Pođi sa mnom u carstvo ljubavi

Pođi sa mnom u carstvo ljubavi

Lep, moćan i bogat - knez Konstantin je najpoželjniji neženja u svojoj zemlji. Sve dame ga saleću u nadi da će ga osvojiti. Ali, Konstantin nikako da zaboravi mladu medicinsku sestru Doru kojoj je pre tri godine izmamio jedan vreli poljubac. No, ona kao da je u zemlju propala. Naredio je da je traže po čitavom svetu i, konačno, na tragu je princezi svog srca! Međutim, nije ljubav sve što on od nje želi...

1. poglavlje

D

ora je posmatrala spisak stvari koje treba da obavi.

Svaka tačka bila je precrtana - dakle, ništa nije zaboravila da uradi.

Polako je pogledom prešla po praznoj prostoriji i naježila se. Taj čudni osećaj prvi put se javio pre nekoliko meseci, prvo kao blaga uznemirenost. Vremenom je bila sve sigurnija da je neko posmatra.

Da li je i Ana imala ovakva mračna predosećanja, razmišljala je. Ili sam postala paranoična?

Uglavnom, nije smela da rizikuje.

Tiho je uzdahnula. Nedefinisani strah koji ju je sve više obuzimao naveo ju je na to da da otkaz hirurgu kod kojeg je radila i da

by voki

napusti gradiću podnožju južnih planina Novog Zelanda. Tokom poslednje tri godine to mesto je postalo utočište za Majka i nju.

Opet je u želucu osetila težinu. Bacila je spisak na kuhinjski sto i promuvala se još jednom po svim prostorijima.

Vrativši se u dnevni boravak koji se ishladio, stala je pored kauča.

Tu je bila i torba sa prtljagom za sutra. Sve ostalo što su Majk i ona posedovali bilo je već u gepeku njenih kola. Nijedan papirić nije ukazivao na to da su tri godine živeli ovde.

Ipak nije uspevala da se oslobodi straha i nervoze. Vetar, zbog kojeg je drveće šuštalo, zov sove u daljini - sve je to kidalo njene živce. Duboko je udahnula i pogledala na sat.

- Smesta da si prestala - opomenula je sebe.

- Ništa se neće dogoditi.

Sada nikako nije mogla u krevet iako inače u ovo vreme već spava. Zašto ne bi odmah krenula?

Zapravo je nameravala da krene tek ujutro. Mada, Majk bi mogao da spava u malom sedištu za decu kao u krevecu. Verovatno se ne bi probudio kada bi ga sada prenela u kola. 1 niko ne bi primetio da je otišla jer su u ovo doba ulice puste.

Odjednom se čuo neki šum. Kao daje neka manja životinja trčala po šljunku kolskog ulaza. Bio je to sasvim uobičajen zvuk ali, uprkos tome, pažljivo je osluškivala i jedino stoje čula bili su glasni otkucaji njenog srca i tu i tamo blejanje koza sa susednog pašnjaka.

Taj poznati zvuk trebalo je da je smiri.

-Ma hajde, ne budi melodramatična - glasno je rekla da se ohrabri. - Nikoga ne zanima to što ti napuštaš Nukurou.

Nedostajaće samo nekolicini ljudi. A oni, kada bi znali da ona ovo zabačeno mesto napušta zbog lošeg predosećanja, proglasili bi je ludom. Pa i ona je iz istog razloga ismevala Anu. A ko bi brinuo za Majka ako zaista doživi nervni slom?

Energično je izvukla ključ iz tašne i tiho opsovala jer je pri tom slučajno na kauč ispao jedan koverat. Bio je napola otvoren, a na slaboj svetlosti lampe iz njega je zasijao mek, zlatasti pramen kose.

Brzo je ubacila koverat u tašnu.

Drhteći, udahnula je vazduh i odlučila da spali onaj pramen čim se negde nastani. Bilo je to sentimentalno sećanje. Ali, njena

by voki

budućnost pripada Majku i zato je svoju svetlu kosu otarbala u neupadljivu smeđu, a prirodne kovrdže ispravljala strogo ih češljajući unazad i vezujući ih u rep.

Sve je to morala svakodnevno da podnosi, kao jeftinu, nepraktičnu odeću koja je trebalo da prikrije njenu vitku figuru.

Nabavila je čak i lagano zatamnjene naočare iza kojih je skrivala zelenkasto zlatne oči.

Ali, ništa nije moglo da sakrije njene meke, pune usne iako ih je šminkala svetlim nižem. Sve osim tih čulnih usana i rupice na bradi bilo je savršeno prerušeno.

Neupadljivo ponašanje uzdigla je do umetnosti. Ni na drugi pogled niko ne bi video ništa drugo nego samohranu majku bez ukusa, stila i novca. Naporno je radila za sebe i svoje dete, izbegavala je druženja i kao da se pomirila sa tim da živi izolovano.

Kada bi je predstava o lome rastužila, setila bi se Majkovog smeha i ozarenog lica dok joj trči u zagrljaj, kao i topline njegovih ručica i poljubaca kada ga uveče nosi u krevet.

Ništa joj na svetu nije bilo važnije od Majka! Trebalo je da požuri ako je te večeri htela da ode odatle.

Uzela ie putnu torbu i krenula prema vratima. U tom trenutku ćula je zvuk motora automobila koji je još bilo daleko. Uplašeno je bacila torbu i, sakrivši se iza zavese, osmotrila je tminu kroz prozor. Zvuk iz obližnje ulice postajao je sve glasniji... a potom je utihnuo.

Napeto je gledala kroz prozor razmišljajući šta dalje da radi. Prvo će ići u Kristkirh, gde će pokušati da proda savoj auto za što više novca. Ako sve bude teklo po planu, sutra uveče će biti u avionu za Nju Plimot - naravno, pod lažnim imenom. Čeka je novo mesto za život ali ne i bolji život, pomislila je. Strah od Konstantina Bruka, javnosti poznatog kao Princ Konstantin, verovatno nikad nece prevazići.

Ipak, pri punoj svesti upustila se u to. Ispravila se, navukla zavesti i još jednom pogledala spisak. Naravno, moraće da uništi papir do posledenjeg slova pre nego što krene. Žurno je otrčala do dnevne sobe i bacila papir u kamin u kojem je tinjala vatra.

by voki

Tada je začula neobičan zvuk.

Krv joj se zaledila u žilama jer joj se učinilo da neko otvara vrata ključem. Panično je isl rćala u hodnik kada su se vrata otvorila a Konstantin Bruk sigurnim korakom ušao. Zatvorio je vrata i bez reći se zagledao u Dom. Bio je to visok čovek, širokih ramena i lepih usana izvijenih u arogantan osmeh. Kao gar crne trepavice isticale su njegove hladne, plave oči.

Uprkos strahu koji ju je preplavio, Dora se setila njihovog poljupca i njegovih usana...

-Trebalo bi da imaš sigurnosnu bravu - rekao je podrugljivo je posmatrajuci.

S mukom se pribrala bezuspešno pokušavajući da progovori. Grlo joj je bilo potpuno suvo. Konačno je izletelo iz nje: - Napolje, smesta!

Ako nije moglađa kontroliše reakciju svog tela na njega, mogla je bar dostojanstveno da se drži.

- Da li si zaista mislila da možeš da mi uzmeš sestrića? - iz svake njegove reći izbijalo je gnušanje. Lagano joj je prilazio a bes na njegovom licu jasno se ocrtavao.

Iako ga se plašila, ispravila se kao sveca i pokušala da se provuče pored njega.

- Odakle ti ključevi? - pitala ga je dok joj je srce divljački tuklo.

- Ja sam novi stanar - uzvratio je hladno je gledajući. - A ti si Dora Mond, a pravo ime ti je Teodora Menor. I, te krpe na tebi i ofarbana kosa bedan su pokušaj da se prerušiš. Želela si da te pronađem.

- Da je tako, ne bih menjala ni frizuru ni ime - ljutito mu je uzvratila.

On je slegnuo ramenima. - Zašto nisi otišla u Australiju?

- Zato što nišani mogla da platim put - reći su joj izletele pre nego što je primetila da gubi kontrolu.

Duboko je uzdahnula i ponovo pokušala da drži Konstantina podalje od Majka. Možda će ipak noćas uspeti da pobegne sa Majkom. - Ako si ti novi stanar, do sutra ne možeš da udeš u stan.

Nestani, inače zovem policiju!

by voki

Konstantin je ležerno pogledao na skupoceni ručni sat. - Koliko vidim, već je sutra na mom satu. A oboje dobro znamo da nikada ne bi pozvala policiju. Otmičari dece ovde završavaju u zatvoru.

Zbog Majka se trudila da sačuva prisebnost.

- Nemam pojma o čemu pričaš.

- Odmah posle Anine sahrane uzela si dete i nestala.

- Odleteli smo na Novi Zeland. Znaš i sam kakva je pustoš nastala posle tropskih kiša.

- Pretpostavljam da te niko nija proveravao u toj silnoj pometnji nakon katastrofe? Da, veoma je lukavo, ali i vrlo riskantno, predstavljati Majka kao svoje dete.

Dora je morala da uloži veliki napor da ne gleda u pravcu Majkove dečje sobice. Šta li je Konstantin još znao?

Možda je bilo pogrešno što sam Majka proglasila svojim sinom, ali to mu je bar osiguralo budućnost.

Kada je Konstantin saznao da je njegova sestra poginula u katastrofalnoj oluji, odmah je otputovao u Palavejo. Tamo se ispostavilo da je Ana u međuvremenu dobila dete. Ona je zamolila Doru da joj obeća da Majk, njen sin, nikada neće pasti u ruke njenoj kneževskoj porodici. Dora je trebalo da sačuva mališana od svih dužnosti, običaja i privilegija visokog društva u kojem nije bilo ljubavi.

Svi su joj pomogli da što pre napusti ostrvo a na Novom Zelandu dobila je papire kao da je Majk njeno dete.

- On je moje dete - rekla je odlučno.

- Dokaži!

- Pogledaj krštenicu.

Susrela je Princa već nekoliko puta. Najčešće kada je dolazila pred njihov zamak u predgrađu Auklanda da sačeka Anu sa kojom se družila, da bi izašle u grad.

I, jednom prilikom kada su Ana i Dora provodile vikend u letnjikovcu, odnekud se iznenada pojavio Princ. To su bila dva čudna dana u Dorinom životu jer je bila ubedena daje on ne podnosi. Do poslednje večeri kada ju je, ničim izazvan, odjednom poljubio na plaži.

by voki

Dok je njeno telo zahvatio plamen, Princ je reagovao hladno i distancirano na kraju se izvinivši zbog naglog i neočekivanog poljupca!

Snob, pomislila je povređeno. Primetila je da se njegovo lice tokom poslednjih godinu dana promenilo. Dobilo je nekoliko finih bora oko hladnih očiju. Njegova pojava odavala je utisak nemilosrdnogčoveka, ali takvo držanje bilo je karakteristično za njegovu porodicu. Poticao je iz plemićke, kneževske porodice koja je vekovima vladala uporno odbijajući doseljenike, pa ćak i gusare, koji su pokušavali da zaposednu njihovu malu, bogatu kneževinu Venosinu.

I mao je dobre veze u društvu pa je, s obzi rom na svoj izgled, mogao da živi kao plejboj. Čim je prešao dvadesetu godinu preuzeo je od oca firmu koju je uspeo da pretvori u svetski poznatu.

Pored toga, ljubio ju je kao anđeo! Imala je razloga da se plaši njegove moći i privlačnosti. Nadala se da nije primećivao koliko je nemoćna pred njim.

-Nisam se promenio toliko koliko si ti - primetio je posle duže pauze tokom koje su zurili jedno u drugo. - zadovoljno je posmatrao kako se menja boja njenog lica u crvenu. - A krštenica koju imaš lažna je.

Zastao joj je dah. - Možeš li to da dokažcš?

- Video sam ga.

Raširila je oči. - Pa? -Liči na Anu. Imam njene slike u tom uzrastu, isti su.

-Ti to nazivaš dokazom? - upitala je podrugljivo. - Moraćeš više da se potrudiš da bi nekome nešto dokazao.

Tišina koja je potrajala prekinuo je on: - Da li bi bila spremna da uradiš DNK test?

- Naravno da ne bih - brzo je odgovorila jer je znala da je na tankom ledu.

- Mogao bih da te prisilim na to. Izgledao je vrlo odlučno i Dora se zaista uplašila.

- Kako?

Lice mu je poprimilo surov izraz. - Imam pismenu izjavu nekih stanovnika Palaveja, koji tvrde da je bebu rodila crnokosa žena, a

by voki

ne plavuša kose boje žita. Svakom sudu to bi bilo dovoljno da izda nalog za test krvi. Činilo joj se da će se zidovi srušiti na nju.

Ana, tako mi je žao, prolazilo joj je kroz glavu.

-Neću otići kod Konstantina posle porođaja, nema smisla da me neko na to prisiljava - govorila je Ana u poodmakloj trudnoći dok su se izležavale u letnjikovcu.

- Ne budi takva - pokušavala je Dora da je urazumi. - Mislim da bi tvoj brat zaista bio uz tebe, čini mi se da je dobar čovek.

Ana je složila neprijatnu grimasu. - O, da. Niko nije toliko brižan i dominantan kao Konstantin. To mu je u genima. Neću da mu kažem za bebu jer... - prekinula je i odlutala nekud u mislima. - On u sve želi da se meša, hoću da mu pokažem da mogu sama da se snađem.

Dora ju je sumnjičavo pogledala. - Ana, biti samohrana majka nije lako.

- Mogu da naučim da budem samohrana majka. Većina žena to uspe - branila se.

- Ali ne i kneginje.

-Titule ne koristimo van Venosine. Tamo se to podrazumeva nestao je osmeh sa njenog lica. - Ne pokušavaj da me nagovoriš da obavestim majku o ovome. Njoj je svakako svejedno šta ja radim. A što se potencijalnog unučeta tiče, pre bi me ubila nego što bi prihvatila dete. Ona smatra da sam ja kriva za to što su se ona i tata razišli.

-O, ne! Ne mogu da verujem da... - ali, Anin neveseli smeh prekinuo je Doru.

- Dora, nemaš pojma koliko ti zavidim na ljubavi koju si dobila od roditelja, na normalnom i srećnom detinjstvu. Odrasla sam u ogromnoj, praznoj i hladnoj kući, sa roditeljima koji su se večito svađali. Bilo mi je bolje kada su se konačno razišli. Tada su me oboje ignorisali i poslali su me u internat.

- Konstantin te je ignorisao? Slegnuvši ramenima, Ana se češkala po stomaku.

- Ne - priznala je. - Kada je on dolazio kući, bilo je divno. Ali bio je večito odsutan...

by voki

- I dalje ne razumem zašto mu ne kažeš da si trudna. Očigledno ste bili bliski, a moraš da priznaš da je on za tebe hteo samo najbolje.

Ana je napućila usne. - Pa, i to je deo problema. Konstantin mnogo očekuje od mene a to ne mogu da ispunim.

- A koji je drugi deo problema? -Smejaćeš se -rekla je Ana tiho.

- Konstantin misli da su to gluposti, ali imala sam predosećaj.

Kada je otac mog deteta odlučio da krene u akciju spašavanja planinara na Monet Hverestu, znala sam da ga više živog neću videti. Preklinjala sam ga da ne ide, ali bio je preterano odgovoran.

I izgubio je život.

Dora se rasplakala gledajući bolni izraz Aninog lica.

Iznenada je Ana počela strasno da priča: - U redu, ovo možda zvuči ludo, ali ponovo imam predosećaj. Verujem, dakle osećam, da ću ubrzo po detetovom rođenju umreti - ignorisala je Dorinu užasnutu facu i nastavila: - U tom slučaju, moj sin bi živeo sa Konstantinom a ja ne mogu da ga zamislim kako odrasta u hladom, pustom dvorcu, bez roditelja koji ga vole i uz plaćenu dadilju.

-Ana! - Jasno mi je da si šokirana. Ali, ako se to desi, da li ćeš uzeti Majka? Da li ćeš ga voleti i pružiti mu detinjstvo kakvo si ti imala?

Ako mi to ne učiniš, goniču te kao duh do večnosti.

Naravno da Dora nije verovala Ani i pokušala je da joj rastera crne misli.

Tek što je Majk navršio dve nedelje, strašni ciklon na pučini iznenada je promenio pravac i nadvio se nad ostrvo. Nije bilo vremena za evakuaciju.

Našli su, doduše, utočište u jednoj bolnici, ali prilikom bekstva na Anu se sručilo ogromno stablo. Malo pre nego stoje izdahnula primorala je Doru da joj obeća da će se brinuti o Majku.

Duboko je udahnula i pogledala Konstantina u oči. Napad je najbolja odbrana, zaključila je.

- Koliko god da si platio te nazovi svedoke, nadam se da si bio velikodušan prema njima jer im je novac zaista potreban. Uprkos tome, dečak pripada meni.

by voki

- Opremio sam njihovu bolnicu - nemarno je prošao rukom kroz kosu. - Slušaj, znam da je maleni Anin sin - gledao ju je kao divlja životinja žrtvu koju će napasti. - To znači da sam ja njegov ujak, a da mu ti nisi niko i ništa. Čula ga je kao kroz debele zidove. Znala je samo da će Majk možda ostati bez jedine majke koju je imao, bez nje. A ona ga je volela više nego ikoga na svetu.

Grlo joj je bilo suvo kad je progovorila. –Majk je mo jsin.

Konstantin je zapravo očekivao da će prema njoj osećati samo bes i odbojnost kada se ponovo sretnu. Ali, za čudo, divio se njenoj snazi i odlučnosti.

Naravno da ona više nije bila onako blistava i zanosna, kakvu je upoznao pre četiri godine. Pa ipak, uprkos svemu, i dalje ga je očaravala. Morao je da stisne pesnice da ne bi ispružio ruke da je dotakne. Da li je u stvari želeo da je prodrma ili da joj poljubi izazovne usne, kojima je izgovorila sve one laži?

Posmatrao ju je. Loše farbana kosa, nepraktična odeća i naočare nisu mogle da sakriju njene čari. Međutim, nije smeo da izgubi iz vida činjenicu da pred njim stoji hladnokrvni otmičar.

U dosijeu je pisalo da dete odaje utisak sreće i bezbrižnosti. Ali, ko zna šte se sve dešavalo sa Aninim sinom?

I, zašto je Dora to učinila? Da li je ona žrtva bolesne ljubavi, da li je toliko želela dete da je otela tuđe? Jedan pogled bio je dovoljan da odbaci ovu sumnju. Ipak je ona savršeno normalna osoba. Ali, možda je želela da se preko Aninog deteta domogne novca?

Promenio je taktiku. - Koliko će me to koštati?

Nestalo je lepog sjaja iz njenih očiju i ona gaje pogledala u neverici. - Koliko će te koštati šta?

- Da odustaneš od deteta.

by voki

2. poglavlje - Gadiš mi se - viknula je Dora. - Nestani! Konstantin je shvatio da mora da bude direktan. Pošto nije uspeo da je pokoleba, morao je da se posluži pretnjama. - U nevolji si, Dora. Mogao bih da te odvedem pred sud zbog otimce deteta i lažnih dokumenata.

Uzmaknula je unazad i stisnula usne. - Ovo dete ima svoje ime.

On je Majk, nije stvar koju ti nazivaš detetom. Ima svoju ličnost i zaslužuje svoje mesto u ovom svetu.

- Mesto? - osvrnuo se oko sebe. - On zaslužuje bolje od ovoga.

- Ti si se možda rodio sa srebrnom kašičicom u ruci i rastao si kao princ u luksuzu. Ali, većina dece je srećnija sa manje novca nego što si ga ti imao, ali u toplom porodičnom okruženju. Voljen je i znam da me voli. Jedino, ima malo drugara...

-Ti mu sve to oduzimaš - prekinuo ju je grubo.

Okrenula se. Obrazi su joj porumeneli i Konstantin je pretpostavljao da se prisetila snažne privlačnosti koja je postojala medu njima.

- Hajde da se dogovorimo - predložio je. Očigledno nije mogao da je potkupi i bila je jedina osoba koju je Anin sin prihvatio kao majku. Stoga, dok dete ne bude sposobno da živi bez nje, morali su da se dogovore o njegovoj budućnosti.

Naravno, to nije hteo da joj prizna. Prvo je želeo da je pomalo zaplaši da bi mogao da postigne najbolji mogući kompromis.

Proračunato je nastavio: - Nudim ti budućnost. Hoću to dete. A pošto te on smatra majkom, trebalo bi da zakopamo ratne sekire.

Preplavila su je protivrečna osećanja. - Kako to misliš?

- Jednostavno.

- Ništa nije jednostavno u svemu ovome - podrugljivo je rekla.

