1
БАЛ КАНСКИ РАТОВИ
1912-19 13: 1
НОВА ВИЂЕЊА И :ТУМАЧЕЊА-
•
-.__\", __ u
УДК:
355.48:94)(497 .11)(=163.3)"1912/1913"
Александар СТОЈЧЕВ УЧЕШЋЕ МАКЕДОНАЦА У БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА У САСТАВУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ
Апстракт: На nочетку балканских ратова у М акедон иј и су формирана два четничка одреда nод срnском Врхов ном командом: Козјачки одред, кој им је командовао војвода Војин Поnовић
-
Паланке и састојао се од
Вук, а који је дејствовао у области Скоnске Црне Горе до Кри ве
11
чета, и Прековардарски одред којим је командовао војвода
Миливоје Чолак Антић, а који је дејствовао у области Азот - Пореч - Кичево и Дебар, састављен од 16 чета. Штаб одреда сачињавали су Срби, односно срnски официри, а четници и локалне војводе углавном су били Македонци. У nролеће
1913.
године, срnска Врховна
команда формирала је Добровољачки nук састављен углавном од Македонаца. Македонци у срnским четама, као и они у бугарским, стално су били убацивани у залеђе османлијске војске или као nретходица срnске војске nрви су стуnали у оружане сукобе и углавном
ослобађали села, na и већину градова . Османлијска команда високо је ценила улогу македонских добровољаца у борбама на фронту n ротив срn ске војске. Поред формирања добровољачких ч ета и сеоске милиције, бројне месне чете и з већине села nрикључивале су
се у састав nобедоносних срnских диви з ија кој е су настуnале nротив османл иј ске вој ске. Кључне речи: чета, мили ција, nретходница, слобода, аутономија, војвода, рат, војни , савез .
В ековне тежње Македона ца за ослобођ ење од османл иј ске власт и , раније уч ешћ е Македонаца у борбама за ослобођ ење Србије, ве ра да се слобода може и звојевати заједничком акцијом македонског револуционарног покрета
и слободних балканских држава као и снажна пропаганда до прин ели су да се македонски емигранти у Краљевини Србиј и пријављују у оружа не чете које је формирала српска влада и које је још пре почетка балканск их ратова убацивала
у Македонију. 1 Иако се звани чна полити ка Краљевине Србије суп ротстављала
V. Stojancevic, О licnostiтa i sтislи prvog srpskog иstanka, Vojnoistoгijski glasnik 1-2 (1993) 21. В. Илић, Српска четничка акција 1903- 1912, Београд 2006, 5-9.
1
77
Александар Стојчев
признавању националне п осебности македонског народа у бројним српским дипломатск им изворима нав оди се постојање Македонаца и полити чка акција македонски х војвода да се македонско питање не решава м и мо тежњи и циљева
македонског
народа
за
стицање
слободе.
У
извештају српског
д и пломатског представника у Соф ији Светислава Сим ића до председника срп ске владе Николе Пашића од
20.
априла
године наводи се:
1906.
11 Друкчије
је већ
расположење међу овдашњим Маћедонцим а, који су- та ко ми се бар учинило
по јучерашњем разговору са Д. Груевом - уз н емирени . Извор је овој узнемирености у заз и рању од поли тике која је у Нишу ин а угури сана. Они н е могу никако да се
поми ре с мишљу да Србија и Бугарска могу мимо њих и без обзира н а њих да се споразумевају о основама за какву било заједничку акцију н а Балкану." Даље Светислав Симић истиче "Изгледа ми да је и међу М аћедон цима почело да пробија пут уверење да се без заједнич ке акције Србије и Бугарске н е може учинити ништа доброга за Маћедонију и да продужавање данашњега су пар ни штва у М аћ едонији може довести до солуција штетних и по Србе и по Бугаре и по Маћедонце."2
Орга ни зација оружаних формација у којима су учествовали Македонци под с рп ском
врховном командом за дејствовање у Македонији
До почетка јула чета са
400
1912. године у Македонију је убачено ЗО добровољачки х
људи, од којих су ЗОО били Македонци, економски емигранти у
Србији. 3 Поред ових, на терен у у Македонији већ од раније су се налазиле ср п ске пропага ндне чете, а у пролеће
1913. године, српска
Врховна кома нда формирала
ј е Добровољачки пук састављен у главном од М акедо н аца. Српске оружане чете пр е рата у Македонији биле су руковођене од стр а н е тзв. Гл ав ног одбора
11 Народне одбране" који је деловао преко Мини старст ва ино ста рних дела, односно п реко његових конзула у Осм анлијској држав и, односно у Македонији.
