Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu Godina 5.
Broj 12/16
И З В Е Ш ТА Ј за ДЕЦЕМБАР
decembar 2016.
5 10 14 2
АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА за ДЕЦЕМБАР 2016. године ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за ДЕЦЕМБАР 2016. године ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТИВАЊУ КВАЛИТЕТА ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСМИ
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
КРАГУЈЕВАЦ
у ДЕЦЕМБРУ 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Градоначелник Николић организовао пријем за амбасадора Шведске Нов еколошки пројекат за младе
Одржана конференција
“Циркуларна економија – изазови у будућности“
Сусрет амбасадора Шведске са крагујевачким ученицима
Сарадња српских и румунских еколога на истраживању Рамаћких висова Подизање свести о енергетској ефикасности код најмлађих Мере енергетске ефикасности у крагујевачким школама
Светски дан борбе против сиде Изложба: Енергија за одрживи свет у Крагујевцу
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
3
2016. Institut za javno zdravqe Kragujevac 4
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА У ДЕЦЕМБРУ 2016. ГОДИНЕ СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА
У СУМПОР ДИОКСИД
ИНДЕКС ЦРНОГ ДИМА
АЗОТ ДИОКСИД
У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида ннису биле испод законом дозвољених GVI 125 μg/m3. Максимална измерена вредност била је 41,5 μg/m3, мерно место О.Ш. "Мирко јовановић", 05.12.2016. године.
У току овог месеца, 24 часовне вредности црног дима биле су изнад законом дозвољених GVI 50 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 79 μg/m3 од 9. до 11.12.2016., на мерном месту "Чистоћа".На четири од пет мерних места (осим мерног места школе "Мирко Јовановић") децембру измерене су више од дозвољених вредности за индекс црног дима (чађи).
У току оваог месеца, 24 часовне вредности азот диоксида биле су испод законом дозвољених GVI 85 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 61 μg/m3, на мерном месту "Чистоћа" од 9. до 11.12.2016., док је граница толеранције 40 μg/m3.
Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2 (основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току децембра 2016. године Локалне мерне станице за имисиона мерења (24 h мерења)
СРЕДЊА МЕСЕЧНА ВРЕДНОСТ SO2
Чађ
MАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ NO2
SO2
Чађ
БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ
NO2
SO2
Чађ
μg/m
μg/m
μg/m
μg/m
μg/m
μg/m
Чистоћа
14.0
38
28
41.5
79
61
10
Споменик Штафета
8.8
31
19
15.9
60
36
4
Илићево
4.7
32
23
13.5
77
37
6
8.7
16
14
22.4
36
23
5.0
36
23
15.7
63
36
О.Ш. „Мирко Јовановић“ Пивара
3
3
3
3
3
3
3
μg/m
3
μg/m
NO2
μg/m3
3
*ГВИ (гранична вредност имисије) за SO2 за 24 часа
ГВИ
125 μg/m³
за SO2 за годину дана
50 μg/m³
за чађ за 24 часа, одн. за годину дана
50 μg/m³
за NO2 за 24 часа
85 μg/m³
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
5
УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ
Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току децембра 2016. године УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ
Растворне материје
Нерастворне материје
mg/m2/дан
g/m2/дан
g/m2/дан
1. Ул. Саве Ковачевића
375.09
221.51
153.57
2. Пивара - „Бриони“
442.41
196.92
245.49
3. „Чистоћа“
377.39
175.25
202.14
4. Железничка станица
446.38
202.30
244.07
УКУПНО
1641.26
795.99
845.28
Средња вредност
410.32
199.00
211.32
МЕРНО МЕСТО
Мерна јединица
МДК
за укупне таложне материје
450 mg / m2 / дан
ТЕШКИ МЕТАЛИ Концентрације тешких метала (олова, цинка, никла и кадмијума) из седиментних материја мерене су на четири мерна места (Мала Вага, Аутобуска станица, Медицинска школа и Споменик штафети) и у децембру су биле испод вредности ГВИ.
Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментних материја на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току децембра 2016. године ЛОКАЦИЈА
ОЛОВО
КАДМИЈУМ
ЦИНК
НИКЛ
ГВИ
250 μg/m2/дан
5 μg/m2/дан
400 μg/m2/дан
μg/m2/дан
Медицинска школа
2.75
<0.05
<1.00
4.55
Аутобуска станица
1.78
<0.05
<1.00
1.57
Споменик Штафета
1.35
<0.05
7.42
1.62
12.28
<0.05
5.92
4.31
УКУПНО
18.16
0.00
13.34
12.05
Средња вредност
4.54
0.00
3.33
3.01
Мала Вага
6
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
ТЕШКИ МЕТАЛИ
у суспендованим честицама Концентрације тешких метала (олова, никла, арсена и кадмијума) у суспендованим честицама у децембру 2016. године, мерене су на два мерна места и то: ЈКП "Чистоћа" и код школе "Мирко Јовановић" у трајању од седам дана месечно. У децембру су биле у оквиру законом дозвољених вредности.