- Trebalo bi da misliš o tome pre nego što si počela da se igraš sa Majkovim životom - odgovorio joj je ljutjto. - Odvojila si ga od njegove prave porodice, od ljudi koji bi umeli da brinu o njemu. Da li znaš kakvim je opasnostima izložen?

- Kakvim? - pitala je razdražljivo.

by voki

-On je Bruk - rekao je naglašavajući svaki slog. - To ga čini unosnim plenom kidnapera.

Zamalo je upala u zamku. - On nije Bruk. A moja porodica poznata je samo po dugim, srećnim brakovima, a ne po spektakularnim otmicama.

Njegov osmeh bio je sarkastičan. - Postoji jedan autor koji se specijalizovao za tragedije u pacifičkom okrugu. Trenutno se muva po Palaveji. Svaka žena sa titulom princeze tema je za njegovu knjigu. Pogotovo ako je mlada i lepa, i ako je odmah posle rođenja svog prvog deteta izgubila život. Kada ovo piskaralo sazna da je Majk Anin sin...

- Sumnjam da će to piskaralo biti u stanju da bilo šta izvuče od meštana s obzirom na to da su za svoje laži dobili dobro opremljenu bolnicu.

-Znao sam istinu i pre nego što sam dao novac - uzvratio je. - Oni su i tada o tome otvoreno pričali i ne vidim da to neće raditi ubuduće - lice mu je postalo grubo. - Pre ili kasnije neko će ti ući u trag.

- Kako si toliko siguran u to? Uprkos svemu, trebalo ti je tri godine da me nađeš.

-Moje mogućnosti su verovatno male u odnosu - na one koje ima jedan novinar uzvratio je. - Čim se sve sazna, Majk će biti u velikoj opasnosti. Proradiće mašta mnogim zločincima. - Samo želiš da me zaplašiš - rekla je isprekidano.

- Naravno da želim. Želim da ti otvorim oči. Napolju vrvi od beskrupuloznih ljudi koji bi da se obogate zahvaljujući Majku. Da li bi se upustila u takav rizik?

Dora je bila iskreno zaprepašćena. Bilo joj je jasno da njom manipuliše, ali pomisao na Majka u rukama otmičara i psihopata bila joj je nepodnošljiva.

Zvuk iza njenih leđa prekinuo ju je iz najcrnjih misli. lb se Majk meškoljio u svojoj sobi. Konstantin je bez reći polako otišao u dečju. sobu prateći zvuk. Brzo je pošla za njim i zatekla ga je nagnutog nad krevecom. Bezuspešnoje pokušavala da ga odgurne.

- Izlazi odavde! - tiho je zarežala na njega. -Idemo u dnevnu sobu.

Odlučno ga je izgurala.

by voki

- Verovatno sam preosetljiva - priznala je kada su izašli iz Majkove sobe. - Ana mi je pričala o vašoj porodici. Shvataš li da nikako nije želela da život njenog sina bude prazan kao što je njen bio, da se prema njemu ponašaju kao da je obična lutka? I da se o njemu brinu dadilje...

Time je Dora praktično priznala daje Majk Anin sin. Konstantin je ovo registrovao ali se pretvarao da ništa nije čuo.

- Majka se uvek trudila da Ani ništa ne fali. A. otac je imao mnogo posla i obaveza oko lirme. Činio je za nju najviše stoje mogao.

Besno je stisnula pesnice. - Da, tako što ju je sa osam godina poslao u internat u kojem je bila toliko nesrećna? To je najbolje što je mogao da učini za nju? - odmahnula je rukom. - U tom slučaju zaista sam srećna što ju je voleo jer, zamisli kako bi prošla da je nije voleo!

-Sad je dosta! - uplašio ju je Konstantinov tihi, ali zapovednički ton. - Priznaj da je on Anin sin!

Zaćutala je a on je izvukao neke papire iz svoje jakne pokazavši joj ih. - Tražila si da ti dokažem da on nije tvoj sin. Evo ti dokaz!

Naprezala se da slova, koja su igrala pred njenim očima, poveže u smislenu rečenicu. Potom je shvatila je da se radi o DNK testu koji je dokazivao da između Ane i Majka postoji krvna veza. Znači, Konstantin se već odavno pobrinuo za to!

- Nije ter - procedila je Dora potreseno.

-Nije fer da ti tek tako uzmeš dete moje sestre i odeš! - prasnuo je.

- Zašto si to uradila? - Ana me je obavezala da to učinim, da uzmem Majka.

Konstantin se malosmirio. - Ako je tako, bio je to još jedan njen nepromišljeni i dramatični potez. Sledeći korak je sudski proces.

Oboje znamo šta će se desiti.

U tom trenutku Doru je preplavio očaj. Izgubiće Majka, a od te pomisli cepalo joj se srce u grudima.

Ovaj arogantni knez zaslužuje da se dobro pomuči da bi dobio svog sestrića, pomislila je ogorčeno.

-Ako planiraš da Majk živi usamljen, bez ljubavi, kao što je svojevremeno morala da živi njegova mama, zašto toliko odlučno želiš da mi ga uzmeš?

by voki

-Zato što je on Bruk - odgovorio je Konstantin blago.

-To je i Anino prezime, ali je nije činilo srećnom. Želela je da se ja brinem o dečaku. Imam njeno pismo u kojem sve piše.

Iz tašne je izvukla koverat i dodala ga Konstantinu koji ju je posmatrao ledenim10. pogledom. 1 pored toga, izgledao je beskrajno privlačno. Stidela se pohote svog tela koje ga je silno želelo.

-Čitaj! - insistirala je. - Brzo. I ovo će biti interesantno sudiji.

Podigavši obrve, Konstantin je uzeo pismo i počeo da ga čita.

"Najdraža Dora, Kada ovo budeš čitala, više neću biti živa.

Vidiš li? Rekla sam ti da znam da predvidim stvari. Dakle, odvedi Majka na Novi Zeland i postaraj se da vas ni Konstantin ni moja majka nikada ne pronađu. Znaš koliko volim Majka, i isto tako znam da ćeš se dobro brinuti o njemu. Hvala ti na divnom prijateljstvu. Ne tuguj previše, jednostavno, voli mog Majka kao što si mene volela. Dobro pazi na njega!"

Konstantinov glas zvučao je ravnodušno.

- Izgleda da je Ana ovo pisala. Vidi se po dramatici i mračnom raspoloženju u kojem je uvek bila - sklopio je pismo i nasmešio se.

- Previše veruješ ljudima. Otkud znaš da neću pocepati ovo pismo? Pretvaraču se da ga nikad u životu nisam video...

Ipak, osećala je da to nikad ne bi učinio. Bio je podjednako poznat po fer-pleju kao i po dominantnosti u odnosu na ostale.

- To je kopija. Original je kod jednog advokata - rekla je Dora sigurnim glasom.

Prvi put na Konstantinovom licu pojavio se tračak raspoloženja.

Dori je zaigralo srce. Znala je da on ne voli ljude koji koriste šarm da bi ostvarili svoje interese. Ali upravo on to čini da bi očaraodruge. Njegov osmeh je oružje protiv kojeg nema odbrane.

- Bio bih zaista razočaran da se nisi i za to pobrinula - primetio je.

- Uprkos tome, ovo pismo ne vredi mnogo. Mogu da kažem da je Ana bila veoma labilna osoba koja nije mogla da proceni šta je dobro za njeno dete.

by voki

Dora se opet pribrala. - Da, Ana jeste bila pomalo nestabilna, ali takode i zabavna i vrlo fina. Pre svega, nije želela da Majk pati u porodici bez ljubavi i pažnje.

Konstantin se zamišljeno osvrnuo oko sebe i njeogov pogled se zadržao na Dorinoj skromnoj odeći. Pomislio je da jegreh skrivati tu prelepu, zlaćanu kosu lošom farbom i frizurom. I svega onog što je krila ispod široke odeće dobro se saćao. Veoma ga je uznemiravala belina njene kože...

Nikako nije mogao da zaboravi kako je nežno otvorila usta kada su njegove usne počele da je ljube, kako mu je strasno uzvratila.

Dora je u njegov život upala iznenada: razdragano, uzbudljivo, čulno devojče koje kao da nije bilo svesno svoje fizičke privlačnosti. Ali nije verovao da je nataknuta jer je znao da se njegova sestra Ana obično družila sa nadasve iskusnim i razmaženim devojkama.

Postoje on tada bio u dugoj vezi, nije obraćao mnogo pažnje na nju. Ipak, nije odoleo porivu da je poljubi. Taj poljubac naveo ga je na to da okonča svoju tadašnju vezu. A kada ga je Ana obavestila daje Dora otputovala na udaljeno ostrvo na godinu dana, gde se dobrovoljno priključila jednoj humanitarnoj organizaciji, u srcu mu se javio dotad nepoznat osećaj gubitka.

U tom periodu firma je doživela kolaps i Konstantinu je trebalo više meseci da popravi štetu. Za to vreme Gordana i njena majka bile su u Australiji. Iako svoju maćehu nije voleo, ostao je u kontaktu sa sestrom. Kada mu je napisala da će provesti neko vreme sa Dorom u Palaveju, odlučio je da im se pridruži i da bolje upozna tu devojku koja ga je toliko privlačila.

Međutim, u međuvremenu se dogodila nesreća, Ana je poginula u nevremenu, a Dora nestala sa detetom.

- Zar zaista veruješ da je Majk u opasnosti? - prekinula je tok njegovih misli.

- Postoji mogućnost.

- Želim sve da znam o tome - bespomoćno je tražila prave reći.

- Nisam bila svesna činjenice da bih mogla dovesti Majka u opasnost.

by voki

- Promaklo mi je to koliko je Ana u stvari bila beznačajna u očima svoje majke - objasnio je Konstantin. - Tako nešto se Aninom sinu nikad neće dogoditi. Ne bih ga poslao u internat pre nego što završi bar osnovnu školu. U svakom slučaju više bih mu pružio nego žena koja gaje otela i koja živi na rubu egzistencije.

Dora je bila na ivici histerije. - Bar ga volim!

- Čudna je to ljubav, prisiliti dete da živi u ovakvim uslovima i bez svoje porodice - mirno je odgovorio. - Ne radi se ovde o tebi ili o meni. Radi se o Majku, a najvažnija je njegova budućnost.

- On ima sve što mu je potrebno - branila se. - Šta ti možeš da mu ponudiš? Najvažnije ti je da se i dalje bogatiš! Kao da imaš vremena da se posvetiš malom dečaku!

Konstantin je stisnuo vilice. - U svakom slučaju ne bi se brinuo da li će imati šta da jede.

- Nikada nije gladovao - usprotivila se iako je znala daje mnogo toga sebi morala da uskrati da bi Majk imao. - Šta ti uopšte znaš o deci? On je živahno, drago dete koje traži mnogo pažnje. Mora da zna da uvak ima nekoga uza se, a ne samo nekoliko sati posle posla. Tvoj novac, položaj, plemićka titula nisu ništa u odnosu na te stvari.

- Zašto si ga onda dala u zabavište gde se osoblje stalno menja i gde radi nedovoljno školovan kadar?

- Bio mi je potreban novac, a uostalom, boravio je tamo samo do podne.

- Dadilja bi mu dala više stabilnosti u životu - rekao je kao da je nije čuo.

Gledala gaje skrhano, ispunjena osećanjem krivice i strahom.

Postala je sarkastična.

- Naravno, ti sve znaš o malim dečacima. - I ja sam jednom bio dečak, pa znam.

- Teško mi je da poverujem u to. Kada si se rodio, bio si krupan i bljuvao si vatru.

Na njeno iznenađenje podigli su mu se uglovi usana. - Možda je tako, ali majka mi to nije rekla - ponovo se uozbiljio. - Ponovo te pitam: koliko treba da ti dam da nestaneš iz Majkovog života?

- Rekla sam ti da neću da ti ga prodam - odvratila mu je drsko.

by voki

Pogodila ga je u živac. - Ne kupujem ja dete, isplaćujem tebe.

Zastao joj je dah kada je primetila iskru zadovoljstva u njegovom pogledu.

Znao je šta se u njoj dešava. Suviše je dobro poznavao žene. A sada ga je zabavljalo to stoje Dora tako snažno reagovala na njega.

Kolebljivo je uzmakla korak unazad. Bilo joj je krivo što je dozvolila da se tako upeca. Sada je ponosno uzdignute glave pokušala da ispravi grešku. - Nemaš ti toliko novca. Zato to brzo zaboravi!

Slegnuo je ramenima pokazavši time da mu njene reći ništa ne znače. - Vidim da si se dobro brinula o njemu. Samo ti nudim nadoknadu za sve što si dosad učinila.

- Neću da ga prepustim čoveku koji nije u stanju da mu pruži ljubav!

- Nameravam da ga volim.

Njegov ton bio je pomalo neprijateljski, kao da je uspela da otkrije neku tajnu.

- Emocije ne mogu da se glume. To se oseti. To bi bar ti trebalo da znaš. Ana mi je pričala da ste odgajani tako da su osećanja znak slabosti.

-Ana je uvek bila melodramatična. Naravno, moj otac je bio zaokupljen svojom drugom ženom i uništilo ga je kada je otišla sa ljubavnikom. Ali, to ne znači da ne znam kako se dete voli.

Dora se malo trgnula kada je začula zvuk motora sa ulice.

- To su iznajmljena kola i vozač - objasnio je Konstantin. - Idem na aerodrom i moj sestić ide sa mnom. Ako pokušaš da me zaustaviš, pozvaću policiju.

Njegove bezosećajne reči odbijale su se o prazne zidove sobe.

Vozač je ugasio motor i Dora je videla svetlost farova. Srce joj se ispunilo gorčinom kada je ponovo pogledala Konstantinovo bezizražajno lice.

Za trenutak je pogledao pismo koje je držao u ruci i činilo se daje doneo odluku. - U redu. Neću dozvoliti da Majk raste bez tebe jer jedino tebe poznaje. Možeš da podeš sa nama, ali pod mojim uslovima.

Iskra nade zasijala je u njenim očima. - A to bi bilo?

by voki

- Da prihvatiš da i ja imam pravo da upoznam svog šestica.

Nije joj preostalo ništa drugo nego da prihvati. - Ja... da.

Uvek ju je mučilo to što Majk nije u kontaktu sa svojom pravom porodicom. Ali, upravo je to Ana od nje zahtevala.

Konstantin je klimnuo glavom. - Sve drugo možemo da se dogovorimo, čim više ne budeš tako silovita. Odluči se, Dora! Ideš li sa nama, ili ostaješ ovde?

3. poglavlje

Dora ga je gledala kao opijena. Znala je da ne treba da veruje Konstantinu, ali kakav je izbor imala?

Bio je nestrpljiv kao daje čitao njene misli. - Nudim ti mogućnost da i dalje učestvuješ u Majkovom životu. Dobro promisli da li želiš to. Ako to ne prihvatiš, drugu šansu nećeš dobiti.

- Brinula sam o njemu od prvih dana - odgovorila je gubeći dah.

- Svaki sud na Novom Zelandu dodelio bi mi starateljstvo.

- Verovatno, ali zakon ne može da ga zaštiti od kriminalaca.

- Stvarno ne mogu da zamislim da bi tako nešto moglo da se desi.

- Naravno da može. On neće ostati ovde, na Novom Zelandu nastavio je mirno. - Moraću da putujem i Majk će putovati sa mnom.

- Ali...

Nakrivio je glavu. - Najjednostavnije rešenje je da ti i on živite sa mnom.

Nije očekivala takav predlog. - Neću da živim sa tobom i ne mogu da zamislim da želiš da budem u tvojoj blizini.

- Slažem se, ali sam praktičan. Mislio sam da želiš da budeš uz Majka.

by voki

-Ne moramo da živimo u istoj kući. Mi, odnosno Majk i ja, mogli bismo da živimo u Oklendu, i ne bih ti branila da ga viđaš. U Majkovom životu mora da postoji i muškarac.

- Kako da znam da nećeš i odatle nestati?

- Dajem ti reč.

- Zašto bih ti verovao?

Bilo joj je sve teže da podnosi podređeni položaj. Pomislila je na sve protekle godine ali i na budućnost koja nikada neće biti onakva kako je ona planirala. I sada nije više imala izbora. Njeno srce bi bilo slomljeno ako bi se razdvojila od Majka. To nikako ne bi mogla da izdrži. Zbog njega je morala sve da istrpi.

-Dajem ti deset sekundi da odlučiš -navaljivao je.

-To neće funkcionisati.

- Ne gledaj me tim razrogačenim očima - rekao je žustro. - Biće ti dobro.

- Pretpostavljam, moraćemo da se uselimo kod tebe. Sigurno ćeš zahtevati da primiš i dadilju. I, kada se Majk navikne na nju, prisilićeš me da odem.

-Sada dramiš. Neće biti dadilje osim ako ti ne budeš smatrala da je potrebna. Ti želiš najbolje za Majka?

- Dobro znaš daje tako - tiho je uzvratila.

- E, onda ćeš morati da živiš sa mnom u kući. Napravićemo ugovor i, ako se budeš lepo ponašala, onda će se vaši putevi razići tek kad Majk završi školovanje. Zauzvrat ću te izdržavati pa ćeš nabaviti odgovarajuću odeću i pustićeš da izraste tvoja kosa. Mora da si podnela veliku žrtvu da bi se tako ofarbala.

-To mi je najmanji problem - reče ona ravnodušno. Činilo se da joj ne veruje. - A i naočaresada možeš da skineš, Dora. Siguran sam da ti nisu potrebne.

Kao na usporenom snimku skinula je naočare žmirkajući zbog jake svetlosti. Osećala se poniženo.

- Šta god da je Ana govorila, dobro znam kako mogu da zaštitim ljude koji su mi važni. Cak i ako nisam mogao nju da spasem, mogu da se pobrinem za njenog sina.

by voki

Ova rečenica joj privuče pažnju. - Niko nije mogao da spase Anu, čak ni ti. Niko nije mogao da predvidi ciklon. Nismo imali vremena da pobegnemo. Ana ne bi volela da misliš da si je izneverio.

- Umrla je pre vremena... Dakle, kako glasi tvoja odluka? Ne nameravam da provedem celu noć na ovom mestu. Prihvati moje uslovc i useli se sa Majkom kod mene ili ga zaboravi i posveti se svom životu!

Nije morala da odgovori, odavno jeodlučila. Nikada ne bi mogla da pruži Majku sigurnost kakvu zaslužuje.

- To je najbolje za sve nas, Dora. Dobiću svog nećaka a Majk će biti sa jedinom majkom koju zna. I ti konačno možeš da da budeš devojka koju sam upoznao, koja je bila mnogo vedrije biće nego što si sada.

Ova poslednja primedba bila je na mestu. Pored Konstantina čije je telo naglašeno u dizajniranom odelu, posebno je jadno sebi izgledala.

-Šta ti tačno time dobijaš? - pitala je direktno.

-Sigurnost da dete moje sestre neće gladovati i da će uživati sve privilegije koje zaslužuje. I, mnogo važnije od toga je da će biti na sigurnom.

Opet ni reči o ljubavi, pomislila je očajno. Ako je suditi po onome stoje Ana pričala i po člancima iz novina, Konstantin je tip čoveka kome će trogodišnjak ubrzo dosaditi.

Srce joj se bolno stezalo. Ona je za Majka želela život kakav zaslužuje. Zato je još jednom pokušala.

- Još uvek verujem da bi za sve nas bilo lakše ukoliko bismo Majk i ja živeli sami. Moći ćeš da ga vidiš kad god poželiš.

-Živećemo zajedno da mogu da te držim na oku. Pratiću te u stopu, kud god da budeš išla. - Dobro - prošaputala je.

-Onda, hajde, krećemo! - hladno je zapovedio.

Potom je izašao napolje i dao neka uputstva vozaču iznajmljenih kola.

Dora je otrčala u Majkovu dečiju sobu i s ljubavlju je posmatrala njegovo milo lice. Čak i kada je Konstantin stao iza nje, nije se pomerila.

by voki

Nakašljao se pokazavši tako daje nestrpljiv. - Zaboravi prošlost!

Ona više nije važna. Misli na Majkovo dobro! Trenutno smo mu oboje potrebni. Mogu da mu pružim sigurnost koja je podjednako važna kao i ljubav. Ili je ta žrtva koju moraš da prineseš prevelika za tebe?

Proklinjala ga je u mislima zbog ovakvo arogantnog stava. U tom trenutku Majk je u snu uzdahnuo i ona se potpuno posvetila njemu.

- Ljubavi, sve je u redu - rekla je tiho i uzela mališana iz kreveta.

Privila ga je uza sebe. - Jesi li loše sanjao?

On zajeca, promrmlja nešto nerazumljivo i privi se grčevito uz nju.

U tom momentu kao da je osetio da je još neko u sobi. Radoznalo je okrenuo glavu i zagledao se u Konstantina. Prestao je da jeca.

