Wine Style No 36

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ENOGRAFIJA Rioha wine&food Restoran Pikol vinske priče Vinarija Tonković putopis Stokholm HOTEL Capella Singapore

Intervju Vladimir Vanja Grbić

ISSN 1452-6646

Broj 36 / septembar 2012.

Wine Style od 2006. godine

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Wine Style

Wine Style ISSN 1452-6646

Broj 12

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 06

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

ISSN 1452-6646

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 14

Broj 13

Broj 15

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

Broj 18

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 23 jun 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vInarIja ex-yu

ekskluzIvno

top 50 vinarija ex-yu

Zlatan otok - plenković, Hvar

Primeur degustacija u Bordou

Chateau Kamnik, Skoplje

SlaGanje Hrane I vIna

toP 50 vInarIja ex-yu Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure

Marco caprai

Paste

Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

automoBIlI BmW seria 5

Intervju

jadranka jovanovIć

Broj 19

Broj 20

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 21

Wine Style iSSN 1452-6646

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Ćuretina

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

jovan Ćirilov

Broj 23

Broj 24

Broj 30

Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vina

intervju

nebojša GloGovac

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 22

Intervju

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

4

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

WINE STyle

w w w . w i n e s t y l e . r s

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Zamenik urednika

Milorad Cilić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Katarina Vuković, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić, Milan Vukelić Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Mačvanska 18, 11 000 Be­o­grad Tel/fax: 011/344 53 10 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

Uvodnik Igrati na sigurno oduvek je bilo najlakše. Tako je i u vinarstvu – sa kaberneom, šardoneom, sovinjonom i ostalim širom sveta prisutnim sortama nema nekog rizika. Publika ih već dobro poznaje, pa je takva vina samim tim i lakše prodavati. To je svakako kratkoročno bolja i isplativija varijanta. Na duže staze gledano, možda baš i nije. Mnogo smo već pričali o tome kako su se ljubitelji vina u svetu pomalo zasitili ovih vrsta i da sve više traže neka autentična vina. Očigledno, u tome je budućnost, ali rad sa lokalnim sortama, naročito ako su nepoznate širem auditorijumu, težak je, komplikovan i dug proces.

Prodati jednu bocu, recimo, stare autohtone srpske sorte kadarke, neuporedivo je teže nego prodati bocu merloa.

Srećom, ipak postoje ljudi koji su spremni da uskoče u ovaj vrtlog.

Jedan od njih je i Ignacije Tonković, koji je u svom vinogradu zasadio samo pomenutu kadarku. Ne znamo da li će uspeti, ali ako uspe, biće to veoma značajna stvar za srpsko vinarstvo. I zato, svaka čast na hrabrosti, ideji i viziji.

Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

36 broj

sadrŽaj

broj

36

» 18 » 26 » 28

Enografija Španska regija Rioha jedna je od najpoznatijih vinskih oblasti u svetu. O njoj i o crvenim vinima koja iz nje dolaze, u svojoj rubrici piše Đuro Tošić Moj izbor Beogradsku glumicu Borku Tomović sve češće viđamo na televiziji, pozorištu i u filmovima, ali podjednako i na nekim finim mestima u gradu. Za dobar provod i druženje, kaže, uvek se nađe vremena Vinske priče Lokalna vina su sve traženija, ali rad sa autohtonim sortama nije nimalo lak. U ovaj izazov upustio se i Ignacije Tonković, koji u svojoj vinariji Tonković na Paliću gradi vrlo originalnu priču, uzgajajući samo kadarku, jednu pomalo zaboravljenu sortu

sadrŽaj

36 broj

broj

36

» 38 » 48 » 58

Wine&food Restoran Pikol, koji se nalazi u blizini Goriških Brda u Sloveniji, odlično je mesto za eksperimente u uparivanju hrane i vina, naročito onih lokalnih varijanti Intervju Jedan od naših najboljih odbojkaša svih vremena Vladimir Vanja Grbić bio je poznat po neverovatnoj požrtvovanosti, a kroz intervju u magazinu Wine Style ispostavilo se i da je odličan poznavalac vina Prirodna vina Trenutno nijedna tema u vinskom svetu ne izaziva toliko rasprava kao prirodna vina. Dok se mnogi spore čak i oko samog značenja ovog termina, činjenica je da ona postaju sve popularnija u svetu, i među proizvođačima i među publikom. O fenomenu ovih vina piše Thomas Curtius

36 broj

sadrŽaj

broj

36

» 62 » 66

» 74

Business club Kompanija Knjaz Miloš gradi uspeh već decenijama, a na poziciji generalnog direktora ove firme od nedavno je Mihailo Janković Putopis Očekuje se da su skandinavske metropole besprekorno uređene, ali ne baš i da izgledaju živopisno i bajkovito.

Upravo takav je Stokholm, grad koji je prilično blizu savršenstva u okvirima urbanog življenja, u mnogim aspektima Hotel Uz svu raskoš koju nudi, hotel Capella Singapore u Singapuru fantastično je mesto za luksuzan odmor, ali i za upoznavanje ove egzotične destinacije

wine style info

U beogradskom restoranu Dijagonala organizovana je promocija vina domaće vinarije Temet iz okoline Jagodine. Gosti su, uz odgovarajuće specijalitete šefa kuhinje restorana Dijagonala, imali priliku da probaju četiri vina vinarije Temet, a koja su već prisutna na domaćem tržištu: Tri Morave – kupažu tri nacionalne sorte (morava, smederevka i tamjanika), Pinot Grigio, Chardonnay i Rose (kaberne sovinjon). Nakon toga prisutni na promociji mogli su da uživaju i u vinu Prokupac Barrique, koje će se pojaviti u decembru, kao i u još nekoliko sortnih barikiranih vina koja će se kupažirati i kao takva će biti predstavljena na tržištu: Chardonnay, Merlot, Cabernet sauvignon i Cabernet franc.

WS

Na beogradskom splavu-restoranu Žabar organizovana je promocija vina nove domaće vinarije Živač iz Srema. Ova vinska kuća za sada se na tržištu predstavila sa jednim vinom, pino noarom Dara, koje su gosti na promociji mogli da degustiraju uz već tradicionalno vrhunske gastronomske specijalitete restorana Žabar.

WS

Krajem juna na splavu-restoranu Žabar organizovana je promocija vinarije Podrum braća Rajković, na kojoj su degustirana sva vina ove vinarije: Prince rskavac, Sofia tamjanika, Sofia rose, Opium reserva, Dina barrique. Prisutni na promociji imali su i jedinstvenu priliku da probaju novo vino iz vinarije Podrum braća Rajković. Reč je o ekskluzivnom crvenom vinu koje će nositi naziv 33, a koje će se na tržištu naći početkom septembra.

14

WINE STyle

wine style info

Interfest 2012

Čokin Vin Cider

Na devetom međunarodnom festivalu vina Interfest 2012, koji je održan od 5. do 7. jula na Trgu slobode u centru Novog Sada, svoja vina izložilo je 120 vinskih podruma iz 15 zemalja. Prvi put su na ovom festivalu bila u ponudi i vina Novog sveta: Australije, Južne Afrike i Latinske Amerike, a već tradicionalno svoja vina predstavili su podrumi iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Španije, Italije i Portugalije.

Festival je otvoren koncertom Masima Savića.

Vin Cider je novo osvežavajuće voćno vino Vinarije Čoka, sa niskim procentom alkohola (4,7%). Ovo je prvi domaći cider proizveden po tradicionalnoj tehnologiji koja se primenjuje svuda u svetu. Ovo blago gazirano jabukovo vino slatko-kiselkastog ukusa sadrži prirodne arome jabuke ili brusnice, koje ga čine i vrlo svežim.

WS

Zlatna POPAI nagrada za JTI I BG Reklam Clockwork displej, inovativni reklamni materijal namenjen prodajnim mestima, kompanije Japan Tobacco International (JTI) i firme BG Reklam, osvojio je Zlatnu nagradu za najoriginalniji reklamni materijal na mestu prodaje u kategoriji duvanskih proizvoda, na takmičenju za najbolja marketinška rešenja u maloprodaji - POPAI 2012, održanom 14. juna u Parizu. Nagrada je dodeljena Draganu Došlu, menadžeru za razvoj reklamnog materijala u kompaniji JT International Zapadni Balkan, kao i Marku Kukiću i Željku Nastiću, predstavnicima BG Reklama, firme koja je projektovala i dizajnirala ovaj displej.

16

WINE STyle

wine style enografija

Crvena vina Riohe Beber este vino, es como hablar con Dios…

(Probati ovo vino je kao da pričate sa Bogom...)

Obilazeći čuvene španske vinarije često ćete čuti ovu rečenicu, ali verujte da to nije samo puka fraza kojom vlasnici hvale svoja vina i dočekuju goste. Tamošnji vinari zaista toliko veruju u svoja vina da možemo slobodno reći da ona za njih imaju kultni status. A to nije bez pokrića – španska vina iz godine u godinu veoma napreduju po kvalitetu, a samim tim stiču i sve više poštovalaca i među stručnom javnosti i među uživaocima. Za to postoji mnogo razloga, kako u istoriji tako i u samom duhu Španaca

O

ni zapravo kada govore o proizvodnji vina koriste glagol elaborar, koji znači razvijati, elaborirati, a ne glagol fabricar, koji znači proizvoditi. Tako je i bilo kroz istoriju, jer su se španska vina oduvek razvijala - od prosečnosti i masovne produkcije do današnjih fantastičnih vina, među kojima se može pronaći i nekoliko pravih bisera ravnopravnih rivalima iz Bordoa, Toskane, Burgundije...

Piše: Đuro Tošić

Španija je zemlja jednog paradoksa, jer ima najveću površinu pod vinogradima na svetu, a tek je treća svetska sila u proizvodnji i to posle Italije i Francuske. Pod vinogradima je oko 1,2 miliona hektara, ali veliki broj čine veoma stari vinogradi sa vrlo niskim prinosima, zasađeni na ekstremno suvom i neplodnom zemljištu.

Registrovano je više od 600 autohtonih sorti grožđa, od kojih nekih dvadesetak čine preko 80% ukupne proizvodnje. Španski DOC (Denominacion de Origen) sistem zakonske regulative prvi put je primenjen 1932. godine a revidiran 1970. i vrlo je sličan francuskom AOC sistemu koji štiti vina sa određenih geografskih lokaliteta. U suštini, francuska vinska filozofija imala je najveći uticaj na ukupni razvoj španskog vinarstva.

Kad je reč o Riohi (Rioja), to je sigurno najčuveniji vinski region ove zemlje. Samo ime Rioja datira još iz XI veka i verovatno dolazi od imena Rio Oja, jedne od pritoka reke Ebro, mada postoji još nekoliko verzija od kojih jedna kaže da je ime izvedeno iz reči roja (crveno), gde se misli na crvenu boju zemljišta ove regije.

18

WINE STyle

Foto: Vladimir Antić

wine style enografija

WINE STyle

19

wine style enografija

Rioha se prostire 120 kilometara uz tok reke Ebro i pod zasadima vinograda je više od 50 hiljada hektara. Proizvode se i bela i roze vina, ali je regija svoju reputaciju stekla crvenim vinima koja će i biti glavna tema ovog broja. Jedan od glavnih atributa vina Riohe i njihov prepoznatljiv potpis jeste odležavanje u hrastu. Ovu tehniku Španci su usvojili od svojih prvih komšija Francuza, tako da se ta tehnika pominje još davne 1780. godine, kad je jedan od vinara primenio tehniku koju je nazvao metod bordelaise. Ime tog vinara je Manuel Quintano i za razliku od kolega iz Bordoa njegova vina su odležavala i razvijala se u velikim buradima.

Nešto kasnije ta tehnika se više približila bordoškom stilu, te su dvojica osnivača možda i najpoznatijih vinarija Riohe, Marques de Murrieta i Marques de Riscal svoja vina čuvali i negovali u malim hrastovim buradima poput onih u velikim

Foto: arhiva Baron de Ley

20

WINE STyle

šatoima Medoka. Upravo tada, na kraju XIX veka, za francuske vinare su nastupila teška vremena jer se spremala najezda filoksere koja je kasnije skoro potpuno uništila sve vinograde po Francuskoj. A pošto su Francuzi navikli da im vino bude sastavni deo svakodnevice, došlo je do povećane potražnje vina iz okolnih zemalja jer su francuski vinogradi bili devastirani.

Francuski trgovci su najbliži izvor pronašli upravo u Riohi i u to vreme je površina pod vinogradima u ovoj regiji porasla za neverovatnih 18 hiljada hektara. Međutim, dešavalo se da su neki od tih trgovaca vinom i ostajali u Španiji, gde su kupovali imanja i započinjali proizvodnju vina; ona su, naravno, po svom stilu jako podsećala na vina koja su se do tada proizvodila u Bordou.

wine style enografija

Ipak, taj nagli uspon se katastrofalno završio početkom dvadesetog veka, kada se filoksera proširila i na Pirinejsko poluostrvo. To se desilo 1901. godine, a u narednih nekoliko godina više od 70% vinograda Riohe je bilo uništeno, što je značilo potpuni kolaps do tada obećavajućeg tržišta. Ubrzo je počeo i Prvi svetski rat, pa Španski građanski rat i na kraju Drugi svetski rat, tako da je glad naterala Špance da velike površine pod vinogradima raskrče i tu posade žitarice.

