Psihopatologija svakodnevnog života - Sigmund Frojd

O D A B R A N A D K I.A

Siffir?iind FROJD

Psihopatologija svakodnevnog 탑ivota

Naslovi originala Zur Psychopathologie des Alltagslebens Prevela Milica Simić

Sigmund Frojd

PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

NEVEN Beograd, 2014.

PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA | 5

I ZABORAVLJANJE LIČNIH IMENA

Godine 1898. objavio sam jedan kratak članak1 pod nazivom 0 psihičkom mehanizmu zaboravljanja. Izneću ovde ponovo njegov sadržaj i on će da posluži kao polazna tačka za dalje izlaganje.

U tom članku sam obavio psihološku analizu povremenog zaboravljanja imena ljudi, do kojeg često dolazi, i to na jednom izrazitom prim eru koji sam uočio kod samog sebe; zaključio sam da taj obični i praktično ne posebno značajan događaj u kojem nas izneverava jedna psihička funkcija - sećanje, može da se objasni i iskoristi daleko bolje nego što se obično iskorišćava ta pojava.

Prilično sam siguran da neću da pogrešim ako kažem da bi se psiholog, upitan zašto nam toliko često ne pada na pamet ime za koje smo potpuno sigurni da ga znamo, zadovoljio odgovorom da se imena lakše zaboravljaju nego neki drugi sadržaji pamćenja.

On bi za tu činjenicu naveo lako prihvatljive razloge, a ne bi ni pomislio na to da uslovi tog procesa mogu da budu druge prirode.

Ono što me je navelo da se detaljnije pozabavim tom pojavom povremenog zaboravljanja imena bile su određene pojedinosti koje mogu da se prilično jasno uoče, možda ne u svim, ali u mnogim 1 Ćlanak je objavljen u M onatsschriftfur Psychiatrie und Neurologie, mesečniku za psihijatriju i neurologiju.

6 | SlGMUND FROJD

slučajevima. U tim slučajevima dolazi ne samo do zaboravljanja nego i do netačnog sećanja: osobi koja nastoji da se seti zaboravljenog imena na pamet padaju druga imena kao zamena; ta imena joj se stalno i uporno nameću iako je ona odm ah svesna toga da su netačna. U procesu koji bi trebalo da proizvede reprodukciju zaboravljenog imena dolazi, na neki način, do pomeranja, i tako se javlja netačna zamena. Pretpostavio sam da to pomeranje nije proizvoljno, već da se vrši veoma određenim i racionalnim putevima. D rugim rečima: moja pretpostavka je da između zamenskog imena (ili više njih) i zaboravljenog imena postoji direktna veza koju je moguće pronaći i nadam se da ću moći, ako uspem da tu vezu otkrijem, da objasnim i tok zaboravljanja imena.

U prim eru koji sam 1898. godine izabrao za analizu opisao sam svoje uzaludne pokušaje da se setim imena majstora koji je stvorio veličanstvene freske o „Strašnom sudu” u crkvi u Orvijetu. Umesto zaboravljenog imena Sinjoreli (Signorelli) javljala su mi se imena dvojice drugih slikara - Botičelija (Botticelli) i Boltrafija (Boltraffio) - i njih sam odm ah procenio i definitivno odbacio kao netačna. Kad mi je rečeno pravo ime, prepoznao sam ga istog časa i bez trunke kolebanja. Ispitivanje uticaja i asocijativnih puteva koji su doveli do zamene Sinjorelija sa Botičelijem i Boltrafijem dala su sledeće rezultate: a) Uzrok za bežanje od imena Sinjoreli ne treba tražiti ni u nekoj posebnosti tog imena ni u psihološkom karakteru veze kojom je ono bilo uklopljeno u celinu. Zaboravljeno ime m i je bilo blisko koliko i jedno od zamenskih imena (Botičeli), i mnogo bliže nego druga zamena (Boltrafio), o čijem nosiocu jedva da mogu da kažem išta drugo sem da je pripadao milanskoj školi. Isto tako, čini m i se da je celina s kojom je to zaboravljeno ime u vezi nebitna i da ne vodi daljem objašnjenju. Jednom prilikom sam s nekim neznancem putovao kolima od Dubrovnika u Dalmaciji ka jednoj stanici u Hercegovini. Počeli smo da pričamo o putovanju po

