –jun-avgust

18

Hidorcentrala na reci Đetinji 13. Međunarodni dečiji folklorni festival “Licidersko srce“ –avgust 14. Kolonija umetničke keramike “Zlakusa“ –avgust 15. Međunarodna izložba pasa –avgust 16. Manifestacije u Zlakusi “Zlakusa u pesmi i igri“ i 17.“Jesen u Zlakusi“ –septembar 18. Dani grada –oktobar 19. Jugoslovenski pozorišni festival -novembar

pripremila: Milica Zlatić

Jevrejski istorijski muzej Najvrednija stvar jednog naroda je njegova istorija. Istorija čuva identitet, govori o prošlosti bez koje budućnost ne bi postojala jer ne bi imala iz čega da nastane. Svako od nas drži u sebi prošlost svoje porodice koja najveći smisao dobija upravo u kontekstu nacionalne istorije, što je na kraju najjači puls jednog naroda. Mesto gde se istorija materijalizuje je muzej. Kada upoznajemo jedan narod obavezna destinacija na tom putu je muzej. Jedan od najpotpunijih i sadržajno veoma bogatih u Beogradu je svakako Jevrejski istorijski muzej.

Jevrejski istorijski muzej u Beogradu, koji se nalazi u ulici Kralja Petra 71A, je jedini ovog tipa u Srbiji.

Pored stalne postavke muzej ima i sopstveni arhiv čija dokumentacija svedoči o životu i aktivnostima jevrejskih zajednica na ovim prostorima.

Obilazak počinje bogatom mapom koja pokazuje dolazak Jevreja na prostore nekadašnje Jugoslavije koja je tada mahom bila pod turskom dominacijom. Saznaćete da se tada naselilo nekoliko zajednica Jevreja, Romanioti, Sefardi i Aškenazi, videćete mesta na kojima su se koncentrisali. Pored toga mapa pokazuje i njihov broj pre početka i na kraju Drugog svetskog rata kada je nestalo gotovo 90% Beogradskih jevreja. Od 14. veka pa nadalje postoje pisani izvori o jevrejskom stanovništvu u srednjevekovnim srpskim zemljama kao i Dubrovačkoj republici čije kopije se nalaze izložene u muzeju.

Naša šetnja kroz istoriju dalje ide kroz jevrejske četvrti koje su ovekovečene fotografijama što daje lep uvid u njihov sadržaj. U Beogradu je jevrejska četvrt bila na Dorćolu gde je i postojala sinagoga koja je sagrađena u prvoj polovini 18. veka i više puta je obnavljana sve do 1952. kada je konačno srušena. Danas u Beogradu postoji samo jedna sinagoga, Sukat Šalom, koja se nalazi u Kosmajskoj ulici.

Simbolično pred zbirkom Judaike stoji Mojsije, impozantna skulpura vajara Slavka Brila.

Judaika predstavlja zbirku ritualnih predmeta, odeću i druge eksponate koji dočaravaju jevrejske običaje, religiju i kulturu. Centralni deo Judaike zauzima sveta knjiga Tora. U muzeju ćemo videti kako izgleda otvorena Tora sa pokazivačima za tekst - jadaim a kako zatvorena Tora sa opremom koja se sastoji od tekstilne navlake – meila, ukrasa za Torine držače – rimonim, između kojih se nalazi kruna za Toru – keter Tora.

časopis studenata Univerziteta Singidunum

19

U ovoj veoma bogatoj zbirci nalazi se još mnogo drugih originalnih ritualnih primera među kojima su i devetokraki svećnjaci – hanukije, zatim predmeti za Pesah, praznik kojim se slavi izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva, Šabat kao najveći jevrejski praznik i još mnogo toga.

Predmeti čija lepota ostavlja duboki utisak vode poreklo iz nekadašnje Austro-Ugarske, istočne Evrope kao i iz Izraela.

Posebnu tematsku celinu čine kopije dokumenata i portreta ljudi koju su na različite načine ostavili trag, kako u kulturi tako i u drugim sferama društvenog života Srbije među kojima se nalazi Hajim Davičo, književnik i konzul Srbije u Trstu, Jozef Šlezinger vođa i dirigent kneževskog, dvorskog orkestra u Srbiji u 19. veku. Ovde se nalaze i autoportreti Moše Pijade, političkog radnika, kao i Leona Koena, najznačajnijeg jevrejskog slikara u Srbiji.

Nažalost nezaobilazna tema za ovo područje je rat, a u njemu su učestvovali i Jevreji. Muzej čuva fotografije Srpskih Jevreja, vojnika, oficira i drugih učesnika Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Iz ovog perioda je ostao spomenik jevrejskim ratnicima koji se nalazi na jevrejskom groblju u Beogradu, prekoputa Novog Groblja, a koji je podigao kralj Aleksandar I Karađorđević. Uvertira Drugog svetskog rata počinje kopijama članaka predratnog lista “Židov“ koji govori o dolasku Adolfa Hitlera na vlast i progonu Jevreja. Aprilski rat i nemačka okupacija Srbije doveli su do nestajanja 10 000 beogradskih Jevreja, a ukupno 85% sa teritorije cele Srbije.

Može m jevre o videti js a i pod ke legitim ntijevrejs k ru Trebl čja Bana acije kao e naredbe ta, de inku, i foto o porta sadrž grafij kupacion logor c i i e B ka originaln na Sajmiš iju 7160 m sa prinu h vlasti, ž dn o u u t najst i još mno logorsku u, “Raciju akedonsk ih radov te trake i rašni a jih pr go drugih uniformu “ u Novo ih Jevreja u Beogr adu m , ogon a u c predmeta konzervu Sadu. S u logor Nako iviliz t i a s f n rata l a n o a o t ografi aciji. t p muze Jevre ja ko rovnim ga ostavka j je su som za iz čuva sku ji aktivno s Cik v gradn lpuru edok učest ju jedno lon godin m v g od e obj Izraela. M ladića sa uju u obn avlju o je Zb uzej se b radne akc vi zemlj e. Iz ornik ije ko avi i Neke ov iz ji Jevre o Otom d zaniml jskog davačkom simboliz og period jivos a uje p ansko i s d t e o la rijsko ti koj r kao d m ca e g mu tnošću i o ipremu o r zeja. d 197 zapad bre zanat stvu žive možete sa li li 1. z n odvo e Evrope je i trgov u mahala nati u mu ce Tu jeni g m z o e a n j , u i odno su ži je da rci ce vozd da je ve sn en su n u za ku mnogim om ogra li u Getim ili. U isto o gradovi Jevreji u dom ma je povin porod a v r k e o m i j r su i i Zanim e u zem bili s icam su od u ne h u a odsu ljiv je i p lje u tada postojala isključiv ostalih č kim držav tan, p odata šnjoj e o a t k ma v j a e r sa ti vr k otreb P minja no de da je za alestini, u koju se ejski. Saz bili n. odno bilo k n set o u a bac ćet s drasl ih mu oju versk no kupov ivao prilo e Više u slu g inu I škara o ovo ž z b ra ca i o www m vaj o u, ukoliko ela. .jimb muzeju bičaj eogra m se na je rabin d.org ožete pro ziva . čitati – na

20

pripremio: Marko Petrović

IT strane

ECDL – Kompjuterske veštine za ceo život ECDL-Fondaciju osnovao je CEPIS - Council of Europian Professional Informatics Societies, a po nalogu Evropske Komisije u skladu sa potrebom da zaposleni u Evropskoj Uniji imaju jedinstveno informatičko obrazovanje radi obezbeđenja ravnopravne fluktuacije radnog kadra unutar Unije.