Ozbiljniji povratak vinarstvu usledio je oko 1960, a ubrzo je došla i 1970. godina koja se smatrala berbom veka – bio je to veliki povratak vina Riohe na svetsku scenu. Već tada je za tamošnje vinare odležavanje vina u hrastovim buradima bilo veoma važno, jer su smatrali da vina

svoj pravi karakter dobijaju tek posle dugog niza godina provedenih u barik buradi. A onda su u vreme finansijskih teškoća Španci shvatili da im se mnogo više isplati da uvoze sirovo hrastovo drvo iz Amerike nego da iz Francuske uvoze gotovu burad; drvo se uvozilo iz Amerike u daskama koje su se sušile na vazduhu, a potom su španski pintari pravili barike na isti način kao i Francuzi. Taj sistem se održao do današnjih dana i upravo taj američki hrast daje jedan veoma prepoznatljiv potpis vinima Riohe i lakoću prepoznavanja na degustacijama naslepo.

Osim upotrebe američkog hrasta, specifičnost ovim vinima daje i izuzetno dugo odležavanje pre plasiranja na tržište, tako da je za crvena vina uobičajen period odležavanja od 4 do 10 godina (kod Francuza on iznosi dve do tri godine). U prošlosti je taj period bio i duži, kada su se vrhunska vina iz Riohe čuvala i dvadesetak godina pre flaširanja. Poznat je skoro neverovatan primer za današnje vinarstvo, kada je Gran reserva Marques de Murrieta iz 1942. plasirana na tržište tek 1983, punu 41 godinu nakon berbe. Što se klime tiče, Rioha, iako se nalazi veoma blizu mora (stotinak kilometara), ne može da se pohvali mediteranskom klimom, već je odlikuje više kontinentalna klima.

Zahvaljujući i svojoj nadmorskoj visini od oko 500 metara iznad nivoa mora, ta dodatna svežina se prenosi na vina.

Oblast se može podeliti na tri velika podrejona: Rioja Alta, Rioja Alavesa i Rioja Baja. Najfinija vina i grožđe dolaze iz prve dve regije, koje su više okrenute ka severu i bliže su Atlantskom okeanu, pa ih samim tim odlikuje i nešto svežija klima. Rioha Baha nalazi se na jugoistoku regije i uglavnom daje vina sa višim sadržajem alkohola, a malo slabija na kiselinama. Što se tiče tla uglavnom je reč o glini, krečnjaku i peskovitom tlu.

Kada je u pitanju grožđe i sorte koje se ovde gaje, slično kao i u Bordou postoji neka standardna kupaža. Dominantna sorta po zasadima je tempraniljo (tempranillo) i moglo bi se reći da ono što je u Bordou kaberne sovinjon ili u Toskani sanđoveze, to je u Riohi tempraniljo. Ostale sorte koje učestvuju u blendu su garnacha, u Francuskoj poznatija kao grenache, i mazuelo koji francuzi zovu carignan (ponekad se u blendu može naći i manje poznati graciano). Sam tempraniljo dosta po karakteru podseća na pino noar – daje vina elegantne strukture, zemljanih i začinskih tonova i sa finim potencijalom za odležavanje. Garnachu odlikuje visok procenat alkohola u vinima i snažno i robustno telo, dok mazuelo daje vina robustne taninske strukture i visokog sadržaja kiselina. Generalno, vina Riohe odlikuje prepoznatljiva aroma vanile praćena vrlo karakterističnim i pomalo slatkastim mirisom, zatim zemljane i začinske arome, kao i arome ukuvanog voća i pekmeza.

Klasifikacija vina je veoma rigorozna, a crianza, reserva i gran reserva su pojmovi po kojima prepoznajemo nivoe kvaliteta i

WINE STyle

21

wine style enografija

Što se tiče srpskog tržišta vina možemo reći da je ponuda dosta dobra, mada se poslednjih godina dosta vinskih kuća pojavljivalo i nestajalo.

Najpopularnije su Faustino, Baron de Ley, Marques de Riscal, Ontanon, Dinastia Vivanco, Campo Viejo, Rincon de Navas, Darien, Emilio Moro.

Cene veoma variraju, tako da za crvenu Faustino Crianzu treba izdvojiti oko 760 dinara u maloprodaji, za Faustino Reserva blizu 1.700, dok je Gran reserva 3.700 dinara. Baron de ley Reserva će vas koštati između 1.200 i 1.300 dinara, Campo Viejo Crianza oko 900 dinara a Reserva do 1.400 dinara. Dinastia Vivanco Crianza košta 980 dinara u maloprodaji, a vina iz ograničene serije Vivanco Colection od četiri do pet hiljada. Ontanon Reserva je u maloprodaji blizu 3.200 dinara dok je Gran reserva oko 4.500 dinara. Cene su u restoranima više i kreću se u proseku za crianza vina od 2.000 do 3.000 dinara, reserva od 2.500 do 4.000 dinara, a grand reserva od 5.000 do 9.000 dinara.

vreme odležavanja vina Riohe. Vrlo često slične pojmove možete naći i na bocama vina iz Novog sveta, ali kod njih ti pojmovi imaju potpuno drugačije značenje nego u Španiji. Naime, ne postoji zakonska regulativa koja u Čileu ili Argentini reguliše upotrebu ovih naziva pa tako vinari imaju slobodu da svoja vina okite ovakvim oznakama (uglavnom ih imaju vina iz posebnih vinograda ili specijalne rezerve samog vinara). Za razliku od njih u Španiji, a naročito u Riohi, ti pojmovi su vrlo striktno definisani i zaštićeni zakonom unutar Denominacion de Origen Calificada sistema klasifikacije.

Crianza vina su najmlađa ili svakodnevna vina. Lagana su i sveža, imaju izražen voćni karakter i proizvode se od grožđa koje dolazi sa dobrih, ali ne i najboljih vinograda.

Zakonska obaveza je da provedu u buretu najmanje jednu godinu, a zatim i još jednu u boci. Ako budete obilazili Riohu možete probati i još mlađa i jednostavnija vina od onih sa oznakom crianza, a to su vina joven ili sin crianzas.

Reserva vina dolaze sa boljih vinograda, proizvode se od kvalitetnijeg grožđa i pružaju nam mnogo više od običnih i jednostavnih voćnih vina. Mada bi se pomislilo da su jača i robustnija, ponekad može da bude baš obrnuto. Velika koncentracija arome i pefinjenost je često prepoznatljivost ovih vina, a često se javljaju zemljane, kao i arome fine kože i suvog voća. Proizvode se samo u dobrim godinama, a što se tiče vremena odležavanja minimum je tri godine, od kojih jedna mora da bude u hrastovim buradima.

Gran reserva, najbolja španska vina, proizvode se takođe samo u najboljim berbama, iz stvarno najboljih vinograda Riohe i uglavnom čine ne više od 10% od ukupne proizvodnje vina u ovoj regiji. To su elegantna, kompleksna vina prefinjene strukture, izrazito zemljanih aroma, sa neverovatnim potencijalom starenja. Uglavnom se čuvaju u već korišćenim i pretežno neutralnim buradima i, iako je zakonski minimum pet godina odležavanja, od čega dve u buretu, većina gran reserve vina odležava osam do devet godina.

Može se ponekad desiti da na prednjoj etiketi nije jasno napisano o kojoj se klasifikaciji radi, ali na poleđini boce možete naći hologramske markice koje vam jasno govore o kom vinu je reč – crianza vina označena su markicom svetlije crvene boje, reserva tamnom bordo, a gran reserva tamnobraon markicom. WS

22

WINE STyle

wine style degustacije

Stevan Rajta

degustacije Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri crvena vina iz Riohe ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Miša Cilić

24

WINE STyle

Đuro Tošić

Baron de Ley Reserva 2006

Dinastia Vivanco Crianza 2008

Sierra Cantabria Selection 2009

proizvođač: Baron de Ley sorta: tempranillo oblast: Rioha, Španija procenat alkohola: 13,5% cena: 1.200 dinara

proizvođač: Dinastia Vivanco sorta: tempranillo oblast: Rioha, Španija procenat alkohola: 13,5% cena: 980 dinara

proizvođač: Sierra Cantabria sorta: tempranillo oblast: Rioha, Španija procenat alkohola: 13,5% cena: 800 dinara

Tamnocrvene boje sa narandžastim odsjajem, odlične bistrine. Na mirisu je izražen voćni karakter, sa dominantnim aromama crnog bobičastog voća i čokolade.

Na ukusu je puno, dugotrajno i intenzivno, odlične svežine sa lepim i prijatnim kiselinama. Ima veliki potencijal za odležavanje.

Završnica ovog zaokruženog vina je duga i kompleksna.

Rubincrvene boje, sa nijansama boje cigle. Na nosu je vrlo izražen voćni karakter, sa intenzivnim aromama šljive i pekmeza.Vrlo lepršavo vino srednjeg tela, sa mekanim i delimično izraženim taninima.

Svetlorubinkaste boje sa ljubičastim odsjajem. U voćnom karakteru mirisa dominiraju arome trešnje i šljive. Vino je srednjeg, mekanog tela sa blagim začinskim i diskretnim voćnim karakterom, nešto oštrijim taninima i srednje dugom završnicom.

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

wine style degustacije

Odnos cena/kvalitet Odnos cena/kvalitet

Odnos cena/kvalitet

WINE STyle

25

wine style moj izbor

Bor­ka To­mo­vić glumica

Piše: Vuk Tripković Foto: Stefan Koković

Vi­no

Mo­gu da ka­žem da sam lju­bi­telj vi­na, ili tač­ni­je, lju­bi­telj sam at­mos­fe­re ko­ju vi­no stva­ra. Ne znam ka­ko ni zbog če­ga, ali vi­ no uvek in­spi­ri­še na raz­go­vo­re o le­pim stva­ri­ma... Ka­da po­mi­ slim na vi­na, se­tim se svog de­tinj­stva i po­ro­dič­nih ruč­ko­va ko­ji su orga­ni­zo­va­li mo­ji ro­di­te­lji. Se­ćam se ka­ko sam im za­vi­de­la po­sma­tra­ju­ći ih ka­ko uži­va­ju u be­lom vi­nu ko­je su pi­li uz ri­ bu. Ma­šta­la sam o da­nu ka­da ću i ja mo­ći da im se pri­dru­žim.

Mo­žda sam ko­nač­nu sa­tis­fak­ci­ju za svo­ju de­ti­nja­stu „pat­nju“ do­bi­la ne­dav­no u Por­tu­ga­li­ji. Uži­va­la sam u nji­ho­vim be­lim vi­ni­ma, uz naj­ra­zli­či­ti­je por­tu­gal­ske ri­blje spe­ci­ja­li­te­te. Zbog na­či­na is­hra­ne bli­ža su mi be­la vi­na, ma­da pam­tim ne­ko­li­ko sjaj­nih cr­ve­nih vi­na ko­ja sam pr­o­ba­la u Špa­ni­ji, a ko­ja su mi se ve­o­ma do­pa­la. Reč je o vi­ni­ma iz vin­ske re­gi­je Ri­o­ha, ko­ja su moć­na, ja­ka, po ne­ki­ma baš mu­ška vi­na. Ne­dav­no sam bi­la u Srem­skim Kar­lov­ci­ma i po­se­ti­la sam sja­jan vin­ski po­drum Ba­ji­lo. Ve­o­ma su mi se do­pa­la nji­ho­va be­la vi­na, kao i ber­met ko­ji je iz­u­zet­no za­ni­mlji­vog uku­sa. Sve­sna sam da sam da­le­ko od ne­kog ve­li­kog vin­skog po­za­va­o­ca, ali u sva­kom slu­ča­ju ja­ko do­bro znam ko­je mi se vi­no svi­đa, a ko­je ne. A kao što je slu­čaj i sa ve­ći­nom dru­gih stva­ri u mom ži­vo­tu, za uži­va­nje u vi­nu ja­ko mi je va­žno s kim ga pi­jem, am­bi­jent, po­vod… Smi­sao tog či­na. Ako to­ga ne­ma, ni naj­bo­ljem vi­nu „ne­ma po­mo­ći“.

