L I Č N O S T, T LICE
I
NALIČJE
SVAKODNEVNICE
Dr sc.Dragana Daruši
JEDAN OD NAJĈEŠĆE POMINJANIH I ZLOUPOTREBLJAVANIH POJMOVA KOJI SE SVAKODNEVNO KORISTI U SVIM SFERAMA ŢIVOTNIH AKTIVNOSTI JE
POREMEĆAJ LIĈNOSTI
POREMEĆAJ LIĈNOSTI – BOLEST ILI STANJE ?
•
POREMEĆAJ LIĈNOSTI PRECIZNIJE JE ODREĐEN POJMOM STANJE, A NE POSLEDICOM DUŠEVNE BOLESTI;
•
ODLIKUJU GA TRAJNI OBRASCI PONAŠANJA, MIŠLJENJA I OSEĆANJA SVOJSTVENIH POJEDINCU KAO KARAKTERISTIĈAN ŢIVOTNI STIL KOJI U VELIKOJ MERI ODSTUPA OD FIZIOLOŠKOG I PSIHIĈKOG STANJA KAO I OĈEKIVANE KULTURE INDIVIDUE;
•
PREDSTAVLJA POREMEĆAJ ADAPTACIJE I POSLEDICA JE NEADEKVATNIH NAJRANIJIH ODNOSA MARKIRAN SPECIFIĈNOM KOMUNIKACIJOM SA DRUGIMA;
POREMEĆAJ LIĈNOSTI – BOLEST ILI STANJE ? •
MANIFESTUJE SE KAO NEFLEKSIBILNI ODGOVOR NA ŠIROK SPEKTAR LIĈNIH I SOCIJALNIH SITUACIJA;
•
POMENUTE DEVIJACIJE SE OBIĈNO JAVLJAJU U SFERI VOLJE, NAGONA I EMOCIJA (prikladnost, intenzitet i raspon emocionalnog funkcionisanja), A MANIFESTUJU SE U SOCIJALNIM, PROFESIONALNIM, INTIMNO-PARTNERSKIM OBLASTIMA FUNKCIONISANJA;
•
NAJĈEŠĆE SE MANIFESTUJU U ADOLESCENCIJI, DIJAGNOSTIKUJE SE TEK KADA OSOBA NAPUNI 18 GODINA I PERZISTIRAJU TOKOM ODRASLOG DOBA;
Rani dečiji uzrast može obeležiti burne razvojne turbulencije u vidu nemira, poremećaja pažnje, laganja i agresivnosti. Za razliku od odraslih, dete nikada neće dobiti dijagnozu poremećaja ličnosti. U slučaju da dete pokazuje jasne karakterne promene, haotično ili neprilagoĎeno ponašanje, psihijatri često postavljaju dijagnozu “poremećaj ponašanja”. Samo se neki od poremećaja ponašanja mogu struktuirati u pervazivne obrasce neprilagoĊenog ponašanja, koje se nastavljaju u adolescenciji i ţivotu i ostaju trajni i konstantni. Istraživanja novijeg datuma ukazuju na to da se pojedine manifestacije nekih od poremećaja ličnosti mogu i ublažiti, mada ne i nestati.
UZROCI NASTANKA POREMEĆAJA LIĈNOSTI MOGU BITI: GENETSKI ( savremena istraţivanja sve više uzroke nalaze u naslednim faktorima kao mogućem okidaĉu za nastanak poremećaja liĉnosti) FAKTORI SREDINE (nezaobilazni uzrok potaknut uticajem odnosa u primarnoj porodici, neposrednoj okolini u kojoj pojedinac odrasta i društvu ucelini)
U DSM-u IV (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4th edition) opisano je 10 različitih oblika poremećaja ličnosti. Zbog međusobnih sličnosti u crtama ličnosti, njih 10 podeljeno je u 3 veće grupe: Grupu A ĉine ĉudna / bizarna ili ekscentriĉna ponašanja; Grupu B ĉine dramatiĉna, emocionalna i nestabilna grupa; Grupu C ubrajamo anksiozna stanja.
