НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
НУМИЗМАТИЧАР Број 33/2015
Главни и одговорни уредник
Бојана БОРИЋ–БРЕШКОВИЋ Редакција
Милоје ВАСИЋ (уредник), Вујадин ИВАНИШЕВИЋ, Бојана БОРИЋ–БРЕШКОВИЋ, Весна РАДИЋ, Петер КОС, Ернест ОБЕРЛЕНДЕР–ТАРНОВЕАНУ Адам ЦРНОБРЊА (секретар)
БЕОГРАД 2015
оригиналан научни рад
УДК 737.1.032(37)(497.11) 902.2(497.11) ИД 220107788 Примљено: 15.06.2015. Прихваћено: 25.09.2015.
Бојана БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ Народни музеј у Београду
НОВАЦ РИМСКЕ КОВНИЦЕ СТОБИ У МУЗЕЈСКИМ И ПРИВАТНИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ*
Апстракт: У раду је дат преглед заступљености новца римске ковнице Стоби у музејским и приватним збиркама Србије и његове распрострањености на овој територији. Налази показују да преовлађују серије из доба Севера када је ковница била најпродуктивнија, а да је новац циркулисао дуж саобраћајница моравског слива и у дунавском приобаљу. Најучесталији је у српском делу Подунавља и најгушће концентрисан на ширем простору Виминацијума, важног војног, административног и економског пункта овог дела некадашњег Римског царства, одакле потичу и сви примерци који припадају затвореним археолошким целинама. Кључне речи: Ковница Стоби, музејске и приватне збирке, Србија, Виминацијум, циркулација
Највећа музејска колекција новца ковнице Стоби у Србији налази се у Народном музеју у Београду. Састоји се од систематске збирке (264) и материјала из збирке Вајферт (69 примерака). Систематска музејска збирка формирана је у периоду од настанка Музеја (1844) до данас, превасходно од стобског новца нађеног на територији Србије. За најстарији део фонда, који је прикупљен до 1945. године и броји 79 примерака, инвентарне књиге и архивска грађа не садрже потпуне податке или документација није сачувана тако да немамо увид у путеве и начине њиховог приспећа у Музеј. Прилог Јозе Петровића, објављен у првом броју часописа Нумизматичар из 1933. године, поред примерака из две приватне збирке из Велеса, обухвата део тог материјала.1 Настојећи да на * Чланак представља резултат рада на пројектима: Ковнице централног Балкана у античко доба (руководилац пројекта Б. Борић-Брешковић) – Министарство културе Републике Србије и Градски
НУМИЗМАТИЧАР – 33/2015
17 – 30
Бојана БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ
основу недовољно прецизних описа и нејасних фотографија ове примерке идентификујем, установила сам да један број у Музеју није затечен, али да се у збирци налазе примерци за које Ј. Петровић извештава да потичу из приватних колекција у Велесу. Значајно је да управо овом најстаријем делу музејског фонда припада први пут у литератури забележен Каракалин новац са представом Марсије на реверсу,2 који, међутим, није приказан у раду Ј. Петровића. Тек од краја Другог светског рата може поуздано да се прати прираштај ове збирке. У оквиру већих целина којима је отада музејски фонд проширен 23 стобска новца су из збирке Краков,3 а шест из збирке Давидовић,4 док је највећи број (78) набављен од Слободана Срећковића из Београда.5 Сав овај новац нема податке о месту налаза. Међу примерцима познате провенијенције преовлађују они нађени у Костолцу, а добијени су од проф. Светозара Ст. Душанића (18),6 Тодора Димитријевића (10)7 и Војислава Михаиловића (2).8 Остали се везују за ширу територију Београда - Београд, околина (4),9 Брестовик, насеље код Гроцке, у непосредној близини Дунава (1), затим Смедерева - Орешац, насеље код Сеоне на обали Дунава (1) или насеља Моравског басена - Старо Село код Велике Плане (2), Рутевац код Алексинца (1),10 Велика Крушевица у околини Крушевца (3). Један примерак Јулије Домне забележен је у великој космајској остави (Стојник, Сопот), која се углавном састоји од римског касноантичког новца.11 Иако примерци стобског новца из збирке Вајферт (69) немају податке о налазишту, може се претпоставити да поуздано потичу са тла Србије и да је реч о територији Костолца. Наиме, у свету позната збирка Вајферт настала је дугогодишњим сакупљачким радом три члана ове познате панчевачке породице, Игњата Михаила и његових синова Хуга, пивара и Ђорђа, индустријалца, живот у антици: експанзија градова и урбане цивилизације на Балкану и у суседним областима од хеленистичког до позно римског периода (бр. 177005) – Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. ** Бojaнa Бoрић-Брeшкoвић, e-адреса: bojanabb@yubc.net. Јозо Петровић је у оквиру 40 каталогизованих јединица публиковао 49 примерака новца Стоба: збирка Народног музеја у Београду (30) и две приватне збирке из Велеса – А. Станојевића, дворског апотекара (11) и З. Марковића (8), в. Петровић 1933, 19-29. 2 Борић-Брешковић 1992, 39, тип 37, Т. VI/37. 3 Посредством Министарства просвете крајем 1945. године предата је Музеју збирка новца Станислава Кракова која је садржала око 6500 примерака, највише античких. 4 Збирка античког новца Давидовић набављена је 1951. године. 5 Новац је откупљен 2004. године. 6 Од проф. Светозара Ст. Душанића крајем 1984. године набављено је 40 примерака од којих 18 као место налаза имају Костолац, 4 су из околине Београда, а за 18 налазиште није познато. 7 Новац је откупљен 1986. године. 8 Поклоњено Музеју 1976. године. 9 У публикованој табели (Borić-Brešković 2011, 428, Table I) ови примерци су грешком штампара додељени Гети уместо Каракали. 10 У близини села Рутевац локализује се римска станица Praesidium Pompei (Petrović 1979, 25); у публикованој табели (Borić-Brešković 2011, 428, Table I) овај Каракалин комад је омашком штампара додељен Гети. 11 Ова велика остава од око 20.000 примерака римског новца предата је Народном музеју 1958, али није публикована. За сумарне податке, в. Бенџаревић 2005, кат. 9.
18
НОВАЦ РИМСКЕ КОВНИЦЕ СТОБИ У МУЗЕЈСКИМ И ПРИВАТНИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ
оснивача и гувернера Српске народне банке.12 Игњат Михаило је био власник угљенокопа у Костолцу који се налази у непосредној близини Виминацијума, значајног археолошког налазишта, богатог посебно нумизматичким налазима и главног изворишта материјала за збирку Вајферт. Са тог терена потиче и највећи број примерака стобског новца из српских збирки и готово је извесно да и новац Стоба збирке Ваферт припада истом ареалу. Од других музејских збирки из Србије нарочиту пажњу привлачи збирка Душанић Музеја града Београда (241 примерак). Реч је о збирци која је, захваљујући научном критеријуму сакупљања, значајна у светским размерама. Садржи податке о начину набавке и месту налаза уколико је било познато. Део је легата проф. Светозара Ст. Душанића (1907-1990), дугогодишњег управника Музеја Српске православне цркве, учињеног овом Музеју за живота дародавца (1971).13 Његова збирка Стоба показује да је највише материјала прикупљено на широј територији Костолца (14) и Београда – Београд, околина (1), насеље Сурчин, локалитет Салаш Соко (1) и насеље Ушће код Обреновца (1)14 -, а спорадично су заступљени Сремска Митровица (1), околина Новог Сада (2),15 као и једно непознато налазиште у јужном делу Србије (1). Са друге стране, у збирци се налазе четири примерка који потичу са других територија: из Македоније (1 Скопље, 1 Охрид и 1 Прилеп),16 Хрватске (1 Илок, тврђава)17 и Босне и Херцеговине (1 Горњи Вакуф).18 После збирки Народног музеја у Београду и Музеја града Београда највише примерака ове ковнице припада Народном музеју у Пожаревцу. Њихов значај садржан је у околности да готово сви потичу са археолошких ископавања и углавном представљају гробне налазе. Према доступној документацији и стању конзервације фонда регистрована су 42 примерка откривена на две локације на територији јужних некропола Виминацијума – на локалитетима