Тешки метали у суспендованим честицама за децембар 2016. године. Мерно место Параметар Мер. Јед.
Индустријска зона (ЈКП ЧИСТОЋА) Кадмијум
Олово
Никл
Арсен
Кадмијум
Олово
Никл
Арсен
ng/m3
μg/m3
ng/m3
ng/m3
μg/m3
ng/m3
ng/m3
ng/m3
Метода испитивања Број мерења Средња месечна вредност Максимална месечна вредност
Незнанког јунака (О.Ш. Мирко Јовановић)
SRPS EN 14902:2005
7
7
7
7
7
7
7
7
2.30
0.010
5.61
6.56
0.16
0.053
8.59
5.09
5.34
0.030
7.95
10.83
1.08
0.065
19.84
7.17
Број дана изнад ГВИ
УКУПНЕ СУСПЕНДОВАНЕ ЧЕСТИЦЕ УУкупне суспендоване честице величине (PМ 10) у децембру 2016. године мерене су на две локације; ЈКП "Чистоћа" и основна школа "Мирко Јовановић". Мерења су била континуирана 24 часовна у трајању од седам дана. На мерном месту "Чистоћа" измерена је највећа вредности од 156,1 μg/m3 дана 21.12.2016. док је дозвољена вредност ГВИ 50 μg/m3. Укупно је било седам дана са вредностима изнад ГВИ од седам посматраних. На локацији школе "Мирко Јовановић" измерена је нејвећа вредност од 127,4 μg/m3 дана 06.12.2016., док је дозвољена вредност ГВИ 50 μg/m3. Укупно је било пет дана са вредностима изнад ГВИ од седам посматраних.
Одређивање укупних суспендованих честица и честица PM10 за месец децембар 2016. године Средња месечна вредност
Максимална вредност
Број дана изнад ГВИ
Индустријска зона (ЈКП ЧИСТОЋА)
101.2
156.1
7
Незнанког јунака (О.Ш. Мирко Јовановић)
83.5
127.4
5
ЛОКАЦИЈА
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
7
АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, ТЕШКИ МЕТАЛИ, ПРИЗЕМНИ ОЗОН И БЕНЗЕН – пореклом из саобраћаја У децембру 2016. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на Малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса. 1. Индекс црног дима био је изнад законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије је 50 μg/m3, а измерене су вредности до 99 μg/m3 6.12.2016., на мерном месту "Мала вага", као и на осталим мерним местима са вредностима од 60 до 97 μg/m3. Прекорачења дозвољених вредности индекса црног дима и то по броју дана изнад ГВИ: Аутобуска станица 11 дана, раскрсница "Мала вага" 15 дана, средња медицинска школа 7 дана и раскрсница код аутобуске станице укупно 4 дана током децембра 2016. године. 2. Концентрације азот диоксида на раскрсницама биле су испод законске граничне вредности. На раскрсници "аутобуска станица" измерене су највише вредности од 84 μg/m3 21.12.2016. Гранична вредност имисије за азот диоксид је 85 μg/m3, граница толеранције 40 μg/m3. 4. Концентрација бензена мерена је на раскрсници у центру града код „Споменика штафети“. Измерена је највиша вредност од 6,5 μg/m3, и то 13.12.2016., а ГВИ вредност је 5 μg/m3. Два дана током децембра 2016. године (13. и 14.12.) имала су више вредности од Законом дозвољене.
Имисија азот диоксида, чађи, тешких метала, приземног озона и бензена пореклом из саобраћаја за децембар 2016. године
АЗОТДИОКСИД
ЧАЂ
120 μg/m3
5 μg/m3
85 μg/m3
50 μg/m3
Макс. вредност
Средња месечна вредност
Макс. вредност
Број дана изнад ГВИ
6.5
4
Аутобуска станица
55
84
48
97
11
Средња медицинска школа
24
40
35
79
7
Мала вага
23
34
57
99
15
Број дана изнад ГВИ
Средња месечна вредност
60
8
1.9
Бр.дана изнад ГВИ
31
Број дана изнад ГВИ
36
Споменик штафета
Макс. вредност
19
ЛОКАЦИЈА
Средња месечна вредност
ГВИ
Макс. вредност
БЕНЗЕН
Средња месечна вредност
ПРИЗЕМНИ ОЗОН
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ
ЗАКЉУЧАК У децембру 2016. године у Крагујевцу регистровано је загађење ваздуха на раскрсницама индексом црног дима (чађ) и бензеном, као и у суспендованим честицама (PM 10) на обе посматране локације. Повећане вредности чађи на прометним раскрсницама део су утицаја саобраћаја (емисија издувних гасова) и великог броја индивидуалних ложишта на квалитет ваздуха. Квалитет ваздуха оптерећен чађи на више локација и то са вредностима које су више од дозвољених у трајању од више дана, повећане вредности укупних суспендованих честица неповољно су утицале на здравље осетљивих популација грађана посебно у време саобраћајног шпица.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).
ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова). Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.
decembar 2016.
9
ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за децембар 2016. године
М
ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у децембру 2016. године спроведено је у Крагујевцу дана 28.12.2016. године на задатим мерним местима, одређивањем меродавног нивоа буке за дан, вече и ноћ.
Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 75/10), SRPS ISO 1996-2 Описивање, мерење и оцењивање буке у животној средини – одређивање нивоа буке у животној средини, Закон о заштити од буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 36/09).
РЕЗУЛТАТИ Опис локација
Опис потенцијалних извора буке
1.
Поред прометних саобраћајница, ул. Кнеза Михајла – Мала Вага
Мерно место је паркинг на углу ул. Кнез Михајлове и ул. Кнеза Милоша. Околни простор чине вишеспратни стамбени објекти, локали са трговинскопословном наменом.
Буку праве аутомобили и камиони.
2.
Зона градског центра, ул. Краља Александра I Карађорђевића.
Мерно место је травњак испред кафића. Околни простор чине стамбенопословни објекти са два-три спрата са једне стране и црквена порта са друге стране.
Буку праве аутомобили који се крећу околним улицама.
3.
Стамбена зона, ул. Незнаног јунака – насеље Аеродром
Мерно место је пешачка стаза између зграда, наспрам тржног центра и зграде Богословије. Околни простор чине стамбене вишеспратнице.
Буку стварају аутомобили и пешаци.
4.
Границе инустријске зоне, ул. Драгослава Срејовића – код вртића.
Мерно место је паркинг код вртића. Са друге стране улице су производни објекти фирми које послују у оквиру индустријске зоне.
Буку праве аутомобили и камиони.
5.
У болничкој зони, КЦ Крагујевац – на травњаку у правцу ул. Змај Јовина.
Мерно место је на травњаку између центра за дерматологију и инфективне клинике. Околни простор чине објекти клиничког центра, ретко високо растиње, затравњене површине и паркинзи.
Буку праве аутомобили и пешаци.
6.
Зона одмора и рекреације, ул. Крагујевачког октобра – Велики парк.
ММерно место је 20 m унутар Великог парка. Са друге стране улице је касарна
Буку праве аутомобили и пешаци.
МЕРНО МЕСТО
10
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
Методологија Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији. Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет. Калибрација је извршена пре и после самог мерења.
Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода
Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде. Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.
Акустичке карактеристике буке Временска
Фреквенцијска
Непроменљива бука:
Широкопојасна бука:
Променљива бука:
Ускопојасна бука:
Испрекидана бука:
Са истакнутим тоном:
Импулсна бука:
Са нискофреквентним садржајем:
Током мерења, промена нивоа буке„споро„ је показала колебање веће од 5dBA, па је стога бука променљива.
Спектралном анализом је утврђено да је расподела звучне енергије у више суседних октава равномерна.
