cena 59 din.
Broj
49
Jun
2013 www.zdravzivot.com
´ terapeut Nataša Delic, i joga instruktor: Prepoznajmo dinamiku svog samoodr�anja Nagradena Nobelovom nagradom a potom sakrivena
ISTINA O RAKU ... i menstrualni ciklus
Tema broja:
KRAVLJE MLEKO
OTROV ILI LEK?
Prirodna medicina
Ko je Brus Lipton i šta je to – biologija verovanja
+
Makrobioticki saveti
Zdraviji recepti
Zdravija ishrana za pocetnike
U c�emu je slic�nost izmedu Indijanaca, Aborid�ina, Grenlandana i nas Junske preporuke Georgija Nazarova
Ja ne pijem kravlje mleko! Mada (dubokim poštovanjem) verujem slavnoj ajurvedi, ne samo da kravlje mleko nije otrov, nego i da je lekovito (ako ga, savetuje ajurveda, pijemo za nevidela, odnosno – od sumraka do svitanja, i pride činimo još neke obavezne procedure) ipak ne želim da ga pijem. Ali, bez želje da polemišem sa bilo kojim od cenjenih ajurvedskih stručnjaka, moje misli o kravljem mleku baš i nisu usmerene samo na njegovu potvrđenu drevnu ulogu, nego i na ono što se s njim, naročito u poslednjih pola veka, dešava. A dešava se da nam baš i nije do istine o tome. Poput nedavne sage o aflatoksičnim namirnicama, a zapravo neslanim sprdačinama nadležnih, igrama i igricama sa (zakonskim) (ne)dozvoljenim granicama ovih vrlo toksičnih supstanci. Zapravo, kad smo uopšte kod istine o hrani, nama je do te istine, ruku na srce, veoma malo stalo. Jer da je drugačije, ne bi organska npr. hrana bila skuplja, nego jeftinija. Kako? Pa valjda bi svaka normalna država našla načina da svojim merama obezbedi besplatnu sertifikaciju organske, tj. zdrave hrane, kao što bi svaka čestita vlada one koji proizvode toksične namirnice opteretila dodatnim nametima zbog trovanja stanovništva. A pošto se na tom planu ništa ne dešava, i niko ništa ne rešava, sledi (logičan) zaključak: nama do toga i nije stalo. Istom logikom, ni do istine o mleku nam baš mnogo i nije stalo... Ne navijajući ovde za – uglavnom makrobiotičke i veganske – teorije o kravljem mleku kao jednoj od belih smrti, ne lobirajući za sojine i slične zamene za primarnu teleću hranu, naprosto želim da bacim svetlo na očiglednu tržišnu nameru da se akcidentalna priroda ovog proizvoda koji je, jelte, priroda odredila za kravlje bebe, neprestano gura pod tepih, a u prvi plan se stavlja, sa sve naučnim verifikacijama, izanđala tvrdnja o kravljem mleku kao najzdravijoj namirnici. Elem, emotivnost veze između deteta u nama i mleka kao namirnice centralno je mesto majstora tržišnih špekulacija. Dete u nama celoga života žudi za onom toplinom kojom je dočekano pri dolasku na ovaj svet, onom slatkoćom koju je osetilo na svojim usnama pri sisanju tog nektara iz majčine dojke. Tom detetu tržište ume da udovolji. Tom (razmaženom) detetu nije teško ni skloniti istinu koja stoji na putu ka željenoj toplini i slatkoći. Tom detetu do istine nije mnogo ni stalo. Njemu treba dobro znano uživanje. E u tom grmu leži zec kojeg, eto, nemojte nam zameriti, želimo da izvučemo na videlo. Dakle, sve i da smo zakleti poklonici ajurvedske životne filozofije, pa samim tim i odnosa prema kravljem mleku kao prema (teorijski) ponajzdravijoj namirnici, hajde da načas ono drago dete u sebi pustimo da se igra nečim drugim, a da mi lepo razmislimo o načinu kako danas žive „kravice“ koje na (industrijskim farmama) daju (bolje reći kojima otimaju) mleko... Pa tako sledi pitanje, da li verujemo da je svakodnevni život takve nedužne dojilje, u kojem sve vrvi od neprirodnih elemenata (tzv. koncentrisana hrana, hormoni, antibiotici...), dobra osnova da iz njenog vimena potekne nešto zaista vredno onih epiteta koje o drevnoj ajurvedskoj lekovitoj namirnici pisaše Vede? I šta sad?, upitaćete vi. Pa evo... Ako imate sopstvenu kravu, a volite njeno mleko, darujte joj dostojanstven život, poput onog kakav ima u ajurvedskoj Indiji, npr. gde je - sveta životinja. Ako je nemate, a znate nekog ko je ima i prema njoj postupa kao prema dostojanstvenom živom biću – i ako baš volite mleko - primenjujte ajurvedu. A ako nemate ni tu mogućnost, onda, šta reći osim, pozitivne misli u sebe i - nek vam je Bog na pomoći. U to ime, Živeli! G.K. urednik@zdravzivot.com Časopis “Živeti zdravije...” 11000 Beograd, Braće Miladinov 10 e-mail: redakcija@zdravzivot.com Telefoni: 011/38-36-436, 065/22-66-402 Radno vreme, radnim danima, od 9 do 16č. Izdavač: Macrobiotic prom, Beograd Gl. i odg. urednik: Goran Kojić; Dizajn: Saša Milovanović Lektor: Goran Bojić Stručni saradnici: prof. dr Staniša Stojiljković, dr Slobodanka Babić, dr Nina Bulajić, Vladimir Čobić, Ljiljana Stefanović, prof. dr Vladimir Jorga, Marina Mlinarić
Štampa: Politika A.D., Beograd Marketing: Agencija „IEA”, Beograd Distribucija: Global press, Beograd; Macrobiotic prom, Beograd U časopisu nećemo objavljivati oglase i PR tekstove koji nisu u skladu sa uređivačkom koncepcijom.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 614 ZDRAVIJE : vaš informator za zdravije življenje / urednik Goran Kojić. - [2009], br. 1- . - Zemun (Palmira Toljatija 64/29): Macrobiotic prom, [2009]- (Beograd : Politika A.D.). - 26 cm Mesečno. Varijantni naslov od br. 16 (2010) Živeti zdravije ISSN 1821-1712 = Zdravije COBISS.SR-ID 167413260
zdravije
za početnike
Kako napraviti ukusan i zdrav doručak za 5 minuta?
„Zeleni sok“ i hrani i leči M
nogi su u žurbi, gužvi, realnom nedostatku vremena. Naročito ujutro. Pa jedu na brzinu, hranu koja je lošeg kvaliteta i to se loše odražava na organizam. Imamo predlog za one koji žive tako... Jutro nije vaš omiljeni deo dana? Niste jedini. Za mnoge od nas jutro znači rano ustajanje, žurbu na posao, spremanje dece u školu ili vrtić... Uz sve to, potrebno je napraviti nešto za doručak. Da bude lagano, fino i - po mogućnosti - zdravo. Uz nedostatak vremena to je skoro nemoguća misija. Na sreću, nekoliko hiljada ljudi u svetu su već rešili ovaj problem. Za doručak piju ukusan frape od zelenog lisnatog povrća i voća, koji se inače zove "green smoothie" ili zeleni kašasti sok. Zeleni kašasti sok je lagan i zdrav. Zavoleće ga svi članovi vaše porodice, a gotov je za samo 5 minuta.