- Zdravo, Majk, ja sam tvoj ujka Konstantin, živećeš kod mene Konstantinov glas bio je dubok i samouveren.

Sestrić ga je odmeravao još više se prilepivši uz Doru.

- A Dora? - pitao je nesigurno. Konstantin ju je pogledao. - Reci mu!

- Ljubavi, znaš da ću uvek biti sa tobom. Kada je njen skromni prtljag odnet u kola, Konstantin je odlučio da vozač iznajmljenog automobila vozi za njima Dorin auto. Pošto je seo za volan iznajmljenih kola obratio se Dori koja je sedela na zadnjem sedištu pored Majka.

-Molim te, pokušaj da ne zaspiš do Kvinstauna - predložio je.

- Možeš kasnije da spavaš u avionu. Šta sam to uradila, prolazilo joj je kroz glavu. Kako sam mogla da dozvolim da me tako prepadne i obeshrabri?

Mali Majk je ubrzo ponovo zaspao, dok je ona sedela napeta i ukočena.

Međutim, kada su stigli u Kvinstaun, Konstantin je prošao pored aerodroma.

- Kuda voziš? - upitala je uplašeno.

- Na Rolfeldu nas čeka privatni avion. Ah, naravno, pomislila je.

Konstantin Bruk ne samo da je knez, nego je i vlasnik velikih firmi, multimilioner i dovoljno bogat da ima i privatni avion!

by voki

Dora je upoznala Anu u trenutku kada ju je Ana, vozeći po nevremenu, gotovo pregazila kolima. Naravno, zahtevala je da odveze Doru kući.

Potom se njihovo prijateljstvo postepeno razvilo. Izlazile su zajedno uveče i provodile po celu noć pričajući i slušajući muziku.

Ana je pozvala Doru u letnjikovac, ali ju je pre toga upozorila: - Konstantin neće biti tamo.

Dora ju je iznenađeno pogledala. - Pa? - Ah, devojke stalno pokušavaju da mu se približe preko mene.

Sve moje drugarice zaljubljivale su se u njega i kasnije patile.

Desilo se daje baš tada navratio u letnjikovac pa je Dora na sopstvenoj koži osetila istinitost prijateljičinih reči. Nije, doduše, patila zbog slomljenog srca ali se taj "bliski susret" sa Konstantinom ugnezdio u njenoj duši i tu ostao zauvek.

Na sreću, nedelju dana kasnije, počela je da radi za jednu humanitarnu organizaciju, i jedva da je imala vremena da razmišlja o Aninom privlačnom, arogantnom bratu.

Kada je Dora krenula na put, Ana je plakala i obećala je da će je posetiti. Iako se Dora nije tome nadala, nekoliko meseci kasnije Ana je došla. Bila je prilično uznemirena, zbunjena i na kraju je poverila Dori da se upustila u strasnu aferu sa nekim alpinistom iz Australije, koji je ubrzo posle toga poginuo. Ana nije imala vremena da tuguje jer je saznala da je trudna.

Kao da je pročitao njene misli, Konstantin je načeo tu temu.

- Pretpostavljam da je Majkov otac taj alpinista koji je izgubio život na Mont Everestu tokom akcije spašavanja?

Jedva progutavši pljuvačku, tiho je odgovorila: - Da. - Pristojan čovek, ali zapravo nije bio njen tip. Da li si nekada pomislila na to da i njegova rodbina želi kontakt sa njegovim detetom?

-Ana je rekla da on nije imao rodbine. Odrastao je u domu.

Klimao je glavom kao da je to znao. Naravno da je proverio Aninog ljubavnika.

- Zašto te Majk zove Dora? - upitao je promenivši temu. - Bilo bi manje sumnjivo kada bi te oslovljavao sa mama.

by voki

-Ja nisam njegova majka - odgovorila je mirno. - On zna da su mu roditelji umrli. Naravno, nije mu jasno šta to stvarno znači, ali on tačno zna koje.

- Ipak, ne zna ništa o porodici svoje majke. Ta sarkastična primedba pogodila ju je kao udarac bičem, ali joj je laknulo kada je primetila da se auto u tom momentu zaustavlja pored elegantnog privatnog aviona.

U avionu je Majk i dalje spavao, a Konstantin je sedeo u ogromnoj kožnoj fotelji sređujući papire. Dora je potišteno gledala kroz prozor dok nebo na istoku nije postalo vedro i svetio. U glavi su joj se smenjivale misli i uvek je na kraju dolazila na isto: protiv čelične Prinčeve volje jednostavno nije imala šanse.

Daleko dole ispod letelice promicao je vulkanski predeo severnog ostrva, a sunce je oblake u daljini bojilo u roze i zlatno. Ova slika pomalo je umirila Doru i ona ju je ocenila kao neki predznak.

To je možda neukusno i sujeverno, pomisli. Ali možda Princ i ja možemo da sarađujemo kada je u pitanju Majkova dobrobit.

Možda će njegovo hladno srce moći da nauči kako da pokloni svoju ljubav malom detetu.

A možda i neće, namršti se. Ali, zasad je jedino važno da ona može da ostane u Majkovoj blizini.

Kao probuđen njenim mislima, Majk oprezno proviri iz svog ležaja. Smeškao joj se, a onda se okrenuo ka ujaku.

Naravno, Konstantin ga je primetio pa je odložio papire na sto.

- Dobro jutro.

Delić sekunde Majk je delovao potpuno odsutno, a potom mu je lice zablistalo. Bio je veoma živo, ljupko dete. Dori je zastao dah kada je videla da se i na Konstantinovom licu razliva osmeh.

Kao da ju je osećanje nemira ubolo u stomak, primetno zadrhta pod njegovom silinom.

- Želiš li u kupatilo? - upitao je Konstantin dečaka.

Majk malo razmisli i potvrdno klimnu. - Da, sa Dorom.

- Naravno - Konstantin se okrenuo prema njoj. - Kada završite, doručkovaćemo.

Majk je iznenađeno gledao oko sebe. - Gde smo ovo, Dora?

by voki

- U avionu, dušo, visoko na nebu - osetila je Konstantinov pogled na sebi. - Uskoro ćeš moći da sediš kraj prozora i da posmatraš more.

Majk je bio uzbuđen pa joj je na putu do toaleta postavljao milion pitanja i zaćutao je tek kada je nekoliko minuta kasnije seo kraj prozora u udobnu fotelju i pogledao napolje.

- Sve stvari iz tvog automobila prenete su u avion - rekao je Konstantin Dori. - Smatrao sam da je najbolje da Majk ima sa sobom što je moguće više stvari na koje je navikao.

- Hvala - rekla je ukočeno.

- Nema problema.

Za tebe sigurno nema, pomislila je ozlojeđeno. Ti samo narediš i ljudi se otimaju ko će da ispuni tvoju želju!

Ipak, morala je da prizna da je privilegija leteti avionom sa Princem. Novac čini mnoge stvari jednostavnijim, a za Konstantina je ovako udoban život bio nešto što se podrazumeva.

Smatrala je dobrim znakom to stoje zaista vodio računao Majkovim osećanjima. U njoj je klijala nada da će sve biti u redu.

Zavalila se u sedište razmišljajući o tome kako se jednom davno iznenadila kada je saznala Anino poreklo.

- Jednog dana ću ti pokazati kneževski porodični nakit - obećala joj je Ana. - To je blistava kolekcija najfinijih smaragda - gledala je Doru pravo u oči i zadovoljno se osmehivala.

- Zapravo su iste boje kao tvoje oči. I svideće ti se muškarci iz moje porodice. Neki od njih su zaista veličanstveni, a knez Luka, takoreći gospodar naše male kneževine, oženio se čak devojkom sa Novog Zelanda!

Nemoj ni da pomišljaš na to, zapovedila je Dora sebi i bilo joj je drago što je Konstantin prekinuo njena sećanja.

-Ako se slažeš, tvoja kola ćemo danas prodati.

Učinilo joj se kao da odjednom mora da napusti ceo svoj život.

- Da, biće to najbolje - odgovorila je ravnodušno.

Majkje u tom trenutku duševljeno uzviknuo: - Ujko, pogledaj!

by voki

Konstantin je ustao i nagnuo se preko nje da bi mogao da pogleda kroz prozor. Zatvorenih očiju udisalaje njegov miris. U tom momentu su iz njene glave nestale sve negativne misli.

Na sreću, on se ubrzo uspravi i crte njegovog lica postaše strože.

- Doručak bi trebalo da bude gotov. Idem da pogledam.

Dok se udaljavao, Dora je glasno udahnula vazduh. Nije mogla da bude imuna na njegovo prisustvo i magnetsku privlačnost koja je zračila iz tog čoveka.

Morala je da iskoristi sve svoje moći ubeđivanja da bi naterala Majka da se lepo nasloni na svoje sedište da bi mu stavila pojas.

Umirio se tek kada je ušla stjuardesa srednjih godina sa velikim poslužavnikom u ruci. Sa apetitom se bacio na tost, kuvano jaje i voćnu salatu.

Dora je bila toliko nervozna da nije mogla da pojede nijedan zalogaj. Zato je poručila kafu. Ali, stjuardesa je uz kafu donela i hrskavi tost i marmeladu i med.

-Gospodin Bruk kaže da morate nešto da pojedete - nasmešila se stjuardesa.

Pa, i ako se pomalo nadmeno ponaša, njenom srcu prija kada primeti da se on brine za nju. Zato ga je sa osmehom pogledala kada im se ponovo pridružio. Taj osmeh je, međutim, nestao sa njenih usana jer je pod njegovim kritičkim pogledom gubila samopouzdanje. Tek sad joj bi jasno kako verovatno izgleda posle neprospavane noći: podočnjaci, bledo lice i neočešljana kosa.

Ah, trebalo bi da mi je potpuno svejedno šta on misli o meni, zaključila je besno. Brzo jc popila gutljaj kafe. Takva osećanja prema njemu morala bi da drži pod kontrolom.

Tada se Konstantin obrati Majku: - Sviđa li ti se doručak?

Dečak jc na taj ljubazni ton odmah odgovorio i raspričali su se kao da se dugo znaju.

Nekoliko sati kasnije osetila je olakšanje kada je avion dodirnuo pistu aerodroma u Oklandu.

U velikom džipu koji ih je čekao bilo je postavljeno sedište za dete. Konstantin očigledno nije sumnjao u uspeh svoje misije.

Pošto je vožnja potrajala, Majk se ponovo uzvrteo. - Kuda idemo, Dora? Hoćemo li brzo stići?

by voki

- Za pet minuta - odgovorio je Konstantin mirno.

Dakle, ne idemo u letnjikovac gde me je poljubio, sinu Dori u glavu. Verovatno se čak i ne seća tog poljupca!

- Još samo malo i stižemo kući - umirivala je Majka.

- Radi se o apartmanu - obavestio ju je Konstantin.

-Apartman? - ponovi ona iznenađeno. - Pa, detetu je potrebno dvorište, trava i drveće. Nešto gde može da se igra.

- Sve je to divno, ali ne toliko potrebno kao kvalitetna ishrana, odeća i sigurnost - spremio je odgovor. - Apartman je dobro uređen i funkcionalan. Ali, ako nam ne bude odgovarao, možemo da se preselimo na neko drugo mesto koje je pogodnije za porodicu - spretno je upravljao velikim džipom kroz gusti saobraćaj.

Na reč porodica Dora se nekontrolisano stresla. Zbog nametnutog osećanja inferiornosti javljala se u njoj agresija, čak preterana.

- Ali, rekao si Majku dok smo bili u avionu da imaš bazen uskočila mu je u reč.

-Na terasi je mali bazen. A, naravno, u letnjikovcu ima još jedan.

Prošli su kroz veliku ulaznu kapiju i ušli na parking sa video nadzorom. Pročitala je natpis iznad ulaza i skamenila se. - Pa, to je hotel - glasno se čudila.

- Hotel sa apartmanima - objasnio je.

- Smem li da idem da se kupam, Dora? Sad, odmah? - vrpoljio se Majk.

Voleo je vodu ali ona, nažalost, nikada nije mogla da mu plati časove plivanja.

- Dušo, bolje da sačekaš da bude malo toplije - odgovori.

Detetova donja usna zadrhtala je kao da će briznuti u plaćali Konstantin izgladi situaciju: - Bazen je sa toplom vodom i potpuno je zaklonjen od vetra. Ići ću ja da plivam sa njim ako ti ne želiš.

Pa, da, pomislila je cinično. Naravno da je topla voda i da je zaštićen od vetra. U takvim krugovima to se podrazumeva.

S mukom je potiskivala bes. Pune dve godine sama je donosila odluke u vezi sa Majkom, a sada će morati da se dogovara sa Konstantinom.

- Ako je voda topla, onda nema problema - rekla je odlučno.

by voki

- Samo, Majk uopšte ne zazire od vode iako ne ume da pliva. Treba ga dobro pripaziti.

- Razumeo sam. Ali, trebalo bi svakako da što pre nauči da pliva.

U liftu je držala Majkovu malu, toplu šaku tužno zureći u tepih pod nogama. Atmosfera luksuza bila joj je strana, osećala se neprijatno. Bio je to ogroman apartman, ali elegantan, sa poglednom na gradsku luku. Nameštaj se odlikovao kako prefinjenim stilom, tako i udobnošću.

Konstantin ih je odveo u komfornu prostoriju za ručavanje, iz koje staklena vrata vode na delimično natkrivenu terasu sa bazenom, okruženim bujnim saksijskim cvećem.

Kada je bacila pogled na luku, učinilo joj se kao da je na palubi luksuznog putničkog broda.

- Kuhinja je iza ovih vrata - rekao je kratko. - Hoćeš li da popiješ nešto?

-Ne. - Onda ću vam pokazati vaše sobe. Majkova soba Dori je oduzela dah. Bila je savršena, soba iz snova za malog dečaka. Konstantin je bio spreman na to da dovede kući svog sestrića.

-Tvoja soba je odmah pored, a kupatilo ćete deliti - pokazao je još jedna vrata. Onda pogleda na sat i namršti se. - Moram još nešto da obavim, dakle, ostaćete na neko vreme sami. Stigao vam je prtljag.

Sada možete na miru da se smestite.

Majk se čudio svojoj novoj igrački i svemu oko sebe. I Dora je bez reči posmatrala skupocenog konjića za ljuljanje, koji je stajao nasred sobe. Onda je, zajedno sa Majkom, pogledala luksuzno kupatilo i svoju spavaću sobu. Bila je u svetlim, peščanim bojama i sve je bilo namešteno sa mnogo ukusa. Uz jedan zid prislonjen je veliki radni sto, a odmah do prozora udoban krevet idealan za čitanje i odmor. U vazi je primetila tek ubrane orhideje.

Gotovo je nemoguće da je Konstantin odlučivao o tome kako će biti nameštena njena soba, razmišljala je.

Sigurno jezaposliodekoratera da bira odgovarajuće cveće za svaku sobu.

- A gde spava ujka Konstantin? - prekinu Majk tok njenih misli.

- Ne znam - odgovorila je iskreno. - Hajde, idemo da nađemo tvoje stvari za kupanje!

by voki

Petnaestak minuta kasnije Konstantin je pokucao na vrata. Majk je sav ozaren poskočio i potrčao da mu otvori.

Ostala je bez glasa kada ga je videla. Nosio je samo šorts za kupanje, a preko mišićavih ramena bronzane boje prebacio je peškir. Nije mogla da odvoji pogled od tog tela izvajanog redovnim vežbanjenv - Imaš li ti peškir? - pitao je sestrića smešeći se, dok je ovaj od nestrpljenja skakutao s noge na nogu.

Majk odmah zgrabi svoj peškir sa kreveta i nestade sa Konstantinom ne okrenuvši se. I brbljao je bez prestanka.

Dori se učini kao da je potpuno suvišna. Izašla je za njima na veliku terasu. Smestila se u ležaljku pod suncobranom posmatrajući ih kako ulaze u ograđeni deo oko bazena.

Svetlost u ovom delu Novog Zelanda bila je nekako blaža nego u južnim predelima zbog veće vlažnosti vazduha, pa je Konstantinovo veličanstveno telo došlo do punog izražaja. Izgledao je zaista fascinantno dok je stajao sagnut prema Majku pažljivo ga slušajući.

Ipak, opomenula je sebe, ne smeđa zaboravi da Konstantin svoje kvalitete koristi kao oružje za ostvarenje svojih želja. On je borac i nije mu dorasla.

A, opet, nije bilo fer od nje da kaže za njega da nema srca. Ana joj je mnogo pričala o svom bratu, i upravo zbog tog njegovog snažnog osećanja odgovornosti bilo joj je neophodno da dobije čvrsto obećanje od Dore.

- Ne želim da Majk, baš kao i ja nekada, postane bilo kome obaveza - rekla je. -Konstantin bi sigurno učinio sve što može za njega ali to nije dovoljno.

Rana smrt oca prisilila je Konstantina da se već kao dvadesetogodišnjak upusti u svet internacionalnog finansijskog poslovanja. Na iznenađenje mnogih, veoma se uspešno probijao, a uza sve to, brinuo je o impulsivnoj, svojeglavoj sestri.

Zamišljeno je posmatrala dećaka i njegovog ujaka kako se igraju u vodi.

O, Ana, pomislila je gotovo očajno. Paziću tvog sina, šta god da se desi. Ali, trenutno moram da kapituliram!

by voki

Naprezala se da čuje staje Konstantin rekao svom sestriću. -I, nema skakanja!

- Nema skakanja? - razočarano ponovi Majk.

-Samo kad sam ja unutra da te uhvatim. Čekaj da uđem u vodu. I onda ću ti reći kad možeš da se zatrčiš.

Još jednom je Majk ozbiljno klimnuo glavom a onda osmeh ozari njegovo lice. Dorino srce izgubi normalan ritam kada je to videla.

Majk je već voleo čoveka koji je tek od juče ušao u njegov život. A Konstantin je izgleda odlučio da prema sestriću postupa kao prema malom čoveku. Majk je cvetao zbog toga a ona je to, uz blagi ubod ljubomore, primetila.

Majk je stalno pokušavao da imitira sve stoje Konstantin radio.

Držala ih je na oku i opustila se tek u trenutku kada se uverila da je Konstantin stalno uz Majka.

Polako se utiša njihov zvonki smeh i olovni umor sklopi joj kapke.

Polako je utonula u dubok san.

Probudio ju je Majkovglas, šaputaojoj je na uho: - Dora, Dora, probudi se!

Zevnula je. - Koliko je sati, mili?

Iznenada shvati gde je. Nije više bila na ležaljci nego na krevetu svoje sobe, one koju joj jc Konstantin namenio. Čak je bila pokrivena tankim ćebetom bordocrvene boje.

Majk je stajao pored nje, kosa mu je bila suva, na sebi je imao majicu i šorts, a iza njega je stajao Konstantin, on mora da ju je preneo ovamo. Uzdrma je pomisao na to da leži nemoćna u njegovim rukama.

Osloni se na lakat i izbaci noge iz kreveta.

- Koliko je sati? - osećala se slomljeno.

Konstantin je posmatrao njeno bledo lice i kao da se malo opustio kada joj se u obraze polako počela vraćati boja. Prisetio se kako je bilo lepo osetiti njeno telo na svojim rukama, njen topli dah kada je naslonila obraz na njegove grudi. To je oživelo njegovu maštu, uostalom to je često zamišljao: nju, kako leži pod njim i prepušta se emocijama koje je probudio u njoj. Kako udiše miris njene kose i uživa u tihom kikotu zaljubljene žene...

by voki

Kako je mogao jedan bezazleni poljubac, od pre četiri godine da u njemu stalno izaziva takvu vatru? Morao je sebi da prizna: želeo ju je svo to vreme. Sada je znao da treba nešto da preduzme, takva osećanja ne mogu više da "vise" u vazduhu između njih.

Tišinu je prekinuo promuklim glasom.

- Skoro je jedan. Nisam hteo da te budim, ali sada treba da idem na jedan sastanak.

- Jedan sat? - hitro je namestila kosu. - Da li je Majk ručao?

- Da. Sendvič sa puterom od kikirikija - odgovorio je osmehnuvši se.

- To mu je glavna hrana - uzdahnula je.

- Pojeo je i pola pomorandže i popio je malo mleka.

Dora klimnu glavom. - Daj mi pet minuta! Samo da se malo osvežim.

Posle tuširanja gotovo hladnom vodom Dora se osećala bolje i, kada je ušla u dnevnu sobu, čula je kako se Konstantin od srca smeje, bez trunke onog ciničnog tona koji je toliko karakterističan za njega. Čim ju je ugledao, uozbiljio se. - Vraćani se oko šest. Ne brini se za večeru. Možemo nešto da poručimo, hotelska kuhinja je dobra.

-Ali, zar kuhinja u hotelu ima hranu koja odgovara Majku?

- Ova ima, ali naći ćeš i u frižideru nešto - mrsio je Majkovu kosicu, nežno mu se smešio a onda jc ozbiljno pogledao Doru. - Ne pokušavaj da izađeš iz stana!

