Kraq mu~enik koji je poginuo za Jugoslaviju

Tekst testamenta kraqa Aleksandra je objavqen ve} 11. oktobra u Slu`benim novinama. Ali kasnije interpretacije otvarawa testamenta govore da je tom prilikom nastala rasprava izme|u kneza Pavla i Nikole Uzunovi}a koji je izrazio iznena|ewe zbog imena namesnika, jer je navodno postojao neki raniji kraqev testament sa imenima drugih li~nosti za namesnike. Knez Pavle je, uz podr{ku generala Petra @ivkovi}a, ovakav razgovor presekao rekav{i da je to posledwa kraqeva voqa i da postoji i drugi primerak istog teksta kod kraqice Marije.

Kraq Aleksandar je posle atentata progla{en mu~enikom koji je poginuo za Jugoslaviju.

Wegov doprinos ujediwewu je nesumwiv. Ali kada je trebalo novu dr`avu razvijati pokazalo se da uspe{an ratnik i komandant iz tri rata nije imao dovoqno sluha za slo`ene poslove oko razvoja jedne heterogene dr`avne zajednice. Mislio je da centralisti~kim upravqawem i ~vrstom rukom mo`e razre{iti slo`ene odnose me|u narodima, zaveden tvrdwom zaslepqenih idealista da je to jedan narod.

Pred kraj je i sam postao svestan da je li~na diktatura bila uzaludna, da je ona bila pogre{an na~in gra|ewa sna`ne i jedinstvene dr`ave. Patrijarh Gavrilo Do`i} je u svojim memoarima napisao da mu se kraq mesec dana pred pogibiju `alio da {estojanuarski re`im nije uspeo i da je nameravao da sti{a razbuktale politi~ke strasti izmenom dotada{weg dr`avnog programa. Taj nameravani zaokret osujetili su meci u Marseju.

Aleksandar je po{ao u Marsej u susret mecima koji su presudili i wemu i Jugoslaviji. Pred polazak za Marsej uputio je emisara Ivana [uba{i}a u Sremsku Mitrovicu u kojoj je tamnovao Ma~ek i poru~io mu da }e po povratku iz Marseja biti oslobo|en i da }e se sa wim, kao i sa ostalima akterima jugoslovenske drame o svemu dogovoriti. Ivan Me{trovi} je kasnije tvrdio da je ve} tada Aleksandar imao u vidu podelu Jugoslavije na dve polovine – srpsku i hrvatsku. Wegova li~nost i wegovo delo izaziva}e sve do danas mnogo kontroverzi, mnogo opre~nih ocena i mi{qewa: izvan Srbije ga smatraju za apsolutistu i diktatora koji im je ujediwewem podvalio jer je pod pla{tom Jugoslavije stvarao Veliku Srbiju, dok u Srbiji misle suprotno -- da je zaustavio {irewe i razvoj Srbije stvarawem ve{ta~ke tvorevine koja je bila ~ist proma{aj.

Aleksandrovi savremenici su ga, posle odu{evqewa nakon ratnih pobeda i uspe{nog ujediwewa, kovali u zvezde. Solunski proces je pretio da sru{i taj mit, ali tek posle ujediwewa, kada su po~ele nesuglasice i razmirice me|u politi~arima, u kojima se kraq postavqao kao vrhovni arbitar, po~ela je da opada wegova popularnost. [estoja- nuarskom diktaturom kraq je kona~no od sebe odbio mnoge koji su mu verovali i od wega o~ekivali da bude sto`er okupqawa i saradwe razli~itih politi~kih opcija.

Profesor Milorad Mile Pavlovi}, iako je bio blizak sa kraqem, u svojim bele{kama ga ne {tedi, naro~ito kada se bavi wegovim psiholo{kim profilom: „Uop{te, wegova sujeta bila je neograni~ena. Verovao je da je vi{i od svih ostalih koji su mu bezmerno laskali, {to je wega opijalo, pa je i verovao da je najboqe ono {to on smisli, {to su te udvorice koristile. Vera u sebe i u svoju mesijansku ulogu u stvarawu lep{e budu}nosti naroda, ta vera bila je najizrazitiji ose}aj koji je sve stavqao u zale|e.”