Zeleni kašasti sok - šta je to? Viktorija Butenko, autor knjige "Zeleno za zdravlje", smatra da je zeleno lisnato povrće savršena hrana za čoveka. Zeleno povrće je puno vitamina, minerala, vlakana, hlorofila i aminokiselina, koji su osnovni sastavni delovi proteina. To je sve što nam je potrebno za zdravlje. Ali pojesti sirovo povrće nije tako lako - da bismo došli do njegovih vrednih sastojaka, potrebno ga je dobro sažvakati. Osim toga, zbog specifičnog ukusa, teško je pojesti mnogo povrća u sirovom obliku. Zbog toga Viktorija je napravila eksperiment koji je postao pravo otkriće u svetu ljubitelja zdrave hrane. Viktorija je odlučila da "prikrije" miris zelenog lisnatog povrća mirisom voća i umuti sve to u blenderu da bi dobila ukusan i lagan frape. Zahvaljujući njenom otkriću, sada možete uživati u ukusnom obroku koji neverovatno dobro deluje na zdravlje.
Zeleni kašasti sok je ... • ukusan i lagan • pun vitamina, minerala i vlakana • brzo se priprema • mogu ga piti svi članovi porodice • poboljšava izgled kože, kose i noktiju • daje potrebnu energiju i osveženje • podstiče prirodno mršavljenje • poboljšava raspoloženje • daje telu sve neophodne nutrijente • deluje preventivno protiv starenja ćelija i karcinoma • normalizuje varenje • poboljšava pamćenje, bistrinu uma i koncentraciju
Da li je zdravo - mešati voće i povrće? Možda ste čuli od nekog da kombinovati voće i povrće nije zdravo. Znate li zašto? To je zato što je voće lako svarljivo, dok većina povrća sadrži skrob, koji se vari duže. Zbog kombinovanja takvih nekompatibilnih namirnica hrana duže ostaju u želucu, što može izazvati fermentaciju, nadutost, gasove i ponekad zatvor. Ali od ovog pravila postoji jedan izuzetak, a to je zeleno lisnato povrće. Ono ne sadrži skrob i može se bez problema kombinovati ne samo sa voćem, nego i sa bilo kojom drugom vrstom hrane. Viktorija Butenko piše da bi zeleno lisnato povrće trebalo svrstati u jednu posebnu kategoriju. Stručno gledano, to čak i nije povrće. "Zbog toga što ga smatraju povrćem, mnogi ljudi pogrešno primenjuju na zeleno lisnato povrće ista pravila koja se odnose na skrobno povrće. Zeleno lisnato povrće je jedina hrana koja se lako vari u kombinaciji sa bilo kojom drugom vrstom hrane. Zeleno lisnato povrće podstiče stvaranje digestivnih enzima i alkalizuje organizam, što je veoma bitno." Zbog toga, bez brige uživajte u vašoj čaši zelenog frapea od voća i povrća •
4
Recepti Koliko god vam se činilo čudnim pripremanje frapea od sirovog povrća i voća, jednostavno prevaziđite svoju sumnju i krenite u pripremu ovog zdravog napitka. Već nakon jedne šolje zelenog soka postaćete "zavisni" od ovog ukusnog i hranjivog frapea. Za pripremu zelenog soka trebaće vam dobar blender, nikako ga nemojte pripremati štapnim mikserom. Najbolje je koristiti ekološki gajeno voće i povrće. Započnite izradu zelenih frapea ovim jednostavnim receptom: 1 banana 300 ml vode 100 g šumskog voća (svežeg ili smrznutog) 2-3 lista spanaća 1 kašičica smeđeg šećera ili javorovog sirupa (opcionalno) Sve sastojke naspite u blender i meljite 1-2 minute. Sok popijte odmah, malim gutljajima. Ova količina soka je dovoljna za 1 obrok za jednu osobu. Sa ovim receptom jednostavno ne možete pogrešiti: ima odličan ukus, zavoleće ga i deca. Šumsko voće možete zameniti bilo kojim drugim voćem (osim lubenice i dinje), spanać – keljom, salatom ili drugim zelenim lisnatim povrćem. Eksperimentišite! Nemojte stati na jednom receptu. Isprobajte i druge recepte, da biste okusili bogatstvo ukusa svežeg voća i povrća. Salata Za ove recepte možete koristiti bilo koju vrstu salate: kristalnu, putericu, endiviju itd. Priprema je ista: ubacite sve u blender i meljite dok ne dobijete glatku smesu. Frape od borovnica i salate 1 mala glavica salate, narezana na kocke 1 zrela banana 1 čaša borovnica, svežih ili smrznutih 1/2 čaše mangoa 1 i 1/2 čaše vode Frape od trešanja i salate 1 mala glavica salate, narezana na veće kocke 1/2 čaše borovnica 1/2 čaše mangoa 1/2 čaše trešanja bez koštica 1 i 1/2 čaše vode Frape od salate i jagoda 1 čaša jagoda 2 banane 1/2 glavice salate 1 i 1/2 čaše vode Spanać Spanać ima najblaži ukus od svih vrsta zelenog lisnatog povrća. Zbog toga, ako ste novi u pripremi zelenih frapea, pogotovo ako imate decu - započnite sa spanaćem! Započnite sa 1-2 pregršti spanaća. Kada se naviknete, povećajte tu količinu do 4-6 pregršti.
