Katalog izložbe Stara i zaboravljena knjiga Srba u RH

Стара и заборављена књига Срба у Хрватској ПОВОДОМ 20-е ГОДИШЊИЦЕ ОБНОВЕ РАДА БИБЛИОТЕКЕ СКД “ПРОСВЈЕТA“ – СРЕДИШЊЕ КЊИЖНИЦЕ СРБА У ХРВАТСКОЈ

ИЗЛОЖБА 27. 1. – 12. 2. 2016. АУТОР: ЧЕДОМИР ВИШЊИЋ

СКД ПРОСВЈЕТА СРЕДИШЊА БИБЛИОТЕКА ПРЕРАДОВИЋЕВА 18/1 ЗАГРЕБ

ИЗДАВАЧ: СКД Просвјета Бериславићева 10, Загреб ЗА ИЗДАВАЧА: Срђан Татић УРЕДНИК КАТАЛОГА: Чедомир Вишњић АУТОР ИЗЛОЖБЕ: Чедомир Вишњић ЕКСПОНАТИ: Хрватски повијесни музеј Манастир Гомирје библиотека Чедомира Вишњића ПОСТАВ ИЗЛОЖБЕ: Сњежана Чича Љиљана Вукашиновић Боривој Чалић Бранко Чоловић ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН: Барбара Бласин ТИСАК: Printera Grupa d.o.o. НАКЛАДА: 150 ИЗЛОЖБУ СУ СУФИНАНСИРАЛИ: Savjet za nacionalne manjine RH Grad Zagreb ISBN 978-953-7611-77-4 CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000922774.

САДРЖАЈ

05

Стара и заборављена књига Срба у Хрватској

21

Књига код Срба сјеверне Далмације

41

Српска књига у источној Хрватској до почетка 19. века

61

Двадесет година библиотеке

78

ИЗЛОЖЕНИ РУКОПИСИ, КЊИГЕ И ОСТАЛЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

106

Чедомир Вишњић

Бранко Чоловић

Велимир Секулић

ПРИЛОГ: ВОДЕЋИ КЊИЖАРИ И ИЗДАВАЧИ СРБИ У ХРВАТСКОЈ

Боривој Чалић

Чедомир Вишњић

Стара и заборављена књига Срба у Хрватској Ово је трећи поглед и оглед на ову тему. И прва два су, као и овај наш, имали свој оквир и своју политику, обоје читљиво из наслова. Прву “Изложбу српске књиге и штампе у Хрватској од својих почетака до године 1918” организовали су, Српско културно-просвјетно друштво “Просвјета” и Музеј Срба у Хрватској у прољеће 1950. године. Како пише “Српска Ријеч”, отворена је у недјељу, 30. априла, у просторијама Повијесног музеја, а међу бројним званицама истицали су се, министар – предсједник Савјета за прерађивачку индустрију Раде Жигић, министар правосуђа Јозо Миливојевић и министар шумарства Станко Опачић. Изложбу је отворио предсједник “Просвјете” др Чедо Рајачић, тада још гласноговорник министара који на фотографији стоје иза њега. Нагласио је како је ово “прва оваква изложба код нас”, а присутнима се обратио и помоћник министра просвјете у Влади НР Хрватске Младен Коритник, ријечима: “Наћићемо да је прошлост Срба у Хрватској један дио историје српског народа као цјелине, који уједно сачињава један дио историје Хрватске...” Дакако, нарочито је наглашена чињеница како су ријетке старе књиге изложене овом приликом, “хрватски научници сачували од усташког уништавања, да би их предали Србима у ослобођеној отаџбини.” Ријеч је била о не толико крупном, колико ипак важном културно-политичком догађају. Након револуционарне иконоборачке олује, наступао је, слутио се, период реконструкције и реконституције традиције, а група људи која је тада била на челу Срба из Хрватске и у коју су спадали присутни министри Жигић и Опачић, са својим револуционарним, партијским легитимитетом, суочена са унутрашњим ограничењима властитог пројекта, испредњачила је политички неколико важних корака у односу на све остале. Ова скромна изложба која је представљала важну легитимацијску основицу њихове нове политике, отворена је тек нешто више од мјесец дана након чувене паришке Изложбе средњовјековне умјетности народа 7

Југославије. Није ни данас тешко осјетити тензију између сабирања на једној и њиховог издвајања на другој страни, а дао се назријети и однос снага. Издвајања које се жељело супротставити тада већ присутној маргинализацији и забораву, што се одвијало техником утапања у заједништво без властите адресе и поштанског претинца. Било је то вријеме кад је уводник о Видовдану за “Српску Ријеч” писао Григор Витез, бојећи традицију црвено, а о прослави на далматинском Косову, афирмативно са истим избором боја, Тоде Ћурувија. Ова изложба је, за оно вријеме храбрим посизањем у прошлост и извлачењем на површину и Вараждинског апостола и Четверојеванђеља из Лепавине, и најранијих штампаних српских књига које су путовале са народом и свештенством, она је означавала један културно-политички простор, мимо Загреба и Београда, који ће се тек почети стварати као национални центри. У каталогу и текстовима о изложби, Федора Моачанина, којег овдје преносимо као прегледну и цјеловиту информацију и о изложби и о теми изложбе, и Бранка Сучевића доминира језик оног времена, са обавезним класним периодизацијама, раздјелницима и дефиницијама, али ни данас се њиховом избору књига ни имена аутора, нема готово ништа за приговорити. Из архивског документа насловљеног “Путовања у вези изложбе”, види се да су се око ње највише трудили и највише свог знања уложили, Федор Моачанин и Милан Радека, и то у мјери да их се мирно може прогласити њеним ауторима, а потом и Душан Берић, Вера Борчић и Бранко Сучевић. Изложба је била отворена од 30. априла до 31. маја 1950. године, а разгледало ју је око 2600 посјетилаца. Јуна 1997. године у оквиру научног скупа “Срби у Хрватској”, организованог у Сремским Карловцима, из фондова Народне библиотеке Србије приређена је пригодна изложба под звучним насловом, који као да је прикривао заупокојни тон, “13 векова Срба у Далмацији, Славонији и Хрватској – Српска књига и штампа 1868-1996”. Она није дала много новог, осим што је укључила савремену хисториографију и публицистику, а у обради старе грађе ослањала се у првом реду на изложбу и каталог тандема Моачанин – Радека. А реално је претпоставити, кад су ова двојица у питању, да је ту негдје иза њих, барем као савјетодавац, стајао и Радослав Грујић. Што ново и другачије доноси ова изложба? Она, у првом реду, настоји ићи трагом оне из 1950.-е, ослања се на њу, настојећи нагласити нека нова виђења и процјене и прије свега нову ситуацију, након пола вијека од престанка постојања Музеја Срба у Хрватској. Институције која је као одјел Повијесног музеја Хрватске обавила вриједних послова, па чак и по формалном гашењу, у атмосфери почетка 70-их година прошлог вијека, међу својим посљедњим издањима имала и “Старе рукописе Срба у Хрватској” Владимира Мошина и “Збирку српских књига од XV до XIX стољећа” Радојке Кустурице. Можемо само размишљати о томе, колико би нам свима посао био лакши и напреднији да није било толиких прекида континуитета у раду.

8

Ова изложба, што је и логично, помиче временску границу старе књиге према напред. Већ је Јанко Хркаловић у свом чувеном каталогу, требнику свих српских библиофила, с почетка данас далеких 70-их, ту границу антикварне књиге помакао до 1941. године. И ми се, углавном, са неколико изузетака, придржавамо тога, као судбинског граничника постојања нашег грађанског слоја и њиховог свијета. Уосталом, ми одавно немамо проблем који је мучио ауторе прве изложбе, за коју је међуратни период представљао прави политички осињак. А о каквом је граничнику ријеч говори чињеница да ће коју годину касније српски партизани своје пјесмарице, па и Змај Јову, скупљати и штампати у шуми, по сјећању. У поглавље звано Политика, укључене су по први пут књиге нашег дијела српске политичке емиграције. Логично, они прекорачују ову временску одредницу. Ова се виставка, уз нужна посуђивања, при чему се углавном ради о фонду бившег Музеја Срба, ослања на приватне збирке настале у понуди загребачких и београдских антикваријата, с краја прошлог и почетка овог вијека, и увидом у оставштине неких старих и угледних чланова “Просвјете”. А како су неке од тих збирки и темељ данашње издавачке дјелатности Српског културног друштва, може се рећи да је ова изложба показатељ животности и израз живе културе Срба из Хрватске. Она не доноси оно што појединци не би ни смјели држати у свом власништву; рукописна књига је само симболички присутна са неколико посуђених примјерака, а најстарије штампане књиге нема. То су примјерци који заслужују посебну изложбу у посебним условима. О њима квалификовано пишу Федор Моачанин и аутори текстова у каталогу. Наш је циљ да представимо дио кључних наслова у 200-годишњем животу Срба и српске књиге у Хрватској у преплитању три критерија; тематских подручја (хисторија, књижевност, културна хисторија, црква, политика, емиграција...); истакнутих аутора (Огњеслав Утјешеновић, Буде Будисављевић, Милан Кашанин, Владимир Велмар-Јанковић, Стеван Галогажа, Љубомир Косиер, Радослав Грујић, Алеска Ивић, браћа Прибићевић, Никодим Милаш...); те књижара и издавача (Ђуро Трбојевић из Ријеке, Зорка и Вељко Васић и Ђорђе и Ана Ћелап из Загреба, Матица српска из Дубровника, Српска штампарија из Загреба). И да на тај начин направимо корак напред у односу на досадашње приказе теме. Нагласак је помакнут ка ауторској књизи с краја XIX и прве половине XX вијека. Времену, кад је ова мала сцена најживља. До сада се углавном као полазна година узимала 1741., година штампања Жефаровићеве “Стематографије”. Иако је то оправдано оспорио Георгије Михаиловић, ми овом приликом можемо остати код те граничне линије, али више због тога што је то записана година настанка “Епитома” Дионисија Новаковића, штампаног послије његове смрти у неколико наврата. Потом, преко Србљака штампаног у Римнику (“Правила молебнаја”, 1761.) пролазимо сигурним и 9

утабаним стазама наших најистакнутијих стваралаца који, без обзира на мјесто рођења, дјелују на цјеловитом простору тадашњег српско-православног свијета, са духовним центром у Карловцима. Тако је Дионосије Новаковић владика будимски, а Лукијан Мушицки горњокарловачки. Нови, модерни израз јединства тог свијета, његове прожетости и заједништва, свеприсутност је, људска и књижевна, најприје Доситеја Обрадовића, а потом и Вука Караџића. Права је штета, на примјер, што до нас није допро списак књига библиотека српских учитељских школа у Карловцу и Пакрацу. По сачуваним остацима знамо да су то била скровишта вриједних српских књига. У сваком случају, то су три извора и три саставна дијела модерне културе Срба у Хрватској, Славонији и Далмацији, у настајању. Развој књижевне културе унутар Цркве и за њене потребе, почеци грађанског просвјетитељства, и на концу, уношење новог демократског елемента – народне књижевности. Вук Караџић ће оставити великог трага и међу овдашњим Србима, сакупљачки рад ће бити снажно заступљен у готово свим крајевима, а потом и објављиван на разним странама. Стварањем Србије као државе на једној страни, и модерног хрватског национализма на другој, створиће се предуслови за уобличавање посебног идентитета крајишких Срба, односно Срба из Троједнице. То је сложена повијест, коју овдје није могуће детаљно препричати, а већим је дијелом изражавају управо овдје изложене књиге. Истакнућемо једино то, да је у свим заједничким хрватско-српским програмима и пројектима, снажно наглашено присуство Срба из Хрватске. Рад, попут ове изложбе, библиофилу доноси протурјечан резултат. Он доприноси вредновању онога што посједује, али и јавној свијести о вриједности и ријетком појављивању на тржишту појединих издања. Дуго времена су се књиге неких од аутора са ове изложбе могле набавити по прилично популарним цијенама, данас то више није тако. Спознаја о овом културном простору и његовим вриједностима је знатно напредовала, а томе је допринијела и политичка и повијесна судбина неких аутора, издaвача, читавих хисторијских периода. Тако у данашњем Загребу одласком задњих припадника старог грађанског слоја, распродајом и растурањем њихових библиотека, нестају дефинитивно и резултати и огроман допринос националној култури институције, каква је била, на примјер, Српска штампарија. А да и не говоримо о судбини истоименог предузећа у Госпићу. Мала је шанса да се на распродајама и бувљацима пронађу и појединачни примјерци загребачког “Србобрана”, да о годиштима и не говоримо, а о комплету да не сањамо. Госпићком “Србину” траг је још темељитије избрисан. Кад се овом корпусу придода врло разведена, а подједнако заборављена, југославенска периодика у Хрватској, јасно је да би и тај сегмент заслужио посебну изложбу, коју може приредити једино Национална и свеучилишна библиотека у Загребу. Овдје је изложен само мањи избор важних наслова из периодике.

10

Будући примарно намијењени широкој публици, удаљеној од књиге и књижара, нестали су и календари, иначе у овој субкултури врло важан мост између елитне и народне културе. Већи дио је нестао у првом радикалном покушају брисања 1941. године, кад су побијени, опљачкани или у Србију изгнани писменији и имућнији. Сакривало се и палило оно што је остало и послије 1945-е, а остаци остатака су на терену почишћени у завршној операцији 1995. године. У физичком смислу, а изложба је и то, ради се о прикупљању крхотина, у културнохисторијском, ради се о препознавању вриједности које се обраћају и нашем времену са читљивим порукама, и тако посвједочују, ипак, нит жељеног континуитета. Споменимо и то на крају, да су ауторима и српској књизи у Хрватској, по политичком кључу, прикључени и они Хрвати, безрезервно југославенске оријентације, а истакнути ствараоци, који су дијелили њихову, односно, њену судбину. И та правда је један од циљева ове изложбе.

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

Бранко Чоловић

Књига код Срба сјеверне Далмације

Немјерљива важност књиге у вјерском култу, интелектуалном и духовном животу неке заједнице, непрестано треба имати у виду, потјече од значаја саме Библије. Аура књиге над књигама била је протегнута на све остале књиге, а њу учинило најштампанијом и најпревођенијом, самим тим зацијело и најчитанијом књигом на свијету. Од почетка христијанизације Библија је уз икону била најважније средство спознаје и за разлику од ње која је вјерске и људске истине изражавала визуелним језиком и стога, била пријемљивија ширим слојевима становништва, књига је била и остала средство посвећених. Оних који су знали читати, писати и поготово тумачити словима записане истине које реферирају искључиво према Божанском. Отуд је свако онај ко је био у ближем додиру с књигом имао већи значај у заједници, а ехо тог принципа и дан-данас одзвања несмањеном снагом. Сакросанктна улога књиге потврђује се у сваком друштвеном поретку и готово свакој историјској епоси. Ништа другачије није било на тлу Далмације од оног тренутка када су се ту нашли православни и тамо почели заснивати свој духовни и организацијски поредак. Књига је оставила траг на духовном лику појединаца и читаве заједнице, али је остао траг и на књизи у виду неизбројаних записа о догађајима, годинама, личностима и свему ономе што су углавном случајни љетописци сматрали важним за забиљежити. Стога оно што слиједи биће само најсажетији могући преглед историје књиге на том терену. Једна од најстаријих ћириличких књига старе српске књижевности, рукописно Мокропољско јеванђеље из средине XIII вијека нађено је у малом селу Мокром Пољу, метоху манастира Крке. (Радека 1956/7.) Неко вријеме се по његовом најчешћем кориснику и мјесном свештенику чак и називало Јеванђеље попа Вукосава. Палеографске и лингвистичке анализе овог добро

23

простудираног рукописа потврђују да је ријеч о четверојеванђељу старославенског и глагољског поријекла са типичном рашком ортографијом. (Богдановић 1980, 128) Поред њега у манастиру Крци се чува и Патерик, бугарског поријекла из 1346, донесен из Хиландара, (N. van Wijk 1935, 108-110.) такође и Зборник слова из око 1370. (Mošin – Radeka 1958, 191; Радека 1971, 215). То су одреда биле лијепо урађене књиге писане на пергаментној подлози, са најразноврснијим књишким украсима, илуминацијама, заставицама и минијатурама, а напосе су биле опремљене квалитетним кожним увезима које ће се, из разумљивих разлога, као константа практицирати до најновијих времена. Притом су неке од њих, иако је то постало обиљежје каснијих барокних времена, и додатно окиване сребрним плочицама на рубовима који су на тај начин употребом драгоцјених материјала објективно истицале важност и притом продужавале вијек трајања књиге. Таква додатна заштита била је неопходна због сталне употребе у обредним радњама и реалне могућности оштећивања од пламена свијећа прогоријевања, чађи и свеприсутне прашине. Књиге су биле стална брига увезивача који се стољећима старају о њеном очувању збоч чега су остала сачувана бројна имена мајстора, посебно оних из фамилије Мандић поријеклом из Грачаца, a исто тако имена приложника увезивања. (Радека 1971, 236238) Сви материјални докази, нарочито заступљеност најразличитијих књига, наводе како су далматински манастири уз Крку као предводника, а онда Крупа и Драговић, били носиоци вјере, културе и писане ријечи као њеног темеља. А по устаљеној логици тамо гдје је књига као специфичан начин концентрације знања присутан је и неки, макар рудиментарни облик школе, а онда и културе у свој својој пуноћи. Настао је из унутрашње потребе да се другима пренесе оно што је садржано у изворном тексту, а без елементарног описмењавања, тумачења појмова и граматике тако нешто свакако не би било могуће. Преносиоци, најчешће из редова калуђера, стални или путујући магистери, монашки подмладак или друге сакупљене ученике – дијаке жељне знања и учења, непрестано су поучавали Светом писму и другим знањима проистеклим из богословске литературе која су и сами претходно усвојили. Свјетовних књига у том добу, барем сачуваних, нема, али је сасвим извјесно да је и у тој лектири било штива или дијелова који су обрађивали свјетовне теме и једнако побуђивали пажњу читалаца. За те тврдње поуздан ослонац дају многи сачувани записи на маргинама књига. Бројност очуваних рукописних минеја, својеврсних зборника молитава за појединачне мјесеце у црквеној години, у манастирским библиотекама Далмације говори о чврстом заснивању монашких заједница, а у случају манастира Крке и о вјероватном постојању скрипторија. (Чоловић, 2007, 35) Помен расодера Панкратија у запису Јеванђеља учитељног на којем се по први пут изријеком спомиње манастир Крка најбољи је доказ томе. (Мошин 1971, 105) 24

Равноправно са рукописним у богослужбеној употреби биле су и ране штампане књиге. Прва штампана књига старе српске књижевности, зачудо, није Библија, већ Цетињски октоих Црнојевића штампан на Ободу 1494. године. У ризници манастира Крке налазе се чак два примјерка; један је поуздано припадао библиотеци епископа Стефана Кнежевића из његове резиденције у Шибенику, а други је донесен негдје из Босне (Радека 1971, 226) Нека и у овој прилици буде споменуто да је на једном од ових примјерака своје записе оставио монах Јулијан (Сава) Мркаљ, реформатор српске ћирилице. Појава штампарског слога умногоме је поједноставила продукцију и проширила могућности дистрибуције књиге, напосе смањила њену цијену, тако да се отада она као медиј шири и постаје доступна и парохијским црквама, а не више само манастирима и њиховим филијалним храмовима. Разлози су то што и у селу Врбнику код Книна налазимо Октоих Божидара Вуковића, 1536/7, Јеванђеље Тројана Гундулића из 1552; у Ервенику Мркшинско Јеванђеље из 1562, Октоих Божидара Вуковића и Псалтир Загуровића из 1569. у Братишковцима, Триод Фарисеовац из 1560. у Отишићу, а посебно се тим, понајвише венецијанским издањима, ојачавају градске цркве у Книну, Задру, Шибенику и Сплиту. У исто вријеме стјечу истакнуто мјесто у библиотекама манастира Крке и Крупе, док манастир Драговић, зачудо, не посједује ниједну од тих српских икунабула. Није само близина Венеције као културног центра неголи и црквена организација која је била потчињена Филаделфијском архиепископу подстицала набавку и дистрибуцију ових књига које су већ тада биле у рукама домаћих штампара са пословним интересима развијеним у Млецима и њиховој културној сфери. Првенствено се у том свјетлу мисли на пионирски рад трговца и штампара, Подгоричанина Божидара Вуковића, који је једно вријеме заузимао значајан положај гасталда братства православне заједнице Св. Ђорђа у Венецији, а потом и његовог сина Винћенца. (Skovran 1977, 78-84.) Вуковићева издања била су квалитетно отиснута, солидно увезана, а надасве је за њихову свеприсутност било важно то што су имале све потребне дозволе, самим тим исказане наклоности политичких власти. У цјелини узев XVII вијек није вријеме књиге. Дуготрајни млетачко-турски ратови, миграције становништва и с њима скопчане друштвене тегобе нису били нимало повољно окружење за мисију књиге, иако све дотадашње културне нити које су дотад повезивале православне земље нису биле сасвим прекидане. Већ по Карловачком миру окончавају се исцрпљујући млетачко-турски ратови који су изазвали огромне штете а цркве и манастири остали оскудни свим црквеним потребама, наипаче с божанственим књигама, светим образима и свештеним образима (Димитријевић 1922, 177) због чега монаси често подузимају путовања по Русији просећи помоћ за своје манастире. С том праксом са више или мање успјеха наставља се у 25

читавом XVIII вијеку. О томе понајбоље свједочи Герасим Зелић који изричито помиње да се за одлазак у Русију крајем истог вијека одлучио због сакупљања милостиње и потребе да се у матични манастир и отечестене цркве доносу правилније црковније књига и риза. (Зелић 1988, 109) Дакле, избор Русије и Украјине као мјеста одакле се набављају књиге није био нимало случајан. Осим геополитичких разлога пресудну улогу у том избору имала је чињеница да се Русија сматрала покровитељицом православних народа и земаља, али и због тога што се у њој већ етаблирало реформисано православље и сва литерарна продукција која га прати. Инвентари манастирских ризница у потпуности потврђују такво стање ствари будући се у њима налазе дјела најпознатијих теолога и црквених достојанственика попут Петра Могиле, Лазара Барановића, Кирила Транквилиона, Емануела Козачинског, Димитрија Јаворског, Теофана Прокоповича. (Тимотијевић, 1996, 278-294) Штавише, ехо њиховог рада није остао незабиљежен и на нашим странама. Њихов утјецај није остао само вјерски, будући су истицањем правовјерности православни Срби по истом обрасцу устројили властити језик, обликовали националну идеологију и у највећем, свакодневни живот. Такве књиге, посебно због опреме – графичких листова, постају то важније јер преносе најразноврсније визуелне поруке, било да приказују владара чије се име учестало помиње у службама, хералдичке и амблематске симболе, као и морализаторске представе које су обликовале приватне и друштвене назоре. Уосталом, један од највећих богослова српске цркве уопће, Дионисије Новаковић, потоњи епископ Будимски образован је на Кијевској духовној академији. Книњанин родом, поред многих у рукопису остављених дјела, проповједи и теолошких расправа, творац је Епитома, првог литургијског приручника код Срба сачињеног још 1741, а одштампаног 1767, вјероватно под редакторском руком Захарије Орфелина у Венецији код Димитрија Теодосија. (Маринковић 1968, 225) Сам Епитом доживио је неколико издања, код Курцбека у Бечу 1783., од којег до данас ниједан примјерак није остао сачуван, и 1805. код Каулиција у Новом Саду (Вукашиновић 2007, 34-35), али који задуго није престао бити преписиван. У манастиру Крки остао је сачуван пријепис магистра Стефана Марковића из 1770., поријеклом из Шиклуша у Мађарској који је тих година као учитељ службовао у Врлици. (Mošin-Radeka 1958, 198) И прогнани епископ Симеон Кончаревић који је углавном боравио у Петропавловском манастиру у Кијеву не престаје да брине за стање своје некадашње епархије, он стално сакупља и шаље књиге у Далмацију. (Форишковић 1975, 179-180; Петровић 1989, 273-323) Из изјава очевидаца зна се да је епископ Симеон Кончаревић у Далмацију послао чак 12 кругова црквених књига које је поклонила тадашња руска императорица Јелисавета Петровна, али које су игром судбине и неких трговачких марифетлука застале у Лајпцигу и Преславу и нажалост никада нису у пуном 26