Grupa A. ĈUDNA ILI EKSCENTRIĈNA grupa – ukljuĉuje paranoidne, shizoidne i shizotipne poremećaje liĉnosti Osobe pogoĎene ovim poremećajem koriste odbrambene mehanizme projekcije i fantazije. Projekcija se odnosi na projektovanje (izbacivanje iz sebe u drugu osobu) neprijatnih misli i osećanja. Fantaziranje/sumanutosti se odnose na stvaranje izmišljenog sveta pomoću kog se osoba nosi s problemom usamljenosti ili ispraznosti. Paranoja je osećaj proganjanja ili ideja nepravednog tretmana od strane okoline (npr. ideja osobe da ostatak sveta priča o njoj, podsmeva joj se i da je, ma šta ona radila, centriran na nju u (dominantno) negativnom kontekstu). Klaster A (ekscentrici) uoĉljivi su u mlaĊim godinama, u srednjim godinama se reĊe pojavljuje na klinikama (osim ako se poremećaj liĉnosti ne struktuira u shizofreniju).
Grupa B. DRAMATIĆNA, EMOCIONALNA ILI NESTABILNA grupa (Dramatic, Emotional and Erratic Disorders) ukljuĉuje histrionske/histrioniĉne, narcisoidne, antisocijalne, “borderline” poremećaje liĉnosti Osobe ove grupe koriste odbrambene mehanizme poput: a) disocijacije: odnosi se na nesvesno “zaboravljanje” neprijatnih osećanja, ideja i doživljaja; b) poricanja koje je usko povezano s mehanizmom disocijacije. Osoba koja poriče “odbija” da prizna neku misao ili osećanje, ili pak želi, ali to ne može. Za takve osobe kažemo da zatvaraju oči pred svetom ili da ne mogu pogledati istini u oči.
c) ”Splitting” – mehanizam cepanja je odbrambeni mehanizam crno-belog
pogleda na svet, nemogućnost pomirenja suprotnosti u trenutku preplavljenosti negativnim emocijama. Osnovna karakteristika je mišljenje tipa “sve ili ništa” osoba sklona cepanju nakon osujećenja deevaluira svet, dok nakon prijatnih doživljaja teži da ga idealizuje, integracija suprotnosti ne postoji. Takva “romantična” podela na crno-beli svet otežava uspostavljanje kompleksnijih, svakodnevnih ljudskih kontakata i odnosa. d) nekontrolisanog motoriĉkog izraţavanja misli i emocija – odigravanje (engl. “acting out”) za ovu grupu poremećaja česti su prateći poremećaji raspoloženja. Kako osoba stari, karakteristike poremećaja liĉnosti se mogu ublaživati, impusivnost je osobina koja najranije isćezava, što je posebno naglašeno grupe B (dramatiĉnih i nestabilnih).
Grupa C. ANKSIOZNA grupa ukljuĉuje – izbegavajuće, zavisne i opsesivno-kompulsivne poremećaje liĉnosti Osobe ove grupe poremećaja ličnosti koriste odbrambene mehanizme: a) Izolacija se svodi na odvajanje neprihvatljivih ideja ili postupaka od emocija (izolacija afekata); b) Pasivna agresija se javlja kada je otpor okrenut prema sebi. Pasivno agresivna osoba će klimnuti glavom i načelno se složiti, a zatim će iskazati svoj otpor indirektno, kroz nedelovanje; c) Hipohondrijaza je često prisutna kod osoba s poremećajima ličnosti, posebno kod zavisnih i pasivno-agresivnih tipova. Anksiozni poremećaji liĉnosti, za razliku od prethodnih, se javljaju u kasnijem životnom dobu i predstavlja najpostojaniji, najtrajniji klaster.