PSIHOPATOLOGI/A SVAKODNEVNOG ŽIVOTA | 7

Italiji i ja sam svog saputnika upitao da li je nekada bio u Orvijetu 1da li je video čuvene freske od... b) Zaboravljanje pomenutog imena nije moglo da se objasni sve dok se nisam setio teme koja je dotaknuta neposredno pre ovog razgovora. Ovo zaboravljanje zapravo predstavlja pojavu poznatu kao remećenje nove teme od. strane prethodne. U kratko rečeno, pre nego što sam svog saputnika pitao da li je nekada posetio Orvijeto, m i smo razgovarali o običajima Turaka koji žive u Bosni i Hercegovini. Ispričao sam mu šta sam saznao od jednog kolege koji je svoju lekarsku praksu obavljao među tim ljudima: naime, oni uglavnom imaju puno poverenje u lekara i potpuno se prepuštaju sudbini. Kad bi moj kolega bio prim oran da im saopšti da pacijentu nema spasa, oni bi odgovarali: „Gospodine (Herr), šta da se radi! Da je mogao da bude spasen, znam da bi ga ti spasao!” U ovim rečenicama možemo da prim etim o reči i imena: Bosna, Hercegovina, H err (gospodin), koje mogu da se uklope u asocijativni niz između reči Sinjoreli2, Botičeli i Boltrafio. c) Pretpostavljam da je sled misli o običajima Turaka u Bosni itd. mogao da poremeti moju sledeću misao zato što sam odvratio pažnju s njega pre nego što je u potpunosti bio dovršen. Sećam se da sam želeo da ispričam jednu drugu anegdotu, koja se u mom sećanju nalazila neposredno uz prvu. Naime, ti Turci cene seksualno uživanje više od svega drugog i poremećaj seksualne funkcije dovodi ih do potpunog očaja, što je u velikom kontrastu sa njihovom rezignacijom u smrtnoj opasnosti. Jedan od pacijenata mog kolege rekao mu je: „Samo da znaš, gospodine (Herr): kad više ne možeš ono, tada život baš ništa ne vredi!” Uzdržao sam se od iznošenja ove karakteristične osobine jer nisam želeo da tako delikatnu temu dotaknem u razgovoru s potpunim neznancem. Međutim, otišao sam i dalje od toga: potpuno sam odvratio svoju pa2

Signore (ital.) = gospodin; Herr (nem.) = gospodin (Prim. prev.).

8 | SlGMUND FROJD

žnju od daljih misli koje bi u meni mogle da se nadovežu na temu „smrt i seksualnost”. U to vreme sam bio pod snažnim utiskom vesti koju sam prim io nekoliko nedelja ranije, dok sam nakratko boravio u mestu Trafoi. Jedan moj pacijent, oko koga sam uložio mnogo truda, oduzeo je sebi život zbog neizlečivog seksualnog poremećaja. Sasvim sam siguran da se ovog potresnog događaja i svega što je sa njim u vezi nisam svesno setio na tom putovanju u Hercegovinu. Ipak, zbog postojanja podudarnosti između reči Trafoi i Boltrafio moram da pretpostavim da je tada ova reminiscencija uticala na mene, uprkos tome što sam se svesno trudio da odvratim pažnju od nje. d) Ne mogu više da mislim da je zaboravljanje imena Sinjoreli slučajnost. M oram da priznam da je u tom procesu postojao uticaj motiva. Ti motivi podstakli su me da prekinem iznošenje svojih misli (koje su se ticale običaja Turaka itd.); ti motivi su onda uticali na to da izbacim iz svoje svesti one misli koje bi mogle da se na njih nadovežu i koje bi mogle da odvedu do onih koje se tiču incidenta u Trafoiu - dakle, želeo sam da zaboravim nešto, odnosno nešto sam potisnuo. Doduše, nisam želeo da zaboravim ime majstora iz Orvijeta već nešto sasvim drugo, ali to drugo je uspostavilo asocijativnu vezu sa tim imenom, tako da moj voljni akt nije ostvario svoj cilj i ja sam i protiv svoje volje zaboravio ovo, dok sam nameravao da zaboravim nešto drugo. Averzija prema sećanju bila je usmerena na jedan sadržaj; nesposobnost sećanja izrazila se na drugom sadržaju. Naravno da bi bilo mnogo jednostavnije kad bi se i averzija prema sećanju i nesposobnost sećanja odnosile na isti sadržaj. Sada mi se zamene imena ne čine više tako neopravdane kao pre ovog objašnjenja. One me (kao neka vrsta kompromisa) opominju i na ono što sam želeo da zaboravim i na ono čega sam želeo da se setim, i pokazuju m i da se moja namera da nešto zaboravim nije u potpunosti ostvarila, ali nije bila ni potpuno neuspešna.

PsiHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA | 9

e) Veoma je neobična vrsta asocijativne veze koja se ostvarila između traženog imena i potisnute teme (o sm rti i seksualnosti itd.), u kojoj se pojavljuju imena Bosna, Hercegovina i Trafoi. Šema koja je ovde data i koja je objavljena 1898. godine, pokušava da grafičkim putem prikaže tu asocijativnu vezu.

Ime Sinjoreli je, prema tome, rastavljeno na dva dela. Dva sloga tog imena (eli) pojavljuju se nepromenjena u jednoj od zamena, dok su druga dva sloga (Sinjor) prevodom na nemački (Sinjor - Herr) stvorila mnogobrojne i različite veze sa imenima koja se sadrže u potisnutoj temi; međutim, baš zbog toga su ta dva sloga bila izgubljena za reprodukciju. Njihova zamena je izvršena u vidu pomeranja duž same veze imena „Hercegovina i Bosna”, bez

1 0 | SlGM UND F r OJD

obzira na smisao i akustično razgraničenje slogova. Dakle, tim imenima se desilo nešto veoma slično procesu u kojem se, kad se pravi rebus, slova rečenice pretvaraju u slikovnu zagonetku. Pri tom, svest nije saznala ništa o celom tom procesu koji je umesto imena Sinjoreli stvorio zamenska imena. Na prvi pogled bi moglo da se kaže da ne postoji očigledna veza između teme u kojoj se pojavljuje ime Sinjoreli i potisnute teme koja joj je vremenski prethodila. Ta veza se ispoljila kroz ponavljanje istovetnih slogova (ili, bolje rečeno, niza slogova); čini se da drugačija veza, koja bi prevazilazila granice ponovljenog pojavljivanja istih slogova, ne može da se pronađe.

Možda nije suvišno napomenuti da to objašnjenje nije u suprotnosti sa shvatanjem drugih psihologa o uslovima reprodukcije i zaboravljanja, koji se traže u neospornim relacijama i dispozicijama. Mi smo samo u određenim slučajevima svim ostalim faktorima, koji su odavno prepoznati kao uzročnici koji mogu da dovedu do zaboravljanja imena, dodali motiv i tako objasnili mehanizam pogrešnog sećanja.

Spomenute dispozicije su neophodne i u našem slučaju da bi se stvorila mogućnost da se potisnuti element asocijativnim putem dočepa traženog imena i povede ga sa sobom u oblast potisnutog.

Ipak, možda se to ne bi desilo sa imenom za čiju reprodukciju su uslovi povoljniji. Veoma je verovatno i da suzbijeni element stalno teži tome da na nekom drugom mestu dođe do izražaja, ali u tome uspeva samo tamo gde postoje povoljni uslovi. Ponekad to potiskivanje uspeva bez poremećaja funkcija ili, kao što s pravom može da se tvrdi, bez simptoma.

