Zdravlje
PSIHOSOMATSKE BOLESTI – I
Nijedna bolest tela nije odvojena od duše Sokrat (www.so-vil.co.rs)
Piše: dr sc. med. Dragana Daruši, neurolog Sudski veštak iz oblasti neurologije i psihologije kriminala
OLQLþND SUDNVD MH GRND]DOD GD MH YHOLND ]DEOXGD SRWFHQMLYDWL SVLKRVRPDWVNH SRUHPHüDMH VPDWUDMXüL LK LPDJLQDUQLP SR SULQFLSX ÄVYH MH WR VDPR SURGXNW QHþLMHJ XPD³ )L]LþNL VLPSWRPL NRMH RVRED WUSL L]D]YDQL SVLKRVRPDWVNLP VWDQMHP VX VWYDUQL SRUHPHüDML WUHED LK EU]R OHþLWL L SULVWXSLWL QMLPD R]ELOMQR NDR L X VYDNRM GUXJRM EROHVWL L VLWXDFLML 3VLKRVRPDWVND EROHVW MH WHOHVQD EROHVW L]D]YDQD SVLKLþNLP X]URFLPD þLML VLPSWRPL XWLþX QD IXQNFLMH PQRJLK RUJDQD PHQMDMXüL MH X SRþHWNX UHYHU]LELOQR D ]DWLP VWYDUDMXüL LUHYHU]LELOQH SURPHQH .DGD VX HQGRNULQL L QHUYQL VLVWHP VXYLãH GXJR SRG GHMVWYRP VWUHVRUD L]ORåHQL KLSHUIXQNFLML SULURGQR MH RþHNLYDWL GD üH VH VWYRULWL XVORYL ]D QDVWDQDN SRUHPHüDMD QD SRMHGLQLP VLVWHPLPD RUJDQD âWD MH ]DSUDYR SUHYLãH GXJR L VXYLãH RGUHÿHQR MH LQGLYLGXDOQRP XURÿHQRP SULURGRP RUJDQL]PD NDR VWDQMD X NRPH JD MH VWUHV NDR SVLKLþNL X]URN ]DWHNDR ,VWUDåLYDQMD VX GRND]DOD GD NUDWNRWUDMQL VWUHV QH L]D]LYD SVLKRVRPDWVNL SRUHPHüDM GRN MH GXJRWUDMDQ LQWHQ]LYDQ UHNXUHQWQL VWUHV RGJRYRUDQ ]D QDVWDQDN SVLKRVRPDWVNH EROHVWL 3RVPDWUDQR NUR] SUL]PX YUHPHQD NRMH MH L]D QDV MRã X GRED +LSRNUDWD 6RNUDWD L GUXJLK DQWLþNLK OHNDUD L YHOLNLK PLVOLODFD ± VQDåQH HPRFLMH NDR ãWR VX EHV VWUDK åDORVW L VO PRJX L]D]YDWL WHOHVQD REROMHQMD
K
Bolest ± interakcija uma i tela
3UYD UD]PLãOMDQMD R QDVWDQNX EROHVWL NDR SRVOHGLFL LQWHUDNFLMH XPD L WHOD SR]QDWD VX LVWRULML PHGLFLQH MRã X VUHGQMRYHNRYQRP LVODPX X GHOLPD SHUVLMVNLK SVLKRORJD ± OHNDUD $KPHGD ,EQ 6DKO DO %DONLMD (Ahmed ibn Sahl al-Balkhi) i +DOL $EDVD 2ED RYD OHNDUD VX ]DSD]LOD LQWHUDNFLMX XWLFDMD ¿]LRORãNH L SVLKRORã®
22
NH IXQNFLMH X WHOX SDFLMHQWD 2YD VD]QDQMD VX XWYUÿLYDOL X SRVPDWUDQLP UD]OLNDPD RQLK SDFLMHQDWD NRML VX ¿]LþNL L PHQWDOQR ]GUDYH RVREH X RGQRVX QD RQH NRML VX ¿]LþNL L PHQWDOQR REROHOL -HGDQ RG SUYLK NRML MH MRã JRGLQH XSRWUHELR WHUPLQ SVLKRVRPDWVNL SRUHPHüDM ELR MH QHPDþNL OHNDU +DMQURW - (Heinroth) 1MHJRYR REMDãQMHQMH ED]LUDQR MH QD WXPDþHQMX VRPDWVNR SVLKLþNLK SRUHPHüDMD NRML SUHPD QMHPX SUHGVWDYOMDMX SVLKLþNH SUDWHüH PDQLIHVWDFLMH WHOHVQLK REROMHQMD WH MH SUHSR]QDWOMLY SR REMDãQMHQMX SVLKRJHQRJ GHOD X QDVWDQNX LQVRPQLMH 2G RYRJD GRED GR QHNRJ QDUHGQRJ WXPDþHQMD SURãOR MH YLãH RG VWR JRGLQD GD EL VH X PHGLFLQL SRNUHQXOD LVWUDåLYDQMD YH]DQD ]D SVLKRVRPDWVND REROMHQMD 8 RYRP SHULRGX R QMLPD VX ELOD SULVXWQD MHGLQR WXPDþHQMD X QHNLP RG WUDGLFLRQDOQLK PHGLFLQVNLK VLVWHPD NDR ãWR MH QSU DMXUYHGVND PHGLFLQD 3RþHWNRP YHND )UDQF $OHNVDQGHU MH ]DSRþHR LVWUDåLYDQMH GLQDPLþNH SRYH]DQRVWL WHOD L XPD 8 RYRP SHULRGX MH WDNRÿH UDGLR L 6XJPXQG )URMG QDNRQ SUHSLVNH VD *HRUJRP *UXGHNRP (Georg Groddeck) NRML MH X WR YUHPH LVWUDåLYDR PRJXüQRVW OHþHQMD ¿]LþNLK SRUHPHüDMD SULPHQRP SVLKRORãNLK SURFHGXUD 7DNDY SULVWXS SRGUD]XPHYDR MH UD]PLãOMDQMH R EROHVWL NDR R NRQWLQXLUDQRM LQWHUDNFLML SVLKLþNLK L VRPDWVNLK IDNWRUD âH]GHVHWLK JRGLQD SURãORJD YHND %DOLQWRYH JUXSH Misheale Balint VX XND]DOH GD MH QHRSKRGQR GD OHNDU WRNRP WUHWPDQD SULVWXSD FHORM OLþQRVWL SDFLMHQWD MHU VX VPDWUDOL GD YLãH RG RGVWR NRQVXOWXMH OHNDUD ]ERJ VLPSWRPDWRORJLMH NRMD X RVQRYL LPD HPRFLRQDOQX GLVIXQNFLMX 8 SRPHQXWRP SHULRGX SUYH SRORYLQH YHND UD]YLMDMXüL NRQFHSW SRVWRMDQMD XONXVQH NRURQDUQH LOL WUXPDWR¿OQH OLþQRVWL )ODQGULMD 'DQEDU SRNXãDOD MH GD