ECDL sertifikat je potreban svim građanima koji žele efikasnije da obavljaju svakodnevne poslove, traže zaposlenje ili žele dalji napredak u karijeri u privatnom ili javnom sektoru. Kao takav namenjen je studentima, rukovodiocima i zaposlenima u privatnom i javnom sektoru. U 21.veku da bi ste se zaposlili morate imati bar osnovno znanje rada na računaru. Takođe u većini slučajeva morate i imati neku potvrdu uz CV da biste to zaista i dokazali. ECDL predstavlja međunarodni standard informatičke pismenosti i sa preko 12 miliona kandidata u 148. zemalja predstavlja najrasprostranjeniji standard informatičke pismenosti na svetu, prisutan je i u zemljama koje trenutno ne ulaze u sklop Evropske Unije. Naša zemlja uporedo sa nastojanjima priključenju EU definisala je ECDL i svojom “Strategijom o razvoju informatičkog društva” 2006 god. Međunarodno je priznat, zasnovan na primeni visokih standard kvaliteta, dostupan za račličite nivoe informatičkog znanja, usklađen sa potrebama tržista. Polaganje se vrši u ovlašćenim centrima širom sveta. Postoje dva načina polaganja, manuelno i automatsko. ECDL se sastoji iz 7 delova.

Svaki možete polagati posebno, više odjednom ili sve odjednom. Jedan od ovlašćenih centara je takođe naUniverzitetu Singidunum. www.ecdl.rs

ti s ve

Film o Stiv Džobsu Stiven Pol Džobs (eng.Steven Paul Jobs) rođen je 25. februara 1955. u Kaliforniji. Bio je suosnivač, predsednik i izvršni direktor kompanija Apple Inc-a, Pihar-a i NeXt Inc-a. U svetu IT tehnologija bio je aktivan u periodu 1974-2011. Osam godina pošto mu je dijagnostikovan rak i nakon transplatacije jetre i duge borbe protiv bolesti Stiv je preminuo 5. oktobra 2011.godine.

U čast ovog IT genija snimljen je film koji se bavi njegovim životom u periodu od 1974. do 2000. godine. Stivov lik i događe koji su odredili njegov život dočaraće glumac Ešton Kučer . Film je premijerno prikazan u januaru 2013. na “Sundance” filmskom festivalu koji se održava u američkoj državi Juta.

časopis studenata Univerziteta Singidunum

21

IT strane

-Microsoft snižava cenu Windows licenci kako bi pogurao manje uredjaje: The Wall Street Journal izveštava da će Microsoft ponuditi niže cene svojih Windows 8 i Office softvera kako bi “pomogao podsticaj razvoja malih, touch laptopova”.

-Googleov Chromebook postaje globalan, dostupan je u šest novih država: Chromebook-ovi proizvedeni od strane Samsunga, HP-a i Acera moćiće da se kupe u Australiji, Francuskoj, Irskoj, Kanadi, Holandiji i Nemačkoj, najavio je Google.

-Office 365 se osvežava svaka tri meseca: ova česta osveženja uticala bi da se korisnici lakše odluče za pretplatu za Office 365.

-Whats App: jedan od najpopularnijih social programa za besplatno chatovanje koji na dnevnoj bazi razmeni preko 17 milijardi poruka uvodi plaćanje od 1$ godišnje.

Feedly Google je odlučio da 1. jula 2013. godine ugasi svoj servis za vesti na jednom mestu Google Reader-a, kako bi se posvetio novim stvarima na platformi Google+. Veoma dobra alternativa Google Readeru je servis pod imenom “Feedly” koji je dostupan i besplatan za iOS i za Android platforme.

Na njemu možete pronaći razne sveže informacije i vesti iz sveta i okoline i sve ih organizovati kako biste ih lakše pratili. Nakon što je Google objavio vest o gašenju Readera, Feedly je povećao broj korisnika za preko 500.000 za samo dva dana. Još jedna prednost kod feedly servisa je malo lepši izgled i dizajn.

22

pripremila: Marija Lozančić

Intervju sa asistentom vdzamic@singidunum.ac.rs Asistent na Univerzitetu Singidunum, Vladimir Džamić, odgovarao je na neka interesantna pitanja.

Vladimir je u svakom trenutku na raspolaganju studentima, i zasluženo od njih dobija visoke ocene prilikom svake evaluacije.

Vladimir Džamić Predstavite se našim čitaocima i recite nešto ukratko o sebi i svom obrazovanju.

Doktorirao sam na Univerzitetu Singidunum, diplomirao sam na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu na Odeljenju za međunarodne studije sa prosečnom ocenom 9.46. Prethodno sam završio Gimnaziju opšteg smera u Vrnjačkoj Banji kao učenik generacije u oblasti društvenih nauka, a osnovnu školu u Vrnjačkoj Banji kao nosilac Vukove diplome. Govorim engleski i francuski jezik.

Da li uživate u svom poslu?

Posao asistenta je veoma kreativan. Često volim da kažem da to nije profesija, već poziv. Drugim rečima, taj poziv zahteva mnogo vremena i nesebičnog ulaganja na vrlo odgovornom putu kao što je obrazovanje mladih ljudi. Poput lekara, poziv profesora vrlo je odgovoran i zahteva brojna lična odricanja u kojima vidimo zadovoljstvo svake godine kada stasa nova generacija mladih i obrazovanih stručnjaka, koji menjaju društvo i koji predstavljaju naš najveći društveni resurs.

Koliko dugo radite na našem Univerzitetu?

Na Univerzitetu Singidunum radim od 2009. godine. Zapravo, vrlo je zanimljiv put kako sam dospeo na Singidunum. U toku studija radio sam kao mlađi saradnik na Fakultetu političkih nauka na predmetu Istorija političkih teorija. Već na početku studija imao sam viziju sebe kao predavača na Univerzitetu. časopis studenata Univerziteta Singidunum

To je poziv u kome sam se pronašao i cilj koji sam postavio na početku studiranja. U jesen 2008. godine otišao sam u Brisel gde sam bio zaposlen u Evropskom parlamentu nešto više od godinu dana kao pomoćnik izvestioca EP za Srbiju. Bio je to odličan posao – vrlo kreativan, perspektivan i isplativ, u potpunom skladu sa onim šta sam studirao. Ipak, 2009. godine sam odlučio da se vratim u Srbiju i nastavim dalje ka svom cilju da doktoriram i postanem jednog dana univerzitetski profesor.

Prevladala je velika posvećenost tom pozivu i želja da živim u Beogradu, koji je naspram ostalih za mene i dalje ostao najlepša prestonica Evrope. Zahvaljujući velikoj podršci našeg rektora, profesora Milovana Stanišića i profesora Slobodana Unkovića, direktora Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju, počeo sam da radim na našem Univerzitetu najpre sa profesorom Milanom Miljevićem – od koga i danas mnogo toga učim, a potom i sa ostalim profesorima sa naše katedre.

Preporuka studentima na koji način najbolje mogu učiti ?

Znam da nije previše popularno reći, ali najbolji način za učenje jeste dobra organizacija uz redovan rad. Dok sam studirao, imao sam svoj organizacioni plan, kako bih uspeo da uskladim studiranje, privatne obaveze i imao mogućnost da na najbolji način iskoristim slobodno vreme. To je ujedno moja preporuka studentima – da svoje vreme pravilno rasporede, jer uz dobru organizaciju ostane vremena za brojne slobodne aktivnosti, a učenje i postizanje rezultata u obrazovanju ne trpi.

23

Da li mislite da je studiranje bilo teže pre nego danas?

