Univerzitet u Beogradu Arh itektonski faku ltet
Teorija projekta Proces projektovanja
2013.
ARHITEKTURA I KONTEKST ARHITEKTURA U KONTEKSTU KONTEKSTUALNI PRISTUP KONTEKSTUALIZAM
rukovodilac predmeta: arh. doc Borislav Petrovi(
student: Ana Tolji( 116/2010
Savremena arhitektura je domaiajarhitekture koja odgovara trentnom vremenskom periodu. Ona je evolucija moderne arhitekture koja povezuje unutrainje prostore i spoljne kontekste, koji su optimizovaniza trenutnu upotrebu. Neki stavovi (u nastavku) predstavljaju savremenu arhitekturu kao anti-dijalektnu, opiinjenu novim materijalima itehnologijama, a ne pod uticajem tradicije itipologije.
Kontekst su spoljni elementi koji utiiu na objekat. Ovi elementi mogu biti fizitki i ne-fiziiki. Putevi, zgrade i reljef su neki od primera fizitkih elemenata, dok ne-fizitki elementi pokrivaju iiri prostor duhovnog, istorijskog i kulturoloikog programa, kao i polititkih i ekonomskih ogranitenja.
Ako se uradiosvrt na fiziiki kontekst, dolazise do problematike vizuelnog uklapanja objekta u okruZenje. Pod pojmom uklapanja ne smatra se pod obavezno da je kontrast izmedu tinioca strukture nepogodan, ve( suprotno, ponekad moZe biti I poZeljan. Postojanje razliiitih slojeva znaienja nikad nije iskljuiivalo skladan odnos prema okruZenju.
Formiranjem vizuelne svesti dolazi do promene percepcije i prihvatanja istorijskih iinjenica na raznim nivoima. Mnogi modernisti u arhitekturi smatraju da je projekat proma5en ukoliko se ne izdvaja iz svog okruZenja, iz iega kao finalni produkt nastaju gradovi u kojima se veiina savremenih objekata ne uklapa u tradicionalno, nemoderno okruZenje, bezobzira kome periodu ono pripada.
Do li je ondo zaisto objekat koji se isuviie dobro stopa so svojim okruZenjem, slobo i vi zu el n o n eu bed lj ivo
reienje?
Preispitivanjem odnosa povezivanja starog i novog dolazi se do studije slutaja iz koje proizilaze triosnovne podele/natina na kojie se ovajodnos moZe uspostaviti:
1) lndiferencija: Slutaj u kojem se ova dva pokreta (staro i novo) uzajamno ignoriSu u jednoj vrsti urbanog kolaZa, kao da su se sluiajno na5lijedno pored drugog, i u svojoj koegzistienciji ne iteraktuju;
2)
Reciprocitet: Staro i novo imaju uzajamno komplementaran, prisan odnos, gde se tini da se zajedno stapaju u kontinualan entitet bez bliZe vidljivih granica;
3)
Konflikt: Situacija utinjena takvom da se staro inovo strateiki sukobljavaju u borbi meclusobnih suprotnosti. Ove tri navedene strategije - indiferencija, reprocitet i konflik(, predstavljaju validne arhitektonske pristupe. Odabir primerene akcije vodi ka uspeinom povezivanju dva entiteta: starog i novog.
Originalnost kao,,stil na5eg doba"? Krenuv5i od samog utenja na fakultetu, arhitektiteiko mogu da se ose(aju kreativnim svoje okruZnje. Poitovanje okruZenja projektovanjem novog objekta koji se uklapa tako da nije lako uotljivo da je nov, nije u skladu sa pristupom da je originalnost prvenstveni kriterijum za ocenu sposobnosti umetnika. Ako se objekat isuviSe dobro uklapa, danas se smatra da arhitekta nije bio dovoljno inventivan.
ukoliko se njihovi objekti utapaju
u
Egzistencija objekata u jednoj vrsti urbanog vizuelnog vakuma moZda na prvi pogled izgleda kao onemogu(avanje genijalnost ioriginalnost arhitekte (umetnika?) na samom potetku, meClutim upravo se prilikom te implementacije novog u staro dolazi do prave vrednosti iztaza, gde se poituje okruZenje koliko i sam objekat koji tek treba da nastane.
Po miSljenju Artura Edvardsa, istaknutog engleskog planera, izraiavanje emocija arhitekata naruiava izgled ulice. Destruktivni individualizam podstaknut razvojem projektantnskog ega dovodido estetskog obezvrednjavanja strukture grada i potpunog odsustva kontinuiteta u urbanoj arhitekturi. Projektovanje objekta koji odgovara svom okruZenju, uvek zahteva kreativnost, veitinu i napredno koriS(enje projektantskih sposobnosti, a nikada nepromiSljeno kopiranje - tin koji toliko zastraiuje nove generacije, da ih navod da u panitnom strahu od neoriginalnosti, naruiavaju indentitete mesta. Kao dalji stepen ove problematike, predstavlja se pojam tehnitkih novima koje se koriste kao razlog za upotrebu modernih oblika. lzgradnja formi koje su nekada bile neizvodljive danas je omogu(ena upotrebnom naprednih tehnologija i razlititi oblici se mogu veoma lako prikazati koriS(enjem ratunarskog softvera. Neosporno je da je ostvarenje ratunarske tehnologije u projektovanju veoma vaZno i da je njena upotreba nezamenjiva u poboljianju kvaliteta arhitekture u konceptualom i konstruktivnom smislu. CrteZi su mnogo precizniji, brZe se razracluju i bolje podleZu promenama. Medutim, ovaj argument nije odrZiv kao jedini razlog izgleda ka kojem pojedini gradovi imaju tendenciju da se razviju. TehnologUa je tu sa proiiruje mogu(nosti, a ne da preodreduje oblike. Prostor, oblik, boja, tekstura i linija mogu da se kombinuju da bi izazvale neko oseianje. Ako se dobro uradi studija sluiaja za datizadatak i podrutje, sredstvo izraiavanja ne sme da utite na njen ishod, ve( je tu da je unapredi, ubrza i da predstavi te emocije na
najbolji moguii naiin. Stepen prevoclenja formi u virtuelnom svetu karaktera objekta:
je doZiveo vrhunac
neprepoznavanja
irir,'.I f*',lI': :-
Ei- l-
ffirrt (EllF'
- v
-<:-aq!.-:.G.-
-
ZAHA HADID ARHITEKTI, BEKO KOMPLEKS,IZGLED
-..ai=>
Sta se deiava kada
jedan ovakav objekat stavimo u njegov realan kontekst?