Čokoladni frape sa spanaćem 1 velika banana 150 - 200g svežeg spanaća 2 urme, bez koštica 1 čaša borovnica 1 lašika kakaoa u prahu 5 kockica leda 1 i 1/2 čaše vode Tropski frape sa spanaćem 1 velika banana 1/4 avokada 150g svežeg spanaća 3/4 šolje ananasa 3/4 šolje mangoa 1 kašika kokosovog mleka (opcionalno) 1 kašika agava sirupa 1 i 1/2 čaše vode Spanać sa borovnicama i jagodama 1 velika banana 1 čaša borovnica 1/2 čaše jagoda 150g spanaća 1 i 1/2 čaše vode Kupus Mogli biste pomisliti da frape od kupusa ima odvratan ukus. Ne biste bili u pravu. Pripremite frape neverovatnog ukusa i boje uz pomoć ovih jednostavnih recepata. Kod pripreme sokova sa kupusom, najpre sameljite u blenderu kupus i vodu. Zatim dodajte ostale sastojke i meljite još 1-2 minuta. Pink frape sa kupusom 3-4 čaše zelenog kupusa, narezanog na kocke 1 1/2 banane 1 čaša jagoda (svežih ili smrznutih) 1/2 čaše malina (svežih ili smrznutih) 1-2 kašike javorovog ili agava sirupa 2 kockice leda 1 i 1/2 čaše vode Čokoladni smoothie sa kupusom 1-2 čaše kupusa 1/2 čaše badema 7 urmi bez koštica 1 kašika javorovog sirupa 1 i 1/2 kašike kakaoa u prahu 1 čaša vode 7 kockica leda 1 banana Frape od kupusa sa kupinama 3-4 čaše zelenog kupusa 2 banane 1 čaša kupina 1 čaša borovnica 1 kašika javorovog ili agava sirupa 4 kockice leda 2 čaše vode
zdravije
za početnike
"Dobre" masti nisu za kuvanje “Dobre” esencijalne masne kiseline se gube prilikom zagrevanja. Zbog toga ulja bogata nezasićenim omega 3 i omega 6 masnim kiselinama ne bi trebalo koristiti za pečenje ili prženje. Ova "dobra" ulja, u koja spadaju maslinovo, laneno, susamovo, bundevino, mnogo je bolje koristiti kao prelive za salate, za mariniranje, sosove, ali ih možete i mešati sa obranim mlekom, puterom,
sojinim, pirinčanim mlekom, tofuom, senfom, miso pastom. Njima možete, takođe, prelivati već skuvana topla jela (paste, povrće kuvano na pari…) pre serviranja. Iako se neka nerafinisana ulja mogu koristiti i za kuvanje, zagrevanjem se obično izgubi njihov specifičan ukus i aroma. Za termičku obradu bolja su rafinisana ulja, jer imaju višu temperaturu dimljenja •
Šta fali vodi? Deca često, pogotovo leti, popiju veliku količinu tzv. "sokova" tokom dana, jer roditelji misle da "obična" voda nije dovoljno dobar napitak. Međutim, da li ste primetili sledeće: kada pijemo sokove sa veštačkom aromom (a ponekad i čajeve sa veštačkom aromom, pogotovo one sa "šumskim plodovima"), da mokraća promeni boju i poprima miris soka, odnosno čaja koga smo popili? To govori da naš organizam nije u stanju da preradi hemikalizovane napitke. Čak je i voda iz česme bolja od ovoga. A ako se deci baš pije neki "sok", za tople letnje dane kada se mnogo znoje, možete im napraviti sledeći napitak: u čaši vode rastvorite kašičicu meda i naspite kašičicu jabukovog sirćeta. Osim što je zdrav, ovaj prirodni napitak sjajno nadoknađuje elektrolite koji se gube intenzivnim znojenjem u toplim danima •
Pažljivo sa folnom kiselinom Folna kiselina, (vitamin B9), neophodna je za izgradnju novih ćelija u organizmu, od velikog je značaja za formiranje crvenih krvnih zrnaca, potpomaže metabolizam proteina, pomaže u odbrani od anemije, u prevenciji urođenih anomalija (nedostatak folne kiseline kod majke može dovesti do urođenog neurološkog defekta kod deteta). Dovoljan unos folne kiseline faktor je prevencije od depresije. Namirnice bogate folnom kiselinom su zeleno lisnato povrće (spanać, zelena salata), brokoli, šargarepa, pasulj, grašak, pšenične klice, integralne žitarice... Ali, ovaj vitamin je veoma osetljiv i lako gubi svoja svojstva u toku kuvanja i stajanja namirnica. Zato je najbolje da zeleno lisnato povrće i šargarepu kratko kuvate na pari, a integralne žitarice, ako ste u mogućnosti, sami meljete u brašno radi pripreme hleba •
6
živetizdravije Birajte organsko Danas, i u poslednjih 50-ak godina, u poljoprivredi se radi masovnije proizvodnje i veće zarade koriste brojni hemijski preparati radi zaštite prozvoda i poboljšanja roda. Bez obzira na obilje koje donosi, sve to, nažalost, umanjuje kvalitet samih proizvoda i njihovu hranljivu vrednost. Prema nekim istraživanjima, današnja jabuka, i neki drugi plodovi, imaju manje hranljivih sastojaka nego isti ti plodovi pre 30 ili 50 godina. Osim toga, prema nekim računicama, sa konvencionalno gajenim poljoprivrednim proizvodima čovek godišnje u proseku sa hranom unese nekoliko kilograma (!) pesticida u organizam. Mi ne možemo da znamo ni koliko je prskan određeni proizvod, ni čime je tretiran, ni kako je gajen, u kakvoj zemlji, sa kakvom vodom je zalivan itd. – a samim tim ni kakve sve supstance i otrove može da ima u sebi. Zato je uvek mudro da potražimo neprskano ili organski gajeno voće, povrće i žitarice •
Nadoknadite kalijum i natrijum Sa povećanim temperaturama i znojenjem, gubimo više natrijuma i kalijuma iz organizma. Oba su ova minerala važna, i treba ih nadoknaditi. Banana je, na primer, veoma bogata kalijumom koji je potreban svima koji vežbaju. Manjak kalijuma dovodi do malaksalosti, glavobolja i slabih refleksa. Najbolji prirodni izvori kalijuma, pored banana, su paradajz, narandže, krompir, dinja, listovi nane, seme suncokreta. A što se tiče natrijuma, čak i oni koji inače izbegavaju so, treba da je više unose kad se znoje. Ako izbegavate rafinisanu so, verovatno ste u pravu, jer ona sadrži samo natrijum-hlorid i jod. Ali, nema razloga da izbegavate prirodne soli, kao što je na primer himalajska, koja pored natrijuma, kalijuma i magnezijuma sadrži još 82 različita elementa - praktično sve koje i ljudsko telo •
...u junu
A šta mislite o odlasku na posao biciklom? Savetuje: Georgij Nazarov, naturolog www.georgijnazarov.com
P
redlažem da razmislite da u svoj redovan sistem života uvedete neku vrstu treninga. Da li će to biti intenzivno svakodnevno pešačenje, neki fitnes trening, joga, pilates, ili nešto drugo, kvalitetno, za šta se opredelite, ali će svako od pomenutih vežbanja dati sjajan rezultat, a sve u svrhu dužeg i kvalitetnijeg življenja. Svakog dana postaje sve toplije, a čim postaje toplije, potrebno nam je i manje hrane, tako da možemo sasvim lepo funkcionisati sa znatno manjim količinama hrane. Nažalost, kod mnogih od nas želudac je prerastegnut i previše hrane može da stane u njega. One dve šake o kojima se nekada pričalo kao o veličini želuca, tj. količini hrane koja nam je potrebna, mislim da kod većine nas danas ne daju pravu sliku. I da ne zadovoljavaju naše potrebe. A kad kažem potrebe, onda ne mislim na stvarne potrebe organizma, nego naše gurmanske potrebe. Hajde da razmislimo kako da zaista poštujemo zakone prirode i da se potrudimo da polako vratimo količinu hrane u normalu, a samim tim neće dolaziti ni do stalnog prerastezanja želuca, želudac će vratiti svoj normalan oblik i volumen, a tada ćemo koristiti i mnogo realnije količine hrane. Naravno, treba povesti računa da to bude i kvalitetnija hrana. Na primer, da uključimo presnu salatu uz svaki osnovni obrok. Potrebno je i da koristimo integralne namirnice, proizvode bez kvasca, kao i da ne grickamo svakog minuta, nego da imamo jasno određeno vreme kada koristimo hranu. Potrebno je i da povedemo računa da koristimo zdravije napitke. I to obavezno na prazan stomak, ali i tako da uvažimo pauzu između dva osnovna obroka. Važno je da ne koristimo tečnost odmah nakon obroka, jer u tom slučaju razblažujemo želudačnu kiselinu i onemogućavamo kvalitetno varenje. Ukoliko smanjimo količinu soli u ishrani, a još bolje i da je isključimo, jer možemo uneti sasvim dovoljno soli kroz prirodne namirnice, poput salate, naročito peršun i alge, mi ćemo znatno smanjiti nekontrolisanu žeđ. Jednostavno, neće više biti potrebe da stalno pijemo tečnosti, da se nalivamo, a samim tim i da zadržavamo previše tečnosti u organizmu, otežavajući rad srca itd. Jednostavno ćemo unositi mnogo realnije količine tečnosti, onoliko koliko nam je zaista potrebno. Lepo je vreme. Pa evo i jednog predloga za vas. Zašto ne biste išli na posao biciklom? To će vam čak uštedeti i dosta vremena, novca, a i živaca. Sami ćete raspoređivati svoje vreme, dolazićete na posao odmorni, sveži, a ako je potrebno da se i presvučete, u većini slučajeva je i to izvodivo, tj. nije neki problem. A dobrobiti su ogromne. Sve to sa biciklom može uneti svežinu u naš život i može biti neprocenjivo zadovoljstvo •
zdravije
priče
Da li je zaista tako teško učiniti dobro delo?