Aleksandar Kara|or|evi} je bio pravi asketa. Malo je jeo, malo spavao i mnogo pu{io. Kada je neposredno posle atentata u Marseju izvr{ena lekarska ekspertiza wegovog be`ivotnog tela prisutni su bili zapaweni stawem wegovog organizama. Nije imao ni 50 kilograma, a zakqu~ak je da je kraq ve} bio ozbiqno bolestan od kancera. Ina~e je bio sitne gra|e i naru{enog zdravqa jo{ od 1910, kada je jedva pre`ivo trbu{ni tifus i posle toga stalno patio od stomaka. @ustrih i nervoznih po- kreta, nije se {tedeo i tro{io je svoju energiju u tolikoj meri da je sa 46 godina, koliko je imao u trenutku atentata, izgledao kao starac. l U slede}em broju: Politi~ka terevenka ministra u Bequ

1822. - U ratu Gr~ke za nezavisnost gr~ka vojska pobedila turske snage kod Termopilskog klanca.

1878. - Zavr{en Berlinski kongres, na kom su evropske sile, Nema~ka, Austro-Ugarska, Rusija, Engleska i Francuska, uspostavile novi odnos snaga na jugoistoku Evrope. Revidiran Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske, Srbija i Crna Gora stekle me|unarodno priznawe i znatno pro{irile teritorije, a Austro-Ugarska dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.

1919. - Britanski vazdu{ni brod R34 sleteo u Norfolk i time zavr{io prvi let preko Atlantika, od Britanije do SAD i natrag. Putovawe trajalo 182 sata efektivnog leta.

Za razliku od svojih predaka koji su naj~e{}e bili praznih xepova, Aleksandar je u relativno kratkom vremenu svog vladawa stvorio ogromno li~no bogatstvo. Reklo bi se da je svoje finansijsko carstvo gradio spretnije i uspe{nije od dr`ave kojom je upravqao. Samo mesec dana posle kraqeve pogibije londonski list „Dejli mejl“ je napisao da je Aleksandar Kara|or|evi} najbogatiji ~ovek u Evropi.

Iako je jo{ pre pogibije kraqa Aleksandra bilo nekih naznaka da se sprema zaokret u dotada{woj politici nasilnog jugoslovenstva u korist ve}ih prava nacionalnih zajednica i wihovoj autonomiji, dolaskom Namesni{tva i kneza Pavla, kao i nove vlade na ~elu sa Milanom Stojadinovi}em ipak se nije odmah krenulo u tom pravcu. Stojadinovi} }e udru`ivawem svoje Jugoslovenske radikalne zajednice sa slovena~kim i muslimanskim strankama poku{ati da napravi svejugoslovensku politi~ku stranku kojom bi re{io hrvatsko pitawe“.

Ispostavi}e se da je to bio samo manevar jer je Stojadinovi}, udru`ivawem sa slovena~kim i muslimanskim strankama, pokazao da `eli da izoluje Hrvate, ali time je doprineo da Hrvatska seqa~ka stranka postane jedina politi~ka snaga Hrvatskoj, a wen vo|a Vladko Ma~ek neprikosnoveni vo|a hrvatskog naroda.

1930. - U glavnom gradu Urugvaja Montevideu po~elo prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu. U~estvovalo 13 timova, me|u wima jugoslovenski.

1941. - U Crnoj Gori podignut ustanak protiv italijanskog okupatora. Najve}i op{tenarodni ustanak u okupiranoj Evropi od po~etka Drugog svetskog rata

1943. - Pobedom sovjetske vojske okon~ana kqu~na faza Kurske bitke u Drugom svetskom ratu, najve}e tenkovske bitke u istoriji, u kojoj je u~estvovalo oko 6.000 tenkova. Nemci izgubili 2.900 tenkova, poginulo i raweno najmawe 230.000 vojnika.

