CYBER KRIMINAL U MEDICINSKOJ PRAKSI
Dr sc. Dragana Daruši
Savremena informaciona i kompjuterska tehnologija unela je globalne računarske mreže koje su stvorile mogućnosti za nove oblike kriminala u koje spada i kompjuterski kriminal (visokotehnološki kriminal ili cyber kriminal) kao poseban vid kriminaliteta koji je postao globalni problem.
Internet epidemija je najuočljivija u:
Drastičnim promenama u svim sferama društvenog života koje se prvenstveno odnose na nove sisteme vrednovanja i funkcionisanja;
Statusnim prestižnim simbolima posebno vidljivim u funkcionisanju osoba na rukovodećim mestima kao i posebnim funkcijama Pi ar službi;
Uticaju političkih zbivanja u državi kao i njihova implementacija u sve pore ljudskog života proteklih godina (sticanje iskrivljene slike manjih vrednosti i beskorisnosti sticanja znanja i novih veština – beskorisnost obrazovanja);
Urušavanju porodice kao osnovne funkcionalne jedinice svakog društva; Zanemarivanju i kolektivnom slepilu za probleme odrastanja pojedinca;
Nedostatku empatije i percepcije okruženja u kojem živimo;
Urušavanju obrazovnog sistema i postavljanju nestabilnog manipulativnog i problematičnog modela kvalitativnog vrednovanja učenja i sticanja znanja, uz istovremeno favorizovanje pojedinca kao “vršnjačkog heroja” prezaštićenog u prepoznatljivoj sprezi roditelja i pojedinih nastavnika;
Niskim zakonskim regulativama koje ohrabruju maloletnike u činjenju kriminalnih radnji, što za posledicu ima visok stepen recidivizma; Podsticanju sistema rizičnog oblika ponašanja kao ( bolesti zavisnosti od droge, alkoholizam, kocka,....)
Sve pomenute promene se mogu svesti na sledeće:
nove forme vrednosti (e- fukcionisanje bez živog kontakta: e-poštu, sms, tviter, facebook..),
koncentracija podataka (šture, neadekvatne, nepotpune, poruke, nedovoljno jasne sadržine),
novi ambijent delovanja (internet komunikacija sa različitih tehničkih uređaja mlobilnih telefona, kompjutera, laptopa, tablet računara,....paralelno razvoj sistema detekcije mesta i lokacije delovanja),
nove metode i tehnike delovanja (pojedinačni ili umreženi kontakti jedne ili više osoba istovremeno),
sužavanje vremenske skale delovanja (delovanje trenutno ili u kratkom vrmenskom intervalu),
širenje geografskog prostora delovanja (sa bilo kog mesta na zemaljskoj kugli istovrmeno),
pokretljivost (tajnost lokacije sa koje komunicira osoba i mogućnost promene mesta delovanja bez potrebe markiranja, posebno uočljivo kod dilera droge, trgovine ljudima, prevara kod prodaje preko interneta, zloupotrebe platnih kartica i sl.)
stabilnost rizika (izazov koji pojednica uvodi u virtuelni svet komunikacije i daje mu stabilan oslonac da tu i ostane, građenje veština u okvirima zakonskih normi, a u skladu sa svojim ličnosnim karakteristikama koje mogu da ga odvedu u polje kriminalnog ponašanja - posebno aktuelno u organizovanom kriminalu)
Cyber kriminal podrazumeva kriminalne aktivnosti koje su počinjene korišćenjem elektronskih komunikacijskih medija, u najširem smislu predstavlja svaku kriminalnu aktivnost koja se vrši uz upotrebu računara i računarskih sistema i mreža.
Zbog svega navedenog visokotehnoloĹĄki kriminal (internet ili cyber kriminal) u medicini se ni poÄ?emu ne razlikuje od istog u bilo kojoj drugoj oblasti nauke i Ĺživota
Nesporno je da je kompjuterski kriminal više vezan za aktivnosti pojedinaca, a kriminal vezan za kompjuterske mreže više je delo organizovanih grupa, profesionalizovanih pa sve češće i strogo specijalizovanih.
