Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu Godina 5.
Broj 11/16
И З В Е Ш ТА Ј за НОВЕМБАР
novembar 2016.
КРАГУЈ
у НОВЕ 5 10 14
2
АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА за НОВЕМБАР 2016. године ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за НОВЕМБАР 2016. године ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТИВАЊУ КВАЛИТЕТА ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСМИ
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
ЈЕВАЦ
ЕМБРУ 16 17 18 20 21 22 23 24 26
Крагујевачки научни часопис MATCH број један у свету Наставља се легализација артеских бунара на сеоском подручју Отворен осми Међународни сајам туризма и сеоског туризма
Почела испорука контејнера Програм подршке запошљавању младих у метало – прерађивачком сектору
Рециклажни центар у Крагујевцу
Замењен дрворед у Великом парку
Одрживе школе Регионалана сарадња у оквиру безбедности и здравља на раду
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
3
2 0 16 .
Institut za javno zdravqe Kragujevac 4
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА У НОВЕМБРУ 2016. ГОДИНЕ СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА
У СУМПОР ДИОКСИД
ИНДЕКС ЦРНОГ ДИМА
АЗОТ ДИОКСИД
У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида нису биле испод законом дозвољених GVI 125 μg/m3. Максимална измерена вредност била је 84,1 μg/m3, мерно место О.Ш. "Мирко јовановић", 22.11.2016. године.
У току овог месеца, 24 часовне вредности црног дима месеца биле су изнад законом дозвољених GVI 50 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 78 μg/m3 1.11.2016., на мерном месту "Чистоћа", а на овом мерном месту укупно је било седам дана са вредностима изнад GVI 50 μg/m3. На мерним местима "Илићево" било је два дана са вредностима изнад GVI 50 μg/m3, а на месту "Пивара" укупно четири.
У току оваог месеца, 24 часовне вредности азот диоксида биле су испод законом дозвољених GVI 85 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 84 μg/ m3, на мерном месту "Споменик штафета" од 02.11.2016., док је граница толеранције 40 μg/m3.
Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2 (основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току новембра 2016. године Локалне мерне станице за имисиона мерења (24 h мерења)
СРЕДЊА МЕСЕЧНА ВРЕДНОСТ SO2
Чађ
MАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ NO2
SO2
Чађ
БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ
NO2
μg/m
μg/m
μg/m
μg/m
μg/m
μg/m
Чистоћа
8.2
32
20
34.3
78
40
Споменик Штафета
4.7
22
42
19.5
47
84
Илићево
3.7
24
13
17.4
68
35
10.4
12
16
84.1
42
33
<2.7
27
17
8.6
67
26
О.Ш. „Мирко Јовановић“ Пивара
3
3
3
3
3
3
SO2
3
μg/m
Чађ
3
μg/m
NO2
μg/m3
7
2
4
*ГВИ (гранична вредност имисије) за SO2 за 24 часа
ГВИ
125 μg/m³
за SO2 за годину дана
50 μg/m³
за чађ за 24 часа, одн. за годину дана
50 μg/m³
за NO2 за 24 часа
85 μg/m³
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
5
УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ
Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току новембра 2016. године УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ
Растворне материје
Нерастворне материје
mg/m2/дан
g/m2/дан
g/m2/дан
1. Ул. Саве Ковачевића
195.77
108.20
87.58
2. Пивара - „Бриони“
203.44
109.38
94.06
3. „Чистоћа“
240.87
105.10
135.77
4. Железничка станица
453.65
201.32
252.34
УКУПНО
1093.74
523.99
569.75
Средња вредност
273.43
131.00
142.44
МЕРНО МЕСТО
Мерна јединица
МДК
за укупне таложне материје
450 mg / m2 / дан
ТЕШКИ МЕТАЛИ Концентрације тешких метала (олова, цинка, никла и кадмијума) из седиментних материја мерене су на четири мерна места (Мала Вага, Аутобуска станица, Медицинска школа и Споменик штафети) и у новембру су биле испод вредности ГВИ.
Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментних материја на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току новембра 2016. године ЛОКАЦИЈА
ОЛОВО
КАДМИЈУМ
ЦИНК
НИКЛ
ГВИ
250 μg/m2/дан
5 μg/m2/дан
400 μg/m2/дан
μg/m2/дан
Медицинска школа
<0.10
<0.05
1.08
2.16
Аутобуска станица
7.67
<0.05
19.03
2.36
Споменик Штафета
<0.10
<0.05
2.69
2.63
Мала Вага
19.52
<0.05
7.47
2.83
УКУПНО
27.19
<0.05
30.27
9.98
Средња вредност
6.80
<0.05
7.57
2.50
6
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
ТЕШКИ МЕТАЛИ
у суспендованим честицама Концентрације тешких метала (олова, никла, арсена и кадмијума) у суспендованим честицама у новембру 2016. године, мерене су на два мерна места и то: ЈКП "Чистоћа" и код школе "Мирко Јовановић" у трајању од седам дана месечно. У новембру су биле у оквиру законом дозвољених вредности.
