СРБски ФБРепортер - дневни журнал 12.02.2013

Page 1

Mirjana Radosavljevic <mirarad@gmail.com>

СРБски ФБРепортер - дневни журнал

redakcija@facebookreporter.org

СРБски ФБРепортер <redakcija@facebookreporter.org> Коме: mirarad@gmail.com

12. фебруар 2013. 15.02

СРБски ФБРепортер - дневни журнал

БАЛКАНСКИ КАСАПИН И НАРКО БОС – ХАШИШ ТАЧИ најавио “распуштање паралелних институција на северу” Љубиша Милетић: Продато Косово МАРТ 2013: нови папа – милански Скола или „ватикански Обама“ Катасонов: ШОКАНТНИ ПОДАЦИ О СВЕТСКОМ БАНКАРСКОМ БИЗНИСУ ТВ МОСТ: ПОБЕГАО ЛЕКАР ИЗ “ЖУТЕ КУЋЕ” КиМ: Срби из Беривојца ослобођени оптужбе да су напали полицију Скандалозно и недопустиво: Лов на Србе по Хитлеровом рецепту широм Европе, а и Векарић то подржава?! Српска опозиција- Разједињени поново „јашу“… у заборав !? Генерал ИВАШОВ: Американци имају климатско оружје – вештачким облацима „прже“ неке земље Срби на окуп: Против злоупотребе празновања Миланског едикта Сава Росић – Тетка Зорка Иван Нинић: Косово и Метохија: Симулација „владавине права“ (III део) Александар Мезјајев: Генерал Милошевић и генерал Крстић – Две различите историје сведочења

БАЛКАНСКИ КАСАПИН И НАРКО БОС – ХАШИШ ТАЧИ најавио “распуштање паралелних институција на северу” Posted: 12 Feb 2013 04:28 AM PST

БАЛКАНСКИ КАСАПИН И НАРКО БОС – ХАШИШ ТАЧИ најавио “распуштање паралелних институција на северу” “Паралелне структуре ће бити распуштене, а они који нису били умешани у злочине моћи ће да затраже посао у локалним институцијама на северу”, изјавио је Хашим Тачи. 12. 02. 2013. - Извор: Фонет, Пресс, Танјуг, СРБИ НА ОКУП, за ФБР уредник Биљана Диковић


На састанку са “известиоцем за Косово” Европског парламента Улрике Луначек Тачи је изјавио да ће “српске паралелне структуре власти на северу Косова бити врло брзо распуштене, а они који нису били умешани у злочине моћи ће да затраже посао у локалним институцијама на северу”, пише данас Зери. Он је од Улрике Луначек и Европске уније затражио да помогну примену споразума који су постигнути између Косова и Србије током дијалога у Бриселу. ———

Дачић: „Паралелизам институциjа“ тема новог диjалога ТАНЈУГ: Премиjер Србиjе Ивица Дачић изjавио jе да jе апсолутно спреман за наставак диjалога између Београда и Приштине 19. и 20.фебруара и да ће тема новог диjалога бити „паралелизам институциjа” „Само преговори и договори могу да спусте тензиjе. Tема новог диjалога биће ‘паралелизам институциjа’. Циљ jе да пронађемо начин како да се одблокираjу и да постану прихватљиве и за Приштину и за Србе коjи живе на целом Kосову“, изjавио jе Дачић за „Новости“ од уторка. „Питање институциjа на северу Kосова и Mетохиjе jе суштинско и наша политика jе заснована на платформи и резолуциjи Скупштине Србиjе. Mи та документа нисмо направили да би смо кочили диjалог, него да бисмо дали одговор на питања коjа се постављаjу“, рекао jе Дачић. ——— А ШТА КАЖЕ УСТАВ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ: Славка КОЈИЋ:УСТАВНИ СУД – PERICULUM IN MORA! И ОЗБИЉНА АНАЛИЗА СТАЊА: Ања Филимонова: “Република Косова”: правац – НАТО ; Ања Филимонова: Граница, ЕУЛЕКС и албански двоглави орао; Ања Филимонова: ЗАПАД СРБИЈИ ОДУЗИМА И ТЕРИТОРИЈЕ И РЕСУРСЕ (1-2); Иван Нинић: Косово и Метохија: Симулација „владавине права“ (III део)


———

СРБИ НА ОКУП: Шта очекивати од непријатеља кад премијер српске институције на КиМ назива “паралелним” ———ОНИ СУ ПОМОГЛИ ТАЧИЈУ ДА ОД СРБИЈЕ ОТМЕ КОСОВО И МЕТОХИЈУ И НЕКАЖЊЕНО УБИЈА СРБЕ, ПАЛИ ИМОВИНУ СРБА, РУШИ МАНАСТИРЕ, КУЋЕ И ГРОБЉА… И ДАН-ДАНАС:

Љубиша Милетић: Продато Косово Posted: 12 Feb 2013 03:57 AM PST 12.02.2013. за ФБР Љубиша Милетић, Косовска Митровица Љубиша Милетић

Продато Косово


Од када нам је Косово наше Свето Од стране фашиста 1999 отето И све до данас смо гајили наде А први човек Србије нас издаде Тако што његову независност признаде И Шиптарима га на тањиру предаде. 14 година се народ србски Са окупатором бараше дивовски А уместо да их Србија мати У своја њедра прихвати Она ће их све џелату дати Јер је на њеном челу издајничка чета Којој више него непријатељу Косово смета Зарад тог, да се тако крња, бајаги у ЕУ ушета. Али то су само велике лажи Јер ће ЕУ и Војводину и Санџак да им тражи А они ће то све браћо дати А Србија ће се Београдским пашалуком звати. Зато народе србски устани И покажи како се отаџбина брани Јер су нам скоро одбројани дани Зато земљо Србијо Востани! ***

МАРТ 2013: нови папа – милански Скола или „ватикански Обама“ Posted: 12 Feb 2013 03:42 AM PST

Највеће шансе има милански архиепископ Скола, али је могућ и


„ватикански Обама“ Папа Бенедикт XVI отићи ће у женски манастир на Ватиканском брду, али неће бити изолован. Он ће уживати у слободи, иако је ситуација екстраординарна, видећемо како ће живети – саопштио је шеф прес-службе Свете Столице Федерико Ломбарди 12.02.2013. факти.орг, Курир, агенције, за ФБР приредила Биљана Диковић КОНКЛАВА КАРДИНАЛА КОЈА ТРЕБА ДА ИЗАБЕРЕ НОВОГ ПАПУ САСТАЋЕ СЕ У МАРТУ 2013. ГОДИНЕ

Сколa са Рацингером СВЕТСКИ медији почели су очекивано лицитирање: ко ће у Ватикану наследити Бенедикта XVI. Основна прогноза гласи: сви су изгледи да ће нови папа – после 35-годишње паузе – поново бити неко од италијанских кардинала. Упркос томе што више немају апсолутну већину у „светом изборном колегијуму“. Међутим, многи типују и на изгледе да и Ватикан „добије свога Обаму“ – да Бенедикта XVI наследи неки од црнокожих кардинала - Питер Турксон из Гане, председник Папског већа за правду и мир.

У случају „италијанског сценарија“, највеће шансе се, иначе, миланском архиепископу Анђелу Сколи и ватиканском „министру културе“ Ђанфранку Равазију. Не искључује се потпуно ни могућност да папско жезло припадне неком од аустријских или


јужноамеричких прелата. Досад су се прогнозе веома ретко остваривале. Уосталом, постоји стара римска пословица која гласи: „Онај ко на конклаву долази као кандидат, са ње се враћа као – кардинал“. Неки већ скрећу пажњу и на старо пророчанство да ће онај ко наследи Бенедикта XVI бити – последњи папа. Независно од свега, већ је постало извесно да Бенедикт XVI након оставке има намеру да живи у манастиру. Јозеф Рацингер, који је напунио 86 година, више пута је изјављивао да жели да се посвети писању књига и теологији. Он ће након оставке, како је саопштено, још неко време провести у летњој резиденцији Кастел Гандолфо, а након тога ће наставити живот у манастиру. Ово је новинарима саопштио шеф прес-службе Свете Столице Федерико Ломбарди. „Папа Бенедикт XVI отићи ће у женски манастир на Ватиканском брду, али неће бити изолован. Он ће уживати у слободи, иако је ситуација екстраординарна, видећемо како ће живети“ – рекао је Ломбарди. Конклава кардинала која треба да изабере новог папу састаће се у марту 2013. године.

У Ватикану се тог дана догодило нешто незапамћено – пошто је поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI објавио да одлази јер више нема снаге за ту службу, базилику светог Петра погодио је гром?!

Исте вечери Рим је погодила олуја с јаком кишом, а гром је ударио у куполу базилике.

Катасонов: ШОКАНТНИ ПОДАЦИ О СВЕТСКОМ БАНКАРСКОМ БИЗНИСУ Posted: 12 Feb 2013 03:24 AM PST

ШОКАНТНИ ПОДАЦИ О СВЕТСКОМ БАНКАРСКОМ БИЗНИСУ Валентин КАТАСОНОВ | 12.02.2013 |Фонд стратешке културе за ФБР приредила Биљана Диковић


Савет за финансијску стабилност (Financial Stability Board - FSB), који је формиран усред светске финансијске кризе на самиту Велике двадесеторице у Лондону, у априлу 2009.године , крајем 2012.године је објавио извештај о прикривеним операцијама банака и сталих финансијских организација у читавом свету[1]. У извештају је дата процена сразмера тих операција за 2011.годину. Укупна величина тих операција износи 67 билиона долара, што није много мање од износа светског бруто домаћег производа у тој истој години. Цифра је шокантна, она кардинално мења нашу представу о структури и устројству комплетне светске економије… Сразмере мутних операција банака су сваке године све веће. Први пут су оне забележене 2002.године: 26 билиона долара. Уочи светске финансијске кризе (2007.године) такве операције су износиле већ 62 билиона долара. Многи експерти мисле да је управо све веће сакривање банака у „сенку“ појачало нестабилност светског финансијског система, односно да то постаје „храњљиво тле“ за понављање глобалних финансијских криза. Истина, аутори извештаја покушавају да својим проценама и закључцима дају известан оптимизам, тврдећи да се учешће операција „из сенке“ у укупном промету финансијских организација од 2007.године не повећава. Међутим, и у 2011.години, оно је износило, према проценама FSB 25% укупног промета свих банкарских и финансијских организација у свету. Отприлике толико је и учешће сектора банака и финансијских компанија из „сенке“ што се тиче актива. Чак би и четвртина светског финансијско-банкарског бизниса у „сенци“ значила невероватно велику цифру. У извештају се констатује да по величини операција из сенке воде финансијске организације САД – 23 билиона долара. На другом су месту организације европских земаља које су у зони евра (22 билиона долара). На трећем су финансијске организације Велике Британије (9 билиона долара). Тако на финансијске операције свих осталих земаља света (Јапан, Канада, Аустралија, преко 10 европских земаља, Кина, Индија, Русија, Бразил, све земље у развоју) долази укупно 13 билиона долара, или испод 1/5. Што се тиче Русије, експерти процењују да је у њој учешће бенкинга у сенци на нивоу просечног светског: 25 – 30% од обрта и актива белог бенкинга. Активе руског банкарског система, према подацима Банке Русије, износе 47 билиона рубаља (1,5 билион долара), тако да се у бенкингу у сенци налазе активе од 12 – 14 билиона рубаља, тј. 380 – 400 милијарди долара)[2]. САД И Велика Британија – главне зоне бенкинга у сенци Уколико се упореде са сталним изјавама државних функционера и политичара Запада о томе да се главни део светске економије у сенци налази изван зоне пребивања „златне милијарде“, цифре из извештаја FSB постају врло упечатљиве. Из тог извештаја произилази да, судећи по свему, најмање 90 процената комплетног светског финансијско-банкарског бизниса долази на организације које су регистроване у зони „златне милијарде“. Зато у црне спискове ФАТФ (организација која је формирана у оквиру OECD, а која се бави питањима борбе са економијама у сенци и прања прљавог новца) пре других треба да буду унете САД и Велика Британија. Највиши релативни ниво финансијско-банкарских операција у сенци констатован је у неким финансијским центрима и земљама које имају особине офшорних зона. Промет у сенци финансијско-банкарских организација у односу на БДП је у Хонгконгу 520%, а у Холандији – 490%. Да констатујемо да су у целом свету све операције финансијско-банкарских организација у сенци износиле у 2011.години 86% светског БДП-а (тако је према подaцима извештаја FSB; према нашим проценама – 96%).У односу на просечан светски показатељ се врло јасно издвајају две земље: Велика Британија – 370% и САД -150%. Операције у сенци банкама и финансијским организацијама обезбеђују главни део њихове добити. На пример, у САД се у првој половини 20. века учешће финансијског сектора у укупном обиму добити компанија свих грана економије налазило на нивоу 10%, 70-их година прошлог века – 20%, а данас – преко 50%. У континенталној Европи ниво развоја бенкинга у сенци је скромнији (осим у Холандији). Аутори извештаја у операције у сенци укључују оне операције које не могу да прате регулациони и контролни (надзорни) органи. Зашто је највећи број операција у сенци констатован у Сједињеним Државама? Зато што је тамо, сматрају аутори извештаја, у време Била Клинтона, извршена либерализација финансијске регулативе и банкарских операција и других организација. Прво, укинут је Закон Гласа – Стигала који је кредитно-депозитним организацијама (комерцијалним банкама) забрањивао да се баве


