Pristanak informisanog pacijenta

PRISTANAK INFORMISANOG PACIJENTA Prim. dr sc med Tatjana Radosavljević

PRISTANAK INFORMISANOG PACIJENTA  Svako invazivno (lečenje koje podrazumeva nasilan ulazak

u organizam) ili neinvazivno (konzervativno) lečenje zahteva pristanak pacijenta.  Punovažan pristanak može dati samo lice koje razume ono

sa čime se saglašava.  Razumeti neku medicinsku meru znači biti upućen u

njenu suštinu, vrednost i domašaj. Pacijent treba da zna sa čime se saglašava, šta će se s njim dešavati i šta se može desiti.  Samo u tom slučaju pacijent je u mogućnosti da uzme u

obzir razloge za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog zdravlja

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA  Pravo somoodredjenja je propisano I Ustavom,proističe iz

čovekovog dostojanstva,koje je neprikosnoveno I svi su dužni da ga poštuju.  Lečenje bez pristanka je samovoljno lečenje,a to je

delikt protiv telesnog integriteta I delikt protiv lične slobode.  U Srbiji se to kažnjava prekršajno.  U gradjanskom pravu takvo lečenje se tretira kao

telesna povreda.  Potrebno je premostiti jaz izmedju apstraktnih teorija o

informisanom pristanku I konkretne praktične realnosti

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA  U osnovi dužnosti obaveštavanja leži ideja

sigurnosti.Temelj odluke o pristanku čini uvek obaveštavanje.Većina pravnika misli da obaveza obaveštavanja prističe iz ugovora o lečenju,dok lekari smatraju da ona izvire iz poverenja izmedju lekara i pacijenta. 

Nacionalne medicinske asocijacije su saglasne u tome da lekari imaju pravo da poštuju svoje lične vrednosti i moral i da praktikuju svoj nezavisni profesionalni sud.Lekari takodje imaju pravo da informišu pacijente na način koji nije sugestivan.Da bi pristanak informisanog pacijenta bio validan,on mora biti informisan o relevantnim alternativama i rizicima i benefitima,na razuman,kompletan i nepristarasan način.

DEKLARACIJA SVETSKE MEDICINSKE ASOCIJACIJE O PRAVIMA PACIJENATA Pacijent ima plan samoodredjenja,da donosi slobodne odluke koje se tiču njega samog.Lekar će informisati pacijenta o posledicama njegove odluke.

Mentalno kompetentni odrasli pacijenti ima pravo da da ili da odbije pristanak na bilo koju dijagnostičku procedure ili terapiju.

Pacijent ima pravo na informaciju koja je neophodna da donese svoju odluku.Pacijent treba jasno da razume šta je svrha bilo kog testa I tretmana,koji se rezultati očekuju I šta bi bile posledice odbijanja pristanka.

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA Lekar je dužan da vodi računa o dobru pacijenata,ali i o autonomiji njegove ličnosti.Na preduzimanje odgovarajuće medicinske intervencije ne ovlašćuju samo simptomi bolesti,nego pristanak pacijenta.Time se iskazuje poštovanje prava pacijenta na samoodredjenje u odnosu na telo,uvažava se lično dostojanstvo i sloboda pacijenta,a istovremeno se pacijent informiše o mogućim rizicima.

Tek ono lečenje koje se sprovodi uz punu saglasnost bolesnika,uz njegovo razumevanje ,ima izgled da bude u punoj meri efikasno.Tražeći pomoć od lekara,pacijent je dao samo ograničeni pristanak na lečenje

PRISTANAK INFORMISANOG PACIJENTA  U lekarskim naporima za izlečenje on može sadelovati

samo onda kada zna šta sam može učiniti kao podršku lekarskim aktivnostima ili u cilju izbegavanja štete.  Pošto je pacijent, najčešće, medicinski laik, koji o

medicinskom zahvatu, o kome treba da odluči, ne zna ništa ili ne zna dovoljno, lekar je dužan da ga o tome obavesti, ne čekajući da bude pitan.  Pristanak je, dakle, punovažan samo ukoliko je pacijentu

prethodno dato sveobuhvatno obaveštenje o suštini, smislu i cilju planirane medicinske mere.

PRISTANAK INFORMISANOG PACIJENTA  U svakom slučaju, pravni poredak ne dopušta lečenje

protivno izričitoj volji pacijenta, te, ukoliko ova nedostaje, lekar treba da odustane i od tretmana koji je vitalno indikovan.  Nije, naime, odlučujuća medicinska indikacija načina

lečenja, nego volja pacijenta.  Samo je ona u stanju da opravda zahvat u pacijentovo telo

(Volenti non fit iniuria).  Prinudno lečenje je dopušteno samo u izuzetnim

slučajevima.