Kad rekapituliramo uslove zaboravljanja imena pri čemu dolazi do pogrešnog sećanja, primećujemo sledeće: 1) postojanje određene dispozicije za njihovo zaboravljanje; 2) proces potiskivanja koji se odigrao malo pre toga; 3) mogućnost da se između spomenutog imena i pre toga potisnutog elementa stvori spoljašnja

PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA | 11

asocijacija. Ovom poslednjem uslovu verovatno ne treba da pridajemo veliki značaj zato što će takva asocijacija, s obzirom da ima tek neznatne zahteve, biti ostvarljiva u velikom broju slučajeva.

M eđutim, drugo i mnogo dalekosežnije pitanje je da li ta spoljašnja asocijacija zaista može da stvori odgovarajuće uslove da se reprodukcija traženog imena poremeti potisnutim elementom, ili je za to, ipak, potrebna bliža veza između dve teme. Pri površnom razmatranju neko bi mogao da odbaci ovaj poslednji zahtev kao neosnovan i da zaključi da je dovoljan samo vremenski dodir i onda kada je sadržaj potpuno različit. Ipak, pažljivije ispitivanje sve češće pokazuje da su oba ova eiementa (kako onaj potisnuti tako i ovaj novi), ne samo povezani između sebe spoljašnjom asocijacijom već imaju i dodirnu tačku kad je u pitanju sam sadržaj, kao što se može videti u prim eru Sinjoreli.

Naravno, vrednost saznanja koje smo dobili analizom primera Sinjoreli zavisi od toga da li ćemo taj slučaj da posmatram o kao tipičan ili ćemo da ga proglasimo izuzetnim. M oram da kažem da se zaboravljanje imena pri čemu se javlja netačno sećanje dešava veoma često baš onako kako smo to pokazali u slučaju Sinjoreli.

Gotovo svaki put kad sam tu pojavu primećivao kod sebe, mogao sam da pokažem, kao i u spomenutom slučaju, da je motivisana potiskivanjem.

M oram da spomenem još jedno gledište koje govori u prilog tome da je naša analiza tipična. Mislim da nije opravdano izdvajati slučajeve zaboravljanja imena u kojima dolazi do pogrešnog sećanja od onih slučajeva u kojima se nisu pojavile netačne zamene. Ta imena su se spontano pojavila kao zamene u nekim slučajevima; u drugim slučajevima, gde do njih nije došlo spontano, mogla su da isplivaju na površinu usmeravanjem pažnje, ali i tada mogu da se zapaze isti odnosi prema potisnutom elementu i prema traženom imenu kao da je do njih došlo spontano. Izgleda da su neophodna dva faktora da bismo postali svesni zamene imena:

12 | SlGMUND FROJD

prvo, usmeravanje pažnje, i drugo, jedan unutrašnji uslov koji je povezan sa psihičkim materijalom. Ovu poslednju determinantu mogao bih da tražim u većoj ili manjoj meri u lakoći s kojom se između dva elementa ostvaruje neophodna spoljašnja asocijacija. Većina slučajeva zaboravljanja imena bez pogrešnog sećanja pridružuje se slučajevima kod kojih dolazi do zamene traženog imena pomoću mehanizma kakav je prisutan u prim eru Sinjoreli. Ipak, ne mislim da sve ove slučajeve zaboravljanja imena treba svrstati u istu grupu. Nema nikakve sumnje da postoje slučajevi gde do tog zaboravljanja dolazi u mnogo jednostavnijem procesu.

Mislim da uz sav neophodan oprez možemo da iznesemo sledeću tvrdnju: pored jednostavnog zaboravljanja imena, postoji i zaboravljanje kojeje motivisano potiskivanjem.

PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA | 13

II ZABORAVLJANJE STRANIH REČI

Čini se da je uobičajeni rečnik našeg jezika, u granicama normalne funkcije, zaštičen od zaboravljanja, ali stvari stoje potpuno drugačije kad su u pitanju reči iz nekog stranog jezika. Sklonost ka zaboravljanju tih reči ogleda se u svim elemente govora. Zapravo, prva manifestacija poremećene funkcije pokazuje se u neravnomernosti kojom raspolažemo rečnikom stranog jezika, u zavisnosti od našeg opšteg stanja i stepena našeg zamora. I ovo zaboravljanje, u nizu slučajeva, odvija se pomoću istog mehanizma koji je otkriven u primeru Sinjoreli. Da bih ovo pokazao, navešću analizu samo jednog slučaja, ali karakterističnog po važnim crtama, koji se odnosi na slučaj zaboravljanja reči koja nije imenica, iz jednog latinskog citata. Dopustićete mi da taj događaj opišem detaljno i jasno.