A njoj je ostalo još malo... Svakoga dana možemo da učinimo mnogo dobrih dela. Ali nam ipak brojna promaknu. Ovo je priča o jednom divnom dobrom delu, koje bi u sveopštoj jurnjavi malo kome palo na pamet. Jer, većina ima – „pametnija posla“.
S
tigao sam na adresu i svirnuo. Posle nekoliko minuta čekanja, ponovo sam pritisnuo sirenu. Kako mi je to bila poslednja vožnja u smeni, pomislio sam da bih mogao da odem, ali sam parkirao auto, izašao iz njega, došao do vrata i pozvonio. "Samo trenutak!", čuo sam krhki, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu. Posle poduže pauze vrata su se konačno otvorila. Ispred mene je stajala malena žena, od oko devedeset godina. Nosila je šarenu haljinu i kapu s tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz četrdesetih. Pored nje je bila najlonska kesa. Stan je izgledao kao da već godinama niko u njemu nije živeo. Sav nameštaj je bio prekriven čaršavima. Nije bilo satova na zidu, nikakvih šolja ili drugih stvari na stolićima. U uglu je bila kartonska kutija u kojoj su se nalazile fotografije i stakleni predmeti. "Možete li da ponesete moju kesu do kola?", upitala me je. Odneo sam kesu i vratio se da joj pomognem da i ona dođe do kola. Uhvatila me je za ruku. Hodali smo polako. Stalno mi se zahvaljivala na ljubaznosti. "Nema na čemu", odgovorio sam, "Samo
se prema Vama ponašam onako kako bih želeo da se ljudi ponašaju prema mojoj majci". "Ti si tako dobar mladić", rekla mi je. Kad smo došli u kola, rekla mi je adresu i pitala da li bih mogao da je provezem kroz grad. "Nije to baš najkraći put", rekao sam joj. "Meni se nikud ne žuri, idem u starački dom", rekla je. Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj zasuzile. "Nemam više nikog od porodice", tiho je nastavila. "Doktor je rekao da mi ne ostaje dugo vremena". Polako sam se nagnuo i isključio taksimetar. "Kojim putem želite da Vas provozam?", pitao sam je. Sledeća dva sata proveli smo vozeći se kroz grad. Pokazala mi je zgradu u kojoj je nekada radila. Vozili smo se kroz deo grada gde su ona i njen muž živeli, nakon što su se venčali. Prošli smo i pokraj skladišta nameštaja, koji nekad beše plesna dvorana, u koju je kao devojka, išla na ples. Katkad bi me zamolila da stanem ispred neke zgrade ili ugla i sedela bi gledajući u mračnu daljinu, bez reči. Kada je prvi zrak sunca obasjao horizont, odjednom mi je rekla da je umorna i da je vreme da krenemo. U tiši-
ni smo se vozili do adrese koju mi je dala. Bila je to niska zgrada, s prilazom ispred trema. Čim smo stigli, dvoje starijih ljudi izašlo je napolje. Bili su to njeni staratelji, koji su pazili na svaki njen pokret. Mora da su je očekivali. Iz prtljažnika sam izvadio njenu kesu i odneo je do vrata. "Koliko vam dugujem?", upitala me, hvatajući se za torbicu. "Ništa", rekao sam. "Ali od nečega morate da živite", odgovorila mi je. "Ima i drugih putnika", rekao sam joj. Gotovo bez imalo razmišljanja sagnuo sam se i zagrlio je. Čvrsto se privila uz mene. "Usrećili ste staricu na trenutak. Hvala Vam", rekla mi je. Stisnuo sam joj ruku i otišao. Iza mene su se zatvorila vrata. Zvučalo je kao da se zatvara život. U toj smeni nisam pokupio više nijednog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. Ostatak dana jedva sam mogao da pričam. "Šta da je po staricu došao ljuti vozač ili neki koji je nestrpljiv da čim pre završi smenu?", mislio sam. "Šta da sam odbio tu vožnju ili otišao nakon što sam svirnuo prvi put? S druge strane, mislim da nikad u životu nisam uradio važniju stvar" •
živetizdravije Da li je prirodno najbolje?
Prirodno, organic, šta je šta?
P
Objašnjava: Mr Boris Mandić osnivač Radionice prirode
rvi put sam za ''organic'' čuo pre desetak godina u pesmi FC Apatride Utd. U pesmi Serbia 99, pesnik kaže:
Fresh vitamins and fruits Pure organic from the root Like the west has never taste Mr. junk food soldier Prvo što sam kao hemičar pomislio je: šta znači to organic (organska) hrana, ako ima organska mora da postoji i neorganska, šta je tek to? Pesnik mi je objasnio da se na Zapadu pod „organic“ podrazumeva zdrava hrana. Bilo mi je lakše što ne postoji neorganska hrana ali mi i dalje nije bilo jasno šta se podrazumeva pod organskom, kad je, koliko ja znam, sva hrana organska. U hemiji je organsko ono što se sastoji od ugljenikovih atoma, u životu je onda organsko sve što raste u prirodi i hoda. I dalje mi nije bilo jasno šta je „organic food, like the west has never taste“. Ono što sad znam je da u Srbiji postoji zakon o organskoj proizvodnji i ovlašćene organizacije koje izdaju sertifikat da je neki proizvod ili proizvodnja nečega organska. Opet mi nije jasno! U zakonu o organskoj proizvodnji vrlo česte reči su: kontrola, kontrola, kontrola i kazna, kazna, kazna. Na sajtu organizacije koja izdaje sertifikate, govore kako da dođete do sertifikata o organskoj proizvodnji, kurs, kurs, kurs, kon-
trola, kontrola, kontrola i sertifikat pa na proizvod možete da stavite pečat: organski proizvod. Znači, nauče me kako da kontrolišem i onda dobijem sertifikat. Jedino mi nije jasno kako kontrolišu kišu koja pada po zemlji na kojoj gaje organic, podzemne vode ispod te zemlje i vazduh koji je oko biljaka koje se gaje po organic proceduri. I sad mi opet nije jasno, čemu to služi? I kako riba gajena u ribnjaku po organic proceduri može da bude bolja od ribe upecane na Tari? Kako biljka na Midžoru može da bude lekovita, kad na sebi nema pečat organskog proizvoda i niko je nije gajio ni po kakvim upustvima, nego je sama nikla? Jasno mi je da je marketinški super da neki proizvod bude organic. Jasno mi je da ljudi imaju potrebu da za razliku od voća, povrća i mesa koje je puno pesticida, hormona, antibiotika i ko zna kakve još hemije imaju hranu koju mogu da jedu i da ne misle na rak. I da iz te potrebe pokušavaju da naprave kontrolisani sistem kako bi se osećali sigurni. Super je što postoje Bog i Đavo i onda svi znamo šta je dobro, a šta loše. I svi smo sigurni i sve je pod kontrolom. U prirodi ne bi bilo ništa onakvo kakvo jeste da je postojala bilo kakva kontrola. Da je pre nekoliko miliona ili milijardi godina postojao zakon o organskoj proizvodnji, da li bi život napustio okeane i proširio se na kopno? Dinosaurusi verovatno ne bi izumrli, ali verovatno se ne bi pojavili ni ljudi. Super je što postoji organic hrana, kozmetika i ostali proizvodi, jer postoji alternativa voću ''ko sa slike'', koje kao da je na slici, jer nema ni miris ni ukus. Ali važno je da se kaže da prirodno i organic nije isto. Šta je bolje: hrišćanstvo, islam, budizam... Meni je prirodno bolje •
poredak ljubavi
Kuda plovi brod savremene žene(2)?