броју стигле у Далмацију. (Зелић 1988, 159) Бојазан од руског утјецаја ширеног посредством штампане књиге и њихових гравира стално присутна код власти резултирала је забраном коју је 1770. издала Аустријска влада. Излаз је тада налажен код овлашћених бечких штампара, али и у Венецији, посебно код грчких типографа Димитрија и Пане Теодосија, Антонија Вортоле и Николе Гликија. Иако у рукама странаца због чињенице да су поред осталих запошљавали српске редакторе и коректоре, неријетко и цензоре, биле су то на свој начин српске штампарије с потврђеним правом да издају намјенска издања, углавном у богослужбене сврхе. У исто вријеме несметано стижу одговарајући либри са Хиландара, некадашњних српских области, а ту је и Венеција у коју одлазе трговци, покоји ријетки интелектуалац и набављају још увијек искључиво богослужбена и богословска дјела. Ствари се у том смислу битно мијењају у наредном вијеку. Доба просвјетитељства, дух енциклопедиста, новостечених вјерских и грађанских слобода неће заобићи нити Далмацију. Штавише, у барокно доба књижевност се жанровски обогаћује, а поред сталног прилива књиге извана све више почињу дјеловати домаћи писци и локални штампари. Стога у њиховим данашњим фондовима налазимо Стематографију Христофора Жефаровића 1742, Римнички Србљак Синесија Живановића из 1761, Јулинчева, Историја славено српска из 1765, дјела Јована Рајића попут Историје разних славенских народа.., Искусног подрумара Захарије Орфелина, 1783, Написаније о спокоинои жизни, Алексија Везилића 1788, а у наредном вијеку прва издања Физике Атанасија Стојковића, 1803, Совјете здравога разума Доситеја Обрадовића из 1806, Проповиједи Викентија Ракића из 1809, Граматику Аврама Мразовића из 1811, Естетословије Павла Кенгелца из 1811, Доситејев Мезимац из 1818. и многа друга. Далмацију друге половине XVIII вијека илуминира појава хоповског монаха Доситеја Обрадовића који ту у својству свештеника, проповједника, учитеља борави готово три године. Ту у манастирима и градским црквама прилежно чита рукописе и књиге, поучава младе, али и непрестано пише. Тада настаје Ижица, први истински Буквар те епохе писан говором книнског краја (Кораћ 1987, 79), Првенац, потом и Друга Буквица настала у Плавном 1770, а исте године написао је и Венац од алфавита у Скрадину. Нешто касније, ова дјела доживљавају своја штампана издања. Пораст броја књига условио је потребу за стварањем посебних манастирских одјељења намијењених чувању оних књига које више нису у активној употреби. Податак да је приликом обнове манастирских зграда тадашњи архимандрит Никанор Богуновић, заједно са игуманом Георгијем Миљевићем 1789. сазидао просторе које за библиотеку беше наменио (СДМ 1840, 158) говори како је једна модерна интелектуална и грађанска тековина по први пут допрла 27

у манастирски свијет. Нимало случајно баш у Далмацији и баш у манастиру Крки. Праксу манастирских средина сакупљања књига у једном тренутку преузимају и богате градске црквене општине попут Задра и Шибеника. Задњи поуздани инвентари тих библиотека настали су седамдесетих година XX вијека, и по њима знамо да су се у манастиру Крки налазиле 2793 књиге, Крупа 592, Драговић 607, а Црквена општина Шибеник имала око 3.000, а некадашња задарска прије другог рата и несретног растурања имала је према неким процјенама око 3.500 примјерака. (Радека 1971, 209) Библиотека Дубровачке црквене општине спада у најбогатије, настаје углавном донацијама богатих дубровачких грађана, посебно Рафе Марића и Боже Бошковића и у њој се по попису из 1910. нашло чак 12.000 књига. (Вукомановић 1971, 103; Славко Зорица, Култура Срба у Дубровнику 1790-2010, Из ризнице Српске православне цркве Светога Благовјештења, 2012, 377) Приватне библиотеке, али само истакнутих црквених достојанственика не биљежимо прије средине XIX вијека, а међу њима су посебно вриједне оне епископа Стефана Кнежевића и Никодима Милаша. И поједини истакнути монаси стварају своје личне библиотеке од којих је најпознатија она архимандрита Јеротеја Ковачевића, чији највећи дио представљају примјерци које је донио из Русије гдје је био у Москви на Свеславенској изложби 1867. године. У новије вријеме дознаје се како је и нижи клер колекционирањем одабраних наслова исказивао љубав према књизи. (Чоловић 2015, 304-317) Један од љубитеља књиге, још више познат као донатор био је крупски архимандрит, потоњи епископски викар, Герасим Зелић. Но њега изнад свих осталих истиче аутентично аутобиографско дјело, кићеног барокног назива одомаћеног у класичном називу Житије, прворазредан историјски извор, али и примјер успјешне књижевне употребе чистог народног језика. Прво издање штампано је у Будиму 1823, друго у Панчеву 1886. у издању браће Јовановића, а оно најучесталије јесте издање Српске књижевне задруге из 1897, први свезак, 1898. други и трећи из 1900. године. Други, једнако важан писац, Зелићев савременик, био је синђел Спиридон Алексијевић. Иако родом Херцеговац што је у својим записима непрестано истицао, службом, радом и животом, потпуно је био везан за Далмацију. Исказао се као писац, пјесник, преводилац и црквени достојанственик тако да је једно вријеме, баш као и Зелић, био викар православног епископа. Изнимно посвећен књизи, као марни читалац, био је и посједник одабраних наслова што се даде закључити из бројних записа које је оставио по књигама широм Далмације. Најзначајније његово дјело јесте Споменак Милорадов, аутобиографски спис препун драгоцјених података о стању цркве, друштвеним и политичким приликама, а напосе о оном пријеломном периоду када су на политичкој и вјерској сцени биле снажно присутне унијатске тежње, провођене не само дјеловањем фаворизиране католичке цркве већ и аустријске државе оличене у ондашњем 28

далматинском намјеснику Лилијанбергу. Рукопис се својевремено налазио у манастиру Крки, а потом је у дијеловима објављиван у Гласнику Православне далматинско-истријске епархије за 1904, 1905. и 1906, да би интегрално био објављен тек 1990. године у Книну. (Алексијевић, 1990) Већ првих деценија XIX вијека када су по први пут и одштампани наведени рукописи, на културну позорницу ступа нова, патриотски усмјерена генерација интелектуалаца попут Божидара Петрановића, његовог брата Герасима, потоњег владике боко-которског, проте Георгија Николајевића, каснијег митрополита дабро-босанског, Љубомира Вујновића, Спиридона Поповића и свакако Никодима Милаша. Из увјерења да се посредством науке и књижевности могу остварити значајни народни пробици, по угледу на Орфелинов Магазин, покреће се часопис просвјетитељских амбиција који се као такав декларише и у самом називу, Љубитељ просвјештенија – Србско далматински алманах. (Branka Prpa - Jovanović 1988, 8-9) Мада су прва два броја штампана у Карловцу 1836, наредни и већина осталих, поред Загреба и Беча, штампани су у Задру код Браће Батара, штампарије која се и у импресуму многих издања попут календара, молитвеника, буквара, исказивала као србска књигопечатња Браћа Батара. (Lakuš, 2005, 116) Тај часопис који ускоро мијења име у Србскодалматински магазин, због множине окупљених писаца, важности покренутих тема, чињенице да је писан на српском језику у тренутку када се он сам граматички уређује, био је потицај и другим национално усмјереним институцијама и прегнућима. Настају тада народне читаониоце, бројна национална удружења културног предзнака – глумачке групе, хорови, фолклорна друштва, али се покрећу Магазину слични часописи који имају за циљ побудити не само индивидуално стваралаштво већ и националну свијест, поред оне шире славенске и ону српску. Поред црквених часописа попут Истине, исте те 1885. покреће се у Задру часопис Вук, под уредништвом Марка Цара, Дубровник 1892 кога уређује Врчевић, потом Срђ, Антуна Фабриса, Српска зора Николе Бркића и многи други. (Кораћ 1987, 36-37) Као врхунац научних, једнако и родољубних напора настаје најтемељитије историографско дјело Православна Далмација, епископа Никодима Милаша штампано 1901. у Новом Саду. Оно је требало објединити не само сва знања о властитој националној прошлости, него у првом реду представити Србе као аутентичан народ, а православну вјеру као појаву са најдубљим утемељењем на овим територијама. У другој половини вијека књижевност се етаблира као посве свјетовна и умјетничка дјелатност у којој најбоље странице исписује Симо Матавуљ. Тематски, још више сочним језиком средине, али и уопће модерним естетским проседеом посве рекреира живот далматинског залеђа, са мотивским разноликостима и специфичним и за њега својственим хумором. Бакоња фра Брне као реалистички роман 29

егзотичног свијета далматинског залеђа са изворном инспирацијом манастирског живота које је писац имао код свог стрица, игумана у манастиру Крупи, најбољи је примјер за ту тврдњу. Док су Биљешке једног писца аутобиографско дјело гдје је једном нескривеном иронијскохуморном нотом дао литерарно понесен пресјек живота интелектуалног свијета свога времена. Почетком XX вијека, рефлексивним приступом књижевним и људским питањима својим дјелом посебно се истакао Владан Десница. Његова Прољећа Ивана Галеба спадају у ред понајбољих интелектуалних романа, у српској, али и у хрватској књижевности уопће.

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

Боривој Чалић

Српска књига у источној Хрватској до почетка 19. века

1 Сви записи транскрибовани су савременом српском ћирилицом.

2 Мирко Тишма, Српска црква Светог Николе у Белом Брду, Каленић, Крагујевац, 1986, 90-91.

Трајање српске књиге у источној Хрватској није систематски истраживано. Размерно скромна, махом старија, литература у којој се књиге помињу већином тек успутно, често без довољно података за њихову потпуну идентификацију, само отвара нова питања на која се, када се има у виду трагична судбина која је у суровим историјским временима погађала књиге, тешко може очекивати целовит одговор.

Приликом већих насељавања Срба у ове крајеве у посттурском раздобљу, посебно током Велике сеобе и касније, свештеници и монаси доносили су са собом најдрагоценије ствари из својих цркава и манастира које су морали да напусте. Писана реч и тада је препознавана као она духовна драгоценост која заслужује да се заштити и сачува, да јој се омогући да претраје. На тај су начин у ове крајеве доспеле и многе књиге старог српског штампарства. Јер, изненађујући су и чудни путеви књига. Оне су мењале власнике, продаване су и поклањане, па су рукописни записи у њима занимљиво сведочанство и траг о њиховом путовању кроз историју. Забележени у литератури ти су записи најчешће и једини траг о постојању бројних примерака књига, јер је немилосрдно уништавање, посебно у доба ратова, сасвим проредило њихов број па се у случају до данас сачуваних књига тешко отети утиску да су оне до нас стигле тек захваљујући пуком случају. Црква Светог Николе у Бијелом Брду има Псалтир, штампан 1544. у манастиру Милешеви. У књизи је запис1 митрополитског егзарха Герасима Радосављевића из 1768. године: „Сију књигу Псалтир приложил Кирил 43

јеромонах постижник хоповски у село Сарваш цркви храму Рождества Свјатаго Јована Претечи“. Други запис: „Сија књига глаголема Псалтир попа Петра из Пачетина“ открива делић претходне судбине ове књиге.2 Бјелобрдска црква имала је и рукописних књига, те примерак Четворојеванђеља из 1552, прве књиге штампане у Београду.3 Примерак Октоиха петогласника, штампан око 1560. у Венецији, у штампарији Вићенца Вуковића, налазио се 1760. у цркви Светог Георгија у Маринцима. Нешто ранији запис показује да се књига 1727. налазила у Маркушици: „Да се зна чија књига глаголеми Октоих попа Петра из Маркушице. Да га незнаније узети јер ћемо се свадити и оћемо се за кике вући и оћемо се до Господа терати [...]“.4 Овакви записи у форми клетви и својеврсних анатема требали су да заштите књигу од неовлашћеног отуђивања. Сличан запис из 1650. био је и у рукописном јеванђељу из осјечке доњоградске цркве Успења Пресвете Богородице: „и кто ће ју продати дондеже јест сија књига да је проклет“.5 Клетву садржи и запис на издању популарног проповедничког зборника черниговског епископа Лазара Барановича Меч духовний (Кијев, 1666), која је такође припадала осјечкој цркви, написан 1709. у доба епископа Софронија Подгоричанина: „от сеје цркве дондеже стојит [...] и она в њеј да служит, аште ју тко отними от храма сего, кроме неке нужде или преселенија [...] да му није просто, ни проклето в сиј век и будушти и да му буде супарница Пресвета Богородица.“6 У Опису и попису цркава сремске епархије, начињеном приликом канонске визитације коју је 1732/3. извршио Викентије Стефановић, архиђакон митрополита Викентија Јовановића, видљиво је да се у црквама налазио већи број штампаних србуља, а такође да је, мада на заласку, још увек била присутна и традиција рукописне књиге. Рукописне и штампане србуље помињу се том приликом и као приватно власништво појединих свештеника. Тако је у Шаренграду, у цркви Светих арханђела Михаила и Гаврила, записан српски саборник, а свештеник Јован Бранковић имао је милешевски Псалтир,7 док је црква Светог Николе у Сотину имала поближе неидентификована издања малог псалтира, триода и октоиха, те саборник,8 а свештеник је имао српски служебник.9 У Товарнику, у цркви Светог Георгија, од српских књига био је само пентикостар.10 Црква Благовештења Пресвете Богородице у Вери имала је само српски молитвеник,11 а цркве у Трпињи, Боботи, Бршадину12 и 44

3 Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. год., за уредништво одговара Мата Косовац, У Карловцима, 1910, 213.

4 Душица Грбић, Ксенија МинчићОбрадовић, Катица Шкорић, Ћирилицом штампане књиге 15-17. века Библиотеке Матице српске, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 1994, 96.

5 Лазар Богдановић, Записи на књигама цркве осечке, (у) Српски Сион, 1899, 43, 698.

6 Исто.

7 Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века, приредио Димитрије Руварац, У Ср. Карловцима, 1902, 44.

8 Д. Грбић [и др.], Ћирилицом штампане књиге, 30. Реч је о издању Божидара Вуковића Подгоричанина, штампаном 1538. у Венецији.

9 Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века, 45.

10 Исто, 96.

11 Исто, 47.

12 Исто, 48-49.

13 Исто, 52.

14 Исто, 50.

15 Српска православна митрополија карловачка, 240.

16 Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века, 53.

17 Исто.

18 Владимир Мошин, Ћирилски рукописи у Повијесном музеју Хрватске и Копитарева збирка словенских рукописа и Цојсов ћирилски одломак у Љубљани, Српска књижевна задруга, Београд, 1971, 1, 161.

19 Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века, 52.

20 Исто, 54.

21 Српска православна митрополија карловачка, 1910, 222.

22 Исто, 237.

23 Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века, 46.

24 Јован Козобарић, Споменица Српске православне цркве у Вуковару пригодом прославе двеста годишњице, Вуковар, 1936, 14-15.

25 Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, Српска краљевска академија, Београд, 1903, књ. 2, 59 (зап. 2408)

Петровцима13 нису имале никаквих књига. У цркви Светог Николе у Тењи се помиње српски Лазаревац (цветни триод, пентикостар),14 без поближе ознаке да ли је реч о издању из Скадра из 1563. или књизи штампаној 1566. у Мркшиној цркви. Почетком 20. века у истој цркви налазио се и примерак београдског Четворојеванђеља из 1552. године.15 Храм Силаска Светог Духа у Маркушици имао је српски служебник,16 а црква Рођења Светог Јована Крститеља у Острову октоих петогласник.17 У Острову је била и значајна рукописна књига Пролог стиховни за летњу половину године, написан 1566. „повеленијем игумена кир Панкратија“ у манастиру Брадачи, у пожаревачком крају. Поткрај 17. века била је власништво пожаревачког митрополита Јоаникија, а већ 1690. налазила се у цркви у Острову. Тај рукопис је, вероватно посредовањем Вука Караџића, доспео до Јернеја Копитара, па се данас налази у Копитаревој збирци у Љубљани.18 Црква Светог Николе у Мирковцима имала је саборник, молабник и рукописни псалтир, а свештеник Георгије Вујић српски октоих и мали буквар.19 Од књига у цркви Пресвете Богородице у Негославцима био је само српски саборник.20 Вероватно је реч o Празничном минеју, најобимнијем издању старог српског штампарства, књизи која је 1536-38. штампана у Венецији, у штампарији Божидара Вуковића Подгоричанина. Вероватно исто издање ове књиге, наведено само као србуља из 1538, налазило се и у цркви Рођења Пресвете Богородице у Габошу.21 Служебник из 1554. имала је осјечка доњоградска црква.22 Онде је такође био и примерак триода, штампан „в Мнетке“, некад власништво манастира Грабовца у Мађарској. Реч је, вероватно, о Триоду посном који је Стефан од Скадра штампао 1561. код Вићенца Вуковића у Венецији. Један примерак милешевског Псалтира из 1556. купио је у 18. веку неки Антоније Оровичанин (Ораховичанин?) у Осијеку за 20 форинти. Српски служебник био је власништво и вуковарске цркве Светог Николе,23 која је такође имала и два примерка Октоиха петогласника,24 издање венецијанске штампарије Божидара Вуковића Подгоричанина из 1537. године. На једном од ових примерака био је запис: „Сију књигу, глаголеми октоих петогласик препродаде јеромона(х) Григорије свештенојереју Ђеорђију, 4 форинте и пол пете ва лето 1722, месеца ноемврија 25 дана у Буковцу“.25 У цркву Светог архангела Михаила у Чепину доспео је примерак венецијанског Саборника из 1538. који је, према запису, поклонила трпињска 45

црква храму Светог Јована Претече у Сарвашу. Саборник је имала и црква у Сарвашу.26 Рукописни цветни триод купила је бјелобрдска црква 1732. за два дуката, а касније га је поклонила цркви у Сарвашу. У књизи је и запис писара: „О всепресвета царице помилуј раба својега јеромонаха Захарију. Ручице пишите, очице гледајте, дондеже умрет и прстију покријет се“.27 Обе књиге су након исељавања Срба из Сарваша, седамдесетих година 18. века, доспеле у Чепин.28 У Чепину је било још рукописних књига: Октоих, исписан 1390. на пергаменту, руком „грешног јеромонаха Глигорија“, те неидентификована и недатирана књига, раније у власништву цркве у Сарвашу, коју је, такође на пергаменту, писао поп Живојин из Мркшине цркве.29 У инвентару илочке цркве Светог архангела Михаила, начињеном 1775. по налогу архиепископа и митрополита Викентија Јовановића Видака, забележен је Служабник из 1554, издање венецијанске штампарије Вићенца Вуковића.30 Овај кратки преглед, који никако не претендује на потпуност, показује да је и у источној Славонији било, а понешто је сачувано и до данас, књига пореклом из старих српских штампарија, посебно из оне венецијанске Божидара Вуковића Подгоричанина и његовог сина Вићенца, али да су се могле сусрести и такве књижне реткости и драгоцености каква су издања штампана у манастиру Милешеви и у Мркшиној цркви у 16. веку. Од краја 17, а посебно у 18. веку у српске православне цркве у све већем броју почињу да пристижу руске богослужбене књиге. Ова појава на трагу је одлука црквеног сабора из 1655. који је сазвао московски патријарх Никон, међу осталим и ради исправљања црквених књига. Дотадашњим преписивањима и прештампавањима у литургијским књигама настале су многе погрешке. Како није било могућно појединачно прегледавати књиге и тако утврђивати њихову исправност, закључено је, под претњом анатеме, да се од тада могу употребљавати само оне богослужбене и богословске књиге које се објављују с дозволом сабора. Сабору у Москви присуствовао је и пећки патријарх Гаврило, па су те одлуке обавезивале и Српску православну цркву. Од тада руске књиге почињу, скоро масовно, да пристижу у српске манастире и цркве. Доносили су их из Русије српски калуђери, руска црква их је слала одговарајући на молбе српских епископа, а појављују се и први трговци књигама, у изворима помињани као „Московити“, „Москови“, „Москаљи“ и слично. Руске богослужбене књиге 46

26 Д. Грбић [и др.], Ћирилицом штампане књиге, 54.

27 М. Тишма, Срби и црква у Чепину, Сремски Карловци – Вуковар, 1997, 126.

28 Исто, 125.

29 Исто, 127.

30 Ј. Козобарић, Српска православна парохија у Илоку крајем 1908. године, У Ср. Карловцима, 1909, 33.

31 Последња књига старог српског штампарства био је Псалтир штампан 1638. у Венецији у штампарији Бартоломеа Ђинамија (Bartolomeo Ginami). Била је то и прва српска књига која је имала насловну страницу у данашњем значењу тог појма и арапским бројевима нумерисане листове.

32 Радослав Грујић, Српске школе (од 1718–1739 г.), Београд, 1908, 145 (прешт. Матица српска – РТС, Нови Сад – Београд, 2013).

33 Чедомир Денић, Српске библиотеке у Хабсбуршкој монархији током 18. века, САНУ, Београд, 2010, 100.

34 Владимир Вукашиновић, Руски и малоруски утицаји на литургијски живот Карловачке митрополије у XVIII столећу, (у) Саборност, Ниш, 2010, 4, 168.

– минеји, пролози, апостоли, псалтири и друге, потискују из употребе књиге српскословенске традиције. Уз замену књига тако се упоредно одвијала и замена литургијског језика. Тај процес русификације задуго је одредио путеве и судбину српске културе. Ново доба српске књиге у 18. веку започело је 1726. обновом њиховог штампања након прекида од 88 година.31 У настојању да заснује просвету и школе међу својим народом, београдско-карловачки митрополит Викентије Поповић обратио се руском цару Петру Великом с молбом да пошаље способне учитеље и потребне школске књиге. Уз пошиљку неопходних уџбеника, међу којима је било највише буквара руског просветитеља, новгородског епископа, Теофана Прокоповича, у Сремске Карловце стигла су браћа Максим и Петар Суворов и отворили онде прву славено-српску школу. Како су залихе књига убрзо биле исцрпљене, Прокоповичев буквар Первоје ученије отроком прештампан је 1726. у епископској штампарији у Римнику (данас Велики Римник у Румунији). Као неопходан школски уџбеник овај буквар прештампан је и 1727, те 1734. године. Тако је и у српском просветном животу, који је у то доба тек настајао, започео процес русификације. Већ 1733, на молбу митрополита Викентија Јовановића кијевском архиепископу Рафаилу Заборовском, стигла је из Украјине група учитеља на челу с Мануилом Козачинским. Козачински је започео с радом у сремскокарловачкој школи, а остали су упућени у разна места, међу којима у Осијек, Даљ и Вуковар. Није познато ко су били осјечки и даљски учитељи док је у Вуковару, ујесен исте године, са школским радом у кући проте Захарије Дамјановића започео Тимофеј Левандовски.32 Приликом пописа ствари у митрополитској резиденцији у Даљу 1732. забележен је „регуламент немачким јазиком штанпа“ и катихизис за који се напомиње „дадосмо мајстеру на потребу“.33 То ће указивати да је у Даљу постојала школа и да се веронаучна подука предавала према неком од руских издања. У својој Посланици свештенству 1732. митрополит Викентије Јовановић прописао је да сваки парох мора да има пет обавезних књига: Нови завет, катихизис, десјатословије, служабник и требник и то искључиво московског или синодалног кијевопечерског издања. То је поновио и у Свештеничким правилима 1733. године.34 И богослужбене књиге, одредио је, „да будут всја московскаја 47

или ашче каја и кијевопечерскаја, обаче синодалнаја“.35 Цркве и свештеници су, и без ових строгих одредби, били упућени на руска издања богослужбених књига већ из једноставног разлога што српска издања више нису штампана, а потреба за књигама је била велика и општа. Руска штампана књига присутна је у све већем броју па се то лако запажа и у већ поменутом опису сремске епархије 1732/3. године. На часној трпези цркве у Илоку било је тада сребром оковано московско јеванђеље, а осим њега црква је имала још два октоиха, велики псалтир, триод, пентикостар, велики требник, апостој и општи минеј, све руска издања.36 Свештеник Антоније Андрејев имао је московски псалтир и часловац те „кијевскују трубу церковнују“, тј. популарни зборник Трубы словес проповедных (Кијев, 1674) Лазара Барановича. Црква у Шаренграду имала је московско, оковано у сребро, и кијевско јеванђеље, те два октоиха, апостол и општак.37 Московско јеванђеље имала је и опатовачка црква, а свештеник Стефан Остојић имао је мали псалтир и мали требник московског издања те два часослова „малоруска“.38 У Сотину су била два руска октоиха,39 у Мирковцима само апостол,40 у Тењи октоих и општак.41 Осјечка Успенска црква имала је на часној трпези у олтару неоковано јеванђеље кијевског издања, а осим њега два октоиха, велики псалтир и апостол московског издања, требник и саборник из Лавова те минеј за септембар, триод и пентикостар штампане у Кијевопечерској лаври.42 За исту цркву њени старатељи купили су и Архијерејски чиновник (Москва, 1760) из оставине покојног костајничког и зринопољског епископа Јосифа Стојановића.43 Књигу је 15. јула 1734. Јосиф Стојановић купио управо у доњој осјечкој вароши за десет дуката „от Мошковитов“.44 Црква Светог Николе у Вуковару имала је већ 1733. потпуни комплет од дванаест минеја, оба октоиха, велики псалтир, типик, триод, пентикостар, комплет од четири пролога, апостол, велики требник и Књигу Јефрема Сирина. Јеванђеље (Москва, 1701), увезано у зелену кадифу и оковано у сребро, купио је за вуковарску цркву 1702. „поп Стефан зовеши из Вуковара“.45 Вуковарски свештеник Максим Поповић је уз српски часловац имао московска издања јеванђеља, малог требника и псалтира.46 Велики московски Псалтир, издање из 1703, заједнички су 1709. приложили манастиру Бођанима у Бачкој „протопопа Недељко из Паланке поред Илока и 48

35 Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века, 21.

36 Исто, 43.

37 Исто, 44.

38 Исто, 45.

39 Исто.

40 Исто, 52.

41 Исто, 50.

42 Исто, 51.

43 Л. Богдановић, Записи на књигама цркве осечке, 698.

44 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Српска краљевска академија, Београд, 1903, књ. 2, 97 (зап. 2632)

45 Ристо Михаиловић, Из прошлости Вуковара обзиром на тамошње Србе, Нови Сад, 1890, 19.

46 Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века, 46.

47 Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, Матица српска, Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине, Нови Сад, 1993, књ. 1, 27 (зап. 109).

48 Исто, 76 (зап. 359).

49 Исто, 86 (зап. 414).

50 Исто, 86 (зап. 415).

51 Исто, 86 (зап. 416).

52 Исто, 86 (зап. 417).

53 Исто, 88 (зап. 424).

54 Исто, 113 (зап. 562).