26

WINE STyle

wine style moj izbor

Be­o­grad­ska glu­mi­ca Bor­ka To­mo­vić sa ve­li­kim ne­str­plje­njem oče­ku­je me­sec ok­to­bar i do­la­zak u bi­o­sko­pe fil­ma Je­le­na, Ka­ta­ri­na, Ma­ri­ja; fil­ma u ko­jem glu­mi jed­nu od glav­nih ulo­ga, a ko­ji će se na­kon če­ti­ri go­di­ne sni­ma­nja ko­nač­no po­ja­vi­ti u bi­o­sko­pi­ma. U istom me­se­cu oče­ku­je je i pre­mi­je­ra pred­sta­ve Bo­ing Bo­ing u Zve­zda­ra te­a­tru, ura­đe­noj pre­ma ču­ve­noj TV no­ve­li švaj­car­skog pi­sca Mar­ka Ka­mo­le­ti­ja. Osim to­ga usko­ ro će­mo ima­ti pri­li­ku da je gle­da­mo i u pr­vom do­ma­ćem deč­jem 3D fil­mu Zma­jo­vi­ni pan­ga­lo­zi, u re­ži­ji Bo­ba­na Sker­li­ća

Hra­na

Če­sto pu­tu­jem i ka­da sam na pu­to­va­nji­ma vo­lim da is­pro­ba­ vam raz­li­či­te lo­kal­ne, na­ci­o­nal­ne ku­hi­nje. Mek­sič­ka ku­hi­nja mi je jed­na od omi­lje­nih, taj­land­ska ta­ko­đe. Iako me pri­vla­ če no­ve ku­hi­nje i uku­si ni­sam baš eg­zi­bi­ci­o­ni­sta, ta­ko da ne vo­lim je­la, ti­pa, kr­o­ko­dil­ski je­zik i slič­ne stva­ri. Na­rav­no, lju­bi­telj sam i do­ma­će ku­hi­nje, na­ro­či­to one „ma­mi­ne“. Obo­ ža­vam i ri­bu i mor­ske plo­do­ve... U Fish & bar če­sto svra­ćam za­to što tu uvek mo­gu da za krat­ko vre­me do­bi­jem zdrav i uku­san ri­blji obrok. U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na zna­čaj­no sam pr­o­me­ni­la na­čin is­hra­ne, za­to što mi zdrav na­čin is­hra­ ne za­i­sta pri­ja. Ve­o­ma mi se svi­đa­ju je­la ko­ja su na­pra­vlje­na od me­ša­vi­ne me­sa i vo­ća, to je re­ci­mo kom­bi­na­ci­ja ko­ja mi se ja­ko do­pa­da. Ina­če, zbog oba­ve­za sam pri­nu­đe­na da se re­la­tiv­no če­sto hra­nim u re­sto­ra­ni­ma. Be­o­grad ima za­i­sta ve­li­ki br­oj vr­hun­skih re­sto­ra­na, na­ro­či­to ka­da upo­re­di­te ce­ ne i kva­li­tet uslu­ge ko­ju do­bi­je­te. Mi­slim da je to jed­na od sjaj­nih od­li­ka na­šeg glav­nog gra­da. Za me­ne su­šti­na od­la­ska u re­sto­ran ni­je u uno­še­nju od­re­đe­ne ko­li­či­ne hra­ne u orga­ ni­zam, za me­ne je to je­dan ma­li ri­tual. Ja­ko mi je va­žan ce­lo­ku­pan am­bi­jent, at­mos­fe­ra u re­sto­ra­nu… Re­sto­ran Pu­blic is­pu­nja­va sve ove uslo­ve, Za­pa­ta ta­ko­đe. Ve­li­ki sam lju­bi­telj i bif­te­ka, a u re­sto­ra­nu Igu­a­na spre­ma­ju ih baš ona­ko ka­ko ja vo­lim, sa raz­li­či­tim so­so­vi­ma, vo­ćem, po­vr­ćem.

Iz­la­zak

Što se ti­če iz­la­sa­ka, onih „kla­sič­nih“ u klu­bo­ve, oni su za me­ne prak­tič­no deo isto­ri­je. U klu­bo­ve iz­la­zim is­klju­či­vo ka­da sam na mo­r u, ili ka­da sam pr­vi put u ne­kom gra­du.

Je­dan od ta­kvih bio je iz­la­zak u po­zna­ti ber­lin­ski klub Berg­ hain, to je bi­lo za­i­sta ne­što po­seb­no. Mo­žda je­di­ni klub u Be­o­gra­du ko­ji mi pri­ja je Bi­tef, i „let­nji“ i „zim­ski“. To je me­sto u ko­jem svi­ra­ju ben­do­vi, svi­ra­ju mu­zi­ku ko­ju ja vo­lim i uz ko­ju mo­gu da igram. Ka­da po­mi­slim na noć­ni iz­la­zak ba­ro­vi su moj pr­vi, a mo­žda i je­di­ni iz­bor. Ne ka­fi­ći, ne klu­ bo­vi, već baš ba­ro­vi. Vo­lim me­sta u ko­ji­ma ima mu­zi­ke, u ko­ji­ma je ži­va at­mos­fe­ra, ali da pri tom mo­že­te da pri­ča­te, pi­je­te pi­će, ali i za­i­gra­te ako po­že­li­te. To mi je ja­ko va­žno.

Ne­ka od omi­lje­nih me­sta za iz­la­zak su mi In­for­mbi­ro, vo­lim Igu­a­nu, na­ro­či­to pet­kom, zbog sjaj­ne mu­zi­ke. Za me­ne je ide­lan iz­la­zak pr­o­vod sa mo­jim dru­ga­ri­ca­ma. Dru­gi uslov je da ni­je una­pred is­pla­ni­ran. Uži­vam u spon­ta­no­sti, ta­ko da se iz­la­zak ko­ji za­poč­ne kod ne­ke dru­ga­ri­ce u sta­nu pra­ vlje­njem mo­hi­ta, če­sto za­vr­ši na ne­kom opu­šte­nom me­stu u gra­du. WS

WINE STyle

27

wine style vinske priče

Vinarija Tonković

Sa kadarkom u svet Piše: Aleksandar Duković

U poslednje vreme sve ~e{}e se mo`e ~uti da je budu}nost svetskog vinarstva u autenti~nim, lokalnim vinima. U taj veliki izazov, kakav je rad sa autohtonim sortama, naro~ito onim zapostavljenim, upustila se i vinarija Tonkovi}, koja na Pali}u gaji samo jednu sortu – kadarku. Nekada vrlo cenjena u svetu, danas prili~no zaboravljena, dokazala je u pro{losti da ima potencijal da daje odli~na vina.

Sude}i po pri~i koju smo ~uli u ovoj vinariji i onome {to smo videli i degustirali, predstoji velika renesansa ovog simbola suboti~ko-horgo{kog vinogorja.

Hazarderski ili ne, tek ova vinarija, ako ni{ta drugo, bar ima da ponudi jednu zaista originalnu pri~u i plemenitu ideju

S

edi mirno, bez one uobičajene euforije kojom vinari dočekuju goste i zasipaju ih hvalospevima o svojim vinima. Ali, kada je počeo da priča o vinu, Ignacije Tonković, veterinar i nekadašnji upravnik zoološkog vrta na Paliću, počeo je da isijava nekom neobičnom strašću. Reklo bi se zdravom, jer nema megalomanske tržišne planove sa vinarijom Tonković. Deluje kao da je svestan da se upustio u jedan jako lep, ali vrlo zahtevan i, što je još važnije, posao sa ne baš tako sigurnim ishodom u Srbiji. „Vinarstvom može da se bavi samo onaj ko ima vrednost jednog roda u džepu, jednog u podrumu i jednog na čokotu“, kaže na početku razgovora.

28

WINE STyle

Foto: Vladimir Antić

wine style vinske priče

„Dokazali smo da možemo da proizvedemo vrlo kvalitetno vino od kadarke. Po kvalitetu smo stekli pravo na oznaku ‘vrhunsko vino’, ali regulativa nalaže da mora da prođe najmanje pet godina za taj rang. Većina crvenih vina koja se danas proizvode su teška, sa dosta tanina. Mi smo iz 2011. godine dobili kadarku sa 13 odsto alkohola, koji je u odličnoj korelaciji sa kiselinama.

Dobili smo kvalitetno i vrlo specifično vino, jer je lagano i pitko. U tome vidim budućnost kadarke i njeno mesto na tržištu.“ Ignacije Tonković WINE STyle

29

wine style vinske priče

Svoje ambicije zasniva na velikom potencijalu podneblja, vinogorja Subotičko-horgoške peščare, pa je u vinariji rešio da istraje u jednom prilično donkihotovskom poslu, baveći se samo jednom i to autohtonom sortom. A svoju vinsku priču počeo je da piše 2003. godine. „Bio sam veliki ljubitelj vina, a onda je porodica rešila i da profesionalno zakorači u taj svet. Ovo je naš porodični posao i to je za mene suština vinarstva: da se stvori nešto lepo što će se ostaviti budućim generacijama u nasleđe. A svaka će opet ugraditi sebe u to i dati neko svoje obeležje. Za kadarku smo se odlučili jer je ona prepoznatljiv simbol ovog podneblja, nekada je bila poznata u Evropi, ali sada je nažalost zapostavljen.a Želimo da joj vratimo stari sjaj, da obnovimo njenu bogatu istoriju i tradiciju.“ Ispred tipičnog bačkog salaša kroz ravničarski pejzaž prostiru se vinogradi koji su tu počeli da niču pre sedam godina. Njih deset hektara, od kojih je u rodu sedam, dok su tri na čekanju. Trenutno su to najveći zasadi kadarke u Srbiji, a drugi u Evropi. Ignacije kaže da za sada ne nameravaju da ih proširuju, „jer je prosečna veličina porodičnih vinograda u Evropi upravo deset hektara, a to je maksimalna površina na kojoj može pažljivo da se radi sa lozom.“ A ona u ovom kraju može da da izuzetne rezultate. Subotičkohorgoška peščara inače pripada evroregionu Dunav-Kireš-MorišTisa, tako da kadarka raste i u nekim delovima Mađarske i Rumunije, ali je ova sa Palića posebna. Jedino ona raste na peskovitom tlu, na čistom pesku, što vinima daje specifičan karakter. Tu unikatnost upravo hoće da predstave u vinariji Tonković, da „profilišu kadarku sa subotičko-horgoškog peska zbog njenog jedinstvenog kvaliteta.“ Zato u vinogradima imaju šest klonova ove sorte, kako bi videli koji od njih može da da najbolje rezultate, odnosno, koji je maksimalan domet sorte. „Nekada se ovde, osim kadarke, gajila i kevedinka. Ipak, kadarka je bila ta koja je pronela slavu ovog vinogorja. To je autentična srpska sorta, a ovde je doneta 1690. godine tokom seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Nekada je ona važila za ‘gospodsko vino’, dok je kevedinka bila ‘kočijaško vino’. Većina celokupne proizvodnje kadarke odavde se izvozila, a ta vina pila su mnoge slavne ličnosti.

Između ostalih i čuveni kompozitor Franc List, koji ih je poklanjao papi Piju IX. Mi smo nastavili tu tradiciju, pa papi Benediktu XVI šaljemo nekoliko boca na svake dve godine. Od njih smo dobili potvrdu da možemo da publikujemo tu informaciju. Nije to samo u marketinške svrhe, kao ni medalje koje smo osvojili, nego je poenta u tome da smo uspeli da dobijemo zaista kvalitetna vina“, objasnio je Ignacije, koji je ponosan na to što je po novoj zakonskoj regulativi dobio pravo na oznaku vina sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom.

A vina su nazvana upravo po Francu Listu – Fantazija, Simfonija i Rapsodija. Iza njih, međutim, ne stoji samo Ignacije. Vrlo rešen da istraje u svojoj nameri, uspostavio je saradnju sa dvojicom re30

WINE STyle

wine style vinske priÄ?e

WINE STyle

31

wine style vinske priče

nomiranih enologa iz čuvene španske regije Rioha. Oni zajedno sa njim već četiri godine intenzivno učestvuju u proizvodnji, počev od odabira i rasporeda klonova u vinogradu, pa sve do flaširanja. Deleći njegov entizijazam i poučeni iskustvom iz Riohe, podržavaju ga u ideji da radi samo sa kadarkom. „Danas se dobar šardone može dobiti svuda u svetu, ali pitanje je onda šta je domaće vino. Kod nas se do skoro niko nije ozbiljno bavio time. Mislim da na nivou države mora da se odredi strategija kakvim vinima želimo da se predstavimo svetu – da li su to domaće ili internacionalne sorte. Zato smo formirali nevladinu organizaciju Kadarka, preko koje želimo da u Briselu registrujemo Subotičko-horgošku peščaru kao vinogradarski rejon. Nova regionalizacija i registar vinograda su važan korak, ali mi želimo dodatnu zaštitu ovih regija u kojima se neguju autohtone sorte.

Pritom ne mislim samo na kadarku, isto je i sa prokupcem, tamjanikom i drugim srpskim autentičnim sortama“, kaže Ignacije.