Studiranje je svakako bilo drugačije pre uvođenja Bolonjske deklaracije u visoko obrazovanje. Generacija kojoj pripadam pamti brojne predmete sa literaturom od po pet ili šest knjiga i preko hiljadu i po stranica za učenje. U tom smislu, svakako je bilo napornije. Sa svim prednostima i manama, ipak mislim da je studentima lakše da savladaju gradivo uz tzv. bolonjska pravila, gde se gradivo deli na više delova i podstiče princip da je student u centru učenja. To je u velikoj meri olakšalo učenje, ali i unapredilo proces obrazovanja.

Vaš komentar na uvođenje Bolonje u studijske programe (dobre i loše strane) Najbolja posledica Bolonje jeste upravo veće angažovanje studenata na časovima i mogućnost da aktivnim radom stiču poene u toku semestra, pa ispit više nije pitanje „biti ili ne biti“ sa brojnim stresovima i neugodnostima za studenta. Uz to, studenti danas ocenjuju svoje nastavnike i saradnike i tako direktno utiču na unapređivanje obrazovnog procesa.

Naravno, nijedan standard nije idealan, pa tako ni bolonjski. Često se prigovara da je teško naučiti materiju na malom broju stranica, mada to uvek više zavisi od nastavnika nego od broja stranica literature.

Da li podržavate borbu naših studenata za jednakost sa kolegama sa državnih Univerziteta i mogućnost i našeg školovanja na budžetu?

Drago mi je da je danas nastupilo vreme da se više nigde ne pravi podela na privatne i državne ustanove, pa i one obrazovne, već samo na kvalitetne i one koje to nisu. U tom smislu, svakako je od suštinskog značaja da studenti privatnih univerziteta dobiju

24

pravo na stipendije i razne druge povlastice koje imaju studenti državnih univerziteta, posebno imajući u vidu da u Srbiji postoji tzv. ravnopravnost svojine. Nadam se da će se tako nešto dogoditi u godinama koje su pred nama.

Da li mislite da se upornost i posvećenost isplate?

Upornost i posvećenost se uvek isplate.

Možda ne onog trenutka kada to očekujemo, ali dugoročno to su, bar za mene, vrednosti koje nemaju valjanu alterantivu. Nema ničeg lepšeg od ostvarivanja ciljeva kojima smo bili posvećeni. To nije uvek lako – prepreke mogu biti brojne i na prvi pogled nesavladive, ali je važno istrajati u svojim ambicijama i na pošten način, ne saplićući druge, doći do cilja.

Da li i u budućnosti planirate da ostanete u prosveti?

Moji profesionalni planovi u budućnosti vezani su upravo za obrazovanje. Iako je bilo mnogo drugih opcija tokom svih ovih godina – od politike, preko međunarodnih organizacija do medija i privrede, za mene obrazovanje nema valjanu alternativu, upravo zbog odgovornosti koju taj poziv nosi i velike želje koja je nastala još dok sam počinjao studije. Čvrsto verujem da svaki čovek treba da radi posao koji voli, jer se razlika uvek primeti.

Vaša preporuka za uspeh?

Za uspeh je potrebno, po mom mišljenju: znanje, intenzivan rad i sistem vrednosti. Ako stičete znanje, uložite nesebično trud i rad, a uz sve to imate visoke etičke standarde koje poštujete, šanse za uspeh su neuporedivo veće.

pripremio: Nino Vesković

Intervju sa profesorom

Nataša Stanišić Nataša Stanišić, Head of Foreign language department at Singidunum University

1. Do you agree that English is necessary in every aspect of life nowadays?

The necessity of the English language in the contemporary multi-cultural environment is unparalleled with any other sociological phenomenon of the 21st century.

Starting from the English language of cartoons, where there is an undeniable influence based on daily exposure, through cross-cultural text-books used at all levels of schooling, to the extreme utilization of the English language, as well as anglicanisms, as an inseparable part of business, economics and IT terminology.Migrations, music, fashion and of course the Internet, have been linguistically discussed, and almost completely acquired in English by a younger generation.

It is the vivid demonstration that the English language has prevailed and has already been established as a „language of communication“.

2. What do you think about the English language programme at our University?

The curriculum for each language programme at the University of Singidunum is well balanced and carefully designed. All aspects of the English language are stressed and students are given a chance to leave the University understanding, speaking, reading and writing the language, all essential skills acquired. Still, language teachers should utilize excellent computer tools for language learning through combining skills in an exciting way, while allowing students to focus and progress at their own speed. This would enable experienced teachers to act in acordance with the wide scope of student’s interests.In addition, our curriculum reflects many language needs for future academic studies, business or career development.

3. In your opinion what is the best way of improving language skills among our students?

In class the “ golden rule” should be aplied : Use časopis studenata Univerziteta Singidunum

English as much as possible, right from the beginning, enhancing thus the efficiency of learning by hearing and using it in real communication. It is common that students can understand a lot more than they can say, without an urgent need to identify the meaning of a particular word, hence cognitive engagement should be appropriate.

To raise achievement levels, learners are to be intellectually challenged in order to transform information and ideas, to solve problems, to gain understanding and to discover new meaning.

Interdisciplinary work is eligible for recommendation, the work which encourages collaboration on a common theme, whilst maintaining the integrity of each subject.

4. What do you think about students travelling abroad for improving the English language?

Students travelling abroad for improving the English language are provided by the best possibility to meet their goal. They are encountered by rich and irreplaceable learning environment crucial for the development of essential language skills, starting with listening and speaking, pronunciation, grammar and writing. Professionally inclined individuals easily acquire idioms and even slang. Vocabulary building happens inevitably. It is an excellent chance to reinforce and expand on the skills they have already acquired, as well as for those whose language abilities are basic or none. Their communication skills are usually on the increase, given that they enjoy socializing activities and events that are available in the English speaking countries. They feel relaxed and are no longer trapped between focus on grammar forms and communication.

5. Your recommendation for success?

Do your best in everything you do! pripremio: Nino Vesković

25

Alumni članovi Univerziteta Singidunum

Stefan Perišić

saradnik u nastavi na Univerzitetu Singidunum

Da li ste na samom početku studija videli sebe kao ozbiljnog studenta i kakve ste ciljeve postavili?

Nakon završene srednje muzičke škole i odluke da nastavim svoje školovanje u oblasti ekonomije, u samom početku studija bio sam poprilično zauzet savladavanjem stručnog gradiva koje su nam profesori predavali. Oduvek sam postavljao visoke ciljeve i sledio ih jer je to jedini način da se zaista ostvari uspeh. Sama zamisao o cilju i željama bez rada na ostvarenju istih, nije dovoljna. Šta mislite koliko je teorija koju učimo bitna i da li/kako možemo da je povežemo sa praksom koju nam Univerzitet omogućava?

Teorija koja se izučava u okviru svih predmeta na Univerzitetu Singidunum predstavlja odličnu platformu, odnosno podlogu na kojoj se studenti mogu usavršavati. Gradivo prilagođeno studentu, rad kroz studije slučaja koje podstiču kritičko razmišljanje i udžbenici u kojima je napisana suština izučavanja odreenog predmeta, omogućavaju da student bude spreman za praksu koju mu naš Univerzitet omogućava.

Nakon savladavanja terojskog i praktičnog dela kroz predavanja i vežbe i nakon uspešno realizovane stručne prakse studenti će biti daleko konkurentniji na tržištu rada pri potrazi za poslom u odnosu na studente koji ne prolaze sve ove faze.

Velika prednost studiaranja na našem Univerzitetu jeste pružanje mogućnosti studentima da se na sveobuhvatan način pripreme za poslove kojima žele da se bave u svojim karijerama.

26

Zašto ste se odlučili za smer Računovodstvo i revizija i predmet Upravljačko računovodstvo?