(RSQ@ĝHU@MI@ OQNSDJKHG FNCHM@ ONJ@YTIT C@ ID OQDJN NCRSN ONRDS@ KDJ@QT ONRKDCHB@ YCQ@URSUDMHG SDFNA@ M@ JNID ID A@QDL CDKHLHęMN TSHB@N RSQDR 2SNF@ ORHGNRNL@SRJD ANKDRSH HL@IT LMNFN UH½D Y@IDCMHęJNF R@ MIHL MDFN ½SN RD TNO½SD N SNLD H Q@YLH½KI@ SRMHGLQH EROHVWL GRYHGH X YH]X VD SVLKLþNLP RVRELQDPD OLþQRVWL 2VLP NRQFHSWD NRURQDUQH OLþQRVWL RGQRVQR W]Y $ WLSD OLþQRVWL QMHQR XþHQMH MH NDR KLSRWH]D GDQDV XJODYQRP RSRYUJQXWR 7]Y NRURQDUQD OLþQRVW MH RNDUDNWHULVDQD SUHWHUDQRP VNORQRãüX ND WDNPLþDUVNRP GXKX DPELFLR]QRãüX D YLÿHQD MH X QMHQLP QHUHãHQLP SUREOHPLPD SUHPD DXWRULWHWX ãWR VH REMDãQMDYD DPELYDOHQWQLP RGQRVRP SUHPD URGLWHOMLPD X GHWLQMVWYX 2G LK X 1HPDþNRM L GUXJLP ]HPOMDPD VYH VH YLãH VSURYRGH LVWUDåLYDQMD D ELRVHPLRWLþND WHRULMD VH VYH YLãH SRNXãDYD SULPHQMLYDWL NDR WHRULMVND RVQRYD X SVLKRVRPDWVNRM PHGLFLQL =QDþDMDQ GRSULQRV SURXþDYDQMX SVLKRVRPDWLNH GDOD MH SVLKRDQDOLWLþNL RULMHQWLVDQD PDÿDUVND SVLKRVRPDWVND ãNROD NRMX MH SUHGYRGLR 6DQGRU )HUHQ]L. 2Q MH UD]YLR NRQFHSW ELRORãNLK RVQRYD SVLKRDQDOL]H NRQFHSW ELRDQDOL]H 3RVHEQR
MH ELR SRVYHüHQ UD]PDWUDQMX GD OL SVLKRVRPDWVND EROHVW LPD VLPEROLþNR ]QDþHQMH 2YDM LVWUDåLYDþ MH JRYRUHüL R IHQRPHQX KLVWHULþQH PDWHULMDOL]DFLMH SRNXãDR GD UD]JUDQLþL KLVWHULþQX QHXUR]X RG SVLKRVRPDWVNRJ SRUHPHüDMD
Bolest prepoznata u svim oblastima medicine
3VLKRVRPDWVND EROHVW MH GDQDV SUHSR]QDWD X VYLP REODVWLPD PHGLFLQH 1D SRMHGLQLP SVLKLMDWULMVNLP L PQRJR þHãüH L QD LQWHUQLVWLþNLP NOLQLNDPD X VYHWX SRVWRMH L SRVHEQD RGHOMHQMD ]D OHþHQMH SVLKRVRPDWVNLK EROHVWL =ERJ VYH YHüHJ EURMD REROHOLK X PHGLFLQL VH SURWHNOLK JRGLQD UD]YLMD L SRVHEQD REODVW ± SVLKRVRPDWVND PHGLFLQD 2QD LPD ]D FLOM GD QDV RVORERGL Kartezijanska podela þRYHND QD dušu i telo i oslobodi nas GXDOLWHWD WYUGQMH GD MH XYHN UHþ R VLPXOWDQRM UHDNFLML QD L]YHVQH VSROMDãQMH LOL XQXWUDãQMH QDGUDåDMH NRMD VH RGYLMD NDNR X SVLKLþNRM WDNR L X VRPDWVNRM oblasti 8 RYRP &LUFXOXV YLWLRVXV X X NRMHP MH EROHVQLN ]DUREOMHQ GYD RWNULüD VX X PHGLFLQL ELOMD RG YHOLNRJ ]QDþDMD 3UYL MH SRWHNDR L] REODVWL NRMD WUHWLUD OMXGVNX SVLKX SVLKRDQDOLWLþNR GRN MH GUXJR SRWHNOR L] REODVWL ¿]LRORJLMH DXWRQRPQRJ QHUYQRJ VLVWHPD 2WNULüH SVLKRDQDOL]H GD RãWHüHQMH QDãLK IXQNFLMD SRWLþH RG QHVYHVQLK NRQÀLNDWD onih NRMH MH QDãH VYHVQR -D RGEDFLOR L SRWLVQXOR X QHVYHVQR NRML VX QDELMHQL ÄHQHUJLMRP³ L NRML SUHGVWDYOMDMX L]UD] QDãLK RVQRYQLK QDJRQVNLK WHåQML GDOR MH RGOXþXMXüL GRSULQRV X UD]YRMX SVLKRVRPDWVNH PHGLFLQH 8 SRþHWNX VYRJ LVWUDåLYDQMD )URMG VH QLMH SULPDUQR EDYLR SVLKRVRPDWVNLP EROHVWLPD LSDN VH RJUDQLþLR QD LVSLWLYDQMH X]URND SURPHQD W]Y ³YLãLK´ IXQNFLMD PLãOMHQMD JRYRUD PRWRUQH L VHNVXDOQH IXQNFLMH ...ubrzo mu je postalo MDVQR GD RYH SURPHQH PRJX QDVWDWL NDR SRVOHGLFH QHUHãHQLK D SRWLVQXWLK XQXWUDãQMLK NRQÀLNDWD L GD ]DGLUX PQRJR GXEOMH X WHOR VYH GR YHJHWDWLYQRJ i endokrinog sistema L GD VX YHJHWDWLYQH IXQNFLMH QDMEOLåH QHVYHVQRP GHOX OLþQRVWL NRMX MH )URMG QD]YDR Ä2QR³ 3D NDR ãWR DQLPDOQH LOL YROMQH PRWRUQH IXQNFLMH QHPDMX QLNDNDY XWLFDM QD YHJHWDWLYQH NRMH VH RGYLMDMX EH] XþHãüD VYHVWL WDNR QL QDãH VYHVQR Ä-D³ QHPD GLUHNWQX NRQWUROX QDG QHVYHVQLP Ä2QR³ 'DNOH NDR ãWR VPR UDQLMH QDJODVLOL SVLKRVRPDWVNL NRQFHSW XND]XMH QD RGDYQR SR]QDWR PLãOMHQMH YHRPD ]QDþDMQH L þYUVWH YH]H L]PHÿX WHOHVQLK L SVLKLþNLK þLQLODFD 'DQDV VH RYLP SRMPRP åHOL QDJODVLWL GD VH UDGL R EROHVWL
X þLMRM SDWRJHQH]L OHåL HPRFLRQDOQL SRUHPHüDM NDR RVQRYQL SRYRG L X]URN UD]EROMHYDQMX
Vremenski i sekvencijalni J?L?A BME?â?H?