artificijelnih rendera okoline, velikih razmera koje onemogu(uju shvatanje tatnih razmera i povriina koje objekat ustvari obuhvata, vizuelnih efekata koje tine projekat prijatnijim za oko, ali ne daju realno stanje. lstorija je pokazala da se razlititi arhitektonski stilovi mogu razvijati zajedno, a da pri tome zadrie svoje posebne estetske vrednosti, medutim koja je granica do koje treba i(i, do koje je u redu radikalno raskidatisa nasleclenim okruZenjem? Bez
Budutnost uvek ima korene u sadainjosti. Dokle god je ovaj postulat ispo5tovan, moZe se re(i da je projekat na dobrom putu. KaZem ,,putu"jer kao 5to se sve vremenom menja, tako se menja i sistem vrednosti koje odlutuju o tome 5ta je u redu, a 5ta nije. Povezivanje novog i starog je oduvek nauka bez tatnopreciziranog odgovora. Ono 5to se provlati kroz sve vremenske periode je postojanje spone. Jednom kada je spona na svom mestu, ose(amo se kao da moZemo da zanemarimo sve 5to je na drugojstrani.
Gde je ovde spona?
-r;*
E
Sledeii primer isto tako diskutabilnog povezivanja starog
i
novog bliZe starom
gradskom jezgru - tvrcfavi, je primer Shopping centra Rajiieva, u Raji(evoj ulici u kojoj su prilikom pripremnih radova pronadeni i arheoloiki ostaci tvrcfave. Na priloZenom primeru vidi se ostvarivanje spone izmedu stare i nove arhitekture projektovanjem objekata niZe spratnosti koje naleZu uz postoje(e zgrade, dok se centralni deo novoprojektovane arhitekture izdile do tak nekoliko spratova za koje je projektovana funkcija poslovnog prostora i hotela. Sukobljavanjem koncepta, konteksta i kontenta (sadrZaja), kao i naruiavanje istorijskog znaiaja podrutja ovaj projekat ima tendenciju ili da postane nova dominanta urbanog jezgra Beograda, ili da ozbiljno ugrozi kulturoloiki znataj okruZenja, a samim tim i vrednost nasledstva koje Beograd kao glavnigrad nosi.
Ono 5to treba imati u vidu jesu posledice ovakvog natina projektovanja, koje koriS(enjem kontrasta kao glavne karakteristike vremenom dovodi do gubljenja karaktera ambijenta i posledice koje to ostavlja na naie gradove u buduinosti.
Kao primer uspeine adaptacije urbanog gradskog prostora, javlja se Beton Hala sa svojim sadainjim renoviranim izgledom i mnogi aktivni konkursi za njeno dalje razvijanje. Kod ovog podrudja koje je isto locirano u blizini gradskog jezgra, bitna je orijentacija sadriaja - svodenje na vodu i okretanje ,,leda"tvrdavi, 5to na jedan specifitan natin stvara sponu izmedju ove dve lokacije, a samim tim i uzajamnu korespodenciju i uspeinu interakciju u kontekstu. Osvrtom na Brentovu ideologiju koja objainjava nemogutnost odreCfivanja uspeinosti joi neizvedenih projekata, jedino ito ostaje, jeste da se sateka ikrozodreafeno vreme ie se pokazatida li priloZeni odgovoriodgovaraju u datom kontekstu.
*l
h" \\ \
'
t /
lako arhitekti generalno prave otitu razliku izmedu onoga 5to je dato (konteksta) i onoga 5to tek treba da nastane (koncepta), ta veza nije lako odrediva. Pre svega, kontekst je neito 5to definiSe posmatrat/korisnik, a ne neito 5to postoji i samo je kao takvo. Kontekst je uokviren i definisan onim 5to je u njemu, i obrnuto. Kontekst nije iinjenica, on je uvek pitanje interpretacije.
Literatura:
obzirom da je ovo studija nastala osvrtom na knjigu Brenta C. Brolina, "Architecture in Context - fitting new buildings with old" (1980) i Bernarda Tschumija, "Concept vs Context vs Content " (2005), ve(ina referencije izvuiena iz njih. S
Ujedno su izabrane kao stara i nova interpretacija definicije konteksta.
-"Red ls Not A Colour'i Bernard Tschumi, 2012 -"Towards a New ArchitectLtre", Le Corbusier,1923