12 Збирка је завештана Београдском Универзитету 1923, а пренета је у је Народни музеј у Београду 1956. године. 13 Поред новца Стоба, легат Душанић обухвата новац у бронзи још две ковнице римског Балкана: Виминацијума и провинције Дакије. 14 Насеље и локалитет Ушће, на десној обали Саве, одакле потиче обиље нумизматичког и археолошког материјала припадало је провинцији Доњој Панонији и налазило се у њеном крајњем југоисточном делу. 15 Није познато да ли ови налази потичу из сремског или бачког дела Новог Сада односно са простора римске фортификације на Петроварадину/Cusum, на десној (сремској) обали Дунава и која је била укључена у провинцију Доњу Панонију или бачког дела на левој обали, који је припадао сарматском барбарикуму. 16 1 Трајан (Скопје), 1 псеудоаутономни (Охрид), 1 Тит и Домицијан (Прилеп), в. Borić-Brešković 2011, 424 и n. 52. 17 1 Каракала – Илок = Cuccium, тврђава, западни Срем, в. Borić-Brešković 2011, 425 n. 59. 18 1 Трајан - Горњи Вакуф на горњем току реке Врбас у чијој се близини вероватно налазио важан, иако неидентификован vicus ad Matricem, на чијој територији је био смештен административни пункт рудоносне области централне Босне (Dušanić 1977, 67-68 i n. 82), в. Borić-Brešković 2011, 425 n. 56.
19
Бојана БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ
Више гробаља (31)19 и Пећине (11), један је са налазишта Велика капија,20 док су три са вишеслојног локалитета Светиња у Старом Костолцу.21 Откупом су набављена још четири примерка од којих је један нађен у Старом Костолцу, други је случајни налаз са локалитета Увљеник у селу Брадарац,22 а за преостала два није позната ужа локација осим податка да су са територије коју обухвата данашњи Пожаревац. Новац ковнице Стоби спорадично је заступљен у још неколико мањих музејских збирки. Завичајна музејска збирка у Сврљигу, похрањена у Културном центру Сврљиг, има два примерка, оба са подацима о налазиштима лоцираним у непосредном окружењу Сврљига, на средњем току Сврљишког Тимока: локалитет Црквице (село Нишевац) и локалитет Сврљиг град (село Варош).23 У Завичајној збирци у Врњачкој Бањи, међутим, сачуван је само један комад од седам колико их је било нађено на локалитету Римски извор у самој Бањи. Откривени су у јесен 1924. приликом каптирања нових извора и део су веће групе вотивних налаза дарованих нимфама или божанству извора.24 Од три примерка којима располаже Градски музеј у Вршцу за један се као место налаза наводи локалитет Црвенка код Вршца и то је за сада једини комад који потиче из српског дела Баната (Војводина).25 Комад Јулије Домне који је откривен на великом археолошком налазишту, рановизантијском утврђеном граду у Царичином Граду код Лесковца познат је једино на основу објављеног извештаја са ископавања која су 1947. године водили А. Дероко и С. Радојчић.26 Од приватних збирки насталих у Србији које уз други нумизматички материјал садрже новац ове ковнице најзначајнија је приватна збирка Слобода19 Захваљујем на подацима др. Мирјани Војвода која ми је омогућила увид у рукописну грађу пре објављивања монографије о налазима новца са некрополе Више гробаља; Borić-Brešković 2011, 423 и n. 47-48, 428, Table I; Vojvoda and Mrđić 2015, 14-15, n. 12, 329-332, Cat. 2509-2539 и 343, Cat. 2615 (нечитак комад: Веспазијан за Тита и Домицијана, неодређена ковница - Стоби?); Међу новцем са ове некрополе забележен је и један перфорирани Веспазијанов примерак, кован за Тита и Домицијана са реверсом на коме је приказан тетрастилни храм са фигуром Асклепија?, апотропајске функције, в. Vojvoda 2015, 64: G1-1111, pl. III/ 28 = Vojvoda and Mrđić 2015, 329, Cat. 2509. 