Pola Rodžers Iznenadna ljubav by Stella Blanca

Pola Rodžers

IZNENADNA LJUBAV

by voki

Keli Rasel je izašla iz automobila, osvrnula se oko sebe, duboko udahnula i krenula ka ulazu visoke zgrade koja je bila spoj stakla i metala. Bila je to zgrada firme u kojoj je radila već dve godine. Činilo joj se kao da je još juče počela da radi, nakon završetka studija. Gradjevinska kompanija "Stoun" je bila porodična firma na čijem čelu je bio Martin Stoun koji je preuzeo posao od svog oca. Njegov otac je skoro desetak godina bio van posla, posvećen rancu u Vičiti na kome je živeo sa svojom suprugom. Firma je imala dve direkcije iz kojih se upravljalo poslovima razgranatim po čitavoj državi. Jedna direkcija je bila upravo u Dalasu, a druga u Rimu, gde je direktor bio jedan od Martinovih partnera, sa manjinskim udelom u kompaniji, Alesandro Bočeli. Martin je imao kancelariju na poslednjem spratu upravne zgrade sa privilegijom najboljeg pogleda na ceo Dalas. Odmah pred njegove bila je i kancelarija Keli Rasel i nije ni malo zaostajala za Martinovom u pogledu opremljenosti i pogleda na ceo grad. Ako bi njen zadatak bio da u nekoliko reči opiše kakav je Martin Stoun, Keli je u prvom redu morala da istakne njegovu glavnu osobinu, a to je neverovatna posvećenost poslu koji je u ovoj gradjevinskoj firmi bio intenzivan i konstantan preko cele godine. Martin je imao trideset sedam godina i izgledao je poput svih krupnih muškaraca, nekako nezgrapno i preteće, ali je istovremeno bio neverovatno duhovita osoba, naravno za one koji su ga jako dobro poznavali. Ostali su bili zaslepljeni njegovom robusnom pojavom, grmećim glasom, autoritetom kojim je cela njegova pojava isijavala. Keli se sećala kako je bila preplašena kada je pozvana na prvi razgovor za posao, kada je morala da se, nakon testiranja pred tročlanom komisijom, lično suoči sa Martinom. Sedela je nasuprot njega dok je on listao i pažljivo čitao njenu biografiju. "Zašto mislite da baš vi, bez dana iskustva, imate šanse da dobijete posao u našoj kompaniji", bilo je njegovo prvo pitanje koje je bilo propraćeno hladnim i procenjivačkim pogledom. Kao da je

by voki

odmeravao njenu krhku pojavu, vrlo skromnu, i poslovnu garderobu i njeno ponašanje. Keli je pocrvenela ali je istovremeno istrpela mirno njegov pogled. Ponosno je podigla glavu, rukom popravila okvire svojih naočara i odgovorila: "Zato što negde moram da počnem da radim da bih stekla iskustvo, a ako dobijem priliku da radim u kompaniji koja slovi za jednu od najboljih u delatnosti kojom se bavi, ne vidim prepreku u tome da praktično primenim na delu sve ono što sam teoriijski naučila na fakultetu." Kao da ga je iznenadio njen odgovor. Delovalo je da mu je postalo zabavno to propitivanje i njene isprovocirane rakcije koje su potom usledile u vidu vrlo kultivisanih odgovora ali i ponosnog držanja mlade osobe koja se ne pretvara, ne prenemaže, ne umiljava i ne moli za pomoć. "Vi znači želite da radite?" "Inače ne bih ni dolazila na ovako mesto iz drugih razloga." "Koliko vam je godina, drska mlada damo? Izgledate mi premlado za ozbiljan posao." "Punoletna sam." "Sigurno da jeste. Koliko imate godina?" "Ove godine sam napunila dvadesetčetiri." "Imate porodicu?" "Ne." Upitno je podigao obrvu. "Ne?" "Ne. I ako mi ne zamerate, ne bih dalje o tome." "Znači, potpuno ste sami na svetu?" Pogledala ga je prkosno. "Svi smo mi sami, gospodine. Moja tetka je govorila da se sami radjamo i sami umiremo. Zato, molim vas, nemojte da me gledate tako sažaljivo." Bio je zatečen. "Ko kaže da vas gledam sažaljivo?" Oboje su zaćutali. Gledao je zamišljeno par trenutaka.

by voki

"Nešto sam razmišljao. Moja sekretarica uskoro ide na porodiljske Vi znate nekoliko jezika, završili ste arhitekturu, izgledate mlado doduše, ali vrlo ozbiljno, zato ću vam dati tri meseca probnog rada a potom... videćemo kako nam ide", rekao je Marin a ona je jedva uspevala da prikrije koliko je srećna. Samo je klimnula glavom i zahvalila se ljubazno. Uskoro, ne samo da je posle tri meseca naučila da radi posao, već je nakon odlaska Martinove asistentkinje na porodiljsko bolovanje u potpunosti preuzela njen posao i postala njegova desna ruka i osoba od poverenja. U međuvremenu, postali su bliskiji, toliko da je on zabranio da mu persira kada su sami i njihov odnos bi mogao da se nazove jednom vrstom prijateljstva. Ona je gotovo sve znala o njemu, šta radi, gde ide, kada treba da ga pokriva, čak je pisala poruke njegovim povremenim ljubavnicama i slala im cveće. "Alisiji ruže", pitao je jednom prilikom. "Nikako! Gospođica voli orhideje", nasmejala se. "Keli, stvarno si srce. Pa ko će da pamti još i kakvo cveće vole sve te dame. Šta bih ja bez tebe?" "Verovatno lupao glavom koja koje cveće voli i šta da napišeš sentimentalno ali ne obećavajuće", uzvratila mu je zadirkivanjem. Ovoga jutra, sigurnim korakom je krenula ka ulaznim vratima kompanije, nadahnuta radnim elanom i voljom da obavi predstojeće zadatke na najvišem mogućem nivou. Duboko u sebi, radovala se svakom novom danu. Zbog Martina. Gajila je duboku simpatiju prema njemu, stidela se toga zato što je on njen poslodavac i čovek koji je bio njen prijatelj, ali nije mogla da se otrgne od tih osećanja koja je duboko u sebi krila od svih i u tome je uspevala. Martin je bio poseban muškarac, izuzetan, niko mu nije bio ni malo nalik. Koga god da je upoznala, podsvesno je upoređivala sa njim i dolazila do zaključka da nije kao on, nije kao Martin. Ipak, on je bio njen prijatelj i zato je te misli potiskivala vrlo uspešno. Nije bilo mesta za neke druge relacije u njihovom odnosu i smatrala je

by voki

da je tako najbolje. On je voleo da izlazi sa ženama koje su bile neverovatne lepotice, neke su važile za gotovo najlepše žene na svetu. Ali ni jedna od njih nije znala sve ono što je ona o njemu znala. I pored toga, on je bio za nju poseban, izuzetan. - Dobar dan, gospođice Rasel - uljudno je pozdravio portir na ulazu. Sredovečni čovek koji je svakoga jutra bio na svom mestu, tačan kao švajcarski sat. - Dobro jutro, Tome. - Lep dan danas? - Izgleda da jeste. - Videćemo da li naš "bog" sa poslednjeg sprata tako misli. - Lep pokušaj, Tome. Ali, mi ovaj razgovor nismo vodili, važi? nasmejala se i namignula čoveku koji se smejurio. - Naravno, gospođice Rasel. Malo smo pričali o vremenskim prilikama u okrugu Dalas. Nasmejala se i krenula dalje, usput ljubazno odgovarajući na pozdrave ostalih zaposlenih. Bila je ljubazna ali ni sa kim nije bila posebno prisna i nije se družila sa ljudima sa kojima je radila van radnog vremena. Iskreno, od kada je radila u kompaniji, imala je vrlo malo vremena za sebe i bilo kakvo druženje. Bila je zatrpana poslom, baš kao i Martin. Nastavila je da se kreće hodnikom, lagano. Potom je ušla u kancelariju gde je sedela Megi, njena sekretarica. Megi je imala skoro četrdeset godina i bila je sva okrugla, nasmejana i neverovatno hitra i pokretljiva za osobu koja je imala višak kilograma. Ona kao da ih nije primećivala, sa kojom lakoćom je nosila svoju težinu, bilo je prosto za neverovati, a istovremeno i vrlo simpatično. Nije bilo osobe u kolektivu koja nije cenila Megi i smatrala je izuzetnom osobom. Ovoga jutra, Megi je bila uznemirena. - Dobro jutro Megi, šta ima novo? - Ne pitajte! Izgleda da se nebo srušilo od jutros na ovom spratu rekla je tiho poverljivim glasom. - Ma, šta kažete?

by voki

- Stvarno. Gospodin Stoun je stigao pre desetak minuta, ne prestaje da se svadja sa nekim telefonom. Nervozan je kao lav u kavezu. Šeta, grmi, preti i da znate kako se ružno izražava, strašno. - Onda je to ozbiljno. - Kažem vam. Tražio vas je. Par puta je pitao kada dolazite. - Sta sada radi? - Još uvek razgovara telefonom. Sva sreća što su vrata tapacirana. Znate, gospođice Rasel, on se nikada nije tako prosto izražavao. Keli se nasmejala u sebi shvativši da je Megi morala da pocrveni do korena kose kada je čula kakve je sve prostakluke u afektu izdeklamovao Martin dok je tom nekom, ko mu se gadno zamerio, preko telefona sručio pogrde, verovatno grmeći kao Zevs. - Pozvaću vas kada završi razgovor. - Dobro, idem do kancelarije da pogledam poštu a vi me pozovite na giljotinu. - Jao, ja se ne bih tako šalila. Pa on ne viče, on grmi! Keli se nasmejala i uzela spremljenu poštu i fascikle sa stola da bi potom ušla u svoju kancelariju. Otprilike je znala šta je razlog Martinovog nesnosnog ponašanja i groznog raspoloženja. Za to je sigurno zaslužan jučerašnji dan. Kada se setila kako je protekao, dolazilo joj je da se glasno nasmeje. Ali, znala je, Martinu sigurno nije bilo ni malo do smeha. Verovala je da je bar nekoliko osoba nazvalo Martina da utoli svoju radoznalost. A ono što je nju dodatno nagonilo da se smejuri je činjenica da je Martin možda dobio još neku ponudu da ponovo izigrava na modnoj pisti manekena koji će nositi odeću nekoga od modnih kreatora. To je vredelo videti. I to je bio odličan način da se moćni Martin Stoun nađe u nezgodnoj poziciji. Dovoljno da ga zadirkuje bar par dana.

***

by voki

Martin Stoun je tresnuo slušalicu na aparatu, olabavio kravatu koja ga je stezala kao omča oko vrata i podigao je noge na sto. Stavio je ruku na čelo i zatvorio oči. Najviše od svega što je mrzeo je sukob sa osvetoljubivom, hladnokrvnom i pakosnom ženom koja ume da grize kao pirana kada je ljuta i kada želi da povredi. Ovoga puta, morao je da prizna, sam je zaslužan za napad žene koja je samo želela da mu se na adekvatan način osveti. I osvetila se. Jučerašnji dan je bio katastrofa! Revija u svečanoj sali hotela "Palas" je bila organizovana kao humanitarna revija na kojoj su učestvovali profesionalni manekeni ali i osobe iz sveta biznisa, umetnosti, čak je bio prisutan i senator koji je, kao i ostali, imao zadatak da prošeta u određenom modelu poznate modne kuće. Sav prihod je bio namenjen deci iz prihvatilišta za nezbrinutu i napuštenu decu. Povod je bio human. Način na koji je zamišljena akcija je takođe bio dobro osmišljen. Jedino što ga je iznenadilo i iznerviralo je otvoreno pozivanje da i on učestvuje kao maneken. Prvo se smejao, onda je počeo da negoduje, na kraju je zatražio da da duplo veću sumu novca za akciju ali da njegovo učešće kao manekena te večeri bude izuzeto. "Pa šta oni misle, da ja sa skoro devedeset kilograma lebdim na pisti? Oni nisu normalni", grmeo je. "Senator Bil ima isto toliko kilograma kao i ti, uz to, ako te to teši, njegovi su neraspoređeni, kod tebe je bar to podnošljivo. A znaš da ima skoro šezdeset godina i nema ama baš ni malo kompleksa, pojaviće se vrlo rado u ulozi manekena", rekla je njegova asistenkinja Keli jedva se suzdržavajući da ne prasne u smeh. "Zabavno, zar ne? Smesta zovi organizatora i ponudi mu moje uslove", zarežao je, a ona je okrenula pred njim broj organizatora i nakon kraćeg razgovora spustila slušalicu. Prvo je stisla usne da se ne nasmeje a onda je jednostavno morala. Njen zvonak glas kada se smejala, oduvek mu je bio simpatičan, ali u toj prilici je poželeo da je zadavi, s toga je mrko pogledao.

by voki

"Nemaš sreće. Organizator je rekao da će prihvatiti sa žaljenjem doduše, da se povučeš ako se stidiš da budeš maneken. Bio je uvređen što smatraš da je manekenstvo jedna vrsta šarlatanstva." "Nisam to rekao." "Nisi, samo je on tako proizvoljno izveo zaključak. Dakle, ako nećeš da šetaš u njegovom modelu, zahvaljuje ti se, naći će drugog dobrovoljca." "Budala." "Žao mi je što nećeš imati priliku da pomogneš tim mališanima." Pogledao je u čudu. "Ama ja hoću da pomognem!" "Onda prošetaj dva minuta pistom, pomisli na tu dečicu", gledala ga je molećivo nameštajući okvire svojih naočara. "Keli, ti baš umeš da me postidiš kad hoćeš. Naravno da želim da pomognem. Dođavola, zovi tog tikvana i reci mu da ću prošetati njegove krpe dva minuta! Samo nemoj da mi dodeli neku suknju ili hulahopke!" Keli se smejala i odmah pozvala da utanači vreme i sve ostalo vezano za humanitarno veče. Bolje da je nije poslušao! Stajao je iza scene obučen u neko odelo koje je imalo odvratne ljubičaste detalje. Ni mrtav pijan ne bi obukao odelo koje izgleda kao da ga je sklepao neko ko voli apstraktno slikarstvo. Uz to, odelo je bilo nekako tesno, sav se skupio, jedva se usuđivao da diše da ne bi počelo da puca po šavovima. Bio je sav obuzet nestrpljenjem da što pre izađe na pistu, da okonča to dvominutno mučenje. Bezvoljno se okrenuo kada je čuo svoje ime kako ga najavljuje zvanični spiker koji je vodio program. Duboko je udahnuo vazduh, potom izašao, zauzeo je ležerni stav, nabacio jedan od svojih neodoljivih osmeha i prošetao do kraja piste i nazad. Čuo je kako mu ženski deo dobacuje, spiker ga je nazvao jednim od najpoželjnijih neženja u Dalasu, a on je bio zaslepljen svetlom i jedino što je mislio tog trenutka je da se ne saplete i ne ljosne svom svojom dužinom i širinom na sred piste.

by voki

Delimično ga je oraspoložilo to što je posle njega izašao senator Bil sav okrugao, kao da se kotrlja na pisti. On je imao zadatak da prošeta u košulji neke nejasno žute nijanse i ličio je na džinovsku osu. Došlo mu je da prasne u smeh. Publika je gromoglasnim aplauzom pozdravila smelo i simpatično pojavljivanje senatora Bila. Martin je nakon toga, zajedno sa kreatorom, ostalim manekenima i poznatim ličnostima izašao na scenu da se svi poklone publici a onda je usledio aplauz. Požurio je da se pridruži odabranom društvu na koktelu kada se sve završilo. Pronašao je u gužvi svog prijatelja Neda i Keli. Nečemu su se slatko smejali dok su ispijali koktel u društvu nekoliko ljudi koje je i sam poznavao. "A evo zvezde večeri", teatralno ga je najavio prijatelj, a ostali su aplaudirali. Naklonio se. "Da ti se nije dopalo manekenstvo, Martine? Napuštaš biznis?" Zadirkivali su ga. "Ko zna, izgleda da sam se dobro pokazao", odgovorio je a onda se ukipio. Odnekud je čuo jako piskav glas, njemu dobro poznat. "Ko bi rekao, Martin Stoun na modnoj pisti, kao maneken." Prepoznao je. Pokušao je da bude uljudan. "Sofija, draga moja, kakvo prijatno iznenađenje", pokušao je da se osmehne. "Prijatno? Ako me sećanje služi, pod jako neprijatnim okolnostima smo se rastali Martine. Zato ne vidim razlog da moramo da glumimo ljubaznost", bila je podrugljiva. "Sofi, ne priliči nam, odraslim osobama, da se ponašamo kao uvređena deca", diplomatski je rekao a primećivao je kako se polako okupljaju radoznali oko njih da bi slušali kako se sukobljavaju i kakve argumente iznose. Naravno da su svi shvatili da će biti iznošenja prljavog veša. Sofija je bila pod dejstvom alkohola i jako voljna da se svađa. Bili su u vezi pre par godina dok je bila na vrhuncu svoje karijere uspešne

by voki

manekenke. Potom je nakon njihovog raskida, uletala kao bez glave u razne veze i avanture sa mnogim muškarcima da bi na kraju postala propala manekenka i ogorčena žena sa još uvek lepim licem i telom ali jako intrigantnim načinom života. Postala je predmet podsmeha i izbegavanja u određenim krugovima. "Šta je dušo, bojiš se da ne progovorim?" "Kontroliši se. Tvoje ponašanje je skandalozno", upozorio je, a Keli mu je šapnula da je bolje da odu sa koktela koji je i onako bio pri kraju. "Ti si skandal majstor! Misliš da si nedodirljiv, da si ispravan? Ma nemoj! Niko ne zna kakav si! Ja ću da te raskrinkam", skoro je vrištala ali je služba obezbeđenja na znak organizatora reagovala. Dvojica mladića Su je jednostavno zagradila od ostatka zvanica i prosto je odvukli iz prostorije dok je ona sipala bujicu uvredljivih reči. "Ovo je bilo gadno. Srećom da su je izbacili", Ned je odahnuo. Keli je dodala: "Pokušajmo da se ponašamo kao da se ništa nije dogodilo. Pažnja, dolazi senator Bil." "Šta radiš ovim ženama čoveče?" Senator je bio radoznao i potapšao ga po ramenu uz prijateljsko zadirkivanje. Martin je slegnuo ramenima glumeći nedužnost. "Verujte, nemam pojma". Svi su se nasmejali. "Voleo bih da sam ja u tvojim godinama mogao da kažem istu frazu i da imam istu reputaciju kad su žene u pitanju." "Ma, ne slušajte sve što vam govore o meni. Ima preterivanja." "Svakako. Pravi si djavo dečko, morao bi malo da povedeš računa. Znaš, umeju žene da budu strašno neprijatne kad su ljute. Osvetoljubiva žena, koja želi osvetu, to je najgora kazna za svakog muškarca", posavetovao ga je senator Bil. Ubrzo je otišao i već zaboravio nemili događaj. Ali ga je sledećeg jutra probudilo zvono telefona. "Jesi li budan?" Poznao je Nedov glas.

by voki

"Sada jesam. Šta je bilo? Gde gori?" "Videćeš ako pročitaš jedan od tračarskih časopisa, tačnije, onaj najgadniji. Neće ti se sviđati naslov", glas njegovog prijatelja je bio zabrinut. Uspravio se u krevetu momentalno. "O čemu se radi?" "O tebi." "O meni? Zašto? Kako?" "Sofija." Pokrio je rukom oči. Sve mu je bilo jasno. Nije ni morao da vidi tekst da bi shvatio da je Sofija, takva kakva jeste, verovatno naletela na nekog od novinara koji je pokupio njenu priču videvši da je pijana i vrlo voljna da priča o njihovoj vezi. Njegova strahovanja su se obistinila kada je dojurio do kancelarije sa primercima nekoliko sličnih časopisa i stao da čita naslove. Potom je zvao urednike tih novina, sučeljavao se sa njima, pretio, svađao se, dobijao odgovor da je Sofija sama tražila da se njene reči prenesu i da oni sa tim nemaju ništa jer su samo verno preneli svaku njenu reč. "Tužite tu ženu ako hoćete, mi smo samo napisali šta nam je ona rekla. Uostalom, sloboda štampe i podrazumeva da verno prenesemo reči našeg sagovornika. Ako hoćete, vrlo rado ćemo poslati našeg novinara da date demant", rekao je jedan od urednika i Martin je shvatio da je prepucavanje putem telefona sa urednicima novina čist promašaj i uzaludni pokušaj. Čak ga je i pomisao na davanje demanta dodatno nervirala i zbog toga je bio toliko besan da bi najradije nešto razbio od muke. - Megi, da li je konačno gospođica stigla? - pitao je uključivši interfon. - Jeste gospodine. - Pa šta čekate, kažite joj da dođe odmah! - grmeo je. - Razumem, gospodine Stoun, odmah ću je uputiti kod vas - dobio je odgovor. Nije ni pola minuta prošlo, a on je već postao više nego nestrpljiv. - Keli! - vikao je koliko god ga je glas služio.

by voki

Vrata između njihovih kancelarija su se otvorila i Keli je ušla u njegovu kancelariju sa veselim izrazom lica. - Ne preporučujem ti nikakve pošalice ovog jutra, mlada damo njegov glas je bio poput upozoravajućeg rezanja lava koji je besan i spreman za napad. Keli je samo raširila ruke kao da se brani. - Nisam ništa rekla. - I nemoj. - Zvao si me. - Pročitaj ovo smesta! - bacio je na sto novine i spustio noge sa stola. Ona je, sedajući preko puta njegovog stola, uzimala novine i započela da ih čita. Vrtela je glavom u neverici. Znači nije stvarno znala. Bila je iskreno iznenadjena. I bilo joj je neprijatno. - Gospodine Stoun, gospodin Ned - najavila je Megi. - Odlično, neka odmah udje naredio je i Ned je istog momenta ušao. - Zdravo ljudi. Mišiću... - Ned se blago obratio Keli i poljubio je u obraz. lako je znao da iza tog poljupca ne stoje nikakve namere njegovog prijatelja i da on iskreno voli kao prijatelj Keli, Martinu je odjednom zasmetalo to njihovo prisno pozdravljanje i njen osmeh kojim ga je darovala. Smetalo mu je što njih dvoje tako prisno komuniciraju, kao da imaju neki svoj poseban odnos i pakt u kome nema mesta za njega. Osetio je ljubomoru, kao dete koje gleda kako se dvoje dece igraju a njega ne pozivaju da im se pridruži. - Pa da, vi ste tako nonšalantni, a ja ne znam kome da prebijem noge zbog ovih objavljenih bljuvotina. - Šta sad, hoćeš i tebe da poljubim za dobar dan? - pitao je Ned dok je zauzimao mesto na spojenim kožnim foteljama pored Keli koja je i dalje čitala novine. - Samo probaj – narogušio se Martin, a onda se obratio Keli. Čitaj naglas da čujem kako zvuči to smeće. - Moram li da čitam? - pitala je.

by voki

- Ma, hajde dušo, ako njemu nije neprijatno, ne treba da bude ni tebi - rekao je mirno Ned, ustao do bara i nasuo piće za sve i ne pitajući ko šta želi da pije. - Ti ćuti i prazni moj bar po običaju. Daj i nama po piće. - Razumem, vaša visosti. - A ti gospođice Rasel počni da čitaš. - Kako želiš - rekla je Keli i počela da čita. - "Svi misle da je famozni, neodoljivi i savršeni gospodin Stoun sušta uzornost, da je veliki biznismen simpatičan čovek. To je samo privid. Kako bi ste mogli da okarakterišete čoveka koji je godinama menjao žene kao čarape, a sada ga viđate samo u društvu momaka kako posećuje barove. Bojim se da nije zastranio i počeo da posećuje strogo orijentisane barove koji imaju izbirljivu klijentelu, znate šta želim da kažem", rekla je slavna manekenka Sofija Kejsi. - Ludača! - huknuo je Martin. Keli je nastavila da čita. - Ima dovoljno godina, a nema nameru da se skrasi pored neke žene. Mislim da je on običan plašljivko koji ne može da zamisli brak! Pa on se plaši žena, sada sam shvatila! Jeste li ga videli kako se šepurio na pisti? Šta misli da je neodoljiv? On liči ha običnog drvoseču, a takav je i emotivno, prava cepanica! Ili je postao ženomrzac ili nešto drugo!? Ja sam izgleda srećna žena što sam ga šutnula na vreme", izjavila je na kraju Sofija Kejsi. Martinovo lice je menjalo boju, od sivkaste do zagasito crvene, kada mu je konačno sva krv navrla u glavu. - Prokleta gadura! - vikao je dok je uzimao čašu sa pićem iz Nedovih ruku i potom, u nastupu besa, prosto je piće sasuo u grlo. - Ta pokavarena, isfrustrirana ženturača! Tako mi svega, vtreba da joj zavrnem šiju kao piletu! Čuj, pile!? Kakvo pile, to je matora kokoška koja kokodače! - Koga čoveče? - upitao je Ned. - Šta ti pada na pamet, da se sukobljavaš sa neuračunljivom ženom!? Ti nisi normalan, još ti fali da se razvlačiš po sudovima sa bivšom devojkom koja je uz to alkoholičarka.