Ove grupe su, s jedne strane, “tradicionalne” grupe organizovanog kriminala koje su se usavršile i osavremenile primenom informaciono komunikacione tehnologije i pripremile za “izlazak” na cyber scenu. S druge strane, javljaju se i posebne organizovane cyber grupe – cyber mafija, čija je aktivnost umnogome olakšane specifičnostima okruženja u kojem deluju, imaju svoja pravila, drugačiji način ponašanja od konvencionalne mafije, kao što imaju i specifično oružje i okruženje u kom deluju.
Okru탑enje je virtuelno,
oru탑je je informaciono, a znanje je specijalizovano. Internacionalizam, transnacionalnost, multidimenzionalnost samo su neka od svojstava ovih grupa.
Sliku posebnosti cyber grupa čini tzv. Organizaciona formula koja nije jednostavna, ustaljena i jednoobrazna kao što je to slučaj sa drugim oblicima organizovanog kriminala što još više akcentuje njihovu posebnosti.
Treba razlikovati kompjuterski od cyber kriminala. Kompjuterski kriminal obuhvata zločine počinjene nad računarom, materijalima sadržanim u njemu (softver i podaci) i računar se koristi kao sredstvo ili cilj izvršenja krivičnih dela. On obuhvata kriminalni upad u drugi kompjuterski sistem, krađu kompjuterskih podataka ili korišćenje online sistema za vršenje ili pomoć uzvršenju prevara.
U kompjuterski kriminal spadaju: -
hakerisanje, napad ometanja servisa, neovlašćeno korišćenje podataka i i cyber vandalizam.
U cyber kriminalnoj grupi se pojavljuje poseban, sufisticiran, prodoran, tehnički potkovan, beskrupulozan, opsednut, ponekad osvetoljubiv pojedinac kome je teško suprotstaviti se, a još teže je zaustaviti ga.
On sve češće ne želi da bude sam,potrebno mu je društvo, kao što mu je neophodna i “publika”. Lakoća “vršljanja” cyber prostorom daje mu osećaj moći i neuhvatljivosti.
Ovi osećaji nisu bez razloga, jer stvarno ga je izuzetno teško otkriti u momentu činjenja dela, što, uglavnom, predstavlja i “pravi” trenutak za njegovo identifikovanje i hvatanje. S druge strane, Internet koji je toliko ranjiv i nesiguran zbog ogromnog broja korisnika, otvorenosti i neregulisanosti je i idealno skrovište kriminalaca različitog tipa.U takvom okruženju i sa takvim pojedincima sve se češće pokušavaju izboriti ne samo mnoga nacionalna prava, međunarodne organizacije i asocijacije, već se uključuje i “privatni sektor” i korisnici ne bi li se ublažile negativne posledice i smanjili gubici koji nastaju zbog kriminalnih aktivnosti.
Virtuelni život pojedinca danas postaje prestižni statusni simbol koji podrazumeva brže i lakše dostizanje željenih ciljeva bez živog kontakta odnosno kreiranje virtuelne stvarnosti u kojoj pojedinac bira po nekim svojim kriterijumima sopstvene virtuelne heroje, najčešće objašnjenje je potreba da se cilj postigne nevidljivim putem.
Autoriteti u ovoj oblasti tvrde da se iza scene na bini ovakvih poteza krije neodlučan, slab, nerazvijen, izobličen, “genetski modifikovan” intravertan ego, pojedinac koji je tokom svog virtuelnog detinjstva izrastao u osobu virtuelnih manira i mnogo više virtuelne strvarnosti.
Virtuelan stvarnost je najopasnija udica koja moﾅｾe da ima dobre ali i loﾅ｡e strane od kojih je posebno uoﾄ考jiva opasnost od sopstvene radoznalosti i neznanja.
Radoznalost je dvolična klopka koja pojednica može da odvede do uspeha ali i kriminalnih radnji u koje obično bivaju uvučene dve rizične generacije: Adolescenti (jer su radoznali i spremni na eksperiment) i Osobe zrelih godina (žele ili misle da će sa malo truda, rada i znanja ostvariti dobit).
