Bolovi u le|ima }e biti sve ve}i problem u narednim decenijama

Milioni qudi {irom sveta `ive sa bolovima u dowem delu le|a, ali re{avawe glavnih faktora rizika poput pu{ewa, gojaznosti i ergonomski prilago|enih radnih mesta moglo bi da obuzda ovaj trend, pokazuju istra`ivawa. Bol u dowem delu le|a je na prvom mestu me|u uzrocima invaliditeta u posledwe tri decenije.

Bol u dowem delu le|a je vode}i uzrok invaliditeta u svetu, sa preko 600 miliona qudi koji `ive sa ovim stawem. Ovo je jedan od kqu~nih zakqu~aka studije iz juna 2023. objavqene u ~asopisu The Lancet Rheumatology koju su vodile dr Xejmi [tajnmec, istra`iva~ javnog zdravqa sa Univerziteta u Va{ingtonu i dr Manuela Fereira, reumatolog, profesorka na Univerzitetu u Sidneju.

Sprovedena je sistematska analiza i obuhva}eni su podaci iz pribli`no 500 studija

Recept

objavqenih {irom sveta tokom 30 godina, kako bi se procenio globalni teret bola u dowem delu le|a, ra{~lawen po zemqama, godinama starosti, polu i ozbiqnosti. „Teret“ se odnosi na kombinaciju dva ~inioca – kolika je u~estalost bola u dowem delu le|a i do kakvih zdravstvenih problema dovodi.

Bol u dowem delu le|a je na prvom mestu me|u uzrocima invaliditeta u posledwe tri decenije. Bol u le|ima, me|utim, ma koliko se to ponekad ~inilo, nije ne{to {to nu`no mora da zadesi svakog od nas.

Rezultati ove studije su deo ve}eg projekta nazvanog Globalna studija o teretu bolesti, koji ima za ciq da kvantifikuje sve zdravstvene probleme na globalnom nivou.

Ukoliko bi se vi{e pozabavili sa tri glavna faktora rizika – gojaznost, pu{ewe i ergonomski prilago|ena pozicija na radnom mestu – teret bola u dowem delu le|a mogao bi da se smawi za 39 odsto, navode autori studije.

Pu{ewe je ranije bilo povezano sa o{te}ewem mikrocirkulacije ki~menih struktura, na primer, diskova i zglobova, kao i sa slabqewem kostiju. Ali istra`iva~i tako|e znaju da je pu{ewe ~esto povezano sa drugim faktorima `ivotnog stila,

Francuski Krompir

POTREBNO JE: n 1 kg krompira n 1 glavica crnog luka n 1 {argarepa, 1 jaje n 200 g slanine, bosiqak n 1 ~a{a kisele pavlake n so, mleveni crni biber n malo per{unovog li{}a

PRIPREMA: ukqu~uju}i fizi~ku neaktivnost, gojaznost i lo{ san, {to je sve povezano sa pove}anim rizikom od bolova u dowem delu le|a.

Krompir u qusci skuvajte pa ga oqu{tite i nasecite na kolutove. Luk isecite na re`weve, {argarepu na kolutove, a slaninu na tanku par~ad. Dno peka~a prema`ite uqem pa po wemu pore|ajte krugove krompira.

Re|ajte sa jednog kraja peka~a na drugi ukoso krompir, nekoliko re`weva luka, nekoliko kolutova {argarepe, slaninu pa ponovo krompir i tako dok ne utro{ite materijal.

Jaje umutite sa pavlakom pa time prelijte krompir. Od gore stavite malo per{unovog li{}a. Pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni dok krompir ne dobije hrskavu koricu.

Sli~no tome, gojaznost je povezana sa drugim faktorima nezdravog na~ina `ivota, a svi oni mogu pove}ati rizik od bolova u dowem delu le|a. Gojaznost je tako|e povezana sa pove}anim optere}ewem ki~menih struktura, {to ih predisponira na povrede i sistemski inflamatorni odgovor.

ZA[TO JE OVAJ

PROBLEM VA@AN

Na bol u dowem delu le|a uti~u mnogi faktori, ukqu~uju}i biolo{ke, socijalne i psiholo{ke. Anatomska slo`enost qudske ki~me zna~i da se u ve}ini slu~ajeva ne mo`e identifikovati jednostavan strukturni uzrok, kao {to je jedan zglob ili mi{i}, ~ak ni uz sofisticirano dijagnosti~ko snimawe.