U podrumu vinarije Tonković zatekli smo sasvim korektnu opremu, onoliko koliko je potrebno da tehnologija omogući da se sprovedu u delo zamisli vinara. Hrastovih burića nema mnogo, ali svi su novi i spremni su za kvalitetno odležavanje vina. Vina Tonković prvi put su predstavljena javnosti prošle godine, bila je to berba 2009, a u vinariji očekuju da će ove godine, na jesen, napuniti svega oko 10.000 boca, u koje će se puniti vino iz berbe 2010. Smatraju da je nakon dve godine odležavanja, što u inoksu što u bariku, dostiglo dovoljnu zrelost da bi se pojavilo na tržištu.

U pripremi za naredne dve godine je 25.000 boca, a to vino sada je u inoks tankovima i burićimima. Paleta vina inače je podeljena u tri kategorije, Fantazija, Simfonija i Rapsodija, u zavisnosti od načina i vremena odležavanja, a samim tim i nivoa kvaliteta. „Svesni smo da je to jedan vrlo smeo projekat, jer kadarka ima i svoje mane. Jako je osetljiva na mrazeve, to se još i može izbeći, ali teže je sa jesenjim kišama i botritisom. Poznato je da u deset godina možete da imate samo dve godine sa klimatskim uslovima koji mogu da obezbede vrhunski kvalitet vina, 5-6 godina koje obezbedjuju kvalitetno vino, a 1-2 godine vino tog kvaliteta da se ne buteljira zbog rejtinga podruma. Uz sve to, prihvatili smo evropske standarde po kojima se proizvodnja limitira na šest i po tona grožđa po hektaru, jer se jedino u tako redukovanoj proizvodnji može postići kvalitet. E, sad je pitanje da li to može da se isplati. Ali računamo da će ljudi ipak ceniti kvalitet.“ Kako god da bude, Ignaciju i njegovom timu u vinariji Tonković mora se već sada odati priznanje za hrabrost i entuzijazam.

32

WINE STyle

wine style vinske priče

Sa kadarkom se borimo za prvo mesto Ruben Himenez (Rubén Jiménez) radi kao vinski konsultant u nekoliko poznatih vinarija u španskoj regiji Rioha i jedan je od dvojice španskih stručnjaka koji su deo tima vinarije Tonkovi}. Deluje vrlo optimistično i entuzijastično po pitanju perspektive kadarke, a najviše je, kaže, fasciniran Ignacijevom velikom željom i istrajnošću da izgradi jednu autentičnu vinsku priču sa lokalnom sortom.

Ruben Himenez

WS: Kakva je perspektiva kadarke sa ovog podneblja?

U vinariji Tonković radimo zajedno sa enologom Žaklinom Penić, koja je odavde, tako da možemo dobro da kombinujemo naša iskustva iz Riohe i njena sa ovog terena. Nakon brojnih razgovora, konsultacija, zajedničkog rada u vinogradu i podrumu mogu da kažem da je put kojim ide ova vinarija dobar za ceo region, s obzirom na to da su se odlučili za rad samo sa jednom i to lokalnom sortom. Ovde takođe dobro uspevaju i internacionalne sorte, ali recimo, kaberne sovinjon koji raste ovde nikada neće biti dobar kao onaj iz Bordoa, ili pino noar kao onaj iz Burgundije, tempraniljo kao u Riohi... Treba iskoristiti specifičnosti podneblja i raditi sa onim što u njemu ima svoje prirodno okruženje. Kadarka nije sada mnogo poznata i potrebno je mnogo truda kako bi je ljudi upoznali, a samim tim i pronašla svoje mesto na tržištu.

Siguran sam da postoji veliki prostor za nju.

WS: Da li je rad sa lokalnim sortama veći izazov za Vas kao konsultanta?

Apsolutno. Jer kada radim sa sortom koju čak i ne poznajem, onda prvo moram da vidim kakva je, da je upoznam, pa onda da je izbrusim i tek na kraju da pokušam da iz nje izvučem maksimalan kvalitet. S druge strane, kada proizvodite vino od internacionalnih sorti onda se borite za drugo mesto, a sa lokalnim sortama borite se za prvo mesto. Osim toga, rad sa lokalnim sortama je mogućnost da se nauči nešto novo, da se obogati iskustvo.

WS: Pa, kakva je kadarka?

Prilično je osetljiva, fina i nežna, delikatna je. Ali, te dobre osobine nose sa sobom i izvestan rizik. Da bi kadarka dala dobro vino mora dobro da sazri i to u odgovarajućim uslovima. To je sorta koja je jako bujna, ima srednje visok prinos, njen grozd nije toliko veliki ali su bobice zato kompaktne i velike. Osetljiva je na mraz, i na zimski i prolećni. Što se tiče zdravstvenog aspekta nije preterano osetljiva na gljivične bolesti, to dobro podnosi, ali je osetljiva na botritis zbog finoće pokožice. Postiže visok stepen alkohola i daje vina sa trinaest odsto alkohola.

WS: Kako se te osobine oslikavaju u vinima, kakva su ona?

Radi se o vinima koja nemaju preterano visok sadržaj alkohola, to su trajna vina, vrlo fina, veoma su lagana i pitka. Imaju izraženu voćnost, nemaju mnogo antocijana i tanina ali su vrlo lepo zaokružena. Za one koji ih ne poznaju, možemo da kažemo da vina od kadarke, osim nekih specifičnosti, imaju i izvesnih sličnosti sa vinima od pino noara iz Burgundije. WS

WINE STyle

33

wine style nova vina

VRANEC SPECIAL SELECTION - VINARIJA TIKVEŠ Oblast: Tikveško vinogorje, Makedonija Suvo vino tamnocrvene boje sa purpurnom refleksijom. Odlikuje se kompleksnim aromama bobičastog voća, suvih šljiva, zemljanih tonova i začinskog karaktera. Ima bogato i puno telo, sa mekim i zaobljenim taninima i dugom završnicom. Ovom vinu iz berbe 2010. vinski kritičar Robert Parker dodelio je 90 od mogućih 100 poena. Preporučuje se uz crveno meso, meso divljači, jagnjetinu, kao i čokoladne deserte. Temperatura služenja je 16 - 18 stepeni C. Cena: 700 dinara GRENACHE BLANC SPECIAL SELECTION - VINARIJA TIKVEŠ Oblast: Tikveško vinogorje, Makedonija Suvo belo vino sa nežnom svetložutom bojom, protkano zelenkastim nijansama.

Odlikuje ga puno telo sa blagim cvetnim mirisima i aromama breskve i dinje harmonično pomešanim u dugotrajnom ukusu. Preporučujemo ga uz plodove mora, bela mesa, teletinu u laganom sosu i uz razna jela od povrća. Idealna temperatura služenje je od 12 do 14 stepeni C. Cena: 700 dinara Proizvođač: Vinarija Tikveš

PINOT NERO SANCT VALENTIN 2009 - ST. MICHAEL EPPAN Oblast: Alto Adige, Italija Zdrave prozirnocrvene boje, karakteristične za ovu sortu, sa odsjajem boje cigle. Na mirisu su izražene arome šumskog voća i pečuraka, kao i zemljane i blage cvetne note, a na ukusu arome višnje i crvenog voća, koje oslikavaju uticaj zemljišta. Vino fermentiše i odležava 15 meseci u novim francuskim barik bačvama, koje vinu daju dodatnu ozbiljnost i eleganciju. Slaže se sa jelima od jagnjetine, kao i sa junetinom i šumskim pečurkama, zrelim sirevima…

Cena: 3.900 dinara PINOT BIANCO SANCT VALENTIN 2009- ST. MICHAEL EPPAN Oblast: Alto Adige, Italija Čiste je, slamnate boje sa zelenkastim odsjajem, što naglašava da se radi o zdravom i osvežavajućem vinu. Na mirisu dominiraju note kruške, jabuke i dinje. Na ukusu je sveže, kremaste strukture, puno i bogato. Vino fermentiše i odležava 12 meseci u novoj francuskoj barik buradi, gde se zaokružuje i dobija dodatnu punoću. Odlično se kombinuje sa musom od pileće džigerice, pečenom teletinom, svinjskim pečenjem i jakim sirevima.

Cena: 3.100 dinara GEWÜRTZTRAMINER 2011 - ST. MICHAEL EPPAN Oblast: Alto Adige, Italija Ovo je autohtona sorta regije Alto Adige koja potiče iz vinograda između Apiana i Termena. Vino je zdrave, prozirnožute boje. Divne svežine i intenzivnog sortnog mirisa u kome se prepliću cvetne note, sa dominantnom aromom divlje ruže. Punog je, aromatičnog ukusa i odličan je pratilac jastoga, hlapa, kozica, paštete od guščije džigerice, kao i jela azijske i bliskoistočne kuhinje.

Cena: 1.600 dinara Uvoznik: Sun Trade

34

WINE STyle

wine style nova vina

Nova domaća vinarija Živač iz istoimenog sela u Sremu predstavila se jednom etiketom: DARA - VINARIJA ŽIVAČ Oblast: Srem, Srbija Suvo crveno vino nastalo od sorte pino noar, svetle rubincrvene boje, izuzetne kristalne bistrine. Harmonično, sveže, cvetnih i kompleksnih voćnih aroma šumskog bobičastog voća. Punog ukusa i postojane završnice. Lepo se slaže sa ribom, ali i sa mesom i kremastim kolačima. Servirati na temperaturi od 14 do 16 stepeni C. Cena: 777 dinara Proizvođač: Vinarija Živač Distributer: Sun Trade

KARDAŠ 2007 Oblast: Vranje, Srbija Sorta grožđa: 100% cabernet sauvignon. Rubincrvene boje, punog tela i jakog karaktera, sa aromama crnih ribizli, borovnica, kafe i čokolade. Harmonično i pitko vino, koje se najbolje slaže sa crvenim mesom, kao i mesom divljači.

Služiti na temperaturi od 16 do 18 stepeni C. Cena: 650 dinara SEVDAH 2011 Kupaža sorti: 85% smederevka i 15% sauvignon blanc i chardonnay. Žutozelene boje, neutralnog ukusa sa izraženim kiselinama. Vrlo sveže, diskretnih voćnih aroma i blagog ukusa. Najbolje se slaže uz topla i hladna predjela, piletinu i ribu na žaru. Služiti na temperaturi od 10 stepeni C. Cena: 475 dinara Proizvođač: Vinarija Aleksić

Redizajnirana linija Tikvešovih stonih vina Vinarija Tikveš predstavila je novu, redizajniranu liniju stonih vina koja će od sada nositi i oznaku kvalitet­ nih vina sa geografskim poreklom. Na novim bocama Smederevke, Žilavke, Kratošije, Vranca i Rozea ove vinarije će, osim redizajnirane etikete, od sada biti i navojni zatvarač. Novim dizajnom naročito se potencira geografsko poreklo vina, odnosno oznaka koja potvrđuje da vina potiču iz Tikveškog vinogorja, dok aplikacija „zelena tačka“ govori da se radi o ambalaži koja može da se reciklira.

WINE STyle

37

wine style wine&food

Restoran Pikol Rožna dolina, Slovenija

Slovenačka riznica japanskih ukusa Poput skrivenog dragulja u netaknutoj prirodi blizu slovenačko-italijanske granice, restoran Pikol krije čaroliju neverovatnih kombinacija ukusa Piše: Vuk Tripković

P

ikol je izdignut nad minijaturnim jezerom u dubokoj šumi, sav u drvetu, skriven u pejzažu poput onih iz bajki koji kao da još uvek zapomaže za svojim davno izgubljenim vilenjacima, patuljcima i princezama, naročito jednom japanskom, koja je svojevremeno s velikim zadovoljstvom posećivala ovaj restoran, smešten na samo nekoliko kilometara od granice sa Italijom, u Rožnoj dolini (Dolina ruža) u neposrednoj blizini slovenačke Gorice.

Idiličan ambijent, terasa restorana tik iznad jezera, cvrkut ptica u pozadini i otmen a nenapadan enterijer zaista su ulivali nadu. Ipak, još uvek nije bilo pravih razloga za opuštanje; iz iskustva sam znao da dobro „upeglani“ ambijent često i nema mnogo dodirnih tačaka sa dobrom „kašikom“. Na vratima restorana dočekala nas je porodica Gašparin, koja vodi restoran a čije se prezime u slovenačkim eno-gastro krugovima izgovara sa velikim poštovanjem. Razloga za to je više, a ispostavilo se da su svi na mestu.

Otac Boris Gašparin jedan je od najiskusnijih slovenačkih sommeliera, vinski vitez, a ujedno je i jedan od osnivača Slovenačke asocijacije somelijera, koja je nastala baš u restoranu Pikol. Kao i njegova supruga Maruška, takođe spada i u red izuzetno cenjenih kuvara u Sloveniji, naročito za specijalitete od ribe. Ipak, dok je ona šef u kuhunji, Boris uglavnom brine o ostatku restorana. Podmladak, sinovi Tadej i Taras, osim angažmana u restoranu uspešno upravljaju i porodičnom vinarijom Silveri. Gašparinovi se inače već generacijama sa velikim uspehom bave ugostiteljstvom, a restoran Pikol bio je veoma popularno mesto i pre nego što su ga Boris i njegova supruga pre trideset godina preuzeli.