JOŠ NEKI OD ĈESTO POMINJANI OBLICI POREMEĆAJA LIĈNOSTI....... Histrioniĉni poremećaj liĉnosti se odlikuje ekscesivnim traženjem pažnje od okoline, teatralnim ponašanjem, koje često prati upadljiva garderoba i ekscentričan izgled. Ove osobe su često manipulativne i imaju tendenciju da erotizuju odnose. Međutim, iako vape za pažnjom, to ne znači da žele duboki i smisaoni odnos s drugom osobom. Naprotiv, plahe su, promenljivog raspoloženja i površnih emocija kao kod dece.
Narcisoidni poremećaj liĉnosti podrazumeva nametanje ideje veličine drugima, usled jake želje, (gotovo apsolutističkog zahteva), za dobijanjem priznanja, prihvatanjem i divljenjem od strane drugih. Jasno je da se radi o osobama izuzetno niskog samopoštovanja, koje ne podnose kritiku i osujećenja. Narcis nema uporište u sebi, već mu je potrebna stalna publika. Ukoliko ta publika izneveri njegove želje da bude hvaljen, narcis često upada u stanja preteranog besa i/ili očaja i agresivnog pesimističkog negodovanja.
Graniĉni poremećaj liĉnosti, prisutan u 1 do 2% populacije, osobe sa ovim poremećajem imaju crno-beli pogled na svet (pojave i ljude vide samo kao dobre ili loše, nemaju mogućnost da pomire suprotne emocije), imaju tendenciju da preterano lično i emocionalno doživljavaju čak i sitnice, što dovodi do čestih burnih reakcija, žale se na otuđenost od ljudi, besmislenosti življenja. Prepoznatljivi su po lajtmotivu njihove verbalizacije „U meni se nalazi neka velika unutrašnja praznina“.... Borderline ličnosti žive u svetlu “feniks fenomena” prisutnih stalnih Uspona i padova, u atmosferi “katastrofe i propasti”, permanentno su nezadovoljni, razočarani, uvek imaju osećaj uskraćenosti, ali istovremno pokazuju i otpornost, živi smisao za humor. Arrieti ih naziva “tornado ličnostima”. Ovaj poremećaj je u proteklom periodu u ekspanziji, a dijagnoza se dva puta češće sreće kod pripadnica ženskog pola, nego kod muškaraca.
Po novim saznanjima definicija poremećaja liĉnosti u DSM-V (najnovijem priručniku mentalnih poremećaja) je izmenjena u odnosu na DSM-IV. Umesto svrstavanja ljudi u kategorije pojedinih poremećaja liĉnosti, u DSM-u V je primenjen dimenzioni pristup (svaki poremećaj ličnosti se procenjuje u odnosu na intenzitet ispoljavanja karakterističnih načina reagovanja, funkcionisanja, poimanja sveta i sebe. U DSM-u V: Poremećaji ličnosti predstavljaju neuspeh u razvoju Osećaja samo-identiteta i kapaciteta za interpersonalno funkcionisanje koji bi bili adaptivni u kontekstu kulturnih normi oĉekivanja društva individue.
Tipovi poremećaja liĉnosti u DSM-u V se svode se na pet meĊusobno razliĉitih poremećaja liĉnosti: 1. antisocijalni (psihopatski): podrazumeva negativne emocije, nedostatak saosećanja i, često je povezan s kriminalnim ponašanjem; 2. izbegavajući: koji podrazumeva povučenost, introvertiranost i sklanjanje od sveta; 3. graniĉni (borderlajn): odnosi se na bazične antagonizme, ranije opisan fenomen cepanja i «crno-beli» pogled na svet, bazičnu nestabilnost i emocionalnu «klackalicu»; 4. opsesivno-kompulsivni: kako sama fraza kaže uključuje prisilne misli i radnje.Misli su često osobama bizarne i nerazumljive, a radnje smatraju nepovezanim s mislima. Prisile umeju biti izuzetno uporne i onesposobljavajuće; 5. shizotipski: najblaže rečeno podrazumeva šizotipiju, dakle, otuĎenje od socijalne okoline i smanjenu mogućnost izražavanja emocija.
