Slovenski krug maketa

Кажу да човек има само један живот, један круг, ако је тако онда је ова књига посвећена мом центру, суштини мога круга... мојим синовима Огњену и Илији

They say that a man has only one life, one circle , if so, then this book is dedicated to my center, the essence of my circle ... my sons Ognjen and Ilija

М А Р К О

С Т А М А Т О В И Ћ

Заборављена магија веровања forgoten magic of belief

„Сањам своје слике и сликам своје снове.”

“I dream my painting and I paint my dream.”

-Vincent van Gogh

„Сло­вен­с ки Круг“ нам пру­жа до­ж и­вљај пу­то­ва­ња у дру­штву бо­ги­ња ко­је су оте­ло­ тво­ре­ња го­ди­шњих до­ба. Dok све­т лост пре­но­с и на­ша чу­ла, сна­ж не ути­с ке фор­ми­ ра­ју бај­ко­ви­ти ко­с ти­ми ко­ји, чи­ни се, бу­квал­но при­зи­ва­ју ду­хо­ве хип­но­ти­шу­ћи по­с ма­тра­ча. Ове жи­ве сли­ке кроз ша­пат ис­ка­з у­ју те­ж њу у са­мој ср­ж и људ­с ког по­с то­ја­ња ка по­ ве­за­но­с ти са при­ро­дом, ослушку­јuћи дав­но про­ш ла вре­ме­на сло­вен­с ког па­га­ни­з ма. Оне пру­жа­ју та­ман то­ли­ко ствар­но­с ти да учи­не ове фан­та­с тич­не тре­нут­ке увер­ љи­вим и ти­ме ства­ра­ју огле­да­ло уни­вер­зал­ног уну­тра­шњег све­та. Овај рад нас под­се­ћа на си­ро­в у чи­с то­ћу на­шег ства­ра­лач­ког ци­к лу­са.

“The Slavic Circle” takes us on journey to experience the seasons with the goddesses that embody their powers. The light transports our senses and strong impressions are formed by the otherworldly costumes which seem to literally invoke the spirits and hypnotizing the viewer.

These tableaus whisper to a longing in the core of our human existence to connect to the nature and they harkens back to a time of Slavic Paganism.

The images provide just enough reality to make these fantastical moments believable, creating a mirror of a universal inner world.

This work reminds us of the purity and rawness of our creation cycles.

Erika Larsen Документарни фотограф / Documentary photographer National Geographic Magazine

Ова књи­га фо­то­гра­фи­ја је за­с но­ва­на на при­ча­ма о че­ти­ри бо­ги­ње го­ди­шњих до­ба опи­са­них у ле­ген­да­ма ста­рих сло­ве­на. Ове сло­вен­с ке бо­ги­ње сим­бо­ли­з у­ју раз­ли­чи­те аспек­те жи­во­та љу­ди. Оне као да су смрт­не и ви­ше пу­та жи­ве и уми­р у у бес­крај­ном ци­к лу­с у го­ди­шњих до­ба. Сва­ка од­с ут­ност бо­ги­ње је бит­на јер до­во­ди до вла­да­ви­не сле­де­ћег го­ди­шњег до­ба, што та­ко­ђе сим­бо­ли­з у­је ла­нац жи­во­та на­шег по­ро­дич­ног ста­бла. Као умет­ник, ра­дим са од­с у­с твом би­ћа и лич­них исто­ри­ја кроз мо­је ра­до­ве. Ко­ри­ стим фо­то­гра­фи­ју ка­ко бих при­ка­зао и оте­ло­тво­рио од­с у­с тво и по­к у­шао да кре­и­ рам ме­ди­је ко­ји мо­гу да тре­ти­ра­ју сва­к у лич­ну при­чу као ле­ги­тим­ну исто­ри­ју ко­ја ће би­ти пре­по­зна­та у дру­штву, и као та­ква бу­де пре­не­та на на­ше по­том­ке. Са­знао сам да сло­вен­с ки ми­то­ви не­ма­ју зва­нич­не ко­ре­не, већ жи­ве кроз оби­ча­је и при­че ко­је да­ти­ра­ју пре Хри­шћан­с тва. Ове не­ве­ро­ват­не сли­ке ко­је је ство­рио го­ спо­дин Мар­ко Ста­ма­то­вић за ову књи­гу, су руч­но из­ра­ђе­на лич­на ли­те­ра­ту­ра сло­вен­с ке тра­ди­ци­је и кул­ту­ре ко­ја је пре­ж и­ве­ла у умо­ви­ма љу­ди и ко­ја ће пре­ жи­ве­ти у на­шим умо­ви­ма до кра­ја жи­во­та као не­што што би тре­ба­ли пре­не­ти при­ја­те­љи­ма и бу­д у­ћим по­ко­ље­ни­ма

This photography book is based on the stories of four seasonal goddesses in Slavic legend.

These Slavic goddesses symbolize various aspects of people’s life. They are mortal and repeatedly live and die in the endless circle of seasons. Each goddess’s absence is important to leads to the coming of the next season which also symbolize chains of life in our family tree.

As an artist, I have been working with the absence of beings and personal histories through my artworks. I use photography to embody absences and try to create media which can treat each personal story as like a legitimate history to be recognized in the society to pass them to our descendants.

I learned that Slavic Myths have no legitimate successions but have folktales before Christianity. These amazing images created by Mr. Marko Stamatovic for this book are the handcrafted realization of the personal lore of Slavic traditions and culture that have survived through people’s mind and will survive in our mind for rest of our life as something we should pass on to our friends and family in our future.

Ko Yamada Концептуални уметник и фотограф / Conceptual artist & photographer Универзитет уметности, Нагоја / Nagoya University of Arts