Тешки метали у суспендованим честицама за новембар 2016. године. Мерно место Параметар Мер. Јед.
Индустријска зона (ЈКП ЧИСТОЋА) Кадмијум
Олово
Никл
Арсен
Кадмијум
Олово
Никл
Арсен
ng/m3
μg/m3
ng/m3
ng/m3
μg/m3
ng/m3
ng/m3
ng/m3
Метода испитивања Број мерења Средња месечна вредност Максимална месечна вредност
Незнанког јунака (О.Ш. Мирко Јовановић)
SRPS EN 14902:2005
7
7
7
7
7
7
7
7
0.51
0.008
5.49
3.22
0.23
<0.003
2.63
2.33
0.90
0.013
10.97
4.57
0.4
0.01
6.99
5.53
Број дана изнад ГВИ
УКУПНЕ СУСПЕНДОВАНЕ ЧЕСТИЦЕ Укупне суспендоване честице величине (PМ 10) у новембру 2016. године мерене су на две локације; ЈКП "Чистоћа" и основна школа "Мирко Јовановић". Мерења су била континуирана 24 часовна у трајању од седам дана. На мерном месту "Чистоћа" измерена је највећа вредности од 107,8 μg/m3 дана 5.11.2016. док је дозвољена вредност ГВИ 50 μg/m3. Укупно је било три дана са вредностима изнад ГВИ од седам посматраних. На локацији школе "Мирко Јовановић" измерена је нејвећа вредност од 75 μg/m3 дана 25.11.2016., док је дозвољена вредност ГВИ 50 μg/m3. Укупно је било два дана са вредностима изнад ГВИ од седам посматраних.
Одређивање укупних суспендованих честица и честица PM10 за месец новембар 2016. године Средња месечна вредност
Максимална вредност
Број дана изнад ГВИ
Индустријска зона (ЈКП ЧИСТОЋА)
59.4
107.8
3
Незнанког јунака (О.Ш. Мирко Јовановић)
47.4
75.0
2
ЛОКАЦИЈА
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
7
АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, ТЕШКИ МЕТАЛИ, ПРИЗЕМНИ ОЗОН И БЕНЗЕН – пореклом из саобраћаја У новембру 2016. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на Малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса. 1. Индекс црног дима био је изнад законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије је 50 μg/m3, а измерене су вредности до 144 μg/m3 3.11.2016., на мерном месту "Аутобуска станица", на мерном месту "Мала вага" 113 μg/m3 од 24.11.2016. године, а на раскрсници код средње медицинске школе 67 μg/m3. У новембру 2016. године на свим посматраним раскрсницама било је прекорачења дозвољених вредности индекса црног дима и то по броју дана изнад ГВИ:, "Аутобуска станица" 15 дан, раскрсница "Мала вага", 15 дана, раскрсница код Медицинске школе 6 дана. 2. Концентрације азот диоксида на раскрсницама биле су испод законске граничне вредности. На раскрсници "Споменик штафети" измерене су највише вредности од 84 μg/m3 2.11.2016. Гранична вредност имисије за азот диоксид је 85 μg/m3, граница толеранције 40 μg/m3. 4. Концентрација бензена мерена је на раскрсници у центру града код „Споменика штафети“. Измерена је највиша вредност од 5 μg/m3, и то 2.11.2016., а ГВИ вредност је 5 μg/m3.
Имисија азот диоксида, чађи, тешких метала, приземног озона и бензена пореклом из саобраћаја за новембар 2016. године
АЗОТДИОКСИД
ЧАЂ
120 μg/m3
5 μg/m3
85 μg/m3
50 μg/m3
Средња месечна вредност
Макс. вредност
Аутобуска станица
29
58
56
144
15
Средња медицинска школа
25
45
22
67
6
Мала вага
37
64
50
133
15
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
Број дана изнад ГВИ
Макс. вредност
0.5
Број дана изнад ГВИ
Средња месечна вредност
47
8
2.6
Бр.дана изнад ГВИ
22
Број дана изнад ГВИ
84
Споменик штафета
Макс. вредност
42
ЛОКАЦИЈА
Средња месечна вредност
ГВИ
Макс. вредност
БЕНЗЕН
Средња месечна вредност
ПРИЗЕМНИ ОЗОН
КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ
ЗАКЉУЧАК
Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).
У новембру 2016. године у Крагујевцу регистровано је загађење ваздуха на раскрсницама индексом црног дима (чађ), као и у суспендованим честицама (PM 10), металом арсен у индустријској зони града. Повећане вредности чађи на прометним раскрсницама део су утицаја саобраћаја (емисија издувних гасова) на квалитет ваздуха, као и забележене повишене вредности у низу од неколико дана. Таква ситуација смањила је квалитет ваздуха, посебно на раскрсницама "Мала вага" и "аутобуска станица" и неповољно је утицала на осетљиве популације грађана посебно у време саобраћајног шпица.
ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова). Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
9
ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за новембар 2016. године
М
ерење елаборирање нивоа комуналне буке у новембру 2016. године спроведено је у Крагујевцу дана 29.11.2016. године на задатим мерним местима, одређивањем меродавног нивоа буке за дан, вече и ноћ.
Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 75/10), SRPS ISO 1996-2 Описивање, мерење и оцењивање буке у животној средини – одређивање нивоа буке у животној средини, Закон о заштити од буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 36/09).
РЕЗУЛТАТИ Опис локација
Опис потенцијалних извора буке
1.
Поред прометних саобраћајница, ул. Кнеза Михајла – Мала Вага
Мерно место је паркинг на углу ул. Кнез Михајлове и ул. Кнеза Милоша. Околни простор чине вишеспратни стамбени објекти, локали са трговинскопословном наменом.
Буку праве аутомобили и камиони.
2.
Зона градског центра, ул. Краља Александра I Карађорђевића.
Мерно место је травњак испред кафића. Околни простор чине стамбенопословни објекти са два-три спрата са једне стране и црквена порта са друге стране.
Буку праве аутомобили који се крећу околним улицама.
3.
Стамбена зона, ул. Незнаног јунака – насеље Аеродром
Мерно место је пешачка стаза између зграда, наспрам тржног центра и зграде Богословије. Околни простор чине стамбене вишеспратнице.
Буку стварају аутомобили и пешаци.
4.
Границе инустријске зоне, ул. Драгослава Срејовића – код вртића.
Мерно место је паркинг код вртића. Са друге стране улице су производни објекти фирми које послују у оквиру индустријске зоне.
Буку праве аутомобили и камиони.
5.
У болничкој зони, КЦ Крагујевац – на травњаку у правцу ул. Змај Јовина.
Мерно место је на травњаку између центра за дерматологију и инфективне клинике. Околни простор чине објекти клиничког центра, ретко високо растиње, затравњене површине и паркинзи.
Буку праве аутомобили и пешаци.
6.
Зона одмора и рекреације, ул. Крагујевачког октобра – Велики парк.
Мерно место је 20 m унутар Великог парка. Са друге стране улице је касарна.
Буку праве аутомобили и пешаци.
МЕРНО МЕСТО
10
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
Методологија Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији. Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет. Калибрација је извршена пре и после самог мерења.
Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији. Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет. Калибрација је извршена пре и после самог мерења.
Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде. Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.
Акустичке карактеристике буке Временска
Фреквенцијска
Непроменљива бука:
Широкопојасна бука:
Променљива бука:
Ускопојасна бука:
Испрекидана бука:
Са истакнутим тоном:
Импулсна бука:
Са нискофреквентним садржајем:
Током мерења, промена нивоа буке„споро„ је показала колебање веће од 5dBA, па је стога бука променљива.
Спектралном анализом је утврђено да је расподела звучне енергије у више суседних октава равномерна.
МЕРНО МЕСТО 1 ДАН ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
10.30-10.45
61.7
62
65
15.30-15.45
60.8
61
65
18.30-18.45
56.9
57
65
22.30 -22.45
54.2
54
55
01.30 -01.45
52.8
53
55
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону дуж главних градских саобраћајница (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 65 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 55 dBA)
МЕРНО МЕСТО 2 ДАН
Еквивалентни ниво dB(A)
Еквивалентни ниво dB(A) измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
11.00-11.15
63.9
64
65
16.00-16.15
64.2
64
65
19.00-19.15
57.3
57
65
23.00 -23.15
54.8
55
55
02.00 -02.15
53.2
53
55
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке,узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону градски центар (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 65 dBA) и за ноћ, (максимални дозвољени ниво 55 dBA
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
11
МЕРНО МЕСТО 3
ДАН ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
12
меродавни ниво
дозвољени ниво
55
55
17.30-17.45
54.5
55
55
20.30-20.45
50.4
50
55
00.30 -00.45
44.8
45
45
03.30 -03.45
43.6
44
45
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање буке,узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону чисто стамбено подручје (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 55 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 45 dBA)
Еквивалентни ниво dB(A) измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
10.00-10.15
54.4
54
55
15.00-15.15
53.5
54
55
18.00-18.15
49.2
49
55
22.00 -22.15
44.6
45
45
01.00 -01.15
42.4
42
45
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону чисто стамбено подручје (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 55 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 45 dBA)
Еквивалентни ниво dB(A) измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
12.00-12.15
56.2
56
50
17.00-17.15
53.3
53
50
20.00-20.15
46.8
47
50
24.00 -00.15
43.2
43
40
03.00 -03.15
42.1
42
40
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке,узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за болничке зоне и опоравилишта (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 50 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 40 dBA)
МЕРНО МЕСТО 6 ДАН
додатак
54.7
МЕРНО МЕСТО 5 ДАН
измерени ниво
12.30-12.45
МЕРНО МЕСТО 4
ДАН
Еквивалентни ниво dB(A)
Еквивалентни ниво dB(A) измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
11.30-11.45
52.4
52
50
16.30-16.45
50.6
51
50
19.30-19.45
51.3
51
50
23.30 -23.45
44.4
44
40
02.30 -02.45
43.1
43
40
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке,узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону одмора и рекреације, велики паркови (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 50 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 40 dBA).