U kliniĉkoj praksi se primenjuje aktuelna: •
MKB-10 | ICD-10 | DSM IV MeĊunarodna klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema (International Classification of Diseases, ICD) je klasifikacija koja je napravljena od strane SZO (engl. WHO, Svetske zdravstvene organizacije). Deseta revizija MKB utvrĎena je 1990. godine, a pojedine zemalje je primenuju od 1993. Ona uvodi alfanumeričku šifru sa slovom na prvom i brojem na drugom, trećem i četvrtom mestu. Neke kategorije su date samo sa tri mesta - bez broja na četvrtom mestu iza decimale.Te šifre su date kao rezerva za buduća proširenja tih kategorija, što znači da će sledeća revizija MKB biti relativno mala (proširenje tih i eventualno neke nove kategorije). Deseta revizija menja i grupe oboljenja i povećava ukupan broj grupa.
•
Upotreba četveroznakovne šifre MKB-10 je bolja od dijagnoze na latinskom ili nekom drugom jeziku, jer precizira kvalitetnije dijagnozu, a zadovoljava potrebu za postavljanjem diferencijalne dijagnoze. Zakonska obaveza registracije morbiditeta i mortaliteta je preciranje šifre dijagnoze.
•
Kvalitetniji podaci o polu, mortalitetu i morbiditetu, na koje se oslanja statistika, a ĉesto je presudna u procesu veštaĉenja (nalaţe oprez veštaka!).
JEDAN OD NAJĈEŠĆE POMINJANIH POREMEĆAJA U PROTEKLIM GODINAMA JE SVAKAKO
Antisocijalni poremećaj ličnosti i Psihopatija
Antisocijalni poremećaj liĉnosti (sociopatija, psihopatija, asocijalna ličnost) u današnje vreme okarakterisan kao pervazivni obrazac nepoštovanja i kršenja pravila drugih ljudi. Stanje hronično promenjenog ponašanja, koje se više ili manje ne razlikuje od prosečnog. Prepoznatljiv je po nefunkcionalnim, destruktivnim obrascima komunikacije, neprilagoĎenom ponašanju, jasno uočljivom suprotstavljanju socijalnim normama sredine u kojoj pojedinac živi i radi. Ove osobe nikada ne dosežu dimenzije psihotičnosti mada u odreĎenim okolnostima mogu pokazivati simptome koji su slični pojedinim duševnim poremećajima (hipomanični, paranoidni, ekscentrični, nestabilni, shizonoidni). Za razliku od ostalih duševnih bolesnika psihopate su racionalni, uračunljivi, hladni, inteligentni, disciplinovani, ekstremno emocionalni ili pak potpuno bez emocija.
Radi se o veoma agresivnim, grubim i nemoralnim ličnostima, često iz grupe lopava i ostalih vrsta prestupnika. Ove osobe nisu sposobne za doživljavanje smisaonih dubokih emocija, druge ljude koriste za zadovoljenje svojih potreba, a često i uživaju u mogućnosti da ih traumatizuju, isprepadaju i povrede. TuĎi strah kod ovih ličnosti izaziva euforiju i donosi im iluzornu potvrdu da su moćni i dominanti. Ove osobe nemaju osećaj griže savesti povodom počinjenih nedela. Uglavnom se radi o osobama očuvanog intelektualnog potencijala, čak intelektualno natprosečnim, a glavne promene se uočavaju na emocionalnovoljnom planu ličnosti.