Odluka o izboru smera Računovodstvo i revizija došla je nakon druge godine studija i prisustvovanja nastavi kod prof. dr Milovana Stanišića, koji me je svojim iskustvenim pričama motivisao da izaberem baš ovaj smer.

Prvobitna želja u okviru koje sam planirao da se fokusiram bila je revizija međutim, nakon završene letnje škole u Londonu, na London School of Economics and Political science (LSE) na temu Upravljačko računovodstvo i finansijska kontrola, zaključio sam da je to polje u okviru kojeg želim da gradim svoju karijeru.

Koliko vam je studentski aktivizam u tome pomogao i šta vam je još omogućio?

Da li ga preporučujete studentima?

Studentski aktivizam mi je mnogo pomogao u ličnom i profesionalnom razvoju. Omogućio mi je da kao delegat ispred Studentskog parlamenta Univerziteta Singidunum budem izabran kao Predsednik Odbora za međunarodnu saradnju SKONUS-a i time predstavljam sve studente Srbije u Evropskoj studentskoj uniji. Kao predstavnik svih studenata Srbije u ESU imao sam priliku da upoznam i sarađujem sa studentskim predstavnicima iz cele Evrope, i da steknem prijateljstva za ceo život. Rad unutar ESU i SKONUS-a mi je pomogao na raznim poljima, kao što su pregovaranje, javni nastup i dr.

Takođe, studentsko organizovanje mi je omogućilo da radim na projektima Evropske unije i upoznam se sa sistemom rada i administracijom, što je veoma korisno za svakog mladog profesionalca koji će raditi u bilo kom sektoru.

Svakako preporučujem aktivno učešće studenata u Studentskom parlamentu jer koristi koje mogu da dobiju na kraju školovanja su neizmerni.

Kao mlad asistent na početku karijere veoma dobro vladate javnim nastupom.

Imate li neki savet kako razbiti strah i nervozu?

Veoma je važno da se koncentrišete na to šta pričate i na način na koji ćete to preneti. Strah i nervoza su stanja koja dolaze iz glave a nestaju stalnim vežbanjem i pričom. Javna odbrana seminarskih radova, predstavlja odličan način za borbu protiv straha i nervoze. Takođe, učešće u Debatnom klubu, koji postoji na našem Univerzitetu će omogućiti studentima kako da strukturiraju svoje rečenice i savladaju pomenute strahove. Što se mog nastupa tiče, strahove koje sam imao savladao sam kroz učešće u radu Studentskog parlamenta Univerziteta Singidunum, SKONUS-a i Evropske studentske unije.

mali broj kompanija u Srbiji poseduje ovo rešenje li verujem da će vremenom kako se budu razvijale naše kompanije i kako budu dolazile strane kompanije u Srbiju, sve više ljudi biti potrebno da rade u ovom softverskom rešenju.

Vaš savet studentima na početku i pred kraj osnovnih studija.

Savet svim studentima, bilo da su na početku ili na kraju studija jeste da uvek budu aktivni i da svaki dan rade na sebi i svom obrazovanju jer će im se to ulaganje u sebe višestruko vratiti tokom karijere. Takođe, da iskoriste sve prilike koje im se pružaju na Univerzitetu Singidunum, kao što su Centar za razvoj karijere, Studentski parlament, prakse, radionice, gostujuća predavanja, volontiranja i sve ostale aktivnosti koje će im pomoći da se razviju i budu spremni za karijeru koja ih čeka.

Grad Beograd je pre nekoliko dana primio nagradu za implementaciju SAP-a.

Kakav potencijal kod nas, po vašem mišljenju, ima ovo softversko rešenje?

Potencijal softverskog rešenja SAP je veoma velika ali zahteva profesionalno angažovanje pojedinaca koji će raditi u ovom programu. U ovom trenutku

časopis studenata Univerziteta Singidunum

pripremio: Nemanja Đorđić

27

Studentski pano

Andreja Adamović Andreja Adamović je student prve godine Univerziteta Singidunum na Katedri za turistički i hotelijerski menadžment. Ovaj mladi Zaječarac će nam objasniti zašto je njegov izbor bio upravo Univerzitet Singidunum i na kakav je prijem naišao kod profesora ali i drugih kolega.

1. Andreja, reci nam za početak zašto si se odlučio za Univerzitet Singidunum?

Na početku četvrte godine srednje škole nisam imao predstavu šta ću da upišem. Znao sam da neću da upišem nešto, gde je potrebno da se uči hiljade i hiljade strana i da ceo svoj radni vek provedem po kancelarijama. To je sve ukazivalo da prirodne nauke ne dolaze u obzir. Volim da putujem, a moja porodica se ugostiteljstvom bavi već 25 godina tako da mi je turizam zvučao primamljivije. Za Singidunum sam čuo preko prijatelja iz Zaječara koji je 2008. upisao Univerzitet Singidunum i rekao mi je da je to fakultet koji je budućnost. Otišao sam da obiđem fakultet i kada sam kročio u njega shvatio sam da ga sigurno upisujem.

2. Koliko su ispunjena tvoja očekivanja u pogledu kvaliteta nastave? Čak i više nego što sam očekivao. Sama nastava je koncipirana tako da učimo samo ono što nam je potrebno i što će nam koristiti kada se zaposlimo u struci. Poseban akcenat je stavljen na praksu koja nam dosta pomaže jer nas stavlja u realne situacije u svakodnevnom odnosu sa klijentima a koje je zaista nemoguće opisati u knjigama. Posao turističkog radnika je divan ali i izazovan poziv i kao takav za njega je potrebno konastantno usavršavanje a to je baš ono što Univerzitet Singidunum nudi!

4. Kakvi su utisci tvojih kolega?

3. Na kakav prijem si naišao kod profesora i asistenata?

5. Reci nam na kraju koji atribut Univerziteta Singidunum najčešće koristiš kada ga preporučuješ prijateljima?

Profesori i asistenti se u potpunosti zalažu da nam prenesu što više znanja. Čak i van nastave su profesori, naravno kao i kolege asistenti, uvek raspoloženi da nam pruže pomoć i potrebne odgovore, kako na redovnim konsultacijama isto tako i putem elektronske pošte. Zaista sam

28

zadovoljan njihovim srdačnim odnosom koji je naročito izražen u komuniciranju sa nama studentima prve godine, brucošima je dosta toga nepoznato i oni su uvek tu da pomognu.

Posebno pozitivan utisak je ostavio dekan, profesor Krunoslav Čačić koji nas je na početku upoznavao sa drugim profesorima i predmetima.

Moje kolege su oduševljene isto koliko i ja.

Sviđa im se gradivo koje učimo, naravno i odnos profesora sa studentima. Dosta drugih i starijih kolega je na Univerzitet Singidunum došlo sa drugih univerziteta. Razlozi koje su mi oni navodili jesu kvalitetnija i primenjenija nastava, mogućnost kvalitetne prakse i bolji međuljudski odnosi.

Ono što svima govorim jeste da je glavni adut Univerziteta Singidunum primenljivo znanje koje kasnije može sigurno da se koristi u poslu.

Svi fakulteti Univerziteta Singidunum pružaju priliku za razne prakse ili dodatna usavršavanja, kako kod nas tako i širom Evrope i sveta. pripremio: Marko Petrović

Studentski pano

AKTIVNOSTI: • Studentski predstavnici prošli su zajedno sa menadžmentom kroz proces akreditacije i na najbolji mogući način predstavili svoj univerzitet.

• Studentski predstavnici posetili su trodnevnu konferenciju na Zlatiboru u okviru SIGMUS projekta koja je imala za cilj različite treninge veština studentskih predstavnika. Naknadno na univerzitetskoj sednici odlučeno je da se sličan seminar organizuje i na našem Univerzitetu za studentske predstavnike.

