Dr Zoran Milivojević
EMOCIJE Psihoterapija i razumevanje emocija
TKEĆE DOPUNJENO I IZME.NJENO IZDAISJE OSMO ŠTAJVIPANJE
RIHOPOUS
PSIHOPOLIS
LNSTmj'I
Novi Sad
Ova knjiga je posvećena dvojici mojih učitelja, drKarlu Mojzu iprof. dr Josifu Veselu.
7
Sadržaj
U V O D ................................................................................................................... 9 OPŠTI DEO Šta su emocije .................................................................................................17 Šta nisu e m o c ije .............................................................................................. 27 Struktura osećanja .........................................................................................33 Model kružne emocionalne reakcije (KER m o d e l) .............................42 Emocije i a d a p ta cija ...................................................................................... 58 Emocije i s v e s t.................................................................................................68 Afektivnost podeljenog su b je k ta ...............................................................81 Samoosećanja
.................................................................................................92
Raspoloženja .................................................................................................103 Emocije kao transakcije
............................................................................112
Emocionalni ra z v o j...................................................................................... 120 Adekvatna osećanja ....................................................................................128 Neadekvatna osećanja
.............................................................................. 140
Preterana osećanja ...................................................................................... 154 Deficitarna o s e ć a n ja ....................................................................................167 Emocije u psihosomatici: aleksitim ija.................................................... 194 Formalni poremećaj osećajnosti
............................................................ 205
Kontrola emocija .........................................................................................218 Emocije izvan ega
...................................................................................... 235
Emocionalna in telig en cija......................................................................... 242 Osnove analize emocija ............................................................................246 SPECIJALNI DEO Želja i sv iđ an je.............................................................................................. 257 Frustracija
......................................................................................................285
Zadovoljstvo................................................................................................... 292 Nada ................................................................................................................ 304 S r e ć a ................................................................................................................ 313 Dosada ........................................................................................................... 327 Ravnodušnost.................................................................................................334 Osećanje usam ljenosti................................................................................. 342 Ljutnja i b e s ................................................................................................... 352 Prezir, odbačenost i neprihvaćenost .................................................... 374 Samoprezir, inferiomost i bezvrednost..................................................391 Uvređenost ................................................................................................... 416 Z av ist................................................................................................................ 424 Mržnja i fu r o r .................................................................................................435 Samomržnja i m ortid o.................................................................................462 P r k o s ................................................................................................................ 473 G a đ e n je ........................................................................................................... 482 Strah, panika i užas ....................................................................................490 Trema ..............................................................................................................519 Teskoba ili anksioznost.............................................................................. 525 Zabrinutost......................................................................................................537 Poverenje i su m n ja ...................................................................................... 549 Stid ili sram ................................................................................................... 563 Ponos ..............................................................................................................581 Poštovanje i samopoštovanje
................................................................. 587
Krivica i sam olju tnja................................................................................... 591 Ljubav i zaljubljenost ................................................................................. 620 Ljubomora ......................................................................................................647 Tuga ili ž a lo st................................................................................................. 661 Depresivnost .................................................................................................676 Osećanje smešnog ...................................................................................... 688 Osećanja lepog i ru ž n o g ............................................................................696 REČNIK EMOCIONALNIH REAKCIJA.................................................... 707 LITERATURA .................................................................................................729 PREDM ETN IIN DEX....................................................................................741
9
Uvod
Osećajnost, emotivnost ili afektivnost je posebna dimenzija ljudske egzistencije koja je donedavno prkosila zadovoljavajućoj naučnoj i stručnoj konceptualizaciji. Nedostatnost naučnih teorija o emocijama je u velikom neskladu s ogromnim značajem koji emocije imaju u životu svakog pojedinca, kao i u svim oblastima društvenog života. Da bi se shvatila važnost emocija dovoljno je zamisliti na šta bi ličio život kada ljudi ne bi imali osećanja. Sve dok čovek ne razume svoja osećanja on neće moći razumeti samoga sebe, kao što neće moći razumeti ni drugog čoveka. Zbog toga, krajem drugog milenijuma, osećanja dolaze u fokus stručne i socijalne percepcije što rezultira u pojmovima kao što su em ocionalna pism enost i em ocionalna inteligencija. Iako je knjiga koju držite u rukama stručna i namenjena edukaciji edukatora, smatramo da će omogućiti svakom čitaocu s odgovarajućim predznanjem dobar uvid u najsavremenije shvatanje osećanja i da će doprineti njihovom boljem i dubljem razumevanju. Jedan od razloga zbog koga je poglavlje o emocijama slaba tačka svakog psihološkog udžbenika jeste u tome što ne postoji stručna saglasnost o tome šta je to što se naziva osećanjem ili emocijom. Za jedne je osećanje samo posebna vrsta svesti o sopstvenom stanju, odnosno poseban doživljaj. Za druge je emocija samo ono što se može objektivizirati i što se može meriti, a to je posebna vrsta ponašanja. Treći u svojim laboratorijama traže emocije u neurofiziološkim i biohemijskim procesima. Zbog konceptualne nesaglasnosti o tome šta je označeno rečju „emocija”, postoje brojne, međusobno suprotstavljene teorije i „teorijice” o osećanjima.