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
ЗАКЉУЧАК На основу мерења акустичких карактеристика буке, а према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ("Сл.гласник РС", бр.75/2010), - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М1 не прелазе дозвољени ниво за зону дуж главних градских саобраћајница за дан и вече (зона 5, максимални дозвољени ниво износи 65 dBA ) и за ноћ (зона 5, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М2 не прелазе дозвољени ниво за зону градски центар за дан и вече (зона 5, максимални дозвољени ниво износи 65 dBA ) и за ноћ (зона 5, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М3 не прелазе дозвољени ниво за дан и не прелазе дозвољени ниво за вече и ноћ за зону чисто стамбено подручје за дан и вече (зона 3, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA ) и за ноћ (зона 3, максимални дозвољени ниво износи 45 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М4 не прелазе дозвољени ниво за зону чисто стамбено подручје (зона која се граничи са индустријском зоном) за дан и вече (зона 3, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA ) и за ноћ (зона 3, максимални дозвољени ниво износи 45 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М5 прелазе дозвољени ниво за болничке зоне за дан и вече (зона 1, максимални дозвољени ниво износи 50 dBA ) и за ноћ (зона 1, максимални дозвољени ниво износи 40 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М6 прелазе дозвољени ниво за зону одмора и рекреације, велики паркови за дан и вече (зона 1, максимални дозвољени ниво износи 50 dBA ) и за ноћ (зона 1, максимални дозвољени ниво износи 40 dBA).
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
13
Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће са јавних чесама у Крагујевцу за новембар 2016. године Мерно место
Датум контроле
Дивостин Бубањ Кошутњак Теферич
03.11.2016.
Шумарице
Белошевац
ИСПРАВНОСТ
За пиће
бактериолошка
хемијска
НЕ
ДА
НЕ
ДА
ДА
ДА
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
ДА
НЕ
ДА
Може се констатовати да анализирани узорци воде ОДГОВАРАЈУ и то у Шумарицама и Дивостину, те се могу користити за пиће.
Мерно место
Датум контроле
ИСПРАВНОСТ бактериолошка
За пиће
-
-
Дивостин
ДА
ДА
ДА
ДА
НЕ
НЕ
ДА
ДА
ДА
ДА
Бубањ Кошутњак Теферич Белошевац
21.11.2016.
Шумарице
Може се констатовати да анализирани узорци воде ОДГОВАРАЈУ за пиће, изузев узорка воде из јавне чесме КОШУТЊАК која не одговара..
НАПОМЕНА: Изворска вода се користи као "сирова" - што значи да не пролази поступак пречишћавања и дезинфекције. Имајући у виду да у тим околностима не постоји апсолутна безбедност коришћења воде за пиће са јавних чесми, неопходна је опрезност приликом коришћења воде са њих. Због тога је неопходно предузети следеће мере: - нформисати се о резултатима лабораторијског испитивања и препорукама за коришћење воде пре сваког узимања воде са јавних чесми - користити воду само са оних објеката који се налазе под сталном контролом и задовољавају основне хигијенске критеријуме када је у питању вода за пиће - имати у виду да је загађење воде (под одређеним околностима) могуће у периоду између две лабораторијске контроле.
14
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
НОВЕМБАР
у Крагујевцу Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
15
Крагујевачки научни часопис MATCH број један у свету
Ч
асопис MATCH чији су издавачи Универзитет у Крагујевцу и Природноматематички факултет, више од деценије, бележи високе резулате по научности и цитирању и налази се на самом врху часописа те врсте у земљи али и у свету.
Часопис од 1975. године излази два пута годишње и бави се математичком хемијом, али ове године импакт фактор или цитираност часописа увећан је три пута. За главног уредника часописа, академика Ивана Гутмана, његове сараднике и декана Природно-математичког факултета Срећка Трифуновића, члан Градског већа задужен за образовање, Недељко Манојловић организовао је пријем у Свечаном салону зграде Градске управе.