Prošlog leta, dok sam putovao na odmor, obnovio sam poznanstvo sa jednim mladim akademski obrazovanim čovekom, koji je, kao što sam uskoro saznao, bio upoznat sa nekoliko mojih radova. U razgovoru smo se dotakli - ni sam ne znam kako - socijalnog položaja naroda kojem pripadamo. On, budući ambiciozan, tugovao je nad činjenicom što je njegova generacija, kako se izrazio, bila osuđena da zakržlja, što je sprečena da razvija svoje talente i što ne može da zadovoljava svoje potrebe.

1 4 | SlGM UND FROJD

Svoj patetični govor završio je poznatim Vergilijevim stihom, u kojem nesrećna Didona svoju želju da se osveti Eneju prenosi na potomstvo: Exoriare...; zapravo, on je samo želeo da završi, ali nije uspeo da izgovori citat, pa je očiglednu prazninu u sećanju pokušao da prikrije tako što je premeštao reči: Exoriar(e) ex nostris ossibus ultor!3 Na kraju je ljutito rekao: - Molim vas, ne gledajte me tako podrugljivo, kao da uživate u mojoj nevolji; bolje m i pomozite. Ovom stihu nešto nedostaje.

Kako on zapravo glasi?

- Veoma rado - odgovorio sam i naveo tačan tekst: Exoriar(e) aliquis nostris ex ossibus ultor!4 - Baš je glupo zaboraviti takvu reč. Uostalom, po vašem mišljenju ništa se ne zaboravlja bez razloga. Baš bih voleo da znam kako je došlo do toga da sam zaboravio tu neodređenu zamenicu aliquis.

Rado sam prihvatio ovaj izazov, nadajući se da ću i taj slučaj da priključim svojoj zbirci. Rekao sam: - To možemo odm ah da otkrijemo... Molim vas samo da mi iskreno i bez prosuđivanja kažete sve što vam pada na pam et kad, bez ikakve određene namere, usmerite svoju pažnju na zaboravljenu reč.5 - Dobro. Eto, pala mi je na pamet smešna pomisao da tu reč podelim ovako: a i liquis.

- A šta to treba da znači?

- Ne znam.

- Da li vam još nešto pada na pamet?

- To se nastavlja ovako: relikvije - likvidacija - tečnost (Flussigkeit) -flu id .

3 Neka se rodi iz naših kostiju osvetnik.

4 Neka se rodi nekakav osvetnik iz naših kostiju.

5 Ovo je uobičajen način da se u svest dovedu predstave koje su inače skrivene. Uporediti s mojim Tumačenjem snova (Traumdeutung), Ges. Schr., knj. II, str. 104.

PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA | 15

- Da li vam to nešto govori?

- Ne, ništa.

- Samo nastavite.

- Mislim - nastavio je on, smejući se podrugljivo - na Simona Tridentskog, čije sam relikvije video u jednoj crkvi u Trentu pre dve godine. Mislim kako se baš sada ponovo podiže stara optužba protiv Jevreja za prolivanje hrišćanske krvi, i na spis Kleinpaula koji u svim tobožnjim žrtvama vidi otelotvorenje, ili, da tako kažem, nova izdanja Spasitelja.

- Ta misao ima veze sa temom o kojoj smo razgovarali pre nego što ste zaboravili latinsku reč.

- U pravu ste. Mislim i na članakkoji sam nedavno pročitao u jednom italijanskom časopisu. Mislim da je naslov glasio: „Šta sv.

Avgustin kaže o ženama”. I, šta ćete s tim? Čekao sam.

- Sada dolazi nešto što sasvim sigurno nema nikakve veze sa našom temom.