Четничком оперативном делатношћу руководио је И зв ршни одбор са седиштем у
Врању,
н е поср едн о
до
османлијске
границе.
Пре
балканск их
ратова,
председник
11 Народне одбране" био је пе н зионисан и генерал Божа Ј анко вић. К ао близак сарадник п редседн ика српске владе Николе Пашића, 1912. године 2
Архив Србије, Министарство иностраних дела, Политичко одељење, 1906 М/18, Фасцикла
V, досије VI, V/390, Писмо Пов. Бр. 121 од 20. априла 1906. године упућено од стране амбасадора Краљевине Србије у Софији Светислава Симића председнику српске владе и министру иностраних дела Николи Пашићу у којем се наводи залагање српске владе у
преговорима са Дамевом Груевим за заједничку борбу Македонаца, Срба и Бугара у вези решавања македонског питања (погледајте факсимил документа у прилогу). 3
Б. Ратковић, Први балкански рат 1912-1913. Књ. 2, Београд 1975, 456.
78
Учешће Македонаца у балканским ратовима у саставу српске војске
генерал Б. Јанковић је реактивиран и постављен за команданта 3. српске армије, али је и даље руководио " Народном одбраном ". 4 У лето
1912.
године у Македонији је формиран Горски штаб српских
чета. Овај штаб је у време мобилизације и концентрације српске војске на граници са османлијском Турском извршио реорганизацију ср п ских чета . За
кома нданта Горско г штаба у Македонији постављен је капетан Војин Поповић
-
Вук, чла н ови штаба били су поручник Светозар Ранковић, поручник Никола Брзаковић, поручник Миливоје Чолак Антић и потпоручник Милан Ковинић. 5 У
Горски штаб улазили су бивши чланови српске четничке организације "Народна одбрана".
На
почетку балканских
ратова овај
штаб је
ојачан са
седам
подофицира ср п ске армиј е и са 15 нов их војвода. Горским штабом непосредно је руководила Врховна команда, а био је ста ц иониран на територији на којој је дејствовала Прва армија и потчињ ен штабу Прве армије. У штабовима Друге и
Треће армије налазили су се одсеци за "комитске по слове". С обзиром на то да је Горски штаб био ста циони ран на Козјаку и да се кретао на релацији Скопска Црна Гора
-
Крива Паланка, једини це које су му припадале називале су се
Козјачки одред. После Кумановске битке, постао је Кумановачки одред, а
најпознатији је као четнички одред Војина Поповића - Вука. 6 Овај одред се састојао од више чета, а исте су имале задатак да анимирају и мобилишу македонско становништво за борбу против османлијских снага као претходницу српској војсци. Штаб одреда сачињавали су Срби, односно српски официри, а четници и локалне војводе су углавном били Македонци.