1975. - Iz Kejp Kanaverala u Floridi lansiran ameri~ki svemirski brod Apolo, koji je u~estvovao u prvoj sovjetsko-ameri~koj misiji u svemiru.

1977. - Zbog nestanka struje Wujork bio u potpunom mraku. Policija potom uhapsila 3.000 pqa~ka{a.

1985. - Na stadionima u Londonu i Filadelfiji istovremeno odr`ani humanitarni rok koncerti Live Aid, koje je organizovao Bob Geldof za pomo} gladnima u Africi. Prikupqeno vi{e od 60 miliona dolara, a TV prenos koncerata pratilo je oko 1,5 milijardi gledalaca.

1985. - Sovjetski atleti~ar Sergej Bubka postigao svetski rekord u skoku motkom, kada je u Parizu presko~io {est metara.

1995. - Na Cetiwu pred oko 300 vernika progla{ena autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, koju nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.

2000. - Policija UNNMIK-a saop{tila da se tokom prvih {est meseci 2000. u regionu Kosova desilo vi{e 1.900 incidenta, da je ubijeno vi{e osoba i da je izvr{eno niz kriminalnih radwi, kao {to su napadi, otmice, silovawa...

Dok sam i{~itavao primarne izvore za potrebe pisawa kwige „Tesla: Duhovni lik”, imao sam prilike da se li~no uverim u ono {to su gotovo svi Teslini biografi u mawoj ili ve}oj meri uo~ili u wegovoj li~nosti, a to su izrazite „oscilacije” (neretko i protivre~nosti) u raznim temama, pi{e za beogradsku „Politiku“ Dr Oliver Suboti}.

Ipak, primetio sam da postoji nekoliko tema u kojima, slikovito re~eno, ne postoje „sinusoide” i izra`ene „amplitude”, ve} iskqu~ivo „linearna funkcija”. Jedna od tih retkih tema gde Tesla pokazuje jasnu konstantu u stavovima je odnos prema srpstvu, Kraqevini Jugoslaviji i Kraqevskom domu Kara|or|evi}a.

Nikola Tesla je tokom ameri~kog perioda svog `ivota postao izrazit kosmopolita, ostav{i istovremeno srpski patriota. Tokom ameri~kog perioda se formirao i kao ube|eni srpsko-jugoslovenski monarhista, te je poput ve}ine srpskih intelektualaca tog vremena vatreno podr`avao koncept Kraqevine Jugoslavije i bio veliki po{tovalac kraqevske loze Kara|or|evi}. To po{tovawe se ve} mo`e uo~iti u dostupnim dokumentima iz perioda Prvog svetskog rata, kada on izra`ava divqewe podvizima srpske vojske predvo|ene svojim nezaboravnim vo`dom, kraqem Petrom Prvim Oslobodiocem. Tako, povodom inicijative jeromonaha Nikolaja Velimirovi}a iz 1915. godine, da zajedno sa Mihajlom Pupinom i Pajom Radosavqevi}em potpi{e „Vidovdanski proglas” i pozove Srbe u SAD da pomognu svojim sunarodnicima na Balkanu, Tesla iznosi stav da bi taj apel ameri~ki Srbi najpre poslu{ali ako bi ga potpisala dva srpska kraqa: Petar Kara|or|evi} i Nikola Petrovi}.

Li~nost u kraqevskoj lozi Kara|or|evi}, koju je Tesla posebno izdvajao, bio je kraq Aleksandar, koji ga je odlikovao Ordenom Jugoslovenske krune prvog stepena 1931. godine. Kraqa Aleksandra je do`ivqavao kao vladara koji je uspeo da napravi sna`nu dr`avu (Kraqevinu Jugoslaviju) i ujedini tri balkanska naroda (Srbe, Hrvate i Slovence). U svom posmrtnom slovu Kraqu Mu~eniku, objavqenom 1934. godine u „Wujork tajmsu”, Tesla ovako