МЕРНО МЕСТО 1 ДАН ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
10.30-10.45
62.1
62
65
15.30-15.45
62.4
62
65
18.30-18.45
57.6
58
65
22.30 -22.45
54.0
54
55
01.30 -01.45
53.2
53
55
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону дуж главних градских саобраћајница (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 65 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 55 dBA)
МЕРНО МЕСТО 2 ДАН
Еквивалентни ниво dB(A)
Еквивалентни ниво dB(A) измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
11.00-11.15
62.4
62
65
16.00-16.15
62.7
63
65
19.00-19.15
57.6
58
65
23.00 -23.15
54.1
54
55
02.00 -02.15
52.9
53
55
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке,узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону градски центар (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 65 dBA) и за ноћ, (максимални дозвољени ниво 55 dBA
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
11
МЕРНО МЕСТО 3
ДАН ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
ВЕЧЕ НОЋ
ОЦЕНА
12
меродавни ниво
дозвољени ниво
54
55
17.30-17.45
53.7
54
55
20.30-20.45
48.7
49
55
00.30 -00.45
44.4
44
45
03.30 -03.45
43.2
43
45
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање буке,узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону чисто стамбено подручје (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 55 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 45 dBA)
Еквивалентни ниво dB(A) измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
10.00-10.15
53.1
53
55
15.00-15.15
52.8
53
55
18.00-18.15
49.6
50
55
22.00 -22.15
43.7
44
45
01.00 -01.15
42.6
43
45
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону чисто стамбено подручје (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 55 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 45 dBA)
Еквивалентни ниво dB(A) измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
12.00-12.15
53.7
54
50
17.00-17.15
53.0
53
50
20.00-20.15
46.6
47
50
24.00 -00.15
44.2
44
40
03.00 -03.15
43.4
43
40
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке,узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за болничке зоне и опоравилишта (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 50 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 40 dBA)
МЕРНО МЕСТО 6 ДАН
додатак
54.0
МЕРНО МЕСТО 5 ДАН
измерени ниво
12.30-12.45
МЕРНО МЕСТО 4
ДАН
Еквивалентни ниво dB(A)
Еквивалентни ниво dB(A) измерени ниво
додатак
меродавни ниво
дозвољени ниво
11.30-11.45
52.2
52
50
16.30-16.45
51.3
51
50
19.30-19.45
48.0
48
50
23.30 -23.45
43.6
44
40
02.30 -02.45
43.1
43
40
Према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке,узнемиравања и штетни ефеката буке у животној средини (Сл.гласник Републике србије, бр. 75/2010), меродавни нивои буке испитаних звучних извора не прелазе дозвољени ниво за зону одмора и рекреације, велики паркови (за дан и вече, максимални дозвољени ниво 50 dBA) и за ноћ (максимални дозвољени ниво 40 dBA).
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
ЗАКЉУЧАК На основу мерења акустичких карактеристика буке, а према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ("Сл.гласник РС", бр.75/2010), - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М1 не прелазе дозвољени ниво за зону дуж главних градских саобраћајница за дан и вече (зона 5, максимални дозвољени ниво износи 65 dBA ) и за ноћ (зона 5, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М2 не прелазе дозвољени ниво за зону градски центар за дан и вече (зона 5, максимални дозвољени ниво износи 65 dBA ) и за ноћ (зона 5, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М3 не прелазе дозвољени ниво за дан и не прелазе дозвољени ниво за вече и ноћ за зону чисто стамбено подручје за дан и вече (зона 3, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA ) и за ноћ (зона 3, максимални дозвољени ниво износи 45 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М4 не прелазе дозвољени ниво за зону чисто стамбено подручје (зона која се граничи са индустријском зоном) за дан и вече (зона 3, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA ) и за ноћ (зона 3, максимални дозвољени ниво износи 45 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М5 прелазе дозвољени ниво за болничке зоне за дан и вече (зона 1, максимални дозвољени ниво износи 50 dBA ) и за ноћ (зона 1, максимални дозвољени ниво износи 40 dBA). - меродавни нивои буке испитаних звучних извора на мерном месту М6 прелазе дозвољени ниво за зону одмора и рекреације, велики паркови за дан и вече (зона 1, максимални дозвољени ниво износи 55 dBA ) и за ноћ (зона 1, максимални дозвољени ниво износи 45 dBA).
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
13
Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће са јавних чесама у Крагујевцу за децембар 2016. године Мерно место
Датум контроле
ИСПРАВНОСТ
За пиће
бактериолошка
хемијска
ДА
ДА
ДА
НЕ
ДА
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
ДА
НЕ
ДА
05.12.2016.
Шумарице Дивостин Бубањ Кошутњак Теферич Белошевац
Може се констатовати да анализирани узорци воде ОДГОВАРАЈУ и то у Шумарицама и Дивостину, те се могу користити за пиће.
Мерно место
Датум контроле
ИСПРАВНОСТ бактериолошка
За пиће
НЕ
НЕ
Дивостин
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
НЕ
28.12.2016.
Шумарице Бубањ Кошутњак Теферич Белошевац
Може се констатовати да анализирани узорци воде НЕ ОДГОВАРАЈУ за пиће.
НАПОМЕНА: Изворска вода се користи као "сирова" - што значи да не пролази поступак пречишћавања и дезинфекције. Имајући у виду да у тим околностима не постоји апсолутна безбедност коришћења воде за пиће са јавних чесми, неопходна је опрезност приликом коришћења воде са њих. Због тога је неопходно предузети следеће мере: - нформисати се о резултатима лабораторијског испитивања и препорукама за коришћење воде пре сваког узимања воде са јавних чесми - користити воду само са оних објеката који се налазе под сталном контролом и задовољавају основне хигијенске критеријуме када је у питању вода за пиће - имати у виду да је загађење воде (под одређеним околностима) могуће у периоду између две лабораторијске контроле.
