Lo{ san mo`e da nam skrati `ivot i „razboli“ srce

Istra`iva~i sa Univerziteta u Sidneju u Australiji i Univerziteta Ju`ne Danske sproveli su studiju o snu kod 308.683 ispitanika, oba pola, koji su bili u sredwim godinama. Nova studija po prvi put ukazuje da lo{e navike spavawa skra}uju `ivotni vek osobe. Kada nam fali san ugro`ene su nam vitalne funkcije organizma i mnogo te`e funkcioni{emo tokom dana.

Studija je otkrila da su poreme}aji spavawa povezani sa disawem, zdravqem srca, dijabetesom i ozbiqnim hroni~nim dijagnozama.To ukazuje da nedostatak sna ne izaziva samo ose}aj umora u na{em telu, ve} niz drugih problema. Malo sna uti~e i na na{u sposobnost da se nosimo sa stresovima. U studiju su bili ukqu~eni klini~ki poreme}aji spavawa, kao {to su nesanica i poreme}aji disawa, kao i niz drugih problema vezanih za spavawe, hrkawe, pospanost tokom dana, na~in i vreme spavawa, kao

Posni Recept

POSNE [PAGETE BOLOWEZE

POTREBNO JE: n 1 glavica karfiola, n 2 {argarepe, 1 crni luk, n 150g belih {ampiwona, n 150g braon {ampiwona, n 3 ~ena belog luka, n 200g mlevenih oraha, n 500ml paradajz pelata, n so, biber, origano, n 1/2 ka{i~ice meda, n posne {pagete, bosiqak.

PRIPREMA: i vreme odlaska na spavawe.

U multipraktik stavite karfiol, {argarepu, pe~urke, crni i beli luk, pa sve sitno sameqite. Mleveno povr}e sipajte na zagrejan tigaw i ostavite da se lagano dinsta dok ve}ina te~nosti ne ispari.

Sameqite i orahe, pa ih dodajte ostalom povr}u i za~inite po ukusu. Nalijte paradajz, dodajte med, pa ostavite da se kr~ka jo{ 15 minuta.

Poslu`ite uz posnu testeninu.

Dva naj~e{}a poreme}aja spavawa vezana za disawe razmatrana su u studiji koja je prou~avala centralnu i opstruktivnu apneju tokom sna.

[TA JE STUDIJA OTKRILA

Analiza je otkrila da su poreme}aji spavawa u vezi sa disawem povezani sa skra}ivawem `ivotnog veka i zdravqa srca za oko 7 godina.

Kod qudi koji su lo{e spavali, naro~ito kod ispitanika `enske populacije u okviru studije otkriveno je da je poreme}aj spavawa skra}uje zdravqe srca za 7,32 godine. Kod mu{karaca zdravqe srca skra}uje se za 6,73 godine.

„San je vi{edimenzionalan i slo`en, pa je preporuka na{e studije holisti~ki pristup problemu, a ne da se diskusija ograni~ava samo na trajawe sna“, rekao je koautor studije prof. Emanuel Stamatakis.

Autori studije se nadaju da }e ohrabriti kardiologe i druge lekare da pokrenu temu kvaliteta sna, kao i rada na re{avawu problema koji mogu dugoro~no uticati na zdravqe srca.

UTICAJ LO[EG SNA

NA DNEVNOM NIVOU

„Osim dugoro~nih efekata na zdravqe, lo{ san mo`e uticati na svakodnevni `ivot qudi na mnogo na~ina. Preumornost pove-

}ava rizik od nesre}a zbog sporijeg vremena reakcije i gubitka pa`we“, rekao je dr Xonatan Sedernes, specijalista za san sa Univerziteta Upsala u [vedskoj, koji nije bio ukqu~en u studiju.

„Pored toga, nedostatak sna mo`e degradirati svakodnevne fizi~ke performanse osobe, naru{iti metaboli~ku funkciju i podsta}i upalu“, dodao je doktor.

Lo{e raspolo`ewe, razdra`qivost i nemogu}nost koncentracije su tako|e odlike nedovoqnog sna.

„Svi mi s vremena na vreme patimo od lo{eg sna, ali kada to postane hroni~no, to mo`e da postane ozbiqan problem o kome treba da brinemo i potra`imo stru~nu pomo}“, rekao je dr Xonatan Sedernes.