-Zašto?

-Oboje morate prvo da se lepo smestite - reče ravnodušno, ali pogodilo ju je to upozorenje. Želudac joj se prevrnuo dok jc čutke gledala Konstantina.

- Dora, hajde da plivamo - pozvao ju je Majk poskakujući.

- Tek kad odspavaš posle ručka - odgovorila jc i žurno otišla do frižidera.

Naravno, do vrha je bio pun svega što bi trogodišnje dete poželelo.

Dok je Majk mirno spavao, ona je raspakivala svoje stvari. Po ko zna koji put proklinjala je Konstantinovo bogatstvo i moć.

by voki

Kad se Majk probudio, ostatak poslepodneva proveli su čitajući priče i slažući kockice na terasi, dok se sunce polako spuštalo ka horizontu.

Kada je Konstantin došao kući, zatekao je Majka kako se brčka u kadi. Doru je iznenadilo to što je bez kucanja ušao u kupatilo, kao da je navikao na takve porodične situacije.

Dora požuri da obriše Majka i da mu obuče pidžamu. Ali, kao daje zaboravio na nju, Majkje zamolio Konstantina da mu pročita priču za laku noć.

-Piješ li još uvek belo vino? - pitao je Konstantin, pošto je našto kasnije seo sa Dorom u dnevnoj sobi.

Klimnula je glavom a on jojjeodmah dodao čašu hladnog vina.

- Izgledaš tužno. Šta nije u redu?

Grčevito se trudila da prikrije emocije. - Samo razmišljam.

-Već sam nam poručio nešto za jelo. Doneće nam za pola sata.

Pokušaj dotad da se malo opustiš.

Da se opustim? Mora da je lud. Kako bih mogla da budem otpuštena u ovakvoj situaciji, u njegovoj blizini, pitala se.

Ona se ne uklapa u Konstantinov svet. Zbog činjenice da se uselila kod njega nije se osećala samo glupo, nego i poniženo.

Ustala je i izašla na terasu. Osetila je kako je prolazi laka jeza kada joj se približio s leda.

Odmah je započela razgovor da bi ublažila osećanje nemira.

- Kako si odlučio da živiš ovde?

-Mnogo putujem, pa mi ovo sasvim odgovara.

Nekoliko puta je duboko udahnula vazduh. - Majku se dopadaju igračke i knjige. Hvala ti.

- A konjić za ljuljanje?

- Potpuno gaje osvojio, dugo se igrao njime - odgovorila je uz smešak.

Konstantin sleže ramenima. - Nekada je to bio moj konj. Jedan zanatlija gaje napravio specijalno za mene, a sada je restauriran.

Drago mi je da mu se ponovo raduje neko dete.

-Nije dobro za decu da imaju previše igračaka. Majku dosad ništa nije nedostajalo osim roditelja.

-I ujaka - dodao je hladno. - Zašto si htela da odeš iz Nukuroe?

by voki

Nastala je pauza, Dora je otpila gutljaj vina.

- Imala sam osećaj da me neko prati - priznala je na kraju. - A naučila sam da verujem svojoj intuiciji. Kako si nas našao?

- Unajmio sam privatnog detektiva da te prati - objasnio je.

Iznenada se nečega setila. - Rekao si da bismo se mogli lepo dogovoriti, ako ne budem tako van sebe. Šta si zapravo mislio?

Spustio je čašu na okrugli stočić i posmatrao njeno lice. - Jesi li odlučila da se povinuješ novonastaloj situaciji?

- Jesam - teškom mukom prevalila je preko usana. - Nisam imala izbora. Imaš moć i novac, a ja nemam ništa od toga. Takode, mogao si da me pošalješ u zatvor jer sam predstavljala Majka kao svog sina.

Po izrazu njegovog lica nije se moglo primetiti da ga je to dirnulo.

- Pa, i ti imaš moć. Milanu si, u svakom slučaju, kao majka. I, upravo zbog njega ti i ja moramo da održimo normalneodno.se.

Ma, šta on hoće da kaže? Nesvesno je izbegla da ga pogleda u oči.

- Objasni mi, molim te, šta podrazumevaš pod "normalnim".

On se nasmeja kao da se ruga. - 'loje sasvim jednostavno. Mi ćemo se venčati.

4. poglavlje Dora preblede. - Mi ćemo se, šta? - zbunjeno je treptala. - Šta si rekao?

-Pa, razumeia si me. To je najrazumnije rešenje za sve nas.

Dora je bila zapanjena. - Najrazumnije? -jedva je ponovila.

- Ali, pre svega za Majka - dodao je i činilo se da se dobro zabavlja. - U suštini za sve nas.

Ona rezignirano odmahnu glavom.

- Mnogo bih žrtvovala za Majka - njen glas je počeo da podrhtava - ali neću zbog njega da se udam za tebe. To je suluda ideja.

by voki

- Samo u slučaju da to smatraš ličnim činom u njegovom dubokom glasu nije bilo emocija i Dora se skoro sledila.

- Majk je Bruk i želim da njegov status bude legitiman. Ana je bila ponosna na svoje poreklo i siguran sam da bi to bila njena želja.

Dora zagrize donju usnu. Konstantin je znao kako da dirne bolnu tačku. Pre nego što je uspela da progovori, nastavio je: - O svemu tome pravno sam se informisao. Najjednostavniji način da Majk dobije svoje pravo prezime je da ti i ja sklopimo brak.

- I to je sve? - upitala je nepoverljivo.

- Pa, ne baš. Onda moramo da ga usvojimo.

- On je već moj sin pred zakonom.

-To ne važi. Na osnovu zakonskih pravila Novog Zelanda nas dvoje moramo zvanično da ga usvojimo - pošto nije odgovorila, on sleže ramenima. - Mogu da ti unajmim proverenog advokata koji će te posavetovati, ako mi ne veruješ.

- To je dobra ideja - rekla je.

- Moraćemo da ubedimo nadležne organe da smo dobri roditelji, ali mislim da to neće biti nikakav problem. Naravno, osnovni kriterijum je da mu bude pružen solidan dom u kojem vlada harmonija. I, kada sve formalnosti oko usvajanja budu obavljene, nećeš morati da strahuješ da ćeš ga izgubiti. A ja se više neću brinuti da će ga uzeti socijalna služba.

Prkosno je isturila bradu. - A zašto bi se to desilo?

- Pa, nije zanemarljiva činjenica da si tvrdila da je on tvoje dete.

A falsifikovanje dokumenata moglo bi da rezultira zatvorskom kaznom.

Njeno lice prebledi. - Da li mi to pretiš?

-Ne - rekao je. - Bilo koji novinar koji se šeta u blizini Palaveja može lako da sazna da je Majk Anin sin. Pre ili kasnije policija Novog Zelanda će saznati istinu. Što se pre venčamo i pokrenemo usvajanje, to bolje jer, kada se dete usvoji, taj ugovor niko ne može da ospori.

Dori je bilo teško da sredi misli. -Razumem - prošaputala je. - I ti si potpuno siguran u to?

Njegov pogled je i dalje bio hladan. - Da.

by voki

Nije sumnjala u njegove reči. Uzrujano je prošla prstima kroz kosu, pitala se kako može tako smireno da joj predloži nešto što će i njen i njegov život potpuno promeniti.

Zamislila je da je u braku sa njim i to ju je zabolelo, Toliko se trudila da ispuni Aninu poslednju želju a sada sve izgleda da je bilo uzalud.

Gutanje se odužilo i Dori je bilo jasno da nema izbora. - Ako je to rešenje za Majka, udaću se za tebe.

- Još danas ću nazvati rođaka - rekao je ni ne trepnuvši.

-Molim? - pogledala ga je kao da ga ne razume.

On podiže obrvu. - Moj rođak Nik je grof u Venosini. Tamo ćemo se venčati.

-U Venosini? - malo joj se slošilo. -Dovoljna je mala, privatna ceremonija ovde... - glas joj se prekinu.

- Uradićemo to pre nego što krenemo u Venosinu. Onda možemo da pokrenemo postupak za usvanjanje.

Ona prede rukom preko čela. - Dva venčanja? Ah...

- Ako ništa drugo, zbog Majka moramo da se venčamo javno. To je porodična tradicija, venčanje u Venosini. Odgovara mi to što moj rođak tamo može da kontroliše medije. Moja porodica će želeti da te upozna. Tamo su svi veoma srdačni i vole venčanja.

Ona ga naglo prekide. - Ovde, na Novom Zelandu, mogu na sve da pristanem. Ali, nisam žena sa kojom bi trebao da se oženiš, iti to dobro znaš. Tvoja rodbina će se s pravom ćuditi zašto mene uvodiš u familiju.

- Nikada se ne bi usudili - odgovorio joj je bez dvoumljenja.

Dora otpi poveći gutljaj vina. - To sve može da postane noćna mora - rekla je tiho. - Zar ne bismo mogli da se na miru venčamo u letnjikovcu sa samo dva svedoka? Onda neću morati da se sretnem sa tvojom porodicom.

On se nasmeja. - U letnjikovcu ćemo svakako organizovati proslavu. Što se familije tiče, ne poznaješ Brukove ako misliš da bi oni ignorisali moje venčanje.

Uzbuđenje i bojazan pomešali su se u Dorinoj duši stvorivši mnogo protivrečnih osećanja. Zagledala se u daljinu, u srebrni mesec koji se nazirao u tamnoj noći.

by voki

Iz grudi joj se oteo dubok uzdah. - Upravo je u tome stvar. Ne poznajem Brukove ne računajući tebe i Anu. Nikada pre nisam srela nikoga koje plave krvi.

-Verovatno nisi u pravu - odgovorio je smireno. - Verovatno i ti imaš bar kap plave krvi.

- Ne verujem da je tako - usprotivila se. Njegov glas postade grub.

- Ne možeš da budeš sigurna! I, da ne bismo bespotrebno skrenuli pažnju suda za maloletnike, moramo da ubedimo ceo svet da se venčavamo iz ljubavi - počešao se po vratu. - Žrtvujemo našu slobodu da bismo Majku pružili ljubav i stabilnost koja mu je neophodna. Ali, nećemo ubediti nijednog socijalnog radnika ukoliko se ponašamo kao pas i mačka.

Instinktivno je koraknula unazad, ali Konstantin ju je stegnuo malo jače za ruku i privukao sebi smešeći se. Taj osmeh bio je odraz požude ali i hladne proračunatosti.

Jedinstveni muški miris probudi njena čula. Znala je da će je poljubiti a, ako to uradi, ona će biti potpuno u njegovoj vlasti.

U naletu panike uznemireno je uzviknula: -Ne! Videla mu je u pogledu da mu je jasno da i ona njega želi, i da je tačno znao da to može da iskoristi. Uspela je da skloni nekoliko pramenova kose sa lica.

- Konstantine, to jednostavno ne bi išlo.

- Frustracija nikome ne koristi. Želiš me kao i ja tebe. Šta god da se promenilo, to je ostalo isto medu nama. Pre četiri godine poljubac u letnjikovcu bio je dokaz da odgovaramo jedno drugom on malo spusti glavu. - I ti si to znala. To osećanje još uvek je živo u nama, zašto da se lažemo?

Svom snagom ju je zgrabio u naručje i poljubio, ovoga puta smelije, erotičnije i zanosnije nego pre.

Dora se topila pod njegovim poljupcima, želja je u njoj bila jača od svake racionalne misli.

Kada je uspela da otvori usne pokušavši još jednom slabašno da se odbrani, ugušio je njen glas jezikom koji je duboko zavukao u njeno grlo slomivši tako njen poslednji pokušaj da se savlada. Bilo je tako lepo, celo njeno telo palila je nepodnošljiva vatra. Posle dugih praznih godina bila je tamo gde pripada.

by voki

Nesvesno spusti ruku na njegove grudi i oseti da mu srce jako udara. I, kao da je svaki otkucaj rasplamsavao strast.

Tek posle dužeg vremena Dora se prenu i odvoji od njega da bi mu videla oči. Utonuli su u tišinu ispunjenu neizgovorenim mislima i emocijama.

- Ne - prošaptala je ni sama ne znajući šta je time htela da kaže.

Konstantin je hteo da joj dokaže da je ona njegova kad mu se prohte i ona mu je taj dokaz dobrovoljno pružila na srebrnoj tacni.

Zgrozila se na tu pomisao i okrenula od njega gubeći ravnotežu.

- Još uvek isti vatromet strasti - rekao je hrapavim glasom. - Jesam li ti jako stisnuo ruku?

- Molim? - zbunjeno je pogledala ruku i tek tada primetila da nesvesno masira svoj zglob.

- Ne, u redu je - istog momenta spustila je ruku i ustuknula.

- Ali... Ne želim da budem tvoja zvanična žena.

Sve što je Dora smatrala da se podrazumeva u braku, ovde je nedostajalo: ljubav, poverenje, zajednička odlučnost, i u osnovi duboke emocije. Bio im je oboma zajednički ovaj vatromet strasti, kako ga je on nazvao. Ali, to je bila čista telesna požuda.

- Mogu da ti obećam da će nam oboma biti lepo - rekao je.

- Ali, brak nije samo seks - rekla je ogorčeno.

- Šta je sa poverenjem?

Njegove oči potamneše. - Poverenje je nešto sasvim drugo. To mora da se zasluži.

Ona planu. - Stavljaš me, dakle, na probu? Do kraja života, pretpostavljam.

On sleže ramenima kao da je nemoćan.

- Čim Majk dovoljno poraste, moći ćeš da uradiš šta god odlučiš.

Samo, nikad nemoj da zaboraviš da ništa neću da delim! Ako mi ne budeš verna, tako ću ti zagorčati život da ćeš moliti za slobodu čak i ako bi to značilo da ne možeš više nikada videti Majka.

Dori udari krv u obraze. - Šta? Ti ne shvataš? Ništa me ne bi moglo dovesti u situaciju da ga ostavim na ccdilu! Ama baš ništa!

Kada nešto obećam, to ispunim. I dok god živimo zajedno, od tebe očekujem da isto tako budeš veran. Kada si me poljubio na plaži, bio si u vezi sa drugom devojkom.

by voki

Sada je on prvi put pocrveneo. - Tu vezu sam narednog dana okončao - branio se.

- Nameravam da budem veran.

- Zašto bih ti verovala? - okrenula se ka ogradi od žardinjera.

Nekoliko sekundi gledala je luku. - Neću spavati s tobom. Ni sada, ni kasnije.

- Hoćeš, želiš, samo nisi još uvek spremna da to priznaš - rekao je ubeđeno. - Osećam te. Ni meni nije prijatno kada ne mogu da savladam svoju želju - nakašljao se a onda mu glas postade nežniji.

- Nisam monstrum, Dora. Mogu da čekam, nije važno do kada.

Dok ti se ne predam, pomislila je.

-Neću da večeram - promrmljala je iscrpljeno. - Idem u krevet.

Konstantin je pogledao na sat. - Samo ti beži! Ali, jelo će biti servirano u najskorije vreme, i doneću ti ga u sobu. Neću te sažaljevati ako namerno gladuješ.

Postoje ćutke krenula ka vratima, doviknuo je za njom: - Pre nego što odeš, još dve stvari!

Dora zastade, ali se ne okrenu. - Kako god znaš, isperi tu nepodnošljivu boju sa kose - nastavio je.

Dora jedva proguta pljuvačku. - A tvoje drugo naređenje?

- Ne pokušavaj da pobcgneš. Ne bi daleko stigla. A ako ipak pokušaš, propada sve što smo se dogovorili.

-Već si više puta naglasio da nemam izbora.

- Ne. Svako mora da živi sa posledicama svojih postupaka.

Ne odgovorivši mu, ušla je u sobu i zatvorila vrata. Tek tada joj navreše suze na oči, suze besa i očaja.

Beskrajno se ljutila na sebe stoje dopustila da se zatekne u ovakvoj situaciji. Kako je mogla da tvrdi da ne želi da spaVa sa njim? Ispala je neiskusnija nego što jeste. I kada se uda za njega, pre ili kasnije popustiće svome porivu.

I, šta onda, pomislila je. Da li će želeti i da ima decu sa mnom, ili mu je dovoljno to što treba da brine o Majku?

Dopala joj se pomisao na to da pod srcem nosi Konstantinovo dete ali plašila se reakcije sveta iz kojeg je potekao na njihovu vezu. Šta da radim? Uzdahnula je i posmatrala svoj odraz u ogledalu.

Odmah potom Konstantin joj je doneo večeru. Dok je jela, čula ga

by voki

je kako priča telefonom u dnevnoj sobi i, kada je odložila ostatak jela u frižider, on je još uvek razgovarao. Žurno se vratila u svoju sobu i ispirala tamni preliv iz kose. Sve više su izbijali svetlosmeđi pramenovi. Gotovo je zaboravila, kako je lepa njena prirodna boja kose. Kada je kasnije obukla spavaćicu, pogledala je još jednom Majka koji je spavao čvrstim snom.

Poljubila ga je ovlaš u obraz a onda se povukla u svoju sobu.

Bila je toliko iscrpljena da bi se najradije uvukla pod jorgan i iste sekunde utonula u san. Umesto toga, sedela je napeta na rubu kreveta i zurila u prazno, dok joj je telo čeznulo za Konstantinovim dodirima.

Sada oboje dobro znamo da je privlačnost između nas jaka isto kao i pre četiri godine. Bila je izgubljen slučaj i nije znala kako da se ponaša. Znala je samo jedno: ništa joj neće biti teško da učini za Majka.

Prošlo je nekoliko sati pre nego što je konačno utonula u san bez snova.

Noć joj nije donela mir. Ujutro se Dora osećala slabom. Začula je tihi glas: - Jesi li to ti, Dora? - bio je to Majk.

- Da, ljubavi. Budna sam. Dodi ovamo! Bio je u farmericama i omiljenom duksu na kojem je bio izvezen mali pas. - Ujka Konstantin kaže da možeš da doručkuješ u krevetu ako želiš.

- Reci mu da me sačeka deset minuta, samo da se istuširam. Onda ću vam se pridružiti.

Dečak se zakikota, okrenu i potrča ka vratima. - Ujka Konstantine! Ona će sad da unstane!

Malo kasnije Dora je ušla u kuhinju. Majk je sedeo za kuhinjskim stolom na debelom jastuku i posmatrao kako njegov ujak sipa pahuljice u činiju.

Konstantin je reagovao na njen iznenađeni izraz lica. - Našao sam ih u tvojoj kesi. Hoćeš li i ti malo?

Dora je kao opijena odmahnula glavom. - Uzeću tost, hvala.

Majk se učtivo zahvalio Konstantinu i uzeo svoju kašiku. Na Doru je ostavilo veliki utisak to što je ovaj mali dečak potpuno prirodno prihvatio ujaka u svoj život.

by voki

- Nadam se da si dobro spavala - obratio joj se.

U deliću sekunde pred Dorinim očima poredale su se slike prethodne večeri. - Prilično dobro, hvala - odgovorila je i sela za sto.

- Može kafa?

On je savršen domaćin, pomislila je. Ali, to je u svakom slučaju bolje od hladnog, neprijateljskog stava.

Zato je odlučila da se prema Konstantinu ponaša civilizovano i mirno.

- Potrebne su mi, zbog formalnosti, još neke informacije od tebe rekao je Konstantin prijateljskim tonom. - Organizaciju ću preuzeti na sebe, ali ti moraš da obaviš još nekoliko kupovina. Doći ću po tebe u dva sata - beležio je na papir. - Onda ću da ugovorim još jednom da se vidim sa advokatom, da se prekontroliše predbračni ugovor i da se pripreme dokumenti u vezi sa usvajanjem.

Bila je iznenađena što o tome govori pred detetom, kao daje to sasvim normalno. Pošto je ćutala, on ravnodušno nastavi.

-Moram biti siguran da nećeš praviti gluposti. Hoćemo li da pružimo ruku jedno drugome u to ime?

Stalno je uspevao da je iznenadi. - Zašto bi se oslonio na rukovanje?

-Tako je uobičajeno - uzvratio je sležući ramenima.

Stisak njegove ruke bio je snažan i nimalo ličan, a opet ju je prošla jeza kada je pogledala u njegove prodorne oči. Bilo joj je jasno na šta cilja ovim gestom. Opet joj je dokazao da između njih postoji telesna privlačnost koju ona ne može da porekne.

Povukla je ruku iz njegove poskočivši unazad.

Tada Majk iznenada skliznu izstolice i pruži Konstantinu svoju malu ruku. Dora je bez reči posmatrala kako se i njih dvojica rukuju i kako se Majksmeši. I Konstantin se osmehivao dečaku, i to je dirnulo Dorino srce.

- E, dobro - reče Konstantin. - To je dogovoreno.