14
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
Д ЕЦ ЕМ БА Р у Крагујевцу
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
15
Градоначелник Николић организовао пријем за амбасадора Шведске
А
мбасадор Краљевине Шведске Њ.Е. Јан Лундин борави у дводневној посети Крагујевцу, где ће, поред осталог, учествовати у раду конференције ИКТ Старт (уп) и мостови сарадње између Шведске и Србије. Тим поводом градоначелник Крагујевца Радомир Николић са сарадницима организовао је пријем за амбасадора Шведске, који је иначе, ступио на дужност пре шест месеци и посетом Крагујевцу започиње обилазак градова и општина у Србији.
Шведска и Србија имају одличне билатералне односе и постоји велики потенцијал за јачање економских односа између наша два народа, рекао је том приликом Лундин и додао да постоји жеља да се граде нови мостови сарадње. Србија је доживела велики привредни напредак, нагласио је Лундин и исказао посебно интересовање за тренутне изазове у Крагујевцу, индустријске потенцијале и предности које Крагујевац нуди потенцијалним инвеститорима. Крагујевац који је био носилац индустријског развоја у бившој Југославији, 90 - тих година доживео је свој економски крах и тек са доласком Фијата стајемо полако на здраве ноге и достижемо републички просек, рекао је градоначелник Николић. У овом тренутку највећи изазов је запослити људе. Индустрија у Крагујевцу је била радно интензивна што значи да је на малом простору радио велики број радника. Људи који су водили град, нису на време схватили куда иду савремене технологије и да ће роботи у индустрији обављати највећи део посла. Савремено опремљенене индустријске зоне нису благовремено припремљене, тако да је на располагању свега неколико парцела.
16
У припреми је нова индустријска зона, а са ЕБРД имамо потписан уговор о 7,5 милиона евра инвестиција у њено опремање, након чега крећемо у озбиљну трку са осталим градовима у привлачењу инвеститора. Градоначелник Николић изразио је том приликом захвалност Шведској развојној агенцији која је финансирала израду студије за управљање отпадом у целом региону, чија ће
реализација омогућити достизање европских стандарда на овом подручју. Састанку са амбасадором Шведске присутвовали су Мирослав Петрашиновић председник Скупштине града, Миња Обрадовић члан Градског већа за инвестиције и управљање пројектима и Владимир Максимовић члан већа за комуналну делатност, равномерни и одрживи развој.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
Нов еколошки пројекат за младе
Н
а простору Ботаничке баште у Шумарицама средином следеће године почеће са радом “Школски биолошки центар“ намењен деци предшколског и школског узраста.
Ради се о пројекту који се, уз подршку града Крагујевца, реализује у партнерској сарадњи еколошких организација из Крагујевца и Хановера, односно Центра за еколошко образовање и одрживи развој и организације “Јанун“. Тим поводом у згради Градске управе члан Градског већа за заштиту и унапређење животне средине Зоран Прокић одржао је радни састанак са представником Центра за еколошко образовање и одрживи развој, Миланом Габарићем и начелником Одељења за животну средину града Крагујевца. Драганом Маринковићем. На састанку, представницима локалне самоуправе оснивач и председник крагујевачког еколошког удружења, Милан Габарић представио је пројекат “Школски биолошки центар“ и истакао да ове две организације већ неколико година уназад успешно сарађују и реализују пројекте намењене младима а баве се питањима животне средине.