by voki

- Ne nju. Naravno da neću da se prepirem sa Sofijom. Ona je bila sredstvo. Ja sam cilj. Šta misliš ko je mogao ovo da iskoristi da mi se osveti? Ned i Keli su se pogledali. - Ne misliš valjda na Rejčel Dejvis? Ona nafrakana, užasno mršava i navalentna novinarka, koja je postala od skoro urednica onog časopisa? - zinuo je Ned. - Tako je. U to vreme kada me je jurila, radila je u nekom časopisu, takođe tračarskom. Zvaja me je po desetak puta na dan. Čoveče, zvala me je da se nađemo, da se viđamo! Nikada nisam sreo naporniju ženu od nje. Rekla mi je u jednom od poslednjih razgovora da će mi se osvetiti kad tad. - Pa, uspela je - rekao je Ned i seo pored Keli. - U stvari, medu nama nije bilo nikakvog sukoba. Neko vreme sam ljubazno trepeo njeno nabacivanje, nadajući se da će žena konačno shvatiti da nisam zainteresovan i ostaviti me na miru onda mi je dosadilo. Shvatio sam da je njena upornost bezgranična, i da ako želim da je se otarasim, moram otvoreno da joj stavim do znanja da između nas ne može da bude ničega. To sam najzad i uradio, suptilno i taktično, koliko god sam mogao, ali nisam ni slutio da ću time navući na sebe njenu mržnju. - Osvetoljubivost žene koja nije dobila šta je htela? - rekla je Keli zamišljeno. - Tako je, Mišiću. Naš Martin nije hteo da joj stavi prsten na ruku. A da je stavio, sada bi se šepurila kao gospođa Stoun i ne bi ove gadosti osvanule u novinama. Eto, zašto treba da se tesno i dobro sarađuje sa predstavnicima sredstava javnog informisanja. - Pokušaj samo da se setiš njenog lica. Fizionomija zmije, karakter lisice - procedio je Martin s gađenjem. - Šta sada? Hoćeš demant? - Jesi li ti pri sebi? Pa ona na to i računa. Odgovor, pa odgovor na odgovor, pa odgovor odgovoru na odgovor... Shvataš li da ona to želi?

by voki

Ned i Martin su bili drugovi još iz tinejdžerskih dana. Prvog dana na koledžu, seli su u istu klupu i od tada je njihovo prijateljstvo, iskreno i nepomućeno, trajalo bezmalo dvadeset pet godina. Poznavali su jedan drugoga u dušu, s tim što je Ned bio staložen, pribran i sa samokontrolom. Zato je često umeo da savladava recima impulsivnost svog prijatelja. Zajedno su i radili, s tim što je Ned bio ekspert za finansije i njegova pomoć je uvek bila dobrodošla Martinu, pogotovo kada je trebalo dobro promisliti oko nekih investicija. Ledeni pogled Martinovih sivih očiju je imao nešto zlokobno u sebi. - Ne bi trebalo da praviš gluposti, druže. Znaš i sam da kad god si u životu reagovao u afektu, bilo je pogrešno sa posledicama i posle si se žestoko kajao. Prema tome, šta god da misliš da uradiš, bolje je da to prespavaš, da odmeriš. - Šta misliš, da ću golim rukama da nasrnem na tu zvečarku? Nikada u svom životu nisam fizički ugrozio ni jednu ženu i ne nameravam da radim takve stvari, mada bi ovoj dobrodošlo da je neko udesi da duže vreme posećuje zubnog protetičara. Keli se nasmejala. - Šta se ti smeješ? Vi žene ste najveće zlo ovoga sveta za muškarce - obratio joj se grubo Martin, a ona je zajedno sa Nedom prasnula u smeh. - Lepo, ja besnim a oni se udružili protiv mene, smeju mi se. To se zovu prijatelji. Znam, šta ću... - rekao je Martin i njih dvoje su se uozbiljili i pogledali ga. - Tužiću je! Iz ovih stopa ću pozvati advokata da sastavi tužbu za uvredu časti. - Čekaj malo, zaboravljaš da reči nije izgovorila ona, već Sofija i to pod dejstvom alkohola. Svakog trenutka može da kaže da je samo zabeležila ono što je Sofija govorila - rekla je Keli. - Tačno. Opet me namagarčila. Ne mogu da petljam sud, čak i da dobijem taj proces, ima da se povlačim po sudu do besvesti. - Mora da postoji nešto čime možeš na elegantan način da demantuješ glasine a da ne koristiš demant, sud, pretnje i slično?

by voki

- Zašto sam vas pozvao, šta mislite? Da čitate sa mnom ovo smeće i pijete moj viski? Ne dragi moji, pozvao sam vas da mi pomognete da smislim fantastičan način da demantujem kroz konkretnu akciju ove gluposti koje mi je prikačila. - Znači da smislimo strategiju - zaključio je Ned. - Naravno, da smislimo. Moja reputacija je u pitanju. Šta misliš, kako naši poslovni partneri mogu da posmatraju mene i celu našu kompaniju nakon objavljenih gluposti? Mogu da mislim šta će tek moji roditelji da misle. Još me nisu zvali, ali kada me pozovu pitaće šta ću da uradim da opovrgnem laži koje su štampane protiv mene. Jedna osvetoljubiva žena je pustila u štampu, zahvaljujući drugoj osvetoljubivoj i pijanoj ženi, idiotsku aluziju o mojoj tobožnjoj sklonosti muškarcima. Ljudi su danas skloni da budu lakoverni, željni senzacije i običan čovek koji ovo pročita, pomisliće da je to napisano istina. Sem moje povređene sujete, mog ličnog dostojanstva, pogođen sam profesionalno, ovo može da bude vrlo ozbiljna nevolja ako me naši poslovni partneri okarakterišu kao nestalnog i nepouzdanog poslovnog čoveka koji je sklon skandalima. Jel' vas dvoje razumete da su danas mediji u stanju da najnotorniju izmišljotinu plasiraju kao potencijalnu istinu? I od muve začas bude slon! Nikada nisam bio u situaciji da javno demantujem u novinama nešto. - Možda ne treba demantovati u novinama. Postoji bolji način. Obojica su se okrenula i pogledala Keli koja je ispila svoje piće i odložila čašu smeškajući se. - Bolji? Keli? - Treba samo da nadjemo devojku našem gospodinu Stounu, koja će mesec dana paradirati sa njim svuda. Posle toga, nikome neće pasti na pamet da poveruje u ove gluposti. Čak, procenjujem, osvanuće natpis, možda sasvim slučajno će neko prišapnuti uredniku drugog tračarskog časopisa, da je nesrećna gospođica Rejčel htela da se osveti, a eto... nije uspela. - Keli, srce! Tako je! Kako se ja toga nisam setio? - uzviknuo je sa oduševljenjem Martin.

by voki

- Možda zato što nisi Keli - rekao je mirno Ned razmenivši osmeh sa njom. - Pa? Kakve to veze ima? Hoćeš da kažeš da je pametnija od mene? - nasmejao se Martin. - Pametna je definitivno. Koliko više ili manje od tebe, ne merimo trenutno. Ali je pametnica, tačno je. - Hvala Ned, ti si srce - nasmejala se Keli. - Imaš veliku sreću druže što ti je savetnik u borbi protiv dve zle žene, ispomoć jedan anđeo od devojke. - Hvala Keli - raspoloženo je graknuo Martin pogledavši je. Ona se samo nasmešila i klimnula glavom. Prijalo joj je kad god je dobila pohvalu od njega. - Dakle, da rezimiramo, da bi resili ovu stvar jedostavno i elegantno, moramo da nađemo adekvatnu devojku sa kojom ćeš početi da se pojavljuješ u javnosti. Po mogućstvu, ona mora da bude lepa i zgodna i vrlo inteligentna jer će novinari da je prate. Znači, mora da ima dovoljno argumentovane i inteligentne odgovore. Takvu žensku moraš da smuvaš. - Da smuvam žensku? - Naravno. Elegantan protivudarac. Šta je sad? Uvek si uspevao da smuvaš dobru žensku - pitao je Ned. - Trenutno mi nije do muvanja, kako ti kažeš. I nemojte da se smejete vas dvoje, zar niste pomislili da sam takav baksuz nevidjeni da mogu ponovo da nadjem neku koja će posle završetka igre da progovori i javno kaže zašto je bila sa mnom? Još ako je predstavim kao verenicu... - Martin nije završio svoju misao. - A da iznajmimo poslovnu pratnju? - bio je uporan Ned. - Poslovna pratnja? E, ovo je jadno! - počela je Keli da se smeje. Toliko se smejala da je morala da skine naočare da bi obrisala staklo koje je bilo vlažno od suza. Suze su joj krenule od smeha. Nije ni primetila kako su se dvojica muškaraca pogledala medjusobno. A onda je Martin ustao, došetao do nje, spustio se do njenih kolena i zagledao se u nju ispitivački. Trgnula se i uozbiljila naglo.

by voki

- Misliš li isto što i ja Nede, druže moj? - Podržavam te u potpunosti. Savršena ideja. Keli je gledala čas jednog, pa drugog a onda je shvativši šta smeraju, odskočila sa fotelje i viknula: - A ne, to nikako! Neću da pristanem! - Keli, Mišiću! - Keli, spasioče moj! Gledala ih je zgranuto dok su se njih dvojica smejali grohotom.

***

- Ne vredi da škrgućeš zubima. Uostalom, to loše deluje na izgled i zdravlje zuba. - Ućuti Ned, nisam raspoložena. Vas dvojica ste me totalno izbacili iz ravnoteže. I ne znam zašto sam pristala na ovu glupost! - Možda zato što smo tvoji prijatelji? - Ne umiljavaj se. I dalje sam ljuta. - Eh, ni ljutnja nije dobra. Stvara bore. Ned je startovao auto. Vozio je do najelitnijeg kozmetičkog salona. Keli je morala da bude sredjena do dvadeset časova. Martin je bio pozvan na jedan prijem, a kako je to bila savršena prilika da pokaže svoju novu devojku, i da sprovede u delo plan koji su njih troje skovali pre par dana, ostalo je da Ned odveze nju do salona i izabere sa stilistom odgovarajuću garderobu i nakit. Naravno, Ned se prihvatio i zadatka da, dok je budu uredjivali u kozmetičkom salonu, on donese sve ono što naruče i da je tako sredjenu odveze do mesta prijema gde će ih čekati Martin Stoun. - Vas dvojica ste najobičniji manipulatori! - Mišiću, kad si tako besna, baš si zastrašujuća. Ma hajde, biće baš zabavno, što se odmah ljutiš? Činimo našem prijatelju neviđenu uslugu.

by voki

Znala je koliko je Ned poštuje i voli. Uostalom, nadimak Mišić, koji joj je dao, je upravo iz milošte. Nakon prvog meseca rada u kompaniji, Martin je toliko bio zahtevan i grub da je par puta doveo do ruba suza. Ned je tada uskočio, prvo se on približio Keli, a potom su se njih troje prosto združili. Dvojica muškaraca su prihvatili tu sitnu devojku koja je bila krhka i nežna na prvi pogleda ali je bila izuzetno vredna i inteligentna, u poslu joj nije bilo premca. Kasnije kada su se bolje upoznali, shvatili su obojica da je Keli neverovatno duhovita i draga devojka i da je, bez obzira koliko je izgledala obično i skromno u strogim klasičnim poslovnim kostimima koje je nosila, pravi prijatelj i osoba na koju su mogli da se oslone svakog trenutka. Toliki stepen uzajamnog poverenja je postojao među njima da su čak u njenom prisutvu pričali o devojkama sa kojima se viđaju. Ona je znala da ih zadirkuje u časovima retkog predaha između poslovnih sastanaka. Ukratko, bili su nerazdvojna trojka. - Prestani da se mrštiš. Dobićeš stvarno bore. - Baš me briga. Volela bih da dobijem boginje - rekla je otrovno. - Nemoj molim te, ja ih nisam preležao a bilo bi neviđeno blesavo u ovim godinama da ih dobijem. - I hoćeš ako nastaviš da se viđaš sa svim onim devojkama koje su tek izašle iz srednje škole - ponovo je bila zajedljiva. Ned se smejao raspoloženo. - Srce, nisu toliko mlade ali da znaš da si u pravu. Mogao bih da napravim spisak sa dečjim bolestima i pre svakog sastanka da anketiram devojku šta je preležala a šta nije. To se zove prevencija. - To se zove nezrelost. Nadji odraslu, zrelu devojku svojih godina. - Uh, ala smo otrovni i zluradi. Jedva čekam da te ostavim da te remontuju. - Tebi treba remont malog mozga - rekla je Keli. Kada su se zaustavili ispred zgrade u kojoj je bio salon lepote, Ned se i dalje smejao. Čak i kada su izašli iz automobila, a ona je

by voki

skoro pala kada je skinula naočare da obriše stakla. Sočno je opsovala. - Keli, dušo, pa ti psuješ? - Pa šta? - Nemoj večeras. - Neću. Poneću ricinus i sipaću ga tebi i onom baksuzu u piće. Nakon toga su ušli u salon. Stilistkinja je gledala ne skrivajući svoje zgražavanje na račun odeće koju je nosila Keli, a potom je nešto tiho rekla Nedu koji je klimnuo glavom u znak odobravanja. Oboje su je odmeravali i došaptavali se dok je ona nepoverljivo stajala pored kozmetičarke koja je ljubazno objašnjavala koje sve tretmane namerava da sprovede na njoj. - Ovuda gospođice Rasel -povela je iza paravana kozmetičarka. Ned je doviknuo: - Srce, idem po tvoju garderobu pa se vidimo vrlo brzo. Nemoj nigde da ideš. - A ti idi do đavola! – promrljala je. Elegantna, lepo obučena žena, predstavljajući joj se kao vlasnica salona, ljubazno je objasnila Keli šta sve treba da se odradi od tretmana, lako nikada nije bila kod kozmetičara, znala je da tretmani o kojima je vlasnica pričala ne mogu svi da priušte jer koštaju pravo malo bogatstvo. Znajući da Martin i Ned ne žale novac da bi je doveli u stanje pristojnog izgleda, pomislila je da ne treba više da se nervira što su je naterali da pristane da glumi devojku Martinu u narednih, najmanje mesec dana, i da treba da se konačno opusti i uživa. U toku petočasovnog uređivanja koje je podrazumevalo i sređivanje frizure, Keli je morala da se zapita hoće li stvarno svi ti tretmani i sređivanja da pomognu da izgleda bolje. Ona lično je smatrala da je takva kakav jeste i da tu nema mogućnosti za neke radikalne izmene i popravke. Uostalom, crte lica i konstitucija tela se ne mogu ni sa jednim tretmanom izmeniti. Znala je da mora da izdrži, ma koliko joj sve to izgledalo kao da traje čitavu večnost.

by voki

Nakon frizure, koja je podrazumevala da se najpre skrate krajevi a potom se kosa skupi u interesantnu poluspuštenu pundju sa slobodnim krajevima, Keli je bila našminkana. Bila je prethodno i namasaži, a posle manikira, dok je još bila obučena u bade mantil, odnekud se pojavio Ned. Prvo je zastao, a potom glasno zviznuo. - Mišiću, pa to si ti? - Ne ulaguj se. - Keli, ne pada mi na pamet da se ulagujem. Dajte joj ogledalo. Odnekud su joj doneli ogledalo i stavili ga ispred nje. Prvo je bila zabezeknuta. Morala je da stavi naočare da bi se pogledala. Zaista je bila drugačija. Oči su joj bile izraženije, svaka crta lica naglašena, baš kako treba. - Skidaj te naočare. Doneo sam ti kontaktna sočiva. - Kako... pa... kako si znao koju dioptriju nosim? - Imamo sve u tvom kartonu, u kompaniji. - Mudrice - narugala mu se ali je stavila sočiva koje je doneo. Dugo ih nije koristila ali je znala kako da ih stavi i bila je brza i vesta. - Auh, kakva promena - otelo se Nedu. - Možeš li samo na trenutak da ne komentarišeš, mnogo sam nervozna? Ned je rukom zatvorio usta, a onda. je pružio jednoj od radnica salona pakete i mahnuvši rukom pokazao Keli da će biti u blizini. - Dodjite da se obučete gospođice Rasel. Sledite me - rekla je jedna od devojaka i ponela nekoliko paketa koje je doneo Ned, a za koje je Keli pretpostavlila da su komadi garderobe i cipele koje je on uz pomoć stilistkinje iz salona odabrao za nju. U prostoriji je bila sama. Otvarala je jedan po jedan paket i u neverici vrtela glavom. Sve fine i odabrane stvari. I sa jednom namenom, da od nje naprave fatalnu ženu. Obukla je donji veš koji je toliko bio nežan da ga je jedva osećala na sebi, što je istovremeno stvorilo osećaj da je neverovatno ženstvena. I svilene čarape su bile fine, jedva primetne. Na kraju je obukla tamnoplavu večernju haljinu, dužih rukava sa izrezima sa

by voki

strane. Padala je preko njenog tela ističući svaki prevoj na telu, svaku oblinu. Kako je Keli bila proporcionalno građena, i kako se više nije skrivala iza dva broja većih stvari, odjednom, u haljini, izgledala je gotovo nestvarno zgodno i ženstveno. Kao da je u pitanju bila neka druga osoba, a ne ona sama. Uz haljinu, išla je ista takva boja izuzetno gracioznih, elegantnih cipela sa visokom potpeticom i večernja torbica. Od nakita, jednostavna ogrlica sa parom naušnica i narukvica, sve od fino izrađenog zlata. Videla je već na prvi pogled da je sve na njoj što je obukla i obula čist unikat i vrlo skupoceno. Kada je izašla najzad, dočekale su je sve radnice u salonu koje su radile satima oko nje, ulepšavajući je. Ned je zinuo kada je video. Ni jednu reč nije progovorio. - Prelepi ste - rekla je vlasnica salona vrlo zadovoljno. - Hvala. Vi ste divni. I ljubazni. - Ne, ovo nije ljubaznost gospodjice Rasel. Vi ste zaista prelepi. - Hvala - promucala je Keli. Zbunile su je njene reči. Sve su je devojke gledale sa divljenjem i zadovoljstvom zbog očigledno, dobro odrađenog posla. Onda se pozdravila sa svima i još jednom zahvalila. Krenula je ruku pod ruku sa Nedom ka izlazu. Ned je zavrteo glavom. - Keli, ti ne sanjaš šta ćeš svojom pojavom večeras da izazoveš. - Kako to misliš? - pitala je, a on ju je poljubio u obraz i uzeo za ruku da bi je poveo ka automobilu. - Kasnimo. Jesi li gladna? - Nisam. Zamisli donele su mi moju omiljenu picu... Čekaj i toga si se setio? - Jesam, priznajem. Pa zar da te pustim da gladuješ a pristala si da učiniš jedno krajnje herojsko delo? -našalio se Ned namigujući joj. - Opraštam ti sve što si uradio i ono što ćeš da uradiš. - Baš sve? -Sve. - Blago meni - smejao se pomažući joj da se smesti u automobil.

by voki

Za to vreme Martin Stoun se dosadjivao na prijemu. Čekao je da se pojave Ned i Keli i usput pričao sa nekim od svojih poznanika. Dogovorili su se da se on i Keli ponašaju kao da su u vezi, slikaće se tu i tamo, onda će brbljati i smeškati se, malo će da je zagrli, poljubi par puta u obraz i potom će otići. Štampa će odraditi svoje. Osvanuće sutra slike i tekst koji će potpuno pokopati onaj prethodni. I tako nekoliko puta u toku meseca. A ako Keli pristane, mogu da produže još neko vreme dok se potpuno ne okrene situacija u njegovu korist. Odjednom, pojava nepoznate žene ga je potpuno okupirala. Na ulazu se pojavila elegantno obučena žena koja je gledala prema svečanoj sali. Nije mogao da skine pogled sa nje. Netremice je gledao u njenu savršenu figuru. Grudi su se ocrtavale ispod svilene tkanine, koja je meko padala niz njeno telo naglašavajući na pravi način svaku savršenu oblinu. Dekolte haljine je bio diskretan, otkrivao je dovoljno ali ne previše, toliko da je sam nagoveštaj bio dovoljan da zaključi kako su njene grudi pravo savršenstvo. Kosa je bila podignuta u neobičnu ali elegantnu frizuru, nešto nalik punđi ali je zato nakit bio pravi potez. Ništa prenaglašeno ali se videlo da je unikat, skupocen i kao pravljen upravo za nju. Nije mogao da odvoji pogled od nje. Pitao se ko bi mogla da bude ta nepoznata lepotica. U mislima je ređao imena i lica svih atraktivnih žena koje je poznavao i za koje je znao da je moguće da su prisutne na večerašnjem prijemu. Zeleo je da se približi i sam se predstavi nepoznatoj ženi ali se na vreme zaustavio. Morao je da bude posvećen drugoj ženskoj osobi, onoj koja je pristala da mu pomogne. Ugledao je Neda iza nepoznate žene. Pogledi su im se susreli. Ned je pokazivao glavom ka nepoznatoj ženi, a Martin je u nedoumici slegao ramenima. Ništa nije shvatio šta Ned želi da mu tim pokretom glave kaže. U tom trenutku, žena se okrenula. Zastao mu je dah. Keli! Keli ga je spazila. Nosio je elegantno večernje odelo i gledao je u njenom pravcu. Bolje rečeno, buljio je bez ijednog pokreta kao da je

by voki

skamenjen. Verovatno je bio nezadovoljan njenim izgledom. Zašto je gleda ovako? Šta sada ne valja? Grozničavo se pitala Keli. Ned ju je lako dotakao oko struka i poveo do mesta na kome je stajao Martin. Poslušno je krenula. - Keli?! Bože, to si stvarno ti. Mislim da nam treba piće - bilo je sve što je Martin rekao. - Doneću vam. Samo vi ovde stanite i ne mrdajte nigde - rekao je Ned i izgubio se u potrazi za pićem. - Keli, pobogu, kako izgledaš! -Martin je zurio u Keli i ona je pocrvenela. - Kako izgledam? Šta sada ne valja? - bila je nervozna pa je njen glas zadrhtao. - Ovaj Ned me nervira. Dođi, idemo do sednemo negde. Uhvatio je za nadlakticu i njoj se činilo da je to ravno udaru groma. Za trentak nije mogla da se pomeri. Onda je poslušno krenula sa njim. Kada je sela, a pre toga je on galantno izmakao stolicu da bi se udobno smestila, hrabro je podigla svoju glavu i pitala ga: - Dakle, šta nije u redu? Nije mogla da shvati zašto ćuti, a on je bio obuzet mislima kako je neverovatno da je ova lepotica pored njega njegova Keli, ona koju doživljava kao svoju prijateljicu, gotovo je poistovetivši u svemu sa Nedom. Primetio je da se tkanina haljine pripija uz njene savršene obline. I bila je neverovatno lepa. Videlo se da je našminkana ali ne previše, tek toliko da se naglasi sve ono što već na njoj jeste lepo. Pitao se kako ranije nije uspeo da primeti da je lepa, da je savršeno građena, da je neverovatno ženstvena i da je iznad svega privlačna. Lecnuo se. Pomisao da reaguje na nju kao na ženu koju bi rado odveo u krevet je u njegovoj glavi zvučala kao nešto nelogično. Ne možeš prijatelja da poželiš da odvedeš u krevet! To nije u redu! Nije etički! Ali ovo nije Keli koju on zna! Ovo nije njegova Keli!