високо рискантним инвестиционим операцијама за које би користили средства улагача. Према том закону који је донет 30-х година прошлог века у условима кризе, која је тада управо јачала у Америци, високорискантне спекулативне операције са папирима од вредности су предате такозваним инвестиционим банкама (брокерима за инвестиције). Финансијски регулатори нису сносили одговорност за шпекулативне операције таквих банака, а сви ризици су падали на инвеститора. Укидање закона Гласа–Стигала и неке друге бенефиције у финансијској регулацији код Б.Клинтона су довели до тога да су улози у банке почели да прелазе на фондовска тржишта. При том је банкарски надзор престао да „види“ потпуни спектар операција по банкама, велики део операција је почео за тај надзор да буде неприметљив. Све то је убрзало почетак финансијске кризе – прво у Америци, а затим и ван ње. Бенкинг у сенци у САД према подацима ФСР Оцене извештаја FSB које се односе на САД могу да се допуне последњим цифрама из Статистике Федералних резерви САД. Према подацима ФСР - крајем трећег квартала 2012.године укупне активе приватних депозитних институција САД (речено једноставније – комерцијалних банака) су износиле 14,76 билиона долара, тј. биле су скоро једнаке годишњем БДП-у земље. При том су кредити депозитних институција (depository institution loans) износили 2,18 билиона $, а кредитни тржишни инструменти (credit market instruments) тих депозитних институција – 11,24 билиона $[3]. Кредитни тржишни инструменти – то су различити дужнички папири од вредности, који се врте и на берзи фондова, и ван ње. Финансијске власти САД прате само мали део активних операција америчких банака које се односе на традиционално кредитирање. Комисија за папире од вредности САД више или мање прати операције са папирима од вредности на берзи фондова, а оно што је ван граница берзе – завијено је у густу маглу, тачније – у сенци је. Може да се констатује да значајан део операција америчких банака са папирима од вредности уопште не постоји у њиховим билансима. Ту су могуће две варијанте. Прва варијанта: банке део својих операција убрајају у категорије небилансних или ванбилансних (off-balance sheet operations), за њих не знају ни регулатори, ни клијенти, ни партнери таквих банака. Либерализација из времена Б.Клинтона је омогућила да и банке, и компаније осталих сектора економије, широко користе такве књиговодствене махинације. Врло брзо пошто је дато зелено светло за коришћење таквих лукавстава дошло је до краха енергетског концерна „Енрон“, који је водио дупло, или чак троструко књиговодство. Друга варијанта: банке формирају специјалне „џепне“ компаније које су предвиђене искључиво за шпекулације са папирима; одговарајуће операције се виде у билансима таквих џепних компанија. Према подацима ФСР , крајем трећег квартала 2012.године укупна количина такозваних кредитних тржишних инструмената износила је 38,83 билиона $. Таке се испоставило да ван банака које условно могу да се сврстају у белу економију постоје хиљаде и хиљаде компанија и фондова које служе за претурање папира у укупној вредности 27,44 билиона $. У односу на процену БДП-а САД за 2012.годину – тај износ је отприлике 175%. Помоћу те цифре и могу да се процене сразмере бенкинга у сенци у Америци, а процена FSB о бенкингу САД у сенци (150% БДП) треба да се посматра као крајње конзервативна. Механизам бенкинга у сенци Тако да се испоставља да су учесници бизниса у сенци потпуно легалне финансијско-банкарске организације, чије операције престају да буду видљиве за надзорне органе. Међу таквим легалним субјектима се посебно издвајају хеџ-фондови, узајамни фондови и неки облици инвестиционих фондова, који су за регулаторе невидљиви са скоро 100%. Ту спадају и компаније из најразличитијих грана које активно тргују на тржишту фондова (трговинско-производна делатност за њих игра улогу маскирања и/или има подчињену улогу). Различите врсте фондова и компанија формално не спадају у банкарски систем, али фактички представљају наставак тог система, тј. инструменте крупних међународних банака. Банкарски систем у сенци (бенкинг у сенци) – у суштини представља инвестиционо-банкарску делатност која се врши у оквиру постојећег законодавства, али кроз посредничке компаније (фондове, трустове, компаније које су формиране за посебну намену). Ти посредници, по правилу, немају права да од становништва примају новац и немају дозволе за рад као банке. У осталом, њихов рад се у мало чему разликује од рада инвестиционих јединица банака. Коришћењем таквих „коња за вучу у сенци“ битно се повећава гипкост пружања финансијских услуга зато што они практично не потпадају под ингеренцију регулатора.


Бенкинг у сенци који анализира извештај FSB, разликује се од класичних банкарских операцијау сенци. Ови последњи се баве «прањем» «прљавог» новца, пребацивањем неготовинских сума у готовину – све у циљу опслуживања разних врста економије у сенци, финансирања тероризма, корупције, одвођења добити у офшоре и томе сл. Према подацима агенције ЦИА количина таквих «класичних» операција на светском нивоу износи 3 – 4 билиона $. (Успут, у Русији годишњи промет таквог класичног бизниса у сенци банака процењује се на приближно 100 милијарди долара). Специфичност класичних операција у сенци којима се баве банке је то, што уколико се махинације те врсте открију банкари сносе правну, а често и кривичну, одговорност. Међутим, бенкинг у сенци, онај који описује извештај FSB, спада у легалне операције. Савет за финансијску стабилност претпоставља да повратни откуп актива у облику хартија од вредности (тзв. операције „репо“) представља распрострањен облик легалних операција у сенци. Тако је за време глобалне кредитне кризе једна од најкрупнијих банака Волстрита Lehman Brothers привремено из свог биланса склонила 50 милијарди долара „проблематичних“ актива тако, што је извршила „репо“. На тај начин је ова банка покушавала да убеди инвеститоре колико је она сигурна и стабилна. Постоје и операције које дозвољавају да се из биланса склоне „проблематичне“ активе, и то не привремено, већ заувек. Међу њима су врло распрострањене операције такозване секјуритизације. Њихова суштина је да банка своје кредитне захтеве (кредитне активе) претвара у папире од вредности, чија се реализација на финансијском тржишту врши преко специјалне посредничке компаније. Такву компанију, природно, формира сама банка и она је и контролише. Банка продаје на велико захтеве за кредите специјалној компанији, мешајући кредите различитог квалитета. Специјална компанија „дели“ ту смесу непознатог квалитета (квалитет је најчешће испод сваког критеријума) на „пакетиће“ папира од вредности и такве измешане „пакетиће“ препродаје на мало различитим инвеститорима са финансијског тржишта који верују „на слепо“ ономе што купују. Сликовито речено – продаје се „мачка у џаку“. На тај су начин у протеклој деценији постављане „мине“ америчкој економији: хипотекарни кредити банака су претварани у хипотекарне папире од вредности, а за њих су се на тржишту фондова грабили као да се бесплатно деле колачи. Али се све завршило кризом 2008. – 2009.године. Тако се укратко може описати секјуритизација, о којој у уџбеницима економије пише да представља „највеће достигнуће“ савременог „финансијског инжењеринга“. Детаљно се објашњавају алгоритми операција, али се при том не открива њихова хохштаплерска суштина. У 99% случајева секјуритизација банкарских актива се завршава баналном преваром публике, или кризом великих сразмера. А банке са тим формално немају никакве везе, и из воде излазе потпуно суве. Бенкинг у сенци, FSB и Банка за међународне обрачуне После финансијске кризе 2008. – 2009. године много земаља је пооштрило правила рада на тржишту фондова за различите врсте финансијских организација. То је било довољно да се не дозволи даљи раст специфичне тежине операција у сенци у свеукупном промету финансијско-банкарских организација, али ипак недовољно да се прекине пораст апсолутног обима операција у сенци. Како показује пракса, што су строжи услови за транспарентност информација и извршење различитих захтева регулатора, то се више новца слива у сектор бенкинга у сенци. Зато финансијске власти морају да лавирају између Сциле и Харибде: са једне стране да не дозволе да процес регулис ања банкарског сектора дође до апсурда, како не би дошло до потпуног пребацивања средстава „у сенку“, а са друге да се контролишу системски ризици, чији се извор најчешће крије баш у финансијском систему „из сенке“. Претпоставља се да ће о питањима бенкинга „у сенци“ да се дискутује на самиту лидера G20 који ће бити одржан 2013.године у Санкт-Петербургу. Савет за финансијску стабилност (FSB) намерава да на том самиту изађе са актуелним предлозима за борбу са бенкингом у сенци. На крају – укратко о FSB. Званично декларисани циљ те организације је координација на међународном нивоу поступака националних финансијских власти и међународних организација за разраду и практично реализовање мера које воде учвршћењу финансијске стабилности. Мере предвиђају мониторинг, регулисање и надзор финансијских власти банака и других организација које се налазе на финансијским тржиштима (фондова, девизних, кредитних, новца, за осигурање). Тренутно је на челу FSBМарк Карни (Мarc Carney), руководилац Централне банке Канаде (Банка Канаде). Секретаријат FSBје у Базелу, у згради Банке за међународне обрачуне (BIS). Де-факто FSBпредставља одељење BIS-a– организације која врши координацију рада централних банака различитих земаља. У оквиру BIS-a ради комитет за банкарски надзор, који ради препоруке за централне банке и друге финансијске регулаторе у циљу спречавања масовних банкрота банака и банкарских криза. Те препоруке су


сажете у обимним документима, за које је прихваћено да се називају „Базел 1“, „Базел 2“ и „Базел 3“. Препоруке Банке за међународне обрачуне о надзору над банкама фактички су конзервирале и настављају конзервирање лоповског лихварског система који доводи до криза, а који у свету постоји. (Пример је светска финансијска криза 2008. – 2009.године). То није чудно, јер је BIS организација коју су формирали најснажнији светски лихвари, али то је већ тема за посебну причу. Само укратко треба да се каже да BIS, заједно са Федералним резервама, представља најбитнију организацију светског финансијског система. Постоји сумња да ни FSBне може да изврши мисију због које је основан. Ако ништа друго, функционисање FSBу три и по године, од тренутка када је основан, ни у најмањој мери није успорио раст бенкинга у сенци у свету.