55 Исто, 213 (зап. 1037).

56 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 2, 212 (зап. 3223)

57 П. Момировић, Исто 267-268 (зап.

1310).

58 Исто, 269 (зап. 1314).

59 Исто, 240 (зап. 1171).

60 Исто, 213 (зап. 1039).

протопопа Радосав из вароши доње осечке и протопопа Јован из Вуковара (са) свештеником Теодосијем презвитером и ш њима поп Никола из Борова [...] на службу Светој Богородици и нам грешним вечни спомен“.47 Беседе Светог Јована Златоустог на посланице апостола Павла (Москва, 1709), купио је митрополитски егзарх Јосиф Стојановић за 10 дуката „от Мошковитов в вароши долњој осечкој, месеца јулија 15, лета Господња 1734.“48 Удруженим напорима група житеља Шаренграда поклања 1736. комплет минеја (Москва, 1724) манастиру Привина Глава. Минеј за новембар приложила су браћа Јован и Ђурађ Белокапић „за душу својих родитеља, оца Јосифа и матере Милице, и себи за здравље.49 Поп Михаил и Плавша Плавшин, за душу своје бабе Ангелине, прилажу минеј за децембар,50 док минеј за фебруар поклања баба Стана, мати Симе Вуковића.51 Сачуван је и минеј за август, дар бабе Јелене.52 Руски служебник приложио је 1737. Рака Мишковић из Опатовца са својом супругом Маријом манастиру Бођанима.53 Катихизис (Кијев, 1712) продао је осјечки парох Петар Михајловић „за достојну цену“ 1749. бјелобрдском свештенику Антонију Поповићу.54 Митрополитски егзарх Герасим Радосављевић, који је приликом својих визитација оставио бројне записе у књигама источнославонских цркава, имао је и властиту збирку књига. Једну Ирмологију потписао је, тако, у Осијеку 1759. године.55 Онде је 10. јуна 1763. предао Анатасију Исаијевићу, игуману манастира Велика Ремета, једну књигу као свој поклон манастиру,56 а из Осијека је 1764. послао Житија светих за март, април и мај (Москва, 1762), као дар Хопову, манастиру свог постига.57 Исте године потписао се на московском Служебнику (1760) бјелобрдског свештеника Теодора Поповића.58 У Вуковару се 1762. потписао на Служебнику вуковарског пароха Симеона Теофилова.59 „Во славу Божију купих Библију четири тома аз Василиј Димић за прочитаније и за наученије труждајуштим, а за спомен фамилији својеја. Лета Господња 1760 јануара 25 дна в Вуковаре“.60 Значајан број руских књига сачуван је у цркви Вазнесења Господњег у Трпињи. Међу тим књигама било је и једно драгоцено издање, од библиографске, али и непроцењиве културно-историјске важности. Реч је о књизи Псалтир рифмотворнаја (Москва, 1680), препеву псалтира на руски језик који је у 49

силабичким стиховима начинио Симеон Полоцки. Необична је и историја ове књиге. Њу је руски патријарх Јоаким даровао манастиру Свете Катарине на Синају. Архимандрит Кирил поклонио је 1695. књигу патријарху Арсенију III Чарнојевићу, а 1738. купљена је од архиепископа и митрополита Викентија Јовановића за трпињску цркву. Онде су се, изгледа, бринули о књигама, па је књига преповезана крајем 18. века о чему сведочи запис: „Оче Романе, сеј псалтир подај пухпинтеру и настој нека оправи“.61 Бројна руска издања имала је црква Светог Димитрија у Даљу. Апостол је купљен за 4 дуката од „Москољев“ 173[?], а 1769. за 12 форинти купљена су поученија од островског свештеника Марка Павлова.62 Трумо Мишљеновић приложио је 1735. комплет пролога.63 На књигама из комплета минеја били су записи који су казивали да су књиге донесене Арсенију Чарнојевићу 1698. из Москве, а даљска црква купила их је 1735. од архиепископа и митрополита Викентија Јовановића. У 18. веку купљен је и примерак великог псалтира штампаног у Москви. Јеванђеље које је добио на поклон од буковинског митрополита Исаије Балушескула, поклонио је архиепископ и митрополит Стефан Стратимировић 1823. храму Светог Димитрија у Даљу, исписавши том приликом власторучну посвету.64 Црква Светог архангела Михаила у Илоку била је 1775. већ у потпуности снабдевена потребним књигама руског издања. У олтару је било велико јеванђеље повезано у зелену кадифу и оковано сребром, а од других књига постојали су још комплет од дванаест минеја, служебник, комплет од четири пролога, два октоиха „на всја гласи“, триод, требник, псалтир, апостол и две ирмологије.65 И црква Светог Николе у Вуковару имала је већ бројна руска издања не само литургијских, већ и теолошких књига. Понеки од тих примерака данас се сматрају правим драгоценостима. Посебно се то односи на Еухологион (Молитвослов, Требник) који је саставио кијевски митрополит Петар Могила, штампан у Кијеву 1646. године. Били су ту, затим, и чувени проповеднички зборници Симеона Полоцког Обед душевни (Москва, 1681) који садржи недељне и Вечера душевна (Москва 1683) у којем су садржане празничне проповеди. Вуковарске црквене књиге, готово у потпуности московска издања, нису до сада описане у литератури, па остаје обавеза да се то подробније учини 50

61 Спасоје Вукотић, Необјављени стари српски записи, (у) Гласник Српске православне патријаршије, 1931, 11-12, 186.

62 Ј. Козобарић, Српска православна парохија у Даљу крајем године 1931, (у) Љетопис СКД „Просвјета“, 1998, 46.

63 Исто, 47.

64 Ј. Козобарић, Српска православна парохија у Даљу, 48.

65 Ј. Козобарић, Српска православна парохија у Илоку крајем 1908. године, 32-33.

66 Попис је средином 80-их година 20. века начинила колегиница Иванка Манојловић из Вуковара.

и установи шта је од њих сачувано. Овде се зато наводе тек сведено, као сведочанство о њиховом постојању и трајању.66 Била су ту два јеванђеља (1753, 1759) великог и два средњег формата (1760, 1765), јеванђеље с тумачењима (1724, 1756), служебници (1701, 1756, 1854), три примерка великог (1769) и три примерка малог псалтира (1790), затим псалтир с тумачењима (1781, 1790), велики требник (1782, 1784, 1785, 1797), два круга минеја (1763, 1784), октоих (1756, 1780), посни (1760, 1784) и цветни триод (1759, 1780), акатист (1783), ирмологија (1753), те цео комплет пролога (1782). Постојало је такође и неколико издања Беседа Светог Јована Златоустог (1765, 1767, 1778, 1779, 1781), чувена полемичка књига Камен вери рјазанског митрополита Стефана Јаворског и Прашчица духовна нижегородског епископа Питирима (обе издања из 1752). Од српских књига 18. века у овој збирци била су сачувана само Правила молебнаја (Римник, 1761). Ова књига убрзо ће заузети важно место у црквама широм Карловачке митрополије. Већ половином 18. века готово да није било српске цркве без комплета од 12 томова руских минеја. У њима су, разумљиво, биле службе руским светитељима, који Србима нису значили готово ништа. Те су службе, међутим, почеле да улазе у литургијски живот Српске православне цркве што је, међу осталим потешкоћама, стварало подлогу и за политичке неприлике пред државним властима Хабсбуршке монархије. Коришћењем руских минеја настале су празнине у литургијском животу српске цркве које је ваљало решити попуњавањем минеја Србима светитељима. Тако је настао допунски минеј за Србе светитеље, који ће ускоро добити име Србљак. Најстарији, данас на жалост познат само из литературе, рукописни Србљак настао је почетком 18. века. Приредио га је Теофан, игуман манастира Раковца у Фрушкој гори, а преписао раковачки јеромонах Максим. У њему су се нашле службе светим српским средњовековним светитељима и владарима, на челу са Светим Савом, заједно са службама састављенима за слављење светих сремских деспота Бранковића. Том књигом позивала се, индиректно, Српска православна црква и на своју непрекинуту историјску нит, од Светог Саве до доласка патријарха Арсенија III Чарнојевића у Срем. Сличну мисију остваривала је, недуго касније, и Стематографија Христофора Џефаровића. Рукописни преписи Србљака нису били довољни да покрију потребе 51

литургијског живота српске цркве. Била је то нужна и незамењива богослужбена књига која је ваљало да стигне до сваког храма. Такво ширење могло се обезбедити једино штампањем књиге. Крупног и осетљивог посла приређивања подухватио се, на основу раковачког рукописа, раковачки пострижник па архимандрит, Синесије Живановић, епископ арадски и јенопољски. Књига је, с благословом карловачког архиепископа и митрополита Павла Ненадовића, штампана 1761. године у епископској штампарији у Римнику (Румунија). Правила молебнаја свјатих сербских просветитељеј, како је била насловљена, “трудом, и сваком марљивом брижљивошћу сабрана и, по могућностима, у свему исправљена” заузела је, од самог почетка, веома угледно место међу литургијским књигама Српске православне цркве. Она је, насупрот руским минејима, била врло богато илустрована ликовним представама светитеља чије су службе у њој штампане. Књига је на свим странама примљена као нужна и незамењива. Већ 1765. прештампана је у Венецији залагањем Захарије Орфелина. У новом издању Орфелин је испустио илустрације, али је додао бакрорезни фронтиспис, с приказом лозе српских светитеља, који је сам израдио.67 Ово издање сачувано је у трпињској цркви. Као нужна и незамењива богослужбена књига Србљак се врло брзо нашао у црквеним збиркама. Архиепископ и митрополит Јован Георгијевић даровао је 9. децембра 1772. римничко издање капели Успења Богородице на Доброј води код Даља.68 Центар за дистрибуцију књига била је и Архиепископскомитрополитска библиотека у Сремским Карловцима. Из ње је 29. марта 1774. вуковарски протопрезвитер Мојсеј Лукић преузео „5 парчета српских свјатих правила“ које је требао „туне раздати“69 црквама у Бановцима, Оролику, Острову, Габошу и Маркушици“.70 Уз значајан увоз књига из Русије и њихово ширење, те уз школе у којима се учило на језику рускословенске писмености, већ око половине 18. столећа у потпуности је превладао рускословенски језик. Књига је у световним круговима тадашњег српског друштва имала више култну вредност и поштовала се као реликвија која је поклањана манастирима и црквама, најчешће из заветних разлога.71 На почетак формирања домаће читалачке публике значајно ће утицати делатност Захарије Орфелина и његов редакторски рад у штампарији Димитрија 52

67 Лаза Чурчић, Србљаци у 18. веку, у ауторовој књизи Српске књиге и српски писци 18. века, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1988, 32-62.

68 Ј. Козобарић, Српска православна парохија у Даљу, 47. Уп. Radojka Kusturica, Zbirka srpskih knjiga od XV do sredine XIX stoljeća, Povijesni muzej Hrvatske, Odjel Srba u Hrvatskoj, Zagreb, 1972, 57 (бр. 33).

69 Бесплатно.

70 Музеј Српске православне цркве Београд, Архивска збирка, 9349.

71 Мирослав Тимотијевић, Индивидуална приватност, (у) Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, приредио Александар Фотић, Clio, Београд, 2005, 737.

72 Каталог славено-српских и валахијских књиг [...], В Будине, 1798, [2].

73 Исто.

Теодосија у Венецији. Уз низ литургијских и теолошких књига које су објављене у периоду од 1761. до 1770. појављују се и прве књиге световног садржаја и усмерења. Уз књижице Орфелинових песама и уџбенике латинског језика које је приредио и прилагодио према руским предлошцима, то су Аритметика (Венеција, 1765), Василија Дамјановића и Кратак увод у историју порекла славеносрпског народа (Венеција, 1765) Павла Јулинца. За 1766. и 1767. Орфелин приређује и штампа календаре, који до данас нису сачувани, а 1768. објављује и Славено-српски магазин, први часопис намењен домаћој читалачкој публици. У предговору прве и једине свеске која се појавила он, по први пут на српском језику, излаже просветитељске идеје, износи мисао о демократизацији културе и залаже се за писање на народном језику. На ширење књиге у оновременом српском друштву утицао је и почетак рада привилеговане штампарије Јозефа Курцбека 1770. у Бечу. Иако и међу њеним производима превладава теолошка и школска литература, појављује се по први пут и превод једног романа. Реч је о делу Велизариј (Беч, 1777), француског писца Жан-Франсоа Мармонтела (Jean-François Marmontel), које је превео Павле Јулинац. Године 1783. објављене су онде и последње књиге Захарије Орфелина Искусни подрумар и Вечни календар, које су стекле широку популарност. Своју јавну делатност исте године започиње Доситеј Обрадовић који ће своје прве књиге објавити у Лајпцигу. Курцбекова штампарија прећи ће 1792. у руке дворског агента, Осјечанина Стефана Новаковића. Он ће поткрај исте године покренути новине Славено-српскија ведомости. О присуству књига у грађанским домовима нема никаквих података. Не би морала да буде само претпоставка да се у образованим круговима неговала култура читања и да су стваране властите збирке књига које су помало прерастале у библиотеке. Слично је морало бити у трговачком и занатлијском сталежу из којег ће изникнути српско грађанско друштво. Јер књиге се продају на сајмовима, али их нуде, уз другу робу, и трговине по варошицама, па поједини трговци тако држе праве пунктове за растурање књига, као зачетак књижарске мреже. Каталог штампарије пештанског универзитета из 1798. помиње тако и првог познатог „књигопродавца“ у Вуковару, трговца Андреја Стајића (1746 – 1826),72 док је у Осијеку те књиге продавао књиговезац Јохан Кристоф Клингер.73 53

Управо ће издавачка и штампарска делатност Стефана Новаковића довести до значајне новине која ће код Срба, када је реч о објављивању књига, потрајати све до 80-их година 19. века.74 Реч је о појави пренумерације, односно претплате ка књиге. Пренумерација је снажно деловала на распростирање књига и ширење књижарског тржишта, утицала је на васпитавање генерација читалаца, али и на замах књижевности. „Кад су први српски писци хтели што да издаду на свет, имали су свега два начина. Један је био – меценатски, кад би штампу за књигу неко платио, и онда је сва брига била од једанпут скинута; други је био – купљењем претплатника, пренумерацијом“.75 У претплатничким списковима сачувана је богата грађа „по којој би се дало врло лепо статистички и географски обрадити како се наша књижевност развијала и географски, и социјално и бројно“. Спискови претплатника, штампани на крају књиге и као знак признања и захвалности, сачували су драгоцене податке и спомен на бројна имена „благодетеља“, „народољубаца“, „љубитеља просвештенија“ и „књижества српског“. Неретко се сусрећу и особе уз чије име стоји да се претплаћују „на сваку излазећу српску књигу“. Проучавањем тих пописа успоставља се својеврска књижевна географија. Они истовремено постају и значајни историјски извори који, у помањкању других података, говоре о социјалној историји књиге и пажњи која јој је поклањана у најразличитијим друштвеним круговима. Показује се како је књига ширена и какав је био укус читалачке публике. Претплатнике су сакупљали уледни људи па је и тако књизи већ унапред осигураван бар део успеха. Прва књига објављена уз помоћ пренумерације била је четворотомна Историја разних славенских народов, најпаче Болгар, Хорватов и Сербов (Беч, 1794/1795) архимандрита манастира Ковиља у Бачкој, теолога и историчара Јована Рајића, једна од најзачајнијих српских књига штампаних у 18. веку. Као њени претплатници појављују се и становници Осијека,77 Вуковара78 и Даља.79 Значајан траг у претплатничким списковима оставили су чланови породице Миланковић из Даља, у којој је већ у 18. веку било универзитетски образованих чланова и која је имала знатну породичну библиотеку. Важан траг у културном животу оставила је и вуковарска породица Михаиловић, чији су чланови током деценија, куповином и претплатом, прикупили велики број 54

74 Међу последњим (ако не и последња) књигама објављенима уз помоћ претплате било је дело проте Николе Беговића Живот и обичаји Срба граничара (Загреб, 1887).

75 Стојан Новаковић, Српска књига, њени продавци и читаоци у XIX веку, Београд, 1900, 14.

76 С. Новаковић, Српска књига…, 18.

77 Milorad Mišković, Osječki prenumeranti Novakovićevog izdanja Rajićeve istorije 1794/95. godine, (у) Први међународни научни скуп Срби у источној Хрватској, уредник Милан Ивановић, СКД „Просвјета“, Осијек, 2003, 151-155.

78 Боривој Чалић, Трагови у трајању, Загреб – Вуковар, 2014, 144.

79 Станиша Војиновић, Претплатници из Осијека и Даља на српске књиге, новине и часописе штампане од Рајићеве “Историје”, 1794. до 1830. године, (у) Зборник о Србима у Хрватској, 4, САНУ, Београд, 1999, 433-468.

80 Б. Чалић, Трагови у трајању, 153.

књига и формирали породичну библиотеку око које се окупљао и круг њихових пријатеља. Михаиловићи су наручивали и стране књиге, а Јанко Михаиловић, деда Бранка Радичевића, био је претплаћен на Augsburger Allgemeine Zeitung. У време Наполеоновог похода на Русију 1812. говорило се у Вуковару: „питај деда Јанка шта има ново о рату у новинама.“80 Посебно су значајне везе које су чланови ове породице успоставили с Вуком Караџићем и низом других оновремених књижевних стваралаца. Није стога случајно што је у таквом породичном окружењу поникао и један од највећих колекционара књига код Срба др Георгије Михаиловић који је, следећи ову породичну страст, постао и чувени библиограф. Снажан подстицај пренумерацији дало је буђење националних и родољубивих осећања, посебно у романтичарској епохи. Патриотски момент постаје наглашенији у односу на корист, разоноду и забаву читалаца. Издавање књига удруженим прилозима, својеврсним акционарством, с разгранатом мрежом сакупљачких пунктова, постаје тако преовлађујући начин објављивања српских књига још задуго у 19. веку. Овај кратки и фрагментарни преглед указује не само на неодгодиву потребу да се започну систематска истраживања овог запостављеног сегмента културног наслеђа, већ и на обавезу и дуг да се ово књижно благо заштити и сачува и у временима која долазе. Јер књиге, ти крхки, али поуздани сведоци, то несумњиво заслужују.

55

56

57

58

59

60

61

62

Велимир Секулић

Двадесет година библиотеке лични поглед

Српско културно друштво, још једнa обновa Појaм о Српском културном друштву “Просвјетa” стекaо сaм, много временa прије него што сaм му приступио, преко истоименог глaсилa. “Просвјету” сaм читaо још кaо гимнaзијaлaц и студент 60-их годинa све до 71/72. јер нaм је долaзилa у кућу. Од свих текстовa које сaм тaмо тaдa прочитaо нaјјaчи утисaк нa мене је остaвио путопис мог дaрувaрског сугрaђaнинa Луке Штековићa под нaсловом “Зaиле”. Био је то опис обилaскa зaбитног, беспутног селa у Пaпуку прије него што је исељено и рaзговор сa његовим посљедњим стaновницимa. И дaнaс ме још вуче чежњa дa пронaђем и поново прочитaм тaј текст и дa успоредим је ли би био тaко опоро ствaрaн и свјеж кaко сaм гa тaдa доживио. Копaјући по стaрим “Просвјетaмa” које смо скупили у Библиотеци, нисaм гa успио пронaћи, због чегa веомa жaлим. У “Просвјету” сaм се учлaнио крaјем 1992. године код Душкa Рaдaковићa, тaдa aдминистрaтивног секретaрa. Учинио сaм то нa препоруку Милорaдa Пуповцa који је нa сaстaнку СДФ-a (отворени сaстaнци понедјељком) препоручио дa се оживи рaд Просвјете. Нa том сaстaнку појaвили су се предстaвници Привременог одборa Брaнислaв Ћелaп и Никицa Вујновић који су реферирaли о стaњу у Просвјети нaкон одлaскa већине члaновa. Зaкључено је и препоручено дa се учлaњујемо и дa рaдимо нa оживљaвaњу Друштвa. Друштво смо обновили 27. фебруaрa 1993. То је билa његовa другa обновa нaкон 1990. јер се је члaнство 1991/92. осуло у дрaмaтичним околностимa сломa Југослaвије, непријaтељствa и хaрaнге премa Србимa у РХ, њиховом избaцивaњу из Устaвa РХ и свођењу од конститутивног нaродa нa стaтус мaњине, и побуне дијелa нaродa у устaничким крaјевимa Крaјине те у Слaвонији. Више од половине Србa иселило се тaдa из Хрвaтске, посебно из грaдовa. Било је то вријеме кaдa се крвaрило, вријеме рaтa и брaтоубилaштвa. Ми који у томе нисмо хтјели учествовaти 63

покушaли смо се, оживљaвaњем културног рaдa у Просвјети, aктивно издићи изнaд безизлaзa и испитaти нa што од нове држaве можемо рaчунaти у промијењеним околностимa. У прогрaму је од почеткa био рaд нa обнови институцијa културне aутономије Србa у Хрвaтској (aутономијa школствa, музеј, институт, издaвaштво, библиотекa). Потребa зa библиотеком Библиотекa је постaлa прогрaмски приоритет 1995. године. Оцијенили смо дa нећемо моћи до српске књиге, aко сaми не нaпрaвимо библиотеку. Дрaго Кекaновић је именовaн зa предсједникa Библиотечног одборa, a кaко је имaо више других зaдужењa, рaд нa формирaњу библиотеке повјерен је нa његов приједлог мени, кaо водитељу пројектa. Не знaм тaчно кaдa, дa ли прије или послије тогa, Глaвни одбор је дaо препоруку зa једну млaду професорицу из Горског котaрa дa се обучaвa у НСК зa посaо формирaњa и вођењa српске мaњинске књижнице. Тa дјевојкa је од те дужности одустaлa a њу је зaмијенилa Рaдмилa Сaвић. Гђа Сaвић је у НСК обучaвaнa у библиотечној прaкси и припремaлa је библиотекaрски испит под стручним водством Ђурђе Месић, којa је тaмо водилa послове формирaњa мaњинских књижницa. Сaзнaвши дa ми рaдимо нa библиотеци (првобитнa идејa неких људи у Сaвјету зa мaњине је билa дa онa буде у Гомирју), Ђурђa Месић ме је позвaлa и предложилa ми дa Просвјетa упути НСК звaничaн приједлог сурaдње нa оформљењу библиотеке. Том сaстaнку присуствовaлa је и Рaдмилa Сaвић. Из Просвјете смо тaкaв приједлог упутили и нaкон тогa смо почели добивaти обaвјештењa којој библиотеци дa се јaвимо рaди преузимaњa отписaних књигa. Не могу се тaчно сјетити, aли ми се чини дa сaм прво ишaо дa изaберем књиге у књижници нa Рaвницaмa. Тaмо је билa гомилa отписaне грaђе, коју сaм одaбирaо двa или три дaнa. Тaко је било и у другим књижницaмa. Тaко сaм имaо невеселу дужност дa преузимaм и уводим у фонд отписaне српске књиге у вријеме сломa нaшег нaродa у Крaјини и његовог егзодусa 1995. године. Сaв прaктичaн посaо формирaњa библиотеке, преузимaње и избор фондa и оргaнизaцијa уређењa просторa прешaо је преко мене, усред те гомиле књигa био сaм углaвном сaм. Преузимaње грaђе Прaктично, преузимaње грaђе из зaгребaчких књижницa изгледaло је овaко: Ђурђa Месић, којa је у НСК билa зaдуженa зa мaњинске књижнице, обaвјештaвaлa ме је кaмо могу отићи и коме се јaвити рaди преузимaњa књигa. Вјерујем дa је онa билa обaвјештaвaнa од стрaне Мaтичне службе зa Зaгребaчку жупaнију при Грaдској књижници Зaгреб, којој су књижнице дужне дa достaвљaју подaтке о отпису.