Велики успех научног часописа међународног карактера “Match“, који више од деценије публикује Природно-математички факултет представља успех, не само уредништва већ самог факултета, Универзитета, града па и државе. Научници су својеврсни амбасадори своје земље - рекао је на пријему професор др Недељко Манојловић, члан Градског већа. Главни и одговорни уредник часописа је академик Иван Гутман. До данас је изашло преко 100 издања овог часописа а објављују се два броја годишње, са по три свеске.
Делегација Природноматематичког факултета поклонила је неколико научних књига граду Крагујевцу са тематиком математичке хемије а које су настале као резулат научне сарадње крагујевачких научника и научника из света.
Часопис се бави математичким истраживањима, хемијским појавама и једињењима, а конкретна примена тога је у дизајнирању материјала и нарочито у дизајнирању лекова. У процесу производње нових лекова математичке анализе играју значајну улогу али и у другим областима који су даљи од интереса шире јавности објаснио је академик професор др Иван Гутман.
16
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
Наставља се легализација артеских бунара на сеоском подручју
Г
радско веће на данас одржаној седници дало је сагласност Градској управи за инвестиције за покретање поступка јавне набавке за наставак легализације артеских бунара у селима на територији Крагујевца.
Ниједан од стотинак бунара, који су копани у претходном периоду, нема употребну дозволу тако да је почетком године по налогу републичког инспектора за заштиту животне средине град Крагујевац започео тај велики посао. Према речима начелника те Градске управе улази се у трећу фазу за подручје Шљивовац, Поскурице, Аџине ливаде, Велике Пчелице, Лужнице, Опорница и Чумић. Након тога, остаје четврта фаза чиме би целокупан процес добијања дозвола био завршен половином наредне године. Градској управи за инвестиције дата је и сагласност за покретање поступка јавне набавке за извођење радова на инвестиционом одржавању у ОШ “Милоје Симовић“ у Драгобраћи. То је још један од потеза градске власти да се одржи континуитет када је у питању улагање у школске објекте нагласио је председавајући Ивица Момчиловић заменик градоначелника. Он је подсетио да је ове године град Крагујевац заједно са Канцеларијом за управљање јавним улагањима у санацију и адаптацију школа уложио преко 200 милиона динара.
Донета је и одлука о одобравању средстава из буџета града за финансирање пројеката удружења/организација из области пољопривреде у укупном износу од 750.000 динара. Средства су одобрена за пројекат “Набавка опреме за праћење и унапређење квалитета сировог млека у примарној сточарској производњи“ Удружењу одгајивача говеда сименталске расе “Шумадија“, затим, за набавку и доделу селекционисаних матица Друштву пчелара као и Удружењу произвођача воћа “Шумадија воће“ из Чумића за пројекат “Услуга и опрема за постизање виших стандарда квалитета у воћарству“.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
17
Отворен осми Међународни сајам туризма и сеоског туризма
Н
а Шумадија сајму данас је отворен осми Међународни сајам туризма и сеоског туризма и четврти продајни Сајам зимнице и домаће радиности који под покровитељством града Крагујевца организује Градска туристичка организација.
У име Шумадија сајма излагачима и гостима добродошлицу је пожелео директор Сајма Зоран Недељковић, који је овом приликом рекао да Сајам туризма и сеоског туризма има добру и квалитетну традицију, да је из године у годину све већи одзив излагача што захтева и проширивање простора крагујевачког сајма. Изразивши захвалност покровитељима на подршци и излагачима, Снежана Милисављевић, директорка Градске туристичке организације Крагујевац рекла је да је овогодишњи Међународни сајам туризма окупио преко сто излагача и да је свако донео најлепше из својих крајева а да све то заједно пружа сјајан туристички производ за међународно тржиште. Директорка Милисављевић је рекла да се нада да ће сајам посетити велики број Крагујевчана, да ће излагачи разменити искуства и да ће се склопити квалитетни послови а да ће сви пођеднако, наредна три дана уживати у гастрономским ужицима и традиционалним специјалитетима различитих кухиња Србије.
18
У присуству председника Скупштине града Мирослава Петрашиновића и његових сарадника, представника Градског већа, Шумадијског округа, представника ресорног министарства, у име града, као генералног покровитеља манифестације, на свечаном отварању Међународног сајма туризма и сеоског туризма добродошлицу је пожелео Ивица Момчиловић, заменик градоначелника. Подсећајући на значај туризма у земљи а нарочито богатом шумадијском крају, заменик градоначелника Момчиловић, похвалио је организаторе на успешној реализацији коју потврђује дугогодишња традиција али и све већи број заинтересованих излагача из земље и региона.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
- Крагујевац је ове године, у претходних девет месеци, посетило преко 33 хиљада гостију са око 70 хиљада ноћења што је за 10 одсто више него претходне године. Разумљиво је да свако од нас жели да отпутује на неку егзотичну дестинацију, али сматрам да сви ми имамо обавезу према нашој земљи, нашем наслеђу и историји и да нашој породици и деци покажемо богатства и лепоте наше земље - рекао је Ивица Момчиловић, заменик градоначелника. Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
У име Владе Републике Србије и ресорног министарства, Сајам је, већ другу годину заредом, свечано отворила Рената Пинџо, помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација. Осми Међународни сајам туризма и сеоског туризма, отворен је до суботе 26. новембра. Радно време Сајма је од 10 до 18.30 сати, а улаз је бесплатан.
novembar 2016.