20 Овај број примерака Стоба са локалитета Пећине и Велика капија констатован је крајем 2011. прегледом више хиљада примерака делимично конзервираног нумизматичког материјала. Материјал су прегледале: М. Војвода, Б. Борић Брешковић, Д. Спасић Ђурић, Ј. Живковић у оквиру истраживачког пројекта Циркулација новца римских провинцијалних ковница на централном Балкану. 21 Јулија Домна (2) и неодређен (1), в. Иванишевић 1988, 59-63; Borić-Brešković 2011, 423-424 и n. 49, 428, Table I. 22 Borić-Brešković 2011, 421 n. 37 и 428, Table I. 23 Захваљујем господину Славиши Миливојевићу, дугогодишњем истраживачу нумизматичког наслеђа из Културног центра Сврљиг, који ми је омогућио увид у ову грађу, в. Borić-Brešković 2011, 422 и 428, Table I. За деоницу пута Naissus-Ratiaria код Сврљига и тезу да на простору локалитета Црквице-Калница треба тражити римску станицу Timacum Maius, в. Petrović and Filipović 2007, 29-43. О сврљишкој области у праисторији, антици и средњем веку, в. Petrović, Filipović and Milivojević 2012. 24 Од 7 примерака које је публиковао Б. Сариа (Сариа 1925, 163; Saria 1926, 199-200) сачуван је само комад Септимија Севера (Црнобрња 1987, 71, кат. 11). О томе и Borić-Brešković 2011, 423 n. 45 са литературом и 428, Table I. 25 У римско доба област око Вршца била је део специфичне микрорегије са преовлађујућим сарматским стаништима, али и посведоченим римским присуством, в. Borić-Brešković 2011, 422 и n. 44 са литературом, и 428, Table I. 26 Дероко и Радојчић 1950, 131, сл. 35; Поповић 1980, 123, бр. 1 према податку код А. Дерока и С. Радојчића. За разлику од осталих налазишта стобског новца Царичин Град је лоциран далеко од било којег главног пута. Иако је новац из римског периода малобројан (13) у поређењу са осталим рановизантијским
20
НОВАЦ РИМСКЕ КОВНИЦЕ СТОБИ У МУЗЕЈСКИМ И ПРИВАТНИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ
на Срећковића из Београда од 58 стобских примерака. Само је за један ређи Каракалин новац27 забележено да потиче из јужне Србије, иако непознатог ужег одредишта. У другој приватној збирци, поред 6 комада Стоба непознате провенијенције, налази се и једна остава новца ове ковнице, која садржи 17 примерака из северијанског доба. Откривена је на широј територији градског насеља Владичин Хан, у врањској области на југу Србије.28 Остављајући по страни велику космајску оставу са само једним примерком, ово је први досада забележен скупни налаз новца ковнице Стоби на територији Србије, а уз оставу из Рацијарије (Арчар) у Бугарској са једнаким бројем стобског и никејског новца (29),29 други на простору римске провинције Горње Мезије. Све остале оставе које у свом саставу имају примерке ове ковнице потичу из римске провинције Македоније.30 У збирци Владимира Маџаревића налази се 6 примерака Стоба од којих је за један Каракалин комад назначено да је нађен „негде у јужној Србији на гомили са много легионарског новца“. У литератури је забележено да са територије Србије потиче још неколико примерака: Београд, околина (1)31 и Нови Бановци (6),32 који се не налазе у српским збиркама. На крају можемо да закључимо да је у музејским и приватним збиркама Србије досада забележено 723 стобских ковања, која чине скупни, случајни и гробни налази са доминантним серијама из доба Септимија Севера и породице (Табела 1). На основу 220 примерака за