Круг је је­дан од нај­ра­с про­с тра­ње­ни­јих сим­бо­ла, ве­зан за пред­с та­ве о ци­к лич­ном то­к у вре­ме­на и основ­не фор­ме струк­ту­ри­ра­ња про­с то­ра. У том свом има­ги­нар­но оме­ђе­ном про­с то­р у фо­то­граф Мар­ко Ста­ма­ то­вић из­гра­дио је ми­то­по­е т­с ки свет ин­с пи­ри­сан сло­вен­с ком ми­то­ло­ги­јом, пот­цр­та­ва­ју­ћи „пот­пу­ну при­род­ност“ ве­ре Ста­рих Сло­ве­на, о че­му су мно­ги ис­тра­ж и­ва­чи ра­ни­је пи­са­ли. Ста­ма­то­ви­ће­ва ин­ спи­ра­ци­ја, кре­а­тив­ност, ве­шти­на и фо­то­граф­с ко уме­ће мо­мен­тал­но уво­де по­с ма­тра­ча у ње­гов ма­гич­ни круг (или кру­го­ве), где по­с та­је са­у ­че­с ник у спе­ци­фич­ној ге­не­а ­ло­ги­ји сло­вен­с ких бо­жан­с та­ва (ко­ја у на­у ­ци ни­је са­свим раз­ја­шње­на) и бај­ко­ви­тих ли­ко­ва; ту ви­з у­е л­ни на­дра­жа­ји по­с та­ју чул­на свет­ко­ви­на, сла­вље кул­та про­и­за­ш лог из при­ро­де. На­дах­њу­ју­ћа ме­ша­ви­на ста­ро­с ло­вен­с ких ми­то­ва и ру­с ких бај­ки кроз круг Мар­ко­вог објек­ти­ва про­го­во­ ри­ла је уни­вер­зал­ним је­зи­ком. Шта ви­ше, и тај је­зик као да је за­чи­њен књи­жев­ном стил­с ком фи­гу­ром, сло­вен­с ком ан­ти­те­зом, али при­ме­ње­ном на фо­то­гра­фи­ју. Струк­тур­но сло­же­не и идеј­но сло­је­ви­те, ове ком­по­зи­ци­је на­ме­ћу еле­мен­те сло­вен­с ке ан­ти­те­зе: пи­та­ње, не­ги­ра­ње и од­го­вор. Сло­вен­с ком ан­ти­те­зом из­дво­је­ни су глав­ни уче­с ни­ци са­оп­ште­ног до­га­ђа­ја до­при­но­се­ћи емо­тив­ном на­бо­ју, при­с но­с ти са ли­ко­ви­ ма, по­и ­ма­њу њи­хо­вих ста­ња; иако у по­е­зи­ји ни­је увек бр­зо уоч­љи­ва, ов­де, на овим фо­то­гра­фи­ја­ма, ви­ше не­го ја­с но ула­зи­мо у еп­с ки вр­т лог Ста­ма­то­ви­ће­вог мит­с ко-ма­гиј­с ког кру­га. Услов­на ста­тич­ност при­ка­ за­них ли­ко­ва отва­ра про­с тор да­љој и ду­бљој на­ра­ци­ји и, баш као и круг, по­ве­з у­је про­ш лост, са­да­шњост и бу­д ућ­ност, а бо­ра­вак у том кру­гу др­ж и нас у ма­г ло­ви­тој гра­ни­ци из­ме­ђ у ја­ве и сна, из­ме­ђ у чи­ње­ни­ца и ма­ште, ко­јом се уоста­лом кре­ћу и сло­вен­с ка ми­то­ло­ги­ја, исто­ри­ја и еле­гич­на сло­вен­с ка ду­ша. Мар­ко Ста­ма­то­вић је­с те за­тво­рио је­дан круг, али је исто­вре­ме­но отво­рио и без­број­на вра­та ко­ја ће га од­ве­с ти на но­ве пу­те­ве у ис­тра­ж и­ва­њу соп­с тве­не кре­а­тив­но­с ти, на „хо­до­ча­шће“ где ће сла­ви­ти свој De­us de­o­r um, умет­ност.

Circle is one of the most prevalent symbols, related to representations of the cyclical flow of time and elementary form of space structuring. In his imaginary girdled space, photographer Marko Stamatović has built a mythopoetic world, inspired by Slavic mythology, underlining the “absolute naturalness” of faith of the Old Slavs, which many explorers wrote about earlier. Stamatović’s inspiration, creativity, craft and photographic skill instantly introduce the observer into his magic circle (or circles), where he becomes an accomplice in this specific genealogy of Slavic deities (which is not fully explained in science) and fairy –like characters; here, the visual stimuli become a sensual feast, the celebration of a cult, originated from nature.

An inspiring mixture of Old Slavic myths and Russian fairy tales spoke with its universal language through Marko’s lenses. Furthermore, this language seems as though it is flavored with literary stylistic figure, the Slavic antithesis, only applied to photography. Structurally complex and ideally layered, these compositions impose elements of Slavic antithesis: question, denial and response. The Slavic antithesis singles out participants of the announced event, contributing to the emotional charge, the familiarity with the characters, the understanding of their state; although it is not always noticeable in poetry, here, in these photographs, we are more than clearly entering into the epic vortex of Stamatovic’s mythical-magic circle. The conditional stagnancy of portrayed characters opens the space to a further and deeper narration and, just like a circle, it connects the past, the present and the future, and staying in that circle keeps us in the foggy border between the reality and the dream, between the facts and the imagination, where Slavic mythology, history and elegiac Slavic soul also travel.

Marko Stamatović did close one circle, but at the same time he opened a myriad of doors that will lead him to new paths in exploration of his own creativity, to a “pilgrimage” where he will celebrate his Deus deorum, art.

Igor Rill Дипломирани историчар уметности, МА / Graduated Art historian, MA Главни уредник часописа National Geographic Srbija Editor in Chief of National Geographic Srbija magazine

Ре­дак је слу­чај да кроз са­вре­ме­ну фор­му по­пут фо­то­гра­фи­је до­би­је­мо увид у не­што истин­с ки древ­но. У сли­ке ожи­вље­не из ду­би­на на­ше ко­лек­тив­не све­с ти. Ка­да ми се Мар­ко Ста­ма­то­вић обра­тио са же­љом да по­г ле­дам ње­го­во де­ло у на­с та­ја­њу и усме­рим га, ни је­дан од нас дво­ји­це ни­је оче­ки­вао да ћу му пи­са­ ти овај пред­го­вор. Али, на пре­чац ме је осво­ји­ла ње­го­ва ви­зи­ја истог оног све­та о ко­ме и сам углав­ном пи­шем. Тај свет ви­ђен ње­го­вим очи­ма је та­ко ми­с ти­чан, а опет та­ко жи­во­пи­сан и за­о­кру­жен. Су­ге­с тив­но али не­пре­тен­ци­о­зно, кроз умет­нич­ке фо­то­гра­фи­је и ко­ма­ди­ће тек­с та, Мар­ко нас во­ди на пу­то­ва­ње кроз вре­ме. И сва­ко од нас ће на том пу­ту пре­по­зна­ти оно што му је бли­с ко. У не­и ­ме­ но­ва­ним бо­жан­с тви­ма, бо­ги­ња­ма го­ди­шњих до­ба, ја сам не­по­гре­ши­во пре­по­зна­вао исте оне бо­ги­ње о чи­јим раз­ли­чи­тим име­ни­ма и свој­с тви­ма сам пи­сао у књи­зи „Сло­вен­с ка ми­то­ло­ги­ја“. Оно о че­му сам мо­гао са­мо ма­шта­ти од­јед­ном је ожи­ве­ло пред мо­јим очи­ма. Да ли јед­на бо­ги­ња има ви­ше уло­га, или је сва­ка уло­га за­себ­на бо­ги­ња, пре­с та­ја­ло је да бу­де ва­ж но пред ова­квим при­ка­зом. Мит­с ка би­ћа ко­ја се ста­ра­ју о кру­гу жи­во­та та­ко­ђе бе­х у ту, као и сим­бо­ли ко­ји ће из­ма­ћи мно­ги­ма, али до­да­ју не­у ­р у­ши­в у сна­гу це­ли­ни. У мно­го че­му се Мар­ко осла­њао на соп­с тве­ну ин­ту­и­ци­ју, на­до­гра­ђ у­ју­ћи по­је­ди­не де­та­ље а из­о­с та­вља­ ју­ћи не­ке дру­ге, али ње­го­во пу­то­ва­ње је су­штин­с ки не­по­гре­ши­во. Јер, он је ту да нам ис­при­ча при­чу о кру­гу вре­ме­на, о про­ла­зно­с ти и по­нов­ном ра­ђа­њу, о спо­ју бо­жан­с ког и људ­с ког, о при­ро­ди и ње­ним си­ла­ма ко­је над­ви­с у­ју и нај­ви­ше од нас. И при­ча­ју­ћи нам о жи­во­ту, ве­што је из­бе­гао мно­ге зам­ке сво­ де­ћи и сли­к у и реч на чи­с ту су­шти­ну – на бај­ко­ви­ту при­чу ко­ја се не обра­ћа на­шој ло­ги­ци, већ на­шој ду­ши жељ­ној ма­ги­је.