• Obeležen je svetski dan borbe protiv side zajdno sa nevladinom organizacijom JAZAS. Studenti su imali prilike da čuju predavanje članova ove organizacije i da se upoznaju sa aktuelnom situacijom i problemima koji postoje kod nas i u celom svetu kada je u pitanju jedna od najvećih bolesti današnjice.

• Studentski predstavnici imali su priliku da prisustvuju zajedničkoj konferenciji SIGMUS i GOMES projekta u rektoratu Univerziteta u Beogradu, gde su sumirani rezultati projekta i predstavljeni izazovi za naredni period kada je u pitanju stuedntsko organizivanje.

• Studentski parlament organizovao je takmičenje za studente svih godina i svih fakulteta u okviru univerziteta. Takmičenje je podrazumevalo prikupljanje radova u tri kategorije. Birao se najbolji slogan, reklama i prospekt koji će predstavljati zvaničan deo univerzitetske propagande.

• Studentski parlament preuzeo je organizaciju apsolventske večeri za studente četvrte godine svih integrisanih fakulteta, kako bi budući diplomci zajedno proslavili kraj svojih studija.

• Pet studentskih predstavnika sa celog univerziteta uključeno je u rad na TEMPUS projektu Career’s, koji ima za cilj unapređenje karijernog vođenja. Studenti su dali svoj doprinos predlogom aktivnostikoji će se sprovesti u narednom periodu.

• U okviru komisije za kvalitet studenti su zajedno sa ostalim članovima komisije dogovorili ponovno sprovođenje fokus grupa sa studentima kako bi se kvalitet studija ispitao i podigao na još veći nivo.

• Studentski parlament ima u planu i organizovanje različitih sportskih i edukativnih takmičenja na proleće u novoj zgradi Univerziteta u Kumodraškoj ulici.

časopis studenata Univerziteta Singidunum

pripremio: Dušan Borovčanin

29

Bolonja i Studentski parlament Primena Bolonjske deklaracije koju su potpisali 29 ministara prosvete evropskih zemalja 1999.godine, i koja se zvanično kod nas primenjuje od 2005.godine i dalje ne postoji u celosti, ili barem ne na svim Univerzitetima u Srbiji. Jedna od stvari koju popularna “Bolonja” predviđa jeste i stav da su student partneri u procesu visokog obrazovanja i da oni moraju biti u centru učenja. Način da se studenti uključe u proces donošenja odluka na svojim fakultetima i Univerzitetima jeste upravo kroz Studentski parlament koga prepoznaje i naš i dalje važeći zakon o visokom obrazovanju. Dakle studentski parlament je jedino legitimno predstavničko telo studenata na nivou jedne visokoškolske ustanove. Šta to sve zapravo znači, i zašto još uvek nemamo puno sprovođenje bolonje u Srbiji rezultat je više faktora.

Pre svega treba istaći da proces sprovođenja jedne ozbiljne deklaracije nije jednostavan posao, posebno u jednom ustaljenom višedecenijskom sistemu kao što je naše visoko obrazovanje. Činjenica da bolonja još uvek nije zaživela u celosti jesu i studentski protesti koje svake godine viđamo u jesen.

Međutim, krivac nikako ne može biti jedan. Kako i sama bolonja predviđa ravnomerno učešće svih aktera u visokom obrazovanju, tako i krivicu treba podeliti. S’ obzirom da su u fokusu ovog teksta studenti i studentski predstavnici, treba reći nekoliko stvari o tome. Iako bez konkretnog istraživanja, utisak sa terena je da je vrlo mali broj studenata uopšte upoznat sa samom bolonjskom deklaracijom kao i sa zakonom o visokom obrazovanju i o pravima koja se garantuju studentima. Zatim, verovatno i nedovoljno transparentan rad studentskih parlamenta, ali i svakako indiferentnost studenata kada je u pitanju studentska politika čini da studenti nisu sigurni ko su njihovi predstavnici, kao ni kakvi su rezultati njihovog rada, a to su upravo mesta na kojima se može uticati na donošenje odluka.

Naravno ne treba steći pogrešan utisak kako bolonja u Srbiji jedva da postoji i kako u studentima leži najveća krivica, čak naprotiv postoje i više nego svetli primeri. Na univerzitetu Singidunum, pored toga što se studenti zaista nalaze u centru učenja, oni su i apsolutno prihvaćeni kao partneri u visokom obrazovanju, koji zajedno sa svojim profesorima utiču na proces donošenja odluka koje imaju najviše uticaja na same studente.

Studentski parlament na Univerzitetu Singidunum ni jedenog trenutka nije imao razloga da izlazi pred rukovodstvo sa radikalnim predlozima, jer je sistem u startu postavljen na pravi način.

Sigurno je da je sprovođenje Bolonje na Singidunumu verovatno bio jednostavniji zadatak u odnosu na Univerzitet u Beogradu,primera radi, pre svega zbog razlike u njihovom obimu i fizičkoj disperziji,ali to nikako ne sme umanjiti odlučnost i napor rukovodstva koji je uložen da bi se on i sproveo.

Primera kao što je Singidunum kada je studentsko organizovanje u pitanju ima još, ali razlog zbog kojih druge institucije ne slede taj primer ili ne žele da ga slede leži sigurno u određenoj meri i u prirodi našeg naroda.

Treba napomenuti i da je trenutno u toku proces pisanja predloga prednacrta zakona o studentskom organizovanju koji bi trebao da unese neke promene,pre svega kada je u pitanju status Studentskih parlamenta i studentskih organizacija, način njihovog finansiranja, delokrug rada, kvalitet studentskih predstavnika i drugo. Ovo su pitanja koja su izuzetno značajna za sve studente, međutim na kraju ostaje i pitanje koliki je procenat studenata uopšte upoznat sa procesima koji su u toku i koliki uticaj mogu imati na njih.

Za kraj bi trebali reći da ukoliko zaista želimo sprovođenje Bolonjske deklaracije na nacionalnom nivou, moramo pokazati malo više interesovanja za nju kada su u pitanju studenti, a malo više razumevanja i malo manje sujete kada su u pitanju drugi učesnici u tom procesu.

30

pripremio: Dušan Borovčanin

Studentski pano

Kada se na Internetu pretražuje termin AIESEC najčešće se nailazi na sledecu definiciju: „ AIESEC je najveća svetska organizacija vođena od strane studenata prisutna u 115 zemalja, koja svojim članovima pruža mogućnost ličnog i profesionalnog razvoja kao i sticanja praktičnog znanja i iskustva“.

A sta bi to zapravo značilo?

Akronim AIESEC označava fr.„Association internationale des étudiants en sciences économiques et commerciales” odnosno „Međunarodna asocijacija studenata ekonomskih i trgovinskih nauka”. Ovaj akronim se i dalje koristi, međutim članovi organizacije AIESEC danas nisu samo studenti ekonomskih i trgovinskihnauka, već studenti svih fakulteta. Na nasim prostorima, AIESEC je osnovan 1953. godine i Jugoslavija je bila prva zemlja „istočnog bloka“ koja je postala deo ove studentske mreže.

Od 2006. godine AIESEC Srbije cine 8 lokalnih kancelarija među kojima je od 2011. godine i kancelarija na našem Univerzitetu zvana LC(Local Committee)Singidunum.

Prva pogodnost koju vam organizacija može ponuditi, a da pri tome niste čak ni član AIESEC-a, jeste odlazak na prakse širom sveta. Postoje dva tipa praksi: Razvojna i Stručna.