38

WINE STyle

Foto: Dalibor Danilović

wine style wine&food

WINE STyle

39

wine style wine&food

„Sećam se svog prvog izlaska sa mojom sadašnjom suprugom. To su bila neka drugačija vremena od ovih danas. Morao sam da tražim dozvolu od njene majke. I dobio sam je, a Maruška je dobila ’izlaz’ samo do jedanaest uveče. Dovezli smo se do restorana, popeo sam se stepenicama do ulaznih vrata, bilo je krcato i nažalost za nas nije bilo mesta. Vratio sam se do auta, da bih nakon pola sata probao sam ponovo. Opet isto, gužva, nema šanse da uđemo... Vratio sam se u auto i rekao Maruški: Nemoj se sekirati, uskoro će ovo biti naš restoran“, ispričao mi je Boris.

Meni restorana je mediteranskog tipa, pa preovlađuju jela od ribe i morskih plodova. Tako je na papiru, ali kada probate specijalitete restorana Pikol osetićete mešavinu, pazite, slovenačko-japanske kuhinje... Prilično neobična kombinacija, pomislio sam, ali uskoro je sve postalo mnogo jasnije. „Jednog dana u naš restoran ušle su četiri

40

WINE STyle

wine style wine&food

Japanke. Tada nisam pravio razliku, i za mene u to vreme, ušle su četiri Kineskinje. Poslužili smo ih, bile su jako zadovoljne, a kako to biva, posle dan dva došle su ponovo. I opet su naručile karpaćo od brancina. Nakon sedam dana stiglo nam je pismo zahvalnosti i to u ime japanske princeze, koja je, kako smo tek tada saznali, večeravala u našem restoranu i bila jako zadovoljna“, objasnio je Boris nastanak ove čudesne kulinarske simbioze.

U Pikol dolaze gosti iz cele Evrope – mnogo Italijana, naročito iz Venecije, Treviza, Udina, dolaze i iz Srbije, iz raznih krajeva. Svima je zajedničko da svi pažljivo slušaju Borisove preporuke i da mu veruju. Jelovnik deluje suvišno, jer se Boris kreće po sali pažljivo osluškujući želje svojih gostiju, a meni se činilo da su oni mudriji odlučili da slušaju njega. Restoran ima jako mali broj sedećih mesta, kako bi svakom gostu bila posvećena potpuna pažnja. U tom

WINE STyle

41

wine style wine&food

smislu i radno vreme je specifično - svakog dana od podne do tri poslepodne i uveče od devetnaest do dvadeset dva časa, s tim što se subotom radi sat više, a utorkom i sredom restoran ne radi (rezervacije se podrazumevaju).

Sva jela spremaju se isključivo od svežih namirnica. Praktično, meni se kreira iz dana u dan, što naročito važi za riblji deo, koji u restoranu Pikol ima posebno mesto. Riba je u najvećem delu iz Jadranskog mora, a nekoliko vrsta dolazi sa italijanske strane.

Naša gastro avantura započela je predjelom, i to od sveže ostrige na ledu, sa malo paradajza i crvenim biberom. Uz Silveri White, pitko i osvežavajuće penušavo belo vino, bio je to izvrstan uvod. Drugo predjelo još zanimljivije, s tim što se ovoga puta naša avantura odigrala na kopnu - crni tartruf sa maslinovim uljem, sirom grana padano i crnom vulkanskom solju...

A onda je Boris prišao za naš sto, sa kompletnom aparaturom, dva tanjira, začinima, nožem i jednim svežim brancinom, upecanim nekoliko sati ranije u Piranu. Nismo imali priliku da biramo. Uradio je upravo ono čega smo se pribojavali. „Filet se reže onako kako je riba rasla, od trbuha ka leđima, nikako obrnuto“, objasnio nam je. I ne samo to, nego nam je pokazao, tu na licu mesta. Dok se u pozadini čula neka klavirska minijatura, Boris je izvodio svoju tačku - karpaćo od brancina, uživo! Zaštitni znak restorana Pikol, jelo zbog kojeg je Boris poznat i daleko izvan granica Slovenije, kojim se poigrava sa čulima gostiju. Fileti brancina seku se jako tanko, preko njih ide sok od pomorandže, šumske jagode, med od kestena, šareni biber i muškatni orah. A uz to Silveri Brut, rezak penušavac... Hvala, doviđenja, ne treba više ništa, pomislili smo. Ali, ispostavilo se da se Boris tek zagrevao.

Tri školjke na tanjiru, tri ukusa. Jedna na žaru sa vlašcem i maslinovim uljem, druga je gratinirana u peći sa švajcarskim sbrinz sirom, sličnom grani ali nešto lakšim, treća je bila sa ananasom i limunom. Uz ovaj sled probali smo jedan sjajan tokaj, dvadeset sedam 42

WINE STyle

wine style wine&food

godina star, ali u ovom slučaju vrlo mlad. Inače, restoran Pikol ima sjajnu ponudu vina iz svih krajeva sveta. Naročito mogu da budu ponosni na svoju kolekciju šampanjaca i penušavih vina. Strast prema šampanjcima je nasleđena i uočljiva je i na vinskoj karti. Tadejev i Tarasov deda, Silveri Vuga, bio je vinar i veliki zaljubljenik u šampanjce. Po njemu i vinarija Gašparinovih nosi ime, pa i ne čudi što proizvode samo penušava vina.

Jedan od simbola Pikola je i morski pasulj. „Obožavamo mi i onaj ’vaš’, da se ne lažemo, sa mesom i rebarcima“, iskren je bio Boris „ali mi ga spremamo malo drugačije. Pripremamo ga od malog belog pasulja koji stavimo u morsku vodu u kojoj su se kuvale školjke, tako da pasulj upije miris mora. Onda mu dodamo školjke i još neke stvarčice.“ U ovom restoranu snalaze se, i to ništa manje dobro, i sa mesima. U to smo se vrlo brzo uverili, kada se pred nama pojavio odrezak, pečen u pećnici šest sati na temperaturi od 67 stepeni C, sa dva vrganja i ptičjim jajetom... Ništa nismo rekli, što je možda bio i najbolji komentar. Za stolom nam se tada još jednom pridružio Boris Gašparin, kako bi proverio koliko smo zadovoljni, ali i kako bi nastavio svoju priču o „japanskoj vezi“. „Nekoliko godina nakon što je japanska princeza bila gost našeg restorana Japanci su počeli masovnije da dolaze u Sloveniju. Jednom su me pozvali u goste, pa sam bio i u jednom tokijskom restoranu koji važi za najbolji na svetu i u kojem, podrazumeva se, radi i najbolji kuvar na svetu.

Ima ukupno osam mesta i večera se sprema u tri termina, a onaj od 18 časova rezervisan je isključivo za kraljevsku porodicu i njihove prijatelje. Za njega se mesto čeka i po dvadeset godina.“ Nakon ove priče usledio je desert, u duhu svega što je prethodilo. Savršen sufle napravljen od čokolade Michela Cluizela, Francuza, najvećeg majstora čokolade na svetu. Gašparinovi su čak imali priliku da ga upoznaju i postigli su dogovor da im njegova čokolada stiže redovno iz Italije. A mi smo razmišljali kako da stignemo do kuće. Previše je bilo zanimljivih priča i strahovitih kulinarskih udaraca. WS

44

WINE STyle

wine style info

Adresar vinoteka Beograd WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484

WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267

VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69

WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231

MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810

CASA DEL VINO Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOTEKA Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965

Novi Sad DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

Sremski Karlovci WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700

Bačka Palanka

ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024

BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

wine style intervju

samuraj Biti

Vladimir Vanja Grbić

Piše: Milan Vukelić

Lopta odlazi daleko izvan terena, leti prema tribinama. Jedan igrač sumanuto trči za njom, pogibeljno preskače reklamne panoe gledajući gore u loptu. I - uspeva da je vrati u teren. I to vrlo precizno. Samo koji sekund kasnije, isti onaj koji je vratio loptu u teren na volšeban način uspeva da stigne do mreže i izblokira napad protivnika. Bio je to jedan od najeuforičnijih poena naše reprezentacije. Glavni protagonista ovog viteško-sportskog snimka koji se kasnije vrteo u mnogim TV špicama je Vladimir Vanja Grbić, jedan od naših najboljih odbojkaša, uopšte sportista, ikada

V

anja Grbić vas tokom razgovora gleda pravo u oči i ne skreće pogled. To možda nije isti onaj pogled s kojim su kroz odbojkašku mrežu morali da se suočavaju igrači Holandije i Italije tokom devedesetih, ali je jednako prodoran i sugestivan.

Ako je na terenu bio žestok i temperamentan, za stolom je smiren i opušten. To, međutim, ne znači da je izgubio oštricu. Naprotiv. Čovek koji je u svom poslu postigao takoreći sve što se može postići, o tom vremenu danas govori bez euforije i samozaljubljenosti. Na pitanje kako objašnjava svoj neverovatan uspeh tokom karijere, on će vam mirno predočiti sve glavne razloge, a onda lucidno poentirati: „Kada stremite ka najvišim mogućim visinama i izgubite kontakt s tlom, to je isto kao da ste popili čašu vina više. Oduzmu vam se noge i onda je pad vrlo bolan.“ Ali takvih padova kod njega nije bilo. Rođen i odrastao u Kleku, čudesnom banatskom selu koje je srpskom sportu dalo Dejana Bodirogu i braću Grbić, Vanja je tokom karijere osvojio 13 medalja na velikim takmičenjima, među kojima su zlato na Olimpijskim igrama u Sindeju 2000. i bronza u Atlanti 1996. godine. Zajedno s bratom Nikolom bio je jedan od najvažnijih delova i pokretač slavne reprezentacije koja je u mraku Srbije devedesetih godina bila jedan od onih tako retkih i dragocenih izvora svetla i nade. Nekako, kad god je rezultat bio neizvestan, kad je bilo teško, računalo se na njega, da će on već nekako rešiti stvari. A to je često uspevao da uradi.

48

WINE STyle

Foto: Dalibor Danilović

wine style intervju

WINE STyle

49

wine style intervju

Prošle godine je primljen u odbojkašku Kuću slavnih, gde se našao u društvu najvećih legendi ovog sporta. A danas? On je potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije, Vračarac, otac dvoje dece (uskoro još jednog). I, što je nama posebno zanimljivo, vrstan poznavalac vina!

WS: Jeste li kao dečak, odrastajući u tom malom famoznom Kleku, nekad uopšte sanjali da ćete, eto, jednog dana obilaziti Italiju i isprobavati razna vina, a o karijeri da i ne pričam?

Prođe vam kroz glavu ideja da biste voleli da jednog dana odete tamo negde i da radite nešto što želite.

Međutim, to je ideja koja traje koliko i jedna misao. Vi biste to veoma želeli, ali znate da je na dugom štapu.

Međutim, svakodnevno pomeranje granica je najbolji mogući recept za postizanje cilja. Ako je mesto iz kojeg dolazim, sa tri hiljade stanovnika, bilo muški prvak države, ženski osvajač kupa, u mlađim kategorijama višegodišnji prvak Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije... onda to znači da smo uspeli da, radeći na taj način, svaki dan, verujući u ono što je snaga naše ekipe, verujući u svoje sopstvene mogućnosti, pomerajući svaki dan nešto što je naša granica, dođemo do ostvarenja. Mi smo bili fenomen i prepoznati na svetskoj odbojkaškoj mapi kao važno mesto.

Sećam se kada smo se vratili s osvojenom zlatnom olimpijskom medaljom, i već sutradan mi je brat od strica rekao: „‘Ajde dođi sutra jedan na jedan, majstore, pa da te vidim! Pusti ti tu olimpijsku medalju...“ To malo govori o mentalitetu.

Onda odete u svet i dođete u situaciju da probate picolit, koji se pravi specijalno za kraljicu Elizabetu, jer je ona kupila sve čokote u Italiji. Vi onda za flašicu od 0,3 platite ondašnjih 300 maraka, što je bila basnoslovna cifra, pa se vratite u malu sredinu i shvatite da niste bogati zbog toga što ste probali to što ste probali, nego zbog toga što ste bez obzira na to što ste probali ostali - vi. Onakvi kakvi zaista jeste.

WS: Iskušenja su u tom smislu bila zaista velika, jer su vas priznanja zasipala sa svih strana. Kako se čovek brani od toga? Da li je to uopšte nešto od čega se treba braniti?

Ja na to gledam ovako: Slava je posledica rezultata.