10
Zoran Milivojević
U ovoj knjizi nije izložen pregled teorija različitih autora o osećanjima - iako smo se trudili da uvažimo njihova otkrića - već jedna konzistentna teorija emocija Model kružne em ocionalne reakcije (model KER) za koju verujemo da je dovoljno obuhvatna i tačna, tako da iz nje izvodimo praktični metod koji nazivamo
an aliza emocija. Istraživanje ljudskih osećanja, bilo da polazi iz pozicija akademske psihologije, bilo iz aspekta pragmatične veštine kakva je psihoterapija, opterećeno je brojnim predrasudama o osećanjima, koje su toliko raširene i prisutne da ih slobodno možemo nazvati civilizacijskim mitovima. Dovoljno je spomenuti notomi rascep između „intelektualnog” i „afektivnog”. Rasprostranjenost ove predrasude o ljudskoj emocionalnosti čini da i danas većina ljudi razmišlja o sebi kao o nečemu što je podeljeno na dva dela: na deo koji misli i koji je racionalan i na deo koji oseća i koji je iracionalan. Iz takvog odnosa savremenog čoveka prema sopstvenim osećanjima sasvim logično proizlazi njegova borba protiv njih, njegova težnja da im ne podlegne, njegovo odupiranje kako one ne bi nad njim zavladale i kako ga ne bi zavele. Pošto u takvom kontekstu osećanja imaju značenje nečega iracionalnog, logičan je stid zbog sopstvene osećajnosti zbog koga se osećanja skrivaju pred drugim ljudima. Dakle, tragično nerazumevanje sopstvene osećajnosti kakvo pokazuje savremeni čovek, kristalizuje se u zabludama da su emocije „iracionalne”; da one „vladaju ljudima”; da o njima ,,ne treba govoriti”; da su „opasne”; da im ne treba „podleći”; da dovode do „prekida svesti” itd. Nerazumevanje sopstvene osećajnosti nužno vodi u nerazumevanje tuđe osećajnosti, a ova se manifestuje kao nelagoda ili strah pred tuđim osećanjima, odnosno pred tuđom iracionalnošću. Opisana zabluda da su emocije iracionalne odnosi se prvenstveno na neprijatna osećanja. Savremeni čovek Zapada, koji živi u civilizacijskim blagodetima koje obezbeđuju značajan komfor, u zoni užitka, sve više se pomera ka infantilnom hedonizmu. S jedne strane, porasla je osetljivost savremenog čoveka prema svim onim
E mocije
11
situacijama koje izazivaju neprijatna osećanja, a s druge, smanjila se njegova osetljivost prema situacijama koje izazivaju prijatna osećanja. Otuda prvo za posledicu ima netrpeljivost prema neprijatnim osećanjima koja se shvataju lošima po sebi, te se, kao takva, moraju izbeći, a drugo, sve teže izazivanje prijatnih osećanja. To dovodi do neprestanog traženja novih i novih stimulusa (neofilija) koji treba da u što kraćem roku izazovu što prijatnije osećanje. Velikim tehnološkim napretkom farmaceutske industrije i stvaranjem novih droga koje proizvode željena emocionalna stanja - izbegavanje bola i neprijatnih osećanja ili izazivanje prijatnih osećanja - savremeni čovek je dobio oruđe za direktno manipulisanje svojom osećajnošću. Ovakav civilizacijski obrazac koji dovodi do smanjenja dijapazona emocionalnog reagovanja dovodi do, kako je to istakao nobelovac Konrad Lorenc (Lorenz, 1974), „toplotne smrti osećanja” i do kulture ravnodušnosti ili „cool” kulture. Ovakvi stavovi kulture prema osećajnosti, koji bi, možda, teorijski zanimali nekog antropologa, tek u ordinaciji psihoterapeuta pokazuju svoje konkretne i krajnje posledice. Kako su osećanja poseban kvalitet koji biće oseća u svom odnosu sa svetom, svaki važan poremećaj ovog odnosa nužno se odražava i na planu osećajnosti. Nekada su određena osećanja jedini znak ovog poremećaja, tako da govorimo o em ocionalnim porem ećajim a. Iz tih razloga psihoterapija - koja pomaže Ijudima da poboljšaju svoj odnos prema samima sebi, prema drugim ljudima i prema svetu svojim najvećim delom bavi se upravo ljudskom osećajnošću. Istraživanja u oblasti psihoterapije pokazala su da se svaki uspešni psihoterapeut, na neki način, bavi osećanjima svojih pacijenata. U mom poslu - koji podrazumeva trening i superviziju budućih transakcionih analitičara i transakcionih psihoterapeuta - često uviđam da oni, uprkos svojoj prethodnoj edukaciji, ne razumeju dovoljno ljudsku osećajnost, i to ne samo tuđu nego i sopstvenu. Drugim rečima, oni su, kao i ostali ljudi, u zabludi u vezi sa osećanjima. Školski programi koji se nude tokom studija psihologije, medicine ili tokom specijalizacije u psihijatriji još uvek ne