Ukratko “Daltonisti za ljudska osećanja i društvene moralne vrednosti”
Psihopatija – kao poremećaj – se ne sreće u dijagnostičkim priručnicima mentalnih bolesti, ali se posmatra kao ozbiljnija forma antisocijalnog poremećaja ličnosti. Ako se vodimo statistikama, 50-80% zatvorenika možemo klasifikovati kao neku formu antisocijalnog poremećaja ličnosti, dok bi samo 15% istih dobilo “etiketu” psihopatije.
Američka psihijatrijska asocijacija smatra da “etiketa” psihopatije ili sociopatije podrazumeva znatno izraženiji nedostatak žaljenja ili krivice povodom nedela počinjenih drugim ljudima, u odnosu na osećanja i ponašanja koja srećemo kod antisocijalnog poremećaja ličnosti. U pitanju je intenzitet manifestovanja “krnje savesti” koja se u znaĉajnoj meri odraţava na ponašanje pojedinca i njegovu okolinu.
Koje su, zapravo, kljuĉne
razlike?
Psihodinamsko shvatanje psihopatije bi moglo opisati pojedince koji se ponašaju krajnje nerazumno, nemaju ni začetke altruističnog ponašanja. Radi se o osobama s veoma poremećenim najranijim odnosima u primarnoj porodici, koje su usled drastičnih lišavanja i nagomilanog besa počele da mrze, te samim tim budu u nemogućnosti da kontrolišu svoje destruktivne impulse.
Psihopate se definišu kao veoma paranoidni pojedinci, sumnjičaviji i nepoverljiviji od onih koje smatramo antisocijalnim poremećajima ličnosti. Implikacije tog sumnjičavog stava se oslikavaju u paranoidnim mislima (ideacijama) i navode psihopatu da sva agresivna i nasilna ponašanja dovodi u vezu sa samim sobom, čak i kada se radi o arbitrarnim postupcima ili onim koje bi “normalna” osoba opisala kao nefer. Iz tog razloga, bes koji psihopata produkuje, kao reakciju na opaženu agresivnost ili nefer ponašanje drugih, prevazilazi granice bezbednosti, opisujemo ga kao preplavljujuće stanje agitiranosti, opasno i po njega samog i po njegovu okolinu.
Psihopata, ne samo da nije pogoĎen svojim nedelima, već, zapravo, uživa u nanošenju bola drugima. Često se radi o inteligentnim pojedincima, koji u površnim odnosima čak deluju šarmantno, zavodljivo. Taj šarm proističe iz manipulativnosti kojom druge ljude pokušavaju da uvedu u svoje “igre”. Te igre su, zapravo, veoma opasni odnosi u kojima “naivni pojedinac” (ĉesto iz liĉnih roblema) moţe postati ţrtva maltretmana i dugotrajno ostati u podreĊenom odnosu destruktivnog psihopate.
Psihopata nije najgori mogući „mučitelj“ kog možemo zamisliti. U teškim životnim situacijama, i ljudi koji nemaju značajne psihološke probleme, mogu da se naĎu u iskušenju da se svete ili maltretiraju druge. Normalno je za očekivati da kod pojedinih osoba ratovi, životne krize i raznorazne nedaće izazivaju ljudsku potrebu za odbranom ili osvetom. Kod psihopatije se, meĎutim, radi o sasvim drugačijim motivima i sklopu ličnosti.
Psihopata ima neku vrstu tijumfalno sadističke potrebe da svojoj „publici“ nakiti priču o sopstvenim zlodelima, jer što više traumira ljude, to je on zadovoljniji. Budući da sa sobom nosi potrebu za facinacijom drugih, i to fascinacijom koja se tiče njegovih ličnih negativnih postupaka, posebno je zadovoljan kad istraumira psihoterapeuta.
Psihopatiji možemo da pripišemo nekoliko dominantnih karakteristika: •
nalaze zadovoljstvo u destrukciji;
•
imaju značajno pomanjkanje kapaciteta za ljubav;
•
imaju krnju savest ili, drugim rečima, imaju značajno pomanjkanje savesti;
•
arogancija i verovanje da su superiorna ljudska bića;
•
visok nivo brutalnosti;
•
nemogućnost obrade i kontrole sopstvene brutalnosti.