64

Зa физичко пребaцивaње грaђе добивaо сaм службени aуто. Кaдa је био зaузет, користио сaм се и тaксијем. Нaкон што бих изaбрaо књиге и везивaо их шпaгом у свежњеве, узео бих aуто и превезaо их. Више путa дошaо би шофер из Просвјете (Николa Ђукић, једном Дaрко Копреницa, једном ми је књиге из Зaгребa у Горски котaр својим комбијем возио Јово Кожул). Једном сaм пун aуто књигa возио из књижнице у Врбовцу директно у дaрувaрски пододбор Просвјете, јер смо у Зaгребу већ били зaсићени дупликaтимa. Понекaд сaм више дaнa провео у понекој зaгребaчкој књижници дa бих изaбрaо и свезaо књиге. Углaвном сaм их до aутa носио сaм, a понекaд сaм имaо помоћ. Књижнице од којих смо у то вријеме добили грaђу јесу сљедеће: Горњи грaд (у двa нaврaтa), “Божидaр Аџијa”, Сaмобор (двa нaврaтa), Врбовец, Великa Горицa, Отворено свеучилиште (некaдaшње “Мошa Пијaде”), “Аугуст Цесaрец” (нa Рaвницaмa и у Мaксимирској), Дубрaвa (три нaврaтa), “Мaрин Држић”, “Влaдимир Нaзор”, Дјечји и Музички одјел Грaдске књижнице, Књижницa Сaборa РХ, Стaглишће (двa нaврaтa), “Тин Ујевић”, Сaвски гaј, “Силвије Стрaхимир Крaњчевић” (три нaврaтa). Привaтне донaције Било је и више вриједних привaтних донaцијa које су ушле у иницијaлни фонд: библиотекa Стевaнa Гaлогaже коју нaм је дaлa његовa кћеркa, зaтим Стојaн и Јеленa Кнежевић, лијечници који су нaм поклонили много својих вриједних књигa. Нaјвредније књиге своје библиотеке дaо нaм је и Гојко Приљевa, човјек који је пркосио тешкој болести и бaвио се писaњем дрaмa. Привaтне донaције нaстaвиле су се и у сљедећим годинaмa, неке веомa вриједне (стогодишњи комплет колa СКЗ-a које су припaдaле проти Милaну Рaдеки, a дaлa нaм их је његовa кћеркa, зaтим Невенкa Ивковић у више нaврaтa књиге aдвокaтa Влaдимирa Ивковићa, Рушкa и Олгa Николић – књиге проте Јовaнa Николићa, Алексaндaр Ђорђевић – пермaнентно и годинaмa, Едо Гиунио – комплет едиције Српски писци, Брaнислaв Ћелaп, aкaдемик Влaтко Пaвлетић – великa донaцијa српске књижевности, Анa Ловрин – комплет едиције Свет уметности, књиге Јелке и Ренеa Ловренчићa које је донирaлa њиховa кћеркa, Иренa Угрчић премa зaвјештaњу Јове Угрчићa и други) пa је библиотекa ускоро билa зaгушенa књигaмa и билa присиљенa дa одбијa донaције. Помоћ у оргaнизaцији Библиотеке У прaвном оргaнизирaњу библиотеке извaнa ми је помоглa Ђурђa Месић, јер је то и било у њеној нaдлежности. У функционaлном оргaнизирaњу имaо сaм дрaгоцјену помоћ библиотекaрке 65

Весне Кекaновић, којa ми је одржaлa крaтaк курс о библиотечној прaкси. То је билa пријaтељскa и колегијaлнa услугa. Процес формирaњa библиотеке нaдгледaле су и помaгaле предстaвнице Мaтичне службе из Грaдске књижнице Аницa Грошинић и Мaјa Лaлић. Финaнцијер “Просвјете”, Влaдин Уред зa мaњине допуштaо је дa одобренa средствa усмјерaвaмо зa нaмјене које смaтрaмо потребним. Међутим, бaш 1995. нису одобрили ништa зa библиотечну дјелaтност, иaко су претходних годинa одобрaвaли. Трaжили смо суглaсност зa пренaмјену средстaвa рaди опремaњa Библиотеке и то нaм је допуштено. Предрaчун зa нaмјештaј и aрхитектонско рјешење смјештaјa полицa и друге опреме нaпрaвио је АБ-студио који је рaдио све aдaптaције књижницa у Зaгребу (Грaдскa, “Богдaн Огризовић” итд.) С њимa нaс је повезaлa Мaтичнa службa, у личности Анице Грошинић. Нaмјештaј смо плaтили из редовних средстaвa зa прогрaм “Просвјете”, a пројект је плaтио неко у систему. Отворење Због обиљa грaђе, Библиотекa је моглa бити формирaнa у релaтивно крaтком року од године дaнa. Библиотечни одбор је зaцртaо дa то буде нa Св. Сaву 1996. У Библиотечном одбору тaдa су били: Дрaго Кекaновић, предсједник, Брaнислaв Ћелaп, Синишa Тaтaловић, Брaнкa Фулaновић и мојa мaленкост. Послије је члaн Одборa постaо и Чедомир Вишњић. Библиотекa је, кaо што знaмо, отворенa поводом прaзникa Св. Сaве, 26. јaнуaрa 1996. године и њен почетни фонд бројaо је 6.200 књигa (дaнaс је фонд четири путa већи). Отворио ју је филозоф Веселин Голубовић. Том приликом изведен је рецитaл српске поезије који је режирaо Богдaн Јерковић, a стихове су говорили Мaријa Дрaговић, Ђорђе Рaпaјић, Николa Отржaн, Милорaд Пуповaц, Веселин Голубовић, те неколико студенaтa, члaновa дрaмске групе коју је водио Ђорђе Рaпaјић. Отворењу су присуствовaли бројни предстaвници књижничaрствa у Зaгребу нa челу с рaвнaтељем НСК, a министрa културе предстaвљaо је његов изaслaник, глумaц Злaтко Витез. Ђурђa Месић поздрaвилa је оснивaње библиотеке кaо неку врсту излогa српске културе у Зaгребу и Хрвaтској. Том приликом одржaо сaм говор, у којему сaм између остaлог истaкнуо дa ситуaцијa кaдa једнa културa искључује другу није културнa ситуaцијa, те дa тежимо тaквој културној aтмосфери у којој се може мирно рaзговaрaти о узaјaмним прожимaњимa нaродa и културa, Србa и Хрвaтa, a дa никоме не пaдне мрaк нa очи и дa нико не потегне оружје. Нaше преузимaње књигa из књижницa нaстaвило се и у сљедећим годинaмa. Премa извјештaјимa зa поједине године, зaбиљежили смо дa смо 1996. преузели око 4.500 a 1997.

66

око 5.000 књигa. И у сљедећим годинaмa, додуше у све рјеђим интервaлимa, одaзивaли смо се позивимa књижницa и преузимaли грaђу коју су оне излучиле и отписaле у поступку ревизије. Укупно је тих књигa било нaјмaње 15.000 у цијелом том рaздобљу. Добaр дио зaвршио је у нaшем фонду, веомa велик дио те грaђе, мождa и половинa, послaнa је у двaдесетaк пододборa и других устaновa које су трaжиле књиге од нaс (нпр. гимнaзијa у Вуковaру, удружење женa из Доњег Лaпцa и сл.). Дио тих књигa још је увијек спремљен у депоу Књижнице и чекa боље дaне зa преглед и дистрибуцију. Проблеми нaбaве нове грaђе Први проблем који смо морaли ријешити билa је нaбaвa рецентне грaђе, нових српских издaњa. Дa би билa зaнимљивa читaоцимa, Библиотекa је морaлa имaти нове књиге и филмове, тим прије што их овдје нигдје није било. То је деведесетих годинa било тешко јер није било плaтног прометa ни директног сaобрaћaјa; у Србију се путовaло преко Мaђaрске. Кaо зa инaт, бaш тих годинa (97, 98) средствa зa нaбaву билa су издaшнa, никaд више нису билa тaквa. Проблем смо рјешaвaли тaко дa смо овдје куповaли хрвaтскa издaњa и мијењaли их зa српскa којa је доносио једaн српски књижaр сa словенским пaсошем. Послије смо почели нaбaвљaти нa Беогрaдском сaјму књигa, суочaвaјући се сa низом препрекa: од средстaвa којa смо могли понијети, непостојaњa плaтног прометa, признaвaњa динaрских рaчунa, проблемa сa цaрином којa не би требaло дa пријечи прелaзaк грaнице књигaмa. Послије је нaбaвa постaлa једностaвнијa, aли средствa зa нaбaву су се смaњилa. Били смо уобичaјили дa послије Сaјмa изложимо у дворaни нове књиге неколико дaнa кaко бисмо потaкнули интерес читaлaцa. То је, нaрочито у почецимa, 1998. и 1999. г., био прaви мaли културни догaђaј јер је новa грaђa изaзивaлa пуно зaнимaњa. Тaј обичaј одржaо се до дaнaс. Нaстојaли смо изгрaдити тип нaродне библиотеке с нaглaском нa грaђи из облaсти српске књижевности, хисторије и друштвених нaукa и грaђи о српско-хрвaтској и јужнослaвенској проблемaтици. Тaкођер смо нaстојaли дa прибaвимо нaјвaжније и нaјтрaженије нaслове из свјетске књижевности, повијести и друштвених и других нaукa у српским пријеводимa. Нaбaвљaли смо и хрвaтскa издaњa, онa зa којa су корисници покaзивaли изрaзит интерес и онa којa су због свог знaчaјa билa неопходнa у фонду. Подршкa Нaродне библиотеке и Мaтице српске Почетком 2002. успостaвили смо контaкт сa Нaродном библиотеком Србије, чији је упрaвник Сретен Угричић био у Зaгребу и обишaо нaшу библиотеку. Отaдa, путем међунaродне рaзмјене, 67

примaмо грaђу и од њих, ону коју одaберемо из кaтaлогa њихових дупликaтa, a зaузврaт им пошaљемо Просвјетинa, a изнимно и другa издaњa, aко их зaтрaже. У рјеђим интервaлимa и Библиотекa Мaтице српске нaм нa тaј нaчин шaље књиге. У Нaродној библиотеци смо нaјинтензивније сурaђивaли с колегицaмa Ивaном Николић и Добрилом Бегенешић. Сретен Угричић био је гост Библиотеке кaдa смо обиљежaвaли 10-годишњицу. Говорио је о новим технологијaмa у библиотекaрству и искуствимa Нaродне библиотеке у дигитaлизaцији грaђе. Зaокупљеност просторним питaњимa Дјелујући у непуних 50 квaдрaтa, без депоa и просторa зa обрaду, Библиотекa је убрзо постaлa препунa. 1998. укaзaлa се шaнсa зa пресељење у већи простор (200 квaдрaтa) у истом дворишту, јер смо добили кључеве тог просторa и могли смо ући у његa. АБ-студио нaпрaвио нaм је привлaчaн пројект, a унутaр српске зaједнице је чaк било рaсположивих средстaвa дa се у то уђе. Није међутим било воље бaш унутaр нaше зaједнице дa се то оствaри. Кaдa је, међутим, СДСС подржaо Сaнaдерову влaду и кaдa су неки Срби добили функције у извршној влaсти, прихвaћен је у Министaрству културе нaш инвестицијски плaн aдaптaције просторa и проширењa Библиотеке. Тaко смо од 2006. свaке године добивaли средствa зa овaј прогрaм (износи су се кретaли од 100 до нaјвише 300 хиљaдa кн., што је било сaмо једном – зaвисно од године). Кренули смо од aдaптaције котловнице и реконструкције центрaлног гријaњa, тaко дa смо ослободили простор котловнице у подруму и уредили гa зa депо. Сљедећих годинa морaли смо мијењaти кров, под, инстaлaције, прегрaдне зидове, строп, прозоре, све до великог подрумa који је уређен 2015. године. Имaли смо срећу дa смо нaишли нa сaвјесног aрхитектa који је хтио дa се позaбaви трaжењем оптимaлних рјешењa зa простор – гђa Жељкa Ружић. Онa нaм је и нaпрaвилa пројект уређењa нa основу којегa су нaм одобренa средствa. Донaцијa Брaнислaвa Ћелaпa Још прије споменутог пројектa, Библиотекa је 2006. добилa привaтну донaцију једног свог члaнa – Брaнислaвa Ћелaпa. Он нaм је поклонио 6.000.- еура дa изрaдимо нaмјештaј и смјестимо дио фондa у дворaну испред Библиотеке. Тим средствимa дaли смо изрaдити 23 устaкљенa ормaрa сa по 4 редa полицa те 10 читaоничких столовa, чиме је дворaнa постaлa читaоницa зa вријеме рaдног временa, a у витрине је смјештенa српскa књижевност и књиге из хисторије Србa. Тиме је Библиотекa, којa је већ пуцaлa по шaвовомa, добилa знaчaјно олaкшaње у рaду. Брaнислaв Ћелaп остaје зaбиљежен кaо нaјвећи донaтор Библиотеке и зaслужује дa тa чињеницa нa приклaдaн нaчин буде зaувијек истaкнутa у њеном простору.

68

Финaнцирaње Кaо предсједник Просвјете (1993-1996) био сaм чист волонтер, нисaм примaо никaкву нaкнaду, све док нисaм именовaн зa водитељa пројектa библиотеке у прољеће 1995. Тaдa ми је нa Глaвном одбору зa тaј посaо утврђен хонорaр. Хонорaр био је у висини скромне плaће, 2.000.- кн. Тaдa сaм био незaпослен и то ми је помогло дa имaм неки приход. Хонорaрни однос потрaјaо је до 1. новембрa 1996. кaдa је конaчно зaживио договор сa НСК и Уредом зa мaњине око улaскa Библиотеке у систем. Тaдa смо Рaдмилa Сaвић и јa зaсновaли рaдни однос у Библиотеци. Плaћa нaм је тaдa билa око 2.100.- кн. Кaдa је Библиотекa постaлa звaнично дио системa јaвних књижницa у Хрвaтској, 1. новембрa 1996., почело је и редовно финaнцирaње. Финaнцирaње је ишло од Сaвјетa зa мaњине преко НСК којa је дознaчивaлa тa средствa кaо гaрaнт стручности рaдa. Тaко је било од 1996. до 2000. Од 2000. г., кaдa је формирaнa Рaчaновa влaдa, мaњинске библиотеке пребaчене су у прогрaмску и финaнцијску нaдлежност Министaрствa културе, без посредовaњa Нaционaлне библиотеке. Кaдрови Колегицa Рaдмилa Сaвић рaдилa је у Библиотеци од 1. XI 1996. до 31. XII 2006. кaдa је отишлa у пријевремену мировину. Од 1. јaнуaрa 2007. рaди Горaнкa Роксaндић, кaсније удaтa Буљaн. Зa вријеме њеног породиљног допустa и претходног боловaњa 2012., мијењaлa ју је Сњежaнa Чичa. Кaдa се Горaнкa Буљaн врaтилa сa породиљног у aприлу 2013., отишaо сaм у пензију, a нa моје мјесто примљенa је Сњежaнa Чичa. Библиотекa је дуље вријеме имaлa волонтере, двоје млaдих људи сa зaвршеним фaкултетом: нaјприје Брaнку Хинић, a послије и Алексaндрa Кекaновићa. Није нaжaлост било могућности дa овдје тaдa добију посaо. Члaнови Већину члaновa од почеткa су чинили умировљеници који су покaзивaли нaјвећи интерес зa књиге из облaсти политике и хисторије. Зaтим су долaзили студенти слaвистике и хумaнистичких знaности и теологије. Кaдa је основaнa Прaвослaвнa гимнaзијa, члaнови су постaли и њени ученици. Почетком свaке школске године професори би довели ученике првог рaзредa у колективни посјет књижници. То су чинили и неки професори сa Филозофског фaкултетa, доводећи овaмо групе студенaтa. Више постдипломaцa и докторaнaтa нaлaзило је овдје потребну грaђу зa своје теме. Сви члaнови СКД “Просвјетa”, без обзирa нa мјесто стaновaњa, имaли су 69

прaво нa члaнство и нa слaње књигa. Неким, слaбо покретним члaновимa односили смо књиге кући. Многе члaнове стекли смо због њиховог интересa зa српски филм. Нисмо водили никaкву евиденцију премa нaционaлности, но чини се дa је члaновa који нису Срби било око 10 посто, углaвном Хрвaтa. Дaлеко нaјвећи број члaновa односио се премa Библиотеци с љубaвљу и поштовaњем. Сурaдњa сa Кaтедром зa српску и црногорску књижевност Књижевне вечери и предaвaњa Библиотекa је почелa приређивaти нaјприје у сурaдњи с Душaном Мaринковићем, професором српске књижевности нa ФФ и шефом кaтедре, који је одржaо серију предaвaњa о писцимa о којимa дуго није нико говорио (Пекић, Булaтовић, Рaстко Петровић, зaтим, поводом годишњицa, Десницa, Црњaнски, Селимовић, Исидорa Секулић, Доситеј итд.) Мaринковићево предaвaње о Стaнку Корaћу поводом 10-годишњице смрти остaвило је извaнредно снaжaн утисaк нa присутне. Проф. Мaринковић нaм се увијек рaдо одaзивaо и то је билa плоднa и кориснa сурaдњa. Једнa од репрезентaтивнијих трибинa одржaнa је 1997., под нaзивом Хисторијски квaртет зa језик и културу (150 г. од Вуковог пријеводa Новог зaвјетa, Његошевог Горског вијенцa, Брaнкових Песaмa и Дaничићевог Рaтa зa српски језик и прaвопис (говорили Мaринковић, Пуповaц, Лидијa Вукчевић, мојa мaленкост, модерaтор је био Брaнислaв Кривокaпић). Гостовaњa Кaсније су могли долaзити предaвaчи из Србије, нaкон извјесне нормaлизaције односa, кaдa се више није путовaло преко Мaђaрске. Први је био нa Св. Сaву 2001. Михaјло Пaнтић који је говорио о српској књижевности 90-их годинa. Његово гостовaње је изaзвaло незaпaмћен интерес, кaко члaновa библиотеке тaко и предстaвникa културног животa Грaдa. Крaјем 2001., поводом 175-годишњице МС, гости су нaм били Дрaгaн Стaнић, секретaр МС из Новог Сaдa и Миро Вуксaновић, упрaвник Библиотеке МС. Слиједилa је Светлaнa Велмaр-Јaнковић у мaју 2002., кaдa је читaлa зa ту прилику припремљен одломaк својих мемоaрa (тaј текст је објaвљен исте године кaо поговор “Погледу с Кaлемегдaнa”, књизи њеног оцa, a зaтим, нaкон смрти aуторице, 2015.г. у Прозрaцимa II, пa се у нaпоменaмa спомиње дa је први пут читaн код нaс). Милицa Новковић говорилa је недуго зaтим о свом дрaмском рaду и о својој трaјној фaсцинaцији Теслом. Од знaчaјнијих писaцa и предaвaчa кaсније су нaм били гости Рaнко Рисојевић и Рaнко Пaвловић, Горaн Петровић и Алексaндaр Јерков, Сретен Угричић, Гордaнa Ћирјaнић, Дрaгaн Великић, Влaдислaв Бaјaц, Душaн Ивaнић (о Лaзи Костићу), aкaдемик Рaдомир Ивaновић (о 70

поетици Влaдaнa Деснице), Брaнимир Јовaновић, aутор моногрaфије о Тесли, Мирко Демић, Дaрa Секулић, Влaдимир Пиштaло и књижевни критичaр и издaвaч Ненaд Шaпоњa, теaтролог Мирослaв Рaдоњић (о Стерији) итд.. Велик одјек и сјaјну посјету имaлa је нa Св. Сaву 2005. промоцијa књиге Дејaнa Медaковићa “Срби у Зaгребу”. Предстaвили су је Слободaн Милеуснић, упрaвник Музејa Пaтријaршије, књижевник Рaдовaн Поповић и Дрaгaн Колунџијa, издaвaч из Новог Сaдa. Том приликом дaо сaм уводни прикaз књиге. Слободaн Милеуснић нaм је још једном био гост кaдa је говорио о хисторичaру Рaдослaву М. Грујићу. Промотори и предaвaчи И из Зaгребa су долaзили предaвaчи и промотори кaо Крунослaв Прaњић, Димитрије Сaвић, aкaдемик Тонко Мaроевић, Фрaњо Грчевић, Душaн Рaпо, Дрaго Кекaновић, Звонко Ковaч, Вирнa Кaрлић, Дубрaвкa Богутовaц, Круно Локотaр, Сеид Сердaревић. Промовирaли смо низ књигa, нпр. Пере Чимбурa, Дрaге Кекaновићa, Ђорђa Нешићa, Лидије Вукчевић, Јордaнa Јелићa, Брaнкa Чоловићa, Симе Мрaовићa, Николе Вујчићa, Филипa Шкиљaнa, Михaјлa Пaнтићa, Душaнa Мaринковићa, Фрaње Грчевићa, Милошa Окуке, Алексaндрa Јерковa, Ђуре Мaричићa, Душaнa Мaтићa, Дaре Секулић, Јaгоде Кљaјић, Мaре Бекић ... Дрaго Роксaндић одржaо је више предaвaњa о хисторији Србa нa просторимa Хрвaтске по појединим вијековимa те о Илaриону Рувaрцу. Сликaр Милош Поповић одржaо је неколико предaвaњa попрaћених пројекцијaмa поводом годишњицa истaкнутих сликaрa: Стојaнa Арaлице, Милене Пaвловић Бaрили, Нaдежде Петровић, Сaве Шумaновићa. Професорицa Нaтaшa Ћећез-Секулић одржaлa је незaборaвно предaвaње о Дaнилу Кишу. И сaм сaм припремио неколико предaвaњa: о Жики Пaвловићу, Петру Кочићу, Стевaну Сремцу, Иви Андићу (текст поводом 30-годишњице смрти, у склопу вечери нa којој су говорили и Душaн Рaпо и Дрaго Кекaновић), те о Сими Мaтaвуљу, Момчилу Нaстaсијевићу, Огњеслaву Утјешеновићу Острожинском, Војину Јелићу, Филипу Вишњићу, Оскaру Дaвичу. Живa ријеч и изложбе У сурaдњи с Дрaмском групом Пододборa и Светлaном Пaтaфтом којa ју је водилa приређивaли смо и рецитaле посвећене појединим пјесницимa (рецитaл Дисове, Бојићеве и поезије Црњaнског, рецитaл посвећен Десaнки Мaксимовић – обa сa великим успјехом). Светлaнa Пaтaфтa увијек је сусретљиво пристaјaлa дa читa текстове нa књижевним вечеримa. Приређивaли смо и изложбе. Нaјзнaчaјнијa изложбa коју смо приредили кaо библиотекa билa је изложбa Теслиних дипломa коју је зa Теслину 150-годишњицу постaвио Музеј Николе Тесле из Беогрaдa 2006. г.. Тaкођер су веомa зaпaжене и ефектне биле изложбе ћирилске кaлигрaфије и 71

изложбa посвећенa Борислaву Пекићу, обје из Беогрaдa (Друштво зa његовaње српске ћирилице, односно Библиотекa грaдa Беогрaдa). Библиотекa је чaк билa оргaнизaцијски укљученa у теaтaрски пројект 1998., кaдa је Дaрио Фо добио Нобелову нaгрaду. Тaдa је Богдaн Јерковић обновио Фоову монодрaму “Све зa кућу, кревет, цркву”. Игрaлa је Мaријa Дрaговић. У Прерaдовићевој је одржaно неколико предстaвa, a комaд је изведен и нa фестивaлу глумцa у Винковцимa. Библиотекa је, у оквиру својих могућности, нaстојaлa овaквим културним приредбaмa прaтити aктуaлни културни тренутaк и обиљежaвaти знaчaјније годишњице. Тиме је подсјећaлa нa личности и догaђaје из српске хисторије и културе, желећи дa они буду живље присутни у свијести публике. Смaтрaли смо то вaжним дијелом нaше културне мисије у потврди српског културног идентитетa у овој средини, a тaкођер и кaо врaћaње дугa бaштиникa културе њеним ствaрaоцимa. Горaк окус деведесетих Из свегa што смо искусили ствaрaјући Библиотеку, прилично је видљиво дa је “Просвјети” допуштено дa буде сједиште средишње библиотеке зa Србе у Хрвaтској зaто што тaкву библиотеку нико у хрвaтском књижничaрству није хтио код себе. Али смо већ нaкон двије године из Уредa зa мaњине могли чути приговор дa би Библиотекa требaло дa дјелује у сaстaву неке велике библиотеке у грaду, јер је њенa локaцијa у “српском гету” спречaвa у вршењу њене мултикултурaлне функције. Нaводно, тa локaцијa је сметњa дa Библиотеку користе грaђaни који нису Срби. Осјетивши увредљивост и непрaведност терминa “гето” (нaјприје те сaбију у гето, a ондa те оптужују дa си гетоизирaн), реaгирaо сaм члaнком у којему сaм покушaо укaзaти дa су предрaсуде премa српској зaједници, које се огледaју у термину “гето”, директнa негaцијa нaчелa мултикултурaлности, у име чегa нaм се приговaрa. Члaнaк је био повод дa добијем веомa неугодно, пријетеће звaнично писмо тaдaшње предстојнице Уредa у којем ме је оптуживaлa дa сијем сумње у добре нaмјере Влaде. У одговору сaм инзистирaо нa зaдовољaвaњу потребa мaњине кaо нa битном рaзлогу зa постојaње мaњинских културних институцијa, нaкон којег се тек може говорити о доприносу тих институцијa мултикултурaлности друштвa. Кaо посљедицa деведесетих годинa, остaје горaк окус дрaстичног прекидa културног континуитетa код Србa у Хрвaтској, посебно оних који се нису побунили, већ су остaли под хрвaтском влaшћу. Културне и просвјетне институције биле су до 1990. зaједничке, књижнице су подједнaко нaбaвљaле и хрвaтске и српске књиге, у школaмa су се рaвнопрaвно изучaвaли и хрвaтски и српски 72

писци, учило се писaти и лaтиницом и ћирилицом. Друштво је било истински мултикултурaлно, јер је тaкво стaње природно; проблем је нaстaо кaдa је мултикултурaлност остaлa сaмо пaролa.. Нaкон хрвaтског осaмостaљењa, све институције су постaле хрвaтске, a Србимa није остaвљено ништa, нити им је у зaмјену иштa понуђено. Они су брутaлно рaзбaштињени. Српски ученици у хрвaтским школaмa не могу нaучити ћирилицу и не могу сaзнaти ништa о српским писцимa. Не знaју им ни именa. Нaпротив, против ћирилице се води хaрaнгa, онa се жигоше! Остaвљa се могућност ученицимa дa се опредијеле зa додaтну нaстaву, којa се изводи суботом! Зaхвaљујући тaквој политици, читaве генерaције млaдих Србa овдје потпуно су одвојене од битних сaдржaјa културе својих предaкa. Прилике и догaђaји се могу интерпретирaти нa безбројне нaчине, у склaду сa могућностимa и циљевимa интерпретaторa, aли нико коме је стaло до истине не може оспорити чињеницу дa је хрвaтску политику тих годинa готово искључиво зaнимaлa aсимилaцијa Србa и њихов одлaзaк из Хрвaтске; до њихове интегрaције никоме није било стaло. Остaт ће вјечaн пријекор влaдaјућој политици у овој земљи што није сaмa понудилa рјешењa и моделе зa културно-просвјетни живот српске зaједнице у Хрвaтској, већ је сaму ту, рaзбијену и дезоријентирaну зaједницу, гурнулa дa почиње од нуле и остaвилa је дa се сaмa носи с посљедицaмa једног друштвеног и културног сломa. Субјективно о Библиотеци Иaко се из нaпријед описaних aктивности мождa може зaкључити дa сaм се у Библиотеци и у вези с њом нaрaдио и нaмучио, морaм рећи дa сaм осјећaо кaо привилегију дa то овдје рaдим, рaдио сaм из стрaсти и из инaтa. И мој aнгaжмaн у јaвности кaо Србинa био је изрaз протестa због оцрњивaњa српског именa које је било прешло све грaнице допустивог. Схвaћaо сaм тaј aнгaжмaн кaо aктивну негaцију и презир премa онимa који од нaс прaве креaтуре, смaтрaјући увијек и стaлно понaвљaјући дa тиме сaмо пројицирaју нaкaзни кaлуп влaстите, у мржњи формирaне и изобличене природе. Рaдо сaм прихвaтио прилику зa рaд нa обликовaњу библиотеке, и пaрaдоксaлно је дa се кaже, дa сaм у тој опћој несрећи и рaсулу, окружен српским књигaмa, био сретaн. Осјећaо сaм се привилегирaним и био зaхвaлaн нa прилици. Рaдио сaм зa људе и зa своју душу, a и признaњa сaм од људи добио зaистa у прегрштимa. Овa унутрaшњa срећa дa сaм имaо прилику дa нешто нaпрaвим и дa је то имaло добaр одјек, дa је рaдовaло људе и пружaло им неку врсту духовног aзилa и утјехе, нaјвећa је нaгрaдa у мом професионaлном рaду. Осaмнaест годинa што сaм провео у Библиотеци уједно је и нaјдуљи, нaјсретнији и нaјплоднији период могa рaдног вијекa.