12
Zoran Milivojević
pružaju adekvatan teorijski okvir za razumevanje ljudske osećajnosti, a još manje nude uputstva i primere iz prakse, neophodne u sticanju znanja i veštine za primenu u radu sa emocionalno poremećenim ljudima. Iako se to ni u ovom tekstu ne nudi u većoj meri, valja imati na umu da ovaj priručnik za polazište ima, prevashodno teorijske okvire transakcione analize, skraćeno T.A., s premisama psihoanalize, egzistencijalističkih psihoterapija, opšte teorije sistema, bihejvior terapije i kognitivističkih terapija. Stoga cilj ove knjige i jeste ukazivanje na integrativno shvatanje uloge emocija u životu individue, kao i na razne pozitivne i negativne poremećaje osećajnosti. U skladu s pređašnjim, a u cilju lakšeg i boljeg razumevanja predmetne materije, umesto dosadašnje šarolike i nedosledne upotrebe jezičkih odrednica, predložili smo standardizovani i sistematizovani pregled osećajnih kvaliteta (vrsta osećanja). Definicije pojedinih osećanja i standardne nazive trudili smo se da zasnujemo na što preciznijim leksičkim i semantičkim odrednicama, bez pretenzija na definitivno. Naprotiv, dijalog je poželjan, a izmene moguće. Posebno zadovoljstvo pričinjava mi saznanje da su naši psihoterapeuti različitih orijentacija, prvo izdanje ove knjige iz 1993, godine odlično prihvatili i što je knjiga postala standardni udžbenik u treningu budućih psihoterapeuta. Još više me raduje činjenica da su predloženi nazivi i definicije u znatnoj meri prihvaćeni za standard u stručnom jeziku a knjiga postala obavezna literatura na nekoliko univerziteta (Ljubljana, Beograd, Novi Sad i Sarajevo). Posebno ističem veoma dobar prijem ove knjige u Sloveniji, gde jezička barijera nije bila smetnja da se veoma brzo slovenačkoj stručnoj javnosti predstavi njeno prvo izdanje (Šadl, 1993). Nakon toga knjiga je na tri slovenačka fakulteta uvrštena u literaturu i preporučena studentima. Postala je glavna referenca u predmetnoj nastavi iz ove oblasti u slovenačkim srednjim školama (Rupnik Vec, 1997; Vesel i saradnici, 2004), Rupnik Vec i Kompare, 2006), i značajno doprinela obrazovanju slovenačkih učitelja u ovoj oblasti (Smrtnik Vitulić, 2004). Posebno mi je zadovoljstvo i čast što je ko-
E mocije
13
leginica Metoda Cmkovič izradila odlični psihodijagnostički instrument za brzo identifikovanje emocionalnih odnosa, Lestvicu MCD, oslanjajući se na teoriju i definicije iznete u ovoj knjizi, a koji je publikovao Centar za psihodijagnostička sredstva u Ljubljani (Cmkovič, 2006). Najzad, u znak poštovanja i zahvalnosti, i treće prošireno i dopunjeno izdanje ove knjige posvećujem dvojici mojih učitelja: dr Josifu Veselu, ranije profesoru psihijatrije na Beogradskom univerzitetu, koji me je, verovatno ne znajući, sasvim spontano svojim maestralnim predavačkirn stilom toliko fascinirao da sam definitivno potvrdio svoje studentsko opredeljenje za psihijatriju. Poštovanje i zahvalnost ličnosti koja je najviše uticala na moj psihoterapijski razvoj dr Karlu Mojzu, (Dott. Carlo Moiso), lekaru i psihologu, maestralnom psihoterapeutu, ranije direktoru Instituta za transakcionu analizu i integrativnu psihoterapiju u Rimu, osnivaču psihodinamske transakcione analize. Zahvalnost koju osećam prema dr Mojzu prevazilazi zahvalnost koja se oseća prema učitelju i supervizoru, jer naprosto nije reč samo o vrsnom profesionalcu već i o jedinstvenom čoveku i prijatelju. Dr Mojzu dugujem i to što me je na jednom svom seminaru za psihoterapeute, održanom u Beogradu 1986. godine, „inficirao” nekim svojim idejama o ljudskoj osećajnosti, koje sam nadalje nezavisno razvijao i koje su predstavljene kao originalna i konzistentna teorija u ovom priručniku.