Moja mati ćilim tka - katalog izložbe

“Moja mati ćilim tka...”

Na r o dno pokućst vo Srba izm e đu dva svjet sk a ra t a

1

autorica izložbe: Ljiljana Vukašinović fotografije: Jovica Drobnjak

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

2

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

Преслица

П

ослије скромне али путничке фото-изложбе о данашњем стању традицијског градитељства на Банији, послије Коморе, Српско културно друштво “Просвјета” опет се навраћа свом све тањем, али још живом источнику – српском селу у Хрватској. Прошле смо године били посвећени “срцу храстовине” и вјештини мушке руке да створи дом, који је нешто више од склоништа од невремена и студени. Овај се пут обраћамо женској руци и њеном умијећу да украси тај дом, и обуче “уљуди” укућане, ако не за сваки дан, а оно за Славу и збор. Људска ријеч, дрво и вуна, главни су медији стваралаштва наших људи, откако су са својим стадима избили на ове горње стране, жељни мира и добра. У нашем времену судбина оног што су радиле оне, не разликује се битно од судбине оног што су радили они. Док је етно-грађа сматрана еманацијом народног бића, а онда и националног идентитета, у Хрватској није било ни покушаја организованог рада на издвајанју српске баштине. Није било ни кадрова ни знања да се раздвоје реално постојеће, заједничко и

3

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

4

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

посебно. Прва таква настојања јавила су се почетком ЏЏ вијека, али остало је све на текстовима у загребачком “Србобрану”. Све је било још теже након што је добар дио овог градива завршио као доказни материјал на оптуженичкој клупи тзв. “велеиздајничке парнице”. Ни кратко постојећи Музеј Срба у Хрватској није успио на овом подручју дати видљив допринос. Већина материјала којег овдје излажемо настао је након 1918. године и данас представлја занимљиве остатке који илуструју један национално-интеграцијски процес, а који су неким чудом преживјели ратове из 40-их и 90-их. На идеју овакве изложбе дошли смо простим увидом у чињеницу да се на дну шкриња и ормара крије још много давно некориштених шареница украшених “оцилима”, коперти, јастучница, пешкира... Нарочито по селима која нису била интензивно захваћена посљедњим ратом и егзодусом. За неке ствари је право чудо како су преживјеле протекле режиме и припадајући дух лојалности и осјећај страха. А данас су све мањи изгледи да икад и буду искориштене у изворној улози. Дакле, сви предмети који су изложени донесени су из кућа, и људи су нам их посудили; из Дубрава, Рогоже, Српских Чаира, села крај Бјеловара. Нисмо жељели ништа посуђивати из музеја, па ни из ријетких завичајних збирки. То је темељни принцип ове изложбе. (Још увијек) Жива традиција. Због унапред заданих скромних оквира изложбе и бројних стручних разлога одлучили смо се да за даламатинску грађу догодине припремимо посебну изложбу. Чедомир Вишњић

5

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

6

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

ljiljana vukašinović

“Moja mati ćilim tka...” narodno pokućstvo srba između dva svjetska rata

T

ekstilno rukotvorstvo Srba u Hrvatskoj kao dio stare slavenske baštine šireg južnoslavenskog prostora, razvijalo se unutar te kulture sa svim specifičnostima koje je prvenstveno odredio geografski položaj njihova naseljavanja. Na tom najzapadnijem prostoru, dinamičnom mjestu susreta različitih kultura, složenih historijskih, političkih i ekonomskih prilika, formirala se i tradicijska kultura srpske zajednice u RH, pa tako i ovaj važan segment tekstilne radinosti. Iako tekstilna proizvodnja, kao i izrada ostalih predmeta tradicijskog rukotvorstva ovisi u prvom redu o kraju i podneblju u kojem nastaje ∞ tzv. kulturnim zonama ili arealima, socijalnom statusu vlasnika i različitim vanjskim socijalnim faktorima, neminovno je obilježena i specifičnostima karakterističnim za pojedine prečanske krajeve i mjesta, što predstavlja glavni motiv i pokretač ne samo za ovu izložbu, već i širi projekat prikupljanja etno-građe.

7

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

8

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

Činjenica da upravo tekstilne predmete ubrajamo u najbrojnije i najočuvanije oblike naše tradicijske matrijalne kulture, imajući u vidu njihovu ne samo svakodnevnu, uporabnu funkciju već i onu reprezentativnu, dekorativnu, i posebno važnu ulogu u ciklusu životnih običaja, predstavlja dobar povod da i kao ne-muzealna institucija, pokažemo relativno malobrojan, ali reprezentativan odabir tekstilnih predmeta kao i pratećih sprava i pomagala za njihovu proizvodnju i obradu. Brojne zbirke etnografskih i lokalnih gradskih muzeja čuvaju pa i prikupljaju ove predmete, no oni se sada nalaze najčešće duboko u muzejskim depoima ili su u najboljem slučaju na neadekvatan način predstavljeni javnosti, pri čemu je tek okrnjeno ime mjesta nastanka svjedok njihove provenijencije.