It’s a rare case that through modern forms like photography we get insight into something truly ancient. Into pictures revived from the depths of our collective consciousness. When Marko Stamatović came to me with a wish to look at his work in progress and point him the way, none of us had foreseen that I will be writing this foreword. But suddenly, his vision of the same world I myself have been writing about captivated me. This world seen in his eyes is so mystical, and yet so vivid and whole.

Suggestively, but unpretentiously, through artistic photography and pieces of text, Marko takes us on a journey back in time. And on that road, every one of us will recognize what is closest to us. In unnamed deities, goddesses of the seasons, I have unmistakably recognized the same goddesses of whom different names and attributes I have written about in the book „Slovenska mitologija“. That which I could have only imagined suddenly came alive before my eyes. Does one goddess have multiple roles, or is every role a unique goddess, started becoming irrelevant in front of this representation. Mythical beings that take care of the circle of life are also there, as are the symbols that will remain hidden for many, but that add an indestructible power to the whole.

Marko relied on his own intuition in a lot of things, upgrading some details and leaving out the rest, but his journey is true to its core. Because, he is there to tell us a story of the circle of time; of transience and rebirth; of merging the divine and humane; of nature and her forces that are stronger than the strongest of us. And by telling us about life, he cleverly eluded a lot of traps focusing his words and pictures on the pure essence - a fairy tale that does not talk to our logic, but to our soul that’s longing for magic.

Nenad Gajić Аутор „Словенске митологије“ и фантазијског серијала „Бајка над бајкама“ Author of Slavic Mythology and the fantasy series Tale of Tales

Поста нак Света У по­чет­ку не бе­ше ни­че­га, са­мо Пра­мрак, мо­ре, там­но не­бо и Пра­ја­је у ко­јем је, по­

пут пу­пољ­ка, по­чи­вао бо­жан­с ки Тво­рац. Под ути­ца­јем жи­вот­них си­ла, ја­је се рас­ пу­к ло и ство­ри­ло све­т лост, а кроз отво­ре иза­ђе љу­бав. Пре­се­кав­ши сво­ју пуп­ча­ну врп­ц у, по­кре­ну­ла се си­ла ко­ја је ство­ри­ла свет. Тво­рац је раз­дво­јио не­бе­с ке во­де од во­да оке­а­на, ство­рио мај­к у Зе­м љу и ста­вио је из­ме­ђ у во­да… Раз­дво­јио је исти­ну од ла­ж и, све­т ло од та­ме, до­бро од зла. На кра­ју, од се­бе је ство­рио не­бе­с ка те­ла, при­ ро­д у и при­род­не фе­но­ме­не. Сун­це је на­с та­ло од ње­го­вог ли­ца, Ме­сец од гру­ди, зве­зде од очи­ју, из­ла­зак и за­ла­зак сун­ца од че­ла, мрач­не но­ћи од ми­с ли, ве­тро­ви од ње­го­вог да­ха, ки­ша, снег и град од су­за, а му­ње и гро­мо­ви од ње­го­вог гла­са. С не­бе­с ких ви­с и­на па­ла је до­ња љу­с ка Пра­ја­је­та и раз­би­ла се у хи­ља­де ко­ма­да од ко­јих на­с та­ше сва ма­гич­на би­ћа. Од гор­ње љу­с ке Пра­ја­је­та на­с та­де Др­во све­та, ја­сен што одва­ја не­бо од зе­м ље, чи­ја кро­шња по­с та­де ста­ни­ште бо­го­ва. Та­ко мај­ка Зе­м ља, до­бив­ши бо­ги­ ње го­ди­шњих до­ба, њи­ма опле­ме­ни при­ро­д у; по­том, удах­ну жи­вот пр­во­ме хра­с ту и ство­ри же­ну, а Тво­рац удах­ну жи­вот дру­гом и ство­ри чо­ве­ка, те по­че­ше ве­чи­ти круг жи­во­та…

Creation of the World

In the beginning, there was nothing, only Primordial darkness, the sea, the dark sky and Primordial egg, in which, like a bud, rested the Divine Creator. Captivated by life forces, the egg burst and created light, and Love came out through the hatches. Cutting off his umbilical cord, the power that created the world was set in motion. The Creator separated heavenly waters from waters of the ocean, created the Mother Earth, and laid her between the waters ... He separated truth from lies, the light from darkness and good from evil. In the end, he created heavenly bodies, nature and natural phenomena out of himself. The sun was formed from his face, the moon from the chest, the stars from his eyes, the sunrise and sunset from his forehead, the dark night from his thought, the winds of his breath, the rain, snow and the city from tears, and the lightning and thunder from his voice. The lower shell of Primordial egg fell from heavenly heights, breaking into thousands of pieces, from which all the magical beings rose. From the upper shell, there emerged the Tree of the World, an ash tree which separates the sky from earth, whose crochet became the home of the gods. And so, Mother Earth, having obtained the goddesses of seasons, enriched the nature; then, she breathed life into the first oak and created a Woman, the Creator breathed life into another and created a Man, thus commencing the eternal circle of life...

16 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 17

Пролеће Spring Ка­да јар­ки сун­че­ви зра­ци угре­ју зе­м љу и за­зе­ле­ не се по­ља и шу­ме, при­ро­дом за­го­с по­да­ри нај­о­ ми­ље­ни­ја ме­ђу ми­ље­ни­ца­ма, она ко­ја сме­њу­је вла­да­ви­ну зи­ме и но­си да­шак ле­пог вре­ме­на, ду­го оче­ки­ва­на – бо­ги­ња про­ле­ћа. Ова бо­ги­ња све­т ло­ сти и ја­с но­ће, мла­до­с ти и но­вог жи­во­та, би­ла је у на­ро­ду оми­ље­на због ве­чи­те бор­бе са се­с тром бли­зна­ки­њом, бо­ги­њом зи­ме, ко­ја јој бе­ше и љу­ та про­тив­ни­ца. На сме­ни сва­ке зи­ме и про­ле­ћа, же­с то­ка бор­ба се во­ди­ла из­ме­ђу две бо­ги­ње, а све за пре­власт над мај­ком при­ро­дом.

When the bright sunshine rays warm up the earth and the fields and forests turn green, the nature is reigned by the most favorite among the favorites, the one that replaces winter and carries the breath of nice weather, the long expected - goddess of spring. This goddess of light, clarity, youth and new life was loved by people because of her eternal struggle with her twin sister, the goddess of winter, who was her vicious opponent. On the shift of every winter and spring, a fierce battle was fought between the two goddesses, all for the supremacy over Mother Nature.