,VWUDåLYDQMD QRYLMHJ GDWXPD VX GRND]DOD GD MH SVLKRVRPDWVNL SURFHV YUHPHQVNL L VHNYHQFLMDOQL ODQDF GRJDÿDMD NRML VH MDYOMDMX QDMþHãüH SRMHGLQDþQR LQGLYLGXDOQR D NUDMQML UH]XOWDW WRJ SURFHVD PRåH ELWL NOLQLþNL SUHSR]QDW NDR y SUROD]QL IXQNFLRQDOQL ¿]LRORãNL L HPRFLRQDOQL RGJRYRU SVLKRVRPDWVNRJ SRUHPHüDMD NRML QH GRYRGL GR SURPHQH RVQRYQLK RUJDQVNLK VWUXNWXUD organa date osobe;
y psihosomatski sindrom koji SRND]XMH SULYUHPHQH LOL WUDMQH organske promene (psihosomatske bolesti ili organske bolesti) .DGD JRYRULPR R SVLKRVRPDWVNRP SRUHPHüDMX RQ NDR SRMDP SRMHGLQDþQRJ X]URND ]D VYDNL SRUHPHüDM YLãH QLMH RGUåLY 1DLPH NRG VYDNRJ SDFLMHQWD ]QDþDMQX XORJX LPD VDGHMVWYR PQRJREURMQLK IDNWRUD PXOWLIDNWRULMDOQRVW ELOR GD RQL GHOXMX VDPRVWDOQR LOL NRPELQRYDQR =DWR SVLKRVRPDWVNL NRQFHSW LPD ]D FLOM GD LGHQWL¿NXMH REMDVQL L UD]XPH SRPHQXWH SURPHQH QMLKRYH PHÿXVREQH YH]H L QMLKRY VSHFL¿þQL XWLFDM X SRUHPHüDMX KRPHRVWD]H VWDQMD UDYQRWHåH RUJDQL]PD QDVWDYDN X VOHGHüHP EURMX ®
23
Zdravlje
14*)040."54,& #0-&45* **
Nijedna bolest RCJ? LGHC MBTMHCL? MB BSqC '' (Sokrat)
(www.so-vil.co.rs)
.GqC BP QA "P?E?L? "?PSqG LCSPMJME Sudski veĹĄtak iz oblasti neurologije i psihologije kriminala
5ZROCI PRENADRAÄœENOSTI POJEDINIH ELEMENATA AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA MOGU DATIRATI JO½ IZ RANOG DETINJSTVA A MOGU SE AKTIVIRATI POD ODREÄ–ENIM USLOVIMA U BILO KOM PERIODU U ÄœIVOTU A POSEBNO SU PREPOZNATLJIVE NAKON STRESNIH situacija
ÂŽ
23
DR ãWR VPR X UDQLMHP WHNVWX SLVDOL SVLKLþND ]ELYDQMD L SVLKRJHQL IDNWRUL XPQRJRPH XWLþX QD WHOHVQH UHDNFLMH L LJUDMX YDåQX XORJX X QDVWDQNX PQRJLK EROHVWL 3R]QDWR MH GD WHOHVQL VLPSWRPL NDR L SVLKRVRPDWVND REROMHQMD PRJX ELWL GLUHNWQD UHDNFLMD QD HPRFLMH 9HRPD QDJODãHQH UHDNFLMH LPDMX VWUDK NRML VH þHVWR PDQLIHVWXMH GUKWDQMHP ]DWLP VWLG NRML MH SUHSR]QDWOMLY SR FUYHQLOX NRåH OLFD L VO 1DVXSURW RYRPH X SVLKRVRPDWVNLP EROHVWLPD WHOHVQL VLPSWRPL PRJX ELWL L LQGLUHNWQD UHDNFLMD QD HPRFLMH X NRMRM RQH WUDåH L]OD] L QD NRPSOLNRYDQLML QDþLQ GROD]H GR RUJDQD L RãWHüXMX LK 6YH QDYHGHQR GRYRGL GR SUHQDGUDåHQRVWL QHUYQRJ VLVWHPD L DNR WD UHDNFLMD GXJR WUDMH PRåH GRYHVWL GR RãWHüHQMD WNLYD L SRMDYH VLPSWRPD EROHVWL 8]URFL SUHQDGUDåHQRVWL SRMHGLQLK HOHPHQDWD DXWRQRPQRJ QHUYQRJ VLVWHPD PRJX GDWLUDWL MRã L] UDQRJ GHWLQMVWYD D PRJX VH DNWLYLUDWL SRG RGUHÿHQLP XVORYLPD X ELOR NRP SHULRGX X åLYRWX D SRVHEQR VX SUHSR]QDWOMLYH QDNRQ VWUHVQLK VLWXDFLMD
K
.?RMÃ¥XGMJMEGH? NQGFMQMK?Rskih bolesti
3UHPD NODVLþQRM $OHNVDQGHURYRM VKHPL UH]XOWDW MH UDQH HPRFLRQDOQH WUDXPH X GHWLQMVWYX L UHDNWLYDFLMH WH LVWH WUDXPH X ]UHORP GREX RQGD NDGD åLYRWQH RNROQRVWL SRGVHüDMX QD UDQX HPRFLRQDOQX WUDXPX 3RMDYOMXMH VH KURQLþQD HNVFLWDFLMD MHGQRJ RG GYD GHOD QHXURYHJHWDWLYQRJ QHUYQRJ VLVWHPD L QD ED]L QDVOHGQRJ LOL NRQVWLWXFLRQDOQRJ IDNWRUD REROHYD QHNL RG RUJDQD X WHOX NRML MH QDMRVHWOMLYLML .OLQLFL MH SR]QDWD þLQMHQLFD GD SUHQDGUDåHQRVW VLPSDWLNXVD NRML MH RGJRYRUDQ ]D KLSHUDNWLYQL L ERUEHQL åLYRWQL VWLO XþHVWYXMH X QDVWDQNX PLJUHQH KLSHUWHQ]LMH GLMDEHWHVD KLSHUWLUHR]H UHXPDWVNLK EROHVWL L MRã PQRJLK SDWRORãNLK SRUHPHüDMD ELOR GD VH UDGL R SRMHGLQDþQLP REROMHQMLPD LOL XGUXåHQLP VLPWSRPLPD RGUHÿHQLK NOLQLþNLK SRUHPHüDMD 3RMHGQRVWDYOMHQR PHKDQL]DP QDVWDQND RYRJ SRUHPHüDMD LQLFLUDQ MH SVLKLþ®
24
NLP GRåLYOMDMLPD NRML VH IRUPLUDMX X NRUL YHOLNRJ PR]JD L QDGDOMH LPSXOVLPD SUHQRVH X KLSRWDODPXV =DWR X VWUHVQRM VLWXDFLML GROD]L GR DNWLYDFLMH OLPELþNRJ VLVWHPD NRML VD KLSRWDODPXVRP NRQWUROLãH LQWHJULãH L UHJXOLãH HPRFLMH L QDJRQVNL åLYRW ,VWH RYH VWUXNWXUH OLPELþNL VLVWHP L KLSRWDODPXV NDQDOLãX VYRMH XWLFDMH NUR] DXWRQRPQL L HQGRNULQL VLVWHP 6YRMRP HNVSUHVLMRP L HNVFLWDFLMRP VYDND HPRFLMD XWLþH QD PHKDQL]PH HQGRNULQRJ L DXWRQRPQRJ QHUYQRJ VLVWHPD 7RNRP RYRJ SURFHVD X FHQWUDOQRM åOH]GL HQGRNULQRJ VLVWHPD KLSR¿]L SRMDþDYD VH OXþHQMH VHNUHFLMH $&7+ NRML X QL]X ELRKHPLMVNLK SURFHVD L]D]LYD SRYHüDQR OXþHQMH NRUWL]ROD X QDGEXEUHåQRM åOH]GL NRML SRUHG RVWDOLK LPD L OLPIRFLWROL]QR GHMVWYR 2YDNR UHDOL]RYDQ SVLKLþNL RGJRYRU QHJDWLYQR XWLþH QD üHOLMH LPXQVNRJ VLVWHPD L UHPHWL LPXQRORãNL QDG]RU L LPXQRORãNX KRPHRVWD]X WM UDYQRWHåX X RUJDQL]PX $NR ELVPR QDYHGHQH þLQMHQLFH SRMHGQRVWDYLOL LPDOL ELVPR MDVQX VKHPX QL]D PHÿXVREQLK UHDNFLMD NRMH ]DSRþLQMX SVLKLþNLP RGJRYRURP QD VWUHVRU RGQRVQR VWUHVQX VLWXDFLMX ELOR NRJ SRUHNOD ± QDNRQ QHDGHNYDWQRJ SVLKLþNRJ RGJRYRUD VOHGL VODEOMHQMH RGEUDPEHQLK PHKDQL]DPD LPXQRJ VLVWHPD ãWR X]URNXMH SRUHPHüDMH IXQNFLMH SRMHGLQLK RUJDQD L VLVWHPD RUJDQD ãWR ]D UH]XOWDW LPD EROHVW 'R VDGD VX YUãHQD PQRJD LVWUDåLYDQMD NRMD VX GRND]DOD QHSRVUHGQX YH]X L LPXQRPRGXODFLMX WRNRP ]DUDVWDQMD UDQD L GHMVWYR SVLKRVRFLMDOQLK IDNWRUD NDR UHPHWHüLK VWUHVRUD 7DNRÿH MH GRND]DQR GD VH WRNRP VWUHVQLK UHDNFLMD SRMDþDQR OXþH HQGRJHQL RSLMDWL RG NRMLK MH QDM]QDþDMQLML HQGRU¿Q 'XJRWUDMQD XVORYOMHQD ¿]LRORãND VWLPXODFLMD RVOREDÿDQMD HQGRJHQLK RSLMDWD XWLþH QD VODEOMHQMH LPXQRJ VLVWHPD 1DMQRYLMD PHGLFLQVND VD]QDQMD XND]XMX GD LQLFLUDQMH L WRN PQRJLK SRUHPHüDMD RG NDUGLRYDVNXODUQLK EROHVWL GR VODERVWL L IXQNFLRQDOQRJ LVFUSOMLYDQMD RUJDQL]PD PRåH ELWL X]URNRYDQR SURLQÀDPDWRUQLP FLWRNLQLPD 3R]QDWR MH GD MH SURGXNFLMD FLWRNLQD SRG GLUHNWQLP XWLFDMLPD QHJDWLYQLK HPRFLMD L VWUHVQLK LVNXVWDYD 'RND]DQR MH GD VH
DXWRQRPQL QHUYQL VLVWHP ODNR XVORYOMDYD 1D WDM QDþLQ QDVWDMX ORãH UHDNFLMH NRMH VH YUOR EU]R XWHPHOMXMX D VOHGVWYHQR ¿NVLUDMX NDR REUDVFL SRQDãDQMD WH QDVWDMH W]Y ÄOXGLOR RUJDQD³ NDNR MH WR QD]YDR EHþNL SVLKLMDWDU 0HQJ QDNRQ þHJD VOHGL QL] SVLKRVRPDWVNLK SRUHPHüDMD 6DVYLP MH VLJXUQR GD QH UD]YLMD VYDND RVRED VD HPRFLRQDOQLP SRWHãNRüDPD SVLKRVRPDWVNX EROHVW 2QD ]DYLVL L RG QL]D GUXJLK UHDNFLMD L IDNWRUD NDR QD SULPHU QDVOHGQH RVRELQH SRGUãND RNROLQH ]DWLP YUVWD XþHVWDORVW WUDMDQMH L LQWHQ]LWHW VWUHVRJHQRJ IDNWRUD L VWUHVRJHQLK PRPHQDWD X åLYRWX NDR L NXOWXURORãND REHOHåMD PRGHO SRQDãDQMD QDþLQ åLYRWD SUHWKRGQL VWDWXV RUJDQL]PD L SUHWKRGQH EROHVWL .ODVLþQL SVLKRDQDOLWLþDUL VPDWUDMX GD VYDNL REROHOL RUJDQ LPD RGUHÿHQX VLPEROLNX WM GUXJDþLMX SRUXNX $XWRULWHWL X RYRM REODVWL VPDWUDMX GD GXJRWUDMDQ VWUHV PRåH L]D]YDWL VQDåDQ LPXQRORãNL RGJRYRU L SVLKRVRPDWVNX EROHVW GRN NUDWNRWUDMDQ LDNR MH VQDåDQ QH PRUD L]D]YDWL QLNDNYX SVLKRVRPDWVNX EROHVW ,DNR VX VWDUL 5LPOMDQL NRULVWLOL L]UHNX ÄX ]GUDYRP WHOX ]GUDY GXK³ SVLKRVRPDWVNRM PHGLFLQL MH EOLåD L]UHND ÄX ]GUDYRP GXKX MH ]GUDYR L WHOR³ 2VREH VD SVLKRVRPDWVNLP EROHVWLPD LPDMX WHãNRüH X L]UDåDYDQMX VYRMLK HPRFLMD SUHSR]QDWOMLYH VX SR WRPH ãWR UHWNR PDãWDMX L LPDMX XRþOMLY SUHSR]QDWOMLY QDþLQ NDNR XVSRVWDYOMDMX RGQRVH VD GUXJLP OMXGLPD NRML MH X VNODGX VD WHãNRüDPD X HPRFLRQDOQRP IXQNFLRQLVDQMX 3R]QDWR MH GD VWUHV VYRMLP GHMVWYRP SUHNR QHXURHQGRNULQRJ L LPXQRJ VLVWHPD PRåH GRYHVWL GR R]ELOMQRJ QDUXãDYDQMD ]GUDYOMD DOL GR GDQDV SRX]GDQL L HJ]DNWQL PHKDQL]PL QDVWDMDQMD SRUHPHüDMD MRã QLVX X SRWSXQRVWL UD]MDãQMHQL ,] WLK UD]ORJD ODNãH MH LGHQWL¿NRYDWL VWUHV NDR DJUDYDFLRQL IDNWRU YHü QDVWDOLK SRUHPHüDMD QHJR VWUHV NDR HWLRORãNL IDNWRU SRUHPHüDMD 7DNRÿH XRþHQR MH GD ¿]LRORãNH UHDNFLMH QD VWUHV ]DYLVH RG YUVWH VWUHVRUD RGQRVQR GD PRJX ELWL YLãH LOL PDQMH VSHFL¿þQH RGQRVQR GD VX ]QDþHQMD NRMH PX X GDWRP WUHQXWNX RVRED SULGDMH SUHSR]QDWOMLYD
SR LQGLYLGXDOQLP UD]OLNDPD PHÿX OMXGLPD 3VLKRORãNL SUR¿O RVREH NRMD LPD SUHGLVSR]LFLMX ]D SVLKRVRPDWVND REROMHQMD NDUDNWHULãH QHGRVWDWDN NRQWDNWD VD VYRMLP RVHüDQMLPD L QHPRJXüQRVW QMLKRYRJ SUHSR]QDYDQMD 7H RVREH VYRMH WHOR GRåLYOMDYDMX NDR GD MH WXÿH L GD IXQNFLRQLãH QH]DYLVQR RG QMLKRYH SVLKH 6NORQH VX GD RVHüDQMD SRWLVNXMX ]DPHQMXMX VWDOQLP DNFLMDPD L GD VYRMH HPRFLMH L GHãDYDQMD
=D QMLK MH NDUDNWHULVWLþQD VSRVREQRVW YHOLNRJ L EU]RJ SULODJRÿDYDQMD NDR L VSRVREQRVW VDYODGDYDQMD VWUHVQLK VLWXDFLMD NRMH X WUHQXFLPD DGDSWDFLRQRJ LVFUSOMLYDQMD L SRSXãWDQMD SVLKRORãNH RGEUDQH LVSROMDYDMX WHOHVQH UHDNFLMH 2YH RVREH VX VNORQH GD ]DQHPDUH VYRM XQXWUDãQML QHPLU OMXWQMX EHV WXJX DJUHVLMX NDR L QHND GUXJD RSWHUHüXMXüD RVHüDQMD 3UHRVHWOMLYH VX L QD ¿]LþNX WUDXPX LOL ERO 7DNRÿH SVLKRVRPDWVNLP
EROHVWL L QMLKRY XEU]DQ WRN MH SURFHV VWDUHQMD 3RVHEQR VX XJURåHQH GHSUHVLYQH RVREH 'HSUHVLMD MH MHGQD RG PQRJREURMQLK SRVOHGLFD VWUHVRJHQLK GRJDÿDMD X åLYRWX D þLMD VH XþHVWDORVW OLQHDUQR SRYHüDYD VD JRGLQDPD VWDUHQMHP 2G SRVHEQRJ ]QDþDMD VX GRJDÿDML X åLYRWX NDR ãWR MH VPUW URGLWHOMD LOL GUXJLK EOLVNLK URÿDND GHFH PXåD LOL åHQH RGOD]DN X SHQ]LMX L PQRJL ]GUDYVWYHQL SUREOHPL NRML QHPLQRYQR SURLVWLþX L] SURFHVD VWDUHQMD
*CáCLHC NQGFMQMK?RQIGF NMPCKCà ?H?