Razarajuća griža savesti Takozvanom emancipacijom žena dobija prividnu ravnopravnost, a njome i nove zadatke, nove obaveze. Dobija pravo na obrazovanje i pravo na posao, čime postaje i sve samostalnija. Ali ne napušta staru, iskonsku ulogu žene i majke koja se stara o porodici, brine o deci, rađa, daje i time produžava život. Istovremeno postaje žrtva svoje sopstvene „emancipacije“. Jer sada ima dvostruku ulogu: ulogu - „muškarca“, čija je zapravo tradicionalna uloga da se stara za materijalno preživljavanje porodice, i svoju staru ulogu, ulogu žene.
Tumači: prof. Vlado Ilić sertifikovani terapeut Porodičnog rasporeda (Poretka Ljubavi) www.orderoflove.com
K
ao posledica takve emancipacije žene, muškarac i otac sve više se oseća nepotrebnim u vlastitoj porodici. Do juče mažen i pažen u lepom i lagodnom životu u Hotelu Mama, nastavlja da živi gotovo istim životom u Hotelu Žena. Jer iz velike ljubavi žena sve vrlo rado preuzima na sebe. Trči na posao, s posla kući, dajući se do poslednjeg daha, do potpunog iscrpljenja. I što je njeno davanje veće, muškarac se nesvesno oseća sve više zapostavljenim i nepotrebnim, tražeći spasa na poslu, u sitnijim ili krupnijim avanturama, alkoholu... Kako to prevazići? Opet žena ima ključ u svojim rukama. Tako što će deo odgovornosti predati muškarcu, ocu zajedničke dece. Time će muškarcu vratiti deo dostojanstva i osećanja da je bitan za porodicu, a sebi omogućiti da ima više vremena za sebe. S obzirom da su u današnje vreme majke zaposlene, one mogu da kupe mobilne telefone svojoj deci i hrane ih u restoranima brze hrane, da koriste tv ekrane da umire decu jer posle napornog dana na poslu nemaju više snage da deci pruže adekvatne sadržaje, obasipaju ih slatkišima i poklonima kako bi kompenzovale grižu savesti koju osećaju jer se ne posvećuju dovoljno svojoj deci. A kada deca odrastu, a vrlo često i pre toga, takav način života, osećanje manjka ljubavi i pažnje, neminovno ih dovodi u situaciju da traže pomoć u terapijama. Iako je davno poznato da za decu osam sati ujutru nije fiziološki najbolje vreme za početak nastave, roditelji i kada mogu ne podržavaju ono što je u interesu njihove dece, naime da se početak nastave makar za decu u nižim razredima osnovne škole prilagodi dečijim potrebama, jer iz praktičnih razloga potreba roditelja je takva da pošto i jedan i drugi roditelj mora ujutro na posao, nemaju kud već da i decu odvode rano u školu, u nedostatku vrlo često i bez za razvoj mladog organizma tako neophodnog doručka.
46
Ovde bih želeo da sa vama podelim još jedno tužno iskustvo koje sam sa svojom suprugom imao pre dve godine u školi koja radi po pedagoškom konceptu Marije Montesori, koja u prvi plan stavlja potrebe deteta, u koju inače ide troje naše dece. Kada smo predložili da se u školi deci u produženom boravku za ručak priprema organska hrana, uprkos otvorenosti školske uprave, roditelji su pružili izuzetno snažan otpor ovom predlogu, što je bilo poražavajuće iskustvo. Ponašali su se kao da neko želi da naškodi njihovoj deci. Očigledno je da nisu želeli da se suoče sa činjenicom da su upravo oni ti koji ugrožavaju sopstvenu decu dozvoljavajući im da jedu u školi (kao verovatno i kod kuće) nezdravu hranu, spremljenu od namirnica kontaminiranih pesticidima, herbicidima, antibioticima, anabolicima, genetski manipulisanim produktima, pojačivačima ukusa i drugim štetnim materijama kojih u hrani ne bi smelo ni biti. Pokazalo se da je jedan od najvećih problema bio strah od toga da će deca, nakon što budu počela da jedu organsku hranu u školi, početi da traže istu takvu organsku hranu i kod kuće. Uzimajući u obzir da škole sa produženim boravkom postaju sve popularnije, problem sa hranom koja se daje deci u školama sve više zastrašuje. Trenutno kompanija Apetito snabdeva zamrznutom hranom preko 40% škola i obdaništa u Nemačkoj. Ovakav nedostatak brige i interesovanja po ovom važnom pitanju postaje veoma alarmantan. Nažalost, samo mali broj ljudi je u stanju da vidi šta se zapravo događa iza kulisa ovakvih struktura, jer ljudi veruju da se zakonodavci o njima dobro brinu, imaju poverenja u zakonske uredbe o hrani i u njihovu postojanost, kao i da su one u interesu potrošača. Ako pogledamo iza kulisa, shvatićemo da je u fokusu zakona pre svega da se zaštite interesi velikih prehrambenih lanaca, a ne interesi potrošača •
...info
zdravije
Zdravija druženja u klubu "Živeti zdravije"
D
ragi naši ljubitelji holističkog pristupa zdravlju, u junu u našem i vašem Klubu “Živeti zdravije” (u centru "Cvetić", Glavna br. 40, Zemun, kod "Madlenijanuma", dvorišna kuća, interfon Kušić), najavljujemo sledeće goste i dešavanja: 8.6. subota: prof. Milica Novković, autor bestselera "Porodični bukvar" i instruktor stvaralačkog vaspitanja - na temu "Kako do ljubavi među polovima". 21.6. petak: mr Nataša Delić, akademski slikar, predavač energetskih nauka, homeopata i sertifikovan instruktor joge - na temu "Put ka kreaciji života". Na druženjima u našem klubu svi posetioci budu počašćeni specijalitetima i organskim napicima, a redovno organizujemo i mini nagradnu igru sa vrednim nagradama: besplatno učešće na seminarima, vredni prirodni preparati, knjige, CD-ovi... SVA DRUŽENJA SU OD 19 DO 22č.
Seminari u junu!