18 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

9 | 19

20 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Увек је при­ка­зи­ва­на као пре­ле­па, на­с ме­ја­на мла­ да де­вој­ка круп­них и бли­с та­вих очи­ју, чи­ја је ко­са укра­ше­на цве­ћем, а вит­ко те­ло пре­кри­ве­ но мла­дим гран­чи­ца­ма вр­бе и вен­цем од цве­ћа. Ње­но ме­с то је увек по­ред во­де а сим­бо­ли су све оно што на­ја­вљу­је но­ви по­че­так и до­ла­зак, као што су ја­ја, вен­ци, зво­на, бре­зе, вр­бе, ма­с лач­ци и цве­то­ви бре­с кве. У ле­вој ру­ци че­с то др­ж и бу­кет све­же убра­ног ли­вад­с ког цве­ћа, а на ка­ж и­пр­с ту де­с не ру­ке но­с и ла­с та­ви­ц у, свог ве­с ни­ка про­ле­ћа. Сма­тра­ло се ве­ли­ком сре­ћом кад ла­с та сви­је гне­здо у бли­зи­ни род­не ку­ће, јер се ве­ро­ва­ло да ће ла­с та­ви­ца, по­ред ле­пог вре­ме­на, до­не­ти и ду­го оче­ки­ва­но бла­го­с та­ње.

She is always portrayed as a beautiful, smiling young girl with big, bright eyes, whose hair is embellished with flowers, and her lean body covered with young willow branches and a wreath of flowers. Her place is always by the water, and her symbols are made of all that announces a new beginning and arrival, such as eggs, wreaths, bells, birches, willows, dandelions and peach flowers. In her left hand, she often holds a bouquet of freshly picked meadow flowers, and wears a swallow on the index finger of her right hand, her messenger of spring. It was considered a great fortune when a swallow sweeps a nest in the vicinity of one’s birth home, because it was believed that the swallow, along with good weather, would bring the long-awaited prosperity.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 21

Али бо­ги­ња по­бед­ни­ца је увек она ко­ја раз­би­ја лед, го­с по­да­ри­ца сун­че­вих зра­ка, нај­све­ти­ја и нај­ све­т ли­ја, и, као та­ква, она је узор свим же­на­ма. Ле­па и моћ­на, око се­бе ши­ри опој­не ми­ри­се. Сла­ вље­на је због по­себ­не на­к ло­но­с ти пре­ма смрт­ ни­ци­ма и бла­гих осо­би­на ко­је је чи­не слич­ном њи­ма. По­ред ле­по­те, при­пи­с и­ва­на јој је и моћ над то­п ло­том сун­ца, без ко­га вла­да­ви­на про­ле­ ћа ни­је мо­г ла да от­поч­не. Без ове мо­ћи, бо­ги­ња зи­ме не би би­ла по­ра­же­на и пре­свла­че­ње при­ро­де у зе­ле­но и цвет­но ру­хо не би би­ло мо­гу­ће, ни­ти би мо­г ло би­ти кли­ја­ња и ни­ца­ња но­вих биљ­них из­да­на­ка.

But the goddess who triumphs is always the one who breaks the ice, mistress of the sun rays, the most blessed and the shiniest, and, as such, she is a role model to all women. Beautiful and powerful, she spreads exhilarating essences all around her. She is celebrated for her special affection to the mortals and the gentle temper that made her similar to them.

Apart from her beauty, the power over the warmth of the sun was also attributed to her, without which the spring reign could not begin. Without this power, the goddess of winter would not be defeated, and the change of nature into green and floral clothing would not be possible, nor could there be sprouting and growth of new herbal plants.

22 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 23

24 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 25

Она је та ко­ја до­но­с и ра­дост у до­мо­ве Сло­ве­на, за ко­је је про­ле­ће има­ло по­се­бан зна­чај, за­то што

по­бе­ђу­је зи­му и на­ја­вљу­је ле­то, пре­с та­нак до­ ба гла­ди и по­че­так из­о­би­ља. Ка­ко је про­ле­ће у на­ро­ду сим­бо­ли­зо­ва­ло по­че­так ле­пог до­ба ка­да при­ро­да цве­та, бу­ди се, по­но­во се ра­ђа и об­на­вља жи­вот, та­ко је и она до­би­ла уло­гу бо­ги­ње мла­ до­с ти и ле­по­те. Сло­ве­ни су ве­ро­ва­ли да по­ма­же љу­ди­ма та­ко што по­пра­вља зи­мом на­ру­ше­но здра­вље, ускла­ђу­ју­ћи исто­вре­ме­но рад ср­ца и ра­з у­ма. Ти­ме је љу­де чи­ни­ла до­брим и бла­гим, сми­ри­ва­ла им дух и те­ло и ши­ри­ла ме­ђу­соб­но по­што­ва­ње и сло­гу ме­ђу њи­ма. Јед­ном реч­ју, она је до­но­с и­ла љу­ди­ма сре­ћу и љу­бав. Из за­хвал­но­ сти, мно­ги ро­ди­те­љи су сво­јим кћер­ки­ца­ма ра­до да­ва­ли име бо­ги­ње про­ле­ћа – ка­ко би би­ле ве­се­ле, ле­пе, чи­с те и ми­ри­ш ља­ве по­пут ње.

She is the one who brings joy to Slavic homes, for whom the spring had a special significance, because it wins the winter and announces the summer, the end of the famine period and the beginning of abundance.

As the spring symbolized the beginning of a beautiful period when nature flourishes, wakes, grows again and renews life, she also got the role of goddess of youth and beauty. The Slavics believed that she helped people by healing the winter-impaired health, aligning the simultaneous work of heart and mind. By doing this, she made people good and mild, calming their spirit and body and spreading mutual respect and unanimity among them. In a few words, she brought happiness and love to people. In order to show gratitude, many parents gladly gave their daughters the name of the goddess of spring – so they could be happy, beautiful, clean and fragrant like her.

26 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 27

28 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 29

30 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Али ње­на по­бе­да ни­је веч­на. На кра­ју још јед­ног кру­га, ка­да зи­ма на­с ле­ди је­сен, по­но­во ће две се­с тре од­ме­ри­ти сна­ге и јед­на дру­гој усту­пи­ти ме­с то.

However, her victory is not eternal. At the end of another circle, when the winter succeeds the autumn, two sisters will measure each other’s strengths again and one will give way to the other.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 31

Њен дан се сла­вио ра­до­с но и ве­се­ло. У вре­ме цве­ та­ња вр­бе, де­ца су ки­ће­на вр­би­ним ре­са­ма, а око вра­та су им ста­вља­ни звон­чи­ћи, ка­ко би на­го­ ве­с ти­ли број­ну и здра­ву јаг­њад. Де­вој­ке об­у ­че­не у ру­хо од тра­ве, гран­чи­ца, ли­шћа и цве­ћа су се хва­та­ле у ко­ло и игра­ју­ћи у круг по­здра­вља­ле по­че­так но­вог жи­вот­ног ци­к лу­са…

Her day was celebrated joyfully and cheerfully. At the time of willow flowering, the children were ornated by the willow fringes, and bells were placed around the necks, to indicate numerous and healthy lambs.

Girls, dressed in grass, twig, leaf and flower attire would begin the folk dance and by forming and playing in the circle, they woud welcome the beginning of a new life cycle ...

32 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 33

34 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

„Нова снага у земљи се буди. Дође доба луда плаховања. Земља мајка, отвара нам груди: Бит ће миља! Бит ће радовања“

„New strength in the country is awakening, The age has come of mad impetuousness.