Potom je napustio prostoriju i zatvorio vrata za sobom. Tek tad se Dora usudila da duboko udahne. Ponovo je osećala da je pobeđena.

by voki

- Dođi, Majk - počela je glumeći da je vesela. - Pojedi ovo! Danas ćemo imati mnogo posla.

5. poglavlje Celo prepodne Dora je zajedno sa Majkom raspakivala preostale stvari koje su doneli. Kasnije su se. živahno igrali na terasi alije Dora brzo primetila da Majku nedostaje prostora da se istrči, s obzirom na to daje bio pun energije. Iako je terasa bila velika i predivno dekorisana, dečak je bio navikao da skače po pravom travnjaku i da se penje po drveću.

Pošto je Majka smestila uz poljubac da odspava, pitala se šta bi mogla da radi narednih sat vremena.

Ovaj luksuzni stan činio ju je nesigurnom. Kako će tek podneti da živi u palati kada dođu u Venosimi!

Kako li je to biti Konstantinova supruga, sevnu joj odjednom u glavi i njeno srce na trenutak prestade da kuca. Pre ili kasnije neće moći da se odbrani od njega. Ali, kako da podnese činjenicu da mu je potrebna samo zato da bi zadovoljio svoju strast?

Konstantin je Doru zatekao na terasi, okrenutu mu leđima.

Posmatrao ju je zamišljeno. Bila je previše mršava i još uvek je nosila tu užasnu odeću da bi sakrila svoju ženstvenost. Ipak, ništa nije moglo da joj oduzme prirodnu gracioznost.

I ništa nije moglo da spreči da njegovo telo opet reaguje na nju.

Nikada ni prema jednoj ženi nije osećao takvu iskonsku požudu. Šta je to bilo u njoj što mu je oduzimalo moć da se savlada?

Oduvek je izlazio sa ženama koje su bile veoma inteligentne, samosvesne i nadmene. Iako je i Dora bila inteligentna, ponašala se impulsivno i emotivno. Tu vrstu žena najradije je izbegavao jer su vremenom postajale suviše zahtevne. Nasuprot tome, on razume, i to veoma dobro, daje njegova sestra bila Dorina prijateljica.

by voki

Savladala ga je tuga pomešana sa besom i osećanjem neuspeha.

Da je na vreme saznao da je Ana trudna, mogao je da je zaštiti. Ali ona se obratila Dori i onda je umrla. Dora se pomerila malo u stranu, njena kosa je pod suncem zaplamtela kao vatra. Zadovoljno je zaključio da je gotovo vratila prirodnu boju kose. Zakoračio je prema njoj a onda je primetio da se skamenila.

Takva reakcija ga je ljutila i ostao je da stoji iza nje dok se nije okrenula.

- Ćao - započela je razgovor. - Da li ti je bio naporan dan?

- Već zvučiš kao udata žena! - podsmehnuo se. - Da, prepodne je bilo prilično produktivno. A kakav je bio tvoj dan?

- Zasad je sve u redu. Majk još spava. Nadam se da ga nećeš probuditi.

-Zašto bih to učinio?

- Da bi ga ubacio u svoj prenatrpani raspored?

- Hoću da budem uz Majka kada god mu budem potreban hladno joj je uzvratio. - Danas ćemo mu kupiti novu odeću. A jedan od najboljih butika održaće za tebe sutra malu modnu reviju.

Venčanje je organizovano i neposredno posle toga odletećemo u Venosinu.

Htela je da se pobuni ali ju je zvonjava telefona omela.

- Oprosti, sigurno je nešto važno - užurbano je dohvatio mobilni telefon. Udaljio se od nje i počeo da priča tek kada je bio siguran da ga ona ne može čuti.

Odjednom je Dora osetila ubod ljubomore koji ju je posekao poput noža. lakoga nije čula, instinkt joj je govorio da razgovara sa nekom ženom. Razočarana, krenula je u svoju sobu.

- Dora! - javio se Majk iza poluotvorenih vrata. - Probudio sam se.

Rekla si da ujka Konstantin uskoro dolazi!

Prisilila je sebe da se osmehne. - On telefonira na terasi. Dodi da te najpre umijemo.

Majk je gledao nekud pored nje, a lice mu je zablistalo. - Hoću da me ujka Konstantin umije - rekao je.

-Onda bi bilo dobro da ga učtivo zamoliš -posavetovalagaje.

- Ti ga pitaj, Dora.

- Šta da me pita? - čuo se Konstantinov glas iza nje.

by voki

Kadaje Majk sa ujakom nestao u kupatilu, Dora je razmišljala o tome koliko su njih dvojica izgledom slični. Zaista je izgledalo kao da su otac i sin.

Pet minuta kasnije Majk joj je ozareno rekao: - Dora! Ujka Konstantin mi je obećao da ću uskoro moći zaista da plivam.

- Onda ćeš sada morati vredno da vežbaš, je l' tako? - vedro mu je uzvratila. Pitala se da li je Konstantin svestan toga koliko je u međuvremenu postao važan u Majkovom životu.

- U Oklendu može da pohađa profesionalni kurs plivanja.

Dora je klimnula glavom shvativši da Majku u budućnosti neće nedostajati ništa što se novcem može kupiti. A ona će se pobrinuti za to da uvek bude okružen ljubavlju.

Celim putem do tržnog centra Milan je bez predaha brbljao o plivanju. Tek je u radnji zaćutao začuđen neobičnim enterijcrom.

I Dora je bila oduševljena. - Ovo više liči na koralni sprud nego na radnju dečije odeće. Kako si otkrio ovaj butik?

- Vlasnica me je jednom zamolila za pomoć. Imala je svoju viziju, ali nikoga da je podrži.

Neka od njegovih veza, pomislila je. - Sada joj posao sigurno dobro ide - rekla je naglas. -Mnogo se trudila i zaslužila je da uspe Konstantin je brzo prešao na drugu temu: - I ti treba da odabereš odeću za putovanje. U Venisoni će biti prilično toplo. Majku, dakle, treba odeća u kojoj može da se igra i da ide na plažu. 1 nešto prikladne odeće za susrete sa rođacima. Čitavu večnost birali su garderobu za Majka. Dečak je strpljivo sve podnosio, a Dora je osetila olakšanje kada su izašli iz radnje.

Posle toga Konstantin je insistirao na tome da on odveze Majka kući, dok je Dora otišla na zakazani sastanak kod advokata.

Advokat je bila žena srednjih godina, koja je odavala utisak sposobne i pouzdane osobe. Objasnila joj je sve tačke već sastavljenog predbračnog ugovora kao i to šta Konstantin od nje kao supruge i majke očekuje. Ukazala joj je i na neke tačke o kojima Dora treba dobro da razmisli pre nego što potpiše ugovor.

Ali, sve u svemu, tim ugovorom su u svakom mogućem pravnom pogledu zaštićeni i Majk i ona.

by voki

- Naravno, najjednostavniji put da sedetetu osigura budućnost jeste taj, da oboje usvojite dećaka. Da li je Princ, dakle, gospodin Bruk, to spominjao?

- Da. Čini mi se da je to dobra ideja.

- Dečak bi time na pravnoj osnovi stekao status vašeg deteta.

Dora je uzdahnula. - A za usvajanje prednost je stabilan brak? Žena se zagledala u nju. - Velika prednost.

Vrativši se kući, zatekla je Majka veoma uzbuđenog. Dok je ona bila odsutna, na terasi je sagrađeno pravo igralište. - Pogledaj, Dora! - uzvikivao je i klatio se nogama obešen o šipku na spravi za gimnastiku. - Tu je čak i tobogan!

Osetila je Konstantinov pogled na sebi.

- Jesi li se zahvalio ujka Konstantinu stoje sve ovo kupio za tebe? napokon je pitala.

Majk je prišao i nasmešio se Konstantinu.

- Hvala ti, ujko! Čim se Milan vratio igri, Konstantin se obratio Dori: - Neću da mi se zahvaljuje.

Začuđeno ga je pogledala. - Zašto?

Malo je potrajalo dok je izdgovorio: - Ana je jednom rekla da pokušavam da kupim njenu ljubav. Naravno, nije bilo tako.

Uglavnom, ne bi bilo pametno da on pomisli da sve lepe stvari dobija od mene.

Bila je iznenađena njegovom obazrivošću.

- Veoma si pažljiv, ali u vaspitanje dece spada i to da nauče da se zahvale.

Među njima se odjednom desilo nešto... Osetila je blago peckanje na koži i teško je gutala.

- Idem da raspakujem njegove nove stvari - rekla je tiho.

Jednom rukom ju je uhvatio, a ona se ukipila.

- Kako ti se čini ugovor?

- Deluje pošteno.

Njegov prodorni pogled bio je gotovo nepodnošljiv. - U tom slučaju možemo ga sutra zajedno potpisati pre nego što odemo u kupovinu. Otvorio sam ti žiro-račun u banci.

Htela je da protestuje, ali joj je on svoj kažiprst stavio na usne.

by voki

- Besmisleno je da pružaš otpor. Ukoliko ne bude dovoljno, možemo kasnije da povećamo iznos.

Tek kada je Konstantin sklonio ruku, ona je primetila daje nesvesno zaustavila disanje. - U redu - saglasila se.

Oči mu se zasijaše. - Umesto što stalno tražimo priliku da se svađamo ili čak ljubimo, treba da mislimo na Majka i da obuzdamo temprament.

Ignorisala je njegove aluzije iz prvog dela rečenice. - Da - rekla je umiljatim glasom.

- Hajde da tako uradimo.

Te večeri Konstantin je neočekivano zamolio Doru: - Pričaj mi o Ani. . Polako je spustila solju iz koje je pila čaj.

- Kako to misliš?

- Zašto je napustila kuću svoje majke i otišla u Palavejo? Sigurno je znala da to nije pogodno mesto za odgajanje deteta.

Dora je dobro razmislila pre nego što je odgovorila. - Kada je stigla, nije znala da je trudna. Došla je da bi na miru razmislila o svemu, tako mi je rekla.

- O čemu?

- O tome da li da se uda za tog alpinistu. Bio je iznenađen.

- Nisam znao da je među njima bilo toliko ozbiljno. A kada je poginuo, trebalo je da mi se javiš.

-Nagovarala sam Anu da te nazove - izbegavala je njegov pogled.

Da mu se bez Aninog znanja javila, možda bi njena draga prijateljica bila još živa. - Govorila je da je stalno trčala kod tebe kada je imala probleme. Ovoga puta htela je da preuzme stvar u svoje ruke. Tiho je opsovao.

- Konstantine, tako mi je žao.

- Nisi ti kriva - smirivao ju je. - Voleo bih da si mi javila, ali Ana je bila odrasla, a ti si joj prijateljica. Bilo bi ravno izdaji da si me bez njenog znanja obavestila.

Rasterećena, Dora se nakašljala. - Kada je saznala da je trudna, činilo se da joj to da je snagu da izdrži. Insistirala sam na tome da je u bolnici detaljno pregledaju, lekar je potvrdio da je dobro pa nisam smatrala rizičnim da ostanemo u Palaveju.

- Da sam bar znao! - uzdahnuo je.

by voki

- Ana je pričala da treba da resiš neki veliki problem u vezi sa firmom.

Pogledao ju je kao da ga je ozbiljno prekorila zbog nečega. - Jedan naš menadžer proneverio je neki novac da bi osnovao svoje preduzeće. Povrh toga, bio je povezan sa nekom terorističkom organizacijom. Kidnapovano je nekoliko mojih ljudi. Dugo je trajalo dok smo krivce konačno predali tamošnjim vlastima. Ali, da sam znao da sam Ani potreban, bio bih uz nju.

Dora mu je poverovala. - Ona je to dobro znala. Ali, na Palaveju je bila spokojna. Ne mogu da tvrdim da je bila srećna, ali je pronašla svoj mir. A kada se rodio Majk, majčinska ljubav silno ju je obuzela. On je izmenio ceo njen život i postao joj je važniji od svega. Upravo je nameravaja da se sa njim vrati na Novi Zeland kada nas je snašlo to užasno nevreme.

Otkrila je zaprepaštenje i tugu u Konstantinovim očima. Bez mnogo razmišljanja, da bi ga utešila, položila je ruku na njegovo rame. Lice mu je bilo bezizražajno.

-Nije osećala bol kada je preminula - nastavila je. - Izdahnula je sa osmehom na licu, sasvim mirno.

Oteo mu se dubok uzdah i naglo je privukao Doru u zagrljaj spustivši usne na njene, grozničavo i strasno.

Iako je Dora pokušala da taj poljubac prihvati sa što manje emocija, sva njena nastojanja bila su uzaludna. Takode je osetila da su u tom trenutku bili prisniji nego ikada pre.

Gladni poljupci, vreli kao kada ljubavnici ponovo pronađu jedno drugo posle dugo vremena, porušili su sve njene odbrambene zidove. Žudela je za njim i morala da prihvati da će uvek tako biti.

Ta potreba uvek će ih spajati.

Predala se njegovom zagrljaju i osećala se kao ponovo rođena, medu njima se dešavalo nešto božanstveno...

Ali, kada je dodirnuo njene nežno zaobljene grudi, ona se ukočila.

Ako se prepustim nagonu, on će mi pre ili kasnije slomiti srce, pomislila je. Već sam prinuđena na brak koji ne želim.

Poslednja odbrana bilo je poštovanje prema samoj sebi.

- Neću! - viknula je glasno. Nije želela da bude igračka u njegovim rukama.

by voki

- Zašto nećeš? - prošaputao je i palcem prešao preko ukrućene bradavice.

Stidela se što je taj dodir čini slabom i bespomoćnom, i zato se razljutila. Zato što ne želim.

Njegov osmeh bio je gotovo prezriv. - Kada bi postupala shodno onome što govoriš, možda bih ti poverovao.

- Možeš, i ne moraš da veruješ - uzvratila je. - Telo mi se pomalo otelo kontroli, ali razum i srce to ne žele.

Dugo ju je bez reči gledao u oči, a onda ju je pustio.

Pratila ga je pogledom kada je dugim koracima otišao do ograde.

Neko vreme je tamo čutke stajao.

- Htela ne htela, Dora, ne možcšda ignorišeš strast medu nama.

- Ali, ne moramo da joj udovoljavamo -usprotivila se. - To je samo požuda, a požuda se smiruje ako se ne zadovolji.

Ironično je podigao obrvu. - Izgleda da su četiri godine razdvojenosti slabo smirile požudu među nama.

Zbog ovog priznanja njeno srce počelo je brže da kuca. Dakle, ipak je osećao nešto više prema njoj nego stoje mislila.

Ali, samo jedan pogled u njegovoarogantno lice učinio je da slika o tome izbledi. Naravno da poslednjih godina nije živeo kao kaluder. Ona je znala za bar dve njegove veze iz tog vremena.

Ovim poljupcima me je testirao, razmišljala je. A, da sam pristala, spavao bi sa mnom, bez osećanja i predanosti.

S mukom se sabrala. - Mislim ovako kako sam rekla.

- Tačno - podsmehnuo se. - Ali, šta misliš, koliko ćeš dugo moći da se opireš tome?

- Neću dozvoliti da me iskoristiš svaki put kada ti se prohte Ijutito je uzvratila. - Dok god to ne shvatiš, naš dogovor neće biti uspešan - njegov cinični osmeh doveo ju je do belog usijanja. - Ako ne budeš mogao da vladaš sobom, oteću Majka i nestaću sa njim.

Konstantin se naslonio na ogradu i prekrstio puke preko grudi. Uradi to! - rekao je hladno.

- Pratiću te, ako treba, i na kraj sveta. A kada te drugi put nađem, poželećeš da nikad nisi pobegla.

- Ne pričam o bežanju.

by voki

- Nego o čemu? Ne pomišljaj na to da negde u Oklendu sama živiš, a ja da dobijem samo pravo na posetc. Neću prihvatili da u Majkovom životu igram povremenu ulogu. Osim toga, nemam poverenja u tebe. Već si ga jednom otela.

- Samo zato što sam znala da ćeš mi ga uzeti. Učinio bi to, zar ne?

Nije odmah odgovorio. Tišina se odužila dok je nije prekinuo: - na je sigurno znala da ću učiniti što god budem mogao za dećaka - u njegovim očima videla se tuga.

- Naravno da je znala. Zamišljeno se zagledao u luku. -Volela te je i poštovala, Konstantine - nastavila je mirnije. - Ali, znala je i koliko si zauzet. 1 sam si priznao daje provela prilično usamljeno detinjstvo.

Slegnuo je ramenima. -Ovo ne vodi ničemu. Nemamo vremena za to da se svađamo oko stvari koje više ne možemo promeniti. Moj rođak Nik pita da li želiš da iz porodičnog blaga izabereš neki smaragd za verenički prsten. Ako želiš nešto drugo, udesićemo to.

Prebledela je na pomen vereničkog prstena.

- 0 tome nisam razmišljala.

-Treba ti prsten. Čim stignemo u Venosinu, veridba će biti ozvaničena jednako zvanićnim fotografijama. Bilo bi mi draže da tu prvu svečanost ne pominješ. Ona služi samo tome da ubrzamo formalnosti vezane za usvajanje. Ne želimo da bespotrebno privlačimo pažnju medija.

- Razumem - promrljala je. Plašila se susreta sa brojinim fotografima i novinarima.

- Ne znam kakav prsten da uzmem. Šta ti smatraš najboljim?

- Prihvatićemo Nikovu sugestiju. Sigurno će se u kolekciji naći neki lep smaragd koji ti se slaže sa očima. Ujutro sam zauzet, ali oko deset doći ću po tebe pa idemo u kupovinu.

- Šta ćemo da kupujemo?

-Odeću.

Privatnu modu reviju u salonu potpuno sam zaboravila, pomislila je zbunjeno. Ali, kada već ne može drugačije, biće sigurno uživanje opet imati lepu odeću.

- Dobro - rekla je veselije nego što je htela.

by voki

Prišao joj je gipkim korakom. - Volim tvoj osmeh - prošaputao je i nežno poljubio jedan kraj njenih usana.

Opet ju je telo prevarilo... Stegnula jc pesnice da bi ostala jaka i da je ne bi zaneo njegov opojni muški miris.

6. poglavlje Tri dana kasnije Dora je ostala bez teksta kada je stala pred ogledalo u letnjikovcu. Jedva je sebe prepoznala. Izgledala je fantastično. Bila je kvalitetno našminkana, u biranoj odeći. Svileni kostim svečano je svetlucao iako je ona tačno znala daje to venčanje samo obična farsa. A vrhunski frizer, kod koga je maločas bila, vesto ju je isfrizirao.

Uprkos svemu, nije htela da Konstantinu pruži osećaj da je zadovoljna ili da nešto očekuje. Ne treba da misli da od tog braka želi više nego što on može da joj da.

Njena sjajna talasasta kosa skupljena je u čvrstu pundu. - Trebalo jeda nabavim veo pod kojim mogu da se sakrijem - promrmljala je razdraženo.

Tada, naravno, još nije nosila verenićki prsten, nije pojma imala kakvo je prstenje Konstantin kupio. Nije čak ni kumove poznavala!

Verovatno su to pilot helikoptera i kućna pomoćnica, pomislila je prezrivo, ili dadilja iz apartmana koja će tog vikenda čuvati Majka.

Očekivalo se da mladi par prvu bračnu noć provede u zasebnom delti letnjikovca. Međutim, Dora je insistirala da se useli u malu gostinsku sobu blizu Konstantinove spavaće sobe, da bi sprečila tračeve.

On se nikad neće zaljubiti u tebe, opominjala je sebe dok su joj se oči opet napunile suzame. Sve ovo radiš zbog Majka, zato obuzdaj osećanja.

by voki

U tom momentu nekoje pokucao na vrata, a ona ga je nestrpljivo pozvala da ude. Očekivala je kućnu pomoćnicu, a pojavila se nepoznata, izuzetno elegantno obučena žena. Bila je vitka i odlično je izgledala, a Dora ju je ukočeno posmatrala ništa neshvatajući.

-Upravo sam čula da ti Konstantin ništa nije rekao o našoj poseti počela je žena ljubazno. - Mnogo ga volim, ali nisam mislila da će nas se stideti. la sam Natali, njegova sestra od tetke, a moj muž, koji mu verovatno upravo nazdravlja uz neko piće, zove se Gordon.

Dori se konačno povratiše glas i maniri. - Kako ste? Veoma mi je drago što ste došli.

Ako se Konstantin bilo koga stidi, to sigurno nije njegova ljupka sestra, pomislila je potišteno.

Poznala je kneginju Natali, postoje njena slika posle kraljevske svadbe od pre izvesnog vremena objavljena u štampi. Sad je Natali zatvorila vrata za sobom i nasmešila se.

- Volim što sam ovde. Apsolutno fantastično izgledaš, Dora rekla je neusiljeno. - Ne moramo da budemo tako zvanićne jedna prema drugoj, zar ne? Ma, oduvek sam znala da u Konstantinovoj prošlosti postoji neko, a to si ti.