Rezultat je posledica mukotrpnog rada, velike želje i posvećenosti. A to možete da postignete samo ako ste osoba koja je apsolutno posvećena, koja ima karakter i ima prave životne postulate, koji su na svom mestu.

Svi smo mi na istoj liniji na početku. E sad, pitanje je svojih sposobnosti, ličnih uverenja i doslednosti ko će stići dokle. Kada stremite ka najvišim mogućim

50

WINE STyle

visinama i izgubite kontakt s tlom, to je isto kao da ste popili čašu vina više. Oduzmu vam se noge i onda je pad vrlo bolan.

Mislim da uvek treba imati meru, u svemu. Jer, kako kažu, čovek je pravio vino s đavolom, pa kada popije malo više vina, onda u njemu proradi đavo i on je taj koji vlada. Kada uspeva da se kontroliše, to je uticaj onog čoveka koji je sadio grožđe. Verujem u snagu umerenosti, samokontrole i posvećenosti. To je bitno. Jer, ako govorimo baš o vinu, mislim da je verovatno ono jedno od pića koje vam zaista upotpunjuju doživljaj, bez obzira na to da li je u pitanju jelo ili druženje ili nešto treće. Recimo, trenutak u kojem ja najradije pijem vino nije za večerom, ni tokom večernjeg izlaska, nego na brodu, kod našeg prijatelja, kada pustimo muziku, vozimo se i treba da se kupamo. Tada pijemo kaberne koji je on pravio, jedemo goveđu pršutu i sir i uživamo u prirodi, daleko od svih, na najbolji mogući način.

WS: Ali u jednoj stvari niste imali mere – u angažovanju na terenu, koje je često išlo i do granica fanatizma. Šta Vas je toliko pokretalo u tim situacijama?

Karakter svakog od nas rađa se i gradi još dok smo deca.

Vi nalazite vaše idole još dok ste klinci. Inspiracija je ta koja pokreće svet. Nama veća inspiracija od Olimpijskih igara, recimo, ne treba, jer to je vrhunac jedne sportske karijere. Igranje za nacionalni dres je takođe inspiracija. Igrate sa svojim drugarima i saigračima s kojima trenirate na desetine godina - i to je inspiracija.

Mislim da je rezultat uspeha svakog čoveka njegova posvećenost poslu koji radi. Jedna lekcija koju je moj pokojni otac meni preneo, još dok sam imao osam i po godina, vezana je za čuvenu liniju. To je linija odbojkaškog terena koja deli dva sveta - svet običnih, koji imaju ili nemaju potencijal, koji mogu a neće, koji dođu na svoj posao i kliknu karticu, odrade ga i smatraju sebe zadovoljnima. S druge strane linije je svet vitezova i samuraja, koji svakim korakom koji prave tim prokletim odbojkaškim terenom daju sebe u celosti svog bića - i fizičkog i emotivnog i psihološkog.

Jer, znaju i svesni su da hodaju s divovima, da igraju za svoju ekipu i zemlju, da su spremni da „poginu“ za nju i to doživljavaju kao najveću moguću čast. Oni koji hodaju na terenu moraju biti samuraji i vitezovi. Moraju da imaju dostojanstvo, da nemaju strah i da „poginu“ za ono u šta veruju. Onaj koji se tako ponaša na svom poslu dostići će večnu slavu i napraviće više nego što su njegove realne mogućnosti. Ono što se videlo tokom moje karijere nije ništa drugo nego rezultat te lekcije koju sam dobio od oca.

wine style intervju

WS: Pretpostavljam da je boravak u Italiji uticao na Vaš odnos prema vinu. Imate li neko omiljeno?

Za mene je to brunelo, koji je zaštitni znak italijanskih vina. Ima tu više dobrih kantina, poput Rokofortea, ali meni najviše odgovara Barbi. To je jako vino, koje ima svoj karakter i koje treba ostaviti da malo odstoji kada se otvori. To je vino koje se ne samo pije, već se stvarno uživa u njemu.

WS: Vi ste i kao igrač bili poznati po jakom karakteru. Postoji li neka veza između Vašeg i karaktera vina koja volite?

Svako vino ima svoj karakter i personalitet. Ukoliko ga upoznate na vreme, onda ćete znati kako i na koji način da uživate u njemu. Ali, iskreno, dok nisam otišao u Italiju nisam ni probao vino. Ako ne računam u nekoliko navrata, ali to uglavnom kao bambus, vino s koka-kolom, i to je bilo to. I onda sam u Italiji došao u susret s onim što je prava tradicija vina. Oni su imali jedan strahovit pad nakon onog slučaja trovanja, pa su morali da ponude fantastičan kvalitet za fantastično niske cene. Ono što je jako dobro kod njih je tradicija, njihove kantine traju izuzetno dugo, više stoleća, sa znanjem koje se generacijama prenosi s oca na sina.

To je veoma lepo, jer daje veći značaj vinu i ljudi se onda za takva vina lakše vezuju. Ja sam se najviše vezao za Toskanu i njihova vina, što za brunelo, što za kjanti... Pio sam i druga vina, pa me recimo sicilijanska vina podsećaju na ona iz Dalmacije, koja su izuzetno jaka zbog velikog broja sunčanih dana. Jedna čaša je sasvim dovoljna i već znate da je to – to. Ta vina fantastično idu uz crveno meso. Njih u uobičajenim prilikama ne biste probali, jer se čini da su opora i gorka, ali u kombinaciji s mesom dobijete utisak da su to jedina vina koja možete da pijete. Kada jednom uđete, shvatite koliko je to jedan veliki svet.

Recimo, od belih vina koja idu uz ribu volim pinoe. U našim krajevima sam uglavnom pio istarsku malvaziju, koja je fenomenalna. Volim i naš šardone, recimo Kovačević... Ja sam strahovito bio vezan za pokojnog oca, kao i moj brat, a moj otac je pre petnaestak godina počeo sam da uvozi grožđe iz Makedonije, pa je bukvalno po svakom slovu pravio vina. Jedno od tih crvenih vina je bilo zaista savršeno. I belo vino koje se tamo pravi je lepo, ima pravi klečanski karakter, vrlo je pitko i ide uz svaku priliku. Ne brljam ga sa vodom, jer vino ima svoju poruku i gušt. Baš je posebno. Važna stvar u uživanju u vinu jeste da ga probate, družite se s njim i da ne preterate, upravo zato da biste mogli da ga probate onako kako treba.

WS: Pročitao sam negde ranije da ste veoma privrženi tradiciji, svom poreklu. Da li možda viteški odnos prema poslu ima neke veze s tim što Grbići potiču od Hrebeljanovića kneza Lazara?

Koliko sam uspeo da saznam proučavajući našu porodičnu istoriju, mi vodimo poreklo od Hrebeljanovića. Nakon Kosovske bitke, oni su preko Crne Gore došli do Grblja iza Budve, ka Boki Kotorskoj, gde su promenili prezime u Grbljanović. Nakon toga su se prebacili u Dubrovnik i skroz promenili prezime i uzeli neko mletačko, pa su se prebacili u Zadar, gde i dan-danas postoji selo Grbićević. Sad su svi u tom selu Grbići - i Grbić mesar i Grbić pekar i svi ostali. Moji su odatle kasnije, preko Trebinja i Like, došli u Banat.

Volim da idem u Hilandar jer imam jako lep i prijatan odnos s monasima, koji su vrlo inspirativni duhovnici, a ne fanatici. Oni imaju svoju filozofiju života i od njih možete da dobijete odgovore na mnoga životna pitanja. Tamo sam našao jedini preživeli grb kneza Lazara, na prvoj priprati koju je on 1380. godine dogradio. Tada sam prvi put osetio direktniju vezu sa svojim precima.

WS: Često ste naglašavali da ste veliki patriota, pa, šta je za Vas patriotizam? Neki su Vas kritikovali i da ste nacionalista.

Sebe ne vidim kao nekoga ko je nacionalista u pogrdnom smislu. Apsolutno nisam neko ko mrzi. Jer, ja imam prijatelje koji su svih mogućih rasa, religija i nacionalnosti, a to su moji jako dobri prijatelji – od budista, preko katolika, do muslimana, pravoslavaca, Jevreja, bukvalno svih... I danas održavamo fenomenalne veze i posećujemo se, zato što su ljudi – ljudi. Ali, ja poštujem našu tradiciju. Zato mislim da je sramota način na koji se odnosimo prema njoj.

Srbija ima jednu od najbogatijih kultura u Evropi, a mi ne znamo našu istoriju, poreklo i umetnost; ne znamo ko smo. Površni smo i živimo od danas pa do sledećih petnaest minuta. Koliko, recimo, ljudi kod nas zna sve naše prirodne lepote? Ili u kojim se krajevima gaji koje grožđe? Da li će znati da je Župa u Aleksandrovcu? I znaju li da Banatski rizling nije iz Banata nego iz Sremskih Karlovaca? Mislim da su naša podneblja specifična, pa ne možemo imati sve vrste vina koje bismo hteli. Mada, mi nismo vinopije, više smo rakijaši. Mislim da bi više trebalo da smo vinopije, a da je to moguće video sam u Turskoj, zemlji s kojom imamo veoma mnogo sličnosti. Kemal Ataturk, otac moderne Turske, preporučio je čaj umesto kafe i danas devedeset odsto ljudi tamo pije čaj koji je jak i aromatičan, a vrlo malo njih pije kafu.

Dakle, promena je moguća.

WINE STyle

51

wine style intervju

WS: Malo smo se već dotakli i politike na neki način. Postojao je onaj period kada ste imali neku vrstu političkog angažmana...

Ne! Nikad! Vladimir Grbić dok je živ neće biti član nijedne političke struje ili partije. Mogu samo da kažem: „Bravo!“ onima koji naprave bolji život mom narodu.

Oni će imati podršku svih, u tome je suština. Politiku ne volim, jer to nije čista igra, a ja sam sportista. Mislim da nisu političari tu da bi narod bio u službi njih, nego bi oni trebalo da budu u službi naroda. Kada vidite sportistu na terenu, on zna da igra po čistim pravilima.

Kada izađe da igra za reprezentaciju, on to doživljava kao dostojanstvo i veliku čast.

WS: Svaki put kada vidim naše sportiste posle uspeha na nekom velikom takmičenju i odmah pored njih političare, koji su odmah došli da se slikaju, bude mi nekako neprijatno. Pomislim: Šta ćeš ti tu?

Institucije države – predsednik, premijer, ministri - poštuju se bez obzira na to kojoj partiji pripadaju. To su predstavnici države, jednako kao i policajci na ulici.

Vrlo često zaboraljamo da niko drugi nije tu zbog nas, i mi živimo život po određenim pravilima. Ja radim s decom, a ona će uvek samo pratiti primer. Ne možete vi pušiti cigaretu i govoriti: „Deco, nemojte da pušite, to nije zdravo!“ WS: Vi ste baš u Hilandaru saznali da ćete biti otac treći put.

Tako je. Snimali smo emisiju za Radio-televiziju Vojvodine, u kojoj smo u kratkim crtama prešli ono što je Hilandar, ne samo u duhovnom smislu, već i po vrednostima koje poseduje. Mnogo ljudi ne zna šta sve ima Hilandar. Malo ljudi zna da su tu strele i štitovi iz Kosovske bitke. Tamo se čuva srpska istorija.

WS: Da li su to dve strane Vaše ličnosti - jedna u Hilandaru, mirnom mestu duhovnosti, i druga na odbojkaškom terenu, kada kipite od energije?

Neko bi rekao - kontroverzna ličnost! (smeh) Ali, nije tako. Svaki jin traži svoj jang. Hilandar je meni lično simbol srpske istorije i najveće srpske duhovnosti, on čuva tradiciju i našu kulturu kroz vekove.

WS: A ova druga strana? Da li su vas recimo nervirali neki saigrači koji se možda ne trude kao vi? Šta znači to da se ne trude?

52

WINE STyle

WS: Recimo da ne reaguju tako emotivno kao Vi, da izgleda da im nije toliko stalo do pobede.

Emotivno, postoji razlika između svih nas. Suština jeste samo u tome da prihvatate jedni druge. Ništa drugo. Nemamo svi mi isti kapacitet, emocije i potencijal. Ali, veličina nije u potencijalu, nego u prihvatanju. Ako imate ekipu od pet ljudi, oni su svi različiti. Njihova snaga je u njihovom zajedništvu, a ne razlikama.

WS:Kako se snalazite s decom? I to su mali ljudi...

Danas ljudi nažalost nemaju vremena za decu. Deca su vrlo pametna i promućurna, ona kapiraju neke stvari mnogo bolje nego što mi mislimo. Rad s njima je fenomenalan, zato što vas inspirišu, zato što su čista, naivna i puna poverenja. Zato što ne smete da ih zloupotrebite ni na koji način, a, opet, njihova reakcija, toliko naivna i čista, najbolja je nagrada za ono što je vaš rad. Rad s decom je čista inspiracija. To je kruna.