Najčešće markirani oblici kriminalnih radnji koje se mogu prepoznati u internet mreži, a koji se tesno naslanjaju na medicinu i njoj srodne oblasti su:
razni oblici ponude, prodaje i preprodaje medicinskih preparata ( lekova, paramedicinskih sredstava i sl.), trgovina opojnim drogama i drugim oblicima narkotika, davanje “dobronamernih” saveta i preporuka za lečenje (forumi, facebook, twiter, e-poruka, skaypa) kao i ocenjivanje rada pojedinih lekara i dijagnostičkih metoda, Posebno su opasne poruke koje se tiču obećanja za bolji život, a koje su tesno vezane ili verski prebojene, .....i još mnogo toga
Najčešći model puta “vrbovanja” pojedinca je davanje besplatnog pristupa adresama koje su obećavajuće kao npr. živeti bolje....biti zdrav....sreća.....kao i razne astrološke karte, proricanje budućnosti što je posebno kockanja emocijama pa i životom pojedinca.
Na ovakav način pojedinac se u svojoj nemoći oslanja na virtuelnog vođu - učitelja kojem se u potpunosti prepušta, sledi njegova uputstva, često neproverena, netačna, pogrešna i kao takva lako zavedu osobu koja tragajući za samopomoći stiže u neki “novi svet” sa nekim drugim merilima vrednosti ne retko i kriminalnim
Logično se nameće pitanje: Zašto pojedinac virtuelnim kanalima traga za odgovorom i pomoći, zašto odgovore ne traži u neposrednoj okolini porodici, prijateljima, lekarima?
Najčešći “krivac za lutanja” u zdravstvu (usluge,dijagnostika,lečenje,prevencija) i oslanjanja na internet informacije, podacima dobijenim tokom istraživanja u ovim oblastima utvrđeno je sledeće:
loši međuljudski odnosi i urušeni živi komunikacijski sistemi, urušen sistem vrednovanja porodičnih relacija,
urušen sistem zdravstvenih usluga: dugo vreme čekanja na pomoć, nedostatak vremena u primarnoj zaštiti, kupovanje lekova u slobodnoj prodaji, velika ponuda raznih preparata bogato marketinški obrađenih i virtuelno nametnutih,nezainteresovanost pojedinih lekara kao i ograničenja u funkcionisanju zdravstvenih jedinica, korupcija u zdravstvu .....,
razni oblici zastraživanja posebno medijske kampanje protiv nekih bolesti (maligna oboljenja, kardiovaskularna i cerebrovaskularna) u jednom broju osoba probudila je strah koji povlači nebrigu o svom zdravlju i odustajanje od pregleda kod svog lekara i posezanjem za pomoći kod svog virtuelnog doktora od kojeg očekuje rešenje - spasenje
Cyber kriminal u medicinskoj praksi je markiran na forumima, facebooku, sajtovima - daju mogućnost virtuelne komunikacije i razmene mišljenja u pisanoj formi između pacijenata, a vrlo često neproverenog identiteta izabranog virtuelnog lekara.
Ovim putem se najčešće daju razni medicinski saveti i preporuke o korišćenju pojedinih dijeta, detoksikaciji organizma, korišćenju pojedinih namirnica, vrednosti pojedinih sastojaka namirnica ( vitamina, lekovitog bilja, način pripremanja pojedinih sastojaka, “novootkrivenih” lekovitih biljaka, voća i povrća i sl.,),
Internetom se mogu naručiti i kupiti pojedini preparati koji spadaju u grupu paramedike (dodaci lekovima, supstituciona terapija, vitamini, ...) do sada su pod ovim imenom prodavani u prepoznatoj piramidi kupovine gde pojedinac može i zaraditi što je posebno primamljivo - onlain apoteke,
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv Visokotehnološkog kriminala "Službeni glasnik RS", br. 61/2005, 104/2009 Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o proglašenju Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Proglašava se zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu Protiv visokotehnološkog kriminala, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije, na sednici Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, 15. jula 2005. godine. PR broj 29 U Beogradu, 18. jula 2005. godine Predsednik Republike, Boris Tadić, s.r.