KARAKTERISTIKE ANSTOSOCIJALNOG POREMEĆAJA LIĈNOSTI (dijagtnostiĉki kriterijum): SLATKOREĈIVOST I POVRŠINSKI ŠARM – tendencija finoći i uglaĎenosti; privlačnost, šarmantnost; lakoća govora. Šarm ni u kom slučaju ne sadrži u sebi tragove stida, samo-svesnosti, niti ispoljava strah od bilo čega. Ove osobe su osloboĎene od društvenih pravila ponašanja, kao npr. kod razgovora, uzimanja reči kad na njih doĎe red; GRANDIOZNA SAMOVREDNOST – prepoznatljiv silan pogled na svoje sposobnosti sa preteranim samopouzdanjem, tvrdoglavost, samouverenost i hvalisanje; POTREBA ZA STIMULACIJOM ili SKLONOST DOSADI – stalna potreba za novim, neobičnim, uzbudljivim iskustvima, stimulacijama koje izazivaju uzbuĎenje (“adrenalin doping”); vole reskirati tj. skloni su upuštanju u riskantne radnje. Ove osobe često imaju lošu samo-disciplinu kod izvoĎenja zadataka, zato što im brzo postane dosadno te nisu sposobni duže vreme obavljati isti posao, zadatke koje oni smatraju glupim ili rutinskim;
PATOLOŠKO LAGANJE: umereno kada će ove osobe biti lukave, prepredene, tajanstvene i bistre; a u eksteremnoj formi, oni će biti varalice, lažovi, podmukli, beskrupulozni, manipulativni i nepošteni; VARANJE I MANIPULACIJA – skloni su svakoj vrsti prevare ili obmanjivanja drugih kako bi stekli neku korist s potpunim nedostatkom obzira za osećaje i patnju žrtava; NEDOSTATAK KAJANJA ILI OSEĆANJA KRIVICE – nedostatak osjećanja ili obzira za gubitak, bol i patnju žrtava; tendencija ka ravnodušnosti, nepristrasnosti, hladnokrvnosti i potpuni nedostatak svake empatije koje većinom ispoljavaju ohološću, prezirom ili omalovažavanjem svojih žrtava; EMOCIONALNO SIROMAŠTVO - ograničen opseg ili dubina osećanja, ispoljavanje hladnoće uprkos izraženim znakovima društvenosti od strane drugih; NEOSETLJIVOST I NEDOSTATAK EMPATIJE – nedostatak osjećanja prema ljudima; hladni, prezrivi, bezobrazni, bezobzirni i netaktični;
PARAZITSKI ŢIVOTNI STIL – jedna namerna, manipulativna, sebična i eksploatatorska finansijska zavisnost od drugih, koja se odražava nedostatkom njihove motivisanosti, niskom samo-disciplinom i nesposobnošću da započnu ili ispune svoje obaveze; LOŠA KONTROLA PONAŠANJA – izražavanje iritacije, nestrpljivosti, pretnje, agresivnosti ili verbalno vreĎanje drugih; nedovoljna kontrola ljutnje i temperamenta, a pri tome ponašaju se prenaglo; PROMISKUITETNO SEKSUALNO PONAŠANJE – karakterističan niz kratkih, površnih, seksualnih afera i nasumično biranje seksualnih partnera; održavanje nekoliko “ljubavnih” veza u isto vrijeme; stalna tendencija ka navoĎenju drugih na seksualne aktivnosti ili pričanje s ponosom o svojim osvajačkim uspesima i seksualnim avanturama;
RANI PROBLEMI U PONAŠANJU – razne vrste ponašanja u periodu do 13 godina, uključujući laganje, varanje, vandalizam, nasilje nad slabijim, seksualne aktivnosti, podmetanje požara, drogiranje, korištenje alkohola i bežanje od kuće; NEDOSTATAK REALNIH DUGOROĈNIH CILJEVA – nesposobnost ili stalni neuspeh kod donošenja i izvoĎenja dugoročnih planova i ciljeva; nomadska egzistencija, besciljnost, nedostatak životnog plana; IMPULSIVNOST – ispoljavanje postupaka bez predumišljaja i nedostatak reflekcije i planiranja; nesposobnost odoljevanja iskušenjima, kontrolisanja nagona i frustracije; nedostatak promišljenosti i odgovornosti mogućih posledica svojih postupaka; ludo odvažni, nepredvidljivi, nestalni i nesmotreni.