- Molim vas, uzdržite se od bilo kakvog prosuđivanja i...

- Znam, znam. Sećam se jednog divnog starog gospodina koga sam sreo prošle nedelje na putovanju. On je stvarno jedan veoma originalan tip! Izgleda kao velika ptica grabljivica. Zove se, ako želite da znate, Benedikt.

- Pa, na kraju ste naređali svece i crkvene oce: sv. Simon, sv.

Avgustin, sv. Benedikt. Mislim da se jedan crkveni otac zvao Origines. Uostalom, od ovih imena tri su lična imena, kao i Paul u prezimenu Klajnpaul.

- Sad mi pada na pamet sv. Januarius i čudo sa njegovom krvlju... čini mi se da m i se misli sada nastavljaju automatski.

- Stanite na čas. I sv. Januarius i sv. Avgustin imaju veze s kalendarom. Da li biste me podsetili na to čudo s krvlju?

- Zar ne znate za to! Krv sv. Januariusa čuva se u bočici u jednoj crkvi u Napulju i na dan određenog praznika ona čudom opet

1 6 | SlGM UND FROJD

postaje tečna. Narod pridaje veliki značaj tom čudu i veoma se uznemiri ako ono zakasni, kao što se desilo jednom za vreme francuske okupacije. General koji je komandovao - ako ne grešim, bio je to Garibaldi - pozvao je sveštenika u stranu i naglasio mu, pokazavši veoma značajnim pokretom ruke na napolju postrojene vojnike, da se nada da će se čudo veoma uskoro dogoditi. I ono se zaista i dogodilo...

- I šta vam još pada na pamet? Zašto oklevate?

- Nešto m i se desilo... ali to je previše intimno... Uostalom, ja ne vidim nikakvu vezu i nema potrebe da o tome govorim.

- Ja ću se pobrinuti za vezu... Naravno, ne mogu da vas nateram da mi ispričate ono što vam je neprijatno, ali nemojte onda ni vi da tražite od mene da objasnim zašto ste zaboravili reč ,,aliquis”.

- Zaista? Stvarno tako mislite? Dakle, odjednom sam pomislio na jednu damu; od nje bih mogao da dobijem jednu, za nas oboje, veoma neprijatnu vest.

- Da joj je izostala menstruacija?

- Kako ste uspeli da to pogodite?

- Nije bilo teško. Vi ste me na to već dovoljno pripremili. Same. pomisao na svece u kalendaru, na to da krvpostaje tečnajednogodređenog dana, na uznemirenost ako se to ne dogodi, na očiglednu pretnju da se čudo mora dogoditi, inače... Vi ste, zapravo, čudo svetog Januariusa preradili i pretočili u aluziju na ženski mesečni ciklus.

- To ni sam nisam znao. I vi zaista mislite da me je ta strepnja s kojom sam iščekivao vest onemogućila da reprodukujem reč ,,aliquis”?

- Mislim da je bez ikakve sumnje tako. Setite se kako ste reč podelili na a - liqiiis; setite se asocijacija: relikvije, likvidacija, tečnost. Da li da tome dodam i činjenicu da je sveti Simon, na kojeg su vas podsetile relikvije, prinet na žrtvu kao dete?

- Bolje nemojte. Nadam se da ove pomisli, ako sam ih zaista imao, nećete da shvatite previše ozbiljno. Ipak, priznaću vam da je

PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA j 17

ta dama Italijanka i da smo zajedno posetili Napulj. Ali, da sve to ipak nije samo puka koincidencija?