WS: Upravo se završila Olimpijada? Je li Vam bilo čudno da gledate, da niste na terenu?

Olimpijadu uvek gledam velikim očima, jer je ona nešto posebno. To je vrhunac svih dešavanja u četiri godine, ne samo zato što su tu svi sportovi na jednom mestu, nego i zato što je sama njena simbolika više od sporta.

To je trenutak kada četiri milijarde ljudi na planeti gleda sport. Za mene lično, za nekoga ko je od malih nogu sanjao da će se popeti na olimpijsko postolje, da će imati zlatnu medalju i da će mu svirati himna, a ostvario je to, ima još veći značaj. Ipak, kada gledam Olimpijadu, shvatim da se vreme promenilo.

WS: Mislite u odnosu na vreme kad ste Vi osvojili zlato u Sidneju?

Vreme se menja brzo, nažalost. Imam osećaj da posvećenost i zaljubljenost u bavljenje sportom kao što je postojala nekad, taj amaterski pristup, ne u smislu neprofesionalizma, već ljubavi, polako izumire. To je tako, ali šta ćemo?

WS: Možda klinci budu pametniji od nas, pa to promene?

Jedino ako im mi prenesemo prave ideje. Kada radim s decom, ne trudim se samo da im prenesem odbojkaško znanje, nego želju i posvećenost. Da nauče da se igraju, da stvore želju za tim. U tome je suština. WS

wine style intervju

WINE STyle

53

wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je na{ somme­lier ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: MON­TE­VER­DI VI­NI – PRI­MI­TI­VO PU­GLIA VI­NA­RI­JA ČO­KA – MER­LOT LE­DE­RER MAR­CHE­SI AN­TI­NO­RI – SCA­L A­BRO­NE ST. MIC­HAEL - EP­PAN – AN­GER PI­NOT GRI­GIO VI­NA­RI­JA TE­MET – PI­NOT GRI­GIO

NA­ZIV VI­NA: PRI­MI­TI­VO PU­GLIA BER­BA: 2011 SOR­TA: PRI­MI­TI­VO PRO­IZ­VO­ÐAČ: MON­TE­VER­DI VI­NI OBLAST: PU­GLIA, ITA­LI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 14,5%

An­ge­lo Ma­ria Mon­te­ver­di pr­vi put je pro­iz­veo vi­no 1796. go­di­ne, a u po­čet­ku ga je pro­da­vao sa­mo u svo­joj ta­ver­ni. Mno­go ka­sni­je vin­sku tra­di­ci­ju ove po­ro­di­ce zna­čaj­no je una­pre­dio Fran­ce­sco Mon­te­ver­di, ko­ji je na­sle­dio po­sao i osno­vao mo­de­ran vin­ski po­drum 1920. go­di­ne. Za in­ter­na­ci­o­nal­nu po­pu­lar­nost ovih vi­na iz do­li­ne re­ke Po za­slu­žan je An­ to­nio Mon­te­ver­di, či­ji si­no­vi da­nas iz­vo­ze svo­je vi­no u vi­še od če­tr­de­set ze­ma­lja ši­rom sve­ta.

Vi­no je tam­no­cr­ve­ne bo­je sa lju­bi­ča­stim od­sja­jem na obo­du, bi­stro i do­bre re­f lek­si­je. Na no­su se ose­ća­ju aro­me ma­li­ne, ku­pi­ne, bi­be­ra i pri­ jat­ni na­go­ve­šta­ji ani­sa. Na nep­ci­ma ga od­li­ku­je sve­ži­na, voć­ni ka­rak­ter bo­bi­ča­stog vo­ća, me­ki i pri­jat­ni ta­ni­ni i de­li­mič­na mi­ne­ral­nost. Sred­njeg je te­la, a u pit­koj i in­ten­ziv­noj za­vr­šni­ci bla­gi fi­ni za­čin­ski to­no­vi do­bro su ukom­po­no­va­ni sa sve­ži­nom i le­po se sla­žu sa voć­nim ka­rak­te­rom.

Za­do­vo­lja­va­ju­će je po­sto­ja­no­sti. Slu­ži­ti sa ga sa cr­ve­nim me­si­ma, me­ som di­vlja­či, po­lu­ma­snim si­re­vi­ma i pa­sta­ma na ba­zi pa­ra­daj­za i me­sa.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 15 do 16 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 1.080 di­na­ra

54

WINE STyle

wine style PREDSTAVLJANJE

NA­ZIV VI­NA: MER­LOT LE­DE­RER BER­BA: 2010 SOR­TA: MER­LOT PRO­IZ­VO­ÐAČ: VI­NA­RI­JA ČO­KA OBLAST: PO­TI­SKO VI­NO­GOR­JE, SR­BI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 11,8%

Iz­grad­nju po­dru­ma, ko­ji su da­nas u vla­sni­štvu vi­na­ri­je Čo­ka, za­po­čeo je Ar­tur Le­de­rer 1903. go­di­ne. To­kom Dru­gog svet­skog ra­ta po­ro­di­ca Le­ de­rer je zbog je­vrej­skog po­re­kla mo­ra­la da na­pu­sti ze­mlju i da se skri­ va u Ma­đar­skoj. Na­kon ra­ta, nji­hov po­sed je kon­fi­sko­van i pro­gla­šen op­šte­na­rod­nim do­brom. Ima­nje je pri­va­ti­zo­va­no 2000. go­di­ne i da­nas vla­sni­ci ovog po­dru­ma, vi­na­ri­ja Čo­ka, pred­sta­vlja­ju mo­der­nu kom­pa­ni­ ju ko­ja vra­ća sla­vu čo­kan­skih vin­skih maj­sto­ra.

Vi­no ima in­ten­ziv­nu ru­bincr­ve­nu bo­ju sa bla­gim na­ran­dža­stim to­no­vi­ ma. Bi­stro je, či­sto, la­ko po­kre­tlji­vo u ča­ši. Na no­su se ose­ća­ju pri­jat­ne aro­me cr­nog bo­bi­ča­stog vo­ća sa do­mi­na­ci­jom zre­le tre­šnje, a pri­sut­ni su i pri­jat­ni bla­gi na­go­ve­šta­ji hra­sto­vi­ne i ne­žni to­no­vi za­čin­skog ka­rak­ te­ra. Vi­no je la­ga­nog ka sred­njem te­lu, sve­že, ume­re­ne ta­nin­ske struk­ tu­re ko­ja se le­po sla­že sa voć­nim ka­rak­te­rom, kao i la­ga­ne mi­ne­ral­no­sti.

Za­vr­šni­ca je ve­o­ma pit­ka, ume­re­na, kon­cen­tri­sa­na na voć­ni ka­rak­ter i fi­no za­o­kru­že­na sve­ži­nom. Slu­ži­ti ga sa pi­ca­ma, ro­šti­ljem, ku­va­nim je­ li­ma i me­som sa bla­gim so­so­vi­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 15 do 16 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 330 di­na­ra

NA­ZIV VI­NA: SCA­LA­BRO­NE BER­BA: 2011 SOR­TA: CA­BER­NET SA­U­VIG­NON 40%, MER­LOT 30%, SYRAH 30% PRO­IZ­VO­ÐAČ: MAR­CHE­SI AN­TI­NO­RI OBLAST: TO­SCA­NA, ITA­LI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 12,5%

Po­ro­di­ca An­ti­no­ri pro­iz­vo­di vi­no vi­še od šest sto­ti­na go­di­na, a sve je za­po­čeo Gi­o­van­ni di Pi­e­ro An­ti­no­ri još 1385. go­di­ne. Dva­de­set šest ge­ne­ra­ci­ja ove vi­na­ri­je ni­je od­u­sta­ja­lo od ci­lja da, ko­ri­ste­ći sve mo­gu­ će ino­va­ci­je una­pre­di pro­iz­vod­nju i po­bolj­ša kva­li­tet vi­na; to je nji­hov po­ro­dič­ni za­vet ko­ji se ve­ko­vi­ma po­štu­je. Da­nas ima­ju po­se­de u To­ska­ni i Um­bri­ji, a vi­na­ri­jom ru­ko­vo­di Mar­che­se Pi­e­ro An­ti­no­ri za­jed­no sa svo­ je tri kće­ri. Bo­ga­ta tra­di­ci­ja, strast pre­ma vi­nu i že­lja za ino­va­tiv­no­šću omo­gu­ći­li su ovoj po­ro­di­ci da po­sta­ne je­dan od vo­de­ćih ita­li­jan­skih pro­ iz­vo­đa­ča fi­nog i kva­li­tet­nog vi­na.

Vi­no je in­ten­ziv­ne i či­ste cr­ve­ne bo­je, od­lič­ne bi­stri­ne. Na no­su se ose­ ća­ju sna­žne aro­me ma­li­ne i tre­šnje, sa bla­gim na­zna­ka­ma ri­bi­zle. Ukus je ve­o­ma hr­skav, bar­šu­nast, svež, mi­ne­ra­lan i le­pog slo­je­vi­tog ka­rak­te­ra u ko­jem su le­po ukom­po­no­va­ni voć­nost, mi­ne­ral­nost i cvet­ne na­zna­ke sa pri­jat­nim ki­se­li­na­ma. Za­vr­šni­ca je pu­na, kom­plek­sna, iz­ra­zi­to sve­ža, in­ten­ziv­na i do­bro po­sto­ja­na. Slu­ži­ti ga sa se­zon­skim sa­la­ta­ma, je­li­ma sa ro­šti­lja i ma­nje ma­snim me­som, a mo­že da se slu­ži i kao ape­ri­tiv.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 9 do 11 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 1.300 di­na­ra

WINE STyle

55

wine style PREDSTAVLJANJE

NA­ZIV VI­NA: AN­GER PI­NOT GRI­GIO BER­BA: 2011 SOR­TA: PI­NOT GRI­GIO PRO­IZ­VO­ÐAČ: ST. MIC­HAEL - EP­PAN OBLAST: SÜDTI­ROL - AL­TO ADI­GE, ITA­LI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 14%

Vi­na­ri­ja St. Mic­hael - Ep­pan osno­va­na je 1907. go­di­ne, u vre­me ve­li­ke eko­nom­ske kri­ze. Me­đu­tim, ova ko­o­pe­ra­cij­ska gru­pa bi­la je vr­lo po­ sve­će­na pro­mo­ci­ji i raz­vo­ju vr­hun­skih kva­li­tet­nih vi­na, ta­ko da su svi čla­no­vi gru­pe da­li ve­li­ki do­pri­nos pre­va­zi­la­že­nju eko­nom­skih te­ško­ća.

Ko­ri­ste­ći tra­di­ci­o­nal­ne me­to­de us­pe­li su da po­kre­nu kva­li­tet­nu pro­iz­ vod­nju i da po­stig­nu vi­sok kva­li­tet vi­na. Vi­no­gra­di se na­la­ze u sr­cu ju­žnog Ti­ro­la, u obla­sti bo­ga­toj sun­ča­nim da­ni­ma.

Vi­no je sla­ma­sto­žu­te bo­je, sa zlat­ka­stim to­no­vi­ma na obo­du. Od­lič­ne je bi­stri­ne i pro­zir­no­sti, a na no­su je ve­o­ma kom­plek­sno i bo­ga­to aro­ma­ ma ja­bu­ke, kru­ške, be­log cve­ća i mi­ne­ral­nih no­ta. Na­kon ma­lo du­žeg do­di­ra sa va­zdu­hom do­la­ze do iz­ra­ža­ja i no­te di­ma. Nep­ca po­tvr­đu­ju nje­go­vu kom­plek­snost; sred­njeg je te­la, sve­že i do­bre struk­tu­re u ko­joj se is­ti­ču voć­ni uku­si, naročito ja­bu­ke, kru­ške i bre­skve, kao i bla­gi na­ go­ve­šta­ji ci­tru­sa. Ima do­bar ba­lans i za­o­kru­že­nost, a kra­si ga bo­ga­ta, du­go­traj­na i pri­jat­na za­vr­šni­ca. Slu­ži­ti ga sa kva­li­tet­nom mor­skom ri­ bom, lju­ska­ri­ma, be­lim me­si­ma i po­lu­ma­snim i ne­žnim si­re­vi­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 10 do 12 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 1.600 di­na­ra

NA­ZIV VI­NA: PI­NOT GRI­GIO BER­BA: 2011 SOR­TA: PI­NOT GRI­GIO PRO­IZ­VO­ÐAČ: VI­NA­RI­JA TE­MET OBLAST: JA­GO­DIN­SKO VI­NO­GOR­JE, SR­BI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 13,8%

No­va do­ma­ća vi­na­ri­ja Te­met, či­ji na­ziv je iz­ve­den od la­tin­skog iz­ra­za te­me­ tum, što u pre­vo­du zna­či „ja­ko vi­no”, na­la­zi se u Lo­zo­vi­ku kod Ja­go­di­ne. U vi­no­gra­di­ma po­vr­ši­ne je­da­na­est hek­ta­ra (u pri­pre­mi je još osam) ga­ji se ši­ rok spek­tar sor­ti: ka­ber­ne so­vi­njon, si­ra, pi­no no­ar, ka­ber­ne fran, šar­do­ne, pi­no gri­đo, pro­ku­pac, ja­go­din­ka, cr­na ta­mja­ni­ka, mo­ra­va i sme­de­rev­ka.