The Mother Earth our chest is opening: There’ll be grace! There’ll be joyfulness“

Vladimir Nazor,„Miti i Legende“, Zagreb 1948

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 35

36 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 37

38 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 39

Лето Summer Су­ве­ре­на на­с лед­ни­ца бо­ги­ње про­ле­ћа. Њој при­па­ да сун­це, ки­ша и то­п ла ноћ. Она на­с та­вља све оно што је про­ле­ће за­по­че­ло – све што је за­ру­ де­ло, то са­зре­ва, све што је из­ни­к ло, са­да ра­ђа, а при­ро­да оди­ше ле­по­том. Што про­ле­ће учи­ни цвет­ним, то ле­то учи­ни плод­ним.

Sovereign successor of the goddess of spring. Sun, rain and warm night belong to her. She carries on with all that spring has begun - everything that started to blossom is now matured, everything that has emerged is now born, and nature exudes beauty.

Everything that was made to bloom by spring is now made fruitful by summer.

40 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 41

42 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Она је оте­ло­вље­ње Сун­ца, ва­тра је би­ла сим­бол ње­не жи­во­то­дав­не мо­ћи, те се у на­ро­ду сла­вље­ње да­на ове пре­ле­пе бо­ги­ње ни­је мо­г ло за­ми­с ли­ти без ва­тре. Оми­љен је био оби­чај пре­ска­ка­ња ва­тре око ко­је би омла­ди­на игра­ла и пе­ва­ла, кроз шта се тра­ж ио бла­го­с лов бо­ги­ње ле­та за плод­ност усе­ва, као и за­шти­та љу­ди и сто­ке од злих си­ла.

She is the embodiment of the Sun, the fire is a symbol of her life-giving power, so the celebration of this beautiful goddess among the folk could not be imagined without fire. The most popular habit was to jump over a fire. Young people would gather around the fire to sing and dance, thus asking for a blessing of the goddess for fertility of crops, as well as the protection of people and livestock from evil forces.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 43

44 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 45

Бо­ги­ња ле­та је за­но­с на и при­влач­на, те­ло јој је ста­с и­то а ко­жа ми­ри­ш ља­ва. За­то је и на­зва­на бо­ги­њом ле­по­те, плод­но­с ти и љу­ба­ви, због че­га ју је на­род и обо­жа­вао, мо­ле­ћи је да и њих учи­ни ле­пим и за­но­с ним. Де­вој­ке су јој се мо­ли­ле за ле­ по­ту, му­шкар­ци је при­зи­ва­ли у вре­ме љу­бав­них пат­њи

The summer goddess is alluring and attractive, her body is shapely and her skin beautifully scented. That is why she is called the goddess of beauty, fertility and love, and people worshiped her due to this, asking her to make them beautiful and alluring as well. Young women prayed to her, asking for beauty and men called her in times of love afflictions.

46 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 47

48 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Обо­жа­ва­на због сво­је ду­хов­не и те­ле­с не ле­по­те, пред­с та­вља­на је као нај­леп­ша сло­вен­с ка же­на - бе­ле пу­ти, ду­ге злат­не ко­се, са упле­те­ним вен­ цем од зре­лог жит­ног кла­сја и с круп­ним очи­ма бо­је љу­би­чи­це. Усне су јој соч­не, гор­ња – бо­је ја­го­де, до­ња – бо­је ма­ли­не. Сло­ве­ни су је за­то при­зи­ва­ли, по­ку­ша­ва­ју­ћи да је умо­ле и да јој се уми­ле, при­ ли­ком скла­па­ња бра­ко­ва или у вре­ме љу­бав­них про­бле­ма.

Worshiped for her spiritual and physical beauty, she is portrayed as the most beautiful Slavic woman – with white skin, long golden hair, with a wreath of ripened wheat and with large, violet eyes. Her lips are juicy, the upper one is in strawberry color, and the lower one raspberry- like. The Slavs therefore were summoning her, trying to beg her and please her when getting married, or in times of love problems.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 49

Ње­не жи­во­ти­ње су пе­тао, је­лен и мрав, а биљ­ке тре­шња, ли­па, ма­с ла­чак и бо­ж ур.

Her animals are rooster, deer and ant, and plants are cherry, lime, dandelion and peony.

50 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 51

52 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

У ње­ну част одр­жа­ва­ла су се мно­га сла­вља. Мла­ ди­ћи и де­вој­ке су је сла­ви­ли оку­п ља­ју­ћи се у при­ ро­ди, где су мом­ци уз пе­с му пле­ли вен­це и ста­ вља­ли их мла­дим де­вој­ка­ма на гла­ве. Ка­с ни­је су ти вен­ци би­ли ка­че­ни из­над кућ­них вра­та или по зи­до­ви­ма мо­мач­ких со­ба.

Many celebrations were held in her honor. The boys and girls celebrated her by gathering in nature, where the boys, along with singing and chanting, made wreaths and placed them on young girls’ heads.

Later, those wreaths were placed above the house doors or on walls of the boys’ rooms.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 53

На­рав­но, као сва­ка од кће­ри мај­ке Зе­м ље, и она има крај свог пу­то­ва­ња. Њен круг се за­вр­ша­ва у тре­нут­ку ка­да свој до­мен пре­пу­с ти сво­јој се­ стри­ци, бо­ги­њи плод­не је­се­ни. Та­да се нај­леп­ша од свих се­с та­ра по­вла­чи у сан и бо­ра­ви у све­ту мр­твих све до про­лећ­не рав­но­днев­ни­це, тре­нут­ ка ка­да тре­ба по­но­во да иза­ђе.

Of course, like any of the daughters of Mother Earth, she also meets the end of her journey. Her circle ends when she leaves her domain to her sister, the goddess of the fertile autumn. Then, the most beautiful of all sisters goes to sleep and lives in the world of the dead until the spring equinox, the moment when she needs to emerge again.

54 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 55

56 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 57

А ка­да на­ра­с та­ју­ћи дан ко­нач­но су­ стиг­не ноћ што ду­го ца­ре­ва­ше, бо­ги­ња плод­но­с ти се, но­се­ћи сим­бол сун­ца, по­но­во по­ја­вљу­је да бла­го­с ло­ви зе­м љу сво­јом да­ром.

And when the growing day finally catches the night that reigned for a long time, the fertility goddess, carrying the symbol of the sun, appears again to bless the land with her gift.

58 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Tellus vel commodo dignissim, at integer vi-

tae turpis. At tristique urna ligula, nostra sit odio, fusce auctor velit, viverra aenean, condimentum sed neque. Cras fringilla eget proin ex in, lectus nam proin sodales malesuada, sagittis dui, litora sociosqu sociis. Erat mauris enim pellentesque id urna nibh, massa massa fermentum justo elementum ipsum, pede magna, sit ante mauris minima etiam volutpat.

Pulvinar orci ut sem risus. Litora maecenas etiam dolor, amet cras cras donec nulla lacus dictum, laoreet lacinia vivamus tellus montes, quam dui ultrices rutrum sed eu, pede velit nesciunt libero. Tellus dictum eu non non odio vestibulum, nam rutrum proin, ipsum arcu commodo tristique diam mi, ipsum dui at illo, scelerisque tristique molestie nunc. Nullam justo id et nam mauris et, hendrerit nibh cursus

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 59

60 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 61

62 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Јесен Autumn Она пред­с та­вља са­му си­л у жи­во­та или жи­вот сам по се­би. Њен на­зив се ве­з у­је за све што се кре­ ће, те­че, де­л у­је, пул­с и­ра. За­штит­ни­ца је жи­вог све­та и као та­ква пред­с та­вља је­дан од об­ли­ка са­ме мај­ке Зе­м ље. Опи­с и­ва­на је као бо­ги­ња ко­ја да­је жи­вот, вер­на за­штит­ни­ца де­це, ко­ја бри­не о њи­ма и бди над њи­хо­вом суд­би­ном. За­то су сло­ вен­с ки на­ро­ди сво­јој де­ци да­ва­ли име­на по овој бо­ги­њи, да би би­ла жи­ва, здра­ва и ду­го­веч­на.