које имамо топографских сазнања, укључујући примерке изван српских збирки, затим оне познате из литературе, као и примерке из збирке Вајферт,33 стичемо релативно заокружену слику о кретању новца ове ковнице на тлу данашње Србије. Уједно, поред примерака прикупљених на широј територији Виминацијума, на располагању имамо важан узорак (46) који припада његовим затвореним археолошким целинама односно потиче са локалитета Више гробаља, Пећине, Велика капија и Светиња. Имајући ову околност у виду, са терена Виминацијума можемо да очекујемо и знатан прилив новог материјала било путем археолошких ископавања било монетарним налазима, он би могао да говори у прилог тезе о постојању неке знатно мање насељене површине касније обухваћене бедемима града (Поповић 1980, 122-123). 27 За остале примерке исте типологије, в. Јосифовски 2001, кат. 286; Josifovski 2010, Cat. 1048; CNG 69, Lot: 91, Jun 08, 2005 = Varbanov 2007, 463, no. 4105; Јосифовски 2010, кат. 155-156. 28 Borić-Brešković 2011, 415-439. 29 Герасимов 1955, 605-606; Gerov 1977, 153, no. 63; Јосифовски 2001, 127; Borić-Brešković 2011, 420 и n. 25. 30 У остави Кавадарци новац Стоба доминира (Јосифовски 2010, 21), док је у осталима нађеним на простору данашње Грчке његова појава спорадична (1-3 примерка). За преглед и састав ових налаза, в. Borić-Brešković 2011, 420-421 i n. 26-32 са литературом. 31 Josifovski 2001, 129 и кат. 439 (Каракала). У публикованој табели (Borić-Brešković 2011, 428, Table I) грешком штампара овај Каракалин комад додељен је Гети. 32 Према белешци Ј. Бруншмида из Нових Бановаца је у Археолошки музеј у Загребу доспело шест стобских примерака у оквиру веће количине царског и провинцијалног новца: 2 Трајан, 1 Ј. Домна, 1 Гета, 2 Каракала (Brunšmid 1907, 15-16), в. Borić-Brešković 2011, 421 n. 37 i 425 n. 59. 33 У односу на раније публиковану табелу (Borić-Brešković 2011, 428, Table 1) која је садржала податке о налазиштима за 138 примерака, овај број је проширен примерком из збирке Маџаревић (1) у реду „Јужна Србија“, а такође су унети подаци везани за збирку Вајферт (69) јер се извесно може претпоставити да је новац прикупљен на територији Србије, у ареалу Костолца.
21
Бојана БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ
да је реч о случајним налазима. Из датог прегледа већ сада јасно уочавамо да је изван матичног подручја стобски новац циркулисао дуж саобраћајница моравског слива и у дунавском приобаљу (Карта 1). Најучесталији је у српском делу Подунавља са највећом концентрацијом на широј територији античког Виминацијума (163),34 важног војног, административног и економског центра Римског царства (Табела 2). Један од главних разлога његовог значајног присуства на простору Србије, која је највећим делом била обухваћена границама некадашње римске провинције Горње Мезије, налазимо у чињеници да до отварања ковнице у Виминацијуму 239. године није било довољно новца у оптицају који би подмиривао потребе малог промета. Недостатак ситног бронзаног новца намириван је продукцијом Стоба, најприсутнијом из доба Севера када је ковница била најпродуктивнија,35 потом и новцем других ближих или удаљенијих провинцијалних ковница, али највише ковањима Никеје из малоазијске Битиније, која су у великој мери циркулисала Балканом, нарочито од треће до почетка пете деценије III века.36
34 Овим бројем обухваћен је новац са територије Костолца, Орашја и Пожаревца, као и материјал збирке Вајферт. 35 Borić-Brešković 2011, 415-441. 36 Црнобрња 1981, 5-23; Borić-Brešković 2011, 426 и n. 64; Војвода 2011, 253; Војвода и Петровић 2011, 383307; Војвода и Јесретић 2012, 117-134; Војвода 2013, 155-196; Vojvoda and Mrđić 2015.