[1] FSB Publishes Initial Integrated Set of Recommendations to Strengthen Oversight and Regulation of Shadow Banking. FSB Press release. 18 November 2012. [2] Александра Лозовая, директор аналитического департамента «ИК Вектор секьюритиз» // Мнение.ру, 20 ноября 2012.

[3] Flow of Funds ТВ МОСТ: ПОБЕГАО ЛЕКАР ИЗ “ЖУТЕ КУЋЕ” Posted: 12 Feb 2013 02:46 AM PST

ТВ МОСТ: ПОБЕГАО ЛЕКАР ИЗ “ЖУТЕ КУЋЕ” Турски доктор окривљен за трговину органима у случају “клиника Медикус”, недавно побегао из Јужноафричке Републике и основао клинику за трансплантације органа… 12.02.2013. 08:40 Извор: АКТЕР, Вечерње новости, ТВ МОСТ,

Јусуф Сомнез је основао клинику у једној афричкој републици, наводи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић за Новости. “Због тога што не признаје Еулексов правни систем, ова земља није реаговала на захтев за изручењем. Јужноафричка Република не признаје Косово и нису могли да га изруче непостојећој држави”, рекао је Вукчевић за Вечерњих новости. Вукчевић је навео да су он и тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић покушали да спрече његово бекство, када су добили те податке, али је већ било касно.


———ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: “France24″: УН заташкале трговину органима 2003 ТРГОВИНА ОРГАНИМА: ХОЛАНЂАНИ ЋЕ ВОДИТИ МЕЂУНАРОДНУ ИСТРАГУ Миодраг Новаковић: Аустралијски хирург хрватског порекла убијао Србе на КиМ… НОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ О МОНСТРУОЗНОМ “ПОСЛУ” БАЛИСТА И НАЦИСТА!!! ИСТРАЖИВАЊЕ ФРАНЦУСКОГ НОВИНАРА – РИКАРДО М. ГИА: КАКО ЈЕ ЗАТАШКАНА ТРГОВИНА ОРГАНИМА НА КОСОВУ (1) Шта је писала западна штампа о Тачију ЖАН-АРНО ДEРАНС: КОСОВО, ЦРНА РУПА ЕВРОПЕ ИЛИ НА ТРАГУ ТРГОВИНЕ ОРГАНИМА (1) Потресна исповест – Били смо у “Жутој кући” на Косову! КиМ- “ТРГОВИНА ОРГАНИМА”: Нова хапшења поводом црних трансплантолога на Косову… ПРВИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАГЕ РУСКОГ ТУЖИЛАШТВА: Блиски Тачијев саветник трговао органима ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА НАД КОСМЕТСКИМ СРБИМА… Русија прикупља јаке медицинске доказе против Косова Угледни амерички аналитичар документује криминалну позадину америчке војне интервенције на Балкану против Српске нације… Између осталог господин Бендоу документује подршку шиптарским терористима на Косову, саучешће у њиховим монструозним злочинима и етничком чишћењу Срба, и то не само са Косова, већ и из Хрватске, наравно уз америчку помоћ… Такође, Даг Бендоу документује и сву “хипокризију” исламске Босне створене под старатељством САД и управом ЕУ, где се грубо крше људска права, не само Срба већ и Хрвата… Обавезно прочитајте… …

КиМ: Срби из Беривојца ослобођени оптужбе да су напали полицију Posted: 12 Feb 2013 02:16 AM PST

КиМ: Срби из Беривојца ослобођени оптужбе да су напали полицију Судија Општинског суда у Косовској Каменици Бурим Шаља ослободио је четворицу Срба из села Беривојце оптужбе за напад на полицајце током протеста у том селу


2008. године, изјавио је данас један од ослобођених. 12. 02. 2013. Бета, Вести

Фото – илустрација: И то се догодило – албански судија ослободио Србе Миодраг Николић је за агенцију Бета изјавио да су због недостатка доказа и застарелости поступка, оптужбе ослобођени и Божидар Станојевић, Тихомир Милошевић и Блашко Симић, сви из Беривојца. Протест је био због покушаја изградње џамије у српском делу села, а дошло је и до сукоба грађана с полицајцима који су једне други оптужили за избијање инцидента. Сведок: Класична албанска замена теза Један од сведока одбране Јован Симић који је, као новинар ТВ Пулс присуствовао протесту у Беривојцу, изјавио је за агенцију Бета да против нападача на камермана није подигнута оптужница. “Процес је био класична замена теза: албански полицајци који су тукли и батинали су се представили као оштећени, а жртве, односно Срби који су протестовали као оптужени. У исто време полиција није поднела кривичну пријаву против лица које је напало нашег сниматеља који је документовао цео догађај телевизијском камером”, казао је Симић. “Доживели смо и тај дан да судија који је био изузетно коректан у овом случају, после десет рочишта донесе ослобађајућу пресуду. Суђење је било изузетно напорно, а није било нимало пријатно бити под таквом оптужницом, ни због себе ни због фамилије, док живимо у оваквој средини”, казао је Николић. “Оптужили су нас они који су злоупотребили службени положај, односно припадник Косовске полиције који је током протеста 2008. године био у цивилу и који је започео тучу. Због јаких доказа и сведока које смо имали, он и још двојица косовских полицајаца који су нас тужили, нису се ни појављивали на последња два рочишта”, рекао је Николић. БРАНИО СЕ САМ По његовим речима, бранио се сам јер није имао новца за адвоката. “Добили смо обећање Министарства за Косово и Метохију када је процес почео 2008. године, да ће нам обезбедити адвокате, али од тога није било ништа”, додао је он. КАНЦЕЛАРИЈА ЗА КиМ – НИЈЕ ПОМОГЛА Николић је рекао да им на молбу за новчану помоћ није одговорила ни Канцеларија за Косово и Метохију. У тучи током протеста у Беривојцу у јуну 2008. године нападнут је и сниматељ телевизије Пулс из Шилова код Гњилана Срђан Цветковић, коме су нападачи разбили камеру.


Скандалозно и недопустиво: Лов на Србе по Хитлеровом рецепту широм Европе, а и Векарић то подржава?! Posted: 12 Feb 2013 01:38 AM PST

Скандалозно и недопустиво: Лов на Србе широм Европе, а и Векарић то подржава?! Бивши шеф Координационог тима Владе РС за истраживање ратних злочина Сташа Кошарац каже за “Вести” да нема никаквог смисла да неке невладине организације лове осумњичене за ратне злочине широм света, док се они који се доводе у везу са најбруталнијим злоделима над Србима слободно шетају по Сарајеву. 12.02.2013. Вести, за ФБР приредила уредник Биљана Диковић

Убицама Срба нико не суди: Сташа Кошарац - Ради се о класичном етикетирању људи који живе у дијаспори за којима би, да постоје стварни разлози, вероватно већ постојала потерница или би били ухапшени и изручени БиХ, као што је то рађено претходних година. Да ли ово сада значи да сваки човек из БиХ који живи у иностранству мора да стрепи да ће га пратити и уходити службеници те организације? Босни не треба никакав нови Визентал да гони људи по Европи, док се разни злочинци налазе у земљи – оцењује за “Вести” Кошарац.

Швајцарска невладина организација Асоцијација против некажњивости


Невладина швајцарска Асоцијација против некажњивости ТРИАЛ укључиће се у потрагу за ратним злочинцима из Босне и Херцеговине који се скривају у некој од западних земаља. Реч је о Белгији, Канади, Немачкој, Француској, Швајцарској, Великој Британији и скандинавским земаља, државама у којима се, према оцени представнице босанског огранка ТРИАЛ-а Лејле Мамут Абаспахић, може примењивати принцип универзалне надлежности. Односно, где је могуће да власти тих земаља, ако добију сазнања о починиоцима који су на њиховој територији, покрену истраге и кривично гоне осумњичене.

Лејла Мамут Абаспахић, представница босанског огранка ТРИАЛ-а Лејла Мамут Абаспахић каже “да ће се у проналажењу оптужених користити информације до којих је ова организација дошла кроз разговоре са члановима удружења и појединцима који су преживели злочине”. - Ми нећемо радити истраге јер то раде надлежни органи одређених земаља. Ми ћемо долазити само до основних информација. Примера ради, ако неко пријави да се неко од осумњичених налази у Женеви, ми бисмо проверили је ли та информација кредибилна, је ли та особа на тој локацији. Онда бисмо радили на умрежавању ТРИАЛ-а с неким другим невладиним организацијама и, ако бисмо утврдили да је та особа заиста ту, обавестили бисмо надлежне органе који даље преузимају истрагу и гоњење – покушала је да објасни Мамут за бошњачке медије. ТРИАЛ је већ ангажовао адвоката Алфреда Стриполија из Италије, правника с вишегодишњим искуством у истрагама о ратним злочинима у Тужилаштву БиХ, који ће започети серију састанака са невладиним организацијама из БиХ. За председника Савеза логораша РС Бранислава Дукића, међутим, нема сумње да је најава организације ТРИАЛ скандалозна и недопустива. - То ће се претворити у масовну шпијунажу наших људи који живе у иностранству. Сигуран сам да ће на мети бити и многи који никакве везе с ратом немају, а камоли са злочинима. Таквој иницијативи једноставно не треба дати дозволу и подршку. Нека та госпођа Мамут прво утиче на хапшење Ејупа Ганића, Јована Дивјака и осталих таквих ликова који беже од правде већ годинама. Сви Срби који су имали икакве везе са злочинима су одавно похапшени, а све остало је само последица параноје разних ловаца у мутном – додаје Дукић.