73

74

75

76

77

78

79

STARA I ZABORAVLJENA KNJIGA SRBA U HRVATSKOJ IZLOŽENI RUKOPISI, KNJIGE I OSTALE PUBLIKACIJE

1. ADAMOVIĆ, Jova Privilegije srpskog naroda u Ugarskoj i rad blagoveštenskog sabora 1861 / napisao Jova Adamović. - Zagreb : Štampa Srpske štamparije, 1902 (Zagreb : Srpska štamparija). - VII, 261 str., [1] presavijen list s tablom ; 27 cm 2. ADAMOVIĆ, Vice O bedemima grada Dubrovnika / Vice Adamović. - 3. izd. popunjeno i popravljeno. - Dubrovnik : J. Tošović, 1921 (Dubrovnik : Srpska štamparija). - 61 str. ; 21 cm. - (Dubrovačka biblioteka ; #knj. #4) 3. AGRARNA reforma: uredbe, naredbe i raspisi. - Beograd : Izdanje Ministarstva za agrarnu reformu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Beogradu, 1920 (Zagreb : Kr. Zemaljska tiskara). - 310 str. ; 24 cm 4. ANTOLOGIJA novije srpske lirike / sastavio Bogdan Popović. - Zagreb : Matica hrvatska, 1911 (Zagreb : Dionička tiskara).

- XX, 212 str. ; 20 cm 5. ARANICKI, Ognjeslav Ognjeslav Utješenović Ostrožonski / O. [Ognjeslav] Aranicki. - Zagreb : O. Aranicki, 1933 (Zagreb : Tipografija). - 81 str., [1] fotogr. O. Utješenovića Ostrožinskog ; 24 cm 6. BARTULOVIĆ, Niko 1890-1945 Bijedna Mara : drama u 4 čina : prema eposu Luke Botića / Niko Bartulović. - Split : Naklada Jugoslavenske knjižare, 1922.

- 106 str. ; 21 cm.

7. BARTULOVIĆ, Niko Kuga : drama u tri čina / Niko Bartulović. - Zagreb : Ign. Granitz, 1919. - 104 str. ; 19 cm.

8. BARTULOVIĆ, Niko More u našoj književnosti / napisao Niko Bartulović. - Split : Centrala Jadranske straže, 1927 (Split : Splitska društvena tiskara). - 40 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Jadranske straže. god. 2 ; sv. 3) 9. BARTULOVIĆ, Niko Ivanjski krijesovi : novele / Niko Bartulović. - Zagreb : Tipografija, 1920. - 264 str. ; 18 cm 10. BARTULOVIĆ, Niko Ljudi na ostrvu : pripovetke / Niko Bartulović. - Beograd : Geca Kon, 1931 (Beograd : Orao). - 174 str. ; 20 cm 11. BARTULOVIĆ, Niko Moj prijatelj Tonislav Malvasija / Niko Bartulović. - Beograd : G. Kon, 1940 (Beograd : Orao). - 121 str. ; 20 cm

80

12. BARTULOVIĆ, Niko Sabrana dela. Knj. 1 / Niko Bartulović. - Beograd : Narodna prosveta, [1932] (Beograd : Narodna prosveta). - XIV, 143 str. ; 20 cm. - (Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca) 13. BARTULOVIĆ, Niko Sabrana dela. Knj. 2 / Niko Bartulović. - Beograd : Narodna prosveta, [1932]. - 136 str. ; 20 cm. - (Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca) 14. BEER, Max Opća historija socijalizma i socijalnih borbi / Max Beer ; sa najnovijeg (sedmog) njemačkog originalnog izdanja sa uvodom i nadopunama Dr. Hermana Dunckera preveli dozvolom autora Božidar Adžija i Milan Durman. - Zagreb : [b. i.], 1933 (Zagreb : Grafika). - 543 str. ; 24 cm.

15. BEGOVIĆ, Nikola, 1821-1895 Bìblïîska pověstnica Staroga i Novoga zavěta i Apostolska děla sa opisanʹemʺ Palestïne otʺ Hrïsta do naši vremena : u izvodu za děcu / trudomʺ Nïkole Begovičʹ sveštennika pravoslavne serbske obćine Petrynʹsko-Sisačke. - Pervo izdanʹe, sa pridanymʺ katihetïčkimʺ pytanʹma kodʺ svake posebne pripovědke i nravoučnymʺ izjasnenʹemʺ. - U Zagrebu : tiskomʺ Franě Župana, 1852. - 298 str. ; 17 cm.

16. BEGOVIĆ, Nikola Život i običaji Srba-graničara / sakupio i za štampu priredio Nikola Begović. - Zagreb : Tiskarski zavod Narodnih novinah, 1887. - XXVIII, 280 str. ; 22 cm 17. BEŠEVIĆ, Stevan P. Na Badnje veče : humoreska / Stevan Bešević Petrov. - Zagreb : Srpska štamparija, 1900. - x str. ; 15 cm 18. BJELANOVIĆ, Sava, 1850-1897 Kroz slavenske zemlje : uspomene i bilješke s puta / napisao Sava Bjelanović. - U Zadru : Štamparija Špire Artale, 1897. - [6], 273 str. : ilustr. ; 18 cm 19. BOGUNOVIĆ, Dušan M., 1888-1940 Sokolstvo i narodna vojska : (prva knjiga “Sokolskog bukvara”) / Dušan M. Bogunović. - Zagreb : Štamparija Glavnog saveza srp. zemljorad. zadruga, 1927. - 88 str. ; 8° 20. BOGUNOVIĆ, Dušan M., Srpsko sokolstvo i sarajevski atentat / Dušan M. Bogunović. - Zagreb : Hrvatski štamparski zavod, 1925 ([s. l. : s. n.]). - 29 str., [1] list s tablama ; 17 cm. - (Mala sokolska biblioteka ; sv. 1) 21. BRLIĆ-Mažuranić, Ivana Jaša Dalmatin potkralj Gudžerata / Ivana Brlić-Mažuranić ; [ilustracije Vladimira Mažuranića ml.]. - Zagreb : Dvorska knjižara Vasić, [1937]. - 205 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Ilustrovana omladinska biblioteka)

81

22. BUBALO-Kordunaš, Manojlo, 1866-1939 Srpske narodne pjesme / skupio po bivšoj Gornjoj Krajini i za štampu priredio Manojlo [Bubalo-]Kordunaš. 2. - Novi Sad : Knjižara i štamparija Učiteljskog deonič. društva “Natošević”, 1911 (Novi Sad). - 48 str. ; 19 cm 23. BUDISAVLJEVIĆ Prijedorski, Bude Iz mojih uspomena / B. Budisavljević Prijedorski. - U Zagrebu : M. Breyer, 1918. - IX, 163 str. ; 25 cm 24. BUDISAVLJEVIĆ Prijedorski, Bude Iz starog zavičaja : pripovijesti / B. Budisavljević Prijedorski. - U Novom Sadu : Matica srpska, 1914 ([Novi Sad] : Zadružna štamparija). - XIV, 219 str. : slika autora ; 24 cm. - (Knjige Matice srpske ; br. 45) 25. BUDISAVLJEVIĆ, Budislav S ličke grude : priče / B. Budisavljević. - U Zagrebu : Matica hrvatska, 1913 (Zagreb : Dionička tiskara). - XXVI, [2], 174 str. ; 21 cm 26. BUDISAVLJEVIĆ, Leko Pleme Budisavljevića u Gornjoj Krajini / za svoje plemenjake napisao Leko. - Novi Sad : Štamparija A. Pajevića, 1890. - 171 str. ; 23 cm 27. BUDISAVLJEVIĆ, Srđan, 1884-1968 Govor Srđana Budisavljevića narodnog zastupnika kotara brloškog : držan u adresnoj debati 14. marta 1911. : u XXII sjednici Sabora kraljevina Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. - Zagreb : Srpska štamparija, 1911. - 86 str. ; M. 8° 28. BUKVAR za niže pučke škole u Hrvatskoj i Slavoniji. - Zagreb : Nakladom kr. hrv.-slav.-dalm. zemaljske vlade, 1905.

– 40 str. : ilustr. ;20 cm 29. BULAT, Pero Srbi u Kanadi : njihovo doseljavanje, društveni i ekonomski život / Pero Bulat. - Vindzor : [b.i.], 1952 ([b.m.] : Glas kanadskih Srba). - 47 str. ; 15 cm 30. VANIČEK, Franc Istorija Vojničke krajine ili Istorija vascelog srpskog naroda sa ove i one strane Dunava, Save, Une, Vrbasa tako i primorja : (od 1538 do 1873=335 godina). Knj. 1 / po izvorima i izvornim delima napisao Fr. [Franc] Vaniček ; s nemačkog preveo Justin Milan Šimić. - [B. m. : J. Đuričić Biorac, 1880 (u Novom Sadu : Srpska narodna zadružna štamparija). - XV, [1], 333, [1] str. ; 23 cm 31. VELEIZDAJNIČKI proces. Knj. 1 : branitelji Giga Aranicki, Pero Belobrk, Živko Bertić...[et al.] u podnescima sudu o veleizdajničkoj aferi. - [Zagreb] : branitelji, 1909 (Zagreb : A. Scholz). - 190 str. ; 20 cm.

32. VELIKI kalendar “Književnog juga” za običnu godinu 1919. - Zagreb : Odbor SHS žena za siročad i “Književni jug”, 1919. – 113 cm : ilustr. ; 23 cm 33. VELMAR-Janković, Vladimir Dnevna vest : drama u osam slika / Vladimir Velmar-Janković. - Beograd : Državna štamparija, 1941 ([b.m. : b.i.]). - 117 str. ; 22 cm.

82

34. VELMAR-Janković, Vladimir Državni neprijatelj broj 3 : komedija za narod u trinaest viđenja i neviđenja / Vl. Velmar-Janković. - Beograd : G. Kon, 1936.

- 175 str. ; 18 cm.

35. VELMAR-Janković, Vladimir Pogled s Kalemegdana : ogled o beogradskom čoveku / Vladimir Velmar-Janković ; [pogovor napisao Predrag Protić]. - 3. izd. - Beograd : Biblioteka grada, 1992 (Beograd : Privredni pregled). - 174 str. : autorova slika ; 25 cm. - (Biblioteka Srbija i jugoslovensko pitanje / Biblioteka grada Beograda. Posebna izdanja ; 7) 36. VILOVIĆ, Đuro Esteta : roman vječnih bohema / napisao Đuro Vilović. - Zagreb : M. Kelović, 1919 (Zagreb : Nadbiskupska tiskara). - 146 str. : autorova slika ; 19 cm. - (Svjestka knjižnica ; knj. 11) 37. VILOVIĆ, Đuro Majstor duša : roman / Gjuro Vilović. - Zagreb : Binoza, [s.a.] (Zagreb : “Gutenberg”). - 248 str. ; 20 cm.

38. VILOVIĆ, Đuro Mandorlato / Đuro Vilović. - Zagreb : Jugoslovenska štampa, 1924. - 150 str. ; 21 cm 39. VILOVIĆ, Đuro Međimurje : ispovijest jednoga sutona / Đuro Vilović. - Čakovec : V. Takšić, 1923. - VII, 128 str. ; 16 cm.

40. VILOVIĆ, Đuro Svijet bez kasta i bez staleža : studija o Pavićevićevim “Crnogorcima” / Đuro Vilović. - Zagreb : V. Lozović, [1929] (Zagreb : Novinska štamparija). - 24 str. ; 22 cm 41. VILOVIĆ, Đuro Tri sata : roman međimurskog prekreta 1918. / Đuro Vilović. - Zagreb : Binoza, 1935 (Zagreb : I. Rast). - 299 str. ; 21 cm. (Moderni hrvatski pisci. kolo 1 ; knj. 1) 42. VILOVIĆ, Đuro Zvono je oplakalo djevicu : roman berjaka rajske Djeve kraljice Hrvata / Đuro Vilović. - Zagreb : Binoza, 1938 (Zagreb : Merkantile). - 187 str. ; 21 cm. - (Moderni hrvatski pisci. kolo 3 ; knj. 2) 43. VLAČIĆ, Ljubomir Zbirka zakona, naredaba i riješenja crkvene, građanske i školske vlasti : koje se tiču crkve, crkvene administracije i škole u Dalmatinsko-Istrijskoj Eparhiji / proto Ljubomir Vlačić. - U Zadru : Štamparija Š. Artale, 1906. - XX, 543 str. ; 25 cm 44. VOJNOVIĆ, Ivo, 1857-1929 Gospođa sa suncokretom : san Mletačke noći : triptihon / knez Ivo Vojnović. - Beograd : G. Kon, 1912 ([Beograd] : Merkur).

- 155 str. ; 19 cm

83

45. VOJNOVIĆ, Ivo Lazarevo vaskrsenje : četiri glave jedne proste istorije koja začudno svršava pjesmom / Ivo Vojnović. - 2. izd. - Dubrovnik : J. Tošović, 1914. - 136 str. ; 21 cm 46. VOJNOVIĆ, Ivo, Lazarevo vaskrsenje : četiri glave jedne proste istorije koja začudno svršava pjesmom / Ivo Vojnović. - Dubrovnik :Matica srpska, 1914.(Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija). - 136 str. ; 19 cm. – (Izdanje Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 6) 47. VOJNOVIĆ, Ivo, Smrt majke Jugovića / Ivo Vojnović. - Zagreb : Z. i V. Vasić, 1919. - 127 str. ; 17 cm 48. VOJNOVIĆ, Lujo, 1864-1951 Dubrovačke elegije / Lujo Vojnović. - 2. izd. - Dubrovnik : J. Tošović, 1924 (Dubrovnik : Srpska štamparija). - 88 str. ; 21 cm.

- (Dubrovačka biblioteka ; #knj. #8) 49. VOJNOVIĆ, Lujo Konkordat sa Sv. stolicom i naše nacionalno pitanje / Lujo Vojnović. - Zagreb : Knjižara Z. i V. Vasića, 1923. - 60 str. ; 20 cm 50. VOJNOVIĆ, Lujo Kratka istorija Dubrovačke republike / po izvorima napisao Lujo Vojnović. - New York : Marica Schidlof-Vojnović, 1962 ([s.l. : s.n.]). - 172 str. ; 21 cm.

51. VOJNOVIĆ, Lujo Skromni pomeni o velikom kralju / Lujo Vojnović. - Zagreb : Tisak Jugoslavenske štampe d. d., 1922. - 56 str. ; 20 cm.

52. VOJNOVIĆ, Lujo, La Dalmatie, l’Italie et l’Unité Yougoslave (1797-1917) : une contribution à la future paix européenne / L. de Voïnovitch. Genève [etc.] : Georg & Co., 1917. - CIX, 380, [2] presavijena lista s geogr. kartama ; 19 cm 53. VRAČAREVIĆ, Boško Poslije 26 augusta--- : Srbi u banovini Hrvatskoj / Boško Vračarević. - [B. m. : b. i., b. g.] ([b. m. : b. i.]). - 16 str. ; 20 cm. (Biblioteka Nove srpske riječi ; 1) Kor. nasl. - Preštampano iz Nove srpske riječi.

54. VRČEVIĆ, Vuk Srpske narodne pripovijetke : ponajviše kratke i šaljive. Knj. 2 / skupio Vuk vitez Vrčević. - U Dubrovniku : Naklada knjižare Dragutina Pretnera, 1882 ([Dubrovnik] : Štamparija D. Pretnera u Dubrovniku). - [2], 208 str. ; 20 cm 55. VRČEVIĆ, Vuk, 1811-1882 Narodne basne / skupio ih po Boki, Crnojgori, Dalmaciji a najviše po Hercegovini Vuk vitez Vrčević. - Dubrovnik : Dragutin Pretner, 1883 (Dubrovnik : Dragutin Pretner). - IV, 118 str. ; 20 cm. - (Narodna biblioteka ; knj. 13)

84

56. VUJINOVIĆ, Sava N. Ličani i njihova pesma / Sava N. Vujinović. - Pitsburg : [b.i.], 1950 ([b. m. : b. i.]). - 102 str. ; 15 cm 57. VUKSAN, Radoje M. Ispitni dar : četiri pripovijetke za srpski podmladak / napisao Radoje M. Vuksan. - U Pakracu : Štamparija J. Zoričića, 1898. - 51 str. ; 20 cm Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 58. VULETIĆ Vukasović, Vid Car Dušan u Dubrovniku / Vid Vuletić Vukasović. - Dubrovnik : Matica srpska, 1912 (Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija). - 128 str. ; 20 cm. - (Mala biblioteka Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 4) 59. VULIĆ, Risto Napredna zemljoradnja / napisao za narod Risto Vulić. - Dubrovnik : Matica srpska, 1914 (Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija). - 153 str. : slika K. Vučkovića ; 19 cm. - (Izdanje Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 7) 60. VUČKOVIĆ, Jovan Sveti Sava arhiepiskop srpski i prosvetitelj : čitanka za srpski narod / napisao Jovan Vučković. - U Novom Sadu : izdanje Matice srpske, 1902 (u Novom Sadu : štamparija Srpske knjižare braće M. Popovića). - 104, [3] str. ; 19 cm. - (Knjige za narod / izdaje Matica srpska iz Zadužbine Petra Konjevića ; sv. 102) 61. VUČKOVIĆ, Petar, ?-posle 1860 Stradanìja Svjatyhʺ petozarnyhʺ mučenikovʺ, Eýstratìa, Aýksentìa, Eýgenìa, Mardarìa i Oresta : za proste Sr’blě u proste narodne stïhove složeno / odʺ Petra Vučkovića Protopresv. Budačkogʺ. - U Karlštadtu : pismeny Ìohana Nep. Prettnera, k.k.

Týpografa, 1845. - 64, [11] str. ; 18 cm 62. GALOGAŽA, Stevan Čudne siluete : novele / Stevan Galogaža. - Zagreb : Sid, 1927 (Zagreb : Novinska štamparija). - 51 str. ; 22 cm.

63. GIDE, Andre Povratak iz S.S.S.R. / Andre Gide. - Zagreb : Knjižara Ćelap, [19??]. - 79 str. ; 20 cm Prijevod djela: Retour de l’U.R.S.S. 64. GOVORI branitelja u kaznenoj parnici protiv Adama Pribićevića i petdeset dvojice drugova radi zločinstva veleizdaje. - 2. izd. - [Zagreb] : Naklada branitelja, 1909 (Zagreb : Dionička tiskara). - 41 str. ; 29 cm.

65. GRAHEM, Džon Otac uči sina : pisma što je pisao veliki milijunar Grehem sinu svome upućujući ga na pravi put u životu / preveo P. Aršinov. - U Zagrebu : Štampa Srpske štamparije u Zagrebu, 1905. - [2], 154, V str. ; 21 cm.

66. GRBIĆ, Manojlo, 1814-1899 Karlovačko Vladičanstvo : prilog k istoriji Srpske pravoslavne crkve. Knj. 1, Kako je ovo Vladičanstvo postalo iz srpskijeh na-

85

seobina, kakva mu sudba bijaše prije patrijarha Čarnojevića, a kakva poslije njega do vladike Nenadovića 1744 / napisao Manojlo Grbić. - U Karlovcu : Štamparija Karla Hauptfelda, 1891. - XV, 318, [1] str., [1] list s tablom ; 24 cm 67. GRBIĆ, Manojlo Karlovačko vladičanstvo : prilog k istoriji srpske pravoslavne crkve. Knj. 3, Nastavak crkvene istorije Karlovačkog vladičanstva iz druge knjige, a to od 1784. pa do 1824. godine, dakle za vladika Jovana Jovanovića, Genadija Dimovića, Stefana Avakumovića, Petra Jovanovića, Vidaka i Mojsije Mijokovića : uz ovu knjigu privijena je posebno izrađena geografska karta ovoga vladičanstva / napisao Manojlo Grbić .... - U Karlovcu : Štamparija Karla Hauptfelda, 1893. - VIII, 334 str. ; 24 cm 68. GRBIĆ, Manojlo Karlovačko Vladičanstvo : prilog k istoriji Srpske pravoslavne crkve. Knj. 2, Nastavak crkvene istorije Karlovačkog Vladičanstva iz drugog dijela prve knjige, a to: od 1744. pa do 1784. godine, dakle za vladika: Pavla Nenadovića, Danila Jakšića, Josifa Stojanovića i Petra Petrovića / napisao Manojlo Grbić. - Karlovac : Štamparija Karla Hauptfelda, 1891. - [4], 332 str., [1] list s tablom ; 23 cm 69. GRISOGONO, Prvislav, 1879-1969 Pedeset godina iz perspektive emigranta / Prvislav Grisogono. - New York : [s. n.], 1955 (New York : All Slavic Publishing House). - 211 str. : ilustr. ; 20 cm 70. GRUJIĆ, Nikanor, 1810-1887 Primětve Nìkanora Gruića, Arhìmandrìta Kuveždinskoga, na prevodʺ Novoga zavěta, koi je gospodinʺ Vukʺ S. Karadžićʺ pisao i u Beču u štamparìi Ìermenskoga monastira pečatao 1847. - U Zemunu : Knʹigopečatnja Ì.K. Soprona, 1852. - [2], 138, [2] str. ; 23 cm.

71. GRUJIĆ, Nikanor Sveti Sa’va (Nemanićʺ). Knj. 1 / delo Nikanora Gruića, Posvećenog Episkopa. - U Karlovci : Mitropolitsko-Gimnazialna Tipografija, 1861. - [6], 201, [1] str. ; 21 cm.

72. GRUJIĆ, Nikanor Svetkovaně Blagověstìî godine 1846. ; i Slovo svetomʺ Patrìarhu Srbskomʺ Ìosifu : 1. Maìa 1850. govoreno Nìkanoromʺ Arhìmandrìtomʺ Svetosavskogʺ Manastyra Kuveždina / odʺ Srb-Milutina. - U Zemunu : Narod. Knʹigopečatnja Dan. Medakovića, 1850. - 80; 77 str. ; 20 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 73. GRUJIĆ, Nikanor, Avtobiografija Nikanora Grujića nekad. episkopa pakračkog / za štampu priredio Ilarion Zeremski. - Sremski Karlovci : Bogoslovski glasnik, 1907 (U Srem. Karlovcima : Srpska manastirska štamparija). - XXII, 179 str. ; 24 cm 74. GRUJIĆ, Nikanor, Crkvene besede Nikanora Grujića bivšeg pravoslavno-srpskog episkopa pakračkog / izdao Dimitrije Ruvarac. - Zemun : Štamparija S. Pajića, 1892. - XXX, 172 str., [1] list sa autorovom slikom ; 23 cm

86

75. GRUJIĆ, Radoslav M. Istoriski značaj Srba u Hrvatskoj : [predavanje održano u Srpskom kulturnom klubu na dan 11 marta 1940 godine] / Radoslav M. Grujić. - Beograd : Sloboda, 1940 ([b. m. : b. i.]). - 26 str. ; 17 cm. - (Biblioteka srpskog kulturnog kluba. god. 1 ; br. 2) 76. GRUJIĆ, Radoslav M. Spomenica o srpskom pravoslavnom Vladičanstvu Pakračkom : U slavu četrdesetgodišnjice episkopstva, šesdesetgodišnjice svešteničke službe, i osamdesetpetogodišnjice života Vladike Mirona / [Dr. Rad. M. Grujić]. - [Pakrac] : Izdanje sveštenstva Vladičanstva Pakračkog, 1930 (Novi Sad : Štamparija “Natošević” S. Đisalović). - 326 str. : ilustr. ; 25 cm 77. GRUJIĆ, Radoslav M. Srpske škole : (od 1718-1739 g.) : prilog kulturnoj istoriji srpskoga naroda / napisao Radoslav M. Grujić. - Beograd : Nova Štamparija “Davidović”-Ljub. M. Davidovića, 1908. - X, 184, [1] str. ; 23 cm. - (Izdanje zadužbine I. M. Kolarca ; 130) 78. GRUJIĆ, Radoslav M., 1878-1955 Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji i njegovih glavnih obeležja : povodom “Optužnice “ kr. držav. odvetnika u Zagrebu od 12. I. 1909. g. / napisao Radoslav M. Grujić. - Novi Sad : Štamparija Učiteljskog deoničar. društva “Natošević”, 1909.