NEODGOVORNOST – nisu u stanju da ispunjavaju ili ispoštuju svoje obaveze, kao npr. kod plaćanja računa i vraćanja dugova; aljkavi su na poslu, često beže s posla; ne ispunjavaju na vrijeme ugovorene poslove; NESPOSOBNOST PREUZIMANJA ODGOVORNOSTI ZA VLASTITE POSTUPKE – nesposobnost preuzimanja odgovornosti za vlastite postupke, kao rezultat nedostatka savesti; nedostatak predanosti na poslu, antagonistička manipulacija, negiranje svoje odgovornosti i pokušavanje manipulacije drugih; MNOGOBROJNE KRATKOTRAJNE BRAĈNE VEZE – nisu u stanju da budu privrženi bilo kome ili čemu;
MALOLETNIĈKA DELIKVENCIJA – problemi u ponašanju u starosnom dobu izmeĎu 13 i 18 godina; skloni ispoljavanju kriminalnih radnji ili nekih drugih antagonističkih aspekata u smislu eksploatacije, agresivnosti, manipulacije, bezosećajnosti, bezobzirne tvrdoglavosti; ZLOSTAVLJANJE ŢIVOTINJA – psihopati su svesni da ih najmanja odgovornost očekuje ako svoju beskrupuloznost pokazuju na životinjama; KRIMINALNA VIŠESTRANOST – skloni su raznim vrstama kriminalnih radnji i prestupa, bez obzira na to da li je osoba bila uhapšena ili optužena za njih, gaje osećaj velikog ponosa kada proĎu nekažnjeno nakon učinjenog.
Faktori rizika za nastanak antisocijalnog poremećaja liĉnosti: Iako do danas nisu precizno definisani tačni uzroci nastanka ovog poremećaja, kao i svi drugi poremećaji ličnosti, sa velikom sigurnošću se mogu izdvojiti faktori koji povećavaju rizik od njegovog razvijanja ili ispoljavanja, a odnose se na kombinaciju i interakciju genetskih i sredinskih faktora: 1. dijagnoza poremećaja ponašanja u ranom uzrastu (deca); 2. porodična anamneza postojanja antisocijalnog poremećaja ili drugih poremećaja ličnosti kao i nekih drugih mentalnih oboljenja; 3. izloženost verbalnom, fizičkom ili seksualnom nasilju (zlostavljanju) u detinjstvu; 4. nestabilan i haotičan život roditelja (porodice u detinjstvu); 5. gubitak roditelja kroz tarumatičan razvod u detinjstvu;
6. bolesti zavisnosti roditelja ili drugih članova porodice (alkoholizam i narkomanija); 7. istraživanja u ovoj oblasti ukazuju na moguća oštećenja u delu mozga koji je odgovoran za uĉenje na sopstvenim greškama i reagovanje na opaţenu tugu i strah kod drugih ljudi. Deo mozga zaduţen za obradu tih stimulusa se nalazi u amigdala. Opaženo je da je amigdala, u odnosu na druge ljude, nešto manja kod osoba s antisocijalnim poremećajem ličnosti, što dovodi do toga da oni nedovoljno adekvatno reaguju na srećne, tužne ili uplašene facijalne znakove drugih. Taj nedostatak odgovora na tuĎe emocionalne reakcije, naučnici dovode u vezu sa bazičnim nedostatkom empatije (saosećanja) antisocijalnih osoba u odnosima s drugima (okolina, odnosno životne situacije).