Злочини и даље некажњени: Споменик српским жртвама у источној Босни - Па зар има још некажњених Срба?! Ја мислим да су сви до једног послати у Хаг – овако реагује Слава Илић из Лугана поводом најаве швајцарске невладине Асоцијације против некажњивости (ТРИАЛ) да креће у потрагу за људима за које постоји дојава да су починили ратни злочин у Босни и Херцеговини 90-их година прошлог века, а који се скривају у некој од западноевропској земаља. - Ово је само још један покушај срамоћења и шпијунаже наших људи по свету, који немају везе са ратом, а камоли са злочином. Нека госпођа Мамут прво тражи ратне злочинце по Сарајеву који се слободно шетају – поручује Слава Илић. Милета Симића из швајцарског градића Нусбаум овакав приступ подсећа на Хитлерове методе. - И вођа Рајха је, такође, ловио и прогањао Србе, а исто су радили и многи муслимани у Другом светском рату, па налазим неку паралелу у томе да поново почињу са прогоном Срба широм Европе, што је свакако недопустиво и скандалозно. Зна се да су многи муслимански злочинци још на слободи, па нека се тиме позабаве и онии швајцарска Асоцијација која им помаже – каже Милета. - Мислим да због свега овог нема разлога за забринутост међу Србима у дијаспори, јер то што они најављују није реално. То је само још један облик притиска на Србе и све ми личи на понављање ратног времена из деведесетих година – мишљења је Миодраг Стјепановић из Минхена. Дејан Миздрак из Линдауа у Немачкој, такође мисли да нема разлога за страх. - То је још један покушај да се сопствена одговорност за ратне злочине пребаци на другог, овај пут на Србе у дијаспори. Јасно је да невладине организације раде уз помоћ новца добијеног са стране и да им је намера да много пута поновљена лаж постане истина. Мене чуди како ниједна наша невладина организација није дошла на идеју да тако нешто уради према Хрватима и муслиманима, поготово тамо где постоје докази о злочинима – пита се Миздрак. Миодраг Лукић из Неуонхофа у Швајцарској сматра да уз помоћ западних медија босански муслимани већ дуго “живе” на рачун својих жртава. - Пошто им полако, али сигурно та улога измиче, покушавају поново да скрену пажњу на себе као на једине жртве последњег грађанског рата. Сад је моменат да се и ми удружимо, будемо сложни и кажемо истину о рату у Босни, на првом месту о Сребреници и себе заштитимо од поновних прогона по Европи – предлаже Лукић.


Српско војничко гробље у Соколцу И Милан Савановић из Алтштетена у Швајцарској примећује да је притворска јединица Хашког трибунала у Схевенингену препуна Срба и да се “изгледа отвара неки нови суд под именом ТРИАЛ. - Упорни су у томе да нас више нема на овом свету – огорчен је Савановић. Казнити одговорне Члан Српско-немачког форума из Франкфурта каже да не зна како невладине организације раде тај посао, који би требало да буде у надлежности државних органа. - Једна од асоцијација ми је била и да се Хаг испразнио па би требало да се мало попуни. Мислим да је крајње време да се стави тачка на ту тему. Са друге стране су многи који су чинили злочине остали некажњени. Ако је некоме стало до измирења и бољег сутра, онда би требало похватати све који нису одговарали без обзира на веру и националност – анализира Јефтић. Векарић подржава иницијативу У српском Тужилаштву за ратне злочине “Вестима” је речено да они у принципу подржавају овакве иницијативе и да не праве разлику између злочинаца по националној припадности. - Тужилаштво ће пружити подршку иницијативи Асоцијације против некажњивости зато што од свог оснивања има добру сарадњу са организацијама и удружењима грађана који и нама и полицијским органима пружају корисне информације у раду на процесуирању ратних злочина. Поготово ако се има у виду велики број претреса за почињене масовне ратне злочине на целој територији некадашње СФРЈ, а њихови починиоци су веома често у трећим земљама – каже Бруно Векарић, заменик тужиоца за ратне злочине. Тужилаштво слепо за муџахедине У извештају Републике Српске поднетом у УН новембра прошле године наведено је да је Суд БиХ правоснажно осудио свега пет муслимана за ратне злочине против српских, а 62 Србина за ратне злочине против бошњачких цивила. Срби су осуђени на укупно 1.028 година, муслимани на 56 година затвора. Бањалука не инсистира да босанско правосуђе треба да одржава лажну националну равнотежу процеса и осуда, али да су чињенице да за стравичне злочине над Србима нико није одговарао, као што су злочини злогласног одреда Ел муџахид, или страдања српских цивила у околини Сребренице, док против команданта 5. корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића и поред необоривих доказа није подигнута оптужница.


Српска опозиција- Разједињени поново „јашу“… у заборав !? Posted: 11 Feb 2013 11:29 PM PST

Српска опозиција- Разједињени поново „јашу“… у заборав !? 12 фебруар 2013, СРБски ФБРепортер Пише: Миодраг Новаковић

САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА

Сретење 2013- дан(и) када ће већина српских опозиционих покрета и партија изаћи на улице- али свако у свој „ћошак“; Свако са својим захтевима: или за политичким променама, или неким ситним привилегијама, или можда само „скромном“ медијском пажњом … … И тако из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину- а све на радост и весеље параноичног и очигледно „урушеног“ режима, који се за власт држи отупелим канџама, ко престрављени мачак за трули плафон- и коме би требао само један омањи „букурештански поветарац“ да га одува, за сва времена, на историјско ђубриште!? Дакле, историјски тренутак, и све (не)повољне околности су стекли. Народ никад није живео бедније, режим никад није продавао националне интересе бестидније, спољни непријатељ нас никад није комадао беспоштедније… … И све што нам сада треба- то је један национално одговоран и уједињен опозицини патриотски фронт- који ће на властитом примеру показати овом ојађеном и збуњеном народу, да смо ми Срби ипак способни да се ујединимо; Ако ни око чега другог, онда бар око: голог опстанка нације, одбране уставног поретка и целовитости ове земље, и очувања нашег људског и националног достојанства!

НИКАД ГРАНИЦА- СРЕТАЊЕ НА „СРЕТЕЊЕ“ 10 децембра ове године чланови и симпатизери покрета „Никад граница“ су усред циче зиме


успели да изведу на улице Српске престонице скоро 10,000 српских родољуба на мирољубив (али бучан) протест против издајничког режимског потеза- поводом успостављања „шиптарске границе“ на територији Србије, и то у отвореној спрези Српске владе са шиптарским сепаратистима. Том приликом, у склопу овог родољубивог (и ванпартијског) покрета су заједно наступили припадници: Српског народног покрета Наши, Српског сабора заветници, Србског Образа, Покрета за Србију, ЖЕКИМ, Двери, Српске народне одбране, Покрета 1389 и других родољубивих удружења, и српских интелектуалаца. Режим је тада упозорен да је тај протест само почетак једног процеса који ће трајати, све док се таква издајничка политика и њени носиоци из врха режима не уклоне. То упозорење је очигледно пало на глуве уши. Ових дана распамећени и продани српски режим наставља своју (туђом руком) зацртану издајничку политику још крупнијим корацима… И сада, на „Сретење“ ове 2013 године, је изгледа уистину куцнуо последњи час да се сви српски патриотски фактори уједине, и то око само једног циља: Одбране уставног поретка наше отаџбине! Онај који је за то плаћен и изабран од стране народа- не само да га не брани, већ га шта више „острашћено“ руши. И на овај свети и историјски дан поново ће се скупити пред Храмом Светог Саве многобројни српски родољуби, и поново под окриљем и у организацији ванстраначког и родољубивог покрета „Никад граница“. Организатори су упутили отворени позив свим грађанима и странкама, којима је Србија у срцу, да им се придруже.

ДОЛАЗИ ВРЕМЕ КАДА ЋЕ И „БЕЖАНОВА МАЈКА“ ДА ЗАКУКА На жалост, као што смо и сами сведоци, на овај историјски датум, 209-то годишњицу Српске државности, скоро све „патриотске“ опозиционе партије ће или остати „код куће“, или ће кренути на неке своје „личне“ сретењске и пост-сретењске скупове, и на неке друге локације… …Неки ће у Радовањски луг да се сретну са „престолонаследником“ који једва замуцкује на српском језику… …Неки- којима су лидери ових дана постали предмет режимске полицијске репресије и који имају добре шансе да заглаве робијање због јавног спаљивања фашистичких застава окупаторских ентитета- стидљиво ће кренути у протестну шетњу… …Други ће се појавити са дебелом временском дистанцом на степеницама Народне скупштине, са неопозиво оправданим протестима, који ће потом неопозиво пасти на глуве уши… …Трећи- који су се докопали тапацираних клупа, у том истом здању, неће наравно нигде мрднути, све док њихове гузице имају привилегију да жуљају те исте клупе, и примају посланичке плате (финансиране насилном РТС претплатом или уцењивачким бриселским кредитима- њима је ионако свеједно, све док се „слива“…); Очајнички се плашећи да не угрозе своје „политичко-ситносопственичке“ привилегије, и послушно пратећи „дугорочну страначку политику“ преживљавања, па макар само једног, мандата!?

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ВАН-ИНСТИТУЦИОНАЛНУ БОРБУ- НЕКИ ТО ЗОВУ „УЛИЦА“ У овом свом обраћању српској родољубивој јавности- Скидам капу неустрашивим и родољубивим организаторима покрета „Никад граница“- И тражим од ових потоњих (горе побројаних као „неки, други и трећи“- верујем да ће се лако препознати, иако сам се трудио да их не именујем), да пажљиво прочитају (у наставку) „мото“ покрета „ Никад граница“: —————————————————— „Сретењски сабор за слободу Србије, За Косово и Метохију у Србији, За Србију на Косову и Метохији !!!


За ослобођење државних институција, За право да будемо своји на своме, За част ратних ветерана и одбрану карактера рата !!! За самостални привредни модел, За очување сопственог културног модела и српског језика , За поштовање сваке странице наше славне историје !!! За успостављање линије личног и националног достојанства, За безбедност, опстанак и напредак сваке породице, За одбрану права на мирни и сопствени развој !!! За елиминацију постојећег, туђинског политичког система, За успостављање суверене демократије, За слободну отаџбину која ће све ово гарантовати !!!“ ——————————————————————————– … И ако нађу иједну ставку са којом се не слажу, онда слободно нека остану „код куће“ на Сретење 2013 године, јер тамо онда ни не припадају; Али, ако се у потпуности слажу са овим горе сроченим, онда нека дођу на „Сретање на Сретење“ на плато код Храма Светог Саве, 15 фебруара тачно у подне, и тим чином покажу да им је стало до Србије!

ПЕТОКОЛОНАШКА СТРУКТУРА МОРА ДА БУДЕ УКЛОЊЕНА Натовска страховлада у Србији, која траје у континуитету од „петооктобарског државног удара“ 2000 па до данас, је у пракси доказала да у Србији не може доћи до истинских демократских промена, заустављања процеса издаје и разградње наше отаџбине, нормалним политичким процесима… … Не може из простог разлога, јер је Србија окупирана земља у чији врх су уграђене петоколонашке државне, али и парадржавне институције. Те институције данас контролишу: поред репресивног режимског „медијско-полицијског“ апаратуса, практично и све друге кључне сегменте нашег друштва- укључујући, судство, школство, чак и СПЦ… Једини начин да до тих промена дође, јесте комплетно уклањање те петоколонашке структуре. С обзиром да та „структура“ контролише све такозване демократске и правне инструменте државе Србије- онда је очигледно да до тог циља може доћи само кроз демократске ван-институционалне облике борбе! Другим речима родољубивој „позицији и опозицији“ је преостала само „УЛИЦА“! Што пре то схвате, то боље. Прошло је време „салонске“ политике и протестних „шетњица“. Време је за удружени наступ свих патриотских фактора. Што масовнији буде њихов наступ, то су веће шансе да до промена дође ненасилним путем (масовним грађанским отпором, какви се данас одвијају широм света, и то углавном, много „безазленијим“ поводима?). Моментум је створен, “родољубива машинерија” је у покрету! Начин на који ће се доћи до „критичне масе“ је још непознат. Вероватно највише зависи од „ових горе побројаних“- ако схвате озбиљност историјског тренутка, и ставе се на чело свог народа- онда та промена може да буде веома скора и безболна… … Ако подвију реп, и оставе на брисаном простору, ове неустрашиве младе родољубе из покрета „Никад граница“- до промене (читај ослобођења) ће опет доћи, вероватно радикализацијом опште-народног отпора, али да ће се то десити, то је већ видљиво и голим оком!