Na izložbi su predstavljeni predmeti sakupljeni isključivo terenskim radom, obilaskom pojedinih mjesta i porodica, pri čemu smo se uvelike oslanjali na pomoć pododbora Društva. Teritorijalno postavka obuhvaća lokalitete čija tekstilna radinost nosi dominantno obilježja panonske kulturne zone tj. središnje Hrvatske, uključujući i granične, prijelazne krajeve, od Korduna i Banije preko Moslavine, Bilogore do Zapadne Slavonije. Brojnost i očuvanost predmeta po regijama varira i usko je vezana za sudbine njihovih vlasnika, tako da je dobar dio ove baštine nepovratno izgubljen tokom Drugog svjetskog rata, kada je pravoslavno stanovništvo bilo u najvećoj mjeri osuđeno na vlastite resurse, a potom ponovno devedestih godina kada je dodatno desetkovana. Kako se radi o relativno portativnim predmetima, ne iznenađuje da na one najreprezentativnije danas nailazimo u zbirkama Etnografskog muzeja u Beogradu, etno-zbirci Vojvođanskog muzeja i drugim institucijama Republike Srbije. Pa ipak, još uvijek u pojedinim kućama moguće je naići na prave bisere narodnog rukotvorstva, koji i danas plijene svojom ljepotom izrade i bogatstvom motiva.

9

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

10

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

Sama izložba koncepcijski je zamišljena dijelom kao rekonstrukcija seoskog interijera-sobe između dva svjetska rata, za čiju su potrebu opremanja posuđeni predmeti iz moslavačkog sela Srpske Čaire (danas samo Čaire) i dijela u kojem se izlažu predmeti uključeni u tehnologiju proizvodnje i obrade tekstilnih vlakana. Namještaj predstavlja kvalitetan majstorski rad, što govori o boljem imovinskom stanju vlasnika, a raspoređen je na način kako se običavalo sve do Drugog svjetskog rata. Krevet se smještao uza zid sobe, tako da se dekorirano uzglavlje primjećivalo prilikom ulaska u prostoriju. Kako su najstarije i osnovne tkanine one koje su činile dio postelje donosimo opis načina postavljanja kreveta kod Srba u Moslavini: “... ležalo se na blazinama, a pokrivalo krparama, šarenicama ili u zimskom periodu gunjevima, valjanim u specijalnim valjaonicama... Krevet je krasila plata koperta, stavljana povrh blazina, a kod pravsolavnog stanovništva i šarenice i ćilimi. Ćilim je sezao samo do ukrasa na koperti...” Komoda s ladicama tzv. ladlin, ladičar služila je za spremanje kućnih tekstilija ruha, ruva, robe, a po uzoru na građanski namještaj komoda koju smo izložili u gornjem dijelu ima postavljeno pomično ogledalo. Od mebla na izložbi treba istaknuti i stol, također rad vještog majstora čija se gornja tabla prema potrebi mogla vrlo funkcionalno razvući, te odgovarajuće stolice. Pored kreveta bi obično stajala drvena kolijevka ili zipka, također dekoriranih gornjih dijelova stranica, u kojoj bi dijete spavalo na slamarici, pokriveno bogato izveženim ili izatkanim prekrivačem. Izložena zipka potiče iz banijskog sela Mali Gradac.

Predmeti koji su se koristili u tehnologiji dobivanja tekstilnih vlakana i proizvodnji tekstila također su prikupljeni najvećim dijelom u moslavačkom kraju. Na izložbi se mogu razgledati stupa i grebeno za dobijanje osnovnih vlakana konoplje ili lana, potom preslice i vretena za predenje niti te mehanički kolovrat, koji je uvelike olakšao i ubrzao

11

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

12

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

13

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

14

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

proizvodnju prediva. Posebno zahtijevnim pokazala se potraga za dobro očuvanim (horizontalnim) tkalačkim stanom ili tarom, kao osnovom za proizvodnju svih tkanina, kao i činjenica da ljudi koji poznaju način rada i sastavljanja ove zahtijevne konstrukcije gotovo više da i nema.

Bogatstvo i raznolikost izloženog tekstila, njegova brojnost, likovne kvalitete, očuvanost, plijeni pažnju promatrača bez obzira na postojanje određene empatije prema toj vrsti tradicije, što jasno dočarava i ova relativno skromna postavka. Ti predmeti činili su osnov svake tradicijske kulture življenja, vezani usko za razvoja stambenog prostora i njegovih potreba. Mijenjali su se pod utjecajem različitih kulturnih strujanja s Istoka i Zapada, odražavali stilske utjecaje pojedinih umjetničkih pravaca, ali i lični ukus i vještinu njihovih vlasnica.