8. Faktori koji se dovode u vezu s razvijanjem antisocijalnog poremećaja ličnosti su i: zloupotreba psihoaktivnih supstanci (droge), zatim prisustvo ADHD-a (poremećaja pažnje i hiperaktivnost) i nekog vida poremećaja ponašanja (poremećaj ponašanja predstavlja jednu široku i nedovoljno specifikovanu kategoriju problema koji se kao dijagnoza dodeljuje maloletnim licima dok psihijatri nisu u mogućnosti da procenjuju strukturu ličnosti adolescenta koji je i dalje u toku razvoja). Osobe koje dožive oštećenje mozga, bilo kog porekla, u vidu privremene ili trajne disfunkcije, su često pod rizikom od razvijanja budućeg agresivnog ili kriminalnog ponašanja; 9. muškarci su u većem riziku od nastanka premećaja od žena (konstitucionalna sklonost veća nego kod žena).
Od ĉega pate psihopate? Psihopate, na primer, uopšte nisu psihotični. S druge strane, nisu sve ubice psihopate. Većina psihopata čak nije ni nasilna. Šta su onda psihopate? Filmovi, serije, knjige često prikazuju sukob dobra i zla. Savremeni izum industrije zabave u društvu jeste to što su osenčeni dobro i zlo. Pozitivci su postali prestupnici, a zlikovcima mora da se prišije dijagnoza. U društvu koje trenira sebične pojedince, zlo ne može da se odredi nekakvom proizvoljnom “zloćom” Ďavola i veštica. Zato se u medijima prikazuje slika hladnokrvnog, genijalnog, mačkastog, prevaranta, smirenog u svakoj prilici, vrhunskog stručnjaka za ubijanje i uklanjanje tragova. Za razliku od kliničara novinari su daleko darežljiviji, za njih su sve ubice psihopate, bez obzira na psihološki profil, okolnosti ili motive zločina.
Posebno teţak zadatak se stavlja pred lekara veštaka koji treba da procenom uračunljivosti da smernice sudiji u daljoj proceni težine učinjenog krivičnog dela. Psihopatiju je, teško odrediti kao jasno ograniĉeno medicinsko stanje (kao što je npr. shizofrenija). Po nekada može u velikoj meri i da utiče na donesene odluke sudskog rešenja. Iako se smatra doživotnim poremećajem, neki simptomi kao što je destruktivno i kriminalno ponašanje i zloupotreba droga i alkohola, mogu se ublažiti sa godinama.
Sudskom veštaku se stavlja u mnogim situacijama ozbiljan problem diferencijacije profila liĉnosti pogotovu o oblasti psihologije kriminala.
KOMPLIKACIJE I PRATEĆI SIMPTOMI KAO POSLEDICA ANTISOCIJALNOG POREMEĆAJA LIĈNOSTI:
• • • • •
• • •
periodi depresije, anksioznosti, često i suicidne ideje; agresija koja često vodi u verbalno i fizičko nasile prema okolini; loš odnos prema deci, zloupotreba i zanemarivanje dece; rizično ponašanje (zloupotreba alkohola i opojnih droga, kockanje) kao i irizično seksualno ponašanje; ove osobe često postaju članovi kriminalnih bandi ili navijačkih grupa što vodi krivičnom gonjenju, kažnjavanju (KP dom, zatvor....); poteškoće u partnerskoj relaciji, intimnim vezama; socijalna izolacija; problemi u školi i na poslu, uopšte neodgovorno ponašanje.
„Svi mi klizimo na ploči mentalnog leda“ Simon Weill