Поред Козјачког горског штаба који је постао главни за целу Македонију, формирани су горски штабови за Поречје и Азот. Командант Поречанског штаба био је потпоручник Милан Ковинић, а у Азоту Милан Ђокић. С обзиром на то да су Поречански и Азотски штаб формирале чете у околини Кич ева и Дебра, та формација названа је Прековардарски одред. На тај начин, почетком балканских ратова у Македонији формирана су два четничка одреда под српс ком Врховном кома ндом: Козјачки одред, којим је командов ао војдвода Војин Поповић
-
Вук, а
дејствовао је у области Скоп ске Црне Гор е до Криве Паланке и састојао се од 11 чета, и Прековардарски одред, којим је командовао војвода Миливоје Чолак
Антић, и дејствовао је у области Азот- Пор ечје- Кич ево и Дебар, састављен од 16 чета. Састав чета био је од 10 до 15 људи. Укупно бројно стање четника п рема формацијском саставу оба дореда износило је око 400 људи. 7 С обзиром на то да су чете дејствовале самостално и п ри том мобилисале месно становни штво, верује
се да је бројно стање четника било веће. 8
• V. llic, Исеsсе srpskih koтita и Kитanovskoj operaciji 1912. godine, Vojnoistorijski glasnik 13 (1992) 199-203. 5 Архив Војноисторијског института, Пописник 2, кутија 10, док. бр. 1568, 24. XI 1912. r. (У даљем тексту: АВИИ, П2, к. 10, д. 1568, 24. XI 1912 r.) 6 АВИИ, П2, к. 10, Извештај Мијајло Ристића од 14/27 Х/ 1912 г. 1 П. Стојанов, Македонија во времето на Балканските и Првата светска војно, Скопје 1969, 89. 8 В. Стојчев, Воена историја на Македонија, Скопје 2000, 533-537.
79
Александар Стојчев
Поред Козјачког и Прековардарског одреда, у пролеће 191З. године
започело је формирање Добровољачког пука. Разлог његовог форми рања био је одбацивање Српско-бугарског споразума од lЗ. марта 1912. године. Стварањем државе Албаније, Србији ј е онемогућен излаз на Јадранско море, п а је тражила могућност да се про шири на територију Македоније и да изађе на Егејско море. Масовна
мобилизација
Македонаца
у
бугарској
војсци
и
пребацивање
македонских добровољачких батаљона са Тр акијског на М акедонски фронт били су снажан мотив српској
влади да
на
територији
и зврши
мобилизацију
М акедонаца . На тај нач и н формирана су ч етир и " кр старећа одељења", под командом команданта граничних јединица. Од ов их одељења, два су дејство вала на левој страни реке В ардар, а два са десне стра н е, између Кавадараца и
Ђевђелије . Задња два крста рећа одељења формирала су Вардарски одред,
којим је командовао Василије Трбић. 9 У реону Кратова - Овчег Поља - Кочана формиран је Крстарећи одред Јована Бабунског. 10 Слично бугарској, и српска влада је мобилисала Македонце из своје окупационе зоне и скон центрисала их у првим редовима. На тај начин, Македонци су се нашли у првим редовима
српске и бугарске војске, које су ратовале за поделу Македоније. С обзиром на то да је према Хашким конвенцијама било забрањено да се врши мобилизација становништва са окупираних територија, македонске јединице у српској војсци
назване су Добровољачки пук, а у бугарској Добровољачки батаљони. Мобилиза ција Македонаца у обе војске спровођена је под изговором за "упис добровољаца". u Формирање Добровољачког пука
обављено
је
на
иницијативу
начелника штаба Врховне команде, војводе Радомира Путника и уз одобрење Владе. Дана
16.
маја 191З. године војвода Радомир Путник је наредио:
1. да
се
формирају четири батаљона са седиштем: први батаљин у Светом Николи, други у Приштини, трећи у Ђевђелији и четврти у Неготину. Попуњавање ових
батаљона требало је обавити месним становништвом из одговарајућих реона, а командни кадар да обезбеде гр аничне команде. Поред хрићшана, могли су да
се мобил ишу Турци и Албанци, и то они који су служил и војску и који би задржали чи н ове из османлијске војске. Сви добровољци требало ј е да положе заклетву н а верност врховном команданту српске војске. Њ. В. краљу Петру 1 по одредбама
одговарајуће вере. Сви мобилисани били су обезбеђени униформама, оружјем и храном. За сваких 10 добровољца из месних извора обезбеђиван је по један коњ за пренос терета. 12
9
Архив Института за националну историју, Микрофилмована архивска документација о
балканским ратовима, кутија
1, Заповед Врховне команде за крстареће четничке одреде зо Повардарје, бр. 8320/Vll 1919. (У даљем тексту: АИНИ.) 10 Исто, Извештај Јована Бабунског од 29. V/ 1913 г., Операцијски днев ници, 1203- 1204; Мемоари Василија Трбића војводе Велешког, том 111 (рукопис у ИНИ ), 1203- 1924. 11 АВИИ, П2, к. 1, Заповест ВК. бр. 6132 од маја 1913. г., Операцијски дневници, 1252-1255. 12
Исто.