У том случају, бојим се, „ови горе побројани“ ће се наћи у пораженом (издајничком) табору, и консеквентно на историјском ђубришту… … А можда ће тако и бити боље, можда ће се тако у земљи Србији коначно одвојити жито од кукоља!? М. Новаковић

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ: КУЦНУО ЈЕ ЧАС: Сретање на Сретење 15. фебруар – 12 сати – Карађорђев парк ! ЖеКиМ: Да ли на Сретење 2013. године смемо ћутати? СНП НАШИ: ХРОНОЛОГИЈА ВЕЛИКОГ НАРОДНОГ ПРОТЕСТА “НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!” Све више грађана Србије се идентификује са покретом “Никад граница”- У наставку реакције грађана на режимску репресију… Све о Станији што сте желели, а нисте имали прилику да прочитате (видео – екслузивно) Александар Павић: Сретење код Вождовог споменика, или буна против границе МЕДИЈСКА БЛОКАДА: Скандалозан прекид гостовања Ивана Ивановића на радију Фокус ШТА ЈЕ ДАЧИЋ ПРЕЋУТАО: Север, ипак, под капом Приштине Сусрет Николић-Јахјага: АНТИДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ БРИСЕЛА Ем нас уцењују, ем нам се смеју у лице… Европски “експерти” изнели НОВЕ услове за добијање “датума”! БОШКО ОБРАДОВИЋ: ЗАШТО НАМ ХИТНО ТРЕБА ПАТРИОТСКИ ПОЛИТИЧКИ БЛОК Красић: Прекинути пут ка ЕУ, а власт извести пред суд ПЛАШЕ СЕ ИСТИНЕ- РАЗЛОГ ЗАШТО ЈЕ НИКОЛИ ЗАБРАЊЕНО ДА УЂЕ У СКУПШТИНУ! Разлика између бивше и садашње власти само у брзини остваривања замисли САД и ЕУ Двери: Тражимо оставку Ивице Дачића и целокупне Владе Србије “НИКАД ГРАНИЦА” у Новом Саду – ЗАБРАЊЕНА, али је ИПАК ОДРЖАНА у улици поред и у Врбасу где је помогла и мала Маријана! Душан Пророковић: Зашто Дачић уместо да брани поклања Космет!? БАЦАЈУ БОМБЕ НА ДЕЦУ – А ДАЧИЋ БИ И ДАЉЕ “ДА ПРЕГОВАРА” !!!! Никад Граница: Иницијатива Уставном суду за оцењивање уставности “резолуције о преговорима” (комплетан текст) ПРОТЕСТ ЗА КОСМЕТ У ПРАГУ! Косово је ♥ Србије! А. Павић: Срби са КиМ треба да пренесу протесте у Београд … ИНТЕРВЈУ: Иван Ивановић,СНП НАШИ – “БЕЛОМ КЊИГОМ ЦРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА” срушићемо


плаћеничке НВО и медије у Србији Србија се понаша као наркоман који продаје све из куће да би добио “дозу” да преживи! СРБСКИ ОБРАЗ: ДА БРАНИМО ОБРАЗ СВЕТОГ САВЕ! Веома личи на издају, изгледа као издаја а зове се велеиздаја Драган Симовић: НАШ НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ УНУТРА, МЕД НАМА! Никола Алексић – Полицијо! Војско! Ухапсите издајнике! (видео) РЕЗОЛУЦИЈА – ДОКУМЕНТОВАНА ИЗДАЈА СРБСТВА! Народна Скупштина Србије из часа у час… ПРОТЕСТ НИКАД ГРАНИЦА ИСПРЕД СКУПШТИНЕ – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА! Писмо које је у име НИКАД ГРАНИЦА посланицима упутио Бранко Павловић – Усвајањем резолуције преузимате одговорност за издају Србије! ХИТНО – Протест испред Скупштине! Доношењем Резолуције легализује се безакоње! Подигнимо глас против отимања Косова и Метохије! Никад граница: Улица затвореног срца 4. јануaра у Београду Акција родољубивих организација – “Никад граница” испред Владе Србије (видео) БРАНКО ПАВЛОВИЋ: 10. децембра почиње стварање нове Србије! НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА! Србија се умирити неће док граница не падне! 10. децембра – ВЕЛИКИ НАРОДНИ ПРОТЕСТ: НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

Генерал ИВАШОВ: Американци имају климатско оружје – вештачким облацима „прже“ неке земље Posted: 11 Feb 2013 04:45 PM PST

ИВАШОВ: Американци имају климатско оружје – вештачким облацима „прже“ неке земље ТВРДИ ДА ОБАМА И БАЈДЕН – НУДЕЋИ РАЗОРУЖАЊЕ ДО 1.000 НУКЛЕАРНИХ ГЛАВА – УВЛАЧЕ РУСИЈУ У КЛОПКУ 12.02.2013. факти.орг, за ФБР приредила Биљана Диковић


Генерал Леонид Ивашов Сједињеним Држвама одговара да Русија има таман онолико ракета колико амерички систем за противракетну одбрану може да обори још у фази узлетања САД већ сада поседују 32 брода са таквим системима, а до 2020. ће их имати 93. Ти су бродови већ у Баренцовом и у Црном мору. То им потенцијално омогућава да неутралишу наш нуклеарни потенцијал, а његовим смањењем једноставно желе да олакшају себи посао – наглашава генерал Леонид Ивашов, бивши шеф руске војне дипломатије Пентагон у пробном режиму „лансира“ климатско оружје. Већ ради на стварању вештачких облака, које користе као сочива за вишеструко повећање температуре на одређеном делу Земљине површине или на мору. Систем „Харп“ и америчка метеоролошка служба зато су пододељења Пентагона и чине службу „К“ – упозорава Ивашов ПРЕДСЕДНИК Академије за геостратешке проблеме, бивши шеф руске војне дипломатије генерал Леонид Ивашов сматра да би узајамно смањење броја нуклеарних бојевих глава које предлажу барак Обама и потпредседник САД Џозеф Бајден – на само по 1.000 – било неповољно за Русију. Другим речима: да је то клопка коју су Бела кућа и Пентагон припремили његовој земљи. - У условима повећања обима средстава за противракетну одбрану као и нових типова наоружања, Сједињеним Држвама одговара да ми имамо таман онолико ракета колико амерички систем за противракетну одбрану може да обори још у фази узлетања, – упозорио је Ивашов још 18. јануара 2003, након што је тадашњи председник САД Џорџ Буш потписао директиву која је предвиђала да се са неколико хиљада крстарећих ракета да униште руске нуклеарне бојеве главе које се налазе у шахтама. Преостале ударне ракете Русије биле би пресретнуте и уништене противракетама распоређеним на америчким бродовима. - САД већ сада поседују 32 брода са таквим системима, а до 2020. ће их имати 93 – наглашава Ивашов. Ти су бродови већ у Баренцовом и у Црном мору. То им потенцијално омогућава да неутралишу наш нуклеарни потенцијал, а његовим смањењем једноставно желе да олакшају себи посао. Осим тога, према речима Ивашова, сада Пентагон у пробном режиму „лансира“ климатско оружје. - Већ раде на формирању вештачких облака, које користе као сочива за вишеструко повећање температуре на одређеном делу Земљине површине или на мору. Систем „Харп“ и америчка метеоролошка служба зато су пододељења Пентагона и чине службу „К“ у департману за перспективна управљања. Поврх свега, Американци већ имају разараче које користе за тестирање радиоталасног оружја – упозорава Ивашов.


Одлука САД о смањењу нуклеарног потенцијала повезана је са тим што Пентагон више Ирак и Сирију не рачуна у непријатеље, већ само Иран, Кину, Русију и Северну Кореју. Ивашов указује да Американци рачунају да би им Обамина и Бајденова иницијатива за смањење нуклеарних арсенала – наравно, уколико Русија на њу пристане – омогућила да на војним трошковима штеде до 8 милијарди долара годишње. Приредила Марија Петрова

Срби на окуп: Против злоупотребе празновања Миланског едикта Posted: 11 Feb 2013 04:25 PM PST

Против злоупотребе празновања Миланског едикта 11/02/2013 01:49 Срби на окуп

Миланским едиктом 313. године Свети цар Константин је озаконио престанак прогона верника Хришћанске вере (Православне). Није још прогласио Хришћанску веру за званичну веру свога царства, него је дозволио слободно испољавање те вере као и сваке друге, без последица по живот. То је била велика радост и олакшање за Хришћане. Од тада су могли слободно да граде своје храмове, да долазе слободно на Богослужења, да нормално живе и раде без бојазни да ће их неко ухапсити или погубити само зато што су ХришћаниПравославни. Нормално је да се свечано прославља овакав догађај, али како? Обично се Светитељи славе по месту где су окончали свој живот, а не где су рођени. И атрибут уз име добијају по месту столовања или окончања живота, а не по месту рођења. Следствено, нормално је да та прослава буде у Милану, где је тај едикт и донет. Друго, и још важније, Едикт је дао слободу за тадашње Православне Хришћане, за исправну веру, благодатну, аутентичну, основану од Самог Господа Исуса Христа, оживљену и руковођену Духом Светим, возглављену Богочовеком Христом, благословену од Бога Оца, а пренету Светим Апостолима, и њиховим ученицима и наследницима, у разне крајеве васељене. Он је дао слободу за све вернике свих вероисповести да слободно живе и делају у складу са својом вером, али је посебно истакао да се не гоне Хришћани, и да се њима даје слобода вероисповедања. Тада је постојало само Православно Хришћанство, и ниједно друго, и када је писао, и дао слободу Хришћанима, он је дао слободу ЈЕДИНО ЗА ПРАВОСЛАВНО ХРИШЋАНСТВО, јер друго није ни постојало. Њему се показао Крст Христов, Православног Христа, Оснивача Хришћанства, пун силе и благодати, и он је поверовао у ту веру, и тој вери дао слободу. Та сила НЕ ПОСТОЈИ У ДРУГИМ