by voki

- Seli ste? Pozvao sam barmena. Čekajte da se i ja smestim. I, šta kažeš, stari moj? Zar nije lepa naša Keli? - pitao je Ned sasvim nesvestan da ovo dvoje ćute. - Jeste - procedio je Martin ne skidajući pogled sa njenog lica. Keli je opet pocrvenela. - Gospodo, gospođice... - barmen je stajao pred njima. Njegov pogled se najviše zadržao na Keli. Martin je to primetio i to mu je zasmetalo. Već je hteo da pita mladića gde gleda i koji je njegov posao kada je Ned umesto njih odgovorio sprečivši ga da se obrati bramenu. Shvatio je da je Martin u takvom raspoloženju da bi mogao da bude neprijatan prema mladiću koji poslužuje i koji je eto, i sam primetio da je devojka koja sedi sa njima dvojicom lepa. Možda jedna od najlepših na večerašnjem prijemu, ako ne i najlepša. - Brendi. Tri. Što pre. Kako je izgovorio, mladić se izgubio i neverovatno brzo se vratio i doneo tri čaše. Njih troje su ćutali i gledali se međusobno. - Dobro, hoćemo li da nazdravimo za Kelinu čudesnu transformaciju i za naš sjajan plan? - pitao je Ned podižući čašu. Uz oklevanje, Martin i Keli su podigli svoje čaše i nazdravili su jedni drugima bez reči. - Mišiću, pa ti si u stvari jedna vrlo atraktivna devojka - rekao je Ned. - Dosta više sa tim glupim nadimkom! - odbrusio je Martin. - Nikad ti nije smetalo kako je zovem. Vidi, pa ni Keli se nije nikada bunila. Šta ti je čoveče, nervozan si kao morski pas!? Uostalom, ja je tako zovem zato što je volim. - Zaboravi na taj nadimak. Ned je na trenutak zinuo da nešto kaže ali je Martin podigao ruku i, sa dozom arogancije i nekoga ko ne trpi prigovore, kratko je rekao, gotovo naredio: - Ozbiljno mislim to što sam rekao. I neću više da se ponavljam. Kraj.Tačka. - Dobro. Onda od sada Keli, moram da te zovem srce, ili još bolje, dušice.

by voki

Keli se nasmešila, a Martin zagrmeo: - Jesi li ti lud? Keli je moja devojka, a ne tvoja. Mislim, šta će svi da pomisle ako je oslovljavaš tako mazno i trivijalno? Misliće da sam lud što dozvoljavam da se tako obraćaš mojoj devojci. - Auh, pa ti si ozbiljno shvatio da moraš da odglumiš zaljubljenog čoveka? Dobro. - Keli jesi li spremna? Mogli bismo polako da se umešamo u društvo - rekao je Martin i pružio joj ruku. Oklevala je ustajući da mu pruži svoju ruku. - Šta je sad? Neću da te ujedem, daj mi ruku naredio je i tu nije bilo mesta za oklevanje. Kada je stala do njega, a njegova ruka je držala njenu snažno ali ne i grubo, samo dovoljno jako da shvati da joj neće dozvoliti da se povuče, pogledao je. - Spremna? Klimnula je glavom, a Ned je iza njih išao i smejurio se. - Spremna? Ma jesi li ti spreman da je odbraniš od udvarača? Već su počeli da je gledaju. - Umukni Nede, a ti Keli, ne odvajaj se od mene. I zapamti, treba samo da se osmehuješ i da me nežno gledaš. - Naravno, gledaću te nežno sve vreme. - A u sebi će svašta da ti kaže - nastavio je. da se smejuri Ned koji je počeo da se silno zabavlja na račun nove situacije u kojoj su se našli Keli i Martin. Ubrzo, Martin je počeo da je upoznaje sa ostalim zvanicama. - Gde si do sada krio ovakav dragulj, Martine? - Tvoja devojka je očaravajuća, čoveče! - Martine, ima li ova devojka sestru? Bilo je još mnogo takvih upadica, pošalica na koje je Martin odgovarao sa dozom duhovitosti ali neodređeno dok se Keli ljupko smešila. - Kako ste upoznali Martina? - bilo je direktno pitanje jedne brinete koja je sevala očima. Keli je odmah shvatila da je ta devojka jedna od onih kojima je za rastanak upravo ona, Keli Rasel, slala cveće. I pisala srceparajuće

by voki

poruke. Doduše nije mogla da se seti ko je i kada je bila u vezi sa Martinom, ali ta pomisao umalo je nije naterala da prasne u smeh. Martin je to odmah primetio i stegao joj malo jače prste ruke. - Da se nisi usudila - zvučalo je kao pretnja ali je ona suviše dobro znala Martina da je odmah shvatila da je i on na rubu smeha zbog iste misli koju je imao kao i ona. - Na modnoj reviji, gde je Martin bio najlepši maneken - rekla je ljupko Keli uz osmeh, a Ned je jedva progutao smeh. - A, da, na onoj reviji. Kako to da vas tamo nisam videla, i ja sam bila prisutna? - bila je uporna brineta. Već je samo pitanje bilo interesantno i još nekoliko ljudi im se približilo u nameri da čuje ovaj razgovor. - Verovatno zato što ste bili okupirani gledanjem manekena kao i ja. Sigurno je to u pitanju - rekla je Keli, a prisutni su prasnuli u smeh. - Da, sigurno je to u pitanju -rekla je brineta ali nije odustajala. Da niste možda i vi manekenka? - Ja? Ne. - Pa čime se bavite Keli, jel' tako beše? Htela je da odgovori ali je Martin preduhitrio: - Alison, dušo, ja sam njena glavna preokupacija. Ponovo je zavladao smeh oko njih, a Alison, znatiželjna brineta, je iskrivila usta u ironičan osmeh. - Verujem da jesi. Pitala sam reda radi čime se bavi. Nisam znala da je vaša veza takva da moraš da odgovaraš umesto nje. Nastao je tajac. Martin je bio besan, Ned je mrmljao a Keli se osmehnula i na tečnom francuskom je rekla nešto, potom je nastavila na nemačkom da bi na kraju završila na japanskom jeziku. - Šta ovo treba da znači?! -Alison je bila ljutita. - Rekla sam vam da sam završila arhitekturu, poznajem informatiku -govorim tri jezika i da nameravam da Martina naučim konačno da igra neku od okretnih igara.

by voki

Ponovo se prolomio smeh oko njih,. Ned i Martin su se takođe osmehivali i izgledalo je da im je laknulo nakon njenog odgovora. - Martine, baš mi je drago da vas vidim! - starija, elegantno obučena dama je prišla Martinu koji se galantno naklonio i poljubio njenu ruku. Bila je to Kristina Laresol, organizatorka dobrotvorne večeri. - A, vaša pratilja je... - smešila se ljubazno ali radoznalo. - Dozvolite da vam predstavim... - Ketrin Rasel - Keli je pružila svoju ruku i malo se naklonila uz ljupki osmeh. Bila je toliko ženstvena, odmerena i nasuprot Alison, koja se udaljavala sa besnim izrazom lica, izgledala je neuporedivo ženstvenije i privlačnije. - Ketrin... Lepi ste, baš kao i vaše ime. Drago mi je što ste večeras došli. Ned, mangupe jedan, baš sam se pitala gde se skrivaš? nasmejala se i poljubila u obraz Neda, koji je nakon toga poljubio obe njene ruke sa dubokim poštovanjem i divljenjem. - Gospođo Laresol, Vi ste sve lepši i lepši. - A ti si laskavac, baš kao i tvoj otac. Kako je tvoja majka? Molim te, prenesi joj moje pozdrave i poziv da se ovih dana neizostavno vidimo. - Naravno. Ona sutra dolazi iz Pariza. - Sjajno. Pa, deco, uživajte večeras i dajte dobar prilog. A da, Martine, kada budem organizovala neku reviju, mogu li da te pozovem da budeš maneken? Praćen smehom prisutnih, Martin je skromno spustio ramena. - Naravno, za vas sve. Kristina se potom malo nagla da je samo Keli sa Martinom mogla da čuje ono što je rekla: - Ništa ne verujem onoj podmukloj ženi šta je napričala za tebe u novinama. I veruj mi, prijatno si me iznenadio, momče. Ova devojka je za tebe. Popravio ti se ukus, gledaj da ponovo ne zastraniš sa namigušama kakva je Sofija. To ti je moj savet. Ketrin, vi ste čarobni. Pazite na ovog momka. Ima zlatno srce.

by voki

Kada je Kristina, udaljivši se, nastavila da se sa ostalim zvanicama pozdravi, Keli je pogledala u Martina jedva se suzdržavši da ne prasne u smeh. - Ne. Ne pomišljaj slučajno da me ismejavaš, devojko. - Jesam li dobro čuo šta je rekla Kristina? - nadovezao se Ned, a Keli se smejala dok je Martin gledao oboje narogušeno. - Ti sigurno jesi, imaš naviku da se šunjaš i prisluškuješ. - Znači, Keli je, pardon Ketrin je, tvoj pojas za spašavanje? Čuješ li Keli, ti si ovog čoveka spasila upravo? - Jesam li? Pa što je nervozan? - Vas dvoje, ne podsmevajte mi se. - Dobro je ispalo. Do kraja večeri, svi će pričati da je tvoja nova tajanstvena devojka prvo, vrlo inteligentna za razliku od prethodnih koje su svu pamet imale u atributima napred ili nazad. A onda, počeće da se pitaju ko je ona, da li je iz neke grofovske porodice ili je njen otac vlasnik kompanije koja radi sa tvojom. - Ketrin? - pitao je Martin i okrenuo se ka Keli. - To je moje drugo ime. Dobila sam ga po baki. - Pa kako ja to nisam znao? - Zašto bi znao? Nije bitno. - Keli, ti si moja prijateljica, želim da znam sve što se tiče tebe. - Ja sam znao - rekao je Ned važno, na šta ga je Martin pogledao natmureno. - Da, ti sve znaš. Martin je potom razgovarao sa dvojicom muškaraca koji su im prišli, a Ned je svoju pažnju poklonio jednoj plavuši koja se slatko smejala njegovim pričama. Martin je sve vreme držao Keti za ruku. Dopustila je da je on vodi od jednog do drugog kruga ljudi, da je upoznaje. Njena urođena mera za dobru komunikaciju, osmeh koji nije silazio sa njenih usana i birane reči kojima se obraćala prilikom upoznavanja, činilo je u Martinu nešto neobjašnjivo i nesvakidašnje. Bio je ponosan na nju. Bio je toliko zadovoljan što je ona njegova večerašnja pratilja i

by voki

čak mu je bilo prijatno saznanje da je svi doživljavaju kao njegovu novu devojku. Jedan čovek je prišao Martinu. Bio je istih godina kao on i takođe je dobro izgledao. Govorio je o investiciji koja je vezana delom za Martinovu kompaniju. Keli je bila skoncentrisana na razgovor koji su vodili. - Mislim da je dovoljno da se obratimo banci za dodatni stimulativni kredit. - Krediti su vrlo nepovoljni u današnje vreme i ne bi bilo dobro oslanjati se samo na njih prilikom planiranja sredstava kojima će se pokrivati proces gradnje - Keli je mahinalno odgovorila, a kako su je obojica pogledali u čudu, pokrila je rukom usta, a potom se nasmejala zvonko. - Izvinite. Slušajući Martina često da govori o tome, gotovo da sam sve naučila napamet. - Martin je dobar učitelj - rekao je neznanac čije oči su posebno sijale dok je posmatrao Keli od glave do pete. Onda je uhvatio njenu ruku i prineo je usnama. - Drago mi je što sam vas upoznao, Ketrin. Njegove oči su bile tamne, pogled sjajan i nedvosmisleno je ukazivao na to da upravo flertuje sa njom, čak i u prisustvu Martina. Mogla je samo da se nasmeši, a potom odgleda kako se lagano udaljava od njih. Martin je naglo stisnuo njenu ruku. - Bolje da se držiš dalje od Volta Hovena. Nekom tako beskrupoloznom, bila bi više nego lak plen - rekao je nabusito, gotovo besno. - Šta je tebi? Zar si zaboravio da sam ovde samo iz jednog razloga, a taj razlog nikako ne podrazumeva da mogu da se družim i opuštam. Martine, ne stezi mi ruku toliko - zamolila je i on je naglo pustio ruku. Potom je uzeo blago, poljubio svaki njen prst i osmehnuo se. Nije mogla da odvoji pogled od njegovih očiju. I one su bile sjajne i čudne. - Izvini dušo. Toliko si lepa da ne smem da te pustim samu medju ove zveri. Ti si tako čista duša, dobra, divna devojka, a ovo je svet u

by voki

kome nema mnogo čistih i lepih stvari. Sve same laži i prevare. Kao da šetam sa jagnjetom medju vukovima. - Prestani Martine, nisam mala. Umem da se odbranim - rekla je ozbiljno ali je on ponovo uzeo za ruku i sada je blago držao u svojoj. - Izvini. Znam da si vesta u ophođenju sa ljudima, ali nisi svesna kakav utisak ostavljaš na sve oko sebe tako lepa i sveza. - Zar nam to nije bio cilj? Pokazao si me, nadam se da si zadovoljan da te nisam obrukala i sada samo želim da skinem ove grozne cipele i da se izgubim odavde. - Šta fali cipelama? - pitao je brižno. Pogledala ga je meko i slegla ramenima. - Ubijaju me visoke štikle. Nisam navikla, eto. - Martine, kao i uvek dokazuješ da imaš dobar ukus - rekao je stariji čovek koji je odmerio Keli, a potom je poljubio u ruku i namignuo joj. Martin je nešto promrmljao, a onda je započeo sa njim razgovor o poslu. Nije mogla a da ne primeti kako je taj čovek prosto guta očima. Iznenadila se kada je pitao da igraju zajedno, još više kada je Martin grubo prebacio ruku preko njenih ramena i rekao da ona igra samo sa njim. Čovek se potom uz smešak udaljio. - Šta ovo treba da znači? - bila je iznervirana i on je sklonio ruku sa njenog ramena. - I njega treba da se držiš podalje. Ista sorta kao onaj prvi. Samo žele da te odvuku u krevet. Morala je da se nasmeje. Ned je prišao. - Šta se dešava? - Martin me čuva od muškaraca koji žele da me odvedu u krevet. - Pametno. - Šta je vama dvojici večeras? Ponašate se kao da sam devojčica koju može neko da zavede, kao da ne znam ništa o životu - bila je iznervirana.

by voki

- I ne znaš mnogo, dušo. Ti si kao cvet koji treba da se rascveta rekao je nežno Martin, a Ned ga je pogledao kao u čudu. Pocrvenela je. - Moram do toaleta. - Dobro, odpratiću te - rekao je spremno Martin. - E, nećeš! Znaš da svi pričaju da si toliko ljubomoran i posesivan da devojka ne može da diše od tebe? - Ko to priča? - Svi sa kojim sam razgovarao večeras. Zato, Keli ja pratim do toaleta, jer ako ti kreneš, pomisliće da ćeš i unutra da uđeš sa njom iz predostrožnosti. - Odmah se vraćam dragi - rekla je mazno Keli i podigla se na vrh nožnih prstiju da dosegne do njegovog obraza koji je lako dodirnula svojim usnama. Onda se ljupko kao devojčica osmehnula i podlaktila Neda koji je poveo ka toaletu. - Šokiran je. Gleda nas kao da smo poludeli. Keli, sve si ih očarala. Martin ima muke kako da te drži dalje od Kazanova i Don Žuana. - Veruj mi, jedva čekam da se završi ova komedija. - Ja ne, baš uživam. Svi te gledaju kao sočnu voćkicu, žene su ljubomorne, a jadničak Martin misli da je odgovoran za tebe. I nervozan je preko svake mere. Mislim da mu je dosta svega. - I meni je - uzdahnula je Keli. Ušla je u toalet i stala pored lavaboa. Pogledala se u ogledalu. - Dođavola! - rekla je. - Delim vaše mišljenje - čula je jedan ledeni glas i u ogledalu je spazila par hladnih očiju plave, mršave žene koja je posmatrala kao grabljivica svoj plen. Negde je videla ovu ženu. Brzo je premetala sve likove u svojoj glavi ali nije mogla da se seti. Uspela je da se osmehne. Lagano je oprala ruke, Obrisala ih i okrenula se ka nepoznatoj ženi koja je pušila cigaretu naslonjena na zid i fiksirala Keli svojim hladnim pogledom. - Mrzim visoke potpetice. - Zašto ih onda nosite?

by voki

- Zato što su seksipilne i stoje uz ovu haljinu. - Ili zato što vašem momku izgledaju neodoljivo? - I to je svakako razlog. - Martin voli sve što počinje i završava se na reč "seks". Keli je odjednom shvatila ko stoji pred njom. Rejčel Dejvis. Licem u lice sa pravom zmijom otrovnicom. Iz te žene je prosto izvirala pakost i neko pritajeno zlo koje je svakog trenutka u nekom od svojih groznih oblika moglo da se pokaže. - Slažete se da je tako kada govorimo o Martinu? - Martin je zdrav, normalan i zgodan muškarac. Znate da takvi muškarci vole isto tako zdrave, normalne i zgodne stvari. Rejčel se nasmejala jednim krajem usne podrugljivo. - Vi niste poput Sofije. - Nisam. - Verovatno je žalite? - Ne. Zašto? Svako ima pravo da živi kako hoće i da govori šta misli. - Šta mislite o Sofiji? - Ništa. Ne poznajem vas. - Koliko ste dugo sa Martinom? Keli je morala da se nasmeje. - Znam ko ste. I znam šta vam je namera. Mogu sutra da potvrdim da ste me zaskočili u toaletu i za svaku reč koju objavite, a da je ja nisam izgovorila, tužiću vas. Ispred je Ned. On će svakako posvedočiti da ste me iznenadili. Zato, bilo bi dobro da se ne upuštamo u ovakve priče. Martin i ja smo u vezi. To je tačno. I to je naša lična stvar. Rejčel je gledala pronicljivo. - Odakle vas je samo iskopao da mi je da znam? - Sudbina je umešala svoje prste. Verujete li u sudbinu? Šteta što ne volite da pišete o romantičnim stvarima, jer naša priča je upravo takva. Martin, romantičan?! podsmevala se Rejčel, a onda je ugasila cigaretu vrhom svoje cipele i izvadila iz svoje torbice vizit kartu. Pružila je bez reči Keli koja je oklevajući ipak uzela. - Za svaki slučaj, ako se i vama desi da poželite da olakšate svoju dušu kao

by voki

Sofija. A, verujte mi, doći će i to vreme - nakon tih reči je izašla iz toaleta. Keli je odahnula, pogledala se još jednom u ogledalu i potom je i ona izašla. Ned je nedaleko stajao vrlo uznemiren. Bio je uzrujan zbog toga što je video da je Rejčel bila u toaletu sa Keli u isto vreme. Nadao se da je sve bio u redu. - Da li je veštica bila neprijatna prema tebi dušo? - Naprotiv, dala mi je vizit kartu da joj se javim kad raskinem sa Martinom. . - Ma šta kažeš? Šta si joj rekla? - Obavezno. Ako može Sofija, mogu i ja. - Šališ se? - pitao je oprezno Ned a Keli je prasnula u smeh. - Naravno da se šalim. Ali vredelo je, ne možeš da zamisliš kakav si izraz lica imao! - Keli, pravi si mali djavo! - nasmejao se Ned i poljubio je u obraz. Dok su se oboje slatko smejali, nisu ni bili svesni kako ih je Martin posmatrao, mrko i sa neodobravanjem. Zasmetalo mu je njihovo prisno ponašanje a nije ni sam bio svestan zašto.

*** - Ma, dobro Martine, nije smak sveta. - Kako nije? Jesi li pročitao šta je napisala ta... ta... ta rospija!? Slušaj: "Ljupka pratilja slavnog plejboja i biznismena Martina Stouna, izvesna Ketrin Rasel je nepoznata i pitanje, koje su postavljali prisutni na jučerašnjem prijemu, je bilo gde ju je pronašao i sa kojim ciljem se pojavila sa njim, ta nepoznata devojka? Bilo je raznih teorija ali, kao i uvek, zagonetni Martin Stoun je ostavio sve bez adekvatnog odgovora. Činilo se da nema mnogo šta da kaže o njenom poreklu ili o tome čime se bavi. Otvoreno se sumnjalo da je možda bila izabrana da bude pratilja gopodina Stouna. Naravno, samo Martin Stoun zna odgovore na ta pitanja koja se i dalje sama po sebi nameću. I naravno, on je taj koji

by voki

će odgovoriti ako uopšte ima odgovor. Veo tajanstvenosti inače svuda prati ovog kontraverznog biznismena." - Ne razumem zašto se nerviraš - ubacila se u razgovor Keli ,dok je Ned prelistavao tračarski časopis i pažljivo gledao fotografije. - Slike su sasvim solidne. Naravno, Keli je lepša od tebe, a ja sam na jednoj onako, privlačan. Vidi, Keli, ovde sam zgodan pokazivao joj je sliku. - Vas dvoje, dajte, presaberite se malo! Nije moguće da samo ja razumem šta je ta veštica htela da kaže u ovom tekstu!? - Hoće da te isprovocira da otkriješ Kelin identitet. Ništa novo rekao je Ned. - Još gore! Vi izgleda još uvek ne razumete! Keli, pozvaćeš urednika "Tribjuna" i zakazaćeš za sutra intervju. - U redu. Imaš li neki poseban razlog koji ću da navedem kao najavu o čemu će biti reči? - O tebi. Ned i Keli su se pogledali. - Šta me gledate? Ova ženturača je provukla kroz tekst jednu gadost, a to je da Keli možda dolazi iz redova poslovne pratnje. Ona je to provukla, nije rekla javno, ali se vidi da je ciljala na to! - Svi koji su videli Keli, mogu samo da potvrde da je lepa, pametna,obrazovana devojka. - A čime se bavi ta devojka? Gde radi i šta radi? - pitao je Martin streljajući oboje očima. Kako su ga oboje gledali bez reči, on je nastavio. - Keli, šta čekaš, zovi urednika. - Ne misliš valjda ozbiljno da dajem neke izjave, intervjue, i nešto tako slično? - raširila je ruke kao da se brani. - Moraćemo oboje da odgovorimo na neka pitanja. I, odgovorićemo. Važno je da niko nema nikakve prljave misli vezane za tvoj moral. Ja sam te uvalio u ovo, ja ću da te spašavam. - Zar vam se ne čini da ovo postaje sve ludje i smešnije? Ako ništa drugo, slike su vrhunske. Savršeno odrađeno. Martin je huknuo ljutite na te reči svog prijatelja koji je nastavio da gleda fotografije u časopisu sa neviđenom nonšalantnošću, a

by voki

Keli se uzdržavala da se ne nasmeje gledajući ih obojicu. Potom je uzela rokovnik i pronašla broj telefona urednika. Iskreno, nije joj se dopala ideja da daje izjave za novine. Ali, zajedno su u ovoj komediji, morali su da je odigraju do kraja. Nadala se samo da neće biti posledica ni za koga od njih nakon svega. Zakazani intervju izazavo je neverovatan stepen znatiželje i kod zaposlenih. Martin je insistirao da oboje budu prisutni za vreme razgovora, tako da je Keli morala da se elegantnije obuče i našminka. Svi u kompaniji su bili iznenađeni njenim izgledom i Martinovim insistiranjem da i ona učestvuje u razgovoru sa novinarima. Martin je ukratko ispričao kako je Keli nakon studija koje je završila sa najvećom ocenom dobila posao u kompaniji. Kako je njen posao od velikog značaja za sve i njega lično, a potom je došlo na red i pitanje vezano za njihovo zajedničko pojavljivanje. - Gospođica Rasel i ja smo veliki prijatelji i iz toga se izrodila simpatija. Tako da, sem posla, nas povezuju simpatije, interesovanje za iste stvari. Izlazimo već neko vreme - ništa više od toga Martin nije rekao. Keli je nastavila razgovor u smeru promovisanja novih poslovnih aktivnosti kompanije. Nakon objavljivanja teksta Keli je imala utisak da je na savim drugačiji način gledaju mnoge osobe u kompaniji. Nije mogla da veruje da je žene posmatraju sa ljubomorom, da je odmeravaju, pogotovo što je nakon svega morala po nešto da izmeni u svom načinu oblačenja. -Tipična priča o ružnom pačetu. Ili ona bajka o Pepeljugi. Došla je ko zna odakle, zavela vlasnika kompanije i sada misli da je glavna. Naravno, ne zna sirotica da je sve to prolazno. Kada bude upoznao neku atraktivniju, a stalno menja žene kao salvete na stolu, ona će postati prošlost - čula je jednoga dana u hodniku razgovor između dve žene koje su radile u obračunskoj službi. - I ja je žalim ali neka je, neka sanja.