Dora je progutala knedlu. - Nisam sigurna da li to razumem rekla je bojažljivo.

Natali se zaverenički nasmešila. - Nikad dosad svog dragog brata nisam videla tako nervoznog. Obično on ume da izludi ćoveka.

Tačno zna šta želi i kako će to postići. Zaista sam želela da se pojavi neko ko će njegov sređeni svet okrenuti naopačke. A sada se to desilo. Oh, stiže nam šampanjac!

Kućna pomoćnica se pojavila sa poslužavnikom, a Natali je sipala šampanjac u dve visoke čaše.

- Uzmi, ovo će ti smiriti živce - rekla jc neuvijeno pruživši Dori čašu. - Popij koji gutljaj! A gde nam je cveće? Ah, evo ga! - uzela je jednu ružu i pomirisala je. - Divno, zar ne? Mali Majk ne može da dočeka da te vidi. Otpij još gutljaj, pa da krenemo!

Kneginjino opušteno brbljanje skrenulo je Dori pažnju sa sopstvenog uzbuđenja dok je napuštala spavaću sobu krenuvši za Natali.

by voki

Izašle su na veliku terasu sa koje su se videle bele peščane plaže i plavkasto-zeleno more. Kuća je izgrađena u zaklonjenom zalivu i ni sa jedne strane kopna nije se videla.

Na jednom kraju terase improvizovan je oltar, zaštićen od sunca belim platnom. Posvuda su bile ruže i mašne kao ukrasi, a Dori se oči opet napuniše suzama. Nije imala pojma da će Konstantin toliko uložiti u dekoraciju.

Ugledala ga je kako uspravno stoji pored oltara. Delovao je još dominantnije i moćnije nego inače. Savršeni ponosni vladar jedne malene imperije - njenog srca.

U njegovom prisustvu Dori se svet činio većim, lepšim i vrednijim. Pored Konstantina stajao je takode visok čovek, malo svetlije kose. Nesumnjivo je to bio Gordon, Natalin muž.

Sa Konstantinove druge strane stajao je Majk, držao je njegovu ruku i izgledao vrlo ozbiljno i napregnuto. Svi su gledali u Doru kada se sa Natali pojavila na terasi.

Sveštenik joj se ohrabrujuće nasmešio, ali Dora se osećala kao jagnje koje vode na klanicu. U tom momentu prihvatila je sudbinu iako je znala da će njeno srce biti definitivno slomljeno.

Konstantin joj se nasmešio kada mu je pošla u susret.

Kao opčinjena, gledala je njegove usne i nije mogla da misli ni na šta drugo osim na njegove zanosne poljupce. Duboko u sebi osetila je radosno iščekivanje, uzbuđenje koje je malo potisnulo njen strah.

- Dora, izgledaš kao princeza iz bajke - dobacio je Majk, sasvim očaran, dok su se svi prisutni smešili.

Onda je sa Konstantinom stala pred oltar, dokse Natali pridružila svom mužu. Konstantin ju je slobodnom rukom obuhvatio oko struka. Od sada su oni mala porodica, čak i ako slika savršene porodice zauvek ostane privid...

Ceremonija je bila kratka i dirljiva. I Drhtavim rukama jedno drugom su stavili prstenje od zlata, a Dora se odjednom osetila zaštićenom. Učinila je pravu stvar za Majka.

- Možete da poljubite nevestu - rekao je sveštenik.

Dora se uplašeno trgnula strepeći od Konstantinovog strasnog poljupca koji bi jc izdajnički opčinio. Ali, Konstantin je prvo

by voki

podigao Majka i zagrlio ga, a potom je nežno poljubio Dorine usne.

1 Milan ju je zagrlio i poljubio. Svoje maleno lice naslonio je na njena ramena i poljubio Konstantina u obraz.

Konstantinov izraz lica postajao je sve opušteniji, a Dora sve sigurnija da je učinila pravu stvar.

Kneginja Natali poljubila ju jc u obraz.

- Draga Dora, dobro došla u našu porodicu - rekla je iskreno.

I Gordon joj je srdačno čestitao poljubivši njenu ruku. Kada je primetio začuđeni izraz na njenom licu, nije mogao da prikrije smešak.

- Vremenom ćeš se naviknuti na ovo. A kada gužva i u Venosini prođe, možeš da pobegneš nazad na Novi Zeland, gde nema dosadnih pravila ponašanja - uzdahnuo je.

-Nemoj da ga slušaš, Dora - ubacila se Natali. - Ni za šta ne treba da brineš - mužu se milostivo nasmešila i videlo se koliko se vole.

Doru obuze zavist, pa se okrenu od njih.

Najradije bi postavila bezbroj pitanja o svečanosti u Venosini, ali nije bilo vremena za to. Zato se oslonila na Konstantinovo ramekada je prebacio ruku oko njenog struka i prisilila je sebe da se blistavo osmehne dok je on nazdravljao sa Gordonom.

Natali još nije dotakla temu "plemićko ponašanje! - Ne brini, sve se veoma lako nauči. Treba da vidiš Andreu! Ona je novozelandskog porekla, a Venozinci je obožavaju jer je baš onakva, kakva vladarka treba da bude: toplog srca, velikodušna i potpuno odana narodu - ohrabrujuće je pogledala Doru. - Ako izdržiš prijem za večeru, to nazovi pobedom. Osim toga, Konstantin će biti uz tebe, on je stručnjak za te stvari.

Dora je bila zahvalna na ohrabrujućim recima. - Hoće, sigurno.

Onda je začula Konstantinov duboki glas. -Dora neće imati problema u Venosini - rekao je. - Ko želi šampanjac?

Popodne je bilo veoma prijatno. Dadilja je Majka kasnije unela u kuću, a malobrojne zvanice i mladenci helikopterom su otišli na kopno. Tamo je servirana svečana večera, i Dora se sve više opuštala.

by voki

Dopao joj se hladni, snažni Gordon i njegova kneginja. Pogotovo kada joj je Natali ponosno pokazala nekoliko fotografija njihove preslatke kćerkice.

- Konstantine, pošto si joj kum, zanimaće te sigurno to da su joj u međuvremenu izrasla četiri oštra zubića. Od drugih zuba ni traga! I luda je za brusnicama.

Konstantin je zainteresovano posmatrao fotografije a, sudeći po razgovoru sa ponosnim roditeljima, Dora je zaključila da on relativno često posećuje malu Mili.

Gordon i Natali oprostili su se sa njima tek po zalasku sunca.

Konstantin i Dora helikopterom su se vratili u letnjikovac.

- Da li u tvojoj porodici svako leti sopstvenim avionom ili helikopterom? - upitala je Dora.

- Neki, ne svi - odgovorio je kratko.

Dori je bila strana pomisao da nepoznata žena brine o Majku.

Konstantin je insistirao na tome da prime dadilju, a Dori se odmah dopala ta ljubazna ženica srednjih godina. Konačno jc mogla da uživa u privilegiji da ponekad može da se opusti i da ne mora uvek da brine o Majku. Ali, ceo taj dan provela je kao u snu...

Ni Konstantin nije mogao da poveruje da je Dora sada njegova supruga. Ona je najlepša žena koju je ikada upoznao a nije uobražena. Bila je osoba od reči, a Majka je volela kao svoje rođeno dete.

Sa Natali i Gordonom se lepo slagala, a Konstantin je bio očaran njenim domaćičkim manirima. Ipak, najviše mu se dopadalo to što, uprkos srdžbi, nije mogla da zatomi svoju želju za njim. Bio je vrlo začuđen time koliko mu ta činjenica znači...

Kada su ušli u kuću, Majk je već spavao u krevecu. Prvo ga je poljubila Dora a potom Konstantin.

- Da li zaista veruješ da Gordon i Natali misle da smo se venčali iz ljubavi? - pitala ga je kasnije.

- Svejedno mi je šta misle - odgovorio je. - Jedino mislim da bi što manje ljudi smelo da zna šta si uradila. A ja nikome u porodici nisam pričao tome. Čak i ako nešto slute, biće diskretni. Kod nas u porodici dobro se čuvaju tajne. Ne treba da brineš, Dora!

-Šta će biti ako novinar o kojem si mi pričao, pronađe nešto?

by voki

- Potkupićemo ga da ćuti - rekao je kao da se to podrazumeva.

- Možeš slobodno da se mrštiš, ali većina ljudi ima svoju cenu.

Progutala je knedlu. Zar je on time hteo da kaže da je ona zbog njegovog novca pristala na brak?

U međuvremenu su izašli na okićenu terasu, a odnekud iz kuće dopirala je tiha muzika.

-Želiš li da plešeš? - odjednom ju je upitao.

Naravno da je bio odličan plesač. Dora je uživala u bestežinskom osećaju u njegovom zagrljaju, ali taj momenat nije dugo potrajao.

Brzo ga je potisnula vatra puna strasti, koja je predugo tinjala ispod površine. Sagnula je glavu da on ne bi primetio koliko je njegovo prisustvo uzbuđuje.

Ipak, Konstantin je to osetio i još ju je više privukao sebi, pa je ona kroz svoj tanki svileni kostim osetila njegovo telo.

- Opusti se! - šaputao joj je na uho. - Prošli smo najgore. Sutra potpisujemo papire i idemo na prvi razgovor 0 usvajanju. A u Venosini će biti divno.

Ispravila je kičmu. - Sigurno ću grešiti, ali nadam se ne mnogo.

- Ako budeš grešila, ja ću biti kriv jer nisam dobro pazio na tebe smirio ju je. - Cela moja porodica već ti se raduje. A danas si uverljivo glumila voljenu nevestu i Natali će svima ispričati da si mi osvojila srce. Svi oni čvrsto veruju u pravu ljubav.

Zaboleo ju je njegov blago podrugljivi ton.

Kad bismo samo imali vremena, čežnjivo je razmišljala, ali se odmah razljutila zbog svoje naivnosti.

Na kraju krajeva, taj brak je i za njega žrtva koju je podneo zbog sina svoje sestre. Umesto da oženi neku devojku iz svojih krugova, kultivisanu, obrazovanu i plemićkog porekla, vezao se za onu koju osuđuje zbog njenih dela.

Bojažljivo je promenila temu. - Dopada mi se tvoja sestra. Veoma je simpatična.

- Ona je izvanredna žena. Gordon i ona su srećan par kojem se može pozavideti.

- I kćerka im je divna - nastavila je. -Ona svojim beskrajnim šarmom sve dobija - objasnio je smeškajući se.

by voki

Konstantin ju je još čvršće držao, a Dora je predano zatvorila oči.

Znala je da će danas pokleknuti pred svojom žudnjom. Čemu čekati? Želeli su jedno drugo, a Dora je morala da se pomiri sa tim da njen brak neće biti onakav kakav je bio brak njenih roditelja.

- Da li si umorna? - promrmljao je toliko dubokim glasom da je osetila vibracije u njegovim grudima.

Napetost u njoj je rasla. - Malo - prošaputala je i pogled podigla ka njemu. Nasmešio se, a njeno srce je preskakalo.

- Onda bi možda trebalo da pođemo u krevet - predložio je i poveo ju je plešući u pravcu balkonskih vrata.

Dok su se čvrsto zagrljeni u istom ritmu njihali prema vratima njegove spavaće sobe, nisu prestali da se ljube. Dora primeti da je neko u toj ukusno nameštenoj prostoriji zapalio svece koje su bacale prijatno, nežno svetio.

- Izludeću od žudnje za tobom - rekao je tiho. Očito mu je teško palo da izgovori ove reči.

- I ja...

Prijatni trnci prolazili su joj telom, a ona je fascinirano posmatrala kako on skida sako i košulju. Njegovo mišićavo telo bilo je preplanulo, a koža mu je svetlucala poput svile.

Spretnim rukama svlačio ju je sve dok nije ostala u svilenom čipkanom donjem vešu koji je kupila za ovu priliku.

U Konstantinovim očima gorela je vatra požude.

- Uvek si me podsećala na tajnovitu, opasnu vilu iz bajkovite zemlje čuda - priznao je promuklo. - Tako si lepa. Dovoljno lepa da muškarcu oduzmeš i razum i čula...

Gledala ga je svojim krupnim zeleno-zlatnim očima. - Ja sam sasvim obična žena, Konstantine. -Zašto mi se onda ruke tresu kada te dodirujem? Pogledaj!

Kao opčinjena gledala je njegove drhtave ruke dok je on beskrajno polako milovao njene ruke. Njeno disanje se ubrzalo kada je vrhovima prstiju dodirnula njegove široke grudi. Osetila je kako mu srce jače lupa kada je otkopčao i svukao njen grudnjak.

S užitkom je prislonila obraz na njegove grudi i duboko je uzdahnula. - Još je previše odeće na tebi - šapnula je.

On se tiho nasmejao. - Šta, dakle, predlažeš?

by voki

Okrenula je glavu tako daje usnama doticala njegovu kožu.

Brzim pokretom ruku obuhvatio je njeno lice i ljubio ju je strasno.

Onda se opet obuzdao hvatajući vazduh, dok mu je Dora svlačila pantalone i bokserice.

Raspustio je njenu meku kosu. - Tečno, užareno zlato - promrljao je očarano.

Onda je spustio glavu, milovao je njene grudi i s užitkom ljubio tvrde bradavice, dok se ona pridržavala za njegova ramena.

Uzbuđivao ju je prizor kontrasta njegove tamne i njene svetle puti, a njegov jezik toliko ju je znalački nadražavao da se morala truditi da ne vrisne glasno.

Koraknula je unazad, do kreveta, i spustila se na njega. Ni sekund duže ne bi mogla da stoji na nogama.

Osmehujući se, legao je pored nje, naslonjen na lakat jedne ruke.

Polako je istraživala njegovo nago telo. Te noći bilo je njihovo sve vreme ovog sveta!

Izgubila se u osećanju da telom uz telo leži pored njega, da njegove usne oseća na svojim grudima, da se uzbudljivi vrtlog pokreće negde duboko u njoj...

Nikada ranije nije mislila da je sposobna za takva osećanja. Činilo se daje svaki nerv njenog tela napet i da vibrira da bi je doveo do erotskog zanosa.

Molećivo je stenjala i zarila nokte u njegova ramena kada joj je on napokon kolenom raširio noge. Za Doru je to bio prvi put, ali Konstantin je toliko oprezno dopro do njene ženstvenosti, da je ona bez straha tonula u vrtlog novih, uzbudljivih osećanja.

Kada su njegovi oprezni, nežni pokreti postali snažniji, iznenađeno je udahnula. Nije bila pripremljena na to da će tako brzo stići do vrhunca koji će joj oduzeti dah. Poželela je da vrišti, ali nekoliko sekundi trebalo joj je da opet počne da diše.

Najradije se nikad više sa tih visina ne bi vratila na zemlju. Ležala je sklopljenih očiju trudeći se da zarobi taj očaravajući trenutak.

Kada ga je lagano otvorila oči, Konstantin je ležao pored nje posmatrajući je.

Odmah je shvatila da je on njoj za ljubav odustao od svog vrhunca, pa se postideno okrenula.

by voki

- Nemoj - rekao je mazeći je po kosi. - Da li si dobro?

-Nikad nisam bila bolje - odgovorila je zbunjeno nasmešivši se.

Poljubio ju je u čelo. - Jesi li sigurna?

S uživanjem se istegnula. - Bez sumnje - rekla je i zavodljivo se pripila uz njega.

- Hajde da onda odmah još jednom pokušamo - predložio je dubokim glasom čvrsto je obgrlivši obema rukama.

Tek mnogo kasnije Dora je, izmorena ali srećna, zaspala u Konstantinovom zagrljaju.

Majkov smeh trgnuo je Doru iz sna. Naglo se uspravila i sela, ali se još brže vratila pod pokrivač kada je shvatila daje potpuno naga.

Konstantina nije bilo, a sada je čula neke glasove. Osetila je olakšanje kada je zaključila da glasovi dolaze spolja, verovatno sa plaže.

Bar ću biti obučena kada stanem pred Konstantina posle ove noći, ramišljala je i požurila pod tuš.

Potom je potražila nešto čisto da obuče i ponovo se iznenadila koliko je odeće sada imala. Za samo osam sati biće u avionu za Vcnosinu, pa je odabrala udobnu letnju zlatno-zelenu haljinu. Ali, kada se naga pogledala u ogledalu, primetila je crvene fleke na leđima. Jesu se, doduše, strasno voleli, ali nije mislila da će to ostaviti takve tragove.

Onda se setila da je u ekstazi Konstantina blago ugrizla u rame.

Pri pomisli na to krv joj se sjurila u lice. Da li se i na njemu vide tragovi, pitala se.

Umesto haljine, odlučno je navukla kratke pantalone i majicu. Čak i ako ovo nije stvarni brak, seks je neverovatan, razmišljala je.

Moram da prihvatim stvari onakvim kakve su.

Dan je bio prilično naporan pa Dora nije stigla da razmišlja. Posle ručka njih troje su helikopterom odleteli na Oklend.a poslepodne je trebalo da se sastanu sa nadležnom službenicom u vezi sa usvajanjem.

Kasnije, u avionu na putu za Venosinu, Dora se vratila na tu temu. - Kako ti se čini ova žena?

- Ne možeš je zavarati - odgovorio je. - I čvrsto je rešena da zaštiti Majkova prava.

by voki

Ipak je razgovor bio prilično uspešan. Službenica je stekla utisak da je odnos između Majka i njegovih budućih roditelja veoma dobar.

Let avionom proticao je mirno a Dora jc razmišljala o tome koliko se njen i Majkov život promenio u poslednjih nekoliko nedelja.

Njih dvoje su bukvalno doživeli oluju osećanja ali sada su stigli u zavičaj Majkove porodice. Burna dešavanja za sve njih i dalje će se preplitati, ali je ona sada imala više povercnja u svoju budućnost.

- Dora, uši me bole - kukao joj je Majk.

- Pokušaj da zevneš - rekla je brižno. Krajičkom oka primetila je da joj se Konstantin smeška. Poslednjih nekoliko dana bio joj je od velike pomoći i neverovatno brzo srodio se sa dečakom. Njihov odnos razvio se u prirodnu i čvrstu vezu.

- Ispričaj mi još nešto o svojoj porodici! -zamolila je Konstantina.

- Čula sam, naravno, mnogo o tvom bratu Niku. Nakon što se oženio Novozelandankom, naše novine su samo o toj vezi pisale. I, naravno, poznajem Natali. Ali postoji i knez Džordž, onaj specijalista za kompjutere, koji se s vremena na vreme pojavljuje u novinama.

-On je oženjen izuzetno šarmantnom Engleskinjom.

Uzdahnula je. - Ah, zavidim ti na takvoj porodici. Koliko znam, nemam druge rodbine.

- U Venosini ta reč ima široko značenje. Mi potičemo iz vladarske loze.

Dora radoznalo upita: - Kako je onda moguće da jedan knez iz Venosine ima novozelandsko državljanstvo?

-Imam dvojno državljanstvo. Moj otac je bio Novozelanđanin.

Odselio se iz Venosine jer se njegova druga, mnogo mlada supruga zaljubila u drugog muškarca. I, umesto da optuži svoju ženu zbog nevere, otac je krivicu svalio na njenog ljubavnika i sa porodicom otišao na Novi Zeland.

Konstantinova maćeha je mrzela ovu zemlju na kraju sveta, ali Konstantin je naučio da je voli.

Naslonio se opet na svoje sedište. - Bojiš se -zaključio je.

- Samo sam nervozna - ispravila ga je.

by voki

- Svideće ti se moja porodica. Nije drugačija od ostalih.

Ali, Konstantin nije baš bio sasvim u pravu jer Dora nije poznavala nijednu drugu porodicu koja je posedovala ogromne dvorce. Glavni, stari dvorac bio je dvostruko veći od "malog" a svojim masivnim spoljnim zidinama podsećao je na rimska utvrđenja i bio je zadivljujući.

Bilo je još mnogo obelcžja po kojima se plemićka loza Bruk razlikovala od ostalih porodica: posedovali su najskupocenije drago kamenje, živeli su u najvećem luksuzu i svuda i uvek oko njih su se okupljali ljudi koji su ih pozdravljali.

Naravno, oboje su najsrdačnije prihvaćeni i uvedeni su u društveni život Venosine. Dora je ipak bila šokirana kada je primetila da su njeno ime i veza sa plemićkom porodicom sve češće spominjani u lokalnim medijima.

Ali, Konstantin je ispunio svoje obećanje. Pri svakom javnom nastupu bio je pored nje, na svakoj žurki ili jedrenju, pravio joj je društvo na pikniku sa porodicom, na jubilejima, elegantnim premijerama u operi, na umetničkim izložbama, večerama i prijemima svake vrste, od formalnih do ležernih.