тзв. „хришћанским“ вероисповестима, које су пуне јеретичког учења, и које су својим непокајаним стањем отерале благодат Духа Светог. И не само да су отерале благодат Духа Светог, па остале у чисто природном, биолошком стању људском, него су се напуниле, услед тих непокајаних јеретичких грехова, и упорног остајања у њима, напунили су се демонским духомхладним, гордим, немилосрдним, мрачним, властољубивим. Њих Свети Цар није уврстио у Хришћане којима даје слободу вероисповести, него само Православне. Он се крстио Православно, саградио Православну цркву Светог Васкрсења у Јерусалиму, сазвао Православни Први Васељенски Сабор, на коме су учествовали само Православни патријарси и епископи, и на крају се и посветио као Православни Светитељ. Пре тачно 100 година свечано је прослављено 1 600 година од „Миланског едикта“, али на ту прославу позвани су били, и присутни, само Православни патријарси и епископи. И то је ПРАВИЛНО и БЛАГОСЛОВЕНО. Тако, једино Православни могу да прославе давање слободе за живљење у истинској вери, што је велика победа Хришћанства. Након 100 година, ове године, нуди се, боље речено- намеће, начин прославе који није благословен, и намеће се, чини ми се, и против воље надлежног епископа, прослава, уместо победе давања верских слобода за Православне, „победа“ давања слободе за све могуће јереси и секте. Моје дубоко убеђење је да то није по вољи ни Богу, ни самом Св. Цару Константину. У исто време ће се скупити, поред Православних, на стотине хиљада разних јеретичких групација, које су отпале од Православља, и оне ће скрнавити ову прославу својим „службама“ у јеретичком духу и мраку. Римокатолици су и овај пут искористили овај јубилеј не би ли на велика врата ушли и вршили негативан утицај на Православне, а све у циљу поробљавања и владања над Православнима. Какав ће то хаос да буде, неблагословен, „вавилонско смјешеније“ где ће маса верника (ако их буде толико, јер је народ у већини против таквог слављења заједно са јеретицима) да буде у храму Православном, а недалеко одатле, на десетине хиљада, а можда и стотине, како је најављено, римокатолика, да буду на римокатоличкој миси на отвореном. А да не говоримо још и о оним разним протестантским групама, и ко зна ко још. На велика врата се хоће увести непокајани јеретици у Православну Цркву, што је забрањено канонима Светих Васељенских Сабора, на чије су се поштовање обавезали сви епископи СПЦ, и уопште Православне Цркве, приликом својих Хиротонија. Васељенски Сабори су забранили мољење заједно са јеретицима, а овде ће се окупити на десетине и стотине хиљада јеретика. Кад се каже да они само присуствују, да не учествују у Богослужењу, то није тачно, јер се и они моле на нашем Богослужењу- у себи, а каже се да и Православни верници учествују на Богослужењу својим молитвама, иако не врше Службу као свештеници, али само присуство и учествовање у молитви сматра се делом Богослужења. Негде им чак дају и „запивку“, која се даје само Православним свештенослужитељима, и нафору, која се даје само крштеним Православно верницима. Како се може давати онима који нису примили Свето Крштење исправно, и који нису чланови Православне Цркве, „запивка“ из олтара, коју не узимају чак ни Православни верници мирјани, него само свештеници? И то узимање нафоре и „запивке“ је део Богослужења, и оне се узимају у току Службе. То није обично људско гостопримство, ручак на који си позвао госта, већ је то Духом Светим освећен хлеб, који се даје само Православно крштенима.


Опијеност идејом заједништва са непокајаним јеретицима, прелесном, вавилонском идејом о заједништву, којa негира Истину, догме, каноне, историју, и која преступа све то, одбацујући трезвена сведочења Духа Светог, одбацујући одлуке Васељенских Сабора, понашајући се као да оне не постоје, одбацујући заклетве на хиротонији о чувању вере и поштовању Васељенских Сабора, и њихових канона и одлука, одбацујући исповедање вере, који је сваки Православни Хришћанин исповедао на Светој тајни крштења, које је без јереси „Филиокве“, и које исповеда да верује у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву – Православну. То је прелесна идеја о заједништву, поткрепљена погрешним тумачењем Светог Писма, а оправдавана једном прелесном идејом, која не потиче од Духа Светог, него од духа „Новог доба“, који је демонски дух, дух обмане. Опседнутост људском љубављу, без освртања на Бога и Његове Заповести, изражене преко Светих Отаца, без освртања на историју Цркве, на знање о догматима, на трезвено сагледавање тих других, који су ван Православне Цркве; непослушност Цркви, вери, Богу, а све заједно прелесна идеја да Бог воли да смо сви заједно, да уђемо у заједницу са свим могућим јеретицима, са њиховим демонским учењима и духовима. А они то потпуно свесно раде. Једина њихова намера је да покоре Православне, и ничег ту више нема- да униште Светлост, као сведока њихове таме, да униште Љубав, као сведока њихове мржње, да униште милост и топлину, као сведока њихове немилосрдности и хладноће, да униште оне који су послушни Богу, као сведоке њихове непослушности, и оне који носе благодат, силу Божију, као сведоке њиховог одступања од исте, и предавања власти над собом демонским духовима. Никакве љубави ту са њихове стране нема. Једна велика прљава игра са Запада, и једна велика обмана. Наши епископи и свештеници и верници који наседају на све ово, опијени су неком лажном идејом, у духу нетрезвеном. Усвојили су- неки више, неки мање- ту јеретичку „Њу ејџ“ идеју о јединству целог света, и о потреби, сходно томе, да се и религије уједине. То учење није од Бога, није од Духа Светог, него од демонског духа, који тежи да уједини све да би се лакше зацарио непоменик. Третирање римокатолика као равних са нама, третирање римокатоличких бискупа и кардинала и самог папе као епископа, као у истој равни са Православним епископима, је НЕДОПУСТИВО. Уважавање њих као „хришћанских епископа“ је НЕДОПУСТИВО, јер се тиме прихвата и оправдава, без њиховог покајања, велико одступништво од Бога, Истине и Изворне Православне Цркве, онако како Ју је Господ оформио,и како Је руководи. Оправдава се њихово јеретичко учење, и још горе, говоре (појединци), како ми, Православни треба да видимо шта смо погрешили!!! Да Бог сачува! НИСМО МИ НИШТА ПОГРЕШИЛИ, И НЕ ТРЕБАМО МИ НИШТА ДА МЕЊАМО, и никакве уступке да правимо, него требају ОНИ ВЕЛИКО ПОКАЈАЊЕ, и не само покајање, него и да престану да чине све то што су до сад скоро 10 векова чинили, и да одбаце све оно што су изменили у живом Предању Цркве и у Њеним догмама. Чини се грех ако се они у непокајаном стању, не одбацивши јерес, и не примивши Духа Светог, третирају исто као валидни епископи „хришћанске цркве“. Каква је то „црква“ без Духа Светог??? Шта чини Цркву? Не, обична гомила људи, него Дух Свети, Који их повезује и уједињује, освећује и надахњује. БЕЗ ЊЕГА НИЈЕДНА СКУПИНА ЉУДИ НИЈЕ ЦРКВА. А КОД РИМОКАТОЛИКА ГА НЕМА. Једина заједница би могла да буде када би римокатолици дошли у Православне храмове да се крсте Православно, да одбаце, усмено и писмено, сва јеретичка учења, и да постану Православни. А, то није сједињење римокатолика са Православнима, него би то било да римокатолици постану Православни, тако да више не би били римокатолици, те се не може говорити о сједињењу тих група, него сви постају Православни. А то ОНИ НЕЋЕ.


„Сједињење“ римокатолика са Православнима је НЕМОГУЋЕ, НИ ТЕОРИЈСКИ НИ У ПРАКСИ, А ДА ЈЕ ПО БОГУ, ОСИМ ОВАКО- ДА ОНИ КОМПЛЕТ ПОСТАНУ ПРАВОСЛАВНИ. Римокатоличка „црква“, ако одбаци јереси (А НЕЋЕ), она би постала једна од Помесних Православних Цркава, и више не би била римокатоличка, папоцентрична (А ОНИ ТО НЕЋЕ). Папа би био само један од патријараха, а не поглавар целе Цркве. Ни теоријски, ни у пракси није могуће сједињење Православних са римокатолицима, осим кроз поунијаћење Православних, и одбацивање Светих догмата и Светог Предања, и Свете Вере од стране Православних, ради људске љубави, и људске, не по Богу, заједнице са римокатолицима. А ТО ЈЕ ГРЕХ. И то се спрема, ка томе одређени кругови теже. И то је толико ОЧИГЛЕДНА намера римокатолика. Кажем још једном- НЕМОГУЋЕ ЈЕ, ни у теорији, ни у пракси, да се сједини јеретичка организација цезаро-папистичке државе и религије, са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом (Православном). Било ко да дође на ту свечаност од других религија, наши епископи ће му, као домаћини, указивати част и поштовање, чиме ће се огрешити о своју веру. Уместо да их разобличе у лице, јавно, они ће их третирати као „епископе“ друге, под знацима навода „валидне“ „цркве“, и тиме ће створити лажну слику и код тих самих, а и код свих који буду то гледали, као да их уважавају као исправну веру, уместо да их својим незвањем трезне да схвате да нису на Христовом Путу. Још ће се тим смјешенијем разних религија грешити о сопствену веру, по којој је забрањено (Свети Оци су забранили, руковођени Духом Светим) молитвено заједништво са неправославнима, као и о сведочење Истине о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Та „Њу ејџ“ верзија екуменизма управо је еклисиолошка јерес, јерес која се греши о Православно учење о Цркви, уз већ десетвековну пневматолошку јерес римокатолика, која се греши о учење о Духу Светом, уз сотириолошку јерес римокатолика која се греши о учење о спасењу, продајући за паре „опроштајнице грехова“, и још друге јереси- о Мајци Божијој, бесквасном хлебу, итд… Та еклисиолошка јерес је јерес против Цркве, јер хоће да негира Истину, и Јединственост Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, у Којој обитава и Коју руководи Дух Свети, а то је једино Православна Црква. Хоће да је доведе у заједницу, боље рећи, у подчињени положај, да је обесвети, да јој истера из Ње Духа Светог, па да је присаједини свом мраку. Хоће да је доведе у заједницу са свим могућим мрачним и демонским, новонасталим одступањима од једне једине праве вере, и тиме покушају да униште сведочење Духа Светог у Православнима, да униште благодат у Православнима, па да се зацари мрак на Земљи. Али, Жив је Господ! Као што је обећао, неће нас оставити сироте. До краја света неће нестати сведочења Божијег и присуства Духа Светог. Уредништво “СРБИ НА ОКУП”

Сава Росић – Тетка Зорка Posted: 11 Feb 2013 03:37 PM PST

Тетка Зорка Сава Росић Једанаесте вечери по Савиндану 2013. л. Г. у Београду би представљена књига „Јасеновац и сребренички мит“ Биљане Живковић у којој су забележени разговори са академиком Србољубом Живановићем, мр Лазаром Лукајићем, Миливојем Иванишевићем, као и преживелим мученицама Смиљом Тишмом и Зорком Скибом. О књизи су коју реч изнели пуковник др Милоје Пршић, историчар Миливоје Иванишевић и сама Биљана Живковић, једна од ретких новинара који не дувају у евроунијатске дипле него вредно прикупљају сведочења за повесницу србскога народа.


Скуп је благословио јереј Милорад Средојевић. Окупљени у клубу „Боготражитељ“ у Иван-беговој 7, уроњени у море ћириличних књига благородне садржине, манастирских вина и шљивовица, природних мелема, тихе звуке песнопенија, окружени иконама, спремали смо се да дочекамо старицу у чијем животу се огледа судбина србскога народа у 20. веку.