“Школски биолошки центар“ биће реализован на простору Ботаничке баште у Шумарицама, а према речима Драгана Маринковића, начелника Одељења за животну средину у оквиру пројекта биће организоване радионице за малишане предшколског и школског узраста, по угледу на радионице и активности које се одржавају у биолошком центру у Хановеру. Читав пројекат намењен је едукацији младих о сађењу, одржавању и лековитим наменама биљака али и различитим врстама отпада и његовом рециклирању. На састанку је најављена посета делегације из Хановера и представника партнерске организације “Јанун“ када ће бити одржана конференција за медије и детаљно представљен пројекат. Према динамици и плану пројекта који је данас представљен члану Градског већа Зорану Прокићу, са реализацијом би требало почети у марту месецу следеће године а са радионицама, односно едукацијом младих два месеца касније.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
17
Одржана конференција
“Циркуларна економија – изазови у будућности“
У
згради Градске управе данас је одржана завршна конференција у оквиру пројекта “Промоција циркуларне економије у централној и западној Србији“, реализује Архус центар уз подршку града Крагујевца
Конференцији је присуствовао велики број представника невладиног сектора, градских организација, а у име града учеснике је поздравио Зоран Прокић, члан Градског већа за заштиту и унапређење животне средине. Одржаној завршној конференцији и презентацијама примера добре праксе у овој области присуствовао је Радомир Ерић, члан Грдаског већа за привреду. Циркуларна економија представља другачији привредни модел, који тежи дуготрајности производа и враћању свих отпадних материјала у процесе производње, подразумевајући ефикасно коришћење ресурса и смањено загађење животне средине уз остваривање финансијских уштеда и креирање нових пословних могућности. Решења која овај концепт нуди базирана су на процесима који се свакодневно одвијају у природи при чему отпад једне индустрије представља сировину за другу индустрију. На тему циркуларне економије учесницима конференције говорио је доц др Горан Бошковић,
18
професор Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу док су примере добре праксе у управљању отпадом, примарне селекције отпада као и успешне сарадње јавног и цивилног сектора у овим областима представили представници града Крушевца. О активностима пројекта “Промоција циркуларне економије у Централној Србији“ говорио је Срђан Матовић, менаџер пројекта, представник Удружења “Архус центар“ Крагујевац. У свом излагању, истакао је ефикасност циркуларне економије која подразумева сарадњу свих аспеката друштва али и међусобну сарадњу удружења из различитих градова и округа Србије.
На територији Шумадијског, Поморавског, Расинског, Рашког, Моравичког и Златиборског округа, пројекат “Промоција циркуларне економије у централној и западној Србије“ спроводи Архус Центар уз подршку Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
Сусрет амбасадора Шведске са крагујевачким ученицима
У
оквиру своје званичне посете Крагујевцу, амбасадор Шведске Њ.Е. Јан Лундин представио је пројекат FirstGeneration (Прва Генерација) учешћем у јавном дијалогу са ученицима крагујевачких школа у згради Старе скупштине. Током овог сусрета, млади су са амбасадором разговарали на различите теме као што су проблем вршњачког насиља, поштовање људских права. Крагујевачки ученици су се интересовали како живе грађани Шведске, како Шведска може помоћи Србији на пољу људских права и слобода.
- Верујем да овакви пројекти доприносе ширењу свести о томе да је образовање веома битно за развој сваког младог човека. Образовањем се шире видици и стиче разумевање за многе појаве у свету. Када би људи више разумели једни друге, било би мање насиља и других негативних појава - рекао је амбасадор Шведске, Њ.Е Јан Лундин. Кампању FirstGeneration покренуло је Министарство спољних послова Шведске на основу агенде Уједињених нација о стварању одрживе и правичне будућности кроз 17 заједничких циљева. У оквиру те кампање амбасада Шведске и Ц31- Центар за развој културе дечјих права организује пројекат КУБ - Један човек може направити разлику. Циљ овог пројекта је да се у школама широм света више разговара о људским правима, грађанској храбрости и хуманости. Међу порукама пројекта #FirstGeneration је изјава Бан Ки Муна “Ми смо прва генерација која може да оконча сиромаштво и последња која може да спречи климатске промене“.
У Крагујевцу ће бити организоване едукативне радионице, семинари за наставнике у осам школа, као и изложба која ће бити приказана у мају 2017. године. Другог дана посете Крагујевцу, амбасадор Шведске Њ.Е. Јан Лундин, иначе страствени шахиста, одиграо је партију са истакнутим шахистом, Крагујевчанином Зораном Новоселским и његовим учеником, омладинским прваком Србије у шаху.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
19
Сарадња српских и румунских еколога на истраживању Рамаћких висова
У
години која је за нама, а после две године паузе у финансирању пројеката у области екологије, можемо да се похвалимо успешном реализацијом квалитетних пројеката из ове области.
. Пројекат који је данас представљен доказ је да успешна сарадња проистиче из заједничког ангажовања локалне самоуправе и грађанских невладиних удружења и организација - рекао је Владимир Максимовић, члан Градског већа. Задатак локалних самоуправа да обезбеди услове за покретање пројеката нарочито из области екологије. Циљ сваке заједнице је очување животне средине као и подизање свести грађана о томе, почев од најмлађе популације - истакао је Максимовић.
Едукативно-еколошки петнаестоминутни филм “Рамаћки висови - оаза очуване природе“ настао је заједничким истраживањем еколога из Србије и Румуније а средства за реализацију обезбедио је град Крагујевац на основу Конкурса за подршку пројеката еколошких удружења. - Истраживањем околине Крагујевца стручњака из области екологије из Србије и Румуније, подручје између Рудника и крагујевачке котлине, Рамаћки висови, издвојили су се својом лепотом и богатством. Тако је настао филм “Рамаћки висови оаза очуване природе“. Циљ пројекта је да се кратким филмом прикаже богатсво нашег краја у делу нетакнуте природе а истовремено пошаље едукативна порука млађим генерацијама, рекао је Светомир Маџаревић, председник Удружење српско румунског пријатељства “Ризница“.