by voki

Keli je gledala da je ne vidi ni jedna od njih i provukla se neopaženo do svoje kancelarije. Megi je gledala čudno. - Recite Megi, nemojte samo da me gledate, recite ako imate nešto - bila je direktna. - Ogovaraju vas u firmi. - Znam. - A ja znam da vi niste u vezi sa gospodinom Stounom. - Kako znate? - Vi ste prijatelji, iz nekog razloga vi glumite da ste u vezi ali niste. - Možete li da svoje mišljenje nikome ne govorite? - Mogu, gospođice Rasel. Samo sam htela da znate da znam i da vas podržavam jer znam da ste vi gospodinu Stounu veliki prijatelj, baš kao i gospodin Ned. Klimnula je glavom i ušla u kancelariju sa hrpom papira koju je trebalo da pregleda. Ned je iznenada ušao takođe sa papirima. - Mišiću, ovi obračuni se ne slažu. Molim te da zajedno pogledamo ako imaš vremena. - Naravno. Oboje su seli za isti sto, prostrli sve papire koje su potom pažljivo analizirali. Keli je naručila kafu koju su, ne prekidajući rad, pili. Nakon nekog vremena našli su grešku koja je odmah ispravljena. - Nisam te pitao kako je Malkom. - On je nevaljao. - Kao i svi muškarci kojima je sve dozvoljeno. - Volim ga. To je moj problem. - On to zna i zato koristi sve što može. - Nije sebičan, to je samo deo njegove prirode. - Muškarac koji nije sebičan? Pričaj mi o tome. - U stvari, divan je. - Pa, voli ga. Ko ti brani? Ali pazi da ti ne slomi srce. Dok su se smejali i pričali, nisu ni bili svesni da su vrata Martinove kancelarije malo odškrinuta, i da se on, pitajući se ko je taj famozni Malkom u Kelinom životu, silno iznenadio. Više od

by voki

svega je bio razočaran. Nije znao da neko postoji u njenom životu. On je mislio da je mala, do juče neugledna Keli, sama. Čak se založio na sve strane da njena čast ne bude dovedena u pitanje, a ona ima tamo nekog Malkoma koga obožava. I uz to, Ned, njegov najbolji prijatelj, zna da on postoji a to mu nije rekao! U toku istog dana, morao je da mu to prigovori. - Opet si mračan, kao lik iz gotskog romana. - Ned, koliko godina se znamo? - Dvadesetpet, ako ne i više. - Za sve to vreme, jesam li te ikada izneverio? Povredio, uvredio, slagao, jesam li? Ned je bio zbunjen. - Nisi. - A da li sam ti namerno prećutao neke stvari? - Nikad, koliko znam. - Zašto mi nisi rekao da je Keli zauzeta? - Ko zauzet? - Ne pravi se blesav, lepo te pitam - Martinov glas je bio opasno tih i preteći. - Keli je zauzeta? Šta je tebi, haluciniraš, uzimaš neke tablete? - Ne vređaj moju inteligenciju! - Hoćeš da se svađaš? - Hoću istinu! - Istina je da Keli nema nikoga. - Lažeš! - Kome ti kažeš da laže!? Vredđaš me! - Ti mene vređaš! Sve sam uradio da tu devojku niko ne posmatra kao devojku sa posrnulim moralom, da je poštuju, da joj se dive, da je smatraju sveticom, a ti mi nisi rekao da ima momka! - Ona nema momka, čoveče! - Ljut sam, upozoravam te! - I ja sam ljut! Nazvao si me lažovom! - Prevario si me! I ona glumi sveticu! Šta vas dvoje mislite, da sam budala!? Zaverili ste se protiv mene?!

by voki

- Daj, osvesti se čoveče, kakav momak! - Znam, sve znam! Malkom! - viknuo je i pogledao u Neda koji je bio šokiran. Posle trenutnog šoka, Ned je istog trenutka počeo da se smeje kao lud, da bi na kraju ustao i krenuo ka vratima u nameri da izađe iz Martinove kancelarije. - Vraćaj se ovamo, prevarantu! Koliko je dugo sa tim Malkomom, odgovori!? - Skoro deset godina - odgovorio je kada je prestao da se smeje. Namerno je gledao drsko u oči Martina koji je prebledeo. - Šta!? Ona je sa njim od njene... čekaj, od njene šesnaeste godine!?- Martinov glas je bio za oktavu viši. Ned je nezadrživo prasnuo u smeh, dok je Martin sedeo šokiran bez reči. Najzad, kada je otvorio vrata, taman kada je hteo da izađe, Ned se predomislio, zastao je i rekao kratko: - Malkom je jedan mangup. Simpatičan. Ali plemenitog roda. Ruska plava mačka. - Šta!? - odskočio je sa fotelje kao oparen Martin. - Tačno tako, stari moj. Ljubomoran si na mačka. Nakon toga je nastavio da se smeje izlazeći iz Martinove kancelarije dok ga je Megi gledala zapanjeno, a iz Martinove kancelarije se čula jedna vrlo nepristojna reč koja je naterala Megi da pocrveni do korena kose. - Megi, devojče, što je ovaj život lep! - rekao je Ned namignuvši joj pri tom u odlasku ka svojoj kancelariji. Megi je gledala u čudu za njim. Martin je i dalje sipao pogrdne reči, a Megi se pitala u sebi kada će ova dvojica muškaraca konačno da se uozbilje i odrastu.

***

by voki

- Iznenadio si me - bila je iskrena Keli. - Hteo sam da ti se izvinim, danas sam bio nesnosan prema tebi i Nedu. I želeo sam da vidim gde živiš - blago je rekao Martin. - Ned zna gde živim. - Znam da Ned zna. Izgleda da je on tebi bolji prijatelj od mene, to me vredja malo. Ja hoću ravnopravnost u tome - našalio se. - Znaš šta, pošto si moj gost, ostani na večeri. Nešto ću da spremim, idem samo na čas tu, iza ugla da kupim par sitnica. - Da znaš da sam stvarno gladan. Neću da odbijem poziv za večeru. Samo, ne moraš da se mučiš, mogu nešto da nam naručim. Pogledala ga je sažaljivo dok je oblačila mantil i krenula ka izlaznim vratima stana. - Večeru nameravam da spremim. Ostani sa Malkomom i nemoj da mu pričaš bezobrazne muške priče. Neću da ga iskvariš. Morao je da se osmehne. Imala je neverovatan smisao za humor. Jedva je dočekao da Keli izađe iz stana. Kroz prozor male kuhinje, odgledao je kako se lakim koracima zaputila ka obližnjem supermarketu. Izgledala je kao devojčica u svetlim, krajnje izbledelim farmericama koje su nedvosmilseno ocrtavale njene duge, kao izvajane, noge. Par mladića se okrenulo za njom a da ona toga nije bila ni najmanje svesna, kao što uostalom nije bila svesna ni toga kako utiče na njega. U sebi je sipao bujicu reči kojima je sebe grdio i proklinjao što toliko vremena razmišlja o njoj i to na nimalo prijateljski način. Poželeo je da zaviri u njenu sobu. Malkolm ga je pratio u stopu, i kada je otvorio vrata sobe, on je lako skliznuo unutra i odmah skočio na njen krevet, lako je bio sam u stanu, skoro bešumno je otvorio vrata, lakim, skoro nečujnim pritiskom. Kako se obreo u unutrašnjost njene sobe, osećao se kao slavni Džejms Bond u jednoj od svojih akcija. Pomisao da je krišom ušao u njen jako intiman svet, činilo mu se kao neponovljiva avantura zbog koje mu je adrenalin skočio. Prigušeno se nasmejao svom ponašanju. Želeo je da zna još više o njoj. Možda pronadje nešto što će ga ohladiti i udaljiti od nje. Jer ovo što oseća prema njoj je gadna

by voki

opsesivnost koja preti da mu naruši uobičajeni ritam života. Ona je bila kao i sve druge žene. Zašto bi o njoj mislio kao nekoj koja je posebna, koja je sasvim drugačija i zašto bi je zbog toga gledao drugačije nego što inače gleda sav ženski rod? Uvek je mislio da nije spreman za zaljubljivanje. U njenoj sobi, sve je bilo na svom mestu, sve je bilo uredno i čisto. Očigledno da nije bila osoba koja je razbacivala svoje stvari gde stigne, tačno se znalo gde šta stoji, bila je sistematična kao i na poslu. Jedino je njena fina, ženstvena spavaćica, od tananog i nežnog materijala koji je osetio pod prstima, bila lagano prebačena preko kreveta i to je odavalo njeno prisustvo i pružalo delić njene intime. Osećao je blagi miris njenog parfema. Jedan brz pogled iza plakarskih vrata, otkrio mu je gomilu sportske odeće, par dugih širokih haljina i bar tuce sivih i teget kostima poslovnog i strogog kroja, koji su bili jednolični a često ih je viđao na njoj. Nije polagala mnogo pažnje na ženstvenu, provokativnu odeću. Tek kada je pristala na njihovu zajedničku igru, video je elegantne modele koje je nosila sa posebnim stilom kao da je rođena u njima i kao da nikada nije ništa drugo ni oblačila. Nastavio je svoju potragu, otvarajući svaku fioku i gledajući što je brže mogao njihovu sadržinu. Skromna količina kozmetike i to uglavnom ona koja nije spadala u dekorativnu već je bila namenjena za negu. Bilo je tu nekoliko džepnih knjiga i literature lake psihologije, potom knjige pisaca za koje nikada nije ni čuo. - Šta radiš tu? Jesi li pri sebi? - upitao je šapatom i prišao Malkomu koji se izvrnuo na Kelinom krevetu kao kralj koji pokazuje svoje kraljevstvo. Uspeo je da ga, iako se migoljio, dohvati jednom rukom, a drugom je brzo za sobom zatvorio vrata Keline sobe. Iza sobe je zastao kao ukopan. Pustio je Malkoma da nezadovoljno frkne i ode u kuhinju. Bio je poražen svojim ponašanjem. Njegova glad i žudnja za njom, bile su tako očigledne. Ali samo za njega. Za svet je

by voki

još uvek uspevao da održi privid da je Keli njegova prijateljica na koju pazi poput sestre! Spustio je ruke niz telo i rezignirano uzdahnuo. Znači, ovako izgleda kada se gube svi konci iz ruku, pomislio je, žaleći što Ned nije negde u blizini da mu se izjada. Znao je da bi ga Ned najpre ismejao, sa punim pravom, ali da bi mu nešto rekao od čega bi mu bilo lakše. Čuo je kada je Keli ušla u stan noseći kesu punu namernica. - Došla sam. Nadam se da te Malkom nije maltretirao? - Pričali smo. Razmenjivali sočne muške priče. Morala je da se nasmeje. - Jesi li nešto novo naučio od Malkoma? - Jesam, posavetovao me je kako da se udvaram na novi način. - Onda, verovatno ćeš maukati pored činije sa hranom. Morao je da se nasmeje. - Ako uspem da pogodim intonaciju kakvu ima on. Smejali su se dok je ona poslovala po kuhinji spremajući večeru. Bilo mu je prijatno. Pomisao da za par dana putuje u London mu je dala ideju da može da pozove i Keli da mu se pridruži. Prvo, ona mu je uvek bila od pomoći, čak i samo da je tu kada mu je potrebna podrška i da se izjada, i druga dobra strana je to što će mu biti na oku. Sada je bila na meti novinara, i bila je primećena u društvu muškaraca koji su poslovali sa njegovom kompanijom, a već su bacili oko na nju. Tu čak ni Ned ne bi mogao, tako mu se činilo, da je adekvatno zaštiti. Postala bi plen, isuviše lak plen raznoraznim zavodnicima koji su bili oduševljenji njenom pojavom. Martin to svakako nije želeo da joj se dogodi, da je neko zavede i povredi. Zato je resio: zaštitiće je. Ona ide sa njim u London.

***

by voki

Martin i Keli su delili apartman. Naravno, imali su odvojene spavaće sobe, ali opet joj je bio previše blizu. Pomisao, da je bilo pametnije da je odbila da krene sa njim na ovaj put, je ljutila Keli. Uradila je nešto što nije smela. Neko je pokucao na vrata njene sobe. Otvorila je. - Poručio sam nam večeru - pokazao je na trpezarijski sto na kome je bila servirana primamljiva večera. Martin je na sebi imao farmerice i džemper. Izgledao je i u tom sportskom izdanju, više nego dobro. Keli se odlično snalazila sa muškarcima kada je posao u pitanju. Mogla je da diskutuje o svemu, o kapitalu, investicijama, projektima, politici, muzici, knjigama... Ali večeras, nakon svega što se dogodilo u poslednje vreme, sve je bilo drugačije. - Nisam gladna. Kasno je. - Neću da te slušam. Moraš da jedeš! - bio je grub kada se ljutio. Njeno odbijanje da zajedno večeraju već ga je izvelo iz takta. - U redu, Martine, hajde da jedemo onda. Seli su za raskošno postavljen sto. Neko vreme su jeli ćutke. - Pričaj mi o svojoj porodici - iznenadio je zahtevom. -Zašto? - Prijatelji smo. Ti znaš sve o meni. Šta ja znam o tebi, sem da je Malkom jedan obesnik ali na četiri noge? Morala je da se nasmeje. - Šta želiš da znaš? - Zašto mi nisi nikada rekla da su tvoji roditelji stradali u saobraćajnoj nesreći i da te je čuvala tetka sve vreme? I da je pre dve godine umrla i to baš onda kada si počela da radiš u kompaniji? Zašto mi nikada ne kažeš da usporim kada te vozim zato što se plašiš panično brze vožnje kolima? I zašto si sve ovo poverila Nedu, a ne meni? - Onda, znaš sve o meni. Ispričati Nedu je isto što i tebi. - Nije. Ned mi je tek nedavno rekao sve ove stvari o tebi. - Zašto mu zameraš? Prvo, tebe nisu interesovale stvari koje se tiču mene lično. Drugo, nas dvoje imamo poprilično posla preko celog dana da nismo ni imali vremena za privatne razgovore.

by voki

- Sa Nedom si imala vremena da razgovaraš. Zašto mi nikada nisi nešto tako poverila, zašto nikada ne zatražiš od mene da te saslušam kada imaš neki problem? Zašto od N Neda tražiš neke usluge, a ne od mene? - U redu, da li ti možeš da popraviš instalacije u mom stanu? I kada izbije osigurač, da ga zameniš? - Znaš da ne umem, ali znam koga bih doveo da ti popravi. Morala je da se nasmeje. - Šta je smešno? U svemu sam dobar kao i Ned, i još bolji - glumio je uvredjenog čoveka. - Dobro, pitaj me nešto što sigurno Nedu nisam rekla. - Ovo je vrlo nizak udarac. Kako da znam da te nije pitao isto što nameravam da te pitam i ja? - Dobro, dobro. Onda, pitaj me šta god hoćeš, odgovoriću ti iskreno. - Da li si imala na fakultetu momka? - Jesam. - Zašto više nisi sa njim? - Uvredio me je. - Kako? - Kladio se sa drugovima da može da me zavede i odvede u krevet. Kako sam imala sreću da saznam kakav je gad, ostavila sam ga momentalno a bila sam zaljubljena. Stvarno sam želela da budem sa njim. Onda sam shvatila da je za većinu muškaraca žena ulov. Osvajanje trofeja, sportsko takmičenje. - Nije tačno. - Zaboravljaš da sam bila prinuđena da se dopisujem sa tvojim ljubavnicama u tvoje ime. Da li se sećaš šta sam im pisala? Pogledao je kao krivac. - Ne sećam se, iskreno ne sećam se ni jedne jedine poruke. - Zato što si jurio sledeći trofej. - Nisu sve žene za mene trofeji. Ja pravu vezu ne doživljavam kao sport. - Kada si imao poslednji put pravu vezu?

by voki

- Stidim se. Ne sećam se. Jeli su u tišini. - Znaš šta? Sutra uzimamo slobodan dan - rekao je pobedosnosno. - Sigurno si dobro? Od kada koristiš slobodne dane? - bila je iskreno iznenadjena njegovim predlogom. - Ozbiljno Keli, umoran sam baš kao i ti. Prija mi tvoje društvo i zašto ne bismo sutra razgledali London i imali malo vremena da predahnemo. Kada smo poslednji put imali odmor? Sećaš li se? - Odmor zvuči dobro. Šta ćemo sa sastankom u kompaniji gde smo zakazali? - Jednom mogu da otkažem sastanak iz opravdanih razloga. - Koji opravdani razlog ćeš navest? Baš me interesuje - naslonila se laktovima na sto i gledala ga zadirkujući. - Reći ću da imam prijatelja koji nikada nije video London. I da imam obavezu da mu pokažem grad. - Muškarac? - Ako kažem da si žena, pomisliće da i mi ljubavnica. - Neka hvala, sama sebi ne mogu da šaljem cveće a još manje da ispisujem sentimentalne ali ne i obećavajuće poruke. - Zaboravio sam da me znaš isuviše dobro. Smejali su se kao deca koja su našla novu i zanimljiviju zabavu. Narednog dana, Martin je ispunio svoje obećanje. Upkos hladnom vremenu, obilazili su najinteresantnija mesta u Londonu. Ono što je Keli najviše oduševilo je bila poseta Britanskom muzeju, sveobuhvatnoj riznici ljudske istorije i kulture, lako je bilo suviše malo vremena za obilazak i teško da je videla i delić od kolekcije koja je sačinjavala više od sedam miliona primeraka, Keli je bila oduševljenja samom činjenicom da je imala priliku da senadje u tako impozantnom zdanju. Bili su i u muzeju voštanih figura, slikali se pored palate Vestminster, a nezaobilazno je bilo videti i Big Ben. Na kraju, završili su na Trafalgar Skveru, trgu u centru Londona.

by voki

Oboje su bili opušteni, čak su isključili telefone nakon nekoliko poziva koji su Martinu oduzeli vreme a uz to ga naveli da se oseća nervoznim i napetim. Keli ga je zadirkivala kako izbegava radne obaveze, a on je nju pecnuo kako se mnogo opustila i da to može da joj pređe u naviku. Sve u svemu, oboje su uživali. Čak su jeli na ulici neke sendviče i smejali se jedno drugome kako liče na decu koja su pobegla iz škole. - Martine, provela sam prelep dan. Hvala ti - zadovoljno je rekla Keli na kraju obilazaka, zavalivši se u sedište velike limuzine koju je Martin iznajmio tog dana. - Hvala tebi. Ne sećam se da sam skoro sebi dao slobodu da ništa ne radim. Lepo je kada imaš slobodan dan - rekao je Martin i dok ju je posmatrao, srce joj je kucalo sve brže. - Cenim tvoj rad i mislim da zaslužuješ nagradu. - Obilazak Londona, uzduž i popreko je moja nagrada. - Imam još jedno iznenađenje. -Još jedno? Razmazićeš me nasmejala se pitajući se šta je dalje nameravao. -Večeras je u našoj ambasadi prijem za doček Nove godine. Pozvan sam da prisustvujem. Ne zovem te kao svog saradnika i zaposlenog, već kao prijateljicu sa, kojom želim da provedem poslednje veče odlazeće godine. Hoćeš li mi učiniti tu čast i zadovoljstvo da budeš moja pratilja? - Naređenje ili molba? - zadirkivala ga je. - Molba, naravno. Ali, pre toga, moramo još nešto da uradimo. Automobil se zaustavio ispred šoping zone. - Šta ćemo ovde? - pitala je. - Garderoba dušo, zaboravila si? - Zar opet? Ušli su u luksuzni butik. Kako su prišli pultu, dočekala ih je vlasnica. Keli je shvatila da se on unapred dogovorio oko njihovog dolaska i kupovine sa ljubaznom ženom, koja je bila više nego uslužna. - Gospođice Rasel, odabrala sam nekoliko haljina za vas. Možete da ih probate.

by voki

- Martine... - Molim te. Tebi treba haljina, meni je drago da te vidim doteranu, u punom sjaju. Zašto se buniš? - Zato što me podseća sve ovo na našu igru, znaš već koju. - Ali, mi se više ne igramo. Sada se opusti, probaj haljine i smatraj to mojim načinom da se iskupim. Molim vas, mogli biste da pomognete Keli da odabere haljinu, zar ne? - obratio se vlasnici butika koja je odmah predusretljivo klimnula glavom i zamolila Keli da je sledi do susedne porostorije. U zasebnoj prostoriji, Keli je probala sve modele haljina koje su bile spremljene za nju. Na insistiranje i pod budnim i iskusnim okom vlasnice butika, Keli se najzad odlučila za pravu damsku, koktel crnu haljinu, sa tankim bretelama. Kao dodatak išla je ešarpa od crnog tila, koja se blago spuštala preko nagih ramena isovremno i pokrivajući i namerno ističući njihov oblik, koji se nazirao ispod providnog materijala. Dok je pokušavala da skine haljinu, iznenada se zaglavio rajsfešlus. Provirila je iz kabine ali nikoga nije bilo u blizini. Ponovo se vratila u kabinu nastavljajući da se muči. Mrmljala je nezadovoljno i nervozno. - Keli? - Ovde sam. - Zašto si se toliko zadržala? - Već sam se odlučila. Samo imam problem. Ne mogu da skinem haljinu, zaglavio se prokleti rajsfešlus! - Treba ti pomoć? Mogu li? - Nema ko drugi, dobro, hajde upadaj ovamo - pokušala je da deluje nonšalantno ali je bila dodatno nervozna zbog pomisli da će se naći sa Martinom u tesnom prostoru gde je jedva moguće izbeći kontakt telom. - Tvoj vitez je tu da ti pomogne - rekao je dok se pojavljivao iza zavese. Zastao je i zviznuo. - Savršeno izgledaš. Daj, okreni se da sredimo taj problem.