22
НОВАЦ РИМСКЕ КОВНИЦЕ СТОБИ У МУЗЕЈСКИМ И ПРИВАТНИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ
ЛИТЕРАТУРА/REFERENCES
Бенџаревић 2005 Т. Бенџаревић, Оставе бронзаног новца са територије Србије, Зборник Народ– ног музејa 18/1, археологија (Београд), 553-580. Борић-Брешковић 1992 Б. Борић-Брешковић, Реверсне представе на новцу муниципијума Стоби, Нумизматичар 15 (Београд), 25-46, Т. I-VI. Borić-Brešković 2011 B. Borić-Brešković, Coin Hoard from the Stobi Mint Found in South Serbia, Зборник Народног музејa 20/1, археологија (Београд), 415-441. Brunšmid 1907 J. Brunšmid, Unedierte Münzen von Dazien und Moesien im kroatischen Nationalmuseum in Agram, Numismatische Zeitschrift 38 (1906), 1 -16. Varbanov 2007 I. Varbanov, Greek Imperial Coins and their Values, Vol. III, Thrace, Chersoneses Thraciae, Insula Thraciae, Macedonia, Bourgas. Војвода 2011 M. Војвода, Реверсне представе са војним ознакама на новцу ковнице у Никеји на основу узорка виминацијумске некрополе Више гробаља, Гласник Српског археолошког друштва 25 (2009) (Београд), 243-256. Војвода 2013 М. Војвода, Новац битинијске ковнице Никеје са виминацијумске некрополе Више гробаља, Нумизматичар 31, 155-196. Vojvoda 2015 M. D. Vojvoda, Perforated Coins from Graves at the Viminacium Necropolis of Više grobalja, Старинар 65, 53-78. Војвода и Јесретић 2012 М. Војвода и М. Јесретић, Новац битинијске ковнице Никеје из Музеја Срема у Сремској Митровици, Нумизматичар 30, 117-134. Војвода и Петровић 2011 М. Војвода и С. Петровић, Новац битинијске ковнице Никеје из Бановог Поља у Мачви,
Нумизматичар 29, 283-307. Vojvoda and Mrđić 2015 M. Vojvoda and N. Mrđić, Coin Finds From the Viminacium Necropolis of Više Grobalja and their Role in Funerary Ritual / Nalazi novca sa viminacijumske nekropole Više grobalja i njihova uloga u pogrebnom ritualu, Beograd 2015.
23
Бојана БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ
Герасимов 1955 Т. Герасимов, Сообщения. Колективни находки на монета през 1951, 1952, 1953 и 1954 година, Известия на археологическия институт 20, Българска академия на науките (София), 602-612. Gerov 1977 B. Gerov, Die Einfälle der Nordvölker in den Ostbalkanraum im Lichte der Münzschatzfunde. I. Das II. und III. Jahrhundert (101–284), in: Aufstieg und Niedergang der Römischen Welt, II 6: Principat. Politische Geschichte (Provinzen und Randvölker: lateinischer Donau-Balkanraum), H. Temporini and W. Haase (eds.), Berlin and New York, 110-181. Dušanić 1977 S. Dušanić, Aspects of Roman Mining in Noricum, Pannonia, Dalmatia, and Moesia Superior, in: Aufstieg und Niedergang der römischen Welt, II 6: Principat. Politische Geschichte (Provinzen und Randvölker: lateinischer Donau-Balkanraum), H. Temporini and W. Haase (eds.), Berlin-New York: de Gruyter, 52-94. Иванишевић 1988 В. Иванишевић, Каталог новца са локалитета Светиња у Костолцу, Старинар 38 (1987) (Београд), 59-63. Josifovski 2001 P. Josifovski, Римската монетарница во Стоби / Roman mint of Stobi, Skopje: National Bank of the Republic of Macedonia. Josifovski 2010 P. Josifovski, The Kuzmanović Collection: Stobi, Vol. 1, Macedonian Numismatic Collections – editions Časlav Kuzmanović, Skopjе. Јосифовски 2010а П. Јосифовски, Municipium Stobensium. Римската монетарница во Стоби (каталог изложбе), Скопје. Petrović 1979 P. Petrović, Inscriptions de la Mésie Supérieure, IV, Naissus-Remesiana-Horreum Margi, Beograd. Petrović and Filipović 2007 V. P. Petrović and V. Filipović, Newly-discovered Traces of the Roman Naissus–Ratiaria Road and the Problem of Locating Two Timacum stations, Balcanica 38, 29-43. Petrović, Filipović and Milivojević 2012 V.P. Petrović, V. Filipović and S. Milivojević, La région de Svrljig en Serbie orientale – Préhistoire, Antiquité et Moyen Âge / Сврљишка област у праисторији, антици и средњем веку, Belgrade/Београд 2012. Поповић 1980 В. Поповић, Римски новац из Царичиног Града, Нумизматичар 3 (Београд), 121-128. Сариа 1925 Б. Сариа, Археолошке белешке, Старинар (т.с.) 3 (1924-1925) (Београд), 159-164.