19
Почела испорука контејнера
П
Први контигент металних контејнера, запремине 1100 л испоручен је Јавно - комуналном предузећу “Чистоћа“. Целокупна количина од 1900 комада биће испоручена сукцесивно у наредна три месеца.
“Чистоћа“ ће, према речима директора тог предузећа Зорана Јовановића, приликом сваке испоруке постављати нове контејнере у најугроженијим деловима града Крагујевца и на тај начин омогућити грађанима да правилно одлажу сакупљени комунални отпад, а све у складу са Законом о управљању отпадом.
Средства за набавку нових контејнера су обезбеђена у оквиру аранжмана између града Крагујевца и Европске банке за обнову и развој. Након спроведеног поступка јавне набавке као најповољнији понуђач изабрана је фирма Unit Eksport Limited из Лондона.
20
У предузећу “Чистоћа“ очекују и почетак испоруке специјализованих возила за одвожење смећа чиме ће хигијена у граду бити подигнута на значајно виши ниво. Набавком десет нових камиона смећара, коначно ће бити решен проблем дотрајале механизације у Јавнокомуналном предузећу “Чистоћа“. Јер, због честих кварова на
камионима, који са градског подручја дневно, у просеку, однесу око 200 тона смећа, капацитети нису у потпуности искоришћени. Зато у “Чистоћи“ очекују да ће од наредне године ситуација бити много боља. Иначе, за набавку камиона, канти и контејнера из кредита Европске банке за обнову и развој обезбеђено је 2,5 милиона евра.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
Програм подршке запошљавању младих у метало – прерађивачком сектору
Г
рад Крагујевац - Градска управа за управљање пројектима, одрживи и равномерни развој и Развојни бизнис центар Крагујевац, у сарадњи са предузећима: Unior Components, Горење МДМ и Милановић Инжењеринг, реализују програм подршке запошљавања младих у метало-прерађивачком сектору у Крагујевцу.
Програм је део пројекта “Локална партнерства за запошљавање младих II“, а средства су обезбеђена из буџета Града, за реализацију програма и пројеката удружења у области локалног економског развоја, енергетске ефикасности и одрживог развоја на територији града Крагујевца. Сарадник на пројекту је Национална служба за запошљавање - Филијала Крагујевац.
Програм и јавни позив за младе је званично представљени на инфо дану, који је организован у Политехничкој школи у Крагујевцу, на коме је поред осталих учествовала и
Програм подршке запошљавању младих у Крагујевцу укључује програм обуке за младе, праксу за најбоље у партнерским предузећима и прилику за запошљавање. Програм је намењен младима између 18 и 30 година старости који су завршили неки од профила метало - прерађивачке струке, с
Наташа Пешић - Радосављевић начелник Градске управе за управљање пројектима, одрживи и равномерни развој.
обзиром на то да се тај сектор у Крагујевцу константно развија и има потребе за квалитетним радницима. Пројектом је предвиђено да се у Програм укључи укупно 18 младих, а они најбољи са праксе, који задовоље захтеве партнерских компанија, имаће прилику да заснују радни однос.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Јавни позив за пријављивање младих је отворен до 15. новембра текуће године. Јавни позив и све релевантне информације могуће је преузети путем ЛИНКА.
novembar 2016.
21
Рециклажни центар у Крагујевцу
З
авршени су радови на рециклажном центру за одлагање и прераду кабастог и електричног отпада по европским стандардима чију је изградњу и опремање Министарство пољопривреде и заштитите животне средине финансирало са 45 милиона динара. Након прибављања употребне дозволе, почетком наредног месеца званично ће бити отворен рециклажни центар у Крагујевцу.
Оснивањем Система за управљање отпадом и изградњом Рециклажног центра, Крагујевац постаје лидер у региону у области заштите животне средине. У овом тренутку све количине које се буду сакупиле у граду, моћи ће да се рециклирају у овом центру. Крагујевац је већ потписао међуопштински споразум са шест локалних самоуправа из Шумадије и Поморавља, тиме ће бити један од првих градова који ће, изградњом Регионалног центра за управљање отпадом, на најсавременији начин решити проблем одлагања и рециклаже кабастог и електричног отпада. - Град Крагујевац добио је један најсавременији објекат са опремом која је уграђена у рециклажни центар, а то ће олакшати посао Јавно комуналном предузећу Чистоћа у области сепарације односно рециклажи отпада. Битно је за Крагујевац да су средства за рециклажни центар обезбеђена великом већином од Министарства. То су средства која су некада била предвиђена Фондом за заштиту животне средине. Гашењем тог фонда средства су остала блокирана, успели смо да током 2015 године та средства одблокирамо и наставимо пројекат и коначно га завршимо. Након прибављања употребне дозволе коначно и отворимо рециклажни центар – рекао је Владимир Максимовић, члан Градског већа.