- VII, 293 str. : ilustr. ; 8° 79. GRUJIĆ, Radoslav M., 1878-1955 Govor u slavu vladike Nikanora Grujića - Srb Milutina, prilikom stogodišnjice njegova rođenja : govorio 1. decembra 1910. na parastosu u Pakracu / Radoslav M. Grujić. - Karlovci : Štamparija M. Jankovića, 1911. - 15 str. ; 25 cm 80. GRUJIĆ, Radoslav M., 1878-1955 Plemenski rječnik Ličko-krbavske županije : po službenim podacima krajem 1915. godine / sastavio Radoslav M. Grujić. Zagreb : Dioničarska tiskara, 1917. - Str. 273-364 ; V. 8° 81. GRUJIĆ, Radoslav M., 1878-1955 Propast manastira Marče : (po arhivskim podacima) / napisao Rad. [Radoslav] M. Grujić. - Zagreb : Štampa Srpske štamparije, 1908. - 32 str. ; 22 cm 82. GRUJIĆ, Radoslav M., 1878-1955 Prota Ruvarac i crkvena istorija / od Radoslava M. Grujića. - Zagreb : Srpska štamparija, 1910. - 37 str. ; 23 cm 83. GRUJIĆ, Radoslav M., 1878-1955 Starine manastira Orahovice u Slavoniji / Radoslav M. Grujić. - Beograd : Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije, 1939. 62 str. : ilustr. ; 29 cm 84. DANILO, arhiepiskop Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih / napisao arhiepiskop Danilo i drugi ; na svijet izdao Đ. Daničić. - U Zagrebu : U Svetozara Galca u kom., 1866 (U Biogradu : štampano u Državnoj štampariji). - XV, 386 str. ; 23 cm.

87

85. DOMINKOVIĆ, Kristo P. Dubrovnik i okolica : zgodan domaći pratioc za posjetioce Dubrovnika / Kristo P. Dominković. - Dubrovnik : J. Tošović, 1922 (Dubrovnik : Srpska štamparija). - 67 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Dubrovačka biblioteka ; knj. 6) 86. DOMINKOVIĆ, Kristo P. Piljci i kržine : uspomene i refleksije iz taoštva i internacije 1914.-1917. / K. [Kristo] P. Dominković. - Dubrovnik : K. P. Dominković, 1922 (Dubrovnik : Srpska štamparija). - 326 str. ; 24 cm 87. DOŠENOVIĆ, Jovan, 1781-1813 Čislenica ili Nauka računa. Čast I. / izjasnenïjami, Pravilami, Priměrami, i Nastavlenïjami, po nověîšem obrazu od inostrani Jezika na Srbski sabrata Ioanom Atanasìevim Došenovič. - V’ Budimě : pismeny Kralěv. Ungarsk. Unïversïteta, 1809. - XXXII, 320, [7] str. ; 21 cm Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 88. DURMAN, Milan Hrvatska seljačka buna : 1573 / Milan Durman. - Zagreb : [s. n.], 1936. - 179 str. : ilustr. ; 24 cm.

89. ĐUKIĆ, Branko Svetkovina boja i mirisa / Branko Đukić. - Zagreb : Đ. Ćelapa, 1939 (Zagreb : Štamparija Boranić). - 71 str. ; 21 cm.

90. ĐURIĆ, Miloš N. Vidovdanska etika / Miloš Đurić. - U Zagrebu : Srpsko akademsko društvo “Njegoš”, 1914 ([b. m. : b. i.]). - 79 str. ; 19 cm. (Biblioteka Jugoslavenske nacionalističke omladine ; sv. 2) 91. EKARTSHAUZEN, Karl fon Ulog uma čelověčeskoga u malenu libo Kratko predstavlenïe onoga šćo um svima ljudima povelěva na prosvěšćenïe o nyovoî žizni i na nastavlenïe kako im šćastïe svoe sobrešći nadleži / s německoga preveden Pavlom Solaričem. - U Venecìi : Pri G. Pani Øeodosïju, 1808. - XVI, 176 str. ; 18 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 92. ENGEL, Johan Kristijan fon Povjest Dubrovačke republike / njemački napisao Ivan Hristijan v. Engel ; preveo, opaskama popratio i nadopunio Ivan Stojanović. - 2. izd. - Dubrovnik : J. Tošović, 1922 (Dubrovnik : Srpska štamparija). - XXIV, XXIX, 500, 44 str., [1] list sa slikom prevodioca ; 21 cm. - (Dubrovačka biblioteka ; knj. 7) 93. ŽIVANOVIĆ, Aleksandar Metodika za pravoslavnu nauku vjere na osnovnim i srednjim školama / napisao Aleksandar Živanović. - Zagreb : Štampa Srpske štamparije, 1913. - 258 str. ; 23 cm.

“Nagrađena od sv. arhijer. Sinoda Mitropolije Karlovačke” --> nasl. str.

88

94. ŽIVKOVIĆ, J. Politički pabirci iz nedavne prošlosti ili kako je postala hrvatsko-ugarska nagoda / od J. Ž. - U Zagrebu : Knjižara Dioničke tiskare, 1892. - 99 str. ; 25 cm 95. ŽIVKOVIĆ, Teofan Propovjednik Srpske narodne crkve / od Teofana Živkovića. - U Karlovcu : Na svijet izdao po smrti Vladike Teofana brat mu Jovan Baron Živković, 1892 (U Karlovcu : Štamparija Karla Hauptfelda). - XVI, 516 str., [1] slika autora : ilustr. ; 24 cm.

96. ŽIVKOVIĆ, Teofan Spisi Teofana Živkovića episkopa G.-Karlovačkoga. - U Novom Sadu : Izdavačka knjižarnica i štamparija A. Pajevića, 1891. 112 str. ; 18 cm.

97. ŽIVKOVIĆ, Teofan Srbska narodna crkva na kanonično-istoričnom temelju svom : s jednim slovom u dodatku: O pobožnosti i narodnosti / napisao Teofan Živković. - U Temišvaru : tiskom braće Mađara, 1868. - 82, [1] str. ; 23 cm 98. ŽICINA, Milka Devojka za sve / Milka Žicina. - Beograd : [s. n.], 1940 (Beograd : Grafika). - 402 str. ; 20 cm.

99. ZA amnestiju. - [Zagreb : s. n.], 1935 (Zagreb : Grafika). - 23 str. ; 21 cm.

100. ZELIĆ, Gerasim Žitìe sirěčʹ Roždenìe, vospitanìe, stranstvovanìja i različna po světu i u otečestvu priključenìja i stradanìja Gerasìma Zelića Arhìmandrìta sveto-uspenske obiteli krupe u Dalmaccìi byvšega koe u istoî deržavy, koe u Bokki Kotorskoî, odʺ l. 1796 do konca l. 1811. nadʺ pravoslavnymi vostočnoga ispovědanìja cerkvami / Nimʺ samymʺ Sebi i svoima za spomenʺ spisano i drugima za ljubopytstvo, gděšto zarʹ i za poučenïe, na světʺ izdano. - Vʺ Budimě : Pismeny Kral. Unïversïteta Ungarskago, 1823. - XVI, 643, [5] str. ; 23 cm.

101. ZNAMENITI Srbi XIX. veka : [1800-1900]. God. 1 / urednik Andra Gavrilović. - Zagreb : Naklada i štampa Srpske štamparije (deon. društva), 1901. - VIII, 116 str., [72] lista : ilustr. ; 38 cm 102. ZNAMENITI Srbi XIX. veka : [1800-1900]. God.3. sv.1 / urednik Andra Gavrilović. - Zagreb : Naklada i štampa Srpske štamparije (deon. društva), 1904. - VIII, 96 str., [72] lista : ilustr. ; 38 cm 103. IVIĆ, Aleksa O srpskom i hrvatskom imenu / Aleksa Ivić. - Beograd : S. B. Cvijanović, 1922 (Osijek : Srpska štamparija d. d.). - 20 str. ; 19 cm 104. IVIĆ, Aleksa, 1881-1948 O prvoj srpskoj seobi u Žumberak : (1530-1535) / napisao Aleksa Ivić. - Zagreb : Kraljevska zemaljska tiskara, 1920. - 63 str. ; 27 cm

89

105. IVIĆ, Aleksa, 1881-1948 Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele / napisao Aleksa Ivić. - Zagreb : Zemaljska tiskara, 1919. - 10 str., [14] listova sa geneal. tablama (od toga 2 presavijena) ; 27 cm 106. IVIĆ, Aleksa, 1881-1948 Spomenici Srba u Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji : tokom XVI i XVII stoleća. Deo 1, od 1527 do 1600 godine / od Alekse Ivića. Novi Sad : Izdanje Matice srpske, 1910 (U Novom Sadu : Knjižara i štamparija učiteljskog d. d. “Natošević”). - 163 str., [2] savijena lista faks. ; 24 cm. - (Knjige Matice srpske ; br. 36 i 37. Zbornik istorijskih dokumenata ; 3) 107. IZVJEŠTAJ o proslavi 150-godišnjice srp. prav. crkve i škole u Karlovcu i 100-godišnjice smrti Lukijana Mušickog : 22 i 23 maja 1937. - Karlovac : Crkvena općina, 1937 (Zagreb : Zadružna štamparija). - 47 str. : ilustr. ; 24 cm.

108. IZVJEŠTAJ o Srpskoj učiteljskoj školi u Karlovcu za školsku godinu 1903-1904. –Sremski Karlovci : Srpska učiteljska škola, 1904 (Srpska manastirska štamparija). -37 cm. : 24 cm 109. JADRANSKA antologija. Knj. 1, Stihovi / [priredio] Niko Bartulović. - Split : Jadranska straža, 1934 (Split : Hrvatska štamparija S. Vidović). - 307 str. ; 20 cm. - (Pomorska biblioteka Jadranske straže. kolo 2 ; sv. 2) 110. JOVANOVIĆ-Zmaj, Jovan, 1833-1904 Odabrane pjesme Zmaja Jovana Jovanovića : sa slikom pjesnikovom / priredio Milivoj Šrepel. - Zagreb : Naklada akademijske knjižare L. Hartmana (Kugli i Deutsch), 1887 ([Zagreb] : G. Grünhut). - [12], 128 str. : autorova slika ; 15 cm 111. JOVANOVIĆ-Zmaj, Jovan, 1833-1904 Zmajovini Đulići i Đulići uveoci. - U Zagrebu : Srpska štamparija, 1899. - XII, 207 str. : autorove slike ; 19 cm Na nasl. str. - - > “U spomen pedesetogodišnjice pjesnikova književnoga rada izdao Odbor za proslavu” 112. JOVANOVIĆ-Zmaj, Jovan, 1833-1904 Zmajovini Đulići i Đulići uveoci. - U Zagrebu : Srpska štamparija, 1899. - XII, 207 str. : autorove slike ; 19 cm 113. JULINAC, Pavle Kratkoe vvedenïe v° ïstorïju proishoždenïę slaveno-serbskago naroda, błvših° v° Onom° vladětelev° Carev°, Despotov°, ili vladětelʹnłh° Knęzev° Serbskih°, do vremene Georgïę Brankoviča, poslědnęgo Despota Serbskago / sočineno i iz° raznłh° avtorov° notami izęsneno Paîlom° Julincem° nahodęštimsę v° Rossïìskoì Ímperatorskoì Slùžbě Voennoì. - [1. izd., 2. varijanta]. - [V° Venecii : kod° Dimitrïa Ţeodosïa], 1765. - [14], 189 str. ; 17 cm.

114. KALENDAR Seljačko kolo / uredio Milan Durman. - 1939-1941. - Zagreb : Društvo “Seljačko kolo”, 1939-1941 (Zagreb : Grafika). – 168 str. : ilustr. ; 23 cm 115. KARADŽIĆ, Vuk Stefanović, 1787-1864 Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona. 1 / V.S.K.. - U Beču : U štampariji Jermenskoga manastira, 1849. - [4], 154 str., [1] list sa slikom Rišnjanina : ilustr. ; 22 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja

90

116. KARADŽIĆ, Vuk Stefanović Srpske narodne pjesme. Knj. 2 : u kojoj su pjesme junačke najstarije / skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. Karadžić. - U Beču : u štampariji Jermenskoga manastira, 1845. - [8], 664 str. ; 21 cm.

117. KAŠANIN, Milan Sabrana dela / Milan Kašanin : knjiga druga. - Beograd : Narodna prosveta, [b. g.]. - 131 str. ; 21 cm. - (Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca ; 19) (Sabrana dela / Milan Kašanin ; knj. 2) 118. KAŠANIN, Milan Sabrana dela / Milan Kašanin : knjiga prva. - Beograd : Narodna prosveta, [b. g.]. - 171 str. ; 21 cm. - (Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca ; 19) (Sabrana dela / Milan Kašanin ; knj. 1) 119. KAŠANIN, Milan Trokošuljnik : roman / Milan Kašanin. - Beograd : Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1930 (Beograd : “Gundulić”). - 219 str. ; 20 cm 120. KAŠANIN, Milan Umetnost i umetnici / Milan Kašanin. - Beograd : Jugoistok, 1943 (Beograd : Državna štamparija). - 234 str., [4] lista s tablama : ilustr. ; 32 cm 121. KAŠANIN, Milan, 1895-1981 Dva veka srpskoga slikarstva / Milan Kašanin. - Beograd : Državna štamparija, 1942. - 42, [128] str. s tablama : reprodukcije ; 31 cm.

122. KNJIŽEVNI jug / glavni urednik Branko Mašić ; urednik Niko Bartulović. - God. 1, knj. 1, sv. 1 (1918)-god. 2, knj. 4, sv. 19/24 (1919). - Zagreb : Branko Mašić, 1918-1919. - 28 cm 123. KONJOVIĆ, Petar, 1883-1970 Ličnosti / Petar Konjović. - Zagreb : Ćelap i Popovac, 1920. (Zagreb : Nadbiskupska tiskara). - 207 str. ; 20 cm 124. KOROLIJA, Mirko Pesme / Mirko Korolija. - Zadar : Enriko de Šenfeld, 1914. - 292 str. ; 18 cm 125. KOROLIJA, Mirko Zidanje Skadra : dramski poem u 3 čina s epilogom / Mirko Korolija. - Zagreb : Z. i V. Vasić, 1920 (Zagreb : Savez srpskih zemljoradničkih zadruga). - 193 str. ; 20 cm 126. KOSIER, Ljubomir St. Privredno veće / od Ljubomira St. Kosiera ; sa predgovorom Velizara S. Jankovića. - Beograd ; Zagreb, 1932. - 248 str. ; v8*.

– (Ekonomska biblioteka Srba, Hrvata i Slovenaca ; 30)

91

127. KOSIER, Ljubomir St. Grossdeutschland und Jugoslawien : (aus der südslawischen Perspektive) / von Ljubomir St. Kosier. - 2., unveränderte Aufl.

- Berlin ; Wien : J. Klinkhard & Co., 1939. - 330 str. ; 24 cm 128. KOSIER, Ljubomir St. Problem štednje i narodne uštednje u jugoslovenskom novčarstvu / napisao Ljubomir St. Kosier. - Zagreb : Jugoslovenski Lloyd, 1923. - 206 str. : tabele ; 19 cm. - (Finansijska biblioteka “Jugoslovenskog Lloyda” u Zagrebu ; Sv. 3) 129. KOSIER, Ljubomir St. Srbi, Hrvati i Slovenci u Americi : (ekonomsko-socijalni problemi emigracije) / napisao Ljubomir St. Kosier ; predgovor Voja [Vojislav] Marinković. - Beograd : [Bankarstvo], 1926. - XX, 510 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka “Bankarstva” ; 12) 130. KOSIER, Ljubomir St., 1897-1939 Bosna i Hercegovina : ekonomski fragmenti i konture / napisao Ljubomir St. Kosier ; predgovor Velizar S. Janković. - [B. m.] : [b. i.], 1927. - XXIII, 494 str. : autorova slika ; 24 cm. - (Biblioteka bankarstva ; 14) 131. KOSTIĆ, Mita Grof Koler kao kulturnoprosvetni reformator kod Srba u Ugarskoj u XVIII veku / od Mite Kostića. - Beograd : Srpska kraljevska akademija, 1932. - 206 str. ; 25 cm. - (Posebna izdanja / Srpska kraljevska akademija ; knj. 88) (Filozofski i filološki spisi ; knj. 20) 132. KOTARČININA pričanja. - [S. l. : s. n.], 1951 ([s. l. : s. n.]). - 156 str. ; 21 cm.

133. KRALJEVIĆ Marko : Narodne pjesme / Ilustrirao Ljubomir Babić. - Zagreb : Matica hrvatska, 1916 ([Zagreb] : Tiskom tiskare Boranić i Rožmanić) 134. KRASIĆ, Vladimir Uspomene iz Gornje krajine : putne beleške iz god. 1880 / napisao Vladimir Krasić. - U Novome Sadu : Izdanje Štamparije A. Pajevića, 1882. - 91 str. ; 18 cm.

135. KROPOTKIN, Petar Francuska revolucija : 1789-1793 / Petar Kropotkin ; preveo Milan Durman. - Zagreb : [s. n.], 1936 (Zagreb : Zadružna štamparija B. Miletić). - 454 str. ; 24 cm 136. KULIŠIĆ, Frano Dživo Bunić Vučićević : literarno-istorički prilog poznavanju lirske poezije u Dubrovniku u XVII vijeku / napisao Frano Kulišić.

- Dubrovnik : Matica srpska, 1911 (Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija). - 236 str. : slika K. Vučkovića ; 20 cm. - (Izdanje Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 3) 137. LAZIĆ, Sima Lukin Srbi u davnini / napisao Sima Lukin Lazić. - Zagreb : S. L. Lazić, 1894 (Zagreb : Karl Albreht). - 232 str. ; 22 cm. - (Srpska knjiga za narod ; knj. 1)

92

138. LAZIĆ, Sima Lukin Srbin od Srbina : (Sa slikom) / napisao Sima Lukin Lazić. - Zagreb : Izdanje piščevo, 1895 (Zagreb : Štamparija Karla Albrehta).

- 112 str., [1] list sa tablom ; 21 cm. - (Treća srpska knjiga za narod) 139. LASTAVICA, Bogdan Prvi otkosi : priče, impresije, pjesme u prozi i dr. / Bogdan Lastavica. - U Rijeci : Đ. Trbojević, [b. g.] (Zagreb : Srpska štamparija). - 99 str. ; 19 cm 140. LE Bon, Gustave Mišljenja i verovanja / Gistav L’ Bon ; preveo Blagoje D. Marković. - Zagreb : Ćelap i Popovac, 1920. - 290 str. ; 21 cm 141. LIČANKE : pesme iz naroda / [prikupio] Dragoslav Aleksić. - Gračac : Štamparija M. Sibinkića, 1934. - 146 str. : ilustr. ; 22 cm 142. LITERATURA : mjesečni časopis za sva kulturna pitanja / odgovorni urednik Alfred Neufeld. - God. 1, br. 1(juli 1931)god. 3, br. 5/6(1933). - Zagreb : Stevan Galogaža, 1931-1933 (Zagreb : Grafika). - 20 cm 143. LOVRIĆ, Božo Dugovi : drama u 3 čina / napisao Božo Lovrić. - Dubrovnik : Matica srpska, 1912 (Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija).

- 87 str. : slika K. Vučkovića ; 20 cm. - (Izdanje Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 5) 144. LJUŠTINA, Vikentije Grammatìka italìanskaja : radi upotreblenìja illýričeskìja junosti / sobranna Vìkentìemʺ Lustina. - Vʺ Věnně : Pri Stefaně blagorodnomʺ otʺ Novakovičʺ, 1794. - 491, [16] str. ; 20 cm.

145. LJUŠTINA, Vikentije Kratkaę pověstʹ õ obšćežitelnom° monastłrě Mesičě súštem° v° Banatě Temišvarstěm° : õ egõ načalě, i priključenïęh° œ 1225. daže do 1797. lěta. - [B. m.] : iždivenïem° Blagorodnagõ Gospodina Dimitrïa œ Asi-Markoviča, žitelę Veršačkagõ i S. Komïtata Temišvarskagõ Prisědatelę, 1798 (V° Búdině : Pismenł Kralevsk. Vseùčilišta Peštanskagõ). - 19 str. ; 19 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 146. MAGAZIN sjeverne Dalmacije / uredio Vladan Desnica. - 1934-god. 2 (1935). - Split : [b. i.], 1934-1935 (Split : Hrvatska štamparija S. Vidovića). - 23 cm Godišnje. - Izašle samo dve sveske. - Tekst ćir. i lat.

147. MAGARAŠEVIĆ, Đorđe Život i književni rad Nikanora Grujića pakračkog vladike / napisao Đorđe Magarašević. - U Zagrebu : Dionička tiskara, 1904. 134 str., [1] list sa portretom N. Grujića : portret ; 23 cm.

148. MANOJLOVIĆ, Gavro Sile pokretnice i pravilnosti u univerzalnoj historiji / napisao Gavro Manojlović. - U Zagrebu : Tisak Nadbiskupske tiskare, 1927. - 412 str. ; 25 cm

93

149. MARKOVIĆ, Radoslav O raskošu (modi) i ostalim štetnim običajima i navikama našima / predavao u Daruvaru 17. maja 1905. godine na osmom kongresu srpskih zemljoradničkih zadruga Radoslav Marković. - U Zagrebu : Srpska štamparija, 1905. - 37 str. ; 23 cm.

150. MATAVULJ, Simo Bakonja fra-Brne : njegovo đakovanje i postrig / napisao Simo Matavulj ; za štampu priredio i s uvodom popratio Marko Car. - U Zadru : Međunarodna knjižarnica E. de Schönfeld, 1918. - XIV, 217 str. : autorova slika ; 20 cm.

151. MATAVULJ, Simo Bilješke jednog pisca / Simo Matavulj ; predgovor napisao Marko Car. - Beograd : Vreme, 1923 (Beograd : Vreme). - 269 str. ; 17 cm.

152. MATAVULJ, Simo Iz Crne Gore i Primorja : pripovijetke Sime Matavulja. Knj. 2. - Na Cetinju : U državnoj štapariji, 1889. - 168 str. ; 18 cm 153. MATAVULJ, Simo Iz Crne Gore i primorja : pripovijetke Sime Matavulja. [Knj. 1]. - U Novome Sadu : Srpska knjižara i štamparija braće M. Popovića, 1888. - 181 str. ; 19 cm Sadržaj s nasl. str.: Na badnji dan ; Sveta osveta ; Ko je bolji? ; Kako se Latinče oženilo ; Zavođanka ; Bodulica ; Na mlado ljeto ; Zimnje priče 154. MATAVULJ, Simo Iz primorskog života / [Matavulj Simo]. - [Zagreb : Matica hrvatska, 1890]. - 169 str. ; 18 cm.

155. MAŠIĆ, Branko Bojne priče / Branko Mašić. - Zagreb : Hrv. štamparski zavod d. d., 1923. - 97 str. ; 21 cm.

156. MAŠIĆ, Branko Deda-Joksim : narodni poslanik, lihvar i predsednik svakojakih društava za pomoć i humanitarnost / napisao B. Mašić ; ilustrovao J. Kljaković. - Zagreb : Književni Jug, 1922 (Zagreb : Gaj). - 180 str. : ilustr. ; 17 cm 157. MAŠIĆ, Branko Direktor Prokić : (karakteri i sudbine) / Branko Mašić. - Zagreb : Matica hrvatska, 1926 (Zagreb : Tipografija). - 222 str. ; 20 cm 158. MAŠIĆ, Branko Lutanje / Branko Mašić. - Zagreb : Nadbiskupska tiskara, 1917. - 143 str. ; 20 cm 159. MAŠIĆ, Branko Ljupče : roman naših dana / napisao Branko Mašić. - Zagreb : Zaklada tiskare Narodnih novina, 1925 (u Zagrebu : Zaklada tiskare Narodnih novina). - 208 str. ; 20 cm. - (Zabavna biblioteka. kolo 30 ; knj. 370)

94

160. MAŠIĆ, Branko Ratne slike i utisci : (1912.-1913.) / Branko Mašić. - Zagreb : Srpska štamparija, 1913. - 208 str. ; 23 cm 161. MAŠIĆ, Branko, 1887-1961 Školovanje Alekse Miščevića : ulomak iz velikog neštampanog živopisa / Branko Mašić. - Zagreb : Humoristična knjižnica, 1917. - 45 str. ; 18 cm. - (Humoristična knjižnica ; sv. 102) 162. MEDAKOVIĆ, Danilo, 1819-1881 Pověstnica srbskog naroda od naîstarìi vremena do godine 1850. Knʹ. 4 / od Dan. Medakovića. - U Novom Sadu : Narod. knʹigopečatnja Dan. Medakovića, 1852. - 288 str., [1] list s portretom Miloša Obrenovića ; 22 cm.

163. MEDAKOVIĆ, Danilo Pověstnica srbskog naroda od naîstarìi vremena do godine 1850. Knʹ. 3 / od Dan. Medakovića. - U Novom Sadu : Narod. knʹigopečatnja Dan. Medakovića, 1852. - 304 str., [1] list s portretom Đorđa Petrovića ; 22 cm.

164. MEDAKOVIĆ, Danilo Pověstnica srbskog naroda od naîstarìi vremena do godine 1850.. Knʹ. 2 / od Dan. Medakovića. - U Novom Sadu : Narod. knʹigopečatnja Dan. Medakovića, 1852. - 303 str., [1] list s portretom Stevana Dušana Silnog ; 22 cm.