To zna~i da se dijagnoze postavqaju uglavnom na osnovu prijavqenih simptoma. I dok je ve}ina slu~ajeva bolova u dowem delu le|a kratkotrajna, sa oporavkom u prvih {est nedeqa od po~etka bola, jedna tre}ina slu~ajeva }e postati uporna i mo`e trajati godinama. Ova upornost doprinosi zna~ajnom optere}ewu ovog stawa.

Kao deo pomenutog rada, izvr{ena je i procena koliko }e qudi u narednih 30 godna iskusiti bol u dowem delu le|a ukoliko se situacija ne promeni. Predvi|a seda }e skoro 843 miliona qudi {irom sveta `iveti sa ovim stawem. Problem bolova u dowem delu le|a ne}e nestati osim ako kreatori politike ne interveni{u.

Iako pol osobe ne odre|uje direktno rizik od bolova u dowem delu le|a, ovo stawe je mnogo ~e{}e kod `ena. Studija je otkrila da je ukupno 395 miliona `ena prijavilo bol u le|ima, u pore|ewu sa 225 miliona mu{karaca.

Ova neslagawa bi se mogla objasniti razlikama u navikama da se obrati za lekarsku pomo}, kao i dostupnosti zdravstvene za{tite mu{karcima i `enama.

LE^EWE BIQEM Origano, vi{e od za~ina

Origano je za~in bez kojeg bi pizza imala sasvim neprepoznatqiv ukus, ali ova biqka je i mnogo vi{e od toga. U narodu je poznata i kao vranilova trava, bakina trava, crnovrh i mravinac. Origano kao vi{egodi{wa biqka (divqa) raste u toplim brdskim predelima jugozapadne Evrope i Mediterana. Naravno, uzgaja se i u drugim, hlad- nijim, predelima planete, ali kao jednogodi{wa biqka.

Od anti~kih vremena origano ima i medicinsku primenu. Otac medicine, Hipokrat, ga je koristio kao prirodni antiseptik, ali i kao lek protiv bolova u stomaku i respiratornih bolesti. Nije ~udo {to ga Grci koriste protiv upale grla i dan-danas. Origano je bogat antioksidan- tima, u prvom redu polifenolima i flavonoidima. Pored blagotvornih polifenola, origano sadr`i i minerale: mangan, gvo`|e, kalcijum, ali i vitamin K. Dokazano je antibakterijsko delovawe, na mnoge vrste bakterija. Povoqno deluje na organe za varewe, disawe i na nervni sistem.

U prodaji se mo`e na}i kao su{eni za~in, kao sve` (mo`e se

Stope pojave bolova u dowem delu le|a tako|e se razlikuju u zavisnosti od toga koliko imate godina. Uobi~ajeni je mit da je bol u dowem delu le|a naj~e{}i kod odraslih radno sposobnih, ali u stvari stope su najve}e kod qudi u osamdesetim godinama. Starije odrasle osobe se ~esto zanemaruju kada je u pitawu zdravstvena nega.

Starije osobe sa bolom u dowem delu le|a imaju ograni~en pristup tretmanima koji podsti~u oporavak. Tako|e je mawa verovatno}a da }e se oporaviti od jakog bola i invaliditeta nego mla|i qudi sa istim problemom i skloniji su razvoju dugotrajnih, upornih simptoma i imaju pove}an rizik od padova.

[TA JO[ NIJE POZNATO gajiti u saksiji) i u obliku esencijalnog uqa. Uqe od origana (najvi{e 4%) obi~no sadr`i dva polifenolna jediwewa: karvakrol i timol, koji su najja~i prirodni antiseptici. Uqe divqeg origana je jo{ blagotvornije od uqa obi~nog (uzgajanog) origana, a mo`ete ga na}i i u biqnim apotekama i prodavnicama zdrave hrane.

Za one sa bolom u dowem delu le|a, potrebni su boqi i efikasniji na~ini za sanirawe ovog stawa. Studije pokazuju da mnogi trenutni tretmani ili uop{te ne deluju ili deluju vrlo malo. Tretmani uglavnom ukqu~uju lekove protiv bolova i neke hirur{ke procedure.

S obzirom na to da stotine miliona qudi `ivi sa bolom u dowem delu le|a, jasno je da je potrebno vi{e istra`ivawa da bi se identifikovale efikasne preventivne strategije, zakqu~uju autori studije.

SrpskiGlas

ODSTUPAWE, UZMAK

NEOSTVARQIVA

ZAMISAO (GR^.)