NAPOMENA: Rezervacija mesta je i za članove, a pogotovo za one koji to nisu – obavezna. Na druženja i seminare doći najranije 15 minuta pre početka. Hvala vam!
Tokom juna, jula i avgusta nećemo organizovati seminare, nego samo druženja. Mogući su odlasci na izlete u prirodu, za članove i simpatizere Kluba, o čemu ćemo vas naknadno obavestiti.
Zajedno smo zdraviji !
Osnovne ideje holističkog kluba „Živeti zdravije“ 1. Da se druže ljudi sličnih životnih uverenja, a naročito onih u vezi sa zdravljem; 2. Da članovi kluba imaju ekskluzivnu mogućnost da čuju vrhunska predavanja, radionice i seminare; 3. Da uz druženje degustiraju vegetarijansku i makrobiotičku zakusku i zdravije napitke; 4. Da se članovima kluba omoguće povlastice pri kupovini proizvoda i korišćenju usluga kod naših poslovnih partnera •
Dodatni info i rezervacije: 065/22-66-402 (Ognjen) Dobrodošli!
...info
zdravije
PREDAVANJA
Vreme dešavanja: ponedeljak, 10. juni, od 19 do 21.30. Dodatni info: www.sdkultura.org.rs
Udruženje "Zdrav stav" Beograd
SEMINARI I RADIONICE
Beogradsko udruženje građana "Zdrav stav" svakog meseca organizuje predavanja na temu zdravlja, iz oblasti integrativne medicine. U toku juna Udruženje organizuje sledeća predavanja iz oblasti integrativne medicine: U ul. Zeleni venac 11/I (popularni prostor „kod Tome“) u ponedeljak, 17. juna, sa početkom u 18č, održaće se predavanje sa temama: Samoniklo bilje u ishrani; Tkivne soli: rekapitulacija. Predavači: Mirjana Petrović, autorka knjige „Sunčeva trpeza“ i Zorica Žujović, dipl. farmaceut i homeopata klasične homeopatije. U Centru za prirodnjačke studije, Nušićeva br. 12a, II ulaz, II sprat, u utorak 25. juna, sa početkom u 20č, održaće se predavanje sa temom: Dobro varenje – osnova zdravlja. Predavač: Borka Blečić, makrobiotički konsultant i homeopata klasične homeopatije. U Kulturno-rekreativnom centru dođo „Harukaze“, Đure Daničića (prva levo iz Hilandarske) br. 11, u četvrtak, 27. jun, sa početkom u 18.30č. održaće se predavanje sa temom: REIKI ili AIKI, obnavljanje energije. Vežbe demonstrira: Jelena Vrzić, majstor aikidoa. Vršac: 12. jun sa početkom u 18č. u Domu omladine, ul. Dvorska br 28, održaće se predavanje sa temom: Holesterol, trigliceridi i prirodne metode rešavanja problema vezanih za lipide u krvi“. Predavač: Borka Blečić. Dodatni info: www.zdravstav.com 064/17-16-728
Udruženje „Zdrav život“ Zrenjanin Udruženje građana „Zdrav život“ iz Zrenjanina, u svojim prostorijama u Makedonskoj br. 11, organizuje predavanja i radionice na temu holističkog pristupa zdravlju. Evo junskih dešavanja: 3. 6: Živa hrana za vitalno telo i zdrav duh, Margareta Radomirović 10.6: Rune - reč pre vremena, Miloš Uroš Dimitrijević 15. 6: Boje kao faktor i pokazatelj razvoja svesti čoveka, Enita Nurkić 17. 6: Podmlađivanje - utopija ili stvarnost savremene nauke, Spasoje Vlajić a u 19.30č. Prem Rawat - video projekcija jednog predavanja 24.6: Kuji In i 5 elemenata, Branko Vitas 1. 7: Bog pre svega, Vesna Samarđić Sva predavanja, osim posebno navedenih, održavaju se sa početkom u 18 časova. Dodatni info: www.zdravzivot.org.rs 023/531-197, 061/22-08-937
Poredak ljubavi prof. Vlade Ilića Poredak ljubavi (porodični raspored) pod vođstvom prof. Vlade Ilića, jednog od najbližih saradnika autora ove metode Berta Helingera, održava se od maja meseca na novoj lokaciji, u Zemunu (OŠ “Lazar Savatić”, Kej oslobođenja 27, kod popularnog restorana “Venecija”) tradicionalno svakih četrdesetak dana, a počinje u petak, promotivnim predavanjem i prezentacijom, da bi potom u subotu i nedelju bili seminarski dani. Seminar se održava pod sloganom "Ljubav koja ima budućnost". Više o poretku ljubavi možete pronaći na našem sajtu, u rubrici Duhovno zdravlje. Pre predavanja o Poretku ljubavi, petkom se, od 17č, uvek održi predavanje prof. dr Staniše Stojiljkovića o ekologiji organizma. Sledeći seminar u Beogradu održava se od 28. do 30.juna. Uvodno predavanje je u petak 28. juna, odmah nakon predavanja prof. Stojiljkovića. A evo i ostalih termina seminara poretka prof. Ilića u regionu u narednom periodu: u Novom Sadu, 11-13. juna, u Zagrebu, 14-16. juna, u Banjaluci, 1214. jula, u Dubrovniku, 9-11. avgusta. Dodatni info: www.orderoflove.com; 062/604-700 (Silvija)
Chill.out mrdaonice Vere Erac Ove radionice plesa i pokreta održavaju se u Beogradu utorkom i petkom. Svaka radionica je celina za sebe i temelji se na elementima slobodnog plesa, teatra pokreta i improvizacije. Mrdaonice su otvorene za SVE zainteresovane – bez obzira na uzrast, fizičku kondiciju, plesno ili pozorišno iskustvo. ”Mi vas ne učimo plesnim koracima, već pomažemo da otkrijete svoj Jedinstveni ples!”, kaže voditeljka mrdaonice Vera Erac. Dodatni info: www.transformator.rs 064/613-58-99
Centar za kulturu Smederevo
Škola lajf koučinga "Dijada"
Svakog meseca u Centru za kulturu Smederevo časopis „Živeti zdravije“ organizuje dvoipočasovno druženje, sa predavanjem nekog od svojih stručnih saradnika. U junu, gost-predavač je Goran Kojić, sertifikovani savetnik za lični razvoj, a tema je: Zagrli bolest (Kako se kroz promenu paradigme lakše dolazi do potpunog izlečenja).