by voki

Poslušno se okrenula. Pogledi su im se sreli u ogledalu. Dodir njegove ruke na njenom ramenu je doživela kao blaži udar struje. Zastali su oboje. Polako je povukao rajsfešlus na dole. Pod njegovim prstima, mehanizam se, kao od šale, otvorio i haljina je bila rastvorena do struka. Mogao je da vidi da ispod nije imala ništa. Ponovo su im se sreli pogledi u ogledalu. Martin kao da je želeo nešto da joj kaže, a onda je provirila vlasnica butika izvinjavajući se. - Oprostite, strašna je gužva uvek u ovo doba godine. Svi nekako u poslednjem trenutku krenu da kupuju toalatu za novogodišnju noć. Martin je klimnuo glavom i izašao, a vlasnica je kritički odmerila Keli i zadovoljno klimnula glavom. - Zaista vam stoji kao saliveno. Pomogla je Keli da skine haljinu, a zatim ju je odnela da upakuje. Keli se obukla i izašla. Martin je stajao zamišljenog pogleda sa rukama u džepovima, što je uvek radio kada je bio nervozan. - Koja je cena haljine? - pitala je Keli uzimajući svoju torbu u nameri da izvadi novčanik ali je Martin u dva koraka došao do nje. - Molim te, nemoj. Ja preuzimam. - Ali... - Keli, imam li pravo kao tvoj prijatelj da ti nešto poklonim? molećivo je pogledao. - Imaš ako mi dozvoliš da i ja tebi nešto kupim. - Dobro, nemam odgovarajuću kravatu. - Uzeću ti jednu sa Miki Mausom. - Zlobnice. Oboje su prasnuli u smeh, a onda je uzeo paket sa njenom haljinom i zagrlivši je izašli su iz butika smejući se i zadirkivajući jedno drugo kao deca. Kasnije, te večeri, Martin i Keli su ruku pod ruku, ušli u svečanu salu ambasade. Sala je izgledala raskošno. Bilo je u izobilju svega i svačega. Medju zvanica je bilo dosta ljudi koje je Martin poznavao, zato su zastajali svaki čas da bi se pozdravljali i pri tom je Martin

by voki

upoznavao Keli sa svima govoreći za nju da je njegova desna ruka, saradnica I prijateljica. - Osećam se kao princeza u ovom raskošnom okrušenju. - Ti i jesi princeza - rekao je blago joj se osmehnuvši. - Princezo, mogu li da vas zamolim za jedan ples? -naklonio se. - Sa zadovoljstvom, vaše visočanstvo. Keli je pokušala da se koncentriše na korake ali zbog njegove blizine to je bilo nemoguće. Pribojavala se da će je odati srce za koje je mislila da preglasno lupa u grudima. Uz zvuke valcera, prepuštena Martinovim sigurnim rukama, koliko god da je uživala u muzici i ambijentu, bilo joj je teško da prikrije uznemirenost. Martin se osmehivao neverovatno toplo. - Srećna Nova godina, princezo! - I tebi, Martine. Bilo je potom sasvim prirodno, spontano i očekivano da se njegovo lice spusti do njenog. Uostalom, svi oko njih su jedni drugima čestitali. Zašto to ne bi i oni uradili? Gledali su se, a to kao da je trajalo satima a ne samo par sekundi. Njegove usne su najpre dotakle njene u jednom laganom pokretu. Ali nisu se izmakle. Samo su nastavile sporije i ispitivački da se stapaju sa njenim. Umesto da posluša razum i prekine, Keli je obavila ruke oko njegovog vrata i uzvratila mu poljubac. Martin je privukao k sebi i pri tom izazvao čitavu seriju drhtaja u njenom telu. Izmamio je njen uzdah, naveo je da izgubi poslednju trunčicu prisebnosti i snage da se odupre poljupcu. Odjednom, kao po nekom dogovoru, zastali su i udaljili lica jedno od drugog. Nisu mogli da prekinu taj kontakt očima. Osmehivali su se bez reči. Uzeo je za ruku i poveo ka izlazu. Krenula je kao da je to najnormalnija stvar na svetu i jedina koja je ispravna u tom momentu. Ćutali su u limuzini kojom su se vraćali u hotel. Zelela je da svoju slabost prema njemu savlada, ali nije znala na koji način. Stojeći pored Martina Stouna u liftu, Keli je osećala kako joj telom podilazi jeza. Kao nikada pre, bila je svesna erotičnosti i čulnosti

by voki

jednog muškarca. Ona, koja o muškarcima nije gotovo ništa znala, osećala je fluid. Pogledala ga je. Uzvratio joj je pogled, prodoran i jasan. Dok ga je gledala, razmišljala je o njemu samo kao o muškarcu i o sebi, kao o ženi. U toku nekoliko napetih sekundi, njih dvoje nisu bili ništa drugo do pripadnici različitih polova koji su osećali privlačnost. Kada su se najzad našli u unutrašnjosti apartmana, prišao je i uzeo je za ruku. Krenula je poslušno za njim. Ušli su u njenu sobu. Okrenuo se ka njoj. Spustio je usne na njene, uzeo je u zagrljaj. Čvrsto je priljubio uz sebe. - Znam da je ono, što sam osetio prema tebi i brzo i naglo i... ne previše pametno. - Šta... šta želiš u stvari od mene? - iako je podigla ruke da bi ih stavila između sebe i njega, one su ostale nepokretne, nisu slušale glas njene savesti. Posegnuo je za njenim usnama željno, silovito, kao da je poljubac sve što želi da ima u ovom životu, jedino što mu je potrebno. Uživala je u njegovim usnama, u načinu kako je dodirivao, prelazio rukom preko njenih grudi. Obavila je ruke oko njegovog vrata. Radovalo je otkriće da je Martin želeo, da je ljubio i dodirivao kao da je najpoželjnija žena na svetu. Bila je srećna, srećnija nego što je mislila da je to moguće. Podjednakom strašću je odgovarala na poljupce, upijala se podatno u njegovo telo, nesputana u dodirima i sa čežnjom da mu pripadne, da bude njegova. Ni o čemu nije razmišljala, samo se prepustila svojim željama koje je dugo krila i nosila u sebi razmišljajući u tišini svoje sobe. Imala je beskrajno poverenje u njega, zato nije ni jednim pokretom zaustavila njegove ruke koje su krenula da joj skidaju odeću. Ali... Umesto da krene sa osvajanjem njenog teta sa novim zanosom, Martin je zatvorio oči, uzdahnuo sa žaljenjem, a potom ustao sa kreveta. Gledala ga je zamućenim očima, obuzeta strašću, pitajući se u čemu je pogrešila. Nije znala pravila ljubavne igre, posebno ove. Instiktivno je osetila da je činila sve što je Martinu prijalo, što je

by voki

budilo još veću njegovu potrebu za njom. Iznad svega, želela je da bude sa njim. Nešto je bilo pogrešno. - Martine... - jedva je progovorila. Bilo je to i pitanje i poziv da je ne ostavlja, molba da ostane. Bacio je kratak pogled na nju, ali je iznova zatvorio oči. I dalje mu je bila ludo privlačna, takva, po prvi put ustreptala, zbunjena reakcijom svoga tela, uzbuđena i sa jedva primetnim strahom. Taj izraz u očima je naglo razbudio njegovu svest. Zadignuta haljina je otkrivala njene noge, grudi su se ocrtavale tako jasno ispod haljine čineći je tesnijom. Jedva se obuzdavao da joj iznova ne priđe i učini je svojom. -Treba li da se stidim? - pitala ga je sklonivši pogled. Seo je na ivicu kreveta, dalje od nje ali su njegove oči gladno putovale njenim telom. - Čega? Zaćutala je. Nije imala snage da izgovori tu reč, ali je on zato rekao sasvim jasno: - Nikada nisam bio sa devicom. - Ali, ja ti nisam rekla... - Ne treba da mi kažeš. Ja znam da si devica. - Da li to menja sve? - Menja, naravno. Ustala je naglo pridržavajući svoju haljinu na grudima. Sela je i gledala ga u neverici. - Zašto? Zar je to tako strašno? To si tako rekao, da se osećam kao da bolujem od zarazne bolesti. - Ne, ni slučajno nemoj tako da razmišljaš! Naprotiv! Veoma te poštujem zbog toga. Pitam se kako si mogla da odolevaš svim mladićima koji su ti se udvarali, a kladim se da ih je bilo mnogo. - Nije. - Ne verujem ti. Ti si lepa i privlačna devojka, uz to neverovatno pametna. - Zašto onda odbijaš da spavaš sa mnom?

by voki

Ustao je, počeo je da šeta nervozno po sobi, a onda je pogledao, zastao i procedio: -. Ti si posebna. Ne mogu. I prijatelji smo. Ustala je, stala je pored njega, polako je nameštala svoju haljinu, bez ijedne reči. Onda je prišla vratima i otvorila ih širom. Pogledala gaje. Shvatio je. Hteo je nešto da kaže ali je ona okrenula svoju glavu od njega. Prošao je pored nje. Hteo je da je dodirne rukom po licu ali se ona trgnula kao da će taj dodir da je povredi. Klimnuo je glavom. Izašao je iz sobe i čuo iza sebe kada su se vrata zatvorila. Nije ih zatvorila sa treskom, iskaljujući pri tom bes na njima i dajući mu na taj način do znanja da je ljuta. Naprotiv. Vrata su se zatvorila gotovo bez zvuka, bešumno. Dok je išao ka svojoj sobi, savio je glavu, osećao se tako poraženo i jadno. Kao da je izgubio nešto najdragocenije na svetu. Jedno vreme je stajao pored prozora u svojoj sobi. Nije znao šta da radi sa samim sobom. Bila je tu, nadomak njegovih ruku, i bila je spremna da mu se preda. Zašto je moralo sve da bude komplikovano? Ona je devojka koju poštuje, kojoj se poverava, koju smatra izuzetnom, iznad svih žena koje zna, koje su u njegovoj blizini. Ona je njegov prijatelj, a on gori od osećaja krivice što je posmatra kao poželjnu. Što je već mesec dana zamišlja u svom krevetu kako je voli, kako se stapa sa njom i šapuće joj strasne reči. Zario je lice u obe šake. Ovo što se njemu dogadja je ravno ludilu. Morao je da se skloni negde. Da izadje. Da prošeta. Da razmisli šta dalje. Morao je da je zaštiti od sebe. On je njena najveća opasnost. On je taj koji može da napravi pakao od njenog života. Sa kojim poverenjem je gledala u njega. U tom pogledu je bilo divljenja, bezrezervnog divljenja, gotovo da je bio siguran da ga ona smatra jednim od najispravnijih ljudi iako je znala za njegove brojne veze koje su se i u većini slučajeva završavale odlaskom u krevet. Sve te žene su znale vrlo dobro pravila igre. I nisu se bunile. Bilo je i onih koje su bile razočarane, koje su pokušala da ga ulove u zamku. Kao što je to pokušala Sofija. I kao što je pokušala osvetoljubiva Rejčel

by voki

čijom zaslugom je Keli izbila u njegovom životu u prvi plan. Sada je bio prosto opijen njenom blizinom i uplašen sopstvenom željom da bude intiman sa njom. Uzeo je svoj kaput i izašao je da prošeta. Hodao je gradom koji je bio pod snegom. Sudarao se sa ljudima koji su se vraćali sa proslave novogodišnje noći. Svi su bili u euforiji, pevali su, dovikivali se, pozdravljali, smejali. Ni sam ne zna koliko je hodao. Naglo se okrenuo i uputio ka hotelu. Kako je ušao u apartman, skinuo je kaput, i seo na fotelju. Čuo je neki šum iz njene sobe. Par trenutaka je osluškivao a onda, mučen neizvesnošću i osećajem krivice da je u novogodišnjoj noći ostavio Keli samu i razočaranu, pokucao je na njena vrata. Nije sačekao odgovor. Ušao je unutra. Ležala je sklupčana na krevetu. Prišao je. - Keli? - Nisam ti dozvolila da uđeš u sobu. Ostavi me na miru. - Ne mogu. - Izađi. - Ne mogu. Uradiću sve što želiš. - Neću da te primoravam da radiš ono što ne želiš. - A ako želim isto što i ti, a kukavica sam i imam osećaj krivice? Šta onda? Uspravila se i sada je sedela na krevetu, naslonjena na jastuk. Njena kosa je bila raspuštena, haljina još uvek raskopčana i gotovo na pola njenih grudi. Bila je slika žene koju mora da poljubi, mora da ima. - Neću tvoje sažaljenje. - Neću ni ja tvoje sažaljenje. - Nemoj. Ne ponavljaj moje reči. Seo je do nje, savio se do njenog lica i lako je poljubio njene usne. - Vodićemo ljubav. - Sada? Ovde? - Da. Njegov isprekidani dah bio je vruć, sladak, neverovatno uzbudljiv.

by voki

Šaptao joj je zavodljiva obećanja od kojih je osetila želju kakvu nije ni sanjala da postoji. Ljubio je najpre njen vrat, ramena, da bi se ponovo domamio svojim vrelim usnama do njenih. Vesto je skidao njenu odeću ne prestajući da je ljubi. Tek kad je počela da treperi od želje, odmakao se malo od nje. Shvatila je da je već potpuno naga. Tada je zatvorila oči na trenutak. U tom trenutku razdvojenosti osetila je očajnički strah, strah da sve samo sanja, da je ovo još jedan deo njenih maštanja. Krevet je pod njegovom težinom postao ulegnutiji. Prstima je dodirnuo njeno lice i time je naterao da ga pogleda. Bio je nag. I njegove oči su bile sjajne i pune želje. Jednim laganim pokretom ispružio joj je ruke visoko iznad glave, a zatim je potpuno prekrio svojim telom kada se spustio preko nje. Od dodira njegove kože na svojoj, gotovo da je ostala bez daha. Njeno isprekidano disanje je odalo koliko je uživala u njegovim poljupcima i dodirima koji su bili smeliji. Duboko je uzdahnuo, kao da je pokušavao da što više kontroliše svoju želju, potom, oslonjen na lak-tove, zagledao se u njeno lice. Kake je osetila promenu na njemu, njen. pogled se stopio sa njegovim. Izgledao je čvrsto i odlučno a istovremeno pažljivo i nežno je postupao prema njoj, toliko obazrivo kao da je od stakla. - Želiš li da stanem? - Zbunjuješ me. Ne mogu da razmišljam. - Ne treba da razmišljaš. Šta osećaš? - Da se topim i da želim da nastaviš. Tek onda kao da su sve brane u njemu popustile. Uzvratila je na njegove poljupce istom merom, na dodire koji su bili smeli svojim slobodnijim dodirima, sve što je želela je, da bude što bliža njemu, da ga oseti do kraja. Osetila je kratak bol, trenutak u kome je zastao. Ponovo je poljubio najnežnije što se može a onda se njegovo telo pokrenulo. Bila je opijena senzualnošću, neverovatnim osećajem da tople struje strasti nose njeno telo ka nečemu što je njoj nepoznato.

by voki

Nije znala kuda je vodi, samo je znala da je sigurna u njegovom naručju. Nije se opirala svojoj neizbežnoj predaji i shvatila je da predaja ujedno znači ispunjenje. On je sve vreme znao kuda idu, ali nikad pre nije tako potpuno izgubio kontrolu rad sobom, nitj je ikad pre osetio takvu strast. Želeo je da joj pokaže snagu strasti kada zajedno dođu do ispunjenja. On je bio iskusan. Naveo je lako da ga prati. Znao je gde treba da je dotakne, gde da pomiluje i kada da ubrza kretanje svog tela. A ipak, kad je i sam dosegao vrhunac, shvatio je da ga je njegova mala Keli odvela dalje od zvezda. Nikada ni sa jednom ženom nije doživeo ništa ni nalik tome. Dok su oboje pokušavali da se primire, da se njihovo disanje vrati u normalan ritam, ćutali su držeći se grčevito u snažnom zagrljaju kao da se plaše da bi ih neko ili nešto sprečilo da budu u savršenom spoju u kome su i bili.

*** Po povratku sa posla, Martin se najpre istuširao, obukao udobni frotirsrki mantil, sipao piće, potom se smestio u fotelju. Ponovo, ma koliko pokušavao da o tome ne razmišlja, njegove misli su bile vezane za Keli i sve ono što se dogodilo između njih. Nakon one noću koju su proveli u Londonu zajedno, jutro je bilo pomalo čudno. Oboje su imali problem da jedno drugome pogledaju u oči. Oboje sa osećajem krivice da su uradili nešto što nisu smeli. U avionu su sedeli u potpunoj tišini. Zbunjeni i nesposobni da započnu normalnu konverzaciju koja im do tada nije bila problem. Samo ono najnužnije, informacije koje su morali da daju jedno drugome, kratko, vrlo određeno, čak se ne gledajući direktno u oči. Da je ona pogledala u njegove oči, videla bi da je se ni izbliza nije zasitio. Naprotiv, sada kada je osetio Keli kao ženu, ljubavnicu, gotovo savršeno biće koje ga duhovno i fizički zadovoljava na

by voki

neverovatan način, znao je da je izgubljen. I za sve je sebe krivio. Ona nije imala osećaj krivice. Ni najmanje. Ono što je potom, nakon dolaska iz Londona, uradio je bilo krajnje bedno. Slikao se sa jednom od poznatih manekenki. Nije bilo ničega među njima. Nije mogao ni da joj se približi. Te večeri je nakon prijema, samo otpratio tu lepoticu do njenog stana i odbio da ostane sa njom. Nije mogao. U mislima mu je bila konstantno druga žena, Keli. Sutradan je osvanuo veliki naslov, i još veća slika. Žena u njegovom zagrljaju je predstavljena kao ona koja je postala važnija od neke asistenkinje Keli. Ned je negodovao, Keli je ćutala. Nakon par dana dala je neopozivu ostavku. Nedelju dana bila je odsutna sa posla, da bi pisanim putem njemu dostavila otkaz. Pozvao je da razgovaraju. Rekla je da ne namerava da se predomisli i da ima u planu još od ranije jednu primamljivu poslovnu ponudu. Nije naravno htela da precizira. Razgovor je bio kratak. Čak i posle toga, kada bi je zvao, obraćala mu se formalno, hladno, distancirano. Potom je nastojala da mu se često ne javlja na pozive. Ned je bio besan ali ništa nije govorio. Dovoljno je bilo da ga samo gleda popreko. Martin se pitao koliko Ned zna šta se dešavalo u Londonu. Nije imao hrabrosti da to preispita. Ned je ćutao. I on je ćutao. I tako danima i nedeljama. Neraspoložen, zamišljen, najčešće je sedeo u svojoj kancelariji prepuštajući Nedu da umesto njega obavlja razgovore, on se uključivao samo tamo gde je izričito bilo potrebno. Nije imao volje više ni za šta. I neprekidno je mislio na Keli. Nije bilo dana da nije o njoj razmišljao. I ovaj dan je bio poput ostalih. Jednu ruku je stavio preko očiju. Nedostajala mu je. Strašno mu je nedostajala. Pitao se kako je. Želeo je ipak da je čuje. Pogledao je na sat. Morao je da čuje makar kako je. Skupio je snagu. Ono čega je bio najviše svestan je to da mu je stomak lagano zatreptao kada je najzad čuo njen glas. - Halo?

by voki

- Zdravo, Keli. Treba li da se predstavim, ili prepoznaješ moj glas? - Zdravo, Martine - uzvratila mu je ravnim i nimalo oduševljenim glasom. Kao da je pao u neki bezdan, tako se osećao. - Da li si iznenađena što me čuješ? - Ne. Očekivala sam da mi se javiš. - Znači da se ne ljutiš zato što sam te pozvao? - glas mu je bio oprezan. - Ne ljutim se. Samo ne vidim razlog da me zoveš. - Možda sam želeo da znam kako si. - Imaš Neda, on može da ti kaže kako sam. Bio je zatečen. Znači, oni su bili u kontaktu. On je imao neverovatan i nezaboravan trenutak strasti sa njom, ali je Ned imao njeno poverenje, a sa poverenjem, naravno, i njeno poštovanje. - Nedu si oduvek bila simpatična. Čak mi je jednom priznao da mu se dopadaš, izneo je mnoštvo komplimenata na tvoj račun. - Ned je moj prijatelj. - I ja sam tvoj prijatelj. - Ne, ti si bio moj prijatelj. Onda si bio moj jednokratni ljubavnik. Sada si prošlost. - Nisam prošlost. Sadašnjost, budućnost. Bilo je lepo, zašto bi smo se odrekli toga? Sa druge strane zavladala je tišina. Martinu se učinilo da je Keli počela da diše sve dublje, i osetio je da je postala besna. - Halo? - oprezno se oglasio, ni ne sluteći da je ona bila na ivici da zaplače, od besa, poniženosti. - Da li sam dobro razumela, nudiš mi da postanem tvoja ljubavnica? - Kada dvoje ljudi osećaju da se privlače, da im je lepo da budu zajedno, to je veza, zar ne? Bilo nam je lepo, zašto da ne nastavimo. Evo, ja ti prvi priznajem, užasno mi nedostaješ. Zar to nije poziv da budemo u vezi?

by voki

- Ne, to je tvoj uobičajeni poziv da neku ženu promovišeš u sopstvenu ljubavnicu! Ti si arogantan, navalentan i nepristojan. - Nema razloga za ironiju, Keli, treba li da te podsetim da si sama poželela da vodimo ljubav u Londonu? Ja sam bio taj koji je oklevao, a ne ti. - Naravno, kao i uvek poznat po svom direktnom stavu. - Ja sam bio džentlmen prema tebi. Ni jednom se nisi osetila nepoštovanom u mom prisustvu. Moram li da te podsetim da si se mnogo puta i sama uverila u to da umem da se ponašam kao savršeni džentlmen? - pobunio se, trudeći se da ne povisi glas nakon njenih uvreda na svoj račun. - Misliš na to što si mi otvarao vrata, izmicao stolicu da sednem, dosipao piće, plaćao račune i strogo se držao bontona? - Sve to ne možeš da mi osporiš, zar ne? - Ni ne pokušavam, ne brini. Priznajem ti da savršeno poznaješ bonton, da ga se slepo držiš, kako bi bio na dobrom glasu u elitnom društvu kome pripadaš. Uspešan biznismen, u dobrom odelu, sa primernim ponašanjem, kako dolikuje uspešnom muškarcu. Ali, uprkos poznavanju bontona i pripadnosti eliti, ti si daleko od džentlmena! Martine! Ti si imitacija pravog muškarca! - Stani malo! - Martin je bio duboko pogođen, skočio je na noge, nije više mogao da sedi. Počeo je da šeta nervozno držeći slušalicu telefona. - Pričaš gluposti! - Ti ne znaš ni o čemu ja pričam, Martine! Ne pada ti na pamet zbog čega tvrdim da si daleko od definicije pravog muškarca? To je zato što si nezreo, i nikada svoja dela ne posmatraš samokritički, jednostavno ih ne preispituješ. Misliš da si bezuslovno u pravu. Pravi muškarac ne bi nikada ponizio ženu, kao što si ti meni to učinio! To ne bi učinio onaj ko sebe naziva kulturnom osobom. Kultura podrazumeva poštovanje tuđe ličnosti! A ti si moju poništio! Negirao si me! Kao ljubavnik kome sam se dala iskreno, prvi put, imao si odgovornost da me ne povrediš! Sve vreme govoriš da me štitiš od drugih muškaraca, a ko je mogao da me

by voki

zaštiti od tebe da me ne povrediš!? Ti si me čuvao od poniženja, tako si se postavio, a ti si me naveo da se osetim kao nikada poniženo u svom životu! - Ako govoriš o mom izlasku u javnost sa onom ženom, onda ti je valjda jasno da je to samo farsa. - Farsa? Meni si rekao da je nespojivo da radimo zajedno i da budemo ljubavnici. Šta si u stvari postigao na taj način? Odstupnicu. Dobio si šta si želeo i onda si mogao da nastaviš dalje, po starom. I ne samo da si me ostavio bez reči zbog druge žene, već me sada besramno navodiš da ti budem ljubavnica! To je vrhunac, zaista! - Ne mogu da ti ponudim ništa više kada nisam spreman za nešto ozbiljnije! Shvati! - Muškarac koji je deceniju stariji od mene a ponaša se kao balavac! Koliko u tome ima muškosti i džentlmenstva!? - Šta ti hoćeš, pobogu!? - Hoću pravu vezu, ali pošto ti nisi u stanju da budeš stalan, veran i postojan partner kao svi zreli i odgovorni muškarci, resila sam da okrenem drugi list. - Zato si dala tako naglo otkaz!? Znači, našla si kandidata za ozbiljnu vezu!? - Idi do đavola, Martine! Od svega što sam ti rekla, ti si upamtio samo ono što pogađa tvoju sujetu! Ja ne idem sa svakim u krevet, mada izgleda da sam u tvoj uskočila tako lako, bar tako ti stvari predstavljaš. Volela bih da nisam! Ali, pošto jesam,, ne odričem se tog iskustva, ali ga neću više ponoviti! Bar ne sa tobom! - Varaš se... - Upravo sam se setila još jednog argumenta zašto si nezreo muškarac! Kvazi muškarac! Pravi muškarci ne moraju da se zabavljaju sa poznatim ženama i da budu zbog toga predmet pisanja tabloida, ne bi li im se drugi muškarci divili što imaju uspeha kod izvesnih žena koje su poznate! I nemaju potrebe da to rade i dokazuju svoju navodnu neodoljivost, da osvajaju obdarene starlete, manekenke, pevačice i ostale lepotice i da se slikaju sa

by voki

njima za trećerazredne tabloide! Pravi muškarci su uvek sigurni u sebe i znaju šta žele! Ti ne znaš šta želiš! - Hoću da budemo zajedno! Čuješ li me devojko, jesi li gluva ili luda!? - bio je besan. - Ti hoćeš?! Pitaj me šta ja hoću. - Šta hoćeš? - pitao je smirenije. - Hoću muškarca koji će mi pružiti dom, porodicu, ljubav i sigurnost. Zato tebe ne želim. Ti nisi tome dorastao. -I zato tražiš drugog muškarca? - pitao je nervozno. - Da, ali ne mogu da se zabavljam trenutno ni sa jednim muškarcem. Kao da mu je laknulo. Kao da je osetio tračak nade da stvari nisu nepovratno izgubljene za njih dvoje. Možda je ipak sreća na njegovoj strani. - A ti ne razumeš zbog čega, je li tako? - pitala je dalje, on je ćutao grozničavo razmišljajući šta da kaže a da trenutnu, činilo mu se povoljnu, situaciju ne pokvari nekim pogrešnim izgovorenim recima. - Ne, ne razumem - priznao je. - Ne mogu da budem sa drugim muškarcem, jer nisam zaboravila onog, sa kojim sam do nedavno bila. - Mene? - pitao je tiho. - Da, tebe. To, još uvek je živo u meni. I bolno. Ali, način na koji smo raskinuli vezu, ili sam ja mislila da je imamo makar na jednu noć, ostao mi je u ružnom sećanju. Još uvek te nisam zaboravila u dovoljnoj meri, da bih punim srcem mogla da se posvetim nekom drugom muškarcu. Ali, na putu sam da dodjem do toga. - Da me sasvim zaboraviš? - Da. Ovaj razgovor će mi u tome pomoći. A sada, dosta. - Čekaj, ne prekidaj vezu! - Učiniću to. Zdravo, Martine - rekla je Keli i spustila slušalicu, ne pruživši Martinu priliku da nastavi razgovor. Posle toga je bezuspešno pokušavao da je pozove ali ona više nije odgovarala na pozive.