UDARAC U METU

TRPAK, GORAK

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

U PRIMENI ZNAK ZA ZAUSTAVQAWE STANOVNIK TOGOA PARALELA (GEOGR.) ENGLESKI PESNIK, TOMAS

NA[ BIV[I PIJANISTA, IVAN

ITALIJANSKI SLIKAR, TINTORETO

NOVAC U BANGLADE[U AMPER

TESLA KO[ARKA[KI TRENER SASLIKE

TEMPERATURA VAZDU[NI (GR^.) KOW ARAPSKE RASE

NOVAC U JU@NOJ AFRICI

BIV[I ITALIJANSKI FUDBALER, STEFANO

SRPSKA MLADA GLUMICA, OLIVERA

IZDAVA^KO

PREDUZE]E (SKR.)

VRSTA KO@NE BOLESTI, URTIKARIJA

JEDREWAK IZ 18. VEKA REOMIR

PREVI[E SITAN ILIJA ODMILA

DVAISTA SLOVA

DRUGI I PRVI VOKAL SASTOJAK BIQNIH MASTI

GRAD U SREDWOJ NORVE[KOJ RADIJUS

NEZASI]E NI UGQOVODONICI @ENAKOJA PERE VE[

NEPER PLATAPO SATU RADA

DRU[TVENI SEKTOR

^OVEK SA SMISLOM ZALEPO

PRARODITEQ POND

HOLANDSKA NOVINSKA AGENCIJA

14. SLOVO AZBUKE

BIV[I RUSKI FUDBALER, ANDREJ

MESTO U ISTO^NOJ BOSNI, KOD MILI]A NEMA^KI SLIKAR, GEORG

SLEDBENIK SEKTE BOGUMILA ENERGIJA SAVITI, POVITI

TAJNA BO@IJA SLU@BA (LAT.)

KOJI SE ODNOSI NAEP KOJI SE ODNOSI NARVAWE

VRSTA GOLUBA KULON DEO NEDEQE

20. I 28. SLOVO AZBUKE

KRU@NI POKRET, OBRTAJ

SITAN NOVAC, SITNI[

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: T, USTUK TASOVAC, UTOPIJA, VV, N, POGODAK, EA, DS, OPOR, KASTRERA, T, AERO, TINSET, RAND, PRESITAN, ERANIO, ALKENI, BACI], PRAOTAC, IP, KOPRIVWA^A, ANP, E, Q, EPSKI, AR[AVIN, VITI]I, GA]AN, C, R^, RUDI, OKRETAJ, SITNINA.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: PRODEKAN, RADIRAWE, ED, RENAN, ZOKI, GRA, AVATAR, D, PARANGAL, ONT, TALA, SKOTI, IL, LATITUDA, E, EMIRAT, NIK, PIVO, OVALI, AV, SERIJALI, TRIVALI].

PARTIZANSKI PILOT ^AJAVEC MORSKI GREBEN

VODORAVNO: 1. Zamenik dekana, 2. Slikawe iglom za gravirawe, 3. Eduard kra}e - Francuski filozof, @ozef Ernest, 4. Zoran odmila - Jezero u Kanadi, 5. Film Xejmsa Kamerona - Dama u {ahu (skr.), 6. Naprava za hvatawe ribe sa vi{estrukim udicama, 7. Ontario (skr.)Indone`anski ribarski brodi}, 8. Biv{i ameri~ki ko{arka{ Pipen - Auto-oznaka za Izrael, 9. Geografska {irina (lat.), 10. Oznaka za energiju - Oblast jednog emira, 11. Ameri~ki glumac Nolti -Alkoholno pi}e od je~ma i hmeqa, 12. Elipsasti tawiri - Apsolutna visina (skr.), 13. Televizijske emisije u nastavcima, 14. Srpska glumica, Vesna.

Sudoku

USPRAVNO: 1. Preoptere}enost poslom, 2. Srpsko `ensko ime - Otpadak pri tesawu drveta, 3. Osiguravaju}e dru{tvo (skr.) - Radnici u kartoteci, 4. Tonska skala (ital.) - Ekipa - Ameri~ka glumica Tajler, 5. U`i~ani - Odbojnost (gr~.), 6. Srpska slikarka, Olivera - Udru`ewe ratnih invalida (skr.) - Ameri~ki glumac Pa}ino, 7. Grad u Indiji - Italijanska glumica („Tre}i ~ovek“), 8. Srpski fudbalski trener.