80
IV,
фасцикла
Учешће Македонаца у балканским ратовима у саставу српске војске
Учешће македонског народа у ратним дејст вима оружаних формација на фро нту ср п ске вој ске
Македонци у српским четама, као и они у бугарским, стално су били убацивани у залеђе османлијске војске или као претходница српске војске први су ступали у оружане сукобе и у главном ослобађали села, па и већину градова . Дејствујући на Македонији
фронту
као
1.
српске армије, односно у северној
извидница
и
претходница
српској
војсци,
и западној македонски
добровољци су 20. октобра 1912. године на п али османлијски логор код места Старац, Кумановско, запленили вел ику количину оружја, а османлијска војска
се дала у бекство. Одмах затим су ди гл и на оружје скоро сво становништво у широј области, а само у Страцину се п рикључило
700
наоружаних лица. Пре
Кумановске битке водиле су се жестоке борбе између македонског становни штва и османлијске војске. Према пода цима османлијског мар ш ала Ча кмака
након напада македонских добровољаца, дивизије
послао
је
телеграм
21. октобра
претпостављенима,
командант османлијске у
којем
се
16.
н аводи:
"У
Калиманцима се воде тешке борбе, биће теш коћа уколико се сместа не пошаље
један пук". 13 У битки код Куманова 23 . октобра 1912. године 2.000 македонских добровољаца, окупљених из месног становништва, од јутар њих до п о п одневних часова сами су се борили п ротив осма нл ијске војске на фронту код места Сртевица близу Младог Нагоричана. 14 Тако су спречили опкољавање српске војске којој је после то га пристигло појачање. У тој борби међу Македонцима је погинуло или било рањено шест војвода и 200 добровољаца, али н ису напустили положаје. 15 После Кумановске битке, македонске добровољачке чете, сеоска милициј а и друге оружа н е формације кретале су се испред претходнице
1.
српске армије. На тај начин, заузимали су градове и села неколико да н а п ре него
што би пристигле снаге српске војске. Тако, македонски четници су ослободили
Велес, Светог Николу, Штип, Кочане и сва села у околини. 16 Откако су претпрели пораз код К ал има наца и Кочана, неколико хиљада османлијских војника водило
је жестоку борбу са македонским добровољцима да би спречили њихово продирање из Штипа ка Криволаку, штитећи комуникацију Скопље
-
Велес
-
Солун . 17 Крећући се испред српске војске код срта Мукоса на Бабуни дошло је до уједињења македонских добровољачких чета којим су командовале српске војводе Вој и н По повић
-
Вук, Василиј е Трбић и Јован Бабун ски. Овим четама се
13
Б. Ратковић, Први балкански рат,
14
Б. Перовић , Први балкански рат
15
Исто.
16
Илустрована ратна хроника, број
17
Ч. Фавзи, Како је изгубљена Западна Румелија и западни фронт, (Преда вања на
458.
1912-1913.
Генералштабној академији) Истанбул,
19,
Књ.
Београд
1,
Београд
1959, 626, 640- 642.
1912, 10.
225-229; Борислав Ратковић, Први балкански рат, 459.
81
Александар Стојчев
придружила сеоска милиција и бројни добровољци из околних места, чиме је био створе н снажан одред који је четири дана
водио борбу са једном
османлијском коњичком бригадом и једним жандармеријским батаљоном .