Prvu uglavnom biraju studenti na početku studija, i podrazumeva odlazak u željenu zemlju i neki vid humanitarnog angažovanja. i naravo, zagarantovan dobar provod, upoznavanje sa drugom kulturom, dobro društvo i jedinstveno iskustvo. Članovi AIESEC-a čije je zaduženje da zainteresovanim studentima predstave proces odlaska na praksu mogu u Sistemu praksi naći najrazličitije programe volontiranja u bilo kojoj zemlji. Dužina boravka zavisi od prakse do prakse, ali uglavnom nisu kraće od mesec dana.

Smeštaj je uvek obezbeđen od srane lokalne kancelarije AIESEC-a u gradu u kojem student ide na praksu, dok u nekim slučajevima je obezbeđena čak i hrana. Savršena kombinacija da se putuje, jer ne zahteva mnogo troškova.

časopis studenata Univerziteta Singidunum

31

Druga pogodnost je samo člansto u Ogranizaciji. Učestvovanje u raznim projektima, druženje sa stranim studentima koji dolaze u Beograd na praksu, edukacije, lokalne konferencije, nacionalne konferencije, žurke, širenje kontakata i još mnogo, mnogo toga možete iskusiti ako ste član.

Od 2011. godine postoji Lokalna kancelarija na nasem Univerzitetu, sto je odlična prilika za sve naše studente jer su im na taj način sve aktivnosti „domaće kancelarije“ približene.

Jako korisna informacija je da je trenutno u toku prijem novih članova. Jos jedan termin u godini za regrutaciju je i u septembru/oktobru.

Ono sto je mene, kao člana od maja prethodne godine, pozitivno iznenadilo je sama organizacija u okviru Kancelarije. Postoje timovi koji imaju određene zadatke i u timskom duhu ih i izvršavaju.

Tako na primer, PR-tim promoviše trenutna angažovanja i projekte Kancelarije, ER-tim (External Relations) pregovara sa kompanijama radi njihovog ucešća na projektima, itd. Postoji i tim koji je zadužen za internacionalne studente, a sa druge strane već pomenuti tim koji omogućava našim studentima da pronađu idealnu praksu.

Ja sam prvo bila član tima NGO, koji je imao zadatak da sarađuje sa Nevladinim organizacijama u Beogradu, a nakon toga sam bila u timu koji je organizovao Start-up forum u okviru Future leaders konferencije u Domu Omladine koja se održala sredinom marta. Ono sto svaki član dobije time što odvaja svoje slobodno vreme i posveti ga AIESEC aktivnostima, osim dobre zabave , jeste i praktično znanje, usavršavanje prezentacionih, komunikacionih i svih ostalih „soft skills“.

Angažovanje svakog tima tj. takozvani mandat traje pola godine, kada krecu izbori za nove Team leadere i članove tima. Tako da je svima koji su prošli iskustvo člana tima omogućeno da se okušaju i u ulozi Leadera tima. Sve to i jeste u duhu AIESEC-a koji stavlja akcenat na proaktivno učenje i značaj neformalnog obrazovanja i praktičnog iskustva.

Iz sopstvenog iskustva preporučila bih svim zainteresovanim studentima da se prijave za članstvo i zakorače u jedno jako korisno i nezaboravno iskustvo, ili da se priušte sebi jednu AIESEC praksu.

Predlažem da posetite sajt www.prijavise.org.rs gde možete saznati mnogo korisnih informacija i pročitati iskustva drugih studenata.

32

pripremila: Kristina Radoman

Društvena svest

Kupovina za čistiju planetu Svakodnevno kupujemo. Sitnice i krupnije stvari.

Ukoliko promenimo način kupovine, možemo da postanemo odgovorniji prema svojoj okolini i da utičemo da i drugi osete i šire ekološku svest. Na tržištu možete pronaći ekološke proizvode koji su napravljeni od recikliranog papira, koji su lako razgradljivi i koji nisu štetni.

U sklopu eko proizvoda pronaći stvari za kancelariju, odeću i stvari za bebe ( na primer: pelene od bambusa), za kuću, kozmetičke preparate, igračke za decu i druge drvene predmete.

Svi proizvodi su napravljeni u skladu i prema ekološkim kriterijumima. Posebnu inovaciju u ovom polju imaju proivodi koji služe za izolaciju, odeća pa čak i Nike patike.

Na obalama Sredozemnog mora voda redovno izbacuje kuglice od morske trave koja se još naziva i Neptunova trava. Naučnici sa Instituta Fraunhofer za hemijsku tehnologiju iz Nemačke su shvatili da upravo te kuglice mogu da iskoriste i naprave veoma kvalitetan i dobar građevinski materijal. Ogromne prednosti ovog materijala, tj Neptunove trave u odnosu na konvencionalne su da je ima u izobiljnu, potpuno je ekološka, ne truli, teško zapaljiva, otporna na buđ i ne

časopis studenata Univerziteta Singidunum

zahteva dodavanje bilo kakvog drugog hemijskog jedinjenja što je odlična vest za osobe koje su osetljive na hemikalije. Trava se obrađuje tako što se mehaničkim trešenjem oslobađa viška peska a potom se seče što dovodi do toga da ona se ona sada sastoji od labavih vlakana koja je zatim transportuju u običnim kesama a zatim se pakuju po zidovima kao svaki drugi tip izolacije. Njena energetska vrednost je 20% veća od drveta. Ovaj porizvod se prodaje pod imenom NeptuTherm od strane istoimene kompanije.

Izvor: http://ekospark.com/info/

Eko Nike kopačke

33

Na svetskim tržištima je pored bio-hrane sve više i eko-odeće jer su potrošači postali svesni da je pored zdrave hrane jako važna i zdrava odeća.

Nedelja mode u Berlina je pored raznih modnoh trendova ponudila i ovaj, ekološki svestan način oblačenja, prezentujući komade garderobe koji su proizvedeni u skladu sa svim ekološkim zahtevima. Glavni materijali koji se koriste pri izradi ove odeće su bambus i organski pamuk.

Zagovornici ovog novog načina oblačenja kritikuju modnu industiju optužujući je za korišćenje materijala punih pesticida ali i zloupotrebu dece u manje razvijenim ekonomijama koje se bave preradom sirovina ili proizvodnjom same odeće.

Glavni nedostatak eko-odeće je njena cena, ona bi bila otprilike pet puta veća od cene obične, “nezdrave“ majice.

Pri izradi novih GS kopački kompanija Nike je koristila samo ekološke sirovine, kao što su npr recklirane flaše! Jezik i čipkasti dezen od kojeg je izrađeno 70% kopačke kreiran je od poliestera i recikliranih plastičnih flaša za vodu. Čak 50% đona čine razgradivi materijali pod imenom Renu. Proizvodni porces kojim se dobijaju ove patike emituje 30% manje ugljen-dioksida od dosadašnjih načina za proizvodnje obuće. Bitno je napomenuti da ove kopačke ne sadrže hemikalije.

Način njihove proizvodnje i korišćeni materijali dovode do toga da su ove komačke lakše i da se igrači u njima lakše kreću po terenu. Što se tiče same prodaje one su još uvek u fazi testiranja i prodaju se u ograničem serijama. Za sada se mogu poručiti na sajtu: ekospark.com\portal.

Možemo zaključiti da je potreba za proizvodnjom ekoloških proizvoda sve izraženija jer nastaje pod pritiskom ubrzanih klimatskih promena koje mogu imati dalekosežne posledice u budućnosti.

Nećemo preterati ako kažemo da će 21. vek odlučiti sudbinu planete Zemlje koja može biti ili ekološki svesna ili je možda uopšte neće biti.