24
НОВАЦ РИМСКЕ КОВНИЦЕ СТОБИ У МУЗЕЈСКИМ И ПРИВАТНИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ
Сариа 1926 Б. Сариа, Извештај о преисторијском, класичном и нумизматичком одељењу, Годишњак СКА 33 (1924) (Београд), 192-216. Црнобрња 1981 Н. Црнобрња, Новац града Никеје у нумизматичкој збирци Музеја града Београда, Годишњак града Београда 28, 5-23. Црнобрња 1987 Н. Црнобрња, О налазу римског новца откривеног у Врњачкој Бањи 1924. године, Наша прошлост. Зборник радова Народног музеја и Историјског архива 2 (Краљево), 67-76.
25
Бојана БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ
Bojana BORIĆ BREŠKOVIĆ
National Museum in Belgrade COINS OF THE ROMAN MINT AT STOBI IN MUSEUM AND PRIVATE COLLECTIONS IN SERBIA SUMMARY
The museum and private collections of Serbia offer a good insight into the frequency of coins from the Roman mint of Stobi and their distribution in the territory of present-day Serbia. All these collections together contain 723 coins, including a small number of pieces from two hoards (a hoard of 17 Stobi coins from Vladičin Han in South Serbia, and only one from a large Kosmaj hoard, which consists mostly of Late Roman currency), and many chance and grave finds, with the predominating series from the Severan period (Table 1). Based on 220 specimens with the location of the find recorded, together with the pieces that are not in Serbian collections, those known from literature, as well as examples from the Weifert Collection that could have been collected in the Kostolac area, we have acquired relatively integrated evidence on the movement of Stobi coins in the territory of Serbia. In addition to material collected in the broader territory of Viminacium (163 samples, i.e. coins originating from Kostolac, Orašje/Margum and Požarevac, as well as those from the Weifert Collection), we also have at our disposal a significant sample (46) belonging to the Viminacium closed archaeological ensembles (the necropoles Više Grobalja and Pećine within the territory of the southern necropoles, the site Velika Kapija, and the multi-layered site Svetinja). All these finds clearly reveal that the coins from the Stobi mint circulated mainly along the roads of the Morava basin and in the areas around the River Danube (Map 1). Outside their home territory around the Vardar river, they are most frequent in the Serbian part of the Danube region with their highest concentration in the wider territory of ancient Viminacium, an important military, administrative and economic center of the Roman Empire, and the capital of the province of Upper Moesia (Table 2). One of the main reasons for their significant presence in the territory of Serbia, mostly within what used to be Upper Moesia province, lies in the fact that before the establishment of the provincial Viminacium mint (239/240) there was not enough money in circulation which would meet the need for small change. The lack of small bronze coins was compensated by the Stobi production, particularly from the time of the Severan dinasty, i.e. the final and most prolific period of the mint’s activity, and then by coins from other provincial mints, closer or more distant, but most of all from Bithynian Nicaea in Asia Minor, which were largely circulated in the Balkans, especially from the third to the beginning of the fifth decade of the third century. Key words: Mint of Stobi, museum and private collections, Serbia, Viminacium, circulation
26
НОВАЦ РИМСКЕ КОВНИЦЕ СТОБИ У МУЗЕЈСКИМ И ПРИВАТНИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ
Карта 1 – Распрострањеност новца ковнице Стоби на територији Србије Map 1 – Distribution of of coins from the Stobi mint in the territory of Serbia
27
3 4
National Museum in Belgrade=NMBel NMBel-Weifert Collection
Belgrade City Museum-Dušanić Coll.