Glavnina izložaka nastala je dvadesetih i tridesetih godina prošlog stoljeća, što predstavlja jedan od najinteresantnijih momenata same izložbe. Motivi na pojedinim predmetima, izrazito nacionalnog predznaka, govore na neposredan način o širem društveno-kulturnom kontekstu vremena, narodnom shvaćanju i pokušaju interpretacije tada snažnih procesa nacionalne identifikacije. Bogato dekorirani tekstilni predmeti predstavljali su jednu od rijetkih mogućnosti za jasno nacionalno izjašnjavanje u likovnom smislu, obuhvaćajući motive nacionalne, religijske, historijske, mitske tematike, najčešće u obliku zastava, grbova, likova narodnih junaka, vladara, stihova narodnih pjesama itd. Ono što im pridaje na značaju i vrijednosti jest njihovo očuvanje usprkos svemu do današnjih dana...

Izložbom se nastojala predstaviti i brojnost vrsta tekstila. Od predmeta od vune izložena je nekolicina šarenica i ćilima, u najvećem broju s područja Korduna i manji broj iz moslavčkih i bilogorskih sela. Ćilimi se uglavnom razlikuju od šarenica složenijim izborom motiva

15

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

16

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

17

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

18

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

(geometrijskih, vegetabilnih, zoomorfnih...). i kvalitetnijom izradom, najčešće tehnikom kliječenja ili na daščicu. Ostali predmeti izrađeni su od platna, proizvedenog preradom lana i rjeđe konoplje, no već u ovom periodu nailazimo i na kupovne, industrijske materijale. Posebno bogatstvo u tehnikama ukrašavanja vidljivo je na ručnicima, peškirima, koji su imali izrazito važnu ulogu kao uporabni, ukrasni, darovni i obredni predmeti. Njima se ukrašvalo kuće u svečanim prilikamauglavnom ogledala i ikone, darivali su se sudionicima svadbe, a imali su važnu ulogu i pri posmrtnim običajima. Tkani su različitim tehnikama, najstarija je izvođena utkivanjem crvenih, plavih i crnih niti tokom samog tkanja, potom tehnikama na daščicu ili iverenjem, dupljanjem, gažvanjem, šlinganjem, vutlanjem, vezom... Zidove su osim ćilima, dozidnica i ručnika krasili zidnjaci ili kuvarice, s različitim šaljivim tekstovima i zanimljivim prikazima scena iz svakodnevnog života. Svojom ljepotom izrade ističu se i dijelovi posteljine, posebno plahte, plate ili koperte za prekrivanje kreveta, čiji su rubovi vidljivi ispod prekrivača redovito bogato dekorirani. Od ostalih predmeta izloženi su stolnjaci i nadstolnjaci s gotovo minuciozno izrađenim ukrasnim detaljima, potom različite manje vrećice za češljeve i šibice, torbe...

Imajući na umu da Društvo kao organizator ove izložbe ne raspolaže kapacitetima muzejske ustanove, svjesni smo eventualnih ograničenja, no u prvom redu cilj nam je bio ukazati na vrijednost i značaj ovih predmeta, potaknuti njihovo očuvanje i zainteresirati mlađe generacije za blago koje u svojim ormarima marno čuvaju naše bake i prabake, u što se ufamo da smo barem dijelom uspjeli...

19

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

Na granici dragi pade Moja mati ćilim tka, ‘oće mene da uda; a ja vezem košulje da okitim svatove.

Kad bi ruvo gotovo, zametnu se Kosovo; na granici boj se bije, mjesto svadbe smrt se smije; na granici dragi pade, ja tužna ostade.

(Stanko Opačić-Ćanica, Narodne pjesme, poslovice i slike iz života i običaja Srba na Kordunu)

20

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”

autor izložbe:

fotogra∫je:

dizajn: suradnici na projektu:

Ljiljana Vukašinović Jovica Drobnjak Ruta Čedomir Višnjić, predsjednik SKD “Prosvjeta”, Zoran Blanuša i Nedeljko Popović (Pododbor Moslavina Garešnica), Milica Sanković (Pododbor Mali Gradac), Maca Mraović (Pododbor Karlovac).

Zahvaljujemo se na ljubaznosti obitelji Bunčić iz Srpskih Čaira na posudbi namještaja i većeg dijela predmeta uključenih u tehnologiju proizvodnje I obrade tekstilnih vlakana.

Posebna zahvala na posudbi tekstilnih predmeta Dobrili Ivanić (Veliko Vukovje), Milici Stanić, Anki Zdjelar, Dobrili Šironja i Zoranu Blanuši (Rogoža), obitelji Vukašinović i Šešić (Bjelovar), Cvetković (Prgomelje), Višnjić i Zatezalo (Dubrave), Danici Marković (Karlovac).

Izložba priređena uz ∫nansijsku pomoć Savjeta za nacionalne manjine RH. Zagreb, 2013.

Ljiljana Vukašinović, historičar umjetnosti i etnolog, rođena 1981. u Bjelovaru. Zaposlena na projektu Registra kulturne baštine Srba u RH pri SKD “Prosvjeta”.

21

“M o j a m a t i ć i l i m t k a ...”