She represents the very power of life or life itself. Her name is related to everything that moves, runs, works, pulses. She is the protector of the living world and, as such, embodies one of the forms of Mother Earth herself. She is described as a life-giving goddess, a faithful protector of children, who cares about them and watches over their fate. That is why the Slavic people gave their children names after this goddess, so they would be alive, healthy and long-lasting.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 63

Ње­на жи­во­ти­ња је пти­ца ку­ка­ви­ца, за ко­ју се ве­ро­ва­ло да зна ко­ли­ко ће ко жи­ве­ти, од­но­с но да је сво­јим цвр­ку­том огла­ша­ва­ла до­ла­зак жи­во­та или до­ла­зак смр­ти, те да је пра­ти­лац ду­ша у сло­вен­с ки рај.

Her animal is a cuckoo bird, which was believed to know how long one’s life would last, in other words, its twitter announced the arrival of life or the arrival of death, and it was the soul’s companion to the Slavic paradise.

64 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 65

66 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Би­ла је ве­о­ма по­што­ва­на у на­ро­ду, као јед­на од бо­ги­ња плод­но­с ти то­п лог де­ла го­ди­не. Она пред­ во­ди ко­ло у пе­с ма­ма, учи љу­де ка­ко да об­ра­ђу­ју зе­м љу и уз­га­ја­ју сто­ку, па је мно­ги сма­тра­ју и бо­ги­њом жи­та. Сто­га је у не­ким де­ли­ма опи­са­на као бо­ги­ња са „ко­сом бо­је кла­сја“, без ко­је не­ма ни плод­но­с ти ни при­но­са.

She was highly respected among people, as one of the fertility goddesses in the warm part of the year.

In poems, she leads the folk dances, teaches people how to cultivate the land and grow cattle, so many consider her to be the goddess of grain. Therefore, in some literary works, she is described as a goddess with “wheat color hair“. Without her, there would be neither fertility nor yield.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 67

Бо­ги­ња жи­во­та, мај­чин­с тва и плод­но­с ти, пред­ ста­вље­на је као пре­ле­па мла­да же­на вит­ке фи­гу­ ре, гра­ци­о­зног хо­да, огр­ну­та пла­штом од цве­ћа, ли­шћа и жи­та, чи­ја ду­га пла­ва ко­са па­да пре­ко ње­них го­лих ра­ме­на. У јед­ној ру­ци но­с и­ла је ја­ бу­ку, а у дру­гој жи­то или ви­но­ву ло­з у.

This goddess of life, motherhood and fertility was presented as a beautiful young woman with a slender figure, a graceful walk, caped with a cloak of flowers, leaves and grain, whose long blond hair falls across her bare shoulders. In one hand she held an apple, and in another a grapevine.

68 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 69

70 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 71

Ле­ген­да ка­же да јој у јед­ном тре­нут­ку зли дух спа­љу­је ко­с у, што је на­ве­ло ње­ног дру­жбе­ни­ка, Све­ви­де­ћег бо­га, да јој по­да­ри ко­с у од су­во­га зла­ та. Ако, пре­ма ле­ген­ди, пра­ти­мо раст, спа­љи­ ва­ње и за­це­љи­ва­ње ње­не ко­се, то нам го­во­ри о ци­к лу­с у жи­та ко­је се у је­сен жа­ње, да би у про­ ле­ће по­но­во би­ло по­се­ја­но и спрем­но за на­ред­ну же­тву.

The legend says that at one moment, the evil spirit burns her hair, which led her partner, the All-Seeing God, to give her hair of pure gold. If, according to the legend, we follow the growth, burning and healing of her hair, this will tell us all about the cycle of wheat which is harvested in autumn, so that it could be sown again in the spring, becoming ready for the next harvest.

72 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 73

74 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 75

76 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 77

Ме­ђу не­ким сло­вен­с ким на­ро­ди­ма се ве­ро­ва­ло да је она бо­ги­ња у те­л у мај­ке и да је то­ком ле­та труд­на, те се бра­ни­ло за­би­ја­ње ср­по­ва у зе­м љу да се не би по­вре­ди­ло ње­но по­том­с тво. Као оли­ че­ње мај­ке и су­пру­ге, она је у оби­ча­ји­ма че­с то од­ре­ђи­ва­ла суд­би­ну мла­дим де­вој­ка­ма пред уда­ју. Јед­на де­вој­ка са по­ве­зом пре­ко очи­ју де­ли вен­це дру­гим де­вој­ка­ма ко­је сто­је у кру­гу ра­ди ра­до­сти и бла­го­с та­ња.

It was believed among some Slavic people that she was a goddess in a mother’s body and that she was pregnant during the summer and due to this, nailing of reaping hooks into the soil was forbidden, so that her offspring could not be hurt. Being personified in customs as a mother and a wife, she often determined the fate of young girls before marriage. A girl with a tie over her eyes shares wreaths with other girls, standing in the circle, in order to bring joy and prosperity.

78 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 79

80 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 81

82 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Ње­ним по­вла­че­њем ла­га­но се за­вр­ша­ва го­ди­шњи ци­к лус плод­но­с ти и на кра­ју овог кру­га до­ла­зи до сми­ра­ја; при­ро­да ла­га­но то­не у сан и на­сту­па до­ба бо­ги­ње зи­ме.

With her withdrawal, the annual cycle of fertility slowly ends, and at the end of this circle, everything settles down; nature slowly sinks into sleep and time of the winter goddess begins.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 83

84 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 85

Зима Winter Пр­ви хлад­ни да­ни од­но­се и по­с лед­ње уве­ле ли­сто­ ве, док мраз ша­ра по во­ди и лед оки­ва по­с лед­ње треп­та­је жи­во­та. До­ш ло је вре­ме вла­да­ви­не по­ след­ње од че­ти­ри бо­ги­ње мај­ке Зе­м ље, оне ко­ја ће до­ве­с ти жи­вот­ни круг до кра­ја.

The first cold days take away the last withered leaves, while the frost traces over the water and ice shackles the last flickers of life. Ruling time of the last of the four goddesses of Mother Earth has come, the one that would lead the cycle of life to its end.

86 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 87

88 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Ова бо­ги­ња је мо­жда нај­о­мра­же­ни­ја од свих за­то што је код Сло­ве­на озна­ча­ва­ла зло и иза­зи­ва­ла страх. Од­у­век је се на­род пла­шио за­то што је она до­но­с и­лац зи­ме, чи­ји је до­ла­зак увек пра­ћен хлад­но­ћом, гла­ђу и бо­ле­шћу. Бо­ги­ња је не­ми­нов­ ног, бо­ги­ња смр­ти људ­с ког, жи­во­тињ­с ког и биљ­ ног све­та.