OBAVEŠTENJE PACIJENTU

Obaveštenje se se stoji iz :

 dijagnoze i prognoze bolesti,  kratkog opisa, cilja i koristi od predložene medicinske

mere,  vreme trajanja i mogućih posledice preduzimanja odnosno

nepreduzimanja predložene medicinske mere,  vrste i verovatnoće mogućih rizika,  upozorenja na bolne i druge sporedne ili trajne posledice,  obaveštenje o alternativnim metodama lečenja, mogućim

promenama pacijentovog stanja posle preduzimanja

predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenta,

OBAVEŠTENJE PACIJENTU  Obaveštenje treba da sadrži :uputstvo šta bolesnik treba ili

ne treba da čini za vreme medicinske intervencije,ukaazivanje na kontraindikacije,razjašnjenje same bolesti,da bi bolesnik poštovao uputstva vezana za način života i higijensko dijeteski režim.Potom,upozorenje na moguće posledice anestezije ili medikanetoznog lečenja,kao i na produženo delovanje lokalne anestezije,koje vozača čini nesposobnim za upravljanje motornim vozilom.

OBAVEŠTENJE PACIJENTU  Obaveštenje je nadležni zdravstveni radnik dužan dati i bez

pacijentovog traženja, usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju.  Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u službenoj upotrebi

na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac u skladu sa propisima o službenoj upotrebi jezika i pisma, a ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tumač.

OBAVEŠTENJE PACIJENTU  Pacijent se može odreći svog prava na obaveštenje, osim obaveštenja o

tome da je predložena medicinska mera potrebna i da nije bez znatnog rizika, odnosno da je rizično njeno nepreduzimanje.  Nadležni zdravstveni radnik može izuzetno prećutati dijagnozu, tok

predložene medicinske mere i njene rizike, ili obaveštenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da će obaveštenjem znatno naškoditi zdravlju pacijenta.  U tom slučaju obaveštenje se može dati članu porodice pacijenta. U

medicinsku dokumentaciju nadležni zdravstveni radnik unosi podatak da je pacijentu, odnosno članu porodice dao obaveštenje o napred iznetim podacima.

OPSEG OBAVEŠTENJA • Opseg obaveštenja spada u jedno od najtežih pitanja koja se u praksi svakodnevno postavljaju.  Ovo pitanje je po svojoj prirodi medicinsko, etičko i pravno, pa je stoga

normalno što pravnici i lekari na njega odgovaraju različito.  Neke polazne tačke mogu se smatrati zajedničkim.  Jednodušan je stav da o opsegu obaveštenja ne postoji generalno

pravilo, koje bi važilo za sve situacije.  Opseg obaveštenja ne može biti ustanovljen bez prehodnog utvrđivanja

potrebe pojedinačnog pacijenta za obaveštenjem.  Zahtevi za ovaj, vrlo važan aspekt u odnosu lečenja, se, dakle, ne mogu

unapred precizno ustanoviti.

OPSEG OBAVEŠTENJA  Ne postoji „prosečan pacijent“ sa „prosečnim potrebama“, te opseg obaveštenja ne može biti za takvog pacijenta opisan.  Koliko daleko lekar mora ići u objašnjenju, može biti

odlučeno tek u razgovoru lekar-pacijent.  Konkretne potrebe pacijenta su koordinate kojih lekar

mora da se drži pri procenjivanju prave mere između pacijentovog odbijanja obaveštavanja i želje za sveobuhvatnom informacijom.

OPSEG OBAVEŠTENJA  Nije potrebno obaveštenje o svim rizicima koji se mogu

zamisliti, niti je nužno da se pacijentu rizici izlože detaljno i medicinski precizno  Dovoljno je obaveštenje “u glavnim crtama”, predočavanje

“opšte slike konkretnog rizika”, kako bi pacijent, pre davanja saglasnosti, bio u mogućnosti da spozna suštinu, značaj i domašaj planiranih mera i da bude u poziciji da odmeri razloge za i protiv.  Tipični rizici koji su povezani sa konkretnom vrstom

zahvata treba da budu predočeni  Kod atipičnih rizika, mera objašnjenja treba da zavisi od

učestalosti komplikacija i hitnosti zahvata.

OPSEG OBAVEŠTENJA  Kada se radi, pak, o atipičnim rizicima, mera objašnjenja treba da zavisi

od učestalosti komplikacija sa jedne strane, i hitnosti zahvata sa druge.  Ako je, na primer, u pitanju kozmetička operacija, očekuje se

obuhvatna informacija, jer se najčešće ne radi o medicinski indikovanom zahvatu, i zbog toga što pacijent ulazi u znatno manji rizik, nego kada se radi o bolesti koja ugrožava život.  Kada se radi o vitalnim indikacijama, zahtevi kod opsega obaveštavanja

spušteni.  Postoji, u principu, obrnuto proporcionalna veza između nužnosti

zahvata i obaveze obaveštenja: što više zahvat služi sopstvenoj udobnosti, a mera je manje od životne važnosti, utoliko je veća obaveza na obuhvatno obaveštenje o komplikacijama.

OPSEG OBAVEŠTENJA Ukoliko se radi o retkim rizicima, ali koji u slučaju njihovog ostvarenja teško oštećuju zdravlje pacijenta, lekar je dužan o njima dati obaveštenje.