EROHVWLPD VX VNORQH RVREH NRMH WHãNR SULKYDWDMX SURPHQH L SUREOHPH X RGQRVLPD V GUXJLPD QH SRGQRVH NRQÀLNWQH VLWXDFLMH LOL QHPDMX NDSDFLWHW GD LK UD]UHãH NDR L ãWR QLVX VNORQH NUHDWLYQLP L NRPSURPLVQLP UHãHQMLPD ,PDMX L]UDåHQX SRWUHEX ]D UHGRP UDGRP L WDþQRãüX 3UHSR]QDWOMLYH VX SR SUDJPDWLþQRP UHãDYDQMX VRSVWYHQLK L WXÿLK HPRFLRQDOQLK WHãNRüD GRN LVWRYUHPHQR VYRMD QH]DGRYROMVWYD QH L]UDåDYDMX YHü VX QMLKRYD SRQDãDQMD XYHN X GUXãWYHQR GR]YROMHQLP JUDQLFDPD VD YLGOMLYLP VRFLMDOQR SULKYDWOMLYLP QRUPDPD 3VLKRVRPDWVNLP EROHVWLPD VX VNORQH -HGDQ RG QDM]QDþDMQLK SUHGLVSRQLUDRUJDQL]RYDQH L GREUR SULODJRÿHQH RVREH MXüLK IDNWRUD ]D UD]YRM SVLKRVRPDWVNH
RNR VHEH VKYDWDMX NUDMQMH UDFLRQDOQR SUDNWLþQR LVWRYUHPHQR L RWXÿHQR ,GHMD YRGLOMD RYLK RVRED ÄUDGL QHãWR GD QH PLVOLã³ X GDWRP WUHQXWNX PRåH ELWL RG NRULVWL SRQHNDG MH L VSDVRQRVQD DOL VDPR L LVNOMXþLYR SULYUHPHQRJ NDUDNWHUD 6WDOQR XPQRåDYDQMH L XYHüDYDQMH VYRMLK DNWLYQRVWL QLMH GREUR MHU MH WR QDMþHãüH REOLN EHNVWYD RG VXRþDYDQMD VD VRERP L RQLP ãWR QDV ]DLVWD RSWHUHüXMH
1IJMLMQR NQGFMQMK?RQIGK bolestima
/HþHQMH MH YHRPD NRPSOHNVQR L ]DKWHYD WLPVNL UDG 2QR VH VDVWRML X SULPHQL PHGLNDPHQDWD L UD]OLþLWLK SVLKRWHUDSLMVNLK WHKQLND L PHWRGD 3RUHG RVQRYQRJ OHþHQMD SRPRü SVLKLMDWUD RYLP RVREDPD MH GUDJRFHQD 3VLKRORãND SRGUãND L OHþHQMH üH SDFLMHQWX SRPRüL GD SUHYD]LÿH SRVWRMHüX SVLKRORãNX VODERVW L GD SRYHåH SVLKLþNR VWDQMH L WHOHVQH WM RUJDQVNH VPHWQMH LOL EROHVW 1D RYDNDY QDþLQ VH X YHOLNRM PHUL PRåH GRSULQHWL WHOHVQRP L SVLKRORãNRP RSRUDYNX %U]L WHKQLþNL L WHKQRORãNL QDSUHGDN QDXNH UD]YRM VDYUHPHQH GLMDJQRVWLþNH RSUHPH L GLMDJQRVWLþNLK PHWRGD XþLQLOL VX RG OHNDUD SDUFLMDOQRJ SRVPDWUDþD EROHVWL L GRYRGH GR QMHJRYRJ ÄRWXÿHQMD³ LOL RGYDMDQMD RG þRYHND SDFLMHQWD 2YR MH UH]XOWLUDOR PLãOMHQMHP NRMH VH þHVWR þXMH X PHGLFLQVNRM SUDNVL GD ³OHNDUL QH OHþH EROHVQLND YHü EROHVW´ 'D OL MH L NROLNR RYR SRJUHãDQ WHUDSLMVNL SULVWXS SVLKRVRPDWVNRM EROHVWL QDMEROMH SRND]XMX UDGRYL :DOWHU D &DQQRQ-D L +DQVD 6HO\H D NRML VX X SUYRM SRORYLQL YHND LVWUDåLYDOL VWUHVQH UHDNFLMH 2QL VX GRND]DOL GD SUHWHüL þLQLRFL SR RUJDQL]DP SRSXW KODGQRüH SUHNRPHUQH WRSORWH SUHWQMH ND]QRP L MRã PQRJR GUXJLK L]D]LYDMX SDWR¿]LRORãNH UHDNFLMH NRMH VH PDQLIHVWXMX QHXUR HQGRNULQR LPXQRORãNLP SRUHPHüDMLPD NRML PRJX ELWL YHRPD R]ELOMQL GR WH PHUH GD PRJX UH]XOWLUDWL þDN L VPUWQLP LVKRGRP =DWR SVLKRVRPDWLþDUL X WHUDSLML RYLK VWDQMD LQVLVWLUDMX QD KROLVWLþNRP SULVWXSX SDFLMHQWX 6DJOHGDYDQMX þRYHND NDR MHGLQVWYD GXãH L WHOD X] RSWLPDOQX SULPHQX VDYUHPHQH GLMDJQRVWLþNH RSUHPH NRMD WUHED GD SRPRJQH X UD]OLNRYDQMX VRPDWVNRJ RG SVLKLþNRJ SUL þHPX WR VDJOHGDYDQMH QH VPH ELWL X]URN ÄRWXÿHQMH³ LOL RGYDMDQMH WHUDSHXWD RG þRYHND SDFLMHQWD ãWR MH GDQDV QDMYLãH YLGOMLYR L WRNRYLPD HOHNWURQVNLK LQIRUPDFLMD X ]GUDYVWYX 1DVWDYDN X QDUHGQRP EURMX ®
25
Zdravlje
PSIHOSOMATSKE BOLESTI - III
Nijedna bolest tela nije odvojena od duše (Sokrat)
(www.so-vil.co.rs)
Piše: dr sc. Dragana Daruši, neurolog Sudski veštak iz oblasti neurologije i psihologije kriminala
60
®
Terapijske strategije i terapijski pristup u praktičnom smislu razlikuju dva osnovna oblika lečenja psihosomatskih bolesti: lečenje u akutnoj i hroničnoj fazi bolesti. U akutnoj fazi bolesti psihosomatske bolesti najvažniji je adekvatan somatski tretman obolele osobe. Ovaj tretman sam po sebi favorizuje regresiju zbog bespomoćnosti i zavisnosti. Zato je u ovoj fazi lečenje medikamentima i drugim klasičnim medicinskim metodama prepušteno lekarima somatske medicine. Lečenje sprovodi kliničar primenjujući metode lečenja pojedinih stanja koja su najčešće posledice stresa: hipertenzivna kriza, aletgije, asmatični ataci, krvareći ulkus, artritis, trbušnih bolova kod ulceroznog kolitisa, posebno maligna oboljenja, kožne promene, kardiovaskularna oboljenja, itd., klasičnim metodama. Ovo podrazumeva da se kod bolesnika što pre uspostave fizio-
Uticaj na povećanje kapaciteta za vencija, može biti veoma uspešan zbog loške funkcije, saniraju somatska oštediferenciranje osećanja o realnosti potencijalno interaktivnog i sinergičćenja i podrži sistem odbrana ličnosti (subjektivnost) od realnosti (objektiv- nog, ne samo aditivnog efekta ovih koji podrazumeva tolerisanje, čak i nost), da se odvoji ponašanje drugih tretmana, što je psebno naglašavao podržavanje negiranja straha jer se od unutrašnje motivacije i ponašanja Kendel, 2005.godine. time bolesnik čuva od postojećeg drugih. Drugi problem terapije psihosomatbeznađa u kojoj se našao. U ovoj fazi Učenje mentalne mape, odnosi se