This goddess is perhaps the most hated of all because she was the embodyment of evil in Slavic culture, arousing fear. People have always been scared of her because she is the bearer of winter, whose arrival is always accompanied by coldness, hunger and disease.

The goddess of inevitability, goddess of the human, animal and plant death.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 89

У очи­ма љу­ди она је би­ла та ко­ја оп­се­да, ко­ја му­чи и до­но­с и зло. Као и сва­ко бо­жан­с тво, ипак је по­што­ва­на, пре све­га од стра­не зе­м љо­рад­ни­ка и сто­ча­ра чи­ју зе­м љу је за­у­зи­ма­ла сне­гом, али и од рат­ни­ка ко­је је во­ле­ла да вре­ба ка­да по­ђу у по­хо­де. Они су по­ку­ша­ва­ли да ода­гна­ју страх од ње ис­пи­ја­ју­ћи ме­до­ви­ну, ко­ја се сма­тра­ла да­ром бо­го­ва, пра­ве­ћи се да не ма­ре за мраз и лед.

In the eyes of people, she was the one with the power to besiege, torment and bring evil. Like every divinity, she is still respected, first of all by farmers and cattlemen whose country she possessed by snow, but also by the warriors whom she liked to lurk when they went hiking. They tried to get rid of the fear of her by sipping mead, which was considered a gift from gods, pretending not to care for frost and ice.

90 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 91

92 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Пти­це ко­је на­ја­вљу­ју њен до­ла­зак су га­вран, ку­ку­ви­ја и ма­ла со­ва ко­ја ис­ пу­шта про­до­ран крик.

The birds that announce her arrival are raven, screech owl, and a small owl bird that spews a strident cry.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 93

94 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

У љу­ба­ви, она је увек опа­с на по му­жа и си­но­ве. За­то пре­у­зи­ма уло­гу не­вер­не же­не. У за­ви­сно­сти од то­га да ли иза­зи­ва страх у чо­ве­ку или не, њен из­г лед се ме­њао, од мр­ша­ве цр­но­ко­се де­вој­ке са вуч­јим зу­би­ма и кан­џа­ма, ру­ж не ста­ри­це ко­ја лу­та шу­мом, до пре­ле­пе вит­ке де­вој­ке ду­ге рас­ пу­ште­не ко­се. Ни узи­ма­ње об­ли­ка не­ких жи­во­ ти­ња ни­је јој би­ло стра­но.

In love, she is always a danger to her husband and sons. This is why she takes on the role of an unfaithful wife. Depending on whether or not she awakens fear in a person, her appearance would change, from a thin black-haired girl with wolf-like teeth and claws, an ugly old woman wandering in the forest, to a beautiful, slender girl, with long, disfigured hair.

It also was not strange for her to take the shape of some animals.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 95

96 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 97

98 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 99

100 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Ова бо­ги­ња се кре­ће из­ме­ђу све­та жи­вих и све­та мр­твих и за­да­так јој је да ду­ше мр­твих од­не­се у под­зем­ни свет, чи­ји се улаз на­ла­зио не­где где се ре­ке спа­ја­ју или ули­ва­ју у мо­ре. Ста­ра ве­ро­ва­ња го­во­ре да је она ду­ше мр­твих пре­во­зи­ла пло­ве­ћи у ора­хо­вој ла­ђи. Сто­га се орах сма­тра ње­ним др­ве­том, а отуд и ве­штич­јим др­ве­том

This goddess is moving between the world of the living and the dead and her task is to take souls of the dead into the underground world, whose entrance could be found at the point where the rivers connect or flow into the sea. Old beliefs say she drove the souls of the dead, floating on a walnut boat. Therefore, the walnut is considered to be her tree, and hence the wicker tree.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 101

102 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 103

104 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Од­у­век је у Ср­би­ји по­с то­јао оби­чај да орах са­де ис­к љу­чи­во ста­ри љу­ди, јер ће онај ко по­са­ди орах умре­ти ка­да по­са­ђе­но ста­бло до­с тиг­не де­бљи­ну ње­го­вог вра­та. Та­да је орах спре­ман да се у ње­га скло­ни не­чи­ја ду­ша. Орах је се­но­ви­то др­во, јер у ње­му бо­ра­ве сен­ке на­ших пре­да­ка. За­то га не тре­ба се­ ћи да се се­ни не би уз­не­ми­ри­ле. Плод ора­ха је по­све­ћен мр­тви­ма.

There has always been a tradition in Serbia that the walnut is planted solely by old people, because the one who planted the nut will die when the planted tree reaches the thickness of one’s neck. Then the walnut is ready to receive someone’s soul in it. The walnut tree is a shady tree because the shadows of our ancestors reside in it. This is why the walnut tree should not be cut, so that the shadows would not be disturbed. The fruit of the walnut is dedicated to the dead.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 105

106 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 107

108 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 109

За­да­так те не­во­ље­не бо­ги­ње је да нас на­у ­чи да пра­вил­но по­с ту­па­мо са мр­ тви­ма, а од­ли­ка ис­прав­ног по­с ту­па­ ња је не­го­ва­ње се­ћа­ња на њих. Та­ко ће­ мо за­с лу­ж и­ти да се и на­ши по­том­ци се­те нас.

The task of this unloved goddess is to teach us how to treat the dead properly, and the quality of proper treatment is to cherish the memory of them. In this way, we will make sure our descendants remember us as well.

110 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 111

112 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 113

114 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Као и сва­ко бо­жан­с тво у сло­вен­с кој ми­то­ло­ги­ји, ни­је пот­пу­но зла, јер ап­ со­л ут­но до­бро и зло, као та­кви, ни­с у по­с то­ја­ли. Сва бо­жан­с тва, као и са­ ми љу­ди, има­ју сво­ју свр­х у. Зи­ма чи­ сти при­ро­ду пра­ве­ћи ме­ста за ра­ђа­ње но­вог жи­во­та. Оно­га тре­нут­ка ка­да пр­ви то­пао зрак ко­нач­но пад­не на зе­ мљу, ду­го оче­ки­ва­на бор­ба из­ме­ђу две се­с тре по­но­во се спре­ма, и, уз ве­ли­ку ра­дост, до­че­ку­је се но­во до­ба. Зи­ма се по­ла­ко по­вла­чи пред про­ле­ћем и наш круг жи­во­та се у исто вре­ме за­у­с та­ вља и по­но­во по­кре­ће.

Like any deity in Slavic mythology, she is not entirely evil, because absolute good and evil, as such, did not exist. All the deities, as well as the people themselves, have their own purpose. Winter cleanses nature by making room for the birth of a new life. The moment when first warm air finally falls on the ground, the longawaited battle between the two sisters is being prepared again, and a new era is awaited with great joy. Winter slowly stands down before spring and our circle of life stops at the same time and begins all over again.

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 115

Из­о­би­ље и бе­да, љу­бав и бол, раст и опа­да­ње, жи­ вот и смрт … све те су­прот­но­с ти чи­не це­ли­ну древ­ног сло­вен­с ког кру­га ко­ји ће се вр­те­ти и ко­ тр­ља­ти и ка­да нас одав­но не бу­де, под­се­ћа­ју­ћи на­ше по­том­ке, из­но­ва и из­но­ва, на це­ли­ну за­бо­ ра­вље­не ма­ги­је ве­ро­ва­ња.