28 2
1*
2
2 1
1
1 4 4
21
19 4
8
Σ
1
22
6
*square bracket denotes specimens known from the hoards asterisk denotes specimens known from literature
1
Private Coll. S. Srećković Private Coll. N.N. Private Coll. V. Madžarević
Caričin grad=Iustiniana Prima
61
[1] 1
5
1
1
13
7
Museum Coll. Vrnjačka Banja
8
4
3 1
SS
1
15
1
6
7 1
T & D T D Tr. MA F II
Museum Coll. Svrljig
City Museum of Vršac
National Museum of Požarevac = NMPo NMPo-Kostolac, necropolis ‘Više grobalja’ NMPo-Kostolac, necropolis ‘Pećine’ NMPo-Kostolac, site ‘Velika kapija’ NMPo-Kostolac, site ‘Svetinja’
V
Collections/Rulers
197
5+[5] 2
10
1*
3*
1
1 8 3 1 2
59
70+[1] 25
JD
23
[1]
1 1
12
7 1
G
373
[10] 3
39
2*
1
2
3 16 3
116
142 36
C
6
3
3
2
1
1
‘PseudoUndetermiautonomous’ nated
723
57 6+[17] 6
1*
6*+1
2
3
4 31 11 1 3
241
264 69
Σ
Abbreviations: V – Vespasian, T & D – Titus and Domitian, T – Titus, D – Domitian, Tr. – Trajan, MA – Marcus Aurelius, F II – Faustina II, SS – Septimius Severus, JD – Julia Domna, G – Geta, C – Caracalla, ‘Pseudo-autonomous’
Табела 1 Музејске и приватне збирке новца ковнице Стоби у Србији Table 1 Museum and private collections of Stobi coins in the territory of Serbia*
Бојана БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ
29 1
1
1
V T&D
T
D
2
Tr. MA F II
1
1
4 1 4 4
SS
1
1 1
1 1 1* 2 [1] 11 3 8 3 1 2
JD
1
1 1
1
G
1
3 2 1 1 2 1 2
19 2 16 3
1 6 1
C
1
1
‘Pseudo- Undetermiautonomous’ nated
1 6 1 1 1 1 2 [1] 36 6 31 11 1 3 3 6 2 1 3 1 3 1 1 1
Σ
V – Vespasian, T & D – Titus and Domitian, T – Titus, D – Domitian, Tr. – Trajan, MA – Marcus Aurelius, F II – Faustina II, SS – Septimius Severus, JD – Julia Domna, G – Geta, C – Caracalla, ‘Pseudo-autonomous’
Aleksinac, v. Rutevac Belgrade=Singidunum, surroundings Belgrade, Surčin, site ‘Salaš Soko’ Belgrade, v. Brestovik Belgrade, v. Ušće near Obrenovac Caričin grad=Iustiniana Prima Dubravica=Margum Mt. Kosmaj (v. Sopot, Stojnik) Kostolac=Viminacium Kostolac, site ‘Čair” Kostolac, necropolis ‘Više Grobalja’ Kostolac, necropolis ‘Pećine’ Kostolac, site ‘Velika kapija’ Kostolac, site ‘Svetinja’ Kruševac, v. Velika Kruševica Novi Banovci=Burgenae Novi Sad, surroundings Orešac-Seone=Aureus Mons Požarevac, surroundings Požarevac, v. Bradarac, site ‘Uvljenik’ South Serbia Sremska Mitrovica=Sirmium Svrljig, v. Niševac, site ‘Crkvište’ Svrljig, v. Varoš, site ‘Svrljig grad’
Find locations
Abbreviations:
Табела 2 Налазишта новца ковнице Стоби на територији Србије Table 2 Find locations of the coins from the Stobi Mint in the territory of Serbia*
НОВАЦ РИМСКЕ КОВНИЦЕ СТОБИ У МУЗЕЈСКИМ И ПРИВАТНИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ
1 4
1 1 0
2
1 2
1*
*square bracket denotes specimens known from the hoards; asterisk denotes specimens known from literature
Velika Plana, v. Staro selo Vladičin Han, surroundings Vrnjačka Banja, site ‘Rimski izvor’ Vršac, site ‘Crvenka’ Serbia, Kostolac? (NMBel Weifert Coll.) Σ 0 0
4 22
1 [1] 1 25 71
1 [5] 3* [1] [10] 2* 1 1 36 6 110 0
2
2 [17] 6*+1 1 69 220
Бојана БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ
30