skih bolesti je da sama obolela osoba je potrebno da prođe određeno vreme na način na koji pristupamo odnosima, ne vidi i ne želi da razmatra i prihvati da bolesnik realno sagleda opasnosti komunikaciji, a koji podrazumeva poda je bolest emocionalne prirode, izsopstvene bolesti kako bi se nosio sa stojanje svesti o tome da je potrebno begava psihološku podršku i radije je njenim daljim tokom. razumevanje i učenje o mentalnim tretira kao organsku bolest. Treba se naglasiti da je bolest specistanjima drugih osoba. Vrlo često se samopoštovanje meri fična situacija gubitka, u kojoj se gubi Osim psihoterapije u kojoj se podprema uzroku bolesti. Kao da se samozdravlje, a istovremeno nestaje idealna slika o sebi. Žalost kao intrapsihički stiče mentalizacija (individualna i poštovanje narušava ukoliko se učešće proces ima svoj tok koji se može ubla- grupna analitička psihoterapija, zatim emocionalnih faktora smatra značajžiti prisustvom drugih osoba sa kojima kognitivno bihejvioralna terapija itd), nim. Narcizam osobe je manje povrese dele osećanja, ali ne može se ubrzati vrlo su korisni za ublažavanje simpto- đen ukoliko je uzrok bolesti van ličnoili prekinuti, jer postoji realna opasnost ma i podstiču aktivan odnosa prema sti, nepristupačan i na njega ne može od depresivnog reagovanja čime bi se sebi. Na primer u terapije koje ne da se utiče. Drugim rečima prihvatljistekli uslovi za razvoj još većih somat- pokreću odnosno ne uvećavaju anksi- vija je fizička nego psihička bolest oznost spadaju: Pružanje aktivne (neuroza ili psihoza). skih oštećenja. Struktura ličnosti obolele osobe Za razliku od tretmana u akutnoj fazi podrške; Sugestija, Uveravanje i ventilacija; Uticaj na okolinu; Porodična takođe je poseban problem u terapije psihoterapija i nastavak lečenja somatpsihoterapija; Bihejvioralna metoda psihosomatskih bolesti. Proučavanjem skih poremećaja u hroničnoj fazi relaksacije; Joga, Humanističke terapiličnosti osoba koje obolevaju od psibolesti psihoterapijsko lečenje je je i dr. hosomatskih bolesti utvrđenao je da važnije od medikamentoznog i domiOsnovni problem psihoterapije psisu to osobe koje žive određenim životnira terapijom. Lekovi svojim farmakohosomatskih bolesti je ta što se teranim stilom koji favorizuje pragmatizam, loškim i psihološkim dejstvom ne mogu da promene postojeći sistem peut u njoj rečima suprotstavlja tele- tehničko mišljenje, manju sklonost ka moralnih normi i obrazaca koje nosi snoj bolesti. Na prvi pogled terapeut imaginativnom i fantazmatskom pojedinac, ali mogu da olakšaju inici- ostavlja utisak da se nesrazmerno odnosu prema sebi, drugima i svetu. jaciju psihoterapije i zato se i u ovoj slabom silom suprotstavlja snažnim, Takve osobe imaju neku vrstu gubitka fazi uglavnom daju blagi antidepresi- organskim promenama. Mišljenje da veze sa nagonskim izvorima, sa jednom vi. Psihoterapiju bi, po pravilu, trebao se osnova za začetak psihosomatskih vrstom ne mišljenja, koje ima funkciju da sprovodi dobro edukovani psiho- bolesti nalazi u periodu pre nego što da samo smiruje. Kliničari opisuju da se u svojoj terapeut, koji kod ovakvog kombino- je uspostavljen govor, još više pokreće sumnju da se rečima može pomoći, pa praksi često sreću sa osobama koje vanog tretmana treba da odredi supsu zato u jednom periodu razvoja psizanemaruju značaj sopstvenih tilnije individualno doziranje lekova i hoterapije, psihosomatski bolesnici emocija. Ove osobe nisu sklone opiu svakom momentu procenjuje situasmatrani nepodobnim za analitički sivanju svojih osećanja, niti smatraju ciju u kojoj treba modifikovati psihooblik psihoterapije. za potrebnim da uopšte iznose svoja terapijske korake. Zato iako pojedini kliničari i psihijaosećanja drugima i po tim osobinama Površinske metode psihoterapije tri odnosno psihoterapeuti ističu ne spadaju u pogodne kandidate za podrazumevaju pružanje podrške i potrebu za psihoterapijom, u praksi je psihoterapiju, naročito analitičkog ohrabrenja, savetovanje, sugestiju i sl. Psihodinamska psihoterapija se prime- stanje sasvim drugačije. Pojedini lekari tipa. Odgovor na pitanja kao što su: Kada njuje tek onda kada se proceni da li je i pacijenti pokazuju ambivalentan odnos prema psihoterapiji, pa čak je treba psihoterapija da ustupi mesto pacijent podoban