Зорка Скиба још носи усташки рез на врату Зорка Делић-Скиба као девојчица је преживела истребљење читаве своје породице, клање у логору, брисање памћења… а потом смогла снаге да згули наметнуту јој однарођену самосвест и на заласку живота, затомивши бол, проговори о ономе што никакве лажи не могу потрти. Било јој је тешко да то искаже, пошто свака реч призива сећања претешка и за оне најокорелије, а камоли за нејако дете које још увек живи у њој, и даље тражећи одговор на нêмо питање: ЗАШТО!? Слушали смо је, дубоко потресени, и сами немоћни да пружимо одговор. Као и на питање њене кћерке – зашто је ускраћена за срећу да има баку и деку? Зашто о њима има само мрвицу сећања из друге руке – од случајног саговорника који их је познавао? Наврла ми је помисао на нашега јунака ђенерала Ратка Младића, треће поколење у породици које није запамтило оца, па и на мога деду Николу, 1914. одметнутог у гору како не би морао да у аустроугарској војсци убија Србе, и после три године лова усмрћеног 1917. године, тако да је и моме оцу Константину у четвртој години живота одузет отац… А и ја сам ускраћена за деду… Ово помињем само зато што ретка србска породица нема сличну причу… Тетка Зорки – сестри свих наших мајки – с поштовањем сам пољубила руку, захвална што нас је, затомивши сопствену муку, без имало мржње, својим сведочењем подсетила на то ко је у злосрећном 20. веку заиста био Жртва. Могу плаћени гласноговорници до миле воље таламбасати по својим „слободним и независним медијима“ о томе како „морамо рашчистити са својом мрачном прошлошћу“ коју истиха спретно „спинују“, о геноциду у појединачно узетој варошици, могу се неовлашћено извињавати сваком ко не жури на воз, могу из петних жила упињати да спрече оглашавање праве Истине – не вреди! Невоља је у томе што су у лажи кратке ноге, и све њихове куле у песку громогласна Истина неумољиво растаче. Кад-тад.


Тетка Зорка се опростила од присутних и са својом кћерком отишла у ноћ – и у србску повесницу. Неким другим незаслужено приређују свечане дочеке, незаслужено додељују награде, незаслужено пишу хвалоспеве… Ипак, то им не даје улазницу за Вечност. У нашим срцима остаје урезано само оно што вреди. И само то поколења памте. Анационални другосрбијанци мисле да жаре и пале, уобразивши да су Неко… А народни песник одавно је пресудио: „Нетко бјеше Страхињићу бане“. Јер је чојство највеће јунаштво. А када се и ова силна прашина коју су подигли слегне, поновиће се: А дервиш му право проговара: „Страхин-бане, ти соколе Србски! Твоме ђогу и твоме јунаштву Свуд су броди, ђе гођ дођеш води.“ Србија је велика тајна – што рече Десанка Максимовић. И бива да свако злодело дође на видело и да свакоме на крају по правди пресуди онај прави Суд. Завршавам речима Бране Црнчевића: Велики је посао Господ одредио Растку Немањићу ни мањег народа ни више уморених Срећни пастири живе причешћују Он је од Бога страшну милост измолио да мртвим Србима последњу причест даје Јеси ли се уморио Свече * Поглед голи као душа боли цвиле људи пламте апостоли Михајло се том пламену не да он без речи палицркве гледа Бог је Вишњи одредио Њему да све види сведочи о свему На Суду ће рећи у тишини шта се збило у цркви у Глини Амин, Боже дај!

Иван Нинић: Косово и Метохија: Симулација „владавине права“ (III део) Posted: 11 Feb 2013 03:10 PM PST

Косово и Метохија: Симулација „владавине права“ (III део) 12.02.2013 | Фонд стратешке културе, пише ФБР аутор и члан редакције Иван НИНИЋ за ФБР приредила уредник Биљана Диковић

„Дивљи Запад“ је један о могућих термина погодних за адекватно дефинисање друштвено-политичког и правног стања које више од једне деценије функционише на простору окупиране јужне српске покрајне –


Косову и Метохији. На овом подручју злочинци не страхују да ће бити кажњени, узурпација српске имовине у државном и приватном власништву не преставља противправно дело, стране дипломате и мандатари међународних институција улазе у сферу бизниса са локалним злочинцима, мисије УНМНИК, ЕУЛЕКС и КФОР (НАТО) активно раде на израдњи лажне државе, ЕУЛЕКС интезивно јача институције тзв. Косова, трафикинг људи и наркотика се несметано одвија… Све се третира као „редовно стање на терену“ које је прихватљиво како шиптарској страни, тако и органима УН, НАТО и ЕУ који су на себе преузели улогу „модератора“ на Балкану. Намеће се легитимно питање да ли се у оваквим околностима може водити рационалан дијалог између Београда и Приштине, да ли овакви услови погодују повратку прогнаних Србија на Косово и да ли је могућа надокада штете или повратак узурпиране и распродате српске имовине?! Да ли у оваквим условима почињени злочин може и мора бити процесуиран и кажњен?! Немачки лист „Шпигл“ (новембрар 2012.) пише да Мисија ЕУЛЕКС „није успела на Косову, а коштала је више од милијарду евра“ и додаје да је успостављање правне државе на Косову највећи и најскупљи програм помоћи у историји ЕУ.[1] „Мисија ЕУЛЕКС са око 2.500 људи је од 2008. коштала више од милијарду евра (према једном извештају ревизора Европске службе књиговодства), а она није донела успех. Размере организованог криминала и корупције су остале велике, правосуђе је неефикасно и под утицајем политике“, пише Шпигл. Овај лист се позива на изјаве неименованог полицајца из Немачке који десет година борави у мисији на Косову, оцењујући да су припадници КПС-а „упркос вишегодишњој интензивној обуци и опреми која одговара европским стандардима, више заинтересовани за рад на радарским контролама него за сузбијање криминала“. “Имам утисак да је корупција међу косовским полицајцима веома распрострањена. Када некога ухвате са украденим аутомобилом -тако су ми причали – тај само подмити полицајце и ствар је решена”, изјавио је немачки полицајац. Интересантно је да је овај држављанин Немачке, стожера ЕУ, приметио да се на Косову не може стићи до великих злочинаца, уз појашњење да тако нешто спречавају „традиционалне клановске структуре и старе везе бивше тзв. ослободилачке војске Косова /ОВК/ из које су регрутовани многи полицајци“. “Од њих се не може очекивати да воде истраге против својих бивших команданата који су се обогатили трговином дрогом. Те мреже штити зид ћутања који ми полицајци не можемо да пробијемо. У стварности, ми ни издалека не знамо шта се овде дешава”, истакао је полицајац који је желео да остане анониман. Према његовим речима „Урошевац важи за највећи центар трговине дрогом на Балкану, а с друге, ту се готово никада не заплени већа количина дроге“, док отварање нових бензинских пумпи и тржних центара у којима нико не купује служи за прање новца. “Али, нико од одговорних из ЕУЛЕКС-а не јавља истину у Брисел. Шаљу улепшане извештаје, што можда и морају да раде, да би задржали свој посао у иностраној мисији. Али то неће помоћи Косову”, преноси “Шпигл”. О „владавини права“ у окупираној јужној српској покрајни се не може говорити све док се не расветли судбина оних људи за којима се више од једне деценије безуспешно трага, уз одсуство јасне подршке коју би пружали УН и ЕЛУКЕС. Званични подаци Међународног комитета Црвеног крста указују да се на Косову и Метохији трага за 1.771 несталом особом, чије субине до данас нису расветљене, иако се верује да је највећи број лица киднапован и потом зверски убијен.[2] У протеклом периоду на територији Косова страдао је и велики број несрбског становништва, што је свакако проузроковано високим степеном организованог и мафијашких послова под покровитељством власти у Приштини и шиптарских политичких партија. У јуну 2012. године је објављена вест да је Дино Асанај починио самоубиство у својој кући у Приштини и то можда не би изазвало интересовање јавности да Асанај није у том моменту био шеф тзв. Косовске агенције за приватизацију. Убрзо је обелодањен и извештај о извршеној обдукцији, према коме је и званично потврђено да је Асанај, иначе амерички држављанин, наводно сам себи нанео 11 убода ножем.[3] У овакву верзију смрти шефа Косовске агенције за приватизацију многи сумњају, упркос званичном ставу ЕУЛЕКС-а да је реч о самоубиству. Вишегодишње ликвидације цивилног становништва, али и појединачни случајеви представника тзв. косовских институција указују да се готово нико на територији Косова и Метхије не може сматрати безбедним, без обзира на присуство међународних „мировних“ снага. Основни предуслов за остваривање „владавине прва“ на Косову и Метохији тебало би да буде независност, самосталност и професионалност правосуђа. А како то заправо „на терену“ функционише најбоље показује један од последњих извештаја ОЕБС-а („Независност правосуђа на Косову, Институционалне и функционалне димензије“, јануар 2012.).[4] У овом документу указује се на чињеницу да је око 450 активних судија у тужилаца небезбедно, да су изложени честим физичким нападима и претњама, да исти третман имају и чланови њихових породица, да трпе одређене облике притиске извршне и локалне власти и појединаца итд. „Проблеми у вези са


независношћу судства и даље негативно утичу на владавини права и приступ правди на Косову“, констатује се у званичном документу ОЕБС-а. ОЕБС констатује да је и приликом последње контроле (2002. године) питања независности правосуђа на Косову и Метохији било „појединачних случајева мешања извршне власти у области под искључивом надлежношћу правосуђа“. У том контексту, као пример, наводи се питање великог броја потраживања за надокнаду имовине поднетих општинским судовима од стране косовских Срба, који су напустили Косово по избијању ратних сукоба 1999. године. „Више од 22.000 парница (мисли се на поступке покренуте тужбом Србија, прим. атуора) у вези са конфликтом из 1999. године поднето је 2004. године против УНМИК-а, КФОР-а, општина и појединаца, непосредно пред истек петогодишњег рока за застаревање ових предмета. У овим потраживањима је захтевана накнада за штету причињену над имовином, и у истима се тврди да су тужени били одговорни да заштите имовину која је оштећена или уништена током борбе или након тога. Одељење правосуђа УНМИК-а суочено са овако бројним предметима, које је у то време имало искључиву надлежност над правосудним питањима на Косову у складу са Резолуцијом 1244, послало је допис председницима Врховног, окружних и општинских судова „тражећи“ да „ниједан предмет не буде заказан […]“. Правосуђе је одговарајуће испоштовало овај захтев. Шест година касније, већина ових предмета још увек није решавана од стране судова“, наводи се у извештају ОЕБС-а.[5] Није јасно како могуће да је УНМИК отишао толико далеко да експлицитно врши притисак и даје упутства косовским судовима како да поступају у судским предметима које су покренули Срби. Ипак, експерти из ОЕБС-а дају веома интересантно објашњење: „Чињеница да су уговори локалних и међународних судија у то време зависили од тога да ли ће извршна власт да им их продужи, несумњиво је учинила да ово мешање буде делотворније.“ Овим питањем бавила се и тзв. Саветодавна комисија за људска права (СКЉП), која је у свом мишљењу (март 20120) утврдила да је УНМИК прекршио члан 6(1) Европске конвенције о људским правима, те да због тога треба да се „исплати надокнада подносиоцима захтева за нематеријалну штету“.[6] Један од тестова за „владавину права“ на Косову и Метохији такође представља и процесуирање одговорних за вандалске немире који су се догодили у марту 2004. године, а које су подстицали, организовали и извршили шиптарски екстремисти. Управо предмети који су у судовима покренути у вези са овим случајем према оцени ОЕБС-а „посебно показују друштвени притисак са којим се суочава правосуђе“. „Као што је изнето од стране посматрача ОЕБС-а, правосудни систем се бори на општинском нивоу да пружи резултате којима се обезбеђује владавина права у датим предметима. Закашњења су била учестала појава, од којих су нека довела до застаревања предмета. Сведоци, укључујући полицајце, нису кооперативни; међутим, локалне судије ретко изричу казнене мере. Чак и у предметима у којима су донете пресуде, казне су биле благе, а неке чак нису испуњавале ни законски минимум. Отежавајуће и олакшавајуће околности нису узете у обзир на одговарајући начин. Жалбе су биле подједнако проблематичне, са закашњењима која су обухватала период од неколико година“, истиче се у документу ОЕБС-а.[7] Посматрачи ОЕБС-а на Косову и Метохији у свом извештају цирирају и делове извештаја ЕУЛЕКС-а из 2009. године у коме се описује због чега су неки предмет предати ЕУЛЕКС-у. Међу главним разлозима да мисија ЕУ преузме одређене предмете од косовског правосуђа јесте пре свега сложеност предмета и неоправдано дуг кривични поступак. „У неким случајевима локално судство није било вољно да води поступак због утицајног положаја окривљеног у Влади Косова. Такође се десио и случај у коме су оптужени били бивши припадници ОВК, а председавајућем судији упућиване су претње. Неки случајеви су били етнички осетљиви и преузети су на основу члана 3.4 Закона о надлежности“, објашњава се у документу и додаје: „Спремност косовског правосуђа да учествује или чак преузме вођство у решавању случајева корупције или организованог криминала је често парализована због претњи судијама или њихових породицама. Међутим, прилично честа невољност да учествују у истрагама понекад може да се тумачи као прећутно неслагање са начином деловања ЕУЛЕКС-а у области правосуђа“.[8] Дакле, стиче се оправдани утисак да на територији Косова и Метохије влада двовлашће у правосудном систему између шиптарских судија и судија ЕУЛЕКС-а. Иначе, мисију ЕУЛЕКС која је одобрена 16. фебруара 2008. године од стране Савета министара Европске уније, уз уздржаност Кипра, чини око 2.500 полицајаца и судија. Пун назив мисије полиције и цивилне администраце ЕУ је „Мисија владавине права ЕУ на Косову-ЕУЛЕКС Косово“. Поред ЕУЛЕКС-а на Косову и Метохији о „владавини права“ стара се УНМИК администрација која је под директном контролом УН, као и