Da li vam se često ljudi obraćaju sa svojim problemima i nedoumicama, tražeći vašu pomoć i podršku? Da li povremeno preispitujete svoj način upravljanja svojom životnom energijom, kako biste je usmeravali u pravcu samoostvarenosti i ličnog uspeha? Ako je vaš odgovor na ova pitanja "da", onda vi već imate
48
iskustva sa lajf koučingom. Uloga lajf koučinga je da podigne individualni nivo izvršne efikasnosti u poslovima i u realizaciji odluka i planova. Škola kliringa i lajf koučinga "Dijada" poziva vas na svoju treću vikend-radionicu (šestomesečnog ciklusa), koja će se održati 15-16. juna u beogradskom hotelu "Prag" (sala Karlove Vari). Besplatno uvodno predavanje 14.juna u 19č, u klubu "Lan". Rukovodilac Škole: dipl.ing. Desimir D. Ivanović, učitelj kliringa i trener za ljudske resurse, sa višedecenijskim iskustvom u oblasti psihoterapije i koučinga. Tema treće radionice: "Moja životna misija". Dodatni info: 064/19-45-591, 019/42-12-54, 53-27-28 dijada@open.telekom.rs, www.dijada.com
Ći gong i umetnost življenja Dostizanje zdravlja i istinskog poboljšanja života putem ći gonga i svesti. Naučite šta je ći gong i ren xue na seminaru velikog majstora iz Kine Juana Cea (Yuan Tze). Retka prilika da naučite više o ći gongu i načinima kako da poboljšamo svoj život kroz veoma inspirativna predavanja i učenja jednog istinskog internacionalnog majstora. Juan Ce će kreirati snažno ći polje, kako bi bilo olakšano vaše učenje, vežbanje i isceljenje. Tokom ova dva dana realizovaće se različite aktivnosti. Kroz ove aktivnosti bićete u mogućnosti da steknete veću jasnoću o životu, napredujete u svom osvešćavanju, i vidite život u novom svetlu. Polaznici seminara će učiti i praktikovati osnovne ći gong vežbe, kako bi učesnici iskusili ći gong i početne blagotvorne efekte njegovog vežbanja. Kada? 22. i 23. juni – Sportski centar "Taš" Dodatni info: www.koru-pozitivnaenergija.com 064/287-35-42
OSTALI DOGAĐAJI Terapija bioenergijom (bioterapija) metoda Zdenka Domančića Bioenergija je osnova života i zdravlja i sve dok je u organizmu ima dovoljno mi smo zdravi. Ali kad dođe do manjka ili blokada u putovanju bioenergije u telu, dolazi i do problema koji vremenom dovode do bolesti. Bioterapija je prirodna, jednostavna i vrlo efikasna metoda, koja omogućava telu da se uspešno odmori, regeneriše i uspostavi proces (samo) izlečenja. Pre svega podiže imuni sistem, popravlja cirkulaciju i kvalitet krvi, delovanje nervnog sistema, organa, tkiva i tako uspostavlja ili ubrzava samoisceljujuće potencijale
živog bića. Bioenergetsko punjenje poboljšava koncentraciju, izuzetno blagotvorno deluje na stres, nervozu, nesanicu i celokupno čovekovo raspoloženje. Bioterapijom pomažemo u otklanjanjanju svih vrsta bolova, kožnih problema, problema sa štitnom žlezdom, srcem, želucem, i ostalim organima, pomažemo u lečenju astme, alergija, menstrualnih problema kao i neplodnosti. Bioterapija omogućava brži oporavak posle bolesti ili povreda, a rezultati se postižu i kod bolesti kao što su epilepsija, leukemija, autoimune bolesti, tumori i druge. Bioterapiju po metodi Zdenka Domančića u Beogradu izvodi diplomirani bioterapeut Rok Mitić. Termini: 20-23.6. i 11-14.7.2013. Info i prijave: 064/47-47-191 (Marija), e-mail: info@bioterapija.rs;www.bioterapija.rs
Marš protiv Monsanta Mnogo ljudi (neke procene se kreću da ih je bilo i više miliona) širom sveta je u subotu 25. maja učestvovalo u maršu protiv divovske američke korporacije Monsanto, najvećeg proizvođača genetski modifikovanog semena i pesticida. Protest nazvan marš protiv Monsanta okupio je mase u preko 400 gradova, u 52 zemlje. Cilj protesta bio je osvešćivanje javnosti u odnosu na potencijalne opasnosti koje za sobom povlače genetski modifikovani organizmi (GMO). Uz slogane kao što su “Real food 4 real people” (Stvarna hrana za stvarne ljude), demonstranti su želeli da upozore vlastodršce i da prestanu biti blagonakloni prema proizvođačima GM semena i hrane. U SAD, pokret je imao dodatnu notu, povezanu sa nedavno izglasanim zakonom koji štiti Monsanto i slične kompanije od sudskih tužbi. Inače, marš protiv Monsanta inicirala je Amerikanka Tami Kanal 28. februara, objavivši poziv protivnicima GMO-a da ustanu protiv spomenute korporacije i drugih proizvođača GM semena. “Osetila sam snagu i nadahnuće videvši toliko ljudi iz toliko različitih sfera života koji su stavili svoje razlike na stranu i zajednički nastupili”, rekla je Tami Kanal. “Nastavićemo sve dok Monsanto ne pristane na zahteve potrošača. Oni truju našu decu i našu planetu. Ako mi ne budemo delovali, ko će?”
49
Postovani citaoci... ovo je spisak prodavnica zdravije hrane u kojima se prodaje naš časopis, ali u kojima možete pronaći kvalitetne namirnice za svoju zdraviju ishranu. Beograd
Novi Beograd
AHILES, Ilije Stojadinovića 65 AMIGDALIN, Vojvode Milenka 38, 362-11-61 BEO4COMPANY, Meštrovićeva 32, 398-10-95
BIO-N, Jurija Gagarina 227, 7180-348 BONEDA PLUS, Bulevar Zorana Đinđića 12V, 2147-662 BIOTEKA, J.Gagarina 155-b, 216-88-37 BIO ZDRAVO ŽIVO, Nehruova 49, 063/275-877 BUBA BIOSHOP, Palmira Toljatija 5, 267-2658 EFEDRA II, Đorđa Stanojevića11d, Belvil; 630-02-81 IZVOR ZDRAVLJA, Bul. Mihaila Pupina YU Biznis centar, 3110-954 KUĆA ZDRAVOG ŽIVOTA, Partizanske Avijacije 25, 2280-064 PIC&CASH, Bul. M. Pupina 3, 612-8284 ZRNCE, Biljana Živanović, Bulevar Zorana Đinđića 59/12d, 2287-565