by voki

U nastavku večeri, besan na sebe, besan istovremeno i na Keli koja je odbijala da shvati i prihvati stvari kakve jesu, nije mogao da se smiri. Nije mogao da zaspi do zore. Onda je teškom mukom sebe nat-erao da se spremi za još jedan radan dan. Usledili su dani, jedan za drugim, obaveze, iscrpljenost zbog napetosti na poslu, Nedovo hladno i distancirano ponašanje koje mu je dodatno stvaralo nervozu. Više nije mogao da odlaže neizbežan razgovor i sukob sa njim. Jednoga dana, jedostavno ga je pozvao da zajedno popiju kafu u njegovoj kancelariji i činilo mu se da je Ned to nevoljno prihvatio. - Izgledaš zategnuto kao da redovno vežbaš? - počeo je Martin neobaveznim razgovorom. - Pronašao sam odgovarajuću teretanu i to baš u zgradi u kojoj stanujem. - Mene nisi pozvao da ti pravim društvo? - Mislim da imaš bolje preokupacije od treniranja mišića. - Kao na primer? - Stvarno želiš da ti kažem? - Želim. - Bolje da ne počinjemo. Ne želim da se posvađamo. - Ni ja ne želim ali sve vreme imam utisak da me izbegavaš. Ima li to neke veze sa Keli? - Naravno da ima - bio je ozbiljan Ned. - Dobro. Onda pucaj do kraja. - Neće ti se svidjati ono što ću da ti kažem. - Neka. Reci slobodno - rekao je Martin uz uzdah. - Nedostaje mi. -I meni. - Ja je nisam naterao da ode. - Nisam ni ja. - Martine, koga zavaravaš? Znam šta se dogodilo u Londonu. Martin je ustao nervozno, prošao rukom po kosi, došao do prozora i stavio po navici ruke u džepove. - Dogodilo se. Nisam mogao da sprečim.

by voki

- Nije trebalo ni da sprečavaš. Trebalo je da održiš vezu sa njom. - Želeo sam, ali ne mogu. Nisam ja tip za ozbiljne stvari. I grize me savest. Kad god je pogledam, kažem sebi: Idiote, pa to je Keli, tvoja saradnica, prijateljica, šta si uradio!? - Iskoristio si nevino biće za svoje primitivne porive. - Nije tako. Keli je isto tako želela da bude sa mnom. Ja je nisam primorao. Ona je bila ta koja je inicirala, intimne odnose. - A ti si sve vreme pripremao teren da do toga dođe. - Nisam! - Seti se, Martine. Bio si besan kad god se neko njoj približio, njenu reputaciju stručnjaka i mlade, pametne i uspešne poslovne žene si istakao u onim novinama. Čak si je držao dalje od svih koji su joj se udvarali. Bio si zaslepljen idejom da moraš da je čuvaš od drugih mušaraca. Sećaš se Malkoma? Bio si ljubomoran na njenog mačka! - Nisam želeo da je povredim! Ned ga je gledao mirno. Nije ni trepnuo. Kao da je proučavao njegov izraz lica. - Naravno, nisi. Da si bio tako velikodušan, ostavio bi je na miru pošto već ne možeš da jednoj tako dragoj i jedinstvenoj devojci pružiš ono što dolikuje takvoj osobi. - Ned, šta pričaš? Halo, to sam ja, Martin! - Na žalost, tako je, to si ti, Martin. Onaj koji smatra da mu sve pripada i da sve može da uradi, jer, zaboga, ti si poseban. Niko nije kao ti. Martin je zanemeo. Seo je polako ne prestajući da se čudi kako je njegov najbolji prijatelj sa toliko ironije izgovorio sve te reči. Kao da nije ni malo mario za to da Martina te reči vredjaju. Ned je bio kao nikada ozbiljan i spreman za raspavu. - Ned, ti to ozbiljno? - Da li se smejem? Misliš da me zabavlja ovo? Hoćeš li da ti kažem šta ja želim od života? Voleo bih da se oženim, da dobijem porodicu - Ned se nije ustezao da prizna. - Ned?

by voki

- Ponavljam, voleo bih da zasnujem porodicu. Mislim da mi je vreme za to. I tebi je vreme. Znam da smo obojica dovoljno ludovali, bili sa dovoljno žena, izlazili, provodili, radili svašta. Ne znam kako ti sebe doživljavaš, ja sebe smatram dovoljno kavalifikovanim da postanem otac. Normalno, za majku svoje buduće dece neću da izaberem sve one lepotice koje su paradirale svojim zanosnim oblinama, neću da uzmem u obzir ni jednu od njih. - Samo polako! Govori u svoje ime za ženidbu. Ja o tome ne razmišljam. - Znam. Zato te pomalo žalim. - Nisam za žaljenje, momak! -uvredjeno je rekao Martin. - Dobro, hajde da te testiram. Zar nikada nisi poželeo da dobiješ dete? Da osmisliš svoj život? Da se posvetiš drugom biću, umesto što stalno sebe stavljaš u prvi plan? Zar ne poželiš da imaš pored sebe osobu koja će zajedno sa tobom da gradi tvoj dom, da ti rodi dete, da te sluša kako se žališ na sve i svašta, da ti kuva čaj kad navučeš grip i da te greje noću u krevetu? - To sa detetom, još je rano. Ovo drugo, ima toliko kandidatkinja, to je najmanji problem. - Ima, slažem se. Ali ne za ono što se kaže dugoročno planiranje, nego za jednokratnu upotrebu. Zar nisi pomislio da je porodičan život cilj svakog čoveka koji se dovoljno istutnjio i shvatio da je prava vrednost ono što se zove porodica? Imaš sliku svojih roditelja. Šta njima nedostaje? - Baš ništa. Vole se kao da su se još juče venčali - morao je da prizna. - Misliš li da je tvom ocu pala na pamet ideja da tvoju majku ostavi zbog neke starlete? Da li je poželeo neku drugu ženu? - On? Nikada! - bio je izričit Martin. - Naravno. A znaš zašto? Zato što je tvoja majka posebna žena, i on je voli dovoljno da je ona jedina na svetu za njega. A koliko znam, ni tvoj otac u mladjim danima pre venčanja, nije bio sušta smernost.

by voki

- Naravno da nije. Mi iz porodice Stoun, muška loza, volimo da upoznajemo lepe žene - nadmeno je rekao Martin u nadi da će nasmejati Neda, ali to nije urodilo plodom. Ned je i dalje bio ozbiljan. - Onog trenutka kad upoznate pravu ženu, onda se povlačite iz lova. Onda, kao što je to uradio tvoj otac, pre njega tvoji preci, zaboravljaš da mnogo znam o tvojoj porodici, kada se pojavi prava žena, onda se završava jurnjava za suknjama. Da se vratimo na našu temu. Da li bi mogao da se posvetiš ženi koja bi ti rodila dete i bila ti odana, volela te, gradila dom sa tobom, i koju bi ti voleo i štitio? Martin se zamislio. Nije mogao da shvati zašto, ali najednom, dok je Ned sve ovo pričao, pred njim se pojavila slika Keli, kao idealne žene koja bi mogla da ispuni sve zadate kriterijume vezane za odabir idealne žene. Onda je zamislio kako nosi bebu u svom naručju, čak je zamislio i Malkoma kako se vrzma oko njenih nogu i njenog blagog pogleda punog ljubavi kojim bi gledala njega, Martina. Trgnuo se. - Zamišljaš? - Pa...da... - Martin je zamišljenoizustio, potom se malo nakašljao. - Sve je to lepo, smisao posvećivanja... mogao bih to. Ali... još uvek se ne bih obavezivao. Uostalom, ja nemam stalnu devojku. - Zato što je to najkomplikovaniji zadatak. Od svih. Čovek se lepo privikne na posao, stalno mesto stanovanja, ali pronaći pravu ženu koja je spremna da postane majka, dobra majka, da postane supruga... to je najteže od svega. - Ja ni o jednoj svojoj dosadašnjoj devojci nisam razmišljao kao o potencijalnoj majci svoga deteta i o ženi sa kojom bih delio svoj život - dodao je Martin nakon kraćeg razmišljanja. - Ja sam upoznao devojku koju mogu da zamislim kao sjajnu majku i izuzetnog životnog saputnika. Martin ga je pogledao u čudu. - Nisi mi nikada rekao da postoji devojka u koju si toliko zaljubljen.

by voki

- Nisam zaljubljen u nju. Mogao bih ali, u tom slučaju bih povredio njena osećanja koja ona gaji prema meni. Ja sam, njen prijatelj. Voleo bih da sam više od toga - uzdahnuo je. - Zašto ne pokušaš da je uveriš u svoja osećanja? - To je uzaludan pokušaj. - Ali, zašto? - Ona voli drugog muškarca. Tačnije, ona voli tebe. Martin ga je pogledao kao da je gromom pogođen. Nije mogao da izgovori ni jednu jedinu reč. - Tako je, drugar. O njoj pričam sve vreme. -Ali... misliš... čekaj, kako... znaš da je ona zaljubljena u mene? promucao je. - Ona je zaljubljena u tebe od samog dolaska u kompaniju. Prihvatila je ono što si mogao da joj pružiš a to je prijateljstvo. I bila je tvoj prijatelj. - Više nije - rekao je kruto Martin. - Varaš se. - Čekaj, ti mi priznaješ da prema Keli gajiš izvesna osećanja? Martin je bio zgranut. I hteo je da pojasni sve. - Tačno. Volim Keli ali ne kao ženu, ljubavnicu, a voleo bih da imam tu privilegiju. Nikada nisam prešao prag pristojnosti, poštujem je, cenim njeno mišljenje, sjajan intelekt, mislim da je prelepa devojka koja se krije iza naočara sa ružnim okvirom i neuglednom odećom jer se plaši svoje seksipilnosti. Ali, kada bi ona bila slobodna, da nije zaljubljena u budalu kakva si ti, ja bih se potrudio oko nje. I ona bi bila moja savršena druga polovina Martinu je zasmetala tolika Nedova iskrenost. Iskrivio je usta u ironičan osmeh. - Pa, s obzirom da neće ni da čuje za mene, možda možeš da pokušaš. Ned ga je ljutito pogledao. - Šta ti pada na pamet!? Nikada je ne bih uvredio! Ona je izabirala tebe. To ima svoju težinu i vrednost. To, što ti ne umeš da proceniš koliko vredi ljubav takve devojka, to je tvoja nesreća i glupost. Znaš

by voki

šta je od svega najstrašnije, dok ti i ja pričamo, ona je na pola puta do Rima. - Šta!? Martin je prosto odskočio sa svoje stolice. - Šta, do vraga, ona traži u Rimu!? - Prihvatila je Alesandrovu ponudu za posao. I, kako je on pametan čovek da shvati, a shvatio je još prvi put kada je video, da je Keli izuzetna, mogu da se kladim sa tobom da će uskoro ona postati gospođa Bočeli, što uopšte ne zvuči loše. Naprotiv, lepo uz njeno ime stoji prezime Bočeli. Nekako ritmički, melodično se izgovara. Šta ti misliš? - Ned je završio svoj mali govor smeškajući se. U istom trenutku čula se lomljavina stakla. Martin je sav crven u licu bacio čašu na pod i ona se raspala od siline udarca o tlo na najsitnije deliće. Ned se zagonetno osmehnuo kada je Martinov pogled odlutao do telefona. Pozvao je Keli na mobilni. Kako je na njenom displeju izašla indetifikacija da je poziv dolazio iz firme, verovatno je mislila da je zove Ned, i zato je prihvatila poziv. Na pozive sa njegovog mobilnog nije htela namerno da se javi, a očigledno je da Nedov poziv ne bi nikada odbila. To ga je samo dodatno naljutilo, toliko da je, ionako izgubivši prisebnost, postao još netaktičniji. - Halo? - Nije Ned. - Znam. - Znaš šta, upravo sam saznao da nameravaš da napraviš najveću glupost u svom životu. - Stvarno? Veću od one kada sam se spetljala sa tobom? - To nije bila glupost. To je bilo nešto izuzetno. Martin je krajičkom oka spazio Neda kako se ceri i poželeo je da je dovoljno blizu da ga raspali. Pokazao mu je rukom da prestane da se ceri, a Ned je odmahnuo glavom i ustao. Odlučio je da se povuče i prepusti Martina samome sebi. Martin mu je pokazao rukom da ostane ali je Ned odmahnuo glavom i izašao. Nije

by voki

očigledno imao nameru da bude svedok razgovora. Naprotiv, verovatno je smatrao da je bolje da ne sluša šta njegov prijatelj priča. Martin je, sa druge strane poželeo da je Ned ipak prisutan, kao da mu je najednom bila potrebna dodatna snaga da nastavi. A onda se setio zašto je pozvao Keli i grmnuo je sasvim netaktično: - Znači, resila si da odeš iz Dalasa? - Ako je i istina, šta ti imaš sa tim? - Pitao sam te lepo, lepo mi i odgovori! - Kojim pravom mi postavljaš to pitanje? Da li polažeš neko pravo na mene? - Moje pravo proizilazi iz našeg prijateljstva! - Koje ne postoji više. - Keli, ja sam vrlo ozbiljan, ti si i dalje moja prijateljica! Zaboga, meni je stalo do tebe! - Molim te, ne drami! Tebi je stalo, do mene? Nemaš kome da se izjadaš, nema ko da šalje poruke i cveće tvojim ostavljenim ljubavnicama, jel' tako? Izvini, Martine, ja ne nameravam da ostanem sa tobom u kontaktu. Čak nisam ni znala da me sada ti zoveš. - Da, mislila si da je Ned!- vikao je razdražljivo. -Tako je. - A šta Ned ima što ja nemam!? - Dušu, karakter, stav, sve. - Da nećeš da se udaš za njega? Zaćutalaje. - Šta si rekao? - Pitam, kada je tako savršen uodnosu na mene, da nemaš možda ambicije da se udaš za njega? - Kada bi me pitao, razmislila bih ozbiljno o njegovoj ponudi. - Šta!? Ti nisi normalna! - Šta je Martine, to nikako ne odgovara onome što si zacrtao da je savršena slika oko tebe, sa svim ljudima koji te okružuju? I što se čudiš, samo sam bila iskrena. - Gde ideš!? - Molim?

by voki

- Odgovori mi, gde si krenula? Možda ćeš da skokneš do Rima i vidiš onog zavodnika Alesandra? Šta ti je ponudio? Misliš li da će ti ponuditi brak? Grdno se varaš! Taj može da ti obećava svašta, ali te nikada neće odvesti kod matičara! -Ti si totalna budala, Martine. Šta ti imaš sa tim gde ja idem, za koga nameravam da radim i da li ću se udati za nekoga ili neću? Da ne moram možda tebe da pitam za mišljenje ili dozvolu!? - Odgovori mi, Keli! - Neću! - Prokletstvo, nemoj da radiš to! On će da te povredi! - Više od tebe? Ne verujem. Osim toga, nemaš pravo da mi deliš savete. Nisi mi otac. - Keli, smesta se vraćaj nazad! - Gde da se vraćam? - Nemoj da ideš u Rim, do vraga! - Ne u Rim, ako hoću, ići ću do samoga pakla, ali tebe neću da pitam! Razumeš? Ti nisi niko u mom životu. Bio si neko, sada si apsolutno niko vredan. Možda te za neku godinu neću prepoznati na ulici, a tome se nadam! - Keli, ne govori gluposti, ti i ja, uvek ćemo biti posebno vezani i... - Da se nisi usudio dalje da pričaš sve te gluposti - prekinula ga je. -Nipošto! I da se više nisi usudio da me zoveš, jesi li čuo!? - Keli!? - Gotovo je, Martine! Zbogom! Veza se prekinula.

*** Martin je strpljivo čekao u kolima da se pojavi Alesandro Bočeli. Prošlo je sedam dana od kada se čuo sa Keli. Ned je ozbiljno zapretio da će ako treba, smesta da napusti kompaniju ako ne prestane da ga pita gde se ona nalazi. Na kraju, bio je prinudjen da

by voki

se savije do zemlje, da se ako treba i ponizi do kraja ali da Keli spase iz kandži tog neverovatnog Italijana koji bi je samo iskoristio i povredio. Vređala ga je pomisao da bi Keli mogla da se veže za Alesandra, a tek kada bi zamislio kako je on grli i ljubi, činilo mu se da mu se svest istog trenutka muti i bio je besan i spreman da razbije nešto, mada mu ni to ne bi bilo od pomoći. Već je razbio nekoliko čaša u kancelariji. Jednom je srušio sve sa stola u naletu besa kada je pozvao, a ona namerno prekinula vezu. Znao je da ne daje dobar primer zaposlenima u kompaniji i da su svi zgaranuti njegovim izlivima besa, ali nije mogao da se smiri. To je bilo jače od njega. Zato je došao u Rim da se suoči sa Alesandrom, da ga moli i da pokuša ono što je sada izgledalo nemoguće, ali morao je da pokuša. Da je vrati, da vrati Keli. Da joj prizna da je bio slep kod očiju, da nije odmah prepoznao koliko mu znači, da je zaljubljen u nju. Nije očekivao da bi on, takav kakav jeste, mogao da se zaljubi. Ali je znao da mora da uveri Keli u svoja dsećanja i da je moli, ako treba. Na kolenima da je moli, da mu pruži još jednu šansu. Kada je ugledao Alesandra da izlazi iz zgrade, naglo je izašao iz automobila i krenuo ka njemu. Alesandro ga je gledao iznenađeno. - Martine, nisam znao da si došao. Kada si stigao? - Juče. Rukovali su se ali bez naročite srdačnosti. - Hoćeš da odemo negde na piće? Pretpostavljam da ne želiš da odemo gore do kancelarije? - U pravu si, ne želim. Idemo bilo gde. Krenuli su do obližnjeg kafića. - Zašto mi nisi javio da dolaziš? - Nije imalo svrhe da ti javljam. Nisam znao ni da li ću da dođem u Rim. Ali, na kraju, kao što vidiš, morao sam da dodjem. - Da li si ponovo došao da me optužuješ za nešto? - Ne, naprotiv. Došao sam da te zamolim nešto. - Mene? Došao si mene da nešto zamoliš? Mora da sanjam.

by voki

- Ne sanjaš. Seli su za sto u pokrivenoj bašti jednog kafića na trgu. - Pa, ovo je zanimljivo. Nikada ne bih ni u snu verovao da bi me veliki i arogantan Martin Stoun molio, za bilo šta. Toliko godina sarađujemo, uvek smo na ivici sukoba, bilo je neprijatnih situacija kada si me vređao i optuživao za neke stvari. Šta sada nameravaš? Da nije još jedna od tvojih igara u pitanju? - Oduvek sam mrzeo kada likuješ. Poštujem te kao poslovnog partnera. Cenim tvoj rad. Ali ne volim tvoje ponašanje. Dođavola, ne pokazuj toliko otvoreno svoje likovanje! - Zašto ga ne bih pokazao, s obzirom na to koliko dugo čekam na ovaj trenutak? - Ti si čekao na ovaj trenutak? - upitao je Martin namršteno. - Nego šta! - Teško da mogu da razumem zašto. - Dovoljno dugo si bio u prednosti u odnosu na mene! - Nikada se nisam sa tobom ni oko čega takmičio, još manje borio. - Ti nisi, ja jesam. - Kako? Nisam imao pojma da me doživljavaš kao rivala. U čemi smo bili rivali? - Bio si sa devojkom do koje mi je stalo. Ona je pre tebe bila sa mnom u vezi. Onda je upoznala tebe. Ostavila me je. - Ne razumem. Nisam nikada bio sa devojkom sa kojom si ti bio u vezi, bar ne a da ja imam saznanja o tome. - Sofija.. Martin se namrštio. - Ne mogu da verujem. Sofija? Konobar je doneo po kapućino koji je ne pitajući Martina, Alesandro naručio u toku razgovora. - Mogu li da znam kako to da si bio sa njom, a da ja nisam znao za to? Alesandro je pio polako kapućino. Klimnuo je glavom. Jednostavno, nije ti rekla. - Da sam znao..

by voki

- Ne bi bio sa njom? Ma daj, Martine, koga zavaravaš? Takva žena ostavalja čoveka bez daha. - Ozbiljno, ne bih bio sa njom da sam znao da je imala vezu sa tobom. Poštujem te, nisam od ljudi koji nemaju granicu. - Sofiji teško da je ikada ijedan muškarac mogao da odoli. Ja sam bio očaran njome. - Toliko da nisi shvatio da je ona lovac na bogatog muža. - Shvatio sam i to. Kada si je ostavio, potražila je ponovo mene. Nisam više hteo da se petljam sa njom. Preda mnom je tada stajala jedna uništena žena. - Ne prebacuj mi. Ja je nisam uništio. Nisam joj ništa obećavao, sve je bila njena fikcija, bolesna mašta. Ona je samu sebe uništila. Ona, ne ja, ne ti, samo ona. - Svejedno, nisam mogao da zaboravim onu Sofiju kakvu sam znao pre nego što je otišla sa tobom. - I tada si resio da mi zagorčaš život prvom prilikom kada ti se za to stvori zgodna mogućnost? - Tako nekako. Sada je prednost na mojoj strani. U svemu drugome, izgleda da si bio bolji. Do ovog trenutka. Sada sam ja pobednik, a ti pobeđeni. - U svemu drugome? - Pogledaj se. Iz godine u godinu sve bolje izgledaš, dok ja gubim kosu i dobijam. kilograma. Imaš uspeha kod žena, ja sam se nedavno razveo. - Čuo sam. Žao mi je - rekao je suvo Martin. - Meni nije. Osećam se neuporedivo bolje od kada sam razveden. - Šta mi još zameraš? - Ako ćemo pravo, radimo isti posao, partneri smo a ti uživaš veći ugled od mene, imaš uticajnije prijatelje. Posebno me nervira tvoje samopouzdanje. Ono je megalomansko. - Žao mi je što me na takav način doživljavaš. Moram da te demantujem. Nije tačno ništa od toga što pričaš. Nisam znao da na takav način razmišljaš o meni. Još manje da smo imali sukob za koji ja nisam znao i to zbog žene koja ne zaslužuje ni tebe, ni mene.

by voki

- Svi na takav način razmišljaju o tebi Martine. Slažem se, ali tek sada kada sam preboleo Sofiju shvatio sam da si mi učinio veliku uslugu. Da nije otišla sa tobom, ne bih znao kakav je žena. Idealizovao sam je u svojim mislima. Bilo je to teško prizemljavanje kada me je napustila. - I ja tebi zavidim. - Meni? - Jedna dama je procenila da si ti ipak, zanimljiviji muškarac od mene. Eto, ja tebi na njoj zavidim. Alesandar se osmehnuo tajanstveno. - O kojoj dami govoriš? - Znaš ti vrlo dobro. - Možda. O kojoj dami, Martine? - O Keli, Ketrin Rasel. - Stvarno misliš da sam te pobedio? - Jesi. Sa tobom je. - Ne znaš koliko sam priželjkivao da doživim da te vidim tako poniznog, utučenog, bezvoljnog, tako. - Poraženog? - Poraženog, da. - Mogu li onda da te nešto zamolim? - Naravno, to želim da čujem od tebe. - Molim te, ne, preklinjem te... nemoj da je povrediš. Ona je posebna, jedinstvena, ona je... sve što bi jedan muškarac mogao da traži od jedne žene. - Zašto si je onda ostavio ako je tako posebna? - Zato što sam kukavica. - Sigurno da jesi. - I zato što sam budala. - Neću da te vređam ali moram da potvrdim da delim tvoje mišljenje i po tom pitanju. - Ako ne misliš sa njom da budeš, ako ne želiš da ideš na ozbiljne staze, molim te, pusti je, ostavi je dok je još nepovređena. - Kako znaš da je još nisam ni dotakao? Možda jesam?