34

pripremila: Željana Žegarac

Društvena svest

Solarna energija

U poslednje vreme često se mogu čuti reči i izrazi kao što su ekologija, ekološka energija, očuvanje prirode, i kroz sve to se obavezno provlači solarna energija. Ovaj vid energije je često hvaljen i predlagan kao čist i povrh svega neiscrpan vid energije. Nafte ima sve manje, zalihe gasa nisu beskonačne, dok se solarna energija proizvodi zahvaljujići suncu. Dakle, šta je u stvari solarna energija i kako nastaje?

Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote kojom nas ova zvezda svakodnevno obasipa. Sunce je najveći izbor energije na Zemlji. Sem neposrednog grejanja Zemljine površine ovo zračenje obnavlja energiju vetra, morskih struja, talasa, ukratko prožima sve one prirodne sile zahvaljujući kojima život postoji u ovakvoj formi. Energija koja potiče iz sunčevog zračenja se smatra obnovljivim izvorom energije, odnosno RES od engleske reči Renewable energy sources.

Zašto se ova energija naziva obnovljivom ili trajnom? Razlog leži u činjenici da se ona troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se ona stvara u prirodi. Ova energija se može koristiti na razne načine i uoptrebiti kao toplotna, elektična, hemijska i mehanička energija. Najjednostavniji način sakupljanja toplotne energije je pomoću solarnih kolektora koji daju toplu vodu ili topao vazduh za domaćinstvo, zatim za grejanje bazena, radijatora ili podno grejanje.

Sunčeva energija se u električnu pretvara pomoću solarnih ćelija odnosno fotonaponskih ćelija. Ove ćelije se mogu koristiti kao samostalni ili kao dodatni izvor energije. Kao samostalni izvor energije koristi se na satelitima, znakovima na putu ali i nečemu što mnogi od nas koriste svakodnevno, časopis studenata Univerziteta Singidunum

digitronu. Solarne ćelije su posebno značajne na međunardonim svemirskim stanicama gde je sunčevo zračenje mnogo veće pa se samim tim se i apsorbuje mnogo više energije. Ova snaga je na Zemlji manja jer je naša atmosfera delom apsorbuje i tako nas štiti od štetnog zračenja. Kao dodatni izvor energije fotonaponske felije se mogu priključiti na električnu mrežu ali je za sada to neisplativo.

Primeri upotrebe solarne energije u Srbiji su Stroberi drvo (Strawberry Tree). Stroberi drvo je prvi javni solarni punjač za mobilne telefone na svetu.

Izumeli su ga studenti. Za sada je postavljeno osam ovakvih solarnih punjača i to u Obrenovcu, Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Vranju, Boru i Valjevu.

Stroberi drvo je solarni sistem koji na vrhu ima dva solarna panela čija je funkcija sakupljanje sunčeve energije, zatim je pretvaraju u električnu energiju i skladište u akumulatorskim baterijama tako da uređaj može da radi noću, kada pada kiša ili sneg.

Bez sunčeve svetlosti Stroberi drvo može da puni baterije prenosivih uređaja i do dve nedelje.

Nadam se da sam vam ovim radom malo približio i objasnio solarnu energiju, šta je ona zapravo i kako se može iskoristiti. Postoje naučna polja gde je ovaj ekološki vid energije naišao na široku upotrebu ali postoje i oblasti u kojima se način i upotreba sunčeve energije još razmatra. Trenutni problem solarnih ploča i njene šire upotrebe su i njene dimenzije. Kuće budućnosti će možda imati solarni krov koji će moći da proizvede sasvim dovoljno energije za grejanje vode i domaćinstva ali se toliki broj ploča ne može postaviti na jedan automobil.

Nauka je ovakve i slične prepreke uspešno rešavala u prošlosti tako da nema razloga da sumnjamo u postojanje budućeg rešenja. Pustimo mašti na volju, jer nauka velikim delom i jeste mašta. pripremio: Dušan Borovčanin

35

Umetnost

Izložba “Bodies Revealed”, U oktobru prošle godine u Beogradu je otvorena izložba pod nazivom “Bodies Revealed”, tj. “Razotkrivanje tela”. Prva pomisao kada sam videla bilbord, bila je da je reč o nekakvim silikonskim ili plastičnim replikama ljudskog tela i zaintrigiralo me je od čega je sve to i kako napravljeno. Već sutradan neko od prijatelja je predložio posetu izložbi, da vidimo kako su napravili ta tela, naravno, niko nije bio u potpunosti siguran o čemu se zapravo radi. Naslovi koje sam nalazila glasili su: “Šokantno i fascinantno, kontroverzna izložba ljudskih leševa zabranjena u Francuskoj i Izraelu, reč o pogubljenim Kinezima. Izložbu balzamovanih leševa videlo je blizu 30 miliona ljudi”. Čitala sam sveže novinske naslove i nisam mogla da verujem. Reč je o pravim telima.

Kroz glavu mi je prošlo bezbroj pitanja o tome kako su ta tela dospeli tu i kome je uopšte palo na pamet da napravi izložbu ljudskih ostataka i zarađuje novac na tome i na kraju, ko to uopšte gleda?! U prvim momentima nisam znala kako da reagujem, ni pozitivno ni negativno, jednostavno bila sam zaprepašćena.

Međutim, kada sam se detaljnije informisala saznala sam da je reč o naučnoj izložbi čiji su autori lekari.

Eksponate koji su činili autentična tela i organi pripadali su ljudima koji su ih zaveštali pre smrti u medicinske svrhe. Cilj izložbe je pre svega edukativan, njen slogan bio je “Posmatrati znači učiti”. Shvatila sam da je to prilika da saznam nešto više o svom telu i da se takva prilika ne sme propustiti.

36

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Nešto što me je najviše zanimalo, je na koji način su tela “balsamovana” da bi mogla da stoje na otvorenom bez ikakvog mirisa. Proces kroz koji su tela i organi prošli zove se “prezervacija polimerima” koji obuhvata uklanjanje tečnosti iz tkiva potapanjem u aceton, zatim uklanjanje acetona u vakuumskoj komori i punjenje tkiva tečnom silikonskom masom. Na kraju silikonska guma putem katalizatora dobija čvrstu formu i tako dobijeni eksponati se mogu ispitivati bez bojazni da će se raspasti. Jasnije bi bilo da se i taj proces može videti na izložbi, ali stručnim osobama verovatno sve to ne zvuči tako komplikovano i konfuzno. Kada sam to saznala, obilazak je mogao da počne.

Izložba je podeljena u segmente po sistemima organa: skeletni, mišićni, nervni, sistem za varenje, respiratorni, cirkularni, reproduktivni, urinarni i pokrovni. Kroz sve te sisteme vode nas studenti medicinskog fakulteta koji detaljno objašnjavaju funkcije organa i odgovaraju na pitanja posetilaca.

Bila sam oduševljena njihovim znanjem o anatomiji ljudskog tela, a istovremeno razočarana svojim neznanjem.

U staklem vitrinama su izložene kosti , poprečno presečene kako bi se videla unutrašnjost, kost sa zaraslim prelomom, creva, lobanja, šake, zatim zdrav mozak i mozak koji je pretrpeo moždani udar na kome se nalaze crne mrlje, zdrava pluća i obolela pušačka pluća, između kojih se nalazi kutija sa natpisom :”Prestanite još danas sa pušenjem i bacite cigarete ovde”, zdrava jetra i kancerogena jetra.

Pored pojedinačnih delova, tu je i nekoliko čitavih tela, od kojih mi je najvise pažnje privuklo telo koje je bilo izloženo raznim hiruškim zahvatima. Tu je zatim nešto što izgleda neverovatno a to su krvni sudovi celog tela, koji izgledaju kao nekakva crvena mreža. Deo izložbe posvećen fetusima je odvojen i tu se mogu videti fetusi starosti od 7, 10, 12, 14, nedelja.