Поред тога, македонски добровољци обавештавали су српску војску о распореду и кретању османлијских сна га, па су на тај начин дали снажан допринос
протеривању османлијске војске ка Битољу. У борби на Мукосу и Присаду, од
македонских добровољаца је погинуло ЗО бораца, а број рањених није по знат . 18 Борбу македонских добровољаца османлијски команданти су високо це нили. У једној депеши од
5.
новембра
1912.
год ин е, командант османлијске
Западне војске је дао примедбу команданту Вардарске армије:" ... Морал који је овде (у Битољу
-
прим Б. Р.) п одигнут код становништва у току ова два дана
јутрос ј е сру ш ен оваквим једним поступком, као што је повлачење пред
четницима". 19 Из ове де п е ш е се види колико је османл иј ска команда високо ценила улогу македонских добровољаца у борбама на
Присаду.
Поред
формирања добровољачких чета и сеоске милиције, бројне месне чете из више села су се прик ључи вале Моравској дивизији другог позива, која је наступала из
Скопља ка Тетову . Наиме, они су служили као претходница, водичи и извиђачи. Својим борбеним успесима посебно се истицала чета Ценета Марковића. Ове и
месне чете из Поречја дале су снажан допринос у борбама за Тетово, Гостивар и Кичево. У тим борбама македонске чете, без обзира н а много мање бројно стање, дале су велике жртве (ЗО погинул их и 11 рањених) у односу на Моравску
дивизију другог позива, која је имала 28 мртвих и 41 рањеног борца. 20 После Кичевског боја, када се Моравска дивиз ија неколико дана задржала на одмору, а док су официри успостављали власт у Кичеву, македонске чете су наставиле
да чисте област п рема Дебру. У то време, пр еко Дебарског правца из Ђаковице повлачила се једна османлијска дивизија ка Битољу. М акедонске чете су 29. октобра 1912. године код Сливовског и Турјанског превоја постави ле добро
организовану заседу и заробили 550 османлијских војника. 21 Непосредно пре и за време Битољске битке, македонске чете дале су снажан допринос победи над османлијском војском. Ј едн а македонска чета од
150 бораца
из околних села протерала је османлијску војску са висова око села
Лознани. Затим, в ише месних чета прешло ј е Црну Реку, заузело село Могила и обавестило српску војску тачним подацима о борбеном распореду
40.000
османлијских војника п ри одбрани Битољског фронта. Према тим подацима српска војска је планирала напад на Битољ. Две месне чете пресекле су пругу
између Лерина и Битоља и срушиле више телеграфских и телефонских стубова.
Неколико
месних чета
је
после жестоке
борбе
протерало османлијску
жандармерију из села Гопеша, затим ослободило села Логоварди и Новаци. Због
18 И. Павловић, Од Скопљо ка Битољу, Ратник (март
19
Б. Ратковић, Први балкански рат, 460.
lO
АВИИ, к.
zi
Исто.
82
79,
гр.
1;
к.
10,
гр.
2,
стр.
430.
1925) 4-9.
Учешће Македонаца у балканским ратовима у саставу српске војске
тога је командант османлијске Вардарске армије наредио
6.
корпусу да протера
македонске чете из наведених села. Тај напад су македонске чете уз помоћ
српске војске успешно одб иле и прешле у контранапад. 22 Током Битољске битке, македонске чете учествовале су у саставу
српске војске, међутим постојале су месне чете које су самостално затварале међупросторе,
иако
су
биле
истурене
као
ударни
одреди,
а
друге
су
распоређиване по крилима, чиме су спречавале повлачење османлијске војске.
Македонске чете су се 17. новемб ра
1912. године код села Козјак, батаљона 62. османлијског пука, која
близу Ресена,
успешно бориле против два
су кренула да
заузму превој Ђавато да би обезбедила одступницу османлијско г војсци из Битоља. Трећи батаљон овог пука са и стим задатком кренуо је из Охрида. Међутим, код места Крушји Анови дочекан је од месне чете из села Пла ке, која
му је нан ела тешке губитке и онемогућила је његово спајање са пуком. 23 После пораза у Битољској битки, македонске чете су вешто постављале заседе османлијској војсци која се повлачила пр ема југу. Деветнаестог и
1912. године
20.