Prepustiću vama da zaključite da li sve ove veze mogu da se objasne ako pretpostavite da su slućajne, ali reči ću vam, ipak, da će vas svaki sličan prim er koji budete analizirali, dovesti do podjednako čudne „slučajnosti”.6 Postoje brojni razlozi zbog kojih cenim ovu analizu, za čije objavljivanje zahvalnost dugujem svom tadašnjem saputniku. Prvo, zbog toga što mi je u ovom slučaju dopušteno da koristim izvor kakav m i je inače nedostupan. Većinu primera poremećaja psihičke funkcije u svakodnevnom životu, koje sam ovde sakupio, bio sam prim oram da uzmem posmatrajući samog sebe. Nastojim da izbegavam korišćenje daleko bogatijeg materijala koji mi daju moji neurotični bolesnici jer se bojim zamerki da su spomenute pojave samo posledica i manifestacija neuroze. Za mene i za ciljeve kojima težim od posebne je važnosti kada neka meni nepoznata osoba, koja je nervno zdrava, pristane da postane objekat takvog ispitivanja. Ova analiza je značajna još i zbog toga što osvetljava slučaj zaboravljanja imena ljudi bez pojave zamena, potvrđujući moju gore navedenu tezu da pojavljivanje ili izostanak netačnih zamena ne predstavlja suštinsku razliku.7 6 Ova mala analiza u literaturi je izazvala mnogo pažnje i podstakla žive diskusije. Blojler je pokušao da pomoću nje matematički pokaže verodostojnost psihoanalitičkih tumačenja i zaključio da je ona verovatnija nego što su hiljade neosporavanih medicinskih „saznanja”; ipak, posebno mesto zauzima po tome što u nauci još ne postoji navika da se računa sa psihološkim verovatnoćama. (Das autistisch-undisziplinierte Denken in der M edizin und seine t)berwindung, Berlin, 1919.)

7 Ako se pažljivije posmatraju primeri Sinjoreli i aliquis, donekle se, kad je reč o zamenama, smanjuje suprotnost između analiza. Čini se da je i u drugom slučaju zaboravljanje propraćeno pojavom zamene. Kad sam kasnije upitao svoga saputnika da li mu je, dok se trudio da se seti reči koja mu je nedostajala, neka druga pala na pamet, rekao mi je da je u početku pokušavao da umetne ab u stih: nostris ab ossibus (možda nepovezani deo u a-liquis); a da

18 | SlGMUND FROJD

Ipak glavna vrednost prim era aliquis leži u jednom drugom detalju po kojem se on razlikuje od slučaja Sinjoreli. U prim eru Sinjoreli reprodukcija imena ometena je nizom misli koji je neposredno pre toga započet i prekinut, ali njegov sadržaj nije bio ni u kakvoj vezi sa novom temom u kojoj je bilo sadržano ime Sinjoreli. Između potisnute teme i teme sa zaboravljenim imenom postojao je samo odnos vremenskog dodira, što je bilo dovoljno da obe teme dođu u međusobnu vezu pomoću jedne spoljašnje asocijacije.8 S druge strane, u prim eru aliquis nema ni traga od nezamu se zatim reč exoriare izuzetno uporno nametala. Sa skepsom je dodao da je to očigledno zbog toga što je to prva reč u stihu. Međutim, kad sam ga zamolio da se usredsredi na asocijacije uz exoriare, naveo je egzorcizam. Ovo me je navelo da pomislim da je pojačanje reči exoriare u reprodukciji zapravo imalo značaj jedne takve zamene. Verovatno je došla kroz asocijaciju na egzorcizam, polazeći od imena svetaca. To su, ipak, finese kojima ne treba pridavati veliku važnost. (Vilson u svom članku The imperceptible Obvious, objavljenom u Revista de Psiquiatria, u Limi, januara 1922. godine, ističe da je pojačanje tog exoriare veoma važno za objašnjenje, jer je egzorcizam najbolja simbolična zamena za potisnutu misao o abortusu, odstranjivanju deteta kojeg se plaši.

Tu korekciju, koja nije na štetu tačnosti analize, prihvatam sa zahvalnošću.)