Ka­pa­ci­tet vi­na­ri­je je 165.000 li­ta­ra, fer­men­ta­ci­ja se od­vi­ja u tankovima od inoksa, a sa­zre­va­nje vi­na u ba­rik bu­ra­di­ma od fran­cu­skog hra­sta.

Vi­no je sla­ma­sto­žu­te bo­je sa sve­tlo­si­vim od­sja­jem, do­bre je bi­stri­ne. Na no­su su iz­ra­že­ne fi­ne aro­me trop­skog vo­ća, sa do­mi­na­ci­jom ana­na­sa, za­tim di­nje, dok je u sa­moj po­za­di­ni pri­su­tan blag na­go­ve­štaj me­da. Na nep­ci­ma se iz­ra­ža­va fi­no­ća i kre­ma­sta struk­tu­ra. Sred­njeg je ka pu­nom te­lu, pri­jat­nih ki­se­li­na i sveže, sa na­zna­ka­ma no­ta pu­te­ra i kru­ške. Za­ vr­šni­ca je ve­o­ma kom­plek­sna, pit­ka, du­go­traj­na i de­li­mič­no mi­ne­ral­na, a pr­ven­stve­no je od­li­ku­je slast voć­no­sti. Slu­ži­ti ga sa mor­skom ri­bom, pa­sta­ma sa be­lim so­so­vi­ma, be­lim me­som, bo­ga­tim se­zon­skim sa­la­ta­ ma i mla­dim bla­gim si­re­vi­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 9 do 11 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 880 di­na­ra

56

WINE STyle

wine style INFO

Low-tech vina od Džedaj viteza Jedna tema na „vinskoj planeti“ trenutno prouzrokuje žučne rasprave. Upotreba hrastovih čipova u modernoj tehnologiji proizvodnje vina? Ne, ovo je već bilo davno.

Korišćenje skru kep zatvarača nasuprot pampura? I to je stara tema. Biodinamika? Ne. Glavna tema rasprava u stručnoj javnosti danas su „prirodna vina“, a koliko su ona intrigantna i koliko su mišljenja oko njih podeljena najbolje ilustruje 325.000 ulaza na ovu temu na internet pretraživaču Google. Šta god mislili o njima, činjenica je da se beleži veliki rast i proizvodnje i potrošnje ovih vina, a neka od njih vas mogu uvesti u jedan potpuno novi, fantastičan aromatski svet

P

ogledajmo najpre šta je to zapravo tako zanimljivo u vezi sa prirodnim vinima, čiji proizvođači se slave kao Džedaj vitezi od strane njihovih sledbenika u borbi protiv teško naoružanih arsenala modernih tehnologija vina, dok ih kritičari sa podjednakom žestinom osuđuju zbog navodne neispravnosti tih vina?

Tekst i foto: Tho­mas Cur­ti­us, član akademije Wine & Spirit Education Trust

58

WINE STyle

Kao prvo, definicija „prirodnog vina“ je krajnje nejasna. Termin je kao kotao pretrpan različitim pristupima, a to bi se najbolje moglo opisati kao antiteza modernim vinima. Kao jedna vrsta „occupy“ pokreta na vinskoj planeti su ova vina, koja u potrazi za autentičnošću u čaši ostavljaju skoro sve prakse moderne vinske industrije iza sebe. Njihov cilj jeste da se uz minimalne intervencije u vinifikaciji obezbedi maksimalno izražavanje teroara i da se tako stvori autentično i originalno vino. Njeni protagonisti - često (ali ne obavezno) organski ili biodinamički način rada - protive se intervencijama u vinogradu i podrumu, odriču se veštačkih đubriva, kvasaca i bilo kog vida aditiva. Ovaj fundamentalistički pokret po mogućnosti zahteva mere komplet-

nog proterivanja sumpora iz vina i to je suština njihovog pristupa. Takođe, vinari koji proizvode prirodna vina odbijaju upotrebu tehnologija kao što su reversne osmoze ili „spinning cone column“.

Uprkos trenutnom entuzijazmu, pokret za prirodna vina nije nova pojava. Osim biblijskih vinara prirodnih vina, kao što je Noje, trag nas dalje vodi do „modernog“ prirodnog vina u Francuskoj sedamdesetih godina, kada su pioniri ovog pravca, poput Julesa Chauveta, proizvodili vino bez dodatka sumpora. Ali tek globalni razvoj, koji je nametnuo potrebu za sve većim brojem jedinstvenih vina a u skladu sa željama mnogih potrošača za autentičnošću u jednom tehnološkom svetu, podstakao je proizvodnju prirodnih vina u poslednjih nekoliko godina. Tako se sada u centru medijske pažnje nalaze harizmatični vinari Frank Cornelissen i Josko Gravner, trgovci kao što su Doug Wregg ili publicisti poput Alice Feiring, koja ističe da se za konvencionalnu proizvodnju vina koristi oko 200 supstanci i aditiva. „Želimo da smanjimo sve osim jednog sastojka: svežeg grožđa“ njen je moto. Važan glas ovog pokreta je i master of wine Isabelle Legero, koja svoju misiju vidi u tome da podstakne potrošače da razmisle šta konzumiraju: „Za mene je bizarno da izuzetno obraćamo pažnju na ono što jedemo i na pitanje prirodnosti, dok istovremeno mnogo konzumiramo visoko obrađena vina“, kaže ona kao inicijator RAW London.

Koliko je ova scena živahna nedavno su pokazala oba sajma prirodnih vina RAW i Real Wine Fair, koji su organizovani sredinom maja u Londonu paralelno sa jednim od najvećih svetskih sajmova, uslovno rečeno konvencionalnih, odnosno modernih vina, International Wine Fair (LIWF). Dok se u dvoranama LIWF, s obzirom na teške ekonomske uslove u Velikoj Britaniji i pad tržišta, osećala skoro parališuća atmosfera, posetioci su iskusili u Old Truman Brewery (RAW) i Basement of Victoria House (Real Wine Fair) upravo suprotnu atmosferu: op-

wine style INFO

timizam na trendi mestu sa mladom publikom, uzbudljivim vinima i koncentrisanom pažnjom medija.

Prirodna vina trenutno zauzimaju manje od jednog procenta udela na tržištu, ali njihov značaj ubrzano raste - danas se „prirodno“ proizvodi od padina planine Etna pa do šljunkovitog zemljišta na Novom Zelandu. Tako je nedavno i kultni vinar Petar Sissek, tvorac čuvenih španskih vina Pingus, najavio da će se okušati i u ovoj disciplini. U jugoistočnoj Evropi su prirodna vina već kod ​​kuće: u vinariji Roxanich u Istri, pa u Rogljevu u Srbiji, gde francuski bračni par Estelle Germaine i Siril Bongiraud u njihovoj Francuskoj vinariji proizvode vina organski i sa niskom upotrebom sumpora.

Paralelno sa ovim razvitkom proizvodnje raste i potražnja - u Parizu, recimo, „prirodni vinski barovi“ već godinama pripadaju restoranskoj sceni. I u Velikoj Britaniji u više od 200 vrhunskih restorana, uključujući i prestižne Hand and Flowers, Oxo Tower, Hawksmoor i Terravina, prirodna vina imaju svoje mesto na vinskim kartama. Dalje, u prestižnom londonskom restoranu Pont de la Tour sada prirodna vina učestvuju sa deset odsto na impresivnoj vinskoj karti koja broji čak 1.000 etiketa. Takođe, prirodna vina povećala su svoje učešće na policama britanskih supermarketa, pa tako čuveni Sainsbury´s nudi „Organic No Added Sulphur Cabernet Sauvignon“ prirodno vino iz oblasti Western Cape u Južnoafričkoj Republici, koje pri tom košta manje od pet funti.

Srbija u ovoj disciplini još uvek beleži uzdržanu potražnju. „Srpsko tržište za ovu vrstu vina još uvek nije zrelo, ovde su i dalje tehnološka proizvodnja i međunarodni stilovi vina u fokusu“, priča Bongiraud, koji zato svoju celokupnu godišnju proizvodnju izvozi.

Ali i glas kritičara je jak, jer nema jasnog koncepta i obavezujućih pravila. Oni se protive nekonsistentnom kvalitetu prirodnih vina, pa ih je, na primer, Robert Parker opisao kao WINE STyle

59

wine style INFO

Foto: Vladimir Antić

„jednu od najvećih prevara savremenih potrošača vina“. Ikona biodinamičkog pokreta Nicholas Joly takođe izražava oštru kritiku, pa prirodna vina u jednom intervjuu definiše kao „besmislen i prazan koncept“, jer za razliku od organskih vina prirodnim vinima nedostaju zvanične klasifikacije i sertifikati. Elem, svaki proizvođač ima svoju definiciju prirodnog vina, pa se na pitanje „šta tačno u praksi znači izraz minimalne intervencije“ ne može dati jednostavan odgovor. Tako na primer neki od proizvođača potpuno odbijaju dodavanje sumpor-dioksida vinu, dok drugi to dopuštaju ali u manjoj meri. Isto važi i za acidifikacije ili dodavanje šećera.

Samim tim se i pojam „prirodni“ dovodi u pitanje. Jer, ako su prirodna vina sinonim za prirodnost, da li su onda sva ostala vina neprirodna? Osim toga, male količine sumpora u vinu čine ga izuzetno 60

WINE STyle

osetljivim na oksidaciju i aktivnosti mikroorganizama, kao što je brettanomyces, što svakako ne podstiče izražavanje karaktera teroara. Protiv toga vinari prirodnih vina iznose kao argument činjenicu da se može odstupiti od sumpora (uglavnom), ako samo vino služi kao konzervans: „Međutim, najviši standardi higijene, dobra kiselina i zdravo zrelo grožđe sa dobrom polifenolskom strukturom su uslovi za to“, kaže Kiril Bongiraud i dodaje: „Uprkos izuzetno niskom ukupnom sadržaju SO2 od svega 30 mg/l, naša vina mogu da budu otvorena do pet dana, a da se ništa štetno ne desi“.

Ako govorimo o samim karakteristikama prirodnih vina, nezavisno od toga da li su ona poželjnija, kvalitetnija i „ispravnija“ od standardnih, može se reći da neka od njih jednostavno oduzimaju dah i da otvaraju bukvalno nove dimenzije ukusa. Kao, recimo, magma vina sa vulkanskog zemljišta

u podnožju Etne, iz vinarije Mount Etna, koja Belgijanac Frank Cornelissen proizvodi od osamdeset godina stare loze sorte nerello mascalese i to u glinenim amforama. Beskrajno dubokih voćnih i biljnih aroma, intenzivno i delikatno istovremeno, uz pratnju finih tanina i sveže kiselosti, ovo vino zavređuje svaku preporuku.

Ili Malvazija Antica vinarije Roxanich, koja je do 170 dana u dodiru sa pokožicom grožđa, koja ima jednu „konfliktnu“ aromatiku, sa notama fermentisane jabuke, badema, kvasca, kora od pomorandže, đumbira, hleba i pavlake. Možda ne toliko fascinantno kao prethodna dva, ali Obećanje 2008 od Francuske vinarije iz Rogljeva impresionira savršeno izbalansiranim i jasnim, svežim game-voćnim ukusom, preciznim kao laserski mač Džedaj viteza.

I na kraju, da li je „prirodno“ uvek bolje? Odgovor je svakako ne. Jer baš kao što proizvođenje vina u skladu sa rigidnim formulama ne funkcioniše, tako se ovde ne radi o dobrom ili lošem, odnosno o „prirodnosti„ po svaku cenu. Poslednja činjenica, ali ne i najmanje važna, jeste da je zahvaljujući savremenoj tehnologiji kvalitet vina, generalno govoreći, danas viši nego ikada ranije. A šta zauzvrat mnogi nemarni ili dogmatski nastrojeni proizvođači prirodnog vina pune u bocu, nije u vinskom carstvu čak pogodno ni kao gorivo za „tamne sile“: gde oksidacija, isparljive kiseline ili arome „konjske štale“ dominiraju, tu jednostavno ne može nikakva etiketa, pa ni ona „prirodno“, da stvori izraz teroara.

Međutim, srazmerno i bez dogmatizma korišćena „minimalna intervencija“ je fascinantan i istovremeno izazovan koncept za proizvođača vina, jer zahteva preciznost i negu u vinogradima i podrumu. Za konzumente takođe, jer otvara potpuno nove svetove ukusa izvan onih naučenih u degustacionoj šemi