Ovo mišljenje počiva na pretpostavci da objašnjenje istovremeno služi zaštiti telesnog integriteta i pravu samoodređenja adresata i da ova dva pravna dobra ne mogu da budu posmatrana odvojeno jedno od drugog (Salus et voluntas aegroti suprema lex).

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA Kako obavestiti pacijenta?

Ne postoji naročita forma niti čarobna formula.

Usmeno ,u spontanom razgovoru sa pacijentom,jer to stvara odnos medjusobnog poverenja.

Govori se jezikom koji je pacijentu razumljiv,vodeći računa o stepenu njegove inteligencije i obrazovanja

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA Pisani formulari ne mogu zameniti usmeni razgovor sa pacijentom,jer se tako zapostavlja individualni karakter odnosa izmedju njega i lekara,te se ograničava mera posebne pažnje lekara.  „Ovim izjavljujem da sam od strane ...lekara bio u pojedinostima

obavešten o svojoj bolesti i o mogućnostima lečenja,kao i o značaju,domačaju i nužnosti operacije(...)i ostalih mera lečenja,i da sam sa sa predočenim lečenjem,odnosno operacijom saglasan,pa i u slučaju da se medicinski naknadno pokaže potrebno da se operacija proširi i zahtev promeni.Upozoren sam na mogućnost komplikacija kao i na to da se ne garantuje odredjeni uspeh lečenja,odnosno da se on ne može unapred predvideti (Potpis).

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA Medicinska nega osumnjičenih I osudjenih kriminalaca razlikuje se samo u vezi sa poverljivošću podataka.Lekari koji pružaju negu u pritvoru imaju ograničenu nezavisnost ali imaju istovremeno obavezu da tretiraju ove pacijente u najbolje,kao I ostale pacijente.Lekari su dužni da ne odaju poverljive informacije o pacijentovom stanju zatvorskim autoritetima,bez prethodne saglasnosti pacijenata.

Voluntas aegroti suprema lex est

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA  Dilema: da li saopštavati dijagnozu obolelim od neizlečive

bolesti?Odgovor se nalazi u medicinskim,etičkim i pravnim zahtevima.  Samo u slučaju kad bi obelodanjivanje prirode bolesti

putem obaveštenja vodilo ka ozbiljnim i neotkonjivim oštećenjimaa pacijentovog zdravlja,izostanak obaveštenja bi mogao biti opravdan.Medjutim,saopštenje ne treba da izostane zbog bojazni da bi se njime umanjilo raspoloženje ili opšte osećanje bolesnikovo,jer se to smatra neizbežnim gubitkom koji valja podneti

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA  Može, na primer, biti kontraindikovano da se kod teške bolesti pacijent

obavesti o tome da se radi o terminalnoj bolesti, odnosno da se optereti punom istinom o njegovom stanju.  Lekar ovakvu „terapeutsku privilegiju“ ima, ako proceni da je pacijent

sklon preteranim reakcijama, te da bi obaveštenjem o fatalnoj dijagnozi njegov život bio ugrožen.  Nemački Savezni sud lekaru daje „terapeutsku privilegiju“ kao

mogućnost u cilju sprečavanja štete, što znači da objašnjenje ne sme da izazove nikakvo štetno stanje po zdravlje pacijenta.  Deo nemačke teorije, podržava mišljenje po kome je stvar procene

lekara, da li će da upotrebi ovlašćenje na terapeutsku privilegiju ili ne.

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA  Pristanak na operaciju zasniva se na poverenju u lekara koji

je pacijentu lično poznat ili koji uživa opšti ugled u struci.Lekar medicinskim savetima pomaže pacijentu da donese odluku o pristanku.  Kao što lekar dozira medikamente,tako dozira i meru

informacija vodeći računa o fizičkom i psihičkom stanju bolesnika i njegovim umnim sposobnostima.

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA Salus ex voluntate,voluntas pro salute,salus et voluntas (Život iz volje,volja za životom,čine život i volju jednim).

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA  “PREĆUTNI PRISTANAK”- ne postoji  “VITALNA UGROŽENOST NE ZAHTEVA PRISTANAK”-

zabluda  Pristanak, a samim tim i obaveštenje, nisu potrebni samo u

slučajevima iz stanja nužde (hitna medicinska intervencija - hitna pomoć, kada je sporazumevanje nemoguće zbog bolesti, besvesnog stanja, uzrasta ili poslovne nesposobnosti),ali i onda je obaveza da pristanak da staratelj-teškoće dokazivanja u gradjanskom pravunadoknada štete

PRAVO NA INFORMISANI PRISTANAK  Dakle, iako pismeni pristanak nije obavezan, za

medicinsku ustanovu bi bilo korisno da od pacijenta zatraži upravo ovakav pristanak, koji bi se davao na formularu na kome bi bila odštampana sva relevantna obaveštenja neophodna pacijentu da bi mogao da donese informisanu odluku o zahvatu koji mu se predlaže.  Tako bi se umnogome olakšao procesni položaj

tuženog u sporovima za naknadu štete zbog neobaveštavanja.

MEDICINSKA INTERVENCIJA I PRISTANAK PACIJENTA

Ovo je kamen temeljac moderne medicinske etike.