Ipak, on nije bio onaj Konstantin koga jc poznavala na Novom Zelandu. Kao što je ona igrala ulogu, tako je i on igrao svoju. A bliskost koju su jedno prema drugom u prvoj bračnoj noći osećali, nestala je. Nijednom nije spavao u dvorcu, očigledno je posedovao kuću na južnoj obali ostrva.

Te večeri trebalo je da se održi bal u čast njihove veridbe. Istoga dana kada su doputovali snimljene su zvanične fotografije koje su, zajedno sa najavom veridbe, objavljene u novinama. Kada se vest proširila, po celoj Venosini ćula su se zvona, i videli su se prvi vatrometi kako osvetljavaju večernje nebo.

Sutradan su morali da dvojici izabranih novinara daju intervju, a Dori je bilo loše od uzbuđenja jer se za to veće čitava porodica najavila. Kosa joj je bila podignuta i ukrašena smaragdima, a nosila je raskošnu zelenu haljinu koja se savršeno uklapala sa njenim očima.

by voki

Neko je pokucao na njena vrata, i tada se devojčica koja joj je pomagala da se uredi, izvinila i brzo nestala. Potom je Dora iza sebe čula Andrein glas i malo se opustila.

Domaćica, čiji je Dora gost bila, žena kneza Nika, veoma je draga osoba. Gde god jc bilo moguće, pomagala je svojoj gošći da se snađe u zamršenom protokolu i internom porodičnom načinu ophođenja.

- O, Dora! - uzviknula je Andrea zadivljeno. - Predivno izgledaš!

Kosa ti je predivna a smaragdi su kao stvoreni za tebe. Kako se osećaš?

- Na ivici sam nervnog sloma - isprekidano je rekla. Znala je da pred Andrcom ništa ne mora da skriva. Iako je Andrein deda takode bio evropski vladar, ona je rasla kao pripadnica građanskog staleža na Novom Zelandu i pri tom nije slutila da je plemićkog porekla. Istinu je tek kasnije otkrila.

Ako je kneginja mogla da se navikne na ovaj ludi život, moći ću i ja jednom, govorila je Dora sebi.

Ipak, razlika je bila u tome što je Andrea znala da je voljena. Ona i njen suprug nisu morali da se pretvaraju, njihova osećanja bila su prava, autentična. I opet je Doru liznuo plamičak ljubomore.

Kneginja se smejala. - Znam da ovakva porodica na okupu veoma zastrašujuće deluje, ali to su dobri ljudi. Ili bar većina njih.

-Kako je moguće onoliku balsku salu napuniti rodbinom? Nisam očekivala da ih je zaista toliko mnogo.

- Ah, verovatno je zaboravio da pomene da se u ovakvim prilikama cela porodica po tradiciji okuplja, već pet vekova objašnjavala je Andrea uživajući u svakoj reči.

- Nije to pomenuo - rekla je Dora utučeno. Jedva da je za trenutak bila nasamo sa Konstantinom od kada su došli u njegovu domovinu. Zato se sprijateljila sa nekoliko članova porodice. Majk joj je u tome mnogo pomogao.

- Nikako ne želim da Konstantinu stvaram neprilike time što ću zaboraviti neko ime ili titulu - tiho je priznala Dora.

- Ne možeš da mu stvoriš neprijatnost ćak i kad bi se trudila da to učiniš! - smirivala ju je Andrea. -I, nezaboravi, ova porodica je navikla na to da svoje članove vidi u harmoničnom braku punom

by voki

ljubavi. Nikovi roditelji bili su poslednji koji su morali da pristanu na brak iz praktičnih razloga. A Nik se zakleo da niko u njegovoj porodici nije obavezan da stupi u brak sa nekim iz istog društvenog staleža.

Dori se želudac stisnuo. Upravo to Konstantin sada čini: ženi se iz racionalnih razloga, da bi sinu svoje sestre zagarantovao legitimno poreklo.

Kneginja se nasmešila puna razumevanja. - Ma, paziće tebe Konstantin. Veoma je zaštitnički nastrojen, ako to nisi primetila.

Osim toga, veoma je posesivan. Za sve nas pravo je uživanje da gledamo koliko se brižno ophodi prema tebi. Ali, hajde sad! Treba ove večeri da uživaš.

7. poglavlje Dok su plesali prvi valcer, a svi gosti stajali oko Konstantina i Dore i pljeskali, Dora se, na sopstveno iznenađenje, sve više opuštala u Konstantinovom čvrstom zagrljaju. Sasvim se prepustila muzici i njegovom iskusnom vođstvu.

- Čuo sam da je naš sin danas čitavih deset metara sam preplivao - promrmljao joj je tiho na uho.

Začuđeno ga je pogledala, a on se nasmešio.

- Jeste, zaista - odgovorila jc dok joj je srce luđački tuklo.

- Trebalo je da vidiš njegov izraz lica kada je shvatio staje uspeo da učini. Nikada ga ranije nisi nazvao našim sinom - dodala je.

- Od sada je naš sin. Ali, treba da zna ko su mu bili njegovi biološki roditelji - nastavio je da priča pre nego što je ona uspela da odgovori.

- Fantastično izgledaš, kao prava kneginja. Zbog promuklog tona u njegovom glasu ovaj kompliment joj se učinio posebno ličnim.

- Hvala ti - rekla je. - I ti odlično izgledaš. Mislim, kao knez kikotala se. - Čini mi se da mi je šampanjac udario u glavu.

by voki

- Slabo će ti naškoditi jedna čaša iz koje si jedva malo otpila uzvratio je.

Dora je sve više verovala u to da će oni biti srećna porodica. Iako jesvoju budućnost sasvim drugačije zamišljala, ona i Konstantin možda još uvek, uprkos svim lošim predznacima, mogu da postanu zadovoljan par.

- Nasmeši se - rekao joj je i prineo njenu ruku svojim usnama.

Zbog tog gesta puls joj sc ubrzao i prepoznala je izraz u njegovim očima. On je otkrio da treba samo da je dodirne na određeni način da bi raspalio vatru u njoj.

Mada, Konstantin se pitao kakve su se misli Dori motale po glavi.

Ali, kada se nasmešila pošto ju je poljubio u ruku, sve je bilo jasno.

Osetio je kako gori pod tim toplim pogledom punim čežnje.

Do tada je imao veze samo sa ženama koje su bile relativno iskusne. A nijedna od njih nije umela tako da ga uzbudi kao što je to Dora činila samo jednim pogledom.

Ostatak večeri je proleteo, za Doru je bio kao najlepši san.

Pljuštale su čestitke, bilo je mnogo smeha i divne muzike, sjajne dekoracije i mirisnog cveća.

Tek u ranim jutarnjim satima vratili su se u kneževu palatu gde se Konstantin oprostio od svoje verenice galantnim poljupcem u ruku. Malo kasnije Dora se ušuškala u krevet, ali nije zaspala nego je još satima ležala i razmišljala.

Te večeri osetila je da između nje i Konstantina postoji nešto više od međusobnog telesnog privlačenja i to ju je uplašilo. Bila bi nezavisnija i samostalnija kada od njega ne bi ništa očekivala.

On to radi samo zato što tako ovde mora, pokušavala je da ubedi sebe.

Svi ti ljudi misle da su oni zaljubljeni mladenci. A Konstantin se trudio da Dora bude raspoložena da bi mogla uspešno da glumi.

Možda mu je imponovalo da ona izgleda kao ludo zaljubljena dragana.

To neću dozvoliti, zarekla se pre nego ju je prevario san u kojem se borila sa noćnim morama.

A razlog je bio očigledan: ponovo je bila prinuđena da ide putem na kojem se nije osećala sigurnom. I nije baš bila od pomoći misao

by voki

koja joj se sada javila: da bi Konstantin iz interesa mogao da bude preduzimljiv i pun ljubavi.

Dani su prolazili, planirano je da se venčanje održi u kapeli stare palate.

- Naši građani vole svadbe - objasnila joj je Andrea jednog dana.

- Da li si dobro?

- Da, hvala - odgovorila je ne razmišljajući. - Kako izlaziš sa svim tim na kraj? Pa ti si, kao i ja, odrasla u građanskoj porodici. Kako izdržavaš da stalno budeš izložena radoznalim pogledima?

Sedele su u Andreinoj dnevnoj sobi posle prilično dosadnog prijema.

Andrea je zamišljeno spustila šoljicu iz koje je pila čaj.

- Jednostavno rečeno, zaljubile smo se u muškarce koji uopšte nisu krili da su u vezi sa čitavom jednom kneževinom. Mogle smo da biramo: da to prihvatimo, ili da odbijemo.

Naravno, ona je mogla da bira, za razliku od mene, pomislila je Dora. Iako ju je kneginja upitno gledala, nije mogla da joj se poveri.

Prisilila je sebe da deluje samopouzdano.

- Naviknuću se na to.

- Konstantin kaže da ćeš mnogo putovati sa njim, u svakom slučaju pre nego što Majk pode u školu. I uvek će biti tih formalnosti koje ti se, kako vidim, zaista dopadaju. Pokazala si da imaš dobre nerve.

- Zato što je Konstantin uvek pored mene - rekla je Dora.

- Pa, razume se da će biti pored tebe. On želi da budeš srećna Andrea se nagnula ka njoj.

- Nemaš razloga za brigu. Vladaš manirima i samo je pitanje vremena kada ćeš u tim krugovima steći dovoljno samopouzdanja.

- Svi su tako ljubazni prema meni, zapravo ne razmišljam o tome - morala je da prizna.

- Pre se pitam kako me mediji ocenjuju.

Kneginja se namršti. - Da, ti prokleti paparaci! Pre nekoliko nedelja Nik je udaljio jednog sa ostrva. Slikao je našu decu.

Dora je jedva primetno klimnula glavom.

- Eh, kako bih volela da je Konstantin kao svaki drugi normalan čovek!

by voki

- Ne, ti to ne želiš - odgovori joj Andrea.

- Da si htela nekog normalnijeg, zaljubila bi se u takvog. A, što se tiče štampe, ona je, kao i stalno privlačenje pažnje, prilično teška, međutim, ljubav je važnija od svega.

Dora je u sebi negodovala, ali klimnula je glavom. - Verovatno si u pravu. Ljubav je vredna toga.

Nekoliko sekundi kneginja ju je ćutke gledala. Onda se nasmešila.

- Drži se toga, čvrsto! Pomaže. I misli na to da se mi, Novozelanđani veoma dobro prilagođavamo!

O tome je Dora razmišljala prilazeći nekoliko dana kasnije oltaru u kapeli.

Nosila je krem svilenu haljinu klasičnog kroja, koju joj je kreirala i po meri sašila jedna domaća dizajnerka. Nezaobilazni smaragdi služili su da učvrste veo, a kosa joj je bila veoma lepo upletena.

Ciordon ju je doveo do oltara. Na pola puta prošaputao joj je na uho nešto nerazumljivo a onda je upitao: - Koliko li je dadilja danas ovde zaposleno?

- Za svako dete po jedna - nervozno je odgovorila.

- Nadajmo se da drže klince pod kontrolom - šalio se.

Dora se nasmešila kada su došli do Konstantina koji ju je čekao pred oltarom. Pod svetlošću sveca došle su do izražaja njegove tamne oči i ten.

Kasnije jedva da se sećala službe. Jasno se sećala samo Konstantinovih reči pred sveštenikom i, naravna srdačnih čestitki dok su se kretali ka izlazu iz kapele.

Napolju su se zvuči zvona razlegali celim gradom, pomešani sa glasnim klicanjem okupljenih, dok je veličanstvena otvorena kočija prevozila tek venčani par do svečane sale. Prijem i ručak protekli su Dori kao u snu a smirila se tek kada se pozdravljala sa Majkom, - Dušo, vraćamo se za nekoliko dana - obećala je, a dečak ju je uzbuđeno gledao. - Lepo se ponašaj dok nismo tu i vredno vežbaj plivanje u bazenu!

Zadovoljno se smejao. - Ujka Konstantin kaže da ću smeti sa njim da se vozim u čamcu kada se vratite kući.

by voki

-To će sigurno biti super - čvrsto ga je zagrlila a onda se uspravila.

To će biti prvi put da se razdvoje na neko vreme i Dora je mrzela čak i pomisao da Majka ostavi tu.

- Ali, samo ako ćeš i dalje vežbati plivanje - rekao je Konstantin podigavši Majka. - Budi dobar dečak - poljubio ga je u obraz.

- Hoću sa vama - zajecao je dečak. Videlo se da se Dora koleba ali, pre nego što je reagovala, Konstantin se umešao: - Obećao si rođacima da ćeš ostati kod njih, a obećanje mora da se ispuni.

Dečak se uozbilji i potisnu razočarenje. I on tek treba da se navikne na to da je član velike porodice.

- Brzo ćemo se vratiti - pokušala je da ga uteši.

- Biće mu dobro - rekao je Konstantin gledajući kako dadilja odvodi Majka. - Voli svoju dadilju i, čim mi odemo, zaigraće se sa drugima.

- Zar Majk ne bi trebalo da nauči i tvoj jezik? - zanimalo je Doru.

Konstantin je pogleda iskosa. - To je porodična tradicija. Naravno da očekujem od svoje dece da tečno govore moj maternji jezik.

- Tvoje dece? - ponovi ona iznenađeno.

- Naše dece - ispravio se.

U helikopteru je Dora skinula nekoliko latica cveća sa haljine razmišljajući o tome da je Konstantin pričao o njihovoj zajedničkoj deci. Tokom poslednje nedelje u Venosini pošlo joj je za rukom da potisne misli o njihovoj pravoj prvoj bračnoj noći na Novom Zelandu. Ali, sada je naslućivala da Konstantin sasvim ozbiljno gleda na njihov brak.

Pa, zašto da ne, javio se tihi glas iz njene podsvesti. Veoma te privlači, a pri tom ti se zakleo na vernost. Naravno da će hteti da spava sa ženom kojom se oženio!

I bila je sigurna da bi u tome svim čulima uživala.

Konstantin ju je uhvatio za ruku. - Majku će biti fantastično uveravao ju je. - Biće mu lepo sa drugom decom, a Andrea je obećala da će ga svako veće pokrivati.

Helikopter je upravo leteo iznad borove šume.

Na ogromnom grebenu na obali Sredozemnog mora izdizala se vila očaravajuće svctleći u sutonu. Uočila je teniski teren i bazen sa treperavo plavom vodom.

by voki

jedna stazica vodila je od mesta za sletanje do poseda. Dok su prelazili put pešice, Dora je ostala bez daha od oduševljenja. - Ova lepota jc nepodnošljiva.

-Ovo je nekada bilo utvrđenje koje su izgradili moji preci da bi osigurali plovidbu - objasnio je Konstantin. Šta li namerava večeras, pitala se grozničavo. Hoće li ova noć biti naša druga nezaboravna bračna noć? Krv joj je uzavrela zbog mogućnosti nove erotske avanture sa Konstantinom.

Dora je sebi stalno ponavljala da se Konstantin prethodnih nedelja nije trudio da bude sa njom nasamo. Svaki poljubac bio je formalan, svaki pogled proračunat da bi oni svi oko njih imali utisak da se oni zaista vole.

- Dobro došla u naš dom u Venosini - rekao je kada su konačno došli do ulaznih vrata impozantne vile.

Bez najave uzeo je Doru u naručje i preneo je preko praga.

- Nisam znala da je i u Venosini tradicija da se nevesta prenese preko praga - rekla je zbunjeno.

On naglo zastade. - Ovo je moja "tradicija" - uzvratio je i poljubio je spontano u usta. Taj poljubac bio je tako nežan da ona nije znala kako da reaguje. U svakom slučaju, pokazao jc šta je Konstantin planirao za ostatak večeri...

- Ovo sam želeo nedeljama da uradim - šapnuo je i dok ju je spuštao, a njeno telo klizilo niz njegovo. Zatim je dodirnuo njene usne vrhovima prstiju. - Podi sa mnom da uživaš u pogledu! Sada je mesec već izašao i osvetlio more na jedinstven način.

Srce joj je lupalo dok ju je žurno vodio kroz odaje. Vila je bila veoma lepo opremljena, bila je to elegantna kombinacija starinskog i modernog nameštaja, sve dekorisano svežim cvećem i impresivnim umetničkim delima.

Konstantin ju je izveo na prostranu terasu, dopola obavijenu divljom vinovom lozom. U daljini je čula špansku gitaru - omiljeni instrument njene majke. Dora je teško zadržavala suze. Ćutke je otišla do kraja terase. Vila je stvarala utisak kao da je čovek odjednom u moru jer jc mesec osvetljavao more koje se pružalo ispred, a sve ostalo bilo je u senci.

by voki

- Da nazdravimo našem venčanju -predložio je i otišao do stola na kojem je bio rashlađeni šampanjac. Napunio je dve čaše.

- Za budućnost - rekao je šapatom. Ponovila je zdravicu i učinilo joj se da njene reči odzvanjaju u noći.

Spretno se izmakla nekoliko koraka od njega da bi navodno bolje videla.

- O čemu razmišljaš? - upitao ju je. Gracioznim pokretom odložila je čašu na stočić.

Požuda ju je obuzela kao divlja oluja.

- Da li često dolaziš ovamo? Konstantin besno uzdahnu. Pomislio je da je ona tvrdoglavija nego stoje pretpostavljao. Bila je kruta, svojeglava i nije htela da mu se prva približi. Verovatno je to bila ironija sudbine. Koliko je puta prekinuo vezu jer se njegova partnerka zaljubila u njega? A sada se žena sa kojom se venčao borila protiv tog osećanja.

-Dolazim ovamo kad god mogu - odgovorio je. - Uglavnom tričetiri puta godišnje. Ali, znaš li šta je najluđe od svega? Svaki put kada te vidim, želim te!

Srce joj se bolno steže. Njegove reči potvrdile su njene sumnje da je nikada neće iskreno voleti. Sve se svodilo na strast, s tom razlikom da ona njega voli.

Osetila je slabu vrtoglavicu. - To nije dovoljno - rekla je tiho.

Njegove usne se pretvoriše u grubu crtu.

- To postoji među nama, Dora.

- Ne - impulsivno je odgovorila i sela na metalnu stolicu.

Konstantin postade nestrpljiv. - Ne? Dakle, ne priznaješ da je to sve stoje medu nama?

Oprezno je birala svaku reč. - To treba da znači da neću dozvoliti da me nateraš na nešto na šta nisam spremna - ali, čim gaje pogledala, pokajala se zbog toga stoje rekla.

- Pre mesec dana pokazala si da si spremna. -Tačno. Ali veza se ne zasniva isključivo na seksu.

- Želiš više od seksa? - pitao je otvoreno. Znala je da mora da bude oprezna. Kada se udala za Konstantina, znala je da će to biti rizično.

by voki

Duboko je uzdahnula. - Ne znam šta želim. Da bih ti iskreno odgovorila, morala bih da razmislim.

- Ja sam prema tebi uvek bio iskren - rekao je nestrpljivo. - Od početka znaš da te želim. 1 hoćeš li sada celu noć da se držiš za tu stolicu? Trebalo bi da me bolje poznaješ. Ne bih te prisiljavao ni na šta.

- Umorna sam - ustala je smetena i polako krenula unutra.

Prišao joj je u dva koraka. - Neće ti pomoći da bežiš. Moramo da odlučimo - njegov ton bio je hladan i zapovednički.

- Kada kažeš mi, misliš da ti treba da odlučiš - besno je uzviknula.

- Možeš sam da to izvedeš. Pusti me!

Njegove oči potamniše, a oko ženica ostade samo vrlo tanak krug hladnoplave boje.

Dori se osušiše usne ali, pre nego što je mogla da se pomeri, Konstantin je zgrabi i poljubi joj ruku.

Njegove tople usne na njenoj koži izazvale su vrelinu koja se postepeno širila njenim telom. Stisnuo joj je ruku tako da su joj se nokti žarili u dlan.

- Konstantine, tako ne može - pokušavala je da se otrgne od njega. Međutim, on je snažno držao njenu ruku a onda je poljubio njen dlan. Nežno je jezikom prelazio po linijama njenog dlana a onda ju je iznenada pustio.

- Nije tako staršno, zar ne? - blago se nasmešio i odmakao jedan korak.

- Ne, ali...

Međutim, bilo je kasno. Već ju je ponovo držao u naručju odagnavši sve njene pokušaje da se odbrani strasnim poljupcem.

Usne kao da se same otvoriše pod njegovim, pa je na njegov pohlepni poljubac uzvratila sa istom požudom koja je njega vodila.

Bila je uzbuđena do krajnjih granica. I iako je znala da je hteo samo da joj održi lekciju, sada se i on predao trenucima strasti.

Dora se bestidno radovala onome što će se desiti i propela se na vrhove prstiju da lakše može da ga ljubi. Osmehnuo se i usnama je počeo da miluje njene grudi. Privila se uz njega uzdišući.

by voki

Konstantin podiže glavu i pogleda Doru. Oči su mu bile poluzatvorene. Ali, nikada njegov pogled nije bio tako moćan kao u tom momentu. Želi me koliko i ja njega, prođe joj kroz glavu i u sebi je vrisnula od sreće.