22
Рециклажни центар је саграђен на земљишту у власништву Јавно комуналног предузећа Чистоћа, у Индустријској зони. Иначе изградња Рециклажног центра је први корак увођења система управљања отпадом и у плану је изградња два до три таква центра на територији града, чиме би се решило питање прикупљања, селекције и депоновања отпада. Корист од овог центра имају грађани, али и град. У њему ће се селектовати и одлагати отпадна уља, фарбе, кућна хемија као и отпадне гуме, које су Крагујевчани углавном бацали у контејнере. Таква врста отпада представљала је проблем за животну средину, али и за комунално предузеће Чистоћа.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
Замењен дрворед у Великом парку
Г
радско Зеленило завршило је замену дуплог дрвореда у Великом парку, где су била посечена стара и посушена стабла четинара. На тим местима посађено је 140 младих листопадних садница, чију је садњу финансирао Град Крагујевац.
Радници Градског зеленила засадили су 140 младих садница листопадног дрвећа у Великом парку, и то на местима где су некада били четинари. Тако су попуњени дупли дрвореди у Великом парку, листопадним брзорастућим дрвећем, која су према савету стручњака Шумарског факултета, отпорна на аерозагађења и погодна за садњу у урбаним срединама. Локалције на којима су попуњени дрвореди сада имају сасвим нов изглед. Чиме се доприноси прочишћавању ваздуха у граду.
- Посађено је 140 младих садница млечног јавора, ради се о листопадном дрвећу, садници која је брзорастућа, отпорна на аерозагађење и погодна за садњу у урбаним срединама. Ми смо сукцесивно, у задњих неколико година вршили замену и сечу постојећих борова, који су на жалост доживели биолошку старост, и не само то повећано је и аерозагађење, површинске воде су се повукле у дубље слојеве.Зато су нам стручњаци са Шумарског факултетом саветовали да се четинари више не саде у нашем граду, због релативно мале надморске висине – истакао је Горан Симић, технички директор ЈКП ''Градско зеленило'.' Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Не треба заборавити да дрвеће утиче на смањење буке у граду, да током летњих месеци крошње апсорбују део сунчеве радијације, да се висока температура лакше подноси када има зеленила. Зато градско Зеленило планира да у пролеће настави са великом садњом попуна дрвореда, и то у Главној улици, Кнез Михаиловој, Карађорђевој. До краја године наставиће са радовима на сређивању дрворедних садница, на враћању зелених површина у првобитно стање.
novembar 2016.
23
Одрживе школе
У
оквиру сајма Зелене градње који је одржан у Београду једна од важних тема округлог стола била је и успостављање оквира за одрживе школе. Један од учесника била је и основна школа Мома Станојловић, која је на конференцији презентовала своја искуства и потенцијалне идеје и решења на пољу обнове и развоја објеката са образовном наменом. На сајму Зелене градње представиле су се компаније са визијом да постану главни протагонисти зелене градње која постаје кључна покретачка снага одрживе економије у целом свету. У оквиру округлог стола разговарало се о успостављању оквира за одрживе школе. Као пример добре праксе позвана је и основна школа Мома Станојловић која је презентовала своја пројекат заснован на енергетској ефикасности у јавним зградама, а уштеда ће бити око 80 одсто. - Када је реч о радовима у школи, акценат је стављен на грејање које је апсолутно промењено од енергената, подстанице, где је урађено раздвајање од обданишта са којим делимо зграду. Ради се фасада и изолација крова, комплетан нови кровни покривач зграде целодневног боравка, кухиња, подови, тоалети , санитарни чворови. Обухваћено је готово 70 одсто свих радова које је могуће адаптирати у нашој школи. Оно што је нама најважније јесте и замена целокупне столарије која ће у нашој школи бити замењена после 126 година – истакла је Весна Димитријевић, директор Основне школе ''Мома Станојловић''.
24
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
У оквиру пројекта Енергетска ефикасност у јавним зградама, предвиђена је енергетска санација за 18 школа. У првих пет школа започета је санација, док се у оквиру другог пројекта, након анализа очекује реконструкија и санација неких четрдесетак школа. - Оно што је различито у овом пројетку у односу на досадашње јесте да се не односи само на мере енергетске ефикасности. Све што је такође у лошем стању биће покривено овим пројектом. Ипак постоји нека граница тј. критеријум за улазак школе у овој пројекат , а то је да не може да буде потпуно девастирана, јер онда се таква реконструкција не би ни исплатила – објашњава Ивана Чарапина Радовановић, технички експерт у оквиру пројекта. Радови на реконструкцији школа одвијају се у оквиру пројекта које спроводи Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а на основу споразума о кредиту са Немачком развојном банком КфW. Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
25
Регионалана сарадња у оквиру безбедности и здравља на раду
Н
а међународном сајму Превенције и реаговања у ванредним ситуацијама безбедност и здравља на раду Еxпо, Удружење за безбедност и здравље на раду Србије представило је пројекат ''Повећање капацитета и јачање улоге регионалних организација цивилног друштва за побољшање услова рада и дијалога са јавним институцијама финансиран од стране Европске уније''.