by voki

Pogledao ga je sa tugom. - Ne znam i ne tvrdim. Ne želim ni da znam. To je njeno pravo i volja. Ja samo želim da je srećna. Ako si ti čovek koji može da je usreći, ja sam potpuno saglasan. Samo nemoj da je povrediš, to je sve. Alesandro se naslonio na naslon stolice i gledao zamišljeno. - Mogao bih da manipulišem sa tobom vrlo lako. A ja to neću da radim. Biću fer. - Ne razumem. - Teško da i sebe samog možeš da razumeš, stari moj. Ti si u sukobu sa samim sobom. U protivnom, ne bi ovde sedeo kao poslednji gubitnik na ovom svetu i očajavao. - Reci šta imaš. - Nismo u vezi. Nikada nismo ni bili. - Molim? Kako to misliš? - Lepo. Izašli smo samo na piće par puta. -Zar niste... Ona je rekla... Ned je pominjao... - Šta je pominjao on, a šta ona? - pitao je Alesandra i Martin nije mogao a da ne primeti kako ga sve ovo zabavlja na neki način. - Ona je rekla preko telefona da ne treba da se petljam u njen život i ako želi, da se viđa sa tobom, viđaće se. A Ned je dodao da Keli namerava da radi u tvojoj kompaniji. Alesandro je morao da se nasmeje. - Ne znam odakle Nedu da Keli radi kod mene. Ponudio sam joj ali je ona glatko odbila. Znam gde radi ali to nije moja firma. A što se tiče navodne veze, nisam je ni dotakao, ako te zanima. Želeo sam, ali mi ona nije pružila priliku za to. Posle je jednostavno otišla. - Da li imaš broj njenog telefona, Alesandro? - Ne, nemam. - A adresu? Znaš gde stanuje? - Ne znam. Ali znam sa kim je u kontaktu. A onda mogu da saznam i gde stanuje. - S kim? - Sa devojkom sa kojom se viđam.

by voki

- Mogu li da upoznam tu devojku. Alesandro ga je pogledao kao da je sišao sa uma. - Šta ti pada na pamet? Ne dolazi u obzir. Ovu devojku možeš da upoznaš samo kada postane zvanično moja verenica, pre toga nikako. - Dobro, Alesandro, može li ona da ti kaže gde stanuje Keli? Pogledao ga je sumnjičavo. - Ako sam dobro razumeo, Ned je u kontaktu sa Keli i on sigurno zna gde se ona nalazi. Zašto njega ne pitaš jednostavno? - Njega nikako. On je na njenoj strani. I nismo u najboljim odnosima kada se pomene njeno ime. On ni za živu glavu neće da mi kaže gde stanuje, a još manje gde radi. Ali je zato glatko potvrdio njenu priču da se viđaš sa njom. - On potvrdio? - zavrteo je glavom smeškajući se. - Ako tvoj najbolji prijatelj može tako da te zavrne i da ti okrene leđa zbog devojke u koju si zaljubljen do ušiju, dragi moj, slobodno mogu da ti kažem da si nagrabusio. - Znam. - I da ću zbog toga što počinjem duboko da žalim tvoj nezavidan poiožaj, da ti pomognem. - Hvala. - Zahvali mi tako što ćeš tu devojku da odvedeš pred oltar, a mene da pozoveš na venčanje. Po prvi put od kako su seli, Martin se osmehnuo. - Hoću. To čak mogu da ti obećam. - Ti si stvarno zaljubljen. - Jesam. - Onda ima nade za tebe. Nasmejali su se obojica shvativši da je bilo besmisleno to što su godinama imali jedan prema drugome neprijateljski stav, a mogli su na samom startu da rasprave sve. Alesandro je uzeo svoj mobilni. Razgovarao je kratko sa nekom devojkom zbog koje je njegovo lice dobilo sasvim novi izraz. Ni traga od onog zavodnika, od lukavog osmeha muškarca koji lovi i. raduje se svom ulovu. Bilo je neke blagosti, radosti i ispunjenosti u

by voki

njegovom izrazu lica. Sve je ukazivalo na to da je Alesandra, taj opaki zavodnik koji je prošetao pola modne piste, odnosno manekeni iz Italije, konačno pronašao devojku zbog koje je resio da se skrasi. Martin je napregnuto gledao u Alesandra kada je pomenuo toj devojci, doduše na italijanskom jeziku, ime Keli, a potom je klimao glavom i slušao šta mu ona govori. Nakon toga je završio razgovor i odložio mobilni na sto. Uhvatio je pogled pun iščekivanja kojim je Martin pratio njegove pokrete i kako je čak gledao i u mobilni telefon koji je stavljen na sto, kao da će mu sam pogled na telefon dati odgovor gde je devojka koju voli i očajnički traži. Alesandra je morao da se nasmeje kada je spazio njegove nesvesne pokrete i reakcije. - Ti si ozbiljno zabrazdio? - Jesam. I više nego što misliš. Gde je? Alesandro ga je gledao smeškajući se. - Ova informacija mnogo vredi. - Šta ti treba? Deonice, novac, političke veze, šta? - Polako, drugar. Ponavljam, za mene je prava poezija ovo što govoriš tako očajan i izgubljen zbog ljubavi. Ko bi se nadao da ćeš se ti, neosvojivi Martin Stoun, sa minimalnim osećanjima, tako promeniti i zaljubiti do ludila? - Dovoljno je. Samo reci. Šta god da tražiš, biće tvoje. - Ozbiljan si? - Najozbiljniji. . Alesandro je prasnuo u smeh. - Pa zar misliš da bih očajnog čoveka dokusurio? A ne, postoji još jedan bolji način da uživam u tvojim mukama. - Ma hajde, šta pričaš? - Oženi je, biće dovoljno. - I hoću, ako pristane. - Pristaće, ako si dovoljno ubedljiv. Valjda umeš da budeš ubedljiv?

by voki

- Čoveče, gde je? - Šta misliš? - Blizu? Neka ulica, ovde? - pokazao je rukom ka gradu. - Uzalud si dolazio u Rim, ako se izuzme da smo imali finu priliku da se lepo ispričamo i resimo sve međusobne nesporazume. - Nije u Rimu? - Naravno da nije. Zašto bi dolazila? - Ned je rekao... Alesandro ga je prekinuo. - Pusti Neda. Dobar je on momak, ali ovoga puta je preterao. Verujem da se slatko smeje što si dojurio kao lud u Rim. - Gde je!? - Matina je izdavalo strpljenje. - U Dalasu. - Gde? - U Dalasu, tačnije, na istoj adresi na kojoj je i bila. Martin je zinuo od čuda. Onda je prasnuo u smeh. - Ned! Taj manipulator bedni! Nije hteo da mi kaže... Čekaj, zar joj ti nisi ponudio da radi za tebe? - Jesam, ali je ona odbila. Pre desetak dana mi je poslala mejl a potom me pozvala. Nije jednostavno želela da dodje. Cenim je kao izuzetnog radnika, bio sam ljubomoran na tebe i iz profesionalnih razloga. Nikada nisi imao bolju saradnicu, desnu ruku. Ta devojka zna svoj posao. Ali, ona očigledno može da radi samo sa jednim muškarcem. Sa tobom. Zato ti savetujem, odmah je oženi. Dobićeš sve u paketu, i opet mogu da budem ljubomoran na tebe. Imaš ti sreće, samo nisi video da je imaš. - Oženiću se sa njom. A koju uslugu si želeo od mene? - A, da. Umalo da zaboravim ono glavno. Mogao bi da mi budeš kum? Martin ga je najednom pogledao sa poštovanjem i klimnuo glavom. - Smatraj da sam ne samo saglasan, već i počastvovan tvojom željom. Naravno, biće mi drago da te gledam kako potpisuješ kapitulaciju, javno, pred svedocima.

by voki

Obojica su se nasmejali i rukovali sa osećanjem da su upravo na početku divnog prijateljstva koje se gradi.

*** - Ned, ti nisi nomalan! - rekla je Keli ono što je iskreno pomislila. - Znam, ali to je bilo jače od mene. Zamisli, on je odjurio kao lud čak u Rim. - Ne razumem, zašto? - Uh, kako ne razumeš - Ned je huknuo. - Odjurio je da te spase od Alesandra da te ovaj ne pojede za doručak. Baš tako je rekao, da te iskoristi, prevari, odbaci i unakazi ti život. - To je rekao? Ned, da li je on na nekim lekovima? - morala je da se nasmeje. - Lutko, on je pod dejstvom ljubomore, očajan, besan na svakog muškarca koji ima bilo kakve veze sa tobom, mene je optužio da bi rado izlazio sa tobom, i naravno ja sam mu potvrdio da bih stvarno izlazio sa tobom - Ned se smejao. - Zaboga, ko je luđi od vas dvojice!? - nastavila je da se smeje. - On, zato što se pali ko lampica na Božićnjoj jelki. I, gore od toga, naseda kao neki balavac na sve moje provokacije. Zato te zovem da te upozorim, taj luđak od mog prijatelja je na putu iz Rima i prema mojim proračunima, ako ne stigne večeras, ujutru će sigurno da se pojavi, i to pred vratima tvog stana. - Ne bi se usudio! - Hoćeš da se kladimo u to da hoće? Ja sam spreman da se kladim, a ti? - Ako ima u svojoj tvrdoglavoj glavi imalo pameti, neće se pojaviti! - A kako smo utvrdili da je bez pameti, da je lud od ljubavi prema tebi, doći će, lično! - Lud od ljubavi! Ha! Predložio mi je da mu budem... ljubavnica! To je ljubav? Ned, uz svo poštovanje koje imam prema tebi, molim

by voki

te, ne petljaj se u sve ovo. Prvo, on je samo jedan posesivan čovek koji hoće da sve bude po njegovom. Drugo, ja nisam mala, zaboravljaš da znam kakav je prema ženskom rodu. Njegova su osećanja na nivou neandertalca. Na kraju, ja sam želela da budem sa njim tada, ne opravdavam svoj postupak, ali oboje smo pogrešili, i šta se tu može. - Grešiš, lutko. On je zaljubljen u tebe, ti si zaljubljena od kada si ga upoznala. Ja samo izigravam Kupidona. - Ti ćeš, dragi moj vesniče i inicijatoru navodnih ljubavnih veza, kako procenjujem, da dobiješ dobre batine od Martina. A, ako ne prestaneš da pričaš koješta, i ja nameravam da te istučem. Ned se smejao. - Ozbiljno? Pevaćeš ti drugu pesmu, i to ubrzo. Ćutala je. Ned takođe. - Keli? - Reci. - Nikada ga nisam video takvog. Stalo mu je do tebe. - Za koje vreme? Koliko će trajati njegova zanimacija za mene? Mesec dana? Dva? To bi bio njegov lični rekord. - Mislim da grešiš. Koliko god da ga poznaješ, zaboravljaš da ga ja znam više od pola svog života. Suviše dobro. On se samo bori protiv svoje zaljubljenosti jer nije u stanju da shvati da se to njemu dešava. Keli je morala da se nasmeje gorko. - Sujeta. To se zove povredjena sujeta, a ne zaljubljenost. I da znaš, ako se pojavi ovde, može samo da računa da će poljubiti moja zatvorena vrata. - Kako hoćeš. Ti si ta koja odlučuje šta će se dogoditi sa jadnim Martinom - zadirkivanjem je završio razgovor Ned, ostavivši je pri tom u razmišljanju šta je prava istina kada je reč o emocijama Martina Stouna. Ona je i dalje imala utisak da je njegovu sujetu bolno ranila, znajući da je on muškarac koji ne priznaje poraze i odbijanja, ali

by voki

nikako nije mogla da poveruje u Nedovo mišljenje da je Martinu istinski stalo do nje. Telefon je ponovo zazvonio. Broj Martinovog mobilnog! Pustila je da zvoni. Zvoni, zvoni... Nakon četvrtog, ili već kog zvanja, najzad se javila. - Dolazim do tebe - njegov glas je bio neverovatno miran. Da se nisi usudio - prosiktala je. - Usuđujem se. Za petnaest minuta sam kod tebe. Da se nisi ti usudila da mi ne otvoriš vrata. - Šta ako ih ne otvorim? - Obiću ih. - Pozvaću policiju. - Slobodno zovi. Misliš da mogu da ti pomognu? Niko tebi, dušo, ne može da pomogne, kad sam ja u pitanju. - Martine... Šta je tebi? Jesi li bolestan, ili šta već? - Jesam. Bolestan od ljubavi. Ćutala je. Hiljade misli je prošlo njenom glavom. Da li da se raduje ili da strepi od još jednog njegovog manevra? Šta taj čovek misli? Da može da je povredjuje stalno? Da može da je uznemirava kada hoće, da joj daje lažne nade, da je sputava da se okrene i krene dalje, što dalje od njega? Šta hoće? Šta je njegov konačni cilj? - Keli? - Tu sam. - Znam. Ja dolazim. - Dobro. - Pustićeš me u stan? - Imam li izbora? - Molim te - njegov glas je bio blag, dovoljno da zadrhti kao i uvek kada je hteo da nešto ostvari putem svog šarma. - Uredu - rekla je pomirljivo. - Vidimo se. Keli? - Molim? - Strašno si mi nedostajala - nakon toga, veza se prekinula.

by voki

Srce je vuklo ka Martinu, nagovaralo je očajnički da mu poveruje. Razum je podsećao da je nedavno doživela da je odgurne svojim ponašanjem, da je tim gestom hteo namerno da joj pokaže da je zamenljiva, da može bez nje, da ne namerava da se vezuje. Poljuljao je čitav njen svet. Zatalasao njene emocije, navevši je pri tom da ga zavoli do nemogućih granica. Naveo je da sumnja u sebe, da nije dovoljno dobra da bude sa njim i da nije vredna toga da on poželi da bude sa njom na duže staze. Ali, iako je bila zgažena, iako je dobro znala da nikada više sebe ne sme da dovede u istu situaciju, iako je srušio njen svet, naveo je da pati, ona ipak, nije mogla a da ga ne vidi ponovo. Nije znala koliko je pametno. U stvari, znala je da to ne može da bude ni dobro ni pametno za nju. Htela je, tako je očajno mnogo želela, da je Martin makar, malo zaljubljen u nju. U stvari, ona je imala već dovoljno ljubavi za njih dvoje ali ne i nameru da pristane da bude njegova privremena veza, ljubavnica, koju će koliko sutra, kada je se zasiti, odbaciti ponovo. I dalje je stajala pred otvorenim vratima ormana i sva sluđena razmišljala šta da obuče. Dvoumila se izmedju potrebe da lepo izgleda i potrebe da odabere neku krajnje neuglednu odeću kojom će mu poručiti da njegovu posetu ne doživljava važnom. Srce joj je uznemireno kucalo, kolena podrhtavala. Mogla je da računa na to da će on kada je bude video, nepogrešivoproceniti koliko je uznemirena njegovim dolaskom. To je izbezumljivalo. Nije mogla da sakrije ono što je očigledno. On je dovoljno stariji i iskusniji da ume da prepozna sve znakove koje žene pokazuju kada su u odredjenim raspoloženjima. Ljuta na sebe, zgrabila je farmerice čiji je pojas bio spušten na kukove i belu majicu sa dužinom koja je dosezala jedva iznad spuštenog pojasa pantalona. Bila je bosa. Nije htela da mu priušti to zadovoljstvo da pomisli da je toliko važan. Jednostavno, htela je da bude slika ležernosti, da mu stavi do znanja da joj je potpuno nebitno kako izgleda i kako to utiče na

by voki

njega. Poverenje koje je imala u njega, poštovanje koje je gajila prema njemu, sve je to nestalo. Ali ljubav nije. Sva je pretrnula kada je shvatila da se jedan automobil uz jaku škripu kočnica zaustavio pred njenom zgradom. Nije morala da pogleda kroz prozor da bi shvatila da je Martin stigao. Polako je krenula ka vratima. Ćula je njegove teške i krupne korake dok je grabio uz stepenište do njenog stana. Takav je bio oduvek. Brz, odlučan, pun samopouzdanja, osvajač. Kroz glavu joj je prošla misao da neće moći da mu odoli. Ako samo posegne za njom, znala je, nema snage da se opire. I verovatno će narednog dana poludeti, ako je ponovo ostavi. Osluškivala je korake pred ulaznim vratima. Zvono, potom nestrpljivo kucanje na vrata. Otvorila je. Stajao je ozbiljan, zamišljenog pogleda. Gledao je. Odmerio je od glave do pete. - Smršala si. - Pa? - Ne jedeš dovoljno. Pogledala ga je mrko i okrenula se da bi došla do dnevne sobe. Ušao je zatvarajući vrata za sobom, nekako suviše mirno, tiho, bez uobičajene buke i dinamike koja je pratila svaki njegov pokret. Okrenula se potom i pogledala ga hladno. Stajao je nasuprot nje odmeravajući je. - Oduvek sam mislio da ti takve majice stoje sjajno. Ističu na najlepši način tvoje grudi. Bila je prava šteta što si godinama skrivala da imaš fantastične grudi - nepogrešivo je izabrao reči koje će je navesti da pocrveni i bude zbunjena i nema. Keli je uzvratila tako što je ukrstila ruke preko grudi, ali nije mogla da spreči njihovo bujanje zbog iznenadne navale uzbuđenja koje je proisteklo iz njegovih izgovorenih reči. Kao da se njeno telo potčinjavalo njegovom muškom uticaju. - Moje grudi su prirodne, dakle nisu u modi. Osim toga, demantuješ sebe. Rekao si da sam mršava. - A to ne znači da i dalje ne izgledaš prelepo. Osim toga, tvoje grudi su savršene - Martin je gledao sa žudnjom.

by voki

Svaki milimetar njenog tela, takodje je žudeo za njim. Jedino što je želela je da što pre kaže šta ima, i da potom ode. Dok još ima mrvice svoje volje i svesti da ne treba da mu se prepusti, a još manje da mu prizna kako deluje na nju. Opijao je njena čula na čudan način. Kada je krenuo da joj prilazi, nije se ni pomakla. Umesto da se njena svest svom silom oglasi, shvatila je da svakim atomom svoga tela i duše žudi za njim, da je nemoćna da se odupre toj želji. Keli nije mogla da odvoji oči od njegovih. Kao da se pokoravala, sve je prestalo da bude važno. Pružio je ruke ka njoj i ona je utonula u njegov zagrljaj. Kada su im se usne konačno dotaknule, stopile su se u poljubac, a njene su ruke pronašle put do njegovih ramena. Sada je bio tako nežan. Zabila je svoje prste u njegova ramena, upijajući svoje telo njegovo. Obavio je svoju slobodnu ruku oko nje, stavivši je na njen bok. Odjednom, nije mogla da razmišlja. I nije želela da razmišlja. Kao da sem ovog trenutka, drugo vreme ne postoji. Kao da sutra ne postoji. Njegovi prsti su lagano, bez žurbe, skinuli najpre njenu majicu, potom sve ostalo. Bila je svesna snage koja je njegova ramena činila napetim, uživala je u toplini koja se širila, od njega prema njoj. Htela je da mu kaže da je to što rade još jedna u nizu ludosti. - Nemoj da razmišljaš - preduhitrio je nežno, dok joj se primicao usnama. Njegove su usne prelazile preko njenih i bile su glatke poput satena. Prelazio je rukama preko njenih ledja, zbog čega se njena koža naježila. Gotovo je uplašila snaga želje, ali opet ne toliko da bi se odmakla od njega...

***

by voki

Nešto je probudilo Keli. Nije tačno mogla da utvrdi šta je u pitanju. Još uvek je bila noć. Na trenutak se tiho pridigla da bi sela na ivicu kreveta, zagledana u Martinovo lice pritisnuto na jastuk. Krenula je da ustane s kreveta kada su se dve snažne ruke nežno obavile oko njenog struka. Nasmejavši se, Martin je povukao unazad i ukleštio je u svom toplom zagrljaju. - Nisi valjda mislila da me ostaviš? Kada je osetila njegov dah, vreo i nežan, na svom obrazu, kroz nju je prošao drhtaj. - Hladno mi je. - Ja ću se za to pobrinuti. Misleći da je on hteo da dohvatiti pokrivače koji su ležali negde oko kreveta, Keli se malo uzdigla iz njegovog naručja. Ali, Martin je na to pojačao stisak oko njenih bokova i ulovio je svojim telom. - Martine, hladno mi je! - Neće ti više biti... Izvivši se, pokrio je svojim telom. Pogledala ga je zbunjeno. Pročitala je u deliću sekunde u njegovim očima strast i odmah osetila kako se i njena želja budi. Prijatna toplina je sporo putovala od njenih nogu nagore, i ona je ubrzo zaboravila da je pre nekoliko trenutaka osećala da će se smrznuti. Martinove usne su bile tople i strastvene, njegove ruke nežne i stručne dok je milovao svaki delić njenog tela. Osećajući zavodljivi dodir njegove vrele kože, ona instiktivno krenu rukom po njegovim čvrstim leđima, istražujući pravu liniju njegove kičme, sve do udubljenja u dnu leđa. - Da, ljubavi, miluj me, potrebno mi je da me miluješ. Njegove ruke na njenom telu, pratile su sve krivudave konture, rađajući u njoj jaku potrebu da mu bude bliža, najbliže što se može. Osećanja, tako izuzetna da ih nije bilo moguće opisati, strujala su kroz nju kada su opet postali jedno. Ovoga puta vođenje ljubavi nije bilo nežno kao prvog puta.

by voki

Zadovoljan i pospan, Martin se prevrnuo na svoju stranu kreveta, povukavši i Keli sa sobom. Naslonio je njenu glavu na svoje grudi, milujući je. Podigao je pokrivače s poda i pokrio ih oboje. - Spavaj, ljubavi - rekao je uzdahnuvši zadovoljno. Spustio je nežan poljubac na njeno rame i posesivno je obgrlio jednom rukom. Na Martinovim grudima, osećala se kao da se nalazi na oblaku. Spokojna, sa osećajem bliskosti i usaglašenosti sa ovim čovekom u čijem naručju je prespavala celu noć, bila je ispunjena neverovatnim mirom i zadovoljstvom. Iznenada, kroz Kelinu glavu je prostrujala jedna misao koja je momentalno rasanila. Naglo je otvorila oči. On je spavao mirnim snom, sa zadovoljnim izrazom lica. lako su je njegove ruke stezale u posednički zagrljaj, uspela je da se izvuče i potom, brže bolje prosto odjuri u kupatilo. Borila se sa sumnjom, bila je u neverici, slamala je misao da je sve bilo sračunato, još jedan njegov trijumf, dokaz da je pobedio, da je sve uradio da bude on taj koji je pobednik. Nije znala šta bi radije uradila, plakala, vikala, vratila se nazad i udarila ga iz sve snage. Jedva se usudila da pogleda svoj odraz u ogledalu. Onda, kada je to uradila, videla je da je na njenom licu još izraženija njena zaljubljenost. Kako je moguće? Pitala se zarivši lice u ruke. Obukla je frotirski mantil, nije imala snage da se očešlja. Nije mogla ni da se istušira. Miris njegovog tela bio je na njoj. Vratila se nazad u sobu. Sela je na stolicu nedaleko od kreveta. Čak i kada je spavao, njegovo lice i telo, način na koji je ležao, sve je bilo privlačno. Podigla je noge na stoliicu i spustila glavu na kolena. Gledala je Martina kako spava pitajući se po ko zna koji put, zašto je tako slaba kada je on u pitanju. Martin je otvorio oči. Iznenadio se kada je video kako sedi sklupčana na stolici sa nekim izgubljenim izrazom na licu. Podigao je jastuk i naslonio se na njega. - To si namerno uradio, zar ne? - njeno pitanje je bilo neodredjeno ali je on prepoznao jasnu osudu u njemu. - Šta sam namerno uradio? - blago se namrštio.

by voki

Sve drugo je očekivao nakon vodjenja ljubavi, u kome se, činilo mu se, kao nikada pre, iskreno do poslednjeg atoma svog bića, potpuno predao njoj. Nemoguće da nije mogla da shvati šta se desilo sa njim prethodne noći. Činilo se da je i ona isto doživela, baš isto što i on. Predaju, priznanje ljubavi, kompletno ispunjenje, neverovatnu sreću i zadovoljstvo. Zašto je onda gledala u njega kao u najvećeg krivca? - Dobro znaš o čemu govorim. Nije mogao da pronikne u razlog njenog pritajenog besa koji je polako pretio da postane snažan i opasan. - Ne znam. Budi određenija -priznao je zbunjeno. - Namerno si to uradio. - Nismo prvi put vodili ljubav. I nećemo poslednji put. Obećavam ti. - Da, ali smo vodili ljubav bez zaštite! - prasnula je na sav glas, nakon čega je izjurila iz sobe, obrevši se u kuhinji. Zatvorio je oči. Da, on o tome nije ni razmišljao. Nije mu bilo na kraj pameti, u stvari, bilo mu je svejedno. Zašto? Otvorio je oči shvativši odjednom. On je želeo da vode ljubav bez zaštite. Čak, i da sada zna da su upravo začeli novi život, to ga ne bi ni iznenadilo niti bi se zbog toga osećao nezadovoljno. Naprotiv! Bilo bi predivno da je ove noći Keli ostala u drugom stanju. Ta pomiso je bila neverovatno lepa. Nadahnut tom mišlju, osmehujući se, ustao je hitro iz kreveta. Navukao je samo pantalone i bos je krenuo put kuhinje. - Oboje smo zdravi. Nema potrebe da brineš. - Zašto si to uradio? Šta je tvoj motiv? - Nema motiva. Želeo sam. Kao i ti. I spreman sam da se suočim sa posledicama. Čak sam srećan zbog tih eventualnih posledica. - Ti si srećan? Ponovo tvoja neverovatna sujeta izlazi na videlo! Čuješ li sebe? Uvek o sebi govoriš. Gde sam ja tu? - Ti si na pravom mestu. U mom srcu - rekao je iskreno, dok je zauzimao mesto preko puta nje na stolici za malim kuhinjskim stolom.