новембра
код превоја Буково, Свињи ште и Куратица, између Ресена и Охрида
македонске чете заробиле су
280 османлијских војника. 24
У неким српским изворима допринос македонског народа као саве
зника у балканским ратовима аргументовано се истиче исказима: "Поробљени народи Балкана својим оружаним акцијама у оквиру савезничког рата против
Турске значајно су допринели победи савезника . Најбројније било је учешће македонског народа, који је активно учествовао у борбама на страни савезника, дубоко верујући да то чини не за интересе балканских монархија, већ за своје национално ослобође ње. Српски, бугарски и грчки историчари смишљено су прикривали учешће македонског народа у балканским ратовима, његову војну помоћ и успехе. О томе се до недавно ниј е писало. Упркос томе ове чете су називали српским, бугарским односно грчким. Све то у циљу негирања инди
видуалности македонског народа, да се балканске монархије претставе као једини ослободиоци Македоније и да се тиме оправда њена подела, која је
коначно завршена после Другог балканског рата и змеђу балканс ких држава. Због тога, о жртвама које је македонски народ дао у балканским ратовима нема
потпуни х података" . 25 Постоје
бројне
историјске
чињенице
о
заједнич ким
борбама
македо нског и српског народа за ослобођење од османлијске власти од којих поред извора наведених у овом раду ваља споменути Меморандум Македонаца
упућен из Петрограда Владама држава Балканског савеза
9. јуна 1913.
годи не у
којем је наведено: "Македонци су стално, током векова устајали и борили се за независност и слободу, и својом упорном борбом помогли ослобођење Србије,
22 Зеки -паша, Моје успомене из Балканског рата
1912 г.,
Ратник
(1925) Vlll-IX. 23 АВИИ, к. 105, гл. 1, 110; Ч. Фавзи, Како је изгубљена Западна Румелија, 272-274. 2 • П . Дървингов, История на македоно-одринското опълчение, 640. 25 Б. Ратковић, Први балкански рат, 455-456.
83
Александар Стојчев
Грчке и Бугарске. Када је после великог ослободилачког рата
1878.
године
Македонија поново остала у дотадашњој својој невољ и , она је са још већим самопожртвовањем почел а да се бори за своју независност. Ратни успес и које су савезници
пости гли
у
садашњој
кампањи
у
знатној
мери
су
заслуга
и
македонских добровољачких формација и четничких дружин а кој е је формирала Унутрашња организација . Више од сто хиљ ада македонских четника и добро вољаца борило се раме уз раме са савезничким ар миј а м а. Ц ела Македонија
освојена је уз огромно учешће македонских оружаних с н а га. Уместо Македоније, прославље не од Александра М акедонског, освећене од аспостола
Павла,
оплемењене делатношћу свете браће Ћирил а и М етодиј а, уједињене од славног ца р а
Самуила,
брањене од х раброг Добромир а
Стреза, обесмрћ е не од
Кр аљев ић а М арка, обливене крвљу милиона мученика за слободу, ум есто М акедон иј е ј единствене, цело купне, слободне, европска дипломатиј а а са њом
и ви на ша браћа - савезници и ослободиоци , н ас кидате на комаде и газ ите наше свете идеале. Сетите се да ће раскомадана М акедон ија бити међу вама вечита
јабука раздо ра . Сетите се да су и у прошлим историјским времен има гинуле једна за другом државе, у борби за Македонију, и не настављајте крвави синодик у
садашњем
времену.
За
дуже
постојање
Балканског савеза
и
добросуседске односе држава које улазе у његов састав, неопходно је уклонити сво узајамно супарништво због Македоније, оставити њој аутономију, да би могли Македонци, као самостална и равноправна држава да добровољно уђу у
општи савез . " 26
26
Македонский голось (Македонски глас) 1, 1, С.-Петербургъ (9. VI 1913) 19.