Abundance and misery, love and pain, growth and decline, life and death ... all these opposites make up a whole of the ancient Slavic circle that will turn and roll and when all of us are long gone, it will remind our descendants, over and over again, of the wholeness of forgotten magic of belief.

116 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 117

118 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

У ово до­ба бр­зог жи­вље­ња, ре­к ла­ма и блок­ба­с те­ра, ожи­вља­ва­ња ра­зних ли­ко­ва грч­ ке и нор­диј­с ке ми­то­ло­ги­је пре­то­че­них у су­пер хе­ро­је стри­по­ва и но­ве­ла, по­ла­ко али си­гур­но гу­би­мо кон­такт са јед­ним ми­с те­ри­о­зним и ма­гиј­с ким све­том ко­ји је про­ж и­мао на­шу про­ш лост и кроз тра­ди­ци­ју, иако не­при­мет­но, ак­тив­но про­ж и­ма на­шу са­да­шњост. Од Пра­мра­ка до Пра­ја­је­та, од Сва­ро­га до Пе­р у­на, ди­во­ва, па­ту­ља­ка и Др­ве­та Све­ та, све су то де­ло­ви јед­ног уни­вер­з у­ма ко­ји је вла­дао жи­во­ти­ма на­ших пре­да­ка и ко­ји и да­нас по­с то­је у тра­го­ви­ма у на­шем сва­ко­днев­ном жи­вље­њу. Иако чак и да­нас по­с то­је ве­ли­ки нео­т­кри­ве­ни де­ло­ви ми­то­ло­ги­је ста­рих Сло­ве­на но ипак на те­ме­љи­ма не­ких ар­хе­о­ло­шких на­ла­за и ста­рих за­пи­са хро­ни­ча­ра мо­же се до­би­ти са­мо де­ли­ми­чан увид у мно­го­бо­жач­к у ре­ли­ги­ју Сло­ве­на чи­ји ко­рен се­же у 3. ми­ле­ни­јум пре на­ше ере. Сви ти „не­до­с та­ци“ да­ју још та­јан­с тве­ни­ју цр­ту ја­ко бо­га­те Ста­ро сло­вен­с ке кул­ту­ре ко­ја Вас јед­но­с тав­но увла­чи у сво­је на­р уч­је та­ко да јој ни ја ни­сам одо­лео. Осе­тио сам по­тре­б у да се на не­ки на­чин усу­дим и по­к у­шам да кроз сво­ја ви­ђе­ња упот­пу­ним сли­к у о овом дав­но за­бо­ра­вље­ном ве­ли­чан­с тве­ном све­ту јер је­ди­но кроз та са­зна­ња мо­же­мо схва­ти­ти не­ве­ро­ват­ну ра­зно­ли­кост и ду­би­ну не­че­га што на­ зи­ва­мо кул­тур­ним на­с ле­ђем Ср­ба. Аутор

At a time of fast lifestyles, commercials and blockbusters, when characters from Greek and Nordic mythology are revived and transformed into heroes of various novels and comic books, slowly but inevitably we are losing connection with a mysterious and magical world that imbued our past and through tradition, although subtly, actively permeates our present.

From Primordial darkness to Primordial Egg, from Svarog to Perun, giants, dwarves and the Tree of worlds, these are all parts of a universe that ruled the lives of our ancestors and they still exist in the footprints of our everyday life. Although even today there are great undiscovered parts of old Slavic mythology based on foundations of some archaeological sites and manuscripts of old chroniclers it is possible to get a partial glimpse in polytheistic religion of Slavs whose roots reach as far as the 3rd millennia before Christ.

All those “missing pieces” give somewhat secretive tone to the very rich old Slavic culture which draws you into its arms in a way that even I could not resist. I felt a need to try and complete, in some way, fulfil the image of this long forgotten, magnificent world through my own views as it is the only way for us to understand the incredible variety and depth of something that we call cultural heritage of Serbs.

Author

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 119

о аутору ...ро­ђен 13.02.1977. у Кра­гу­јев­ц у где жи­ви и ра­ди. Ди­п ло­ми­рао 2008. го­ди­не на Фи­ло­ло­шко – Умет­ нич­ком Фа­к ул­те­ту у Кра­гу­јев­ц у, од­сек за гра­фич­ки ди­зајн, члан УЛУ­ПУДС-а од 2008. го­ди­не, од­сек за умет­нич­к у фо­то­гра­фи­ју и ди­зајн. Об­ја­вљи­ва­ни ра­до­ви у мно­гим пу­бли­ка­ци­ја­ма и ча­со­пи­ си­ма као што су По­ли­ти­ка, РЕ­ФО­ТО, Но­ви Ма­га­зин, Све­т лост, CityWal­ker, Di­gi­tal, Di­gi­tal Ca­me­ra, Mo­bil, Да­нас, Блиц, Ту­ри­с тич­ки Свет, Na­t i­o­nal Ge­o­grap­hic Ser­bia and Smith­so­nian Ma­ga­zi­ne, Blur, Arts Il­lu­stra­ted, The Gu­ar­dian, In­de­pen­dent. Аутор, за­љу­бље­ник и ве­чи­то де­те. Тре­нут­но ра­ди као про­фе­сор ли­ков­не кул­ту­ре у Кра­гу­јев­ц у, док сво­је зна­ње о фо­то­гра­фи­ји и гра­фич­ком об­ли­ко­ва­њу пре­но­с и на штам­па­не ме­ди­је као умет­нич­ки ди­рек­тор фо­то&ди­зајн сту­ди­ја „СТА­М А­ТО­ВИЋ“. Стал­ни са­рад­ник ма­га­зи­на На­ци­о­нал­на Ге­о­гра­фи­ја Ср­би­ја. Пред­сед­ник и осни­вач фо­то клу­ба „АПО­ЛО“ из Кра­гу­јев­ца и идеј­ни тво­рац и осни­вач пр­вог фе­с ти­ва­ла умет­нич­ке фо­то­гра­фи­је у Ср­би­ји, под на­зи­вом „ФО­ТО­РА­М А“. Срећ­но оже­њен пре­ле­пом Мир­ја­ном, са ко­јом је ус­пео да оства­ри сво­ја нај­ве­ћа умет­нич­ка де­ла, си­но­ве Ог­ње­на и Или­ју.

about author ...born on 13th February, 1977 in Kragujevac. Graduated at the Faculty of Philology and Art, Department for Graphic Design in 2008. The member od ULUPUDS (National Applied Arts & Design Association) since 2008, department for the artistic photography and design. Published works in many publications and magazines like Politika, REFOTO, Novi Magazin, Svetlost, CityWalker, Digital, Digital Camera, Mobil, Danas, Blic, National Geographic Serbia and Smithsonian Magazine, Blur, Arts Illustrated, The Guardian, Independent. Author, dreamer and forever child. Currently he works as a professor of Art in Kragujevac, while he delivers his knowledge about graphic shaping to press media as an art director of photo&design studio „STAMATOVIC“. Also works as conributing photographer of National Geographic Serbia Magazine. He is the president and founder of the photo club APOLO from Kragujevac and the creator of the first festival of artistic photography in Serbia FOTORAMA. In a happy marriage with beautiful Mirjana, he managed to create his greatest deeds of art, his sons Ognjen and Ilija.

120 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 121

122 | Словенски Круг / Заборављена магија веровања

Slavic Circle / Forgotten magic of belief

| 123