BGD TRADE, Bul. Kr. Aleksandra 272, 24106-42 BILJOTEKA, Kumodraška 42, 3981-067 BILJOTEKA, Bul. Kralja Aleksandra 297, 242-10-62 Bio centar, Bul. Oslob. 34b, Grocka, 063/21-29-48 BIO HRANA, Vojislava Ilića 35, 2406-408 BIO MARKET, Svetogorska 18, 3236-714 BIO PLUS, Koste Glavinića 3A, 2650-390 BIO&BODY SHOP, Sarajevska 40, 060/3000-790 BIODUĆAN MOJE ZRNO, Ustanička 204 lok.2, 3474-581 Biošop, Palilulska pijaca, 323-39-13 BIO ŠPAJZ, Pijaca Kalenić, lok.34, 2433-313 BOJID, Cerak, Kosmajska 60b, 2399-485 CECIN BIOŠPAJZ, Paunova 3a, 39-84-695 DARENA, Nebojša Ristić. Bulevar Kralja Aleksandra 297, 24-15-219 Gile, Branka Krsmanovića 2, 308-72-61 GRAND MARKET, Živka Davidovića 4B, 2427-524 GRECO, Borska 82, 305-62-14 Green shop, Mileševska 47, 344-5412 GREENS, Bore Markovića bb, 064/1578-473 GASTRONOM, Kapetan Mišina 17, 2910-633 HEMA-KHEYA-NEYE, Hilandarska 24, 3345-322 Herbarijum, Kokanova 8a, lokal 27, 367-65-26 KOD NANE, Ustanička 3, 3835-344 KOD NANE 2, Despota Stefana 81, 3240-226 KRRAS, Vidikovački venac 67 b, 2342-046 LAVANDA, Braće Srnića br.23-b, 34-37-071 LEBLEBIJA, Bul.Oslobođenja 5, 244-0275 MACROBIOTIC PROM, Kičevska 30; 243-99-43 MASLAČAK COMPANY, Kokanova 8a, 3674-911 MASLINA, Katanićeva 2, 2459-090 ZDRAVA NAVIKA, Majora Ilića 9, 3248-508 MINI, Braće Srnića 23a, 3470-507
NANA, Mileševska 34a, 245-11-60
NEVEN-BIOCENTAR, Dečanska 21, 3035-450; Beogradska 41, 3246-669 NUTRICIJA, Skadarska 47, 3224-155 ORASI I MED, Cara Dušana 14, 3287-513 SABAGO, Mileve Marić Anjštajn 56, 064/117-00-44 SAHASA, Višegradska 29, 3616-019 Santos, Matice srpske 33, Mirijevo Sfinga, Vidikovački venac 92a, 060/66-999-35 Staluks, Pećska 3, 744-15-25 STKR KUSUR, 27.marta br.113, 3224-855 STR MARKO, Bul.Kr. Aleksandra br.232, 2412-75 STR Zrno. Marka Oreškovića 27, 3820-388 Valkirya, Trgovačka 9/A, 23-62-368 Valkirya, Požeška 116, 357-29-33 VRATA GUŠTA, Ilije Garašanina 22, 334-24-46
ZDRAVA NAVIKA, Majora Ilića 9, 3248-508
ZDRAVA HRANA MAJA, Đorđa Jovanovića 2, 3344-732 ZID, Milorada Bondzulica br.2, 386-13-36 ZLATNA BUNDEVA , Makenzijeva 22, 344-91-56 ZLATNA DOLINA, Bul. Kralja Aleksandra 416, 2860-866 ZLATNI DUĆAN, Ljubinska 5a, 2500-999 ZLATNO ZRNO, Pijaca Banjica, lokal 25, 3984-757
50
Zemun BIOKORPA, Štrosmajerova 2, 3739-514 EFEDRA, Prvomajska 8K, 063/7748-918 Đorđa Stanojevića 11d, lokal 5, 6300-281 MAJA PLUS, Karađorđev trg 7, 3750-139 PRIRODA, Davidovićeva 2/2, 3165-417 ZRNCE, Dubrovačka 6, 3163- 066
Ostali gradovi… BEYOND , Voždova 76 b, Niš, 018/514-182 BIOS, Trg Oktobarske Revolucije 7, Subotica, 024/557-615 BIO ŠOP BIOFAN, Cara Lazara 74/2, Kraljevo, 036/324-085 DEMETRA, Bulevar Oslobođenja 15, Zrenjanin, 023/565-301 DUĆAN ZDRAVE HRANE, Svetozara Markovica 37, Zaječar, 019/442-934 GREEN MARKET II, Cara Lazara 50, Ćuprija, 035/472-501 HERBA-VITA, Kornelija Stankovića 33, Novi Sad, 021/513403 Kuća zdravlja, Nikole Pašića bb, Paraćin, 035/564-930 KUĆA ZDRAVLJA-OLEA, Karađorđeva 14, Pančevo, 013/333-403 MAGAZA, Vojvođanski bulevar 30a, Pančevo, 013/300-879 MAKRO BIOS, Dvorska 36, Vršac, 062/533-070 MBM, Svetog Save bb, Trstenik, 037/24-31-007 PROSO, Kralja Stevana Prvovenčanog 11 b, Niš, 018/524-902 Sunčev cvet, Ingus Kastelj bb, Subotica, 024/758-052 UNIMA, Dr Pantića 96, Valjevo, 014/240-036 ZDRAVO ŽIVO, Obrenovac, Cara Lazara 4b, 011/87-22-689 ZELENA MASLINA, Srpskog Sovjeta bb, Smederevo, 064/99-00-644 Zvonce, Ljube Nenadovića 6, Obrenovac, 011/8720-764
ONI KOJI ZNAJU...
da i vama znanje daju Vaši telefonski pozivi, u kojima ste od nas tražili da vam damo kontakt sa proverenim terapeutima, instruktorima joge, tai đija, ći gunga, učiteljima meditacije i sl. stvorili su ovu rubriku, u kojoj vam iz broja u broj dajemo kontakt sa onima koji više od nas znaju i koji mogu da unaprede naše zdravlje... TERAPEUTI Dr Slobodanka Babić nutricionista 011/322-41-55 Prof. Vera Đorđević su đok terapeut 032/809-022 Dipl. inž. Dušan Janjić stručnjak za nejonizujuća zračenja 064/250-66-37 Mr Ljiljana Stefanović magistar kineske medicine 063/708-33-10 Prof. dr Staniša Stojiljković savetnik za detoksikaciju organizma 018/221-320
Dr Žanka Četojević lekar kvantne medicine 011/324-43-28 Dr Nina Bulajić savetnik za makrobiotičku ishranu 011/244-69-56 Dr Petar Dinić hiropraktičar 011/243-65-32 Dr Milan Bošković spec. fizi. med., subspec. primenj. joge 064/046-72-16 Marina Mlinarić klasični homeopata 064/209-28-23 Desimir Ivanović učitelj kliringa 064/194-55-91
INSTRUKTORI Đenđi Samardžija instruktor tai đija 064/22-00-260
Danko Lara Radić učitelj tai masaže 063/20-22-59
Saša Blagojević instruktor ći gunga 063/884-68-92
Tanja Jevđović Wellness & SPA instruktor 011/328-60-16
VAŽNO! Dragi čitaoci, Šaljite nam predloge tema koje biste voleli da vidite kao teme broja, kao i teme za rubrike "Vi se pitate", "Zdravije u svetu". Najuspešnije predloge nagrađivaćemo knjigama i mesečnim paketima vežbanja kod naših stručnih saradnika. Unapred hvala!
Veliko prolećno čišćenje organizma
Kao i priproda, u proleće se i vaš organizam budi i obnavlja. To je idealno vreme da mu malo pomognete, i da ga očistite. Zato smo odlučili da i mi pomognemo sa promotivnim cenama naših eteričnih ulja šargarepe, kajsije i pšeničnih klica, koji su savršeni proizvodi za to. Uživajte u životu. Veliko prolećno čišćenje može da počne.
-20%
-40%
-40%
zeleno zlato Moringa - savršena prirodna super hrana. Svojim nutritivnim svojstvima prevazilazi sve "super biljke". Pomaže formiranje hemoglobina i mioglobina. Bogata je gvožđem. Prenosilac je kiseonika u krvi i mišićima. Reguliše krvni pritisak, težinu, neuhranjenost, lupus. Čisti debelo crevo. Otklanja upalne promene na koži, čireve, ulcer, reumatoidni artritis, osteoporozu, impotenciju, menstrualne tegobe, tumor, groznicu i glavobolju. Vitaminski je dodatak ishrani i nutritivna pomoć doiljama. Koristi u ishrani dijabetičara tipa 1 i 2.
Potražite u bolje snabdevenim apotekama i prodavnicama zdrave hrane ili naručite na: 021 66 10 170; e: terraco@orion.rs Saznajte više o našim proizvodima na: www.e-terra.co.rs