by voki

- Ne verujem ti. Šta ti znaš o ljubavi? Sve si ovo isplanirao. - Nisam planirao. Naprotiv, prvi put u životu sam uradio nešto spontano, od srca, bez razmišljanja. Mislio sam samo da te volim dok se ne onesvestimo - pokušao je da je nasmeje ali je ona odmahnula glavom. - Znam te kao jako praktičnog čoveka koji ništa ne prepušta slučaju. Ti nisi spontan. Sve što radiš, nekako je unapred isplanirano, odmereno. Zato ti ne verujem. Sve si isplanirao. Sve! Svaki trenutak! A posebno onaj... završni! - Plašiš se trudnoće? - Izgubila sam glavu kao neka guska. Nalazim se u kritičnim danima. Sama sam kriva, mogla sam ja da se pobrinem za zaštitu. Ali ne, ja nisam mogla da razmišljam trezveno, ti si me prosto naveo da se izgubim. - I ti si mene navela da se izgubim. Zar to naše međusobno poverenje u času kada se volimo nije znak da treba da budemo zajedno? - Neću da budem tvoja ljubavnica! - I nećeš. Mogla bi da se udaš za mene. - Neću. Želiš da se osiguraš, ako sam trudna, da se tvoje dete rodi u braku, da nosi tvoje prezime. Ovo je idealan način, to si mislio, da me konačno vežeš za sebe. Ti i tvoja bolesna sujeta! - zarila je lice u ruke. Uvidjajući da je Keli puna nepoverenja prema njemu, pustio je da se isplače. Želeo je da je dodirne, toliko mu je bilo teško da je gleda dok plače, ali nije smeo da pruži ruku ka njoj. Mogao je samo da je gleda dok mu se srce cepalo od tuge pri pomisli da ona smatra da bi njegovo dete bilo njoj omča oko vrata. Ustao je da sebe uposli, da ne bi poludeo od muke. Dovršio je kuvanje kafe, koje je ona započela. Kada je prestala da plače, spustio je šolju sa kafom pred nju, i seo opet preko puta nje. Gledala ga je brišući suze. - Da li bi to bilo tako strašno, Keli? - meko i pomirljivo je upitao, milujući svojim pogledom njeno lice. - Šta?

by voki

- Ako si trudna. - A šta ti misliš? - pitala ga je ozbiljno. - Ja mislim da bi to bilo divno - usudio se da kaže. - Još jedna tvoja samostalna odluka. Zar nisi mislio da treba mene da pitaš za dozvolu? - Zaboga, vodili smo ljubav a ne poslovne pregovore. To se događa kada se dvoje vole, kada je sve spontano. - Vole? Zar si ti sposoban da voliš? - Sposoban sam da volim. Voleo bih naše dete, kao što volim tebe. Uhvatila se rukom za čelo. -Ti nisi normalan! Ne znam šta se dešava sa tobom i ne znam kako sam bila tako luda da ti se predam kao da nemam gram mozga u glavi! Usudio se de je uhvati za ruku. Naveo je da ga pogleda. - Nisi luda. Voliš me. Nisam to uradio namerno. Moraš da mi veruješ. Ali se ne kajem što je tako kako jeste. Nikada nisam vodio ljubav. Imao sam seks sa raznoraznim ženama. Ovo je drugačije. Uzvišenije. Nenadmašno. Vodio sam ljubav sa tobom jer sam ti dao podjednako i svoje telo i svoju dušu. I biću strpljiv, uverićeš se tokom vremena da sam ozbiljan. - Do kada? Dok ne naidje nova inspiracija zbog koje ćeš da me ostaviš? - Ne nameravam da te ostavim. I ne pomišljaj da ćeš moći ti da me ostaviš. Neću da ti dozvolim. - Posesivna budalo - morala je da se nasmeje i naruga. - Moram nešto da znam. Ako si ti... ako se pokaže da si trudna, šta nameravaš da učiniš? Pogledala ga je kao da je rekao najveću glupost na svetu. - Kako misliš šta da uradim? Naravno, rodiću dete. Odahnuo je, prezadovoljan onim što je čuo. - Hoću da nešto znaš, Keli. Ako si trudna, možeš da računaš u svemu na mene. Najviše od svega želim da se udaš za mene, ali ako ti to ne pada na pamet, računaj da ćeš imati moju maksimalnu pomoć i podršku u svemu, u odgajanju deteta. Samo te molim

by voki

jedno, ne odbacuj olako moju ponudu i želju. Ni jednoj drugoj neću nikada da ponudim brak. To je samo tvoja privilegija. I tvoja moć nada mnom. - Ja neću privilegije i moć. Hoću poverenje. Trenutno ga nemam. - Ali ćeš svejedno roditi moje dete, naše dete. - Molim te, možeš li sada da odeš? Prilično sam sludjena nakon svega. Ne mogu da razmišljam trezveno. Moram da se priberem. - U redu. Nemoj da ti slučajno padne na pamet da se pribereš u smislu da pobegneš negde. Upozoravam te, pronaći ću te, gde god da odeš. Smatraj da nismo do kraja razjasnili stvari. Osim toga, dugujemo jedno drugom odgovore na pitanja koja su izrečena danas. S tim što sam ja jasno definisao svoja osećanja, ti nisi. Ili nećeš da priznaš ono što je tako očigledno. Oblačio se pred njom, onda je polako krenuo ka vratima dok ga je ona pratila sva sludjena. Okrenuo se. - Šta je očigledno? Okrenuo se. Nije je ni dotakao. Njegov pogled je obuhvatio celo njeno telo, nije skrivao želju u očima, blago se osmehnuo. - Svako dete bi trebalo da bude začeto onako kako smo to ti i ja uradili prethodne noći. Trepnula je. - Da? - Treba da ga stvore dvoje ljudi koji se vole, ono mora da bude plod velike ljubavi, a toga nas dvoje dušo, imamo na pretek - rekao je i nakon toga se okrenuo i izašao. Zatvorila je vrata za njim, naslonivši se leđima na njih. Potom se spustila do poda i zarila lice u dlanove. Nije znala da li je imala više potrebe da plače ili da se smeje. Ili da istovremeno uradi obe stvari. To je mogla samo da prepiše svom početku ludila. A za to ludilo, jedini krivac je bio Martin. Zahvaljujući Nedovom intervenisanju Keli je dobila posao u jednoj manjoj firmi koja se bavila prodajom kompjuterskih softvera. U toku par nedelja, čula se povremeno sa Martinom ali su razgovori bili kratki. Odbila je da se sastanu, a onda mu je rekla da će ga svakako obavestiti ako je ostala u drugom stanju.

by voki

Prošlo je skoro dve nedelje. Vraćala se kući nakon napornog dana provedenog na novom radnom mestu. Kako je ponovo oblačila istovetnu garderobu, vrlo malo koristila šminku i bila je sasvim neupadljiva u klasičnim kostimima, niko nije mogao da je poveže sa osobom koja je bila bliski saradnik Martina Stouna kao i da pomisli da je upravo ona devojka koja je bila u vezi sa njim. Ned je takođe zvao da bi je redovno izveštavao, iako je ona insistirala da prestane. I onda je pričao kako je Martin nervozan, zamišljen, kako se povukao, da ne izlazi nigde u javnost, kao i da je odbio nekoliko poziva za prijeme i raznorazne skupove. Zastala je ispred apoteke. Ušla je i zatražila kućni test za proveru trudnoće. Stigavši kući, nakon tuširanja i zaključka da je ponovo gladna, ponovo se setila kupljenog testa. Nimalo se nije iznenadila kada je on pokazao pozitivan rezultat. Nekako je znala, osećala je da nosi začetak Martinovog i svog deteta. Zaneta u svojim mislima otvorila je ulazna vrata jer se oglasilo zvono. Suočila se sa Martinom. Jedostavno je ušao unutra prateći je. Kada se okrenula ka njemu, pružio joj je kupljeni test za utvrđivanje trudnoće. - Nema potrebe - promrmljala je, a on je klimnuo glavom. - Znam. Pratio sam te. Video sam kada si ušla u apoteku. I znam da si kupila test. Ako nisi sigurna, evo, uzmi još jednom da proveriš. - Stvarno nisi normalan!? Kojim pravom me pratiš? Uhodiš me, kontrolišeš šta radim?! - Ne kontrolišem, pokušavam da se smirim. Neprekidno mislim na tebe. Brinem, ali ne mogu da ti se približim, ti ne dozvoljavaš. Zato se zadovoljavam da te gledam makar iz daleka. Uzmi test, molim te. - Nema potrebe. Već sam uradila. Gledao je napregnuto. Izgledao je umorno, kao da danima nije spavao. - Test je pokazao da si trudna? - Da. Možda sam trudna. Ali to još uvek ne mora da znači ništa dok doktor ne proveri.

by voki

- Imaš li zakazano? - Nemam. - Šta kažeš da za nedelju dana odemo zajedno na pregled? - To je pomalo čudno od tebe. Ne mogu da te razumem. Zavodnik, razmetljiv, arogantan, sa ciljem da ćelom svetu pokaže da je glavni. A sada, najednom čovek koji izgara od želje da me vidi trudnu. Šta je sada u pitanju, Martine? - Tako je. Vređaj me koliko želiš. Imaš pravo. Videla si to moje lice, ali niko nije video ovo lice koje sada gledaš. Niko, sem tebe. I ni jednoj ženi nisam rekao da želim da mi rodi dete. Tebi kažem. I ni jednoj nisam izjavio ljubav. Izjavio sam je tebi, Keli. Prišao je, uzeo je za ruku i naterao da sednu zajedno na dvosed. - Želim da ti ispričam nešto o sebi. Moje detinstvo je bilo, za razliku Od tvog, izuzetno. Ja sam bio miljenik, ne samo roditelja, već i cele porodice. Zaštićen i razmažen, odrastao u izobilju, ubrzo se ispostavilo da sam sklon višku kilograma. Bio sam izuzetno gojazan. To me je pratilo u detinstvu i ranoj mladosti. Bio sam usamljen i iskompleksiran. Naravno, moji roditelji su preduzeli sve i ja sam u toku samo jednog leta uspeo sa specijalnim režimom ishrane i bavljenjem sportom da se izvučem. Čak sam zbog silnog zadirkivanja promenio školu. U novoj školi, postao sam jedan od najpopularnijih mladića. Devojke su dolazile same, udvarale se, sačekivale me posle školskih utakmica, jer sam, u medjuvremenu igrajući košarku, postao jedan od najboljih košarkaša. Zamisli taj preokret, od debeljka koji nije imao prijatelja, kome su se svi podsmevali, stavljali ga u komične i ponižavajuće situacije da bi ga javno ponižavali, postao sam u novom okruženju popularan, glavni lik. Taj trenutak me je poneo. Postao sam nakon toga arogantan. Dobar izgled je za mene značio kao da sam pronašao formulu za uspeh. I zarekao sam se da nikada neću da se sećam kako mi je bilo pre toga. Za mene je počeo novi život od trenutka kada sam osvojio najlepšu devojku u školi. Naravno, ubrzo je došla druga, treća... Sva sreća je da nisam uprkos vodjenju računa o fizičkom izgledu zanemario duhovni i intelektualni uspeh. Nakon

by voki

studija, Ned i ja smo zajedno počeli da radimo. On mi je bio prvi prijatelj koga sam stekao u životu. Kasnije sam stekao još nekoliko dobrih prijatelja. Medju njima si i ti. Ali, ti si jedina žena koju sam prihvatio kao prijatelja. Kada sam shvatio da si prelepa žena, a tvoju pamet sam primetio neuporedivo pre tog trenutka kada si me zasenila svojom pojavom na onom prijemu, u meni se vodila borba. Poželeo sam te, a krivio sebe da si moja prijateljica i da nikako ne smem da budem prema tebi onakav kakav sam prema drugim ženama. Ali, ko može da naredi srcu. Osvojila si me. Nakon one noći u Londonu, uhvatila me je panika. Mislio sam da te gubim kao prijatelja, da te ne mogu imati istovremeno kao ženu sa kojom sam u vezi i kao prijateljicu i saradnicu. Bio sam glup! Kada nekoga voliš, kao što ja volim tebe, u njemu imaš sve, u njemu nalaziš sve što ti je potrebno. Ti si prelepa žena koja je neverovatno duhovita, pametna, zračiš pozitivnom energijom, deliš mi pametne savete, sjajan si radnik, saradnik, pravo je bogatstvo tebe imati za prijatelja. Ali, ti si i žena koja je čekala baš na mene, ne nekog drugog muškarca nego mene. Ja sam jedini koji te ima, kome pripadaš. To je čast za svakog muškarca koji voli ženu. Shvatio sam da te gubim kada si otišla, još kada je Ned rekao da ideš u Rim... Poludeo sam. Ned je bio vrlo rečit i slikovit kada je opisivao kako će Alesandro da ti se udvara do besvesti. Ne mogu da ti kažem da mi nije bila namera da ostaneš u drugom stanju. To je nešto što je bilo kao nesvesna odluka u meni. Nije bilo namerno, ali sam duboko u sebi priželjkivao. Kako sam na drugačiji način mogao da te vežem uz sebe? Ja nisam stvarni pobednik. Ja sam bio gubitnik i strahovito se plašim da ne izgubim i ono stoje navrednije u mom životu, tebe. Ćutali su držeći se za ruke. - Hvala ti što si mi to ispričao. Drago mi je da si mi se poverio. - Za ovo ne zna ni Ned - dodao je osmehujući se. - Zaista? - uzvratila je osmehom. - To sam mu prećutao. Bilo mi je neprijatno da pričam o tome. Ali znaš šta je čudno? Dok sam ti pričao, nije mi bilo teško. Naprotiv, lakše mi je što sam ovo podelio sa tobom.

by voki

- Sada mi je mnogo toga jasnije u vezi tebe. - Zaista? - Bila sam u zabludi, mislila sam da sam zaljubljena u klasičnog lepotana, površnog u mnogo čemu jer nema emocija i uvid u realni život. A sada zaključujem, zaljubila sam se u debeljka! U onoga ko je iskusio patnju na sopstvenoj koži, pogubnost ljudske okrutnosti, i koji je bio usamljen. Samo da znaš, nije da nisam videla u tebi silne vrline koji si pokušao da prikriješ tim arogantnim stavom. Martin je pomazio po licu i privio uz sebe. - Još uvek si zaljubljena u mene? - Jesam. - Šta je onda potrebno da uradim da bi me uključila u svoj život, makar kao oca svog deteta? - Priznaj. - Šta? - Ipak je bilo namerno. Smeškao se. I ona. - Učinio sam nesvesno. Danima sam bio opsednut idejom da te vratim. Shvati sam da moja sreća zavisi od tebe. Želeo sam da te ubedim da sam u stanju da te usrećim. I sada mislim da jesam! Spustila je kratak poljubac na njegov obraz, pre nego što je ustala. - Rano je da razgovaramo o budućnosti. Sačekajmo još nedelju dana. Tada idem na lekarski pregled. Martin je takodje ustao i prišao joj, sa molećivim izrazom na licu. - Dozvolićeš mi da odaberem najboljeg doktora, ugovorim pregled i budem pored tebe? Dozvoli mi da se nadam, da se radujem! Hoćeš li, Keli? Koliko god se trudila, nije mogla da ne zadrhti kada je videla izraz njegovog lica. Dirnulo je to. Zaista je želeo da je u drugom stanju. Poverio se. Duboko sakrivenu tajnu je ispričao baš njoj. I izjavio joj je ljubav. - U redu. Obavesti me o terminu, ići ćemo zajedno. Nežno je prodrmao po bradi, mangupski je uhvatio za nos i potom je zvučno poljubio u usta. - Najbolja si na svetu! Javiću ti već večeras.

by voki

Klimnula je glavom i uzvratila je osmehom. - Preteruješ - osetila je toplinu oko srca. - Ni slučajno. Da li ti je nešto potrebno? - Ne, nije. - Hoćeš li da paziš na sebe? - Polako. Još uvek nismo sigurni... Prekinuo je. - Jesmo! To se obično desi kada se dvoje vole! - bio je siguran. Malkom se mazio oko njegovih nogu. Pomilovao ga je uz osmeh. Pazi na nju drugar - rekao je mačku na šta je ovaj mjauknuo. Izašao je iz njenog stana smejući se. - Martine! - htela je da mu kaže da je preterao ali je on već otišao. Mogla je samo da se nasmeje. Kakav dan! Martin je Keli držao za ruku dok nije ušla u ordinaciju. Na njeno insistiranje, strpljivo je čekao ispred ordinacije. Doktorka je obavila pregled i potvrdila rezultat testa. Nakon toga, utvrdivši da je sve u redu, otvoren joj je karton da bi trudnoća ušla u proces nadzora. Onda je sledio ultrazvuk. Zamolila je da pozovu Martina. Ušao je onako krupan, nezgrapan i sa izrazom zbunjenosti ali i pitanjem u očima da li je sve u redu. Keli je morala da se osmehne i klimne glevom. Na njegovom licu uz osmeh, pojavio se izraz olakšanja. Doktorka je pokazivala na ekranu i objašnjavala. Martinovo liceje bilo razneženo dok je gledao. Čak su zaiskrile i suze u njegovim očima ali je on uspeo na vreme da se pribere i ne zaplače pred doktorkom. Ipak, Keli nije promaklo ni to. Bila je dirnuta tom njegovom reakcijom. Njegova sreća je bila čista, spontana i nije imala nikakve veze sa onim za šta ga je Keli u nekoliko navrata optuživala. Ispunjeni srećom, držeći se za ruke, zajedno su napustili kliniku. Negde na pola puta, zabljesnuo ih je blic foto aparata. Umesto burne reakcije, provale besa i zahtevanja da ih svi ostave na miru, Martin se iscerio srećno i zadovoljno pred novim bljeskom blica

by voki

kao da je i sam gledao da fotografija bude uspešna. Zavrtela je glavom dok se smeštala u njegov automobil. - Ne mogu da verujem da si tako reagovao - smejala se. Nagnuo se da je poljubi pre nego što je startovao automobil. Osećala je, iako je bila obuzeta poljupcem, da i to nije prošlo bez fotografisanja. - Pusti ljude da zarade za hleb. Uostalom, neka slikaju i neka pišu o nama. Ako se složiš, ispričaću im kako si me zavela. - Ne bi se usudio? - Bih dušo, vrlo rado. Nakon toga automobil je krenuo. - Ovo nije put do mog stana - pobunila se. - Naravno da nije. - Gde me vodiš? - Kući. Tvojoj kući. A tvoja kuća je tamo gde ja živim. I sve što imam, sve pripada tebi. Zatvorila je oči i smeškala se. Uskoro su stali ispred luksuzne zgrade. Pomogao je da izadje iz kola, a potom su ušli u njegovu zgradu. - Stan je na prvo spratu. Da je na nekom višem, menjao bih ga za stan u prizemlju. Ne smeš da se umaraš. - Martine, nisam rekla da ću živeti sa tobom, bar ne još uvek zadirkivala ga je. - Znam. A znam i kako da te ubedim da pristaneš. Otključao je vrata stana i potom se savio da bi je preneo preko praga. Spustio se sa njom do prve fotelje i poljubio je, nežno i sa puno obzira. - Smemo li... - pitao je, a ona je brzo pokrila njegova usta rukom. - Da - pocrvenela je. - Onda... - ustao je i poneo je ka spavaćoj sobi. Spustio je pored kreveta. Skidali su naizmenično jedno drugome odeću, bez žurbe, sa neizrecivom žudnjom u očima i ljubavlju koja je izbijala iz svakog pokreta, dodira, poljupca ili uzdaha. Kad su se konačno našli na krevetu, zastao je i pogledao je ozbiljno.

by voki

- Moraš da se odlučiš. Hoćeš li da živim kao grešnik sa tobom ili ću da postanem častan čovek? Imam čak i prsten, onaj koji se porodično prenosi na novu gospođu Stoun. Moja majka je poslala prsten i rekla da ti ga stavim na prst, makar na silu. Ona je oduševljena. Oduvek si joj se sviđala. Cela poroica navija za tebe. Ma šta pričam, ako ne pristaneš, odrećiće me se, jer "ti si andjeo, jedino biće koje može da me vrati na pravi put" - oponašao je glas svoje majke na šta se Keli smejala glasno. Onda se uozbiljio. - Udaj se već jednom za mene. - Možda. - Treba da te ubedjujem? - Možda. - Onda, možda te i ubedim - nakon tih reči, svet oko njih je prestao da postoji.

*** Bilo je već prošlo podne kada se Martin pojavio u kompaniji. Svi zaposleni su ga gledali uz nezaobilazan pozdrav sa poštovanjem, ali i nekako ispitivački, radoznalo. On je nasuprot tome bio neverovatno raspoložen, kao nikada pre. Ned je spazivši ga kako nailazi, prekinuo razgovor sa jednim od kolega i požurio mu u susret. - Konačno si stigao. I? Martin se cerio. Namignuo je Megi koja nije mogla da se povrati od iznenadjenja. To nije ličilo naozbiljnog Martina. Još kada je oslovio prisno, bila je krajnje zbunjena. - Megi, dušo, kako ste? Divan dan danas, zar ne? Klimnula je glavom, a Ned se suzdržavao da ne prasne u smeh dok su ulazili u Martinovu kancelariju. Kako su zatvorili vrata za sobom, Ned je seo na svoje staro mesto, a Martin je stao do svog stola i nastavio da se ceri. - Hajde, pričaj već jednom!

by voki

- Odakle da počenm? - Kako je bilo kod doktora? - Zapanjujuće. Sećaš se da smo pričali o telesnoj herniji, potom telesnoj komplementarnosti... Ned ga je prekinuo. - Hajde, naučnice, skrati! I, da li je trudna? Martin se isprsio važno i ponosno. - Naravno da jeste. Ned se nasmejao. - I, da li je pristala da bude gospodja Stoun i da te trpi celog života? - Jeste. Bila je tvrd orah. Vrlo, vrlo, tvrd orah, ali na kraju je pristala. - Ubeđivanje? Ubedjivanje, moljakanje, obećavanje, padanje na kolena, zakletve... - Čoveče, venčanje?! Ne mogu da verujem! Neka sam proklet, ali ti si izgleda potpuno zaglavio, a? - Do guše! - rekao je zadovoljnim glasom Martin, otvarajući kancelarijski bar. —Ne pitaj koliko, ali da jesam, jesam, zaglavio sam! U stvari, podsvesno, oduvek sam znao da ću pre ili kasnije da naletim na onu koja je posebna i da ću se zaljubiti. Nisam samo znao da ću tako neočekivano da se zaljubim u devojku koja mi je do juče bila prijatelj. Ali, ima to svojih prednosti, ne moram da se pretvaram pred njom, ona me želi takvog kakav jesam. - Jadna Keli, šta joj je to trebalo? - Ma hajde, ne glumi da je žališ, Kupidonu! I tvoji prsti su tu umešani poprilično! - Tako je, od početka sam navijao za nju jer je ona stvarno prava žena za tebe. - Tačno. Za mene. Zato pazi kakve izjave daješ u mom prisustvu. Tvoji komplimenti znaju da budu dosadni. Zadrži ih za druge žene, moju ne moraš toliko da obasipaš pažnjom. - Ljubomoran, ha!? - smejao se Ned.

by voki

- Ne, samo razjašnjavam stvari, da posle ne bude nekih nejasnoća. Jasno? - Ma jasno, druže, jasno kao dan! - Onda, da nazdravimo u to ime, šta misliš?

(Kraj)