165. MEDAKOVIĆ, Danilo, Pověstnica srbskog naroda od naîstarìi vremena do godine 1850. Knʹiga I. / od Dan. Medakovića. - U Novom Sadu : Narod. knʹigopečatnja Dan. Medakovića, 1851. - XL, 240 str. : ilustr. ; 22 cm 166. MILADINOVIĆ, Žarko Tumač povlastica, zakona, uredaba i drugih naređenja srpske narodne crkvene avtonomije u Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji / napisao Žarko Miladinović. - Novi Sad : Izdanje štamparije Đorđa Ivkovića, 1897. - [2], IV, VI, 486, [1] str. ; 24 cm “”Ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga istinoga.” Srp. nar. p.” --> nasl. str.

167. MILAŠ, Nikodim Pravoslavno crkveno pravo : po općim crkveno-pravnim izvorima i posebnim zakonskim naredbama, koje važe u pojedinim samoupravnim crkvama / napisao Nikodim Milaš. - Zadar : Pečatnja Ivana Vodicke, 1890. - XV,[1], 655 str. ; 25 cm 168. MILAŠ, Nikodim, dalmatinski episkop, 1845-1915 Ston u srednjim vijekovima / crkveno-istorijska studija episkopa Nikodima. - Dubrovnik : autor, 1914 (Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija). - 124 str. ; 24 cm 169. MIHALDŽIĆ, Stevan Pravoslavna Episkopija u Vesprimu : Manastir Srpski Kovin, Manastir Brana i njegova okolina u prošlosti, selo Branjina : istorijske rasprave : istorijska mapa desne strane Dunava / Stevan Mihaldžić. - [B. m.] : Štamparija Dunavske banovine, 1935. 154 str. ; 25 cm

95

170. MIHALDŽIĆ, Stevan, 1862-1941 Baranja : od najstarijih vremena do danas / napisao Stevan Mihaldžić. - Novi Sad : Štamparija Dunavske banovine, [1937]. 431 str., [1] presavijen list s geogr. kartom ; 24 cm : ilustr.

171. MICIĆ, Ljubomir, 1895-1971 Istočni greh : misterij za bezbožne ljude čiste savesti / Ljubomir Micić ; [vinjete crtao Vilko Gecan]. - [Zagreb : s. n.], 1920 (Zagreb : Tipografija). - 29 str. : ilustr. ; 28 cm.

172. MICIĆ, Ljubomir Spas duše / Ljubomir Micić. - Zagreb : Knjižara St. Kugli, 1920. - 63 str. ; 26 cm 173. MOLJEVIĆ, Stevan, 1888-1959 Uloga i značaj Vrbaske banovine : predavanje održano 30. januara 1939. / St. Moljević. - Banja Luka : Štamparija Braća Jakšić, 1939. - 19 str. ; 24 cm. + Geografska karta ([1] savijen list) 174. MUŠICKI, Lukijan, 1777-1837 Lukìana Mušickogʺ Stìhotvorenìja. Knʹ. 1 / Izdana Georgìemʺ Mušickimʺ Doktoromʺ Medìcìne. - U Pešti : Pismeny Ìos.

Baîmela, 1838. - [14], 222 str., [1] list s portretom autora ; 21 cm.

175. MUŠICKI, Lukijan Lukìana Mušickogʺ Stìhotvorenìja. Knʹ. 2, (Slavenska) / Skupìo Georgìî Mušickìî.... - [Pešta] : Izdala Matica Serbska, 1840 (U Budimu : Pismeny Kr. Sveuč. Peštans.). - [10], 146 [tj. 246] str. ; 22 cm.

176. NARODNA misao = Narodna misao : za ujedinjenu hrvatsku i srpsku akademsku omladinu / glavni urednik Franko Potočnjak ; odgovorni urednik Ivan Ružić Bartolov. - God. 1, br. 1 (1897)-(1898). - Zagreb : J. P. Banjanin : M. Kostić : I. Lorković : D. Mangjer : L. Mazzura : S. Pribićević, 1897-1898 (Zagreb : Dionička tiskara) 177. NASELJA i poreklo stanovništva : po arhivskim dokumentima. Knj. 21 / uredio Jovan Cvijić. - Beograd : Srpska kraljevska akademija, 1926. - 227 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Srpski etnografski zbornik / Srpska kraljevska akademija ; Knj. 36) Na vrhu naslovne strane: Srpska kraljevska akademija. Sadrži: Migracije Srba u Slavoniji tokom 16., 17. i 18. stoleća 178. NASELJA i poreklo stanovništva. Knj. 14 / uredio Jovan Cvijić. - Beograd : Srpska kraljevska akademija, 1923 (Beograd : “Rodoljub”). - 137 str., [1] karta ; 24 cm. - (Srpski etnografski zbornik / Srpska kraljevska akademija ; Knj. 26) 179. NASELJA i poreklo stanovništva: po arhivskim dokumentima. Knj.18 / Uredio Jovan Cvijić. - Ljubljana : Srpska kraljevska akademija, 1924 (Ljubljana : Jugoslavenska tiskarna u Ljubljani). - 215 str., [1] karta ; 23cm. - (Srpski etnografski zbornik / Srpska kraljevska akademija ; knj.30) 180. NASTIĆ, Đorđe Finale--- / Đorđe Nastić. - 2. izd. - Zagreb : [s. n.], 1908 (Zagreb : Štampa C. Albrechta). - 62 str. ; 23 cm + [1] presavijen list

96

181. NOVAKOVIĆ, Dionisije Epítom° ili Kratkaę skazanïę S(vę)štennagõ Hrama, riz° egõ i v’ nem° soveršaemłę B(o)žestvennłę Lïtúrgíi, so Okrestnostmi eę, črez° kratkïę, Voprosł i œvětł : Vo ùpotreblenïe S(vę)štenoslúžiteleì Pravoslavnłę C(e)rkve vostočnłę Kaţoličeskïę. Bl(a) goslovenïem° Preõs(vę)štennagõ G. Visarïõna Paîloviča, Pravoslavnagõ Ep(i)|s|kopa Bačkagõ, Segedinskagõ i Egarskagõ / Sočinen° lěta Hr(i)|s|tova 1741. - [1. izd.]. - [V° Venecïi : kod° Dimitrïa Ţeodosïa, 1767]. - 100 str. ; 17 cm.

182. NOVI zavjet Gospoda našega Isusa Hrista / preveo Vuk Stef. Karadžić. - U Beču : u Štampariji Jermenskoga manastira, 1847. - [4], 607 str. ; 22 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 183. NOVIJI srpski pripovjedači : izabrane pripovjetke / Sv. [Svetozara] Ćorovića ... [i dr.]. - Zagreb : Srpska štamparija, 1907. - V, 178 str. ; 22 cm.

184. OBRADOVIĆ, Dositej, 1739-1811 Dosìøea Obradovića Prvenacʺ ; Ýžica ili Bukvica / Pribavìo i na světʺ, po podlinnomʺ rukopisu, izdao Sevastìanʺ Ilìîćʺ.... - U Karlštadtu : Pečatano u Týpografïi Joan. Nep. Pretnera, 1830. - [8], XVIII, [10], 168, [2] str., [1] list s tablom ; 20 cm.

185. OBRADOVIĆ, Dositej Dositeja Obradovića Basne : (s nekim malim promenami). Knj. 1. - U Zagrebu : Franjo Suppan, 1847. - 80 str. ; 18 cm. - (Sbirka koristnih knjigah ; sv. 2) 186. OBRADOVIĆ, Dositej Etika ili Fìlosofìja naravoučitelna / po sýstemi g. professora Soavi Dosìøeemʺ Obradovičemʺ izdata. - U Venecìi : u Grekoslavenskoî týpografìi g. Pano Øeodosìja, 1803. - 160 str. ; 19 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 187. OBRADOVIĆ, Dositej Sobranìe raznyhʺ nravoučitelnyhʺ vešćeî : vʺ polzu i uveselenïe Dosiøeemʺ Obradovičemʺ. - Vʺ Vìenně : Pri G. Stef. Novakovičě, 1793. - [6], 316, [2] str., [2] lista s tablom : ilustr. ; 19 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 188. OBRADOVIĆ, Dositej Hristoiţïa sirěčʹ Blagi obłčai i Věnac° ot° alfavita : Junosti serbskoî posvećena dělca / spisana Dosïţeem° Obradovićem°. [Pešta] : izdana iždivenïem° Íosifa Milovúka i Gavrïìla Bozitovca, 1826 (V° Búdině : pečatano Pismenł Kralevskagõ Unïversïteta Peštanskagõ). - 119, [25] str. ; 17 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 189. OBTUŽNICA, koju je kr. državno odvjetničtvo u Zagrebu dne 12. siečnja 1908. podiglo protiv Adama Pribićevića i 52 druga radi zložina veleizdaje. - [S. l. : s. n., 1908]. - 107 str. ; 26 cm 190. ODA Na vospominanïe vtoragõ Hr(i)|s|tova prišestvïę po Obrazú pěsnł L’va premúdragõ Carę Grečeskagõ, Ellïnski Stíhami po Alfavitú Složennaę: a na slavenski G(o)|s|(po)dinom° Parţenïem° epískopom°, Privedennaę, Stíhami že Sla-

97

venskimi Zaharïem° Orfelínom° Arhïep(i)|s|k(o)po. Mïtropolitski|m|(°) Íllîrïčeskim° Kancellïstom°, Ustroennaę, Bl(a) goslovenïem° že ih° Prevoshoditelstva pravõslavnagõ Arhïep(i)|s|k(o)pa i Mïtropolita Slaveno-Serbskagõ G(o)|s|(po) dina Paîla Nenadoviča, Pervěe napečatana sïę knižica. - Vtoroe [izd.]. - [V° Venecïi] : v’ novoì Tîpografïì Grekopravoslavnoì [Dimitrïa Ţeodosïa], 1763. - Str. a-dzí [tj. 1-16] ; 16 cm.

191. ORFELIN, Zaharija Iskúsnłì podrúmarʹ : věrnõ nastavlęjušćïì, kakõ Podrúm°, Búrad°, i novaę i staraę vïna soderžavati, različnaę húdožestvennaę dělati, pokvarennaę popravlęti; različnaę œ trav°, korenïi i plodõv° k° zdravïju slúžaštaę vïna, i drúgaę delikatnaę vodenaę pitïę, i mažúne radi prohlaždajuštih° pitïęh°, i pritom° različne húdožestvenne rakïe, Šerbete i ocet° praviti / N(ł)ně pervěe na serbskom° jazłkú spisan° Zaharaïem° Orfelínom° Ces. Kral. Vïenskïę Akademïi húdožestv° členom°. - [1. izd.]. - V°... Vïenně : Pri Íõsifě bl(a)gorodnom° œ Kúrcbek°, Íllîríčeskom° Vostočnom° Dvornom° Tîpografě, 1783. - 494 str. ; 20 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 192. ORFELIN, Zaharija Melodïa k° prolećʹju koju za 1765. lěto sočinivši pri želanju mnogolětstva vsěm° predstavlęet° Z. O. v° novom° Sadě. - [V° Venecïi : kod° Dimitrïa Ţeodosïa, 1764-1765]. - 11 str. ; 15 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 193. ORFELIN, Zaharija Věčnłì to estʹ œ načala da konca míra trajušćïì Kalendarʹ, Soderžaštïì v° sebě Svętceslov° i kratkaę, po vostočnłę C(e)rkve isčislenïju, õ krúgah° godovłh°, i pročih° prinadležaštłh° vešteì izęsnenïę, k° tomú fîzíčeskaę õ tělah° míra, i õ vodęnłh° i vozdúšnłh° priključenïęh° razsúždenïę; s° pribavlenïem° s(vę)štennłę i světskïę Hronologïi nłně pervěe na slavenskom° jazłkě v° polzú slavenoserbskih° narodõv°. napisan° Zaharïem° Orfelínom° Ces. Kral. Vïenskïę Akademïi húdožestv° členom° : s° fïgúrami.

- [2. izd.]. - V°... Vïenně : Pri Íõsifě bl(a)gorodnom° œ Kúrcbek°, Íllîríčeskom° Vostočnom° Dvornom° Tîpografě, 1789. - 366 str., [9] listova s tablom ; 21 cm.

194. OSTOJIĆ, Tihomir Zaharija Orfelin : život i rad mu / napisao Tihomir Ostojić. - Beograd : Srpska kraljevska akademija nauka i umetnosti, 1923 (Beograd : “Tucović”). - 223 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Posebna izdanja / Srpska kraljevska akademija nauka i umetnosti ; knj. 46.

Nauke filosofske i filološke ; knj. 12) 195. PAVLOVIĆ, Stevan Srbski narodni sabor u Sremskim Karlovcima godine 1869 / opisao i na svet izdao Stevan Pavlović. - U Novom Sadu : Platonova štamparija, 1870. - 312, 9 str. ; 22 cm 196. PALIKOVIĆ, Jovan Prognani : roman / Jovan Paliković. - U Zagrebu : Tipogafija, 1925. - 360 str. ; 20 cm.

197. PEIČIĆ, Konstantin Dissertatio inauguralis medicopolitica de auperum aegrorum cura / quam consensu et auctoritate ... pro doctoris medicinae gradu ... conscripsit Constantinus Peitsits. - Pestini : Typis nobilis J. M. Trattner de Petróza, [1830]. - 29, [3] str. ; 21 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja

98

198. PEIČIĆ, Konstantin Rukovoditelʹ k’ povraćanju izgublěnog zdravlja / Spisan Konstantìnom Peičić Med. Drom i C. K. Fýsikom. - Drugo, pregledano i usoveršenstvovano izdanìe. - U Novom-Sadu : Pečatan kod Pavla Ìankoviča, C. K. prìvìl. Knʹigopečatatelja, 1840. - Str. I-XVII, a-ov [tj. 1-72], 1-276, [1-18] ; 22 cm.

199. PEIČIĆ, Konstantin Žitìe Teodora Pavlovića novinara i spisatelja srbskogʺ / spisao Konstantìnʺ Peičićʺ Medìc. Dokt.... - [Novi Sad] : svoimʺ troškomʺ pečatati dao Ìovanʺ Pavlovićʺ, 1857 (u Novomʺ Sadu : pečatnja Dan. Medakovića). - 110, [10] str. ; 20 cm.

200. PETROV, Grigorij Spiridonovič Braća književnici / G. S. Petrov ; s ruskog prevela Zorka I. Bubalo. - Dubrovnik : Matica srpska, 1914 (Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija). - 185 str., [1] list s tablom ; 19 cm. - (Izdanje Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 8) 201. PETROVIĆ Njegoš, Petar Gorski vijenac : historički dogadjaj pri svršetku sedamnaestog vijeka / sačinio Petar Petrović Njeguš ; prenio s ćirilice na latinicu s tumačenjem S.[Stefan Mitrov] Ljubiša. - [Zadar] : Matica Dalmatinska, 1868 (u Zadru : Tiskom Narodnoga Lista). - VII, [1], 141 str. ; 20 cm 202. PETROVIĆ, Nenad V. Dimitrije Mitrinović / Nenad V. Petrović. - Vindzor : Avala, 1967 (Vindzor : Avala). - 37 str. ; 21 cm 203. PETROVIĆ, Nenad V. Marksova kći : istorijsko-kritički ogled o Eleonori Marks-Ejvling i začecima socijalizma u Engleskoj / Nenad V. Petrović. London : [s. n.], 1973 (London : Veritas Foundation Press). - 89 str., [3] str. s tablama : ilustr. ; 20 cm. - (Biblioteka Naše delo) 204. POKROVSKI, M. N. Povijest Rusije : od njezinog postanka do najnovijeg vremena / M. N. Pokrovski ; preveli Božidar Adžija i Milan Durman. Zagreb : [s. n.], 1935 (Zagreb : Zadružna polštamparija). - 559 str. ; 23 cm 205. POLIĆ-Kamov, Janko Ćaskanja / Janko Polić-Kamov ; uredio i predgovor napisao V. Čerina. - Rijeka : G. Trbojević, 1914. - XXIV, 156 str. ; 20 cm.

206. POPOVIĆ, Laza Sokolske reči dr Laze Popovića. Deo 1 / uredio Dušan M. Bogunović. - U Zagrebu : Štamparija glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1925. - 207 str. : ilustr. ; 21 cm 207. POPOVIĆ, Laza Sokolske reči dr Laze Popovića. Deo 2 : (članci iz godine 1918-1919) / uredio Dušan M. Bogunović. - U Zagrebu : Štamparija Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1928. - 144 str. : ilustr. ; 21 cm 208. Povelěnïem° Bl(a)gočestivěìšïę. Samoderžavněìšïę Velikïę G(o)|s|(ú)d(a)rni Našeę Ímperatrícł Ekaterínł Aleksíevnł vseę Rõssíi: pri Naslědnikě eę Bl(a)gověrnom° G(o)|s|(po)d(a)rě Velikom° Kn(ę)zě Paîlě Petrovičě. Bl(a)

99

goslovenïem° že S(vę)těìšagõ Pravitelstvújuštagõ Sînoda: Napečatasę Kniga sïę PRAVILA molebnaę S(vę)tłh° serbskih° Prosvětiteleì : v° sebě soderžaštaę: V° čestʹ s(vę)topomęnútłh° s(vę)titeleì. v° polzú že i b(o)gomol’stvo s(vę) tłh° obiteleì i c(e)rkveì serbskih° vo vospominanïe že i podražanïe pravoslavnagõ serbskagõ roda. - [2. izd.]. - V’... Moskvě [tj. V° Venecïi : kod° Dimitrïa Ţeodosïa], 1765. - Listovi [2], a-rčd [tj. 1-194], [1] list s tablom ; 32 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 209. PRVI Izvještaj Društva za potpomaganje siromašnih a vrijednih Srba slušača u Kr. Sveučilištu Franje Josipa I u Zagrebu / izdao ga za društvene članove upravljački odbor. – Zagreb : Srpska štamparija u Zagrebu, [1896]. – 21 str. : 20 cm 210. PRERADOVIĆ, Damjan Gundulića slava srpska slava : uspomene sa svečanosti otkrivanja spomenika Ivana Fr. Gundulića u Dubrovniku godine 1893. / [napisao Damjan Preradović]. - Zagreb : Srpska štamparija, 1893. - 142, X str. ; 17 cm 211. PREVIŠNJI Kraljevski Reskript od 10. avgusta 1868. god. o uređenju crkvenih, školskih i fundacionalnih dela grčko-istočne srpske mitropolije. - U Novom Sadu : S. F. Ognjanović, 1912 (Novi Sad : Branik). - 46 str. ; 22 cm “Cena 60 filera.” --> nasl. str.

212. PRIBIČEVIĆ, Milan Naš najveći junak : (srpski seljak) / Milan Pribičević. - Rijeka : G. Trbojević, 1913 (Rijeka : Riječka dionička tiskara). - 30 str. ; 19 cm 213. PRIBIĆEVIĆ, Adam Moj život / Adam Pribićević. - [B. m. : b. i., 1981] ([b. m. : b. i.]). - [11], 677 str. ; 22 cm Kor. nasl. - Str. 1-3: Uvod / Lazar Jovanović. - Str. 5-11: Predgovor / Zvonimir Vučković.

214. PRIBIĆEVIĆ, Adam Naseljavanje Srba po Hrvatskoj i Dalmaciji / Adam Pribićević. - Vindzor : [b. i.], 1955 (Vindzor : Avala). - 63 str. ; 19 cm 215. PRIBIĆEVIĆ, Adam Od gospodina do seljaka / Adam Pribićević. - Vindzor : Štamparija “Glasa Kanadskih Srba”, 1953 ([b. m. : b. i.]). - 186 str. ; 24 cm 216. PRIBIĆEVIĆ, Adam Selo kao moralni činilac u životu naroda / Adam Pribićević. - Pariz : Savez srpskih zadruga “Oslobođenje”, 1954 (Paris : Imprimerie S.N.I.E.). - 33 str. ; 21 cm. - (Biblioteka “Naše delo” ; 6) 217. PRIBIĆEVIĆ, Adam Seljak / Adam Pribićević. - [S. l. : s. n.], 1931 (Zagreb : Zadružna štamparija). - 213 str. ; 23 cm 218. PRIBIĆEVIĆ, Milan Proglas Milana Pribićevića zemljoradnicima : povodom stupanja u “Savez zemljoradnika”. - Velika Reka : [b. i.], 1927. - 27 str. ; 22 cm.

100

219. PRIBIĆEVIĆ, Svetozar Pobeda narodne misli--- / Svetozar Pribićević. - [B.m. : b.i., 1924]. - 40 str. ; 17 cm. - (Agitaciona biblioteka Samostalnih demokrata ; 1) 220. PRIBIĆEVIĆ, Svetozar Pogledi na stanje u Jugoslaviji i njenu budućnost / [Svetozar Pribićević]. - [S. l. : s. n., 1931]. - 31 str. ; 22 cm.

Podaci o autoru i god. izd. preuzeti s kraja teksta.

221. PRIBIĆEVIĆ, Svetozar, 1875-1936 La dictature du roi Alexandre : contribution à l’étude de la démocratie : (les problèmes yougoslaves et balkanique) : documents inédits et révélations / Svetozar Pribitchévitch. - Paris : P. Bossuet, 1932. - 324 str. ; 23 cm.

222. PRICA, Bogdan Hrvatsko pitanje i brojke : (jesu li Hrvati stvarno zapostavljeni od strane države?) / Bogdan Prica. - Beograd : [s. n.], 1937 (Beograd : Zora). - 57 str. ; 20 cm 223. PRIVREDNIK : jubilarni kalendar za 1937 godinu koja je prosta, te ima 365 dana / [urednik Vladimir Matijević]. - Beograd : Srpsko privredno društvo „Privrednik“ 1937 (Beograd). - 115 str. : fotogr. ; 23 cm Nasl. Str. : O četrdeset godišnjici Privrednikovoj 224. PRIVREDNIK : kalendar za 1941 godinu koja je prosta i ima 365 dana / [urednik Vladimir Matijević]. - Beograd : Srpsko privredno društvo „Privrednik“, 1935 (Beograd). - 168 str. : ilustr. ; 23 cm 225. PRODAN, Ivo La secchia rapita ili Obračun izmedju Srba i Hrvata / napisao Ivo Prodan. - U Zadru : Brzotiskom “Kat. hrv. tisk.”, 1889. - 175 str. ; 20 cm 226. RADNJA Blagoveštenskog sabora naroda srbskog : u Sremskim Karlovcima 1861 / izdao Jovan Đorđević. - U Novome Sadu : Brzotiskom Episkopske knjigopečatnje, 1861. - [6], 293, [4] str. ; 23 cm 227. BOGUNOVIĆ, Dušan, 1888-1944 U ime Hrista : svetinje u plamenu / Psunjski. - [B. m] : Jugoslavija, 1944 ([b. m. : b. i.]). - 91 str., [4] str. s tablama, [1] presavijen list ; 23 cm Pravo ime autora: Dušan Bogunović.

228. RAJIĆ, Jovan, 1726-1801 Katihisïs° malłì, ili Sokraštennoe Pravoslavnoe ispovědanïe : vo upotreblenïe Slaveno-Serbskïę Junosti sočinenno. - Vo Víenně : Iždivenïem° c.kr. Dïrekcïi oučilištnłh° knig°, 1860. - 66 str. ; 17 cm 229. RASPRAVA ugarskog sabora 1868. godine o zakonskom predlogu u stvari istočno-pravoslavne crkve / po saborskom dnevniku izdao Đorđe Zvekić član Ujedinjene omladine srpske. - Budim : štamparija kr. sveučilišta, 1868. - 163, [3] str. ; 23 cm

101

230. RĚČNIK° malłì = Das ist kleines Wörterbuch. - V° Búdimě : Pismenł Kralevskagõ Vseúčilišta Vengerskagõ, 1806. - 104 str. ; 18 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja 231. REPRODUKCIJE srpskog slikarstva : XVIII i XIX vek. - [B. m. : b. i., b. g.]. - [120] str., [4] lista s tablama : reprodukcije ; 30 cm 232. RUVARAC, Dimitrije Evo, šta ste nam krivi! : posvećeno “Obzoru” / od Dimitrija Ruvarca. - Zemun : Štamparija Sime Pajića, 1895 (Zemun : Štamparija Sime Pajića). - 142 str. ; 23 cm 233. RUVARAC, Dimitrije Klirikalna škola u Gornjokarlovačkoj eparhiji : od 1694-1828. / D. Ruvarac. - Sremski Karlovci : Srpska manastirska štamparija, 1925. - 32 str. ; 31 cm Deo teksta na nem. jeziku. - P. o.: Glasnik Srpske patrijaršije; 1925.

234. RUŽIČIĆ, Nikanor Istorija Srpske crkve / od Nikanora Ružičića. Knj. 1., Knjiga prva. - U Zagrebu : Srpska štamparija, 1893. - V, 327 str. ; 19 cm.

235. RUŽIČIĆ, Nikanor Primeri srodstva / od Nikanora Ružičića. - 2. izd. s novim tablicama. - U Zagrebu : Srpska štamparija, 1893. - 175 str., [4] savijena lista s tablicama ; 19 cm.

236. SVETI Sava : srpski narodni kalendar za godinu 1932 : godina treća / [urednici kalendara Laza Popović i Dragoljub K. Andrijašević]. - Zagreb : Prosvetno i dobrotvorno društvo Sveti Sava, [1932]. - 157 str. : ilustr. ; 24 cm 237. SEKULIĆ, Isidora, 1877-1958 Đakon bogorodičine crkve / Isidora Sekulić. - Zagreb : Knjižara Z. i V. Vasića, [1919]. - 256 str. ; 18 cm 238. SILONE, Injacio Fašizam : njegov postanak i razvitak / Ignazio Silone ; preveo Milan Durman. - Zagreb : [s. n.], 1935 (Zagreb : Zadružna štamparija). - 259 str. ; 22 cm 239. SKERLIĆ, Jovan Današnji srpskohrvatski nacionalizam / J. Škerlić. - Rijeka : G. Trbojević, 1913 (Rijeka : Riječka dionička tiskara). - 65 str. ; 19 cm.