Izgleda sasvim moguće da pojava bilo kakve zamene u sećanju predstavlja konstantan - ili možda tek karakterističan i izdajnički znak - tendencioznog zaboravljanja, koje je motivisano potiskivanjem. Takva zamena može isto tako da postoji i kad se netačna imena ne pojavljuju; tada se ogleda u pojačanju elementa bliskom zaboravljenom pojmu. Baš tako je bilo u slučaju Sinjoreli: sve dok mi je ime slikara bilo nedostižno, vizuelno sećanje na ciklus fresaka i na njegov autoportret u uglu jedne slike bilo je izuzetno živo, čak mnogo intenzivnije nego bilo koje moje drugo vizuelno sećanje. U drugom slučaju pak, opisanom u članku iz 1898. godine, bio sam potpuno zaboravio ime ulice u stranom gradu, u kojem je trebalo nekoga da posetim, što mi je bilo neprijatno; međutim - kao za inat - broj kuće sam neverovatno jasno zapamtio, a pamćenje brojeva mi inače zadaje velike muke.

8 Nisam potpuno uveren da ne postoji unutrašnja veze između oba toka misli u slučaju Sinjoreli. Ako se brižljivo prate potisnute misli o temama smrti i seksualnosti, nailazi se ipak na jednu pomisao koja je u tesnoj vezi sa temom fresaka u Orvijetu.

PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA | 19

visne potisnute teme, koja je neposredno pre toga mogla da prvo obuzme svesno mišljenje, a zatim ga kao eho poremeti. Ometanje procesa reprodukcije ovde je poteklo iz unutrašnjeg sloja same dotaknute teme, tako što se javlja kao rezultat nesvesnog protivljenja želji iznetoj u citatu.

Sve se odvijalo na sledeći način: govornik je izrazio žaljenje što se sadašnjoj generaciji njegovog naroda oduzimaju prava i, kao Didona predskazuje da će se nova generacija osvetiti tiranima.

Ovde je on izrazio svoju želju za imanjem potomstva. U tom trenutku ga preseca kontradiktorna misao: ,,Da li zaista toliko žarko želiš da imaš potomstvo? To nije istina. Samo pomisli u kakvoj bi se neprilici našao kad bi sada primio vest da se možeš nadati potomstvu? Ne, ti ne želiš nikakve potomke - iako su ti potrebni za osvetu.” Ova kontradikcija se ostvaruje tako što, kao i u primeru Sinjoreli, stvara spoljašnju asocijaciju između jednog od svojih elementa ideacije i jednog elementa osporene želje, ali u ovom slučaju to se dešava na silu, zaobilaznim, naizgled veštačkim asocijativnim putem. Druga bitna podudarnost sa primerom Sinjoreli proizilazi iz činjenice da protivurečnost potiče iz potisnutih izvora i započinje mislima koje mogu da izazovu odvraćanje pažnje.

Toliko o razlici i unutrašnjoj srodnosti između ova dva obrasca za zaboravljanje imena. Upoznali smo jedan drugi mehanizam zaboravljanja, odnosno ometanje jedne misli unutrašnjom protivurečnošću koja potiče iz oblasti potisnutog. Ovaj proces ćemo u daljem izlaganju češće sretati i, siguran sam, lakše razumeti.

SADRŽAJ

ZABORAVLJANJE LIČNIH IM ENA...................................................... 5 ZABORAVLJANJE STRANIH R E Č I.................................................... 13 ZABORAVLJANJEIMENAI DELOVA REČENICE.......................... 20 O USPOM ENAM AIZ DETINJSTVAI USPOMENAMA „POKRIVALICAMA11.............................................. 49 OMAŠKE U GOVORU............................................................................ 58 OMAŠKE U ČITA NJUI PISANJU...................................................... 111 A) OMAŠKE U ČITANJU.............................................................. 111 B) OMAŠKE U PISANJU................................................................ 121 ZABORAVLJANJE UTISAKAI N A M E R A ...................................... 138 A) ZABORAVLJANJE UTISAKAI Z N A N JA ............................ 141 B) ZABORAVLJANJE NAMERA.................................................. 156 OMAŠKE PRI HVATANJU PREDMETA..........................................166 SIMPTOMSKE I SLUČAJNE RADNJE.............................................. 196 GREŠKE U SE Č A N JU .......................................................................... 222 KOMBINOVANE OM AŠKE................................................................ 234 DETERMINIZAM - VERA U SLUČAJISUJEVERJE - GLEDIŠTA .. 243