Циљ овог пројекта је рад на унапређењу стања у области безбедности и здравља на раду, побољшање услова рада као и јачање цивилног друштва. Пројекат би требало да допринесе смањењу броја случајева лоше праксе и повећању улоге организација цивилног друштва. Истакнута је и важност континуалних едукација, обука у области безбедности и здравља на раду. Иако је већина земаља које нису чланице, усвојила законе Европске уније у овој области, они још увек нису адекватно применљиви.
Међународна организација рада информише да сваког дана око 6300 умре услед акцидената на раду и болести у вези са радом. У Србији су повреде на радном месту најчешће, због рада на црно и нестручне радне снаге. У питању је, непоштовање елементарне процедуре у обављању посла и организације рада.
- Овим пројектом јачања капацитета и улоге цивилног друштва и сарадње са јавним институцијама предвиђене су бројне активности. Оне су усмерене на јачање капацитета цивилног друштва, где су препознати бројни проблеми. Један од тих је недостатак сарадње са јавним институцијама, унијом послодаваца, синдикатима као и низак ниво свести у погледу безбедних пракси тачније безбедних и здравих услова рада. Зато је потребно овим пројектом, у свим овим активностима укључити медијске организације, јер медији могу да утичу на јачање свести – истакла је Андријана Томић, службеник пројекта.
26
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
- Оно што је интересантно да у задњих годину дана, организације цивилног друштва укључују се у решавање проблема када је у питању безбедност и здравље на раду. Обавеза је и државе поготову када је реч о доношењу закона, да и њих укључи, па је тако при доношењу прописа, измене И допуне закона о безбедности и здравља на раду било директно укључено удружење за безбедност и здравље на раду Србије, али и многе друге организације. У републици Србији има велики број удружења када говоримо о безбедности И здравља на раду, и кроз јавне расправе утичу на доношење прописа. Овај округли сто је баш томе посвећен, како се организације цивилног друштва укључују у област безбедности и здравља на раду. На нивоу владе је донета одлука и формиран је образовни савет за безбедност и здравље на раду као нестално владино тело и као члан тог савета укључен је представник удружења за безбедност и здравље на раду Србије – истакла је Вера Божић Трефалт, директор Управе за безбедност и здравље на раду Србије.
Удружење за безбедност и здравље на раду Македоније, и 6 других организација цивилног друштва балканског региона, формирале су неформалну мрежу безбедности и здравље на раду названу BALcanOSHnet.
Ова мрежа омогућиће сарадњу организација из ИПА региона у заједничком напору да се услови рада и стања у области безбедности и здравља на раду побољша.
- Регионална мрежа заштите на раду је иницијатива неколико професионалних удружења из регије. Идеја је да све оне информације које имамо , о свим проблемима са којима се свакодневно суочавамо поделимо између нас. Преписивање закона и туђих искустава, употреба стране терминологије, само нас још више удаљава од наше професије. Балкан осхнет значи да Балкан може да ради мрежу заштите на раду и као таква ради у интересу друштва, пре свега послодаваца, а за добробит радника – истакао је Милан Петковски, менаџер пројекта Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
novembar 2016.
27
КГ еко билтен (месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу)
је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно”
Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.
ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗА ЗАШТИТУ И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Зоран Прокић Трг Слободе 3 34000 Крагујевац
ГРАД КРАГУЈЕВАЦ ГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Начелнк управе : Томислав Спасенић
СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Трг Слободе 3 034/306-178 www.kragujevac.rs мр Драган Маринковић, дипломирани биолог, шеф Oдељења за заштиту животне средине Драгана Мркаљ дипломирани биолог - еколог, самостални стручни сарадник Драгана Новаковић дипломирани хемичар, виши стручни сарадник Ана Симоновић дипломирани правник, стручни сарадник Ивана Антонијевић дипломирани биолог, стручни сарадник
КГ ЕКО билтен 11/16
за НОВЕМБАР 2016. изашао је 30. 01. 2017. године
Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине – Служба за заштиту животне средине Уређује : Удружење “Стаклено звоно” Зорица Савић Ранковић Бојан Ранковић Фотографије: Бојан Ранковић, Душко Ђорђевић
Билтен садржи податке преузете из извештаја
Института за јавно здравље – Крагујевац