снаге КФОР-а под НАТО комадом. Након што је једнострано проглашена независност тзв. државе Косово и након што је ЕУЛЕКС почео да се стара о „владавини права“ на југу Србије, у јуну 2009. године је донета одлука о постепеном самњивању снага КФОР-а са дотадашњих 16.000 на 2.5000 припадника. КФОР и УНМИК су под покровитељством ЕУ и НАТО постепено започели пренос својих овлашћења и надлежности на ЕУЛЕКС. Шта је смисао ЕУЛЕКС-а? „Сврха Мисије ЕУЛЕКС-а је изражена кроз више циљева и намена. Оно што је предвиђено у изјави о мисији јесте процес реформе: тј. померање косовске полиције, правосуђа и царине са њихове „тренутне позиције“ на „жељену позицију“ одрживости, одговорности, мулти-етничности, слободе од политичког мешања и придржавања међународно признатим стандардима и најбољим европским праксама“, наводи се у једном од извештаја о програму ЕУЛЕКС-а (јул 2009.).[9] Заправо смисао мисије ЕУЛЕКС је да на Косову симулира „владавину права“ као што су то исто предходно симулирали УНМИК и КФОР. Разлика је само у томе што ЕУЛЕКС, односно ЕУ, парама својих пореских обвезника жели да интезивно инвестира у институционално-правно јачање тзв. државе Косово. Због тога косовски Срби не могу да верују да ће им „ново“ правосуђе лажне државе, потпомогнуто менторима из ЕУ, обезбедити заштиту основних грађанских и имовинских права. Такво правосуђе никада неће бити оспособљено да адекватно процесуира како прошле тако и будуће злочине над Србима.

[1] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/267462/Kosovo-drze-kriminalci [2] http://www.novimagazin.rs/vesti/broj-nestalih-u-regionu-i-dalje-visok [3] http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/blogreview/2012/06/23/blog-03 [4] http://www.osce.org/sr/kosovo/87140 [5] Исто, стр. 26, 27. [6] Исто, стр. 27. [7] Исто, стр. 25. [8] Исто, стр. 23, 24. [9] http://www.eulex-kosovo.eu/docs/Accountability/EULEX-PROGRAMME-REPORT-July-2009-new-SE.pdf

————— ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: Иван НИНИЋ: Косово и Метохија: Брутална узурпација српске имовине (I део) Рат за косметско рудно благо! Иван НИНИЋ: Косово и Метохија: Брутална узурпација српске имовине (II део)

Александар Мезјајев: Генерал Милошевић и генерал Крстић – Две различите историје сведочења Posted: 11 Feb 2013 03:05 PM PST

Александар Мезјајев: Генерал Милошевић и генерал Крстић – Две различите историје сведочења На прошлонедeљном процесу против бившег председника Републике Српске Радована Караџића, појавила су се два генерала. Драгомир Милошевић и Радислав Крстић. Њихове


судбине су веома сличне. Оба су командовали великим корпусима армије босанскохерцеговачких Срба. Обојицу је ухапсио Хашки трибунал, обојица су проглашена кривим и осуђена на дугогодишње затворске казне (добили су 29 и 35 година затвора).[1] Обојица су тренутно на издржавању затворских казни (В. Британија и Естонија). Међутим, на једном те истом суђењу, њихова сведочења су била дијаметрално супротна! 12.02.2013. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Када се Радован Караџић обратио генералу Д. Милошевићу са молбом да се појави као сведок одбране, генерал је одговорио да ће то учинити са задовољством. Он је навео неколико разлога за то, али се главни разлог огледа у томе што је у процесу против њега суд донео решење које није одражавало оно што је било предочено за време процеса.[2] Чак и на самом процесу није било дозвољено презентовање важних чињеница. Генерал Милошевић је изјавио да његовом браниоцу није било омогућено да адекватно презентује доказе. Д. Милошевић је приметио да су његови адвокати оспоравали сваки појединачни инцидент али им је било онемогућено да пруже кључне доказе. А кључни доказ по мишљењу генерала, јесте успостављање јасног појма ко је са ким ратовао и у чему се огледала суштина сваке војне операције, какви су били циљеви зараћених страна. Некада је било манипулација, некада исценираних инцидената. Главно што није било предочено – јесте то што се сукобљене стране нису налазиле у равноправном положају.[3] Штавише, Милошевић је рекао да га је његов адвокат[4] одвратио од те стратегије, уверавајући га да је то погрешно. Д. Милошевић на свом процесу није иступио у својству сведока. Посебно изненађујућа је била историја са документима. Д. Милошевић је изјавио да је његов адвокат сакупио 5 000 докумената, но он није имао шансе да проучи те документе! Његов адвокат је сам одабрао потребне документе и оптужени је могао погледати само те документе! На тај начин генерал Милошевић је добио прилику да предочи важна сведочења, која чак ни на свом сопственом процесу није могао да предочи. И он је предочио та сведочења. Генерал Милошевић је сведочио да Сарајевско-Романијски корпус никада није вршио нападе на цивилне делове Сарајева. Он је сведочио да су се све операције босанско-херцеговачких Срба спроводиле искључиво као одговор на нападе муслиманске стране и тек онда када је било установљено да у близини одакле је отварана ватра није било и цивилних објеката. У случају постојања таквих објеката, артиљеријски одговор тада није следио. Одбрана Караџића је још увек у почетном стадијуму, али је већ предочено доста доказа, да напад бошњачких снага на своје грађане, није представљао никакав изузетак, него правило. Презентовани су и докази да је бошњачко руководство своје војне објекте постављало у близини цивилних објеката и често су сами организовали нападе на своје сопствено цивилно становништво. Поред усмених сведочења, суду је преко сведока Драгомира Милошевића предочено на стотине писаних докумената. Потпуно другачије је изгледало сведочење генерала Радислава Крстића. Генерал Крстић је првобитно одбио да сведочи на процесу Р. Караџићу. Последњи је морао да затражи од суда да


се изда налог за привођење (subpoena). Генерал Крстић поседује информације које су изузетно важне за одбрану бившег председника Републике Српске. Између осталог он је могао да потврди да он никада није саопштио Радовану Караџићу ни о плановима за убијање заробљеника у Сребреници, нити о самом факту тог извршења. А таква информација је у директној вези са успостављањем mensrea (предумишљаја, у овом случају специјалног – dolisspecialis) Радована Караџића, по питању оптужбе за геноцид! Генерал Крстић такође може дати важна сведочења по питању његове операције Криваја – 95 и да су том приликом само разматрана питања поделе енклава Сребренице и Жепе. Сведочења генерала Крстића такође су неопходна и ради тога да се оповргну сведочења сведока тужилаштва, по којима је Караџић био упознат са злочином о Сребреници из различитих извора, укључујући Р. Крстића. Штавише, сведочења Крстића су важна и због потврде сведочења другог сведока одбране (Томе Ковача).[5] И тако, 7. фебруара се у сали суднице појавио генерал Крстић, но одбио је да сведочи. Његова објашњења нису била баш сасвим јасна, нити нарочито убедљива. Р. Крстић се правдао лошим здрављем. Међутим, знамо за примере када су многи српски затвореници у Хагу, без обзира на лоше здравље, наставили борбу. То су радили и С. Милошевић и генерал Ратко Младић. Тако да здравље, највероватније није главни разлог. Могуће да је главни разлог – живот генерала Крстића. Практично одмах после хапшења Р. Караџића, догодио се “инцидент” са Крстићем – један од робијаша у затвору у коме је он издржавао казну, напао је Крстића и пререзао му грло. Крстића су спасили лекари, али порука овог догађаја јасна је свакоме – а понајвише Р. Крстићу. Међутим, не сме се одбацити ни други разлог, који се огледа у приближавању истека двотрећинског рока за издржавање казне, а ту је већ потребно за аболицију заслужити и “добро понашање” у очима председника МТБЈ… У сваком случају, указивање генерала Крстића на то да “Караџић жели само да оствари своје циљеве” није баш сасвим умесно, јер Радован Караџић своју одбрану спроводи достојанствено, штитећи и себе и армију Републике Српске и народ Републике Српске. Заштита Радована Караџића суштински се разликује од, на пример, одбране другог Председника Републике Српске – Биљане Плавшић. И на крају, не можемо а да не приметимо да генерал Крстић није одбио да пружи сведочење за тужилаштво, врло импресивно по обиму, иако је имао све могућности да то не чини и никакве званичне санкције му нису претиле… И тако, два генерала а две различите животне позиције… Један је одлучио да настави борбу за истину, други је то одбио. Ми смо далеко од тога да било кога осуђујемо. Уверени смо да се иза одбијања генерала Крстића да сведочи у одбрани Радована Караџића, крију веома озбиљни разлози. И премда се они у изјави Р. Крстића нису директно чули, очигледно је да су ти разлози добро организовани од стране самог Хашког трибунала.

[1] Првобитно је генерал Милошевић био осуђен на 33 године лишавања слободе, а генерал Крстић на 46 година лишавања слободе. [2] Види стенограм судског заседања у процесу «Тужба против Р.Караџића» од 22 јануара 2013 године. Страница 32488. [3] Исто. Страница 32489. [4] Главни адвокат Д.Милошевића био је Бранислав Тапушковић и, вероватно, генерал говорит управо о њему. [5] MOTION [by Radovan Karadzic] FOR SUBPOENA: GENERAL RADISLAV KRSTIC. 3 October 2012


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.