za taj oblik psihotejasan stav da psihoterapija može da leku? Kada treba uključiti psihoterapijrapije. Pri tome bi terapeut trebao da uznemiri, čak i pogorša osnovnu bolest. ske tehnike postojećem farmakoterauočava različite komponente međuRezultati neuro nauka novijeg pijskom programu? Da li su neki oblici sobnog saveza tokom tretmana. datuma dobijeni uz pomoć nove tehpsihoterapije korisniji? Da li je moguće Takođe je veoma važna procena načina nologije (neuro imidžinga), pokazali postići bolji uspeh sa nekim oblikom na koji primenjene terapijske komposu nešto sasvim suprotno: dugotrajna psihoterapije i adekvatnom grupom nente menjaju tok, dok snaga i stabilpsihoterapija, može dovesti do bitne lekova? Koje su granice koje dostiže nost postignutog saveza pacijent-lekar promene ponašanja menjajući eksprekratak integrativni postupak? U nekim linearno fluktuiraju u vremenu. Navesiju gena, što dovodi do novih struknarednim istraživanjima u vremenu deno ima za cilj da: Pomaganje da se poveća kapacitet turnih promena u mozgu. Psihofarma- koje je ispred nas daće brojni eduka„viđenja sebe od spolja“, iz perspektive koterapijski tretman, kao jedinstvo tivni izazovi psihoterapeuta i psihofarfarmakoloških i psihoterapijskih inter- makoterapija u budućnosti. drugih. ®
61
Zdravlje
PSIHOSOMATSKE BOLESTI - III
Nijedna bolest tela nije odvojena od duše (Sokrat)
(www.so-vil.co.rs)
Piše: dr sc. Dragana Daruši, neurolog Sudski veštak iz oblasti neurologije i psihologije kriminala
60
®
Terapijske strategije i terapijski pristup u praktičnom smislu razlikuju dva osnovna oblika lečenja psihosomatskih bolesti: lečenje u akutnoj i hroničnoj fazi bolesti. U akutnoj fazi bolesti psihosomatske bolesti najvažniji je adekvatan somatski tretman obolele osobe. Ovaj tretman sam po sebi favorizuje regresiju zbog bespomoćnosti i zavisnosti. Zato je u ovoj fazi lečenje medikamentima i drugim klasičnim medicinskim metodama prepušteno lekarima somatske medicine. Lečenje sprovodi kliničar primenjujući metode lečenja pojedinih stanja koja su najčešće posledice stresa: hipertenzivna kriza, aletgije, asmatični ataci, krvareći ulkus, artritis, trbušnih bolova kod ulceroznog kolitisa, posebno maligna oboljenja, kožne promene, kardiovaskularna oboljenja, itd., klasičnim metodama. Ovo podrazumeva da se kod bolesnika što pre uspostave fizio-
Uticaj na povećanje kapaciteta za vencija, može biti veoma uspešan zbog loške funkcije, saniraju somatska oštediferenciranje osećanja o realnosti potencijalno interaktivnog i sinergičćenja i podrži sistem odbrana ličnosti (subjektivnost) od realnosti (objektiv- nog, ne samo aditivnog efekta ovih koji podrazumeva tolerisanje, čak i nost), da se odvoji ponašanje drugih tretmana, što je psebno naglašavao podržavanje negiranja straha jer se od unutrašnje motivacije i ponašanja Kendel, 2005.godine. time bolesnik čuva od postojećeg drugih. Drugi problem terapije psihosomatbeznađa u kojoj se našao. U ovoj fazi Učenje mentalne mape, odnosi se skih bolesti je da sama obolela osoba je potrebno da prođe određeno vreme na način na koji pristupamo odnosima, ne vidi i ne želi da razmatra i prihvati da bolesnik realno sagleda opasnosti komunikaciji, a koji podrazumeva poda je bolest emocionalne prirode, izsopstvene bolesti kako bi se nosio sa stojanje svesti o tome da je potrebno begava psihološku podršku i radije je njenim daljim tokom. razumevanje i učenje o mentalnim tretira kao organsku bolest. Treba se naglasiti da je bolest specistanjima drugih osoba. Vrlo često se samopoštovanje meri fična situacija gubitka, u kojoj se gubi Osim psihoterapije u kojoj se podprema uzroku bolesti. Kao da se samozdravlje, a istovremeno nestaje idealna slika o sebi. Žalost kao intrapsihički stiče mentalizacija (individualna i poštovanje narušava ukoliko se učešće proces ima svoj tok koji se može ubla- grupna analitička psihoterapija, zatim emocionalnih faktora smatra značajžiti prisustvom drugih osoba sa kojima kognitivno bihejvioralna terapija itd), nim. Narcizam osobe je manje povrese dele osećanja, ali ne može se ubrzati vrlo su korisni za ublažavanje simpto- đen ukoliko je uzrok bolesti van ličnoili prekinuti, jer postoji realna opasnost ma i podstiču aktivan odnosa prema sti, nepristupačan i na njega ne može od