Deo njegove maske bio je razotkriven i, iako se trudio da ne promeni mnogo svoje držanje, ličio je na žednog čoveka kome je ponuđena čaša vode.

8. poglavlje -Šta mi to radiš? - pitao je Konstantin promuklim glasom.

- Isto bih ja tebe mogla da pitam - šapnula je.

- Znam - tiho se smejao. - Samo, tvoja usijana reakcija na mene čini moju slabost podnošljivom - priznao je ljubeći joj kapke.

Razum ju je definitivno napuštao dok ju je Konstantin nežno mazio. Otkopčao je dugmad njenog gornjeg dela i ogolio je njena ramena. Skupocena tkanina šuškajući je pala na pod.

Bila je očarana kontrastom njegovih toplih ruku i hladnjikavog večernjeg povetarca na svojoj osetljivoj koži. Obožavala je njegov miris, poseban i jedinstven, i njegovo otežano disanje kada je uzbuđen.

- Odmah mi kaži da prestanem ako ne želiš! Za sekund će biti prekasno - upozorio ju je isprekidano.

- Odavno je kasno za mene - odgovorila je, uzela njegovu ruku i položila je na svoje grudi. Pod prstima je mogao da oseti ukrućenu bradavicu.

Odolevala je njegovom pogledu dok joj je palcem nežno dodirivao grudi. Erotska igra počela je da se razvija medu njima, provocirali su jedno drugo bez reči, sve dok je on nije konačno podigao u naručje.

by voki

Ali, nije je nosio u kuću, išao je preko terase i pri tom ju je toliko čvrsto držao, kao daje ona najskupoceniji teret.

Doneo ju je do malog paviljona s pogledom na more, koji je sa tri strane bio zaklonjen belim zavesama. Unutra je bio prostrani beli kauč.

Dok ju je spuštao na ležaj, namerno ju je držao pripijenu uza se da bi osetila koliko ju je poželeo. Oslobodio ju je grudnjaka i šumno je udahnuo.

-Toliko si lepa, gubim razum zbog tebe - dahtao je uzbuđeno.

Njegove iskrene reči izmamile su joj osmeh. - Sada ti razum ne treba - rekla je i lagano počela da mu otkopčava pantalone.

Zabacio je glavu i očigledno se jedva suzdržavao dok konačno nije bio sasvim nag pred njom. Dora nije mogla da skrene pogled sa njegovih širokih ramena i uskih kukova. Ushićeno ga je milovala po blago maljavim, preplanulim grudima, dok je on nije energično uhvatio ruku.

-Dosta. Pusti da ja tebi pomognem! - zahtevao je da bi još malo održao kontrolu nad sobom. Sasvim polako skidao joj je suknju, čarape i providne gaćice.

Bila je na slatkim mukama dok ju je oslobađao odeće.

-Ti pripadaš meni - šapnuo je. - Priznaj!

Legli su na meki kauč, a on joj je grudi prekrio vrelim poljupcima.

Prislonio je obraz na njen dekolte i rukama ju je svu obuhvatio.

- Da - potvrdila je. - A ti pripadaš meni - nežno mu je milovala lice dok joj je on i dalje ljubio grudi i vrhove prstiju.

Sada više ništa na svetu ne bi moglo da ih spreči da se konačno divlje vole.

Uživali su u pohotnoj žudnji, nežnim ekstazama, eksplozivnim iskustvima i dubokom razumevanju. Potom su izmoreni, ali srećni, zagrljeni ležali i razmišljali o osećanjima koja su jedno u drugom izazvali.

Pri tom se Dora odjednom rastužila kada je shvatila da je, iako to nije nameravala, te noći Konstantina pustila u svoje srce.

Naslonio se na lakat. - Da li koristiš kontracepciju?

- Ne - priznala je upitavši se zašto ranije nije razmišljala o tome.

- Onda je moguće da zatrudniš - razmišljao je naglas.

by voki

Predstava o tome da nosi njegovo dete pod srcem do suza ju je dirnula. Grlo joj se steglo.

- Rađanjem deteta svi bi shvatili da ćemo ostati zajedno - nastavio je.

Brzo je promenila temu. - Imamo li ovde poslugu?

- Nikoga nema ovde osim nas. Pripremili su sve šta je bilo potrebno i diskretno su nas ostavili nasamo.

Rekavši to, uneo ju je u kuću do luksuznog kupatila. - Odeća nam je poslagana ovde, u ormaru. Ako želiš, možeš da uživaš u relaksirajućoj kupci.

Zahvalno je prihvatila predlog. Dok je uživala u toploj vodi, neprekidno je razmišljala 0 tome da Konstantin ne srne ništa da sazna o njenim pravim osećanjima. Posle svega što se desilo, jedino joj je ponos ostao. A njega nikako nije želela da izgubi.

- Može čaša šampanjca? - upitao ju je kada je napokon ušla u sobu. Pružio je ruku ka njoj, a ona nije mogla drugačije nego mu je dopustila da je povuče na krevet.

Tek mnogo kasnije Konstantin je mirno zaspao kraj nje, a ona je do jutra ostala budna.

Probudila ju je zvonjava telefona.

Uplašeno je skočila i pogledala kroz prozor. Mora da je već bilo kasno prepodne, a ona se stidela jer je odnedavno postala prava spavalica. Ali, pod datim uslovima to i nije toliko neobično...

Konstantinov duboki glas vratio joj je sećanja na prošlu noć, i postade joj užasno toplo. Za kratko vreme pretvorila se u veoma čulnu ženu. Ranije nije poznavala tu svoju stranu. Žurno se pridigla kada je Konstantin stao pred nju sa poslužavnikom u ruci.

- Kada sam malopre gledao, nisi se pomerala pa sam te pustio da spavaš - objasnio je smeškajući se.

Uzdahnuvši, spustio je poslužavnik. - Za kajanje je sad kasno rekao je gledajući je pravo u oči. - Dvaput smo venčani, a Majk je siguran. Dao sam ti obećanje, i kao ti meni, i ja ću svoje održati.

- Ne kajem ni zbog čega - slagala je. Gledao ju je neko vreme.

- Moram nešto da uradim, vidimo se za koji sat.

Zbunjena, ugrizla se za usnu kada je otišao. Sinoć je bio divlji ljubavnik, a danas je opet hladni poslovni čovek.

by voki

Naterala je sebe da doručkuje.

* - Konačno smo kod kuće! - vrištao je Majk ushićeno kada su se kola zaustavila pred hotelom. Okrenuo se prema dadilji: - Evo nas!

Konačno kod kuće!

Majk se očigledno brže i bolje navikao na novu situaciju nego ona. A dadilju Irenu je zavoleo toliko da je Dora posle nekoliko godina opet imala mnogo vremena za sebe.

To su bili istovremeno i kletva i blagoslov, jer tada je, naravno, mnogo razmišljala o svojim ljubavnim jadima. Zato je vreme provedeno sa Majkom bilo dragocenije i bezbrižnije nego ikada ranije.

Kratak medeni mesec koji je provela sa Konstantinom bio je uzbudljiv i erotičan. Ali, to je bio samo seks, ne i ljubav.

Odjednom je primetila da je Konstantin posmatra. - Kada možeš da se nađeš sa agentom za nekretnine?

- Ja? Zašto?

- Moramo da kupimo pravu kuću za našu porodicu. Radovao bih se ako je ti izabereš - objasnio je namignuvši joj.

Trebalo joj je nekoliko minuta da shvati o čemu je govorio. Pričali su o svojim željama i i napokon su izabrali imanje na kojem će biti uslova za konjića kog Majk toliko priželjkuje.

- Kreditna kartica trebalo bi da ti bude uručena poštom - setio se Konstantin, a ona se osetila manje vrednom. Čvrsto je odlučila da što pre i ona počne da zarađuje.

-Sutra će svratili ona žena iz službe za usvajanje - glas mu se promenio. - Budi oprezna. Možda fotografi vrebaju tebe i Majka.

-Pre samo tri meseca ni u snu ne bih pomislila da ću morati da se skrivam od fotografa: Ili od otmičara, dodala jc u sebi i pomislila na šofera koji stalno mora da pazi nju i Majka.

- Uskoro će se sve to smiriti - tešio ju je.

I bio je u pravu. Nekoliko nedclja kasnije mediji su se okrenuli zanimljivijim temama, a postupak za usvajanje tekao je kako treba.

by voki

Majk je u međuvremenu krenuo u predškolsko i stekao je tamo prijatelje.

Naizgled su vodili prijatan porodični život, a na telesnom nivou odlično su se slagali. Pored svega toga, pomagao joj je da uspešno obavlja organizaciju društvenih skupova i da se pri tom dobro oseća.

Jedino su je povređivali njegovi pokloni, pažnja i obzir. Takvo ponašanje je još više naglašavalo površnost njihovog odnosa. Ipak, svakog dana se sve više zaljubljivala u svog muža!

Jednog vikenda su Dora, Majki Konstantin posetili Natali i Gordona na selu, gde je Gordon uzgajao goveda, tog vikenda bilo je i drugih gostiju pa su proveli nekoliko zabavnih dana. Pre svega, bilo je veoma prijatno medu dobronamernim ljudima koji se ne pojavljuju večito u trač rubrikama i sa kojima se može razgovarati o običnim, životnim stvarima.

Dora je upoznala i Beki, mladu ženu koja je takode živela u Oklendu. Brzo su otkrile da su slične, pa su se i posle tog vikenda nekoliko puta videle na ručku. I Beki je bila udata i beskrajno zaljubljena u svog muža. Dora se nadala da će se među njima razviti pravo prijateljstvo.

Uskoro su dani provedeni u raskošnoj kneževini Venosini zapali u bajkoviti zaborav.

Konstantin je popodne provodio kod kuće i pronalazio je vreme da se poigra sa Majkom ili da nešto zajedno rade. Zato je posle večere po nekoliko sati provodio u svojoj radnoj sobi, a dešavalo se da zbog poslovnih obaveza mora da otputuje. Nije pitao Doru da li želi da pode sa njim, ali bar jc svake večeri zvao telefonom.

I svaki put je donosio poklone - nove dečije knjige za Majka, neki rečnik za Irenu koja se trudila da se prilagodi životu na Novom Zelandu, Dora bi dobijala pozlaćene bisere sa Tahitija ili stravično skupi kimono iz Japana.

Jednog dana Konstantin ju je zamolio da zajedno ručaju u gradu.

Pažljivo je izabrala šta će da obuče i posebno se lepo doterala.

Tačno u jedan sat poslepodne sedela je u privatnoj čekaonici njegove kancelarije čitajući časopis. Odjednom je osetila neko golicanje medu lopaticama pa joj se puls ubrzao. Sasvim polako

by voki

okrenula je glavu i ugledala Konstantina na vratima: visok, crn i neverovatno privlačan.

-Odlično izgledaš - pozdravio ju je. -Dođi!

- Kuda idemo? - pitala je začuđeno.

- U privatnu prostoriju - odgovorio je tajanstveno. - Hteo bih da o nečemu popričamo u četiri oka.

Uveo ju je u lift kojim su stigli gore, do privatne trpezarije, tamo je već bio postavljen sto za njih.

- Gde smo zapravo? - htela je da zna.

- Ovaj apartman uglavnom uzimaju poslovni ljudi iz Evrope rekao je. - Hajde, sedi.

Privukao joj je stolicu, kako i priliči.

Ponašao se prema njoj kao prema gostu, pa joj je to bilo sumnjivo.

Tokom poslednjih nedelja Majk i Irena pravili su joj društvo, a sada je sama sedela ovde sa Konstantinom u apartmanu.

-Zaista izuzetno izgledaš - ponovio je, a njeno strpljenje bilo je na izmaku. Nije htela više da sluša prazne, beznačajne komplimente.

-Često to čujem, uglavnom zbog kose - rekla je hladno.

Iznenađeno ju je pogledao. - Zaboravljaš svoju kožu.

-Molim? - postala je nesigurna pod njegovim pogledom. - Kako to misliš?

-Ne pleniš samo kosom- Imaš kožu kao zlatnu svilu. A oči su ti uzbudljive i tajanstvene. Osmeh ti zrači šarmom, to muškarca može da izludi.

Njegove reči zvučale su dobro smišljeno i ubedljivo. Da li on zaista toliko toga vidi u njoj?

- Sve dok ne progovorim i otkrijem da sam sasvim obična žena rekla je ironično. Čelo mu se naboralo. - Obična? Sve drugo, samo ne to! energično se usprotivio. - Obične žene sebe nikad ne osuđuju na život u bedi i strahu da bi održale obećanje. Ana nije imala pravo da ti takvu žrtvu natovari na vrat.

Konobari su uneli posluženje pa je nastala kratka pauza.

- Ana je bila očajna - prigovorila je kada su ponovo ostali sami. - I ne kajem se ni zbog čega što sam uradila za Majka - spustila je glavu. - Žalim samo to što si propustio njegove prve godine.

by voki

Doduše, nije neko opravdanje, ali mislila sam da te on ne interesuje. Anini strahovi prilično su uticali na mene i dobro sam je razumela. Ipak je trebalo drugačije da postupim.

Potom je ućutala. Posle duže pauze pogledala je njegovo nepomično lice i nastavila: - Zaista umeš sa njim! Već te voli i ima povercnja u tebe. Toliko bih volela da sam ti se javila iako bismo u tom slučaju imali problem staratcljstva.

- Zapravo sam baš o tome hteo da pričam sa tobom - rekao je polako.

Sledila se. - Šta hoćeš da kažeš?

- Novinar koji istražuje nesrećne slučajeve na području Pacifika dopro je do mene.

Lice joj se smrklo. -I? - Sastao sam se sa njim. Zna da si Majka prijavila kao svog sina.

Zaprepašćena Dora ispustila je viljušku. - O, ne! - ali pre nego što je mogao nešto da kaže, nastavila je: - Nije tako strašno, Konstantine! Čak sam i srećna što se saznalo za to. Ako me osude, bar ću znati da ćeš se ti brinuti o Majku.

- Ne brini, nema tu ničeg drugog osim da je on sada naš sin.

- Molim?

-Ti si moja žena - rekao je. - I, učinila si ono što si smatrala najboljim za Majka. On je divan, živahan i pažljiv dečak. Mnogo je zavoleo Irenu, ali kada se povredi, dolazi pravo tebi!

-Ali šta tog novinara sprečava da te ucenjuje? Sigurno je zato došao?

Slegnuo je ramenima. - Ne dam se ja lako ucenjivati. Ali, on to nije pokušao. Hteo je samo da se dogovorimo šta od svojih saznanja srne da objavi jer ne želi nikome da se zamera. Eto, vidiš da novac i moć ipak imaju prednosti. Izgleda da sam poznat kao nezgodan protivnik.

To ti verujem, pomislila je. Ipak je reči birala.

- Novac i moć su u redu ako niko zbog toga ne trpi.

-To mi je drago da čujem - rekao je.

- A sad, zaboravi tog novinara, neće on ni reč progovoriti. Čim se javio, iz predostrožnosti sam se konsultovao sa advokatom. On misli da je nemoguće da te osude. Čim Majk i u pravnom smislu

by voki

postane naš sin, bićeš van opasnosti. Dakle, nema potrebe da se plašiš.

- Ne plašim se - branila se iako ni sama nije bila uverena u to.

Otpila je gutljaj vina. - Da li je moguće da bi Anina majka polagala pravo na svog unuka?

- To nije činila ni za svoje dete, pa zašto bi se interesovala za Majka? Ali, ako će te to smiriti, po završetku postupka usvajanja možemo da stupimo u kontakt sa njom.

Zamišljeno je gledala u svoj tanjir. - Nikad nisam bila srećna zbog obećanja koje sam dala Ani - priznala je. - Ali sam morala da ga održim i zavolela sam Majka svim srcem.

-Shvatio sam to u međuvremenu. Žena kakvom sam te u početku smatrao, jednostavno bi mi prodala dećaka. Kad smo već kod priznanja, moram i ja nešto da priznam. U početku sam planirao da tebe i Majka smestim u jednu kuću u predgrađu Oklenda.

Dopala bi ti se, ima prostrani travnjak ispred i mnogo drveća. Hteo sam da Majka posećujem svakih nekoliko dana, a kada bi se navikao na mene, poveo bih ga sa sobom.

-I oteo bi mi ga čim bi se dovoljno navikao na tebe? - prekinula gaje Ijutito.

- Da. Nisam želeo da mi poremetite život.

Nešto se u Dori slomilo. - Prebacivao si mi da se igram Majkovim životom... Zar ti nije sinulo da i ti isto to činiš?

- Jeste.

- Šta te je navelo na to da promeniš mišljenje? Ili hoćeš da mi kažeš da želiš razvod?

Oči mu zasijaše. - Ne misliš valjda to?

- A šta da mislim? - bila je van sebe od besa.

- Ma, do đavola, Dora, volim te! - viknuo je i njegov glas je prvi put zazvučao nesigurno.

Koliko puta je zamišljala da joj on to kaže. Ali nikad nije bilo kao sada. Na sopstveno zaprepašćenje osećala je u sebi samo prazninu.

- Dora, slušaj me! - preklinjao ju je, a u očima mu se opet pojavio sjaj. - Volim te. Ne mogu da živim bez tebe. Umro bih za tebe.

- Ne verujem - izgovorila je jedva čujno.

- Moraš da mi veruješ! -Zašto?

by voki

Ućutao je, lice mu se pretvorilo u nepomičnu masku.

Ustala je, ali ju je on uvatio za ruku. - I ti mene voliš - usne su mu se jedva pomerale. Onda je odjednom zabacio glavu i nasmejao se.

Pri tom ju je čvrsto zagrlio, a nju je to podsetilo na zajednički ples.

- Nemoj! - drhtala je.

- I, šta sad? Ne voliš me? Ne verujem ti, Dora - Ovlaš je usnama prešao preko njenih. To baršunasto milovanje toliko ju je opilo da je morala da sklopi oči da bi ne bi otkrila svoja osećanja.

To je samo pogoršalo stvar: sada je još intenzivnije udisala njegov miris, jače je osećala njegovu blizinu i njegovo čvrsto telo.

Odjednom više nije znala šta je on upravo rekao ili šta je ona rekla...

- Nemoj da plačeš, Dora - pomazio je njene obraze. - Možeš da činiš šta god želiš, samo nemoj da plačeš! Nisam toga vredan!

Gledala gaje kroz. maglu od suza. - Naravno da si vredan, budalo!

- zajecala je.

Na njegovim usnama zatitra osmeh olakšanja. Uzeo je njenu ruku i položio je na svoje lice. - Da li je kasno da počnemo ispočetka? Ali ovog puta kako treba?

- Nije kasno - rekla je, uverena da sada može da mu veruje.

- Nisam imao predstavu da mogu da volim toliko koliko volim tebe. Ali, to me je toliko naglo i neočekivano uhvatilo da ništa nisam mogao da učinim. Najpre nisam znao da je ljubav to što osećam prema tebi. Onda sam odjednom shvatio da želim svakog jutra da se budim kraj tebe.

Nastavio je nežnim glasom: - Čini mi se da sam te celog života voleo. U svakom slučaju i pre braka. Ali, nisam hteo to da priznam jer sam kontrolu i suzdržavanje smatrao važnijim od ljubavi.

Prevario sam se.

Dugo su se gledali u oči.

- Moram još nešto da ti kažem, Dora. Voleo sam Anu i ne možeš da zamisliš kako sam se osećao kada sam čuo da si ukrala njeno dete. Mrzeo sam te zbog toga. Tako mi je bilo lakše.

- U početku si stvarno bio odvratan - žalila se kroz smeh.

-Vodio sam tešku borbu protiv sebe - branio se.

by voki

-Smatrao si da i muška osoba treba da postoji u njegovom životu i bio si u pravu. Iako priznajem da sam bila skeptična, od kada smo prešli kod tebe, Majk je postajao sve srećniji dećak. I voli te.

- Toliko mi je žao ako sam te povredio. Izvini što sam bio kreten, koji nije znao koliko mu stvarno značiš. Posle nekog vremena pomislio sam da sam te toliko razljutio da nas samo seks spaja. I da je ta moć fizičke privlačnosti jedini način da te zadržim.

- U tome sam savršeno uživala iako sam te volela i pre nego što smo vodili ljubav. I mnogo sam patila zbog toga što je naša veza površna - uzdahnula je. - Ali, i ja sam svoja prava osećanja krila od sebe. Ne treba jedno drugom ništa da zamerimo.

Obuzela ih je neukrotiva požuda pomešana sa osećanjem beskrajne nežnosti. Snažno ju je privukao sebi i podigao u naručje.

Potom ju je uneo u spavaću sobu. Znala je da je konačno ušla u novi život, pun ljubavi i poverenja.

- kraj-

by voki