Moj lični utisak je da je ovo zaista nešto vredno posete. Ne zato što drugi tako kažu, ne zato što se u svim novinama o tome piše, već zbog toga što nismo svesni koliko smo kompleksna bića, nemamo predstavu kako funkcionišemo i često se prema svom telu ophodimo onako kako ne bi trebalo, a mi ipak nismo mašine pa da možemo da zamenimo neki deo kada se on pokvari. Mi se sastojimo od ogromnog broja delova među kojima ima dosta onih koji su nezamenljivi.

pripremila: Nataša Popić

37

Umetnost

Nova postavka u muzeju Vuka i Dositeja Vukova kćer Mina zaveštala je svu očevu imovinu Kraljevini Srbiji davne 1894. godine. Bogatu zbirku činile su slike, lični i porodični predmeti kao i knjige iz lične biblioteke. Svi ovi predmeti su predati na čuvanje Narodnom muzeju pod imenom “Vukov muzej”. Vukov muzej je kasnije dopunjen kulturnim dobrima koje svedoče o Dositeju Obradoviću.

Nakon kratkog perioda koje je proveo kao samostalna ustanova u novoj zgradi i pod imenom “Muzej Vuka i Dositeja” postavka se krajem sedamdesetih godina ponovo vraća u Narodni muzej, baš tamo odakle je sve i počelo.

Zbirka je dopunjena krajem osamdesetih i na veliku radost svih poštovalaca naših velikih “narodnih prvaka” muzej je ponovo otvoren za posetioce krajem 2012. godine. Ukoliko posetite izložbu saznaćete gde se školovao Vuk a gde Dositej i šta je to bila Velika Škola. Saznaćete kako je “AZ” postalo “A” a “BUKI” “B”. Cilj postavke je da se današnjoj publici približi duh vremena u kojem su ova dva velikana delovala kao i sveukupno nacionalno buđenje koje je kucalo u telima njihovim savremenika sa samo jednim ciljem, da obnove državu i naciju. Možda poseta muzeju uspe da vam bar malo objasni poteškoće i prepreke sa kojima su se oni susretali. Zapravo bi mogli kroz njihov rad da posmatramo stvaranje moderne države koja žuri da stigne svoje komšije nakon vekova samoće i tišine.

38

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Izložba je otvorena za posetioce do 2015. godine, sasvim dovoljno da svako od nas nađe vremena za svoju nacionalnu prošlost. Muzej se nalazi u Gospodar Jevremovoj 21. u Beogradu i radi svakog dana sem ponedeljka. Razloga za posetu ovoj izložbi je mnogo, ali neka pokretač bude želja da saznate zašto danas baš ovako pišemo i kako smo uspeli da sačuvamo i obnovimo identitet i da pritom obogatimo i veliku evropsku kulturu bogatim istorijskim nasleđem bez koje bi i ona sasvim sigurno bila siromašna. Ovaj opis možemo završiti samo jednim citatom: “Iduć ‘ uči, u vekove gleda”! http://www.narodnimuzej.rs

pripremio: Marko Petrović

Centar za Univerz razvoj karijer e iteta Si ngidun um Mesto gde

se susreću energija, ambicija i znanje Centar za razvoj ka rijere već projekte koji su st duži niz udentima godina u aspekte p omogućili spešno org oslovnog da na na k anizuje ra a o i svako savremen jbolji mo dionic dnevnog om poslov gući nači života, po nom etiko načina nji n sagleda e i sl m i shvrh hovog usp ju sve u, kao i zn ovne komunikacije ešnog rea Uz pomo ačaj posto u skladu lizovanja. ć Centra, ja sa n ja k roz profe sopstvenih studenata sionalan ciljeva i otvaraju i interakti se široke uspeha. van odno mogućnost s profesora i zaposlen , asistena ja i sazna ta i nja najva Centar za žnijih klju razvoj ka čeva rijere kao nije posto stručno sa jala velika veto želja Savet pažnjom nika Centr davno telo ne bi p i energijo ostojalo d m usmere a za razvo će sresti u a prethod i upoznaju jk rea no studente sa arijere da aktivno U proteklo lnom poslovnom o i sa velik iz k a m periodu ruženju. zovima i m održane su i dalje na ogućnostim om staviti. Na značajne a koje jznačajnij realizuju e radionic radionice i projekti su: e koje su , čija će se održane i realizacija • Microsoft koje se i Office Vis dalje usp io sa ciljem mogućnost ešno ima i funk d • cijama gra a se studenti upozn Profesion alna kult fičkog pro a ura koja grama Mic ju sa osnovnim osnovnim ima rosoft Offi pravilima ce Visio, ponašanja za cilj upoznavan na druge, je studen u okružen • tima sa ju i pren Kako nap ošenja tog isati mast er rad sa znanja akademsk ciljem da og pisanja se • st u i dent upozn Upoznava unapređiv nje sebe anja anali aju sa pra i donošen tičkih spo vilima studenata je od sobn za početa k karijere luke o karijeri sa osti i veština, kvalifikuju ci i sagleda , • vanje kom ljem pripreme Simulacija pentecija razgovora koje ih obuke stu za posao n dentima o a pravilnom engleskom jeziku sa kroz radn u biografi predstavlj ciljem pru ju i motiv anju kvali žanja aciono pis Pored mo teta i spo mo. gućnosti za sobnosti lični razv organizuje oj u i poslovnom gostujuća predava sklopu radionica i studentsk nja. Stud kulturom ih enti su u i načinom tada bile st mogućnost projekata, Centar života u in rane i nep i da se u ostranim oznate. poznaju sa zemljama koje su im Centar za možda do razvoj ka rijere om odgovorn ogućava st ost za seb u e d i en d način razv ruge, stek tima da o ijaju amb nu sigurn tkriju svo iciju i jak je talente u želju za ost i probude lidere , prihvate upornošću u Posebno tr i uspehom sebi. Studenti na ta eba iskaza j . ti zahvaln koji su na ost saradn m pružili icima i sa sve neoph da razviju vetnicima odne lične veštin Centra za e, razvoj n i značajne informa akademsk razvoj kari cije, koje e karijere. a profesio jere doprinose nalnom i Jer najjače znanje, ve studentim ličnom pla oružije jed ra u sebe a n i svoje cilj u n o i g g m ra ladog i usp đ eve. ešnog čove enje uspešne ka jeste nje govo časopis studenata Univerziteta Singidunum

a!

am n a s u r rije

oju ka v s e t j a Kreir

careers.singidunum.ac.rs www.facebook.com/singidunumcareers careers@singidunum.ac.rs 011/3094-060 065/3094-060 | Danijelova 32 pripremile: Milica Zlatić i Aleksandra Stojiljković

Za vas su pisali:

Marko Petrović IV godina, turizam i hotelijerstvo

Marija Lozančić III godina, informatika i računarstvo

Dušan Borovčanin III godina, turizam i hotelijerstvo

Milica Zlatić I godina, poslovna ekonomija

Aleksandra Stojanović IV godina, poslovna ekonomija

Aleksandra Stojiljković I godina, poslovna ekonomija

Nataša Popić IV godina, poslovna ekonomija

Kristina Radoman III godina, poslovna ekonomija

Časopis studenata Univerziteta Singidunum

april 2013.

Nemanja Đorđić III godina, poslovna ekonomija

Mirela Redžović I godina, poslovna ekonomija

Nino Vesković I godina, poslovna ekonomija

Željana Žegarac IV godina, poslovna ekonomija