depresivnog reagovanja čime bi se sebi. Na primer u terapije koje ne da se utiče. Drugim rečima prihvatljistekli uslovi za razvoj još većih somat- pokreću odnosno ne uvećavaju anksi- vija je fizička nego psihička bolest oznost spadaju: Pružanje aktivne (neuroza ili psihoza). skih oštećenja. Struktura ličnosti obolele osobe Za razliku od tretmana u akutnoj fazi podrške; Sugestija, Uveravanje i ventilacija; Uticaj na okolinu; Porodična takođe je poseban problem u terapije psihoterapija i nastavak lečenja somatpsihoterapija; Bihejvioralna metoda psihosomatskih bolesti. Proučavanjem skih poremećaja u hroničnoj fazi relaksacije; Joga, Humanističke terapiličnosti osoba koje obolevaju od psibolesti psihoterapijsko lečenje je je i dr. hosomatskih bolesti utvrđenao je da važnije od medikamentoznog i domiOsnovni problem psihoterapije psisu to osobe koje žive određenim životnira terapijom. Lekovi svojim farmakohosomatskih bolesti je ta što se teranim stilom koji favorizuje pragmatizam, loškim i psihološkim dejstvom ne mogu da promene postojeći sistem peut u njoj rečima suprotstavlja tele- tehničko mišljenje, manju sklonost ka moralnih normi i obrazaca koje nosi snoj bolesti. Na prvi pogled terapeut imaginativnom i fantazmatskom pojedinac, ali mogu da olakšaju inici- ostavlja utisak da se nesrazmerno odnosu prema sebi, drugima i svetu. jaciju psihoterapije i zato se i u ovoj slabom silom suprotstavlja snažnim, Takve osobe imaju neku vrstu gubitka fazi uglavnom daju blagi antidepresi- organskim promenama. Mišljenje da veze sa nagonskim izvorima, sa jednom vi. Psihoterapiju bi, po pravilu, trebao se osnova za začetak psihosomatskih vrstom ne mišljenja, koje ima funkciju da sprovodi dobro edukovani psiho- bolesti nalazi u periodu pre nego što da samo smiruje. Kliničari opisuju da se u svojoj terapeut, koji kod ovakvog kombino- je uspostavljen govor, još više pokreće sumnju da se rečima može pomoći, pa praksi često sreću sa osobama koje vanog tretmana treba da odredi supsu zato u jednom periodu razvoja psizanemaruju značaj sopstvenih tilnije individualno doziranje lekova i hoterapije, psihosomatski bolesnici emocija. Ove osobe nisu sklone opiu svakom momentu procenjuje situasmatrani nepodobnim za analitički sivanju svojih osećanja, niti smatraju ciju u kojoj treba modifikovati psihooblik psihoterapije. za potrebnim da uopšte iznose svoja terapijske korake. Zato iako pojedini kliničari i psihijaosećanja drugima i po tim osobinama Površinske metode psihoterapije tri odnosno psihoterapeuti ističu ne spadaju u pogodne kandidate za podrazumevaju pružanje podrške i potrebu za psihoterapijom, u praksi je psihoterapiju, naročito analitičkog ohrabrenja, savetovanje, sugestiju i sl. Psihodinamska psihoterapija se prime- stanje sasvim drugačije. Pojedini lekari tipa. Odgovor na pitanja kao što su: Kada njuje tek onda kada se proceni da li je i pacijenti pokazuju ambivalentan odnos prema psihoterapiji, pa čak je treba psihoterapija da ustupi mesto pacijent podoban za taj oblik psihotejasan stav da psihoterapija može da leku? Kada treba uključiti psihoterapijrapije. Pri tome bi terapeut trebao da uznemiri, čak i pogorša osnovnu bolest. ske tehnike postojećem farmakoterauočava različite komponente međuRezultati neuro nauka novijeg pijskom programu? Da li su neki oblici sobnog saveza tokom tretmana. datuma dobijeni uz pomoć nove tehpsihoterapije korisniji? Da li je moguće Takođe je veoma važna procena načina nologije (neuro imidžinga), pokazali postići bolji uspeh sa nekim oblikom na koji primenjene terapijske komposu nešto sasvim suprotno: dugotrajna psihoterapije i adekvatnom grupom nente menjaju tok, dok snaga i stabilpsihoterapija, može dovesti do bitne lekova? Koje su granice koje dostiže nost postignutog saveza pacijent-lekar promene ponašanja menjajući eksprekratak integrativni postupak? U nekim linearno fluktuiraju u vremenu. Navesiju gena, što dovodi do novih struknarednim istraživanjima u vremenu deno ima za cilj da: Pomaganje da se poveća kapacitet turnih promena u mozgu. Psihofarma- koje je ispred nas daće brojni eduka„viđenja sebe od spolja“, iz perspektive koterapijski tretman, kao jedinstvo tivni izazovi psihoterapeuta i psihofarfarmakoloških i psihoterapijskih inter- makoterapija u budućnosti. drugih. ®
61