20
Презентацији пројекта и филма присуствовао је Драган Маринковић, начелник Службе за заштиту животне средине са сарадницима и представници других еколошких удружења из Крагујевца.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
Подизање свести о енергетској ефикасности код најмлађих
О
дељење за одрживи, равномерни развој и енергетску ефикасност, у циљу подизања свести о енергетској ефикасности, организовало је радионице у свим вртићима предшколских установа ’’Нада Наумовић’’ и ’’Ђурђевак’’.
Том приликом деци предшколског узраста подељене су бојанке и представљени основни појмови везани за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије као и могући начини уштеде у домаћинству.
- На што једноставнијим примерима смо им показали како могу још сад у овом узрасту да буду енергетски ефикасни, допринесу штедњи енергије у њиховим кућама. Данас је јако битно научити их добрим навикама и еколошки добром понашању, па смо се због
тога одлучили за овај узраст. Изненадило нас је колико су деца упозната са овом темом, појмом енергије и начин како да штеде, на радионицама је било доста занимљивих питања и шаљивих одговора – рекла је Нада Степовић, из Градске управе за управљање пројектима.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
На овиих двадесетак радионица подељено је преко 1800 бојанки, у свим крагујевачким предшколским установама. Одељење за одрживи, равномерни развој и енергетску ефикасност
decembar 2016.
21
Мере енергетске ефикасности у крагујевачким школама
И
з Крагујевачког градског буџета издвајау се велика средства за енергенте, за јавне зграде, а велики део тих трошкова одлази за школе. На пример годишње се издваја за електричну енергију 20 милиона динара, а за школе које се греју на даљинског грејање чак 17 милиона динара.
Зато је Одељење за одрживи, равномерни развој и енергетску ефикасност одлучило да први састанак буде са директорима основних и средњих школа где су им представили начин на који они могу да штеде у трошковима за електричну енергију, грејање, струју и воду. - Ми смо им представили оно што смо радили у претходној години и који су планирани кораци за наредну. Најважније је што су на овом састанку могли да сазнају када могу да искључе грејање током распуста, викендом. Када говоримо о енергетској ефикасности по први пут смо у претходних годину и по дана имали средства која су била предвиђена за енергетску ефикасност и могли смо да предузмемо одређене мере. То се односило на компензацију реактивне енергије, тако смо успели да у осам школа смањимо потрошњу ове енергије. Уложили смо 500 хиљада динара по анализама рачуна за септембар и октобар, и тај новац ће се вратити у наредних шест месеци, па ћемо тако сваке следеће године остварити уштеду у буџету од милион динара - објашњава Ана Радојевић начелник Одељења за одрживи, равномерни развој и енергетску ефикасност.
22
Из буџетског фонда за енергетску ефикасност Министарства енергетике добили смо средства од 15 милиона динара, за основну школу ’’Станислав Сремчевић’’. Град ће уложити 7,5 милиона динара , а биће замењена столарија, унутрашње осветљење, и радиће се на инсталацијама за грејање. Такође урадили су и замену столарије у једној основној школи и замену начина грејања у основној школи у Маршићу.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
Светски дан борбе против сиде
T
ТЕСТИРАЊЕ ЈЕ У МОДИ! ТЕСТИРАЈ СЕ НА ХИВ! Овогодишњи је слоган Европске недеље тестирања на ХИВ и хепатитисе и Светског дана борбе против сиде.
Циљ ових иницијатива је, како је речено на конференцији за медије, да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе Б и Ц омогући да што више особа сазна свој ХИВ, ХБВ И ХЦВ статус у раном стадијуму инфекције. Акцији се одазвало преко 100 особа које су обавиле тестирање.
Организовано је шест удружених акција здравствених радника и сарадника из цивилног сектора, чији је циљ подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање, добробити тестирања и разумевања да постоји успешно лечење. Према речима др Бисеније Радивојевић, начелника Студентске поликлинике, ове године, као и претходне, у фокусу су били студенти, те су акције споведене на факултетима и у студентским домовима.
Само у претходној години откривено је 178 новодијагностикованих особа, што је за 40 посто више него у 2014. години. Од укупног броја трећина је из популације младих, а чак 173 мушкарца, наспрам пет жена. Из Института за јавно здравље Крагујевац наглашавају да је тестирање на ХИВ део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем и адекватним лечењем смањује могућност даљег преношења ХИВ-а на друге особе, укључујући и пренос са мајке на дете.