84
Учешће Македонаца у балканским ратовима у саставу српске војске
Aleksandar Stojcev PARTICIPATION OF ТНЕ MACEDONIANS IN
ТНЕ
BALKAN WARS
AS PART OF ТНЕ SERBIAN ARMY Summa ry
The ce nturies-long aspirations fo r liberat ion from Ottoman rule and the powerful propaganda has contributed t owards t he M acedonian immigrants to the Kingdom of S e rЬia to enrol in the arm ed com panies which were esta Ыi s h e d Ьу t he SerЬi a п gove rпm e пt апd iпfi l trat ed in M a cedo пia еvе п before t he comm e пc e m e пt of t he B al kaп Wa rs. At the beg iпп iпg of t he Ba l ka п Wars, t wo c h etпik deta c h meпts were estaЬlis h e d iп Macedo пi a w hich were u пder SerЬiaп high comma пd : t he Kozjak detac hme пt, uпd er t he comma п d of t he milit ary commander (voivode) Vojiп Popovic - Vuk, which performed activities iп t he area stretchiпg from Skopska Сгпа Gora to Kriva Palanka апd comprised of 11 compaпies; апd the Transvardar d etachme пt, under the commaпd of the military commaпder (voivode) Milivoje Colak Aпtic, which performed activities in the area of Azot, Porecie, Kicevo апd Debar and comprised of 16 compaпies. The headquarters of the detachmeпts was consisted of Serbs, i.e. Serbla п officers, while the chetniks апd local military commanders (voivode) were maiп ly Mace do пian s. l п t he spring of 1913, t he Se rblaп high co m maпd has esta Ыi s h ed the Voluпta ry Regi m e п ts consisted maiпly of M acedoпiaпs. The Macedoп i aпs wit hiп t he Serblan compaпies, as well as those iп t he B u l garia п co mpa пi es were co п staпt l y i пfiltrated in t he back of the Ottoman ar my ог as а vaп guard of t he Serbla п army they were t he fi rst to enter the m ilitary clashes апd hav e ma iп l y li berated the villages, as well as m апу cities. The O tto m a п comma п d has h ighly appreciat ed the role of t he М а сеdо пiап volunteers in the fights оп the b att lefield a ga i п st t he Serbla п army. Apart from t he est a Ьl is hm e n t of volu п tary com pa nies and village m ilit ia, п u m ero u s regional co mp aп i es from several villages have j oiп ed the Serblan divisions who acted agaiпst the Ottoma п army. lп some Serbla п sources, t he con tribut io п of the М асеd оп i ап people as ап ally i п the Ba l ka п Wars has Ь ее п re corded wit h argume пts: "The e п slave d peoples iп the B a lkaп s w it h their mil itary act ions as pa rt of the ally war aga i п st Tu rkey have sigп i fi caп tly co пtr i buted towards the vict ory of t he all ies. The M acedoпi aпs were t he most пumerous participaпts who have actively participated iп t he fights takiпg t he side of the allies be iп g stro п g ly co пviпc ed that they аге not doing it iп favour of t he interests of the Balka п mo пarchie s, but for their own national liberatioп. The Serbla п, Bulgarian апd Greek histo riaпs have k п owiпgly coпcealed the participatioп of the Macedonian people iп the B alkaп Wars, their milita ry assistance and successes. Until recently, nothing was written about it. Moreover, these companies were denominated as SerЬiaп, Bulgarian and Greek. ln was all dопе with the pur pose of denying
85
Александар Стојчев
the existence of individuality of the Macedonian people, representing the Balkan monarchies as the only liberators of Macedonia and thus justifying its division which was finally completed foll owing the Second Balkan War between the Balkan states. As а resu lt thereof, t here а ге no complete data about the sacrifices among t he Macedonian people made in the Ba lkan Wars". Keywords: company, m ilitia, vangua rd, freedom, autonomy, vojvoda, war, military, alliance.
86