240. SLOGA : književan rad srpske đačke družine „Sloga“. Sveska 1 . – U Zagrebu : meseca maja 1884. – str. 44; 25 cm. – ( God. IV) 241. SOLARIĆ, Pavle Búkvarʹ slavenskïì trïazbúčnłì, ili Pervoe rúkovodstvo k° poznanïju knig° i pisanïì vo ùpotreblenïe Slaveno-Serbõv° / spisan°

102

Paîlom° Solaričem° Veliko-Pisaničaninom°. - V° Mletkah° : Pismenł Greko-Slavenskïę Pečatni Panł Ţeodosïa, 1812. - Str. a-rmv [tj. 1-142], [4] presavijena lista s tablama ; 22 cm 242. SOLARIĆ, Pavle Novo graždansko zemleopisanìe : pervo Na Eziku Serbskomʺ : u dve časti : Sʺ Zemlepisnikomʺ odʺ XXXVII Listova. Častʹ 1-2 / Pavlomʺ Solaričemʺ. - U Venecìi : U Pane Øeodosïeva, 1804. - 2 knj. u 1 (XXII, [2], 474; [4], 246 str.) ; 21 cm.

243. SOMENICI hrvatske Krajine. Knj. 1, Od godine 1479 do 1610. / sakupio i uredio Radoslav Lopašić. - [Zagrabiae : Academia scientiarum et artium slavorum meridionalium], 1884 (Zagrabiae : Ex officina societatis typographicae). - XXVIII, 390 str. ; 24 cm. - (Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium ; vol. 15) Na predlistu i: Acta historiam confinii militaris croatici illustrantia.

244. SPOMEMICI [i. e. spomenici] hrvatske Krajine. Knj. 3, Od godine 1693 do 1780 i u dodatku od g. 1531 do 1730 / sakupio i uredio Radoslav Lopašić. - [Zagrabiae : Academia scientiarum et artium slavorum meridionalium], 1889 ([Zagrabiae : Ex officina societatis typographicae]). - XVIII, 519 str. ; 24 cm. - (Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium ; vol. 20) Na predlistu i: Acta historiam confinii militaris croatici illustrantia.

245. SPOMENICA 1905-1925 : život i rad sokolstva u Dvoru. – [Dvor : Srpski Soko, 1925]. 20 str. : ilustr. ; 15 cm 246. SPOMENICA o gradnji i uređenju kapele za pravoslavnu srpsku srednjoškolsku mušku mladež u donjogradskoj gimnaziji u Zagrebu / napisao Jovan Petrović. – Sremski Karlovci : Srpska manastirska štamparija, 1913. – 12 str. ; 23 cm Sadrži rukopisno pismo protoprezvitera Jovana Petrovića upućeno vladici..

247. SPOMENICA o Proslavi šezdesetogodišnjice : Srpsko pevačko društvo u Zagrebu : 1877-1937 / Srpsko pevačko društvo.

– Zagreb : [ s.n.], 1937 ( Zagreb : Zadružna štamparija). – 19 str. : 23 cm 248. SPOMENICA proslave 50-godišnjeg književnog rada presvijetlog gospodina Jovana Sundečića srpskog pjesnika / uredio za proslavni odbor Ilija L. Đivanović. - Cetinje : K. C. Državna Štamparija, 1899. - 178, [1] str. ; 20 cm.

249. SPOMENICA : u čast Jove Vorkapića. - Petrinja : A. Milošev, 1939. - 39 str. ; 19 cm 250. SPOMENICI hrvatske Krajine. Knj. 2, Od godine 1610 do 1693. / sakupio i uredio Radoslav Lopašić. - [Zagrabiae : Academia scientiarum et artium slavorum meridionalium], 1885 ([Zagrabiae : Ex officina societatis typographicae]). - XX, 435 str. ; 24 cm. - (Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium ; vol. 16) Na predlistu i: Acta historiam confinii militaris croatici illustrantia.

251. SRBIJANSTVO : književno - politički časopis = La Serbianisme : revue litteraire et politique / vlasnik, direktor, urednik i odgovorni urednik Ljubomir Micić. - God. 1, sv. 1 (25. maj 1940). - Beograd : Ljubomir Micić, 1940 (Beograd : Štampa Ž. Milosavljevića). - 24 cm 252. SRBOBRAN : narodni srpski kalendar : za godinu 1906. koja je obična,ima 365 dana : god. 14 / Uredili Svetozar Prbićević i

103

Jovan Banjanin. - U Zagrebu : Srpska štamparija, 1906. - 158 str. : ilustr.; 26 cm 253. SRBOBRAN : srpski narodni kalendar i čitanka : za godinu 1941. koja je prosta i ima 365 dana / uredio Dušan M. Bogunović.

- U Zagrebu : „Srpsko Ognjište“, [1941] ( Zagreb: Zadružna štamparija) - 128 str. : ilustr. ; 23 cm 254. SRBSKO-dalmatinskìî magazinʺ : za l%to 1847 : Ljubitelʹ prosvěštenìja : Dvanaîsta godina / izdao na světʺ Georgìî Nikolajevićʹ Pr. u Dubrovniku. - [Dubrovnik : Georgije Nikolajević, 1847] (u Zadru : u Knʹigopočatnʹi [!] braće Battara). - 160 str. ; 21 cm 255. SRBSKO-dalmatinskìî magazinʺ : Za lěto 1844 : Ljubitelʹ prosvěštenìja : Deveta godina / izdao na světʺ Georgìî Nikolajevičʹ Par. u Dubrovniku. - [Dubrovnik : Georgije Nikolajević, 1844] (u Zadru : u Knʹigopečatnʹi braće Battara). - 136 str. : ilustr. ; 21 cm 256. SRPSKA kraljevska akademija (Beograd) Spomenik Srpske kraljevske akademije. 58, Drugi razred. 49. Iz Prošlosti Srba Žumberčana / od Alekse Ivića. - Beograd : Srpska kraljevska akademija, 1923. - 103 str. ; 30 cm 257. SRPSKA pravoslavna mitropolija karlovačka (Sremski Karlovci) Ustrojstvo Sv. arhijerejskog sinoda Pravoslavne srpske mitropolije karlovačke. - Sadržaj: Opšte odredbe ; Sastav Sv. arhijerejskog sinoda ; Poslovanje Sv. arhijerejskog sinoda.

258. SRPSKA pravoslavna mitropolija karlovačka : po podacima od 1905. god. / za uredništvo odgovara Mata Kosovac. - U Karlovcima : Saborski odbor, 1910 (U Karlovcima : Srpska manastirska štamparija). - VIII, 1202 str. : tabele ; 28 cm 259. SRPSKA pravoslavna muška učiteljska škola (Pakrac) Izveštaj za školsku godinu 1900.-1901. / Srpska pravoslavna muška učiteljska škola u Pakracu ; priredio Nikola Šumonja. - Karlovci : Srpska Manastirska Štamparija, 1904 ([Karlovci : Srpska Manastirska Štamparija]). - 63 str. : ilustr. ; 22 cm 260. SRPSKA Zora : kalendar za narod za prostu godinu 1905. – Dubrovnik : Prosvjetno-privredno društvo „Srpska Zora“, 1904. – 88 str. : ilustr. 24 cm 261. SRPSKE narodne pesme. [Sv. 1 : Trebnik / uređuje Laza Popović]. - Zagreb : Z. Vasić : V. Vasić, 1918 (Zagreb : “Kuzma Kožanić”). - 115 str. ; 18 cm 262. SRPSKE narodne pesme. [Sv. 4, Kosovo / uređuje Laza Popović]. - Zagreb : Z. Vasić : V. Vasić, 1919 (Zagreb : Kuzma Rožmanić). - 82 str. ; 19 cm 263. SRPSKE narodne pjesme iz Like i Banije. Knj. 1 / koje je sakupio i za štampu priredio Nikola Begović (priljubio srpskoj omladini). - U Zagrebu : Štamparija F. Fišera i dr., 1885. - XXXIV, 210 str. ; 18 cm 264. SRPSKE narodne pripovijetke (gatke) / sabrao Tihomir Ostojić. - U Dubrovniku : Matica srpska, 1911 ([Dubrovnik] : Srpska dubrovačka štamparija). - VIII, 236 str., [1] list sa slikom K. Vučkovića ; 20 cm. - (Izdanje Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 2)

104

265. SRPSKO kolo : kalendar 1923. / uredili Milan Grčić i Adam Pribićević. - 1923. - Zagreb : Grafičko-nakladni zavod „Tipografija“ -108 str. : Ilustr. ; 23 cm 266. STANKOV-Kukić, Nikola Osvetnici : pripovijetka s ličkobosanske međe / napisao Nikola Stankov Kukić. - U Zagrebu : Štamparija K. Albreht (Maravić i Dečak), 1905. - [2] lista, 158 str. ; 20 cm.

267. STANKOV-Kukić, Nikola Unija u Pogancu ili Pobjeda pravoslavlja : prilog k istoriji srpske crkve u varaždinskom đeneralatu / napisao Nikola StankovKukić. - Novi Sad : Štamparija Đ. Ivkovića, 1900. - 54 str. ; 19 cm 268. STVARANJE državotvorne stranke demokrata Srba, Hrvata i Slovenaca. - Sarajevo : Zemaljska štamparija, 1919. - 90 str. ; 18 cm 269. STOJANOVIĆ, Nikola Srbi i Hrvati / napisao Nikola Stojanović. - Drugo izdanje s pogovorom. - U Novome Sadu : Srpska štamparija Dra Svetozara Miletića, 1902. - 56 str. ; 19 cm 270. STRAJNIĆ, Kosta Srpske zadužbine : sa 40 slika / Kosta Strajnić. - Beograd : Ćelap i Popovac, 1919 (u Pragu : Pražská Akciová Tiskárna). - 27 str.,XL listova s fotografijama ; 24 cm.

271. STRAJNIĆ, Kosta Studije / Kosta Strajnić. - Zagreb : “G. Ćelap”, 1918 (Zagreb : Dionička tiskara). - 226 str. : ilustr. ; 19 cm 272. STRAJNIĆ, Kosta Tomislav Krizman : studija povodom jedne izložbe : sa 33 reprodukcije / Kosta Strajnić. - Zagreb : M. Breyera, 1916 (Zagreb : Kraljevska zemaljska tiskara). - 55 str. : ilustr. ; 21 cm.

273. SUNDEČIĆ, Jovan Brat Marko i sestra Jeka : Istinit događaj / pripovijetka Jovana Sundečića. – U Zagrebu : Knjižara dioničke tiskare, 1890. – 43 str. ; 19 cm 274. SUNDEČIĆ, Jovan Izabrane pjesme : sa slikom pjesnikovom / Jovan Sundečić ; uvodom i bilješkama popratio Hugo Badalić. - Zagreb : Izdanje “Matice hrvatske”, 1889 (Zagreb : Tisak K. Albrechta). - XVII, 269 str. : slika autora ; 21 cm 275. SUNDEČIĆ, Jovan, 1825-1900 S’rce ili Različne pěsme / odʺ Ìove Sundečića S. Golivnjanina za obštu koristʹ Jugoslavenstva spěvane. - U Zadru : U Knʹigopečatnʹi Braće Batara, 1850. - IX, [1], 94 str. ; 18 cm

105

276. TENNYSON, Alfred, 11809-1892 Enoh Arden / Alfreda Tennysona ; preveo Zmaj-Jovan Jovanović ; ilustracije od K. Ermischa. – U Zagrebu : Knjižara dioničke tiskare : Knjižara Jugoslav. Akademje, 1893. 63 str. : ilustr. ; 17 cm 277. TOŠIĆ, Desimir, 1920-2008 Adam kao seljački i nacionalni ideolog / Desimir Tošić. - Vindzor : Srpska zadruga Oslobođenje, 1958 ([b. m. : b. i.]). - 51 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Naše delo) 278. TREBNIK. Rukopisna knjiga iz biblioteke manastira Gomirje, iz Mekinjara donio Milan Radeka.

Knjiga sadrži 216 listova. Po Radekinoj procjeni iz XV vijeka.

279. ĆIPIKO, Ivo Kraj mora / Ivo Ćipiko. - Dubrovnik : Matica srpska, 1911 (Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija). - 264 str. ; 19 cm. (Izdanje Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 4) 280. URBARIA lingua croatica conscripta = Hrvatski urbari. Sv. 1 / sabrao i protumačio Radoslav Lopašić. - U Zagrebu : u knjižari Jugosl. akademije (knjižari dioničke tiskare), 1894. - VIII, 484 str. ; 23 cm. - (Monumenta historico-juridica Slavorum meridionalium ; vol. 5) 281. UREDBE za srpske narodne škole. - U Novome Sadu : Srpska štamparija dr. Jovana Subbotića, 1872. - 32 str. ; 22 cm.

282. UTJEŠENOVIĆ-Ostrožinski, Ognjeslav Die Militärgränze und die Verfassung : eine Studie über den Ursprung und das Wesen der Militärgränzinsitution und die Stellung derselben zur Landesverfassung / von Og. M. Utiešenović. - Wien : F. Manz & Comp., 1861 (Wien : Druck und Papier von Leopold Sommer). - [4], 172 str. ; 22 cm.

283. UTJEŠENOVIĆ-Ostrožinski, Ognjeslav Nedjeljko / spjevao O. M. Utješenović-Ostrožinski. - Novo, prerađeno i dopunjeno izd. - Beč : pisac, 1888 (Beč : J. N. Vernaj).

- IV, [2], 242 str. ; 20 cm 284. UTJEŠENOVIĆ-Ostrožinski, Ognjeslav Vila Ostrožinska : sitne pjesme i osnova estetike / Izveo Ognjeslav Utješenović-Ostrožinski. - Drugo znatno povećano izdanje.

- [Beč : izdanje autora], 1871 (U Beču : Iz štamparije L. Sommera i drug.). - XIV, [2], 324 str. ; 18 cm 285. UTJEŠENOVIĆ-Ostrožinski, Ognjeslav, 1817-1890 Psalmi Davidovi : poput srbskijeh narodnijeh pjesama / spjevao ih po Svetome pismu Og. Utješenović-Ostrožinski. - [Beč] : O. Utješanović-Ostrožinski, 1868 (U Beču : Iz tiskarne L. Sommera). - XII, 324 str. ; 20 cm 286. FRUŠIĆ, Stevan Slavoljub. / Sačinjen Stevanom Frušićem. - U Zagrebu : u Štampariji Franje Župana, 1850. - 135, [1] str. ; 16 cm.

Iz fonda Hrvatskog povijesnog muzeja

106

287. HINKOVIĆ, Hinko, 1854-1929 “Veleizdajnička parnica” ; Ništovna žaoba : proti osudi Kr. sudbenog stola u Zagrebu od 5. listopada 1909 / podnio je za optužene Adama Pribićevića i drugove Kr. stolu sedmorice Hinko Hinković. - Zagreb : Srgjan Budisavljević, 1911 (Zagreb : Dionička tiskara). - 83 str. ; 24 cm.

288. CAR, Marko S mora i primorja / M. [Marko] Car i J. [Josip] Bersa ; sa ilustracijama Josipa Berse. - U Zadru : Štamparija S. Artale, 1896 (u Zadru : S. Artale). - 217 str. : ilustr. ; 19 cm 289. CAR, Marko Moje simpatije : književne slike i studije / Marko Car. - U Zadru : Štamparija S. Artale, 1895 (U Zadru : S. Artale). - 186 str. : ilustr. ; 18 cm 290. CAR, Marko Naše primorje : slike i utisci s Jadrana / Marko Car. - Dubrovnik : Matica srpska, 1910 ([Dubrovnik] : Srpska dubrovačka štamparija). - 188 str. s razl. pag., [1] list s fotogr. Konstantina Vučkovića ; 20 cm. - (Matica srpska u Dubrovniku ; knj. 1) 291. CAR, Marko Sava Bjelanović : jedan pogled na pisca / napisao Marko Car. - U Dubrovniku : Matica srpska, 1911 (Dubrovnik : Srpska dubrovačka štamparija). - 78 str. : slike K. Vučkovića i S. Bjelanovića ; 20 cm. - (Mala biblioteka Matice srpske u Dubrovniku ; knj. 2) 292. CESAREC, August Sin domovine : životna drama Eugena Kvaternika : u 15 slika s epilogom / August Cesarec. - Zagreb : Knjižara A. Ćelapa, 1940 (Zagreb : Združena štamparija). - 169 str. ; 21 cm 293. CRKVENO-slovenski bukvar sa čitankom : za drugi razred srpske osnovne škole : odobrio srpsko-narodni crkveno-školski savet. - Popravljeno izd. - U Novome Sadu : M. Ivković, 1907. - 66 str. ; 18 cm 294. CSAPLOVICS, János Slavonien und zum Theil Croatien : Ein Beitrag zur Völker- und Länderkunde : Theils aus eigener Ansicht und Erfahrung (1809-1812), theils auch aus späteren zuverlässigen Mittheilungen der Insassen. Theil 2 : Enthält Die orientalische Kirche in historischer, statistischer, hierarchischer und kirchlicher Beziehung ... / Von Johann v. Csaplovics. - Pesth : in Hartleben’s Verlag, 1819 (Wien : Gedruckt bei Anton Strauss). - [2], 390, [4] str., [1] presavijen list sa tabelom ; 20 cm.

295. CSAPLOVICS, János Slavonien und zum Theil Croatien : Ein Beitrag zur Völker- und Länderkunde : Theils aus eigener Ansicht und Erfahrung (1809-1812), theils auch aus späteren zuverlässigen Mittheilungen der Insassen. Theil 1 : Enthält Ansichten des Landes, topographische Fragmente, Volk ... / Von Johann v. Csaplovics. - Pesth : in Hartleben’s Verlag, 1819 (Wien : Gedruckt bei Anton Strauss). - XXXII, 240, [1] str. ; 20 cm 296. ČOKRLJAN, Jovan Pravoslavìe ili Koja crkva pravìe uči istočna, ili zapadnja? / Izʺ drevnìi istočne Crkve spisani Dnevnika, pověsti Sìnodalni

107

pisanìja, propovědi, velikìi Crkve istočne Učitelja i Soborni kanona, uedno sobrao i Rodu Srbskomʺ posvetìo Ìoannʺ Čokrljanʺ ... 1858. godìne napisao, Godine pak 1860. na světʺ izdao. - U Beču : Pečatnʹomʺ Mehìtarìsta, 1860. - [2], XII, 353 str. ; 22 cm.

297. ŠVERDLING, Johan Soveršennoe učenìe svjašćennago pisanìja o vzaîmnyhʺ dolžnostehʺ vʺ raznyhʺ domašnihʺ otnošenìjahʺ / prevedeno Aøanasìemʺ Čurličʹ Arhìmandrìtomʺ Obšćežitelnago Monastyrja Krupy.... - Vʺ Zadrě : vʺ Týpografìi Bratìi Battara, 1858. - 279, [1] str. ; 23 cm.

298. ŠEMATIZAM pravoslavne eparhije dalmatinske i istrijske : za godinu 1901. - Zadar : Štamparija Špira Artale, 1901. - 76 str.

299. ŠEMATIZAM pravoslavne srpske Eparhije pakračke : za godinu 1898. - U Pakracu : Štamparija J. Zoričića, 1898. - 104, 57, 77 str. ; 23 cm.

300. ŠOBAT, Stojan Naúka hrïstïanska radi Malolětne Děčice Pravoslavnłę Vostočnłę Cerkve / spisana ù Debelom° Berdú, Feîrúarïa měseca 1772. lěta, i po Sînodalnõ ù Karlovcú Sremskom° lěta 1774. ùstroennomú Katihisïsú popúněna Stoęnom° Šobatom° Protopresvîterom° Korěničkim° bogospasaemłę Eparhïi Karlstadtskïę. - V° Mlětkah° : Pismenł Greko-Slavenskïę Pečatni Panł Ţeodosïeva, 1813. - Str. a-ksd [tj. 1-64] ; 16 cm.

ПРИЛОГ: ВОДЕЋИ КЊИЖАРИ И ИЗДАВАЧИ СРБИ У ХРВАТСКОЈ Издавачка књижара Ђорђе (Ана) Ћелап Ђорђе Ћелап је рођен у Мирковцима 1892. године. Књижничарство је учио у Панчеву и код Куглиа у Загребу, а осамосталио се 1918. године. Са Миланом Грчићем је још за вријеме рата издао први календар „Српско коло“, а те 1918. издао је и прву Крлежину књигу „Хрватску рапсодију“. Године 1926. отворио је са супругом Аном књижару и антикваријат на тргу Краља Александра бр. 11 (потом Казалишни, па Трг маршала Тита), а онда и подружницу на Вилсоновом тргу (у Новинарском дому). Књижара је живо дјеловала издавачки у цијелом међуратном периоду са доминантним српскојугославенско-љевичарским кругом аутора и тема, али и настојећи опстати на тржишту. Једно од њихових занимљивијих издања је Жидов „Повратак из СССР-а“, забрањено најрпије од власти Краљевине Југославије, због саме теме, а онда и од цензора нове Југославије, због приступа теми. Књижара је запечаћена одмах у априлу 1941. године. Ђорђе је ухапшен да би потом пребјегао у Београд, гдје је дочекао ослобођење. Пошто је књижара радила током рата проведена је конфискација 1945. године, а Ђорђе је до пензије радио у књижарском подузећу ратних војних инвалида. Син Ане и Ђорђа, Бранислав, дугогодишњи је радник и директор Издавачког подузећа „Просвјета“.

108

Зорка и Вељко Васић Вељко Васић је рођен 1890. у Костајници. Завршио је четири разреда гимназије у Загребу, а трговачку школу у Београду. Радио је у књижари Мите Стајића. Године 1918. отвара са сестром Зорком своју књижару у Загребу, а од 1926. удружио се са Радославом Н. Хорватом. Умро је 1971. године. (Извор: Велимир Старчевић, „Старо српско књижарство“, Београд, 1911.) Његова издавачка дјелатност започиње у Загребу 1918. године издавањем циклуса народних пјесама које је приредио Лаза Поповић. Један од врхунаца његовог издаваштва је „Стари Загреб“ Ђуре Сабоа. Књижара му је била у згради касније америчке амбасаде. Матица српска Дубровник Матица српска је основана у Дубровнику 1909. године на сједници Туторске српско-православне црквене општине чији су чланови чинили и њену управу. Матичино дјеловање је материјално осигурано завјештањем трговца Константина Вучковића, а простор за рад је била палата племићке породице Бонда, некад Гундулића, која се налазила у дворишту Саборне цркве Св. Благовештења и коју је црквена општина купила у ту сврху. Предсједник је био Никола Бабић, а секретар др Стијепо Кнежевић. Други секретар, Франо Кулишић, био је из редова Срба – католика, а прије тога је радио као библиотекар Богишићеве библиотеке у Цавтату. Рад Матице прекинуо је Први свјетски рат. Српска штампарија Загреб Српску штампарију у Загребу основао је Павле Јовановић 1892. године. Он је био покретач и уредник листа „Србобран“. У овој су штампарији штампани: „Србобран“, „Српско Коло“, „Невен“, „Врач погађач“, „Привредник“, „Српски задругар“, „Српска Зора“, чувени Гавриловићеви „Знаменити Срби XIX вијека“ и многа друга издања. Године 1918. Српска штампарија постаје Задружном штампаријом и прелази у власништво Савеза српских земљорадничких задруга. Послије 2. свјетског рата штампарија је радила за Друштво „Просвјета“ и остале српске установе. Издавачка књижара Г. Трбојевића Ђуро Трбојевић је рођен 1865. године у Медаку, а умро 1941. на Сушаку. 1907. године основао је крај српске православне цркве у Ријеци књижару у којој је нудио хрватску и српску штампу и књиге. 1910. године покренуо је издавачку дјелатност објављујући „Прве откосе“ младог књижевника Богдана Ластавице. Трбојевићева је књижара била живи центар југославенске пропаганде, нарочито активан у годинама пред Први свјетски рат. Објављивао је круг аутора тог времена; Ластавица, Скерлић, Милан Марјановић, Марко Цар, Камов, Трстењак... Почетком 1914. године покреће запажен лист „Књижевне новости“, које излазе тједно, поред уредништва Милана Марјановића и са сједиштем у Загребу. У другом броју листа изашао је први текст Мирослава Крлеже, а дописник из Загреба био је Стеван Галогажа.

109

ЗАХВАЛЕ Српско културно друштво “Просвјета“ и аутор изложбе дугују велику захвалност неким институцијама и појединцима, без којих не би било могуће приредити ову изложбу: в.д. равнатељица Хрватског повијесног музеја Наташа Матаушић и њени сарадници изашли су нам у сусрет организацијски, својим фондовима и опремом. Аутор изложбе је могао рачунати на знање и труд пријатеља и зналца Боре Чалића, библиотекара из Вуковара. На располагању му је увијек стајала и данас драгоцјена библиотека Манастира Гомирје и пријатељска услужност архимандрита Михаила ( Вукчевића). Људи из “Просвјете“ су уложили додатни труд да цијела организација буде на висини : Бранка Џамбас, Љиљана Вукашиновић, Срђан Татић и Бранко Чоловић. И на крају, али не по важности, домаћини изложбе, библиотекари Сњежана Чича и Вања Марковић.

110