Иако је ХИВ присутан у нашој земљи више од 30 година, процењује се да још увек трећина особа, од процењених 3200 особа инфицираних ХИВ-ом, не зна свој статус. Код више од половине особа које знају свој ХИВ статус, ХИВ инфекција се дијагностикује касно, тј. када је имунолошки систем већ значајно нарушен, чак и када немају знаке и симптоме болести и када је ризик од оболевања и умирања од АИДС-а значајно већи. Што се раније дијагностикује ХИВ инфекција и започне лечење веће су шансе за дуг и квалитетан живот.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
23
Важност координиране акције на пољу превенције истакла је др Гордана Дамњановић, члан Градског већа за здравствену и социјалну заштиту, истичући потребу за даљом едукацијом младих о очувању репродуктивног здравља. Тема репродуктивног здравља мора бити интегрални део едукација о здравим стиловима живота и једнако заступљена тема поред рада на смањењу дискриминације и стигматизације вулнерабилних група. Град Крагујевац је финансијски подржао превентивне ванинституционалне програме и наставиће да пружа подршку јер видљивих резултата има, каже Дамњановић.
Изложба: Енергија за одрживи свет у Крагујевцу
У Јелена Милановић из Омладине ЈАЗАС-а Крагујевац је представила сарадњу невладиних организација и јавних институција у Крагујевцу на пољу ХИВ превенције као пример добре праксе и изразила наду да ће се током наредних година овом партнерству придружити и приватни сектор. Добровољно и поверљиво саветовање и тестирање је доступно током читаве године у Крагујевцу. Превентивни програми наставиће се кроз одржавање едукативних трибина у средњим школама у Крагујевцу и околини. Данас у Шопинг центру Крагујевац Плаза од 18 сати омладина ЈАЗАС - а делиће едукативне брошуре, беџеве, календаре и остали промотивни материјал.
Подршку приликом реализације кампање пружили су и градска организација Црвеног крста и Канцеларија за младе Крагујевац.
24
Галерији Више политехничке школе отворена је изложба под називом ’’Енергија за одрживи свет’’ у организацији француског института и Центра за науку.
Изложба је пратила научна истраживања у снабдевању трајних и чистих извора енергије. Панои са фотографијама на српском, француском и нашим преводом на енглески језик. Француски институт је одлучио да се бави овом тематиком да би код шире публике подигао свест о изазовима који су пред нама у савременом друштву као што су развој чисте и одрживе енергије и истраживање у тој области. - На више паноа приказане су нове технологије и начини на којима ми можемо да будемо енергетски ефикасни. У Политехничкој школи ће у току јануара бити одржано више радионица на којима ће ученици моћи практично да се увере како су изграђене еколошке куће, стари начин градње који је био еколошки усмерен. Такође биће приказан и један филм, а ова изложба представља један континуитет рада Политехничке школе која већ петнаест година ради на еколошким пројектима – истакао је Милан Габарић из Политехничке школе.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
Изложба се бави изворима енергије у земљама у развоју, побољшању енергетске ефикасности у индустријализованим земљама и коришћењу обновљивих извора енергије на локалном, регионалном и светском нивоу. Како би одговорио на стално повећање потребе за енергијом, човек је крену у потрагу за благом. То се међутим не дешава без последица неједнакости између народа, сукоби, неизвесности климатских промена представљају ризике којима су људи изложени. Научно истраживање игра кључну улогу у снабдевању трајним и чистим изворима енергије.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
decembar 2016.
25
КГ еко билтен (месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу)
је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно”
Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.
ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗА ЗАШТИТУ И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Зоран Прокић Трг Слободе 3 34000 Крагујевац
ГРАД КРАГУЈЕВАЦ ГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, УРБАНИЗАМ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Начелнк управе : Томислав Спасенић
СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Трг Слободе 3 034/306-178 www.kragujevac.rs мр Драган Маринковић, дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине Драгана Мркаљ дипломирани биолог - еколог, самостални стручни сарадник Драгана Новаковић дипломирани хемичар, виши стручни сарадник Ана Симоновић дипломирани правник, стручни сарадник Ивана Антонијевић дипломирани биолог, стручни сарадник
КГ ЕКО билтен 12/16
за ДЕЦЕМБАР 2016. изашао је 28. 02. 2017. године
Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине – Служба за заштиту животне средине Уређује : Удружење “Стаклено звоно” Зорица Савић Ранковић Бојан Ранковић Фотографије: Бојан Ранковић, Душко Ђорђевић
Билтен садржи податке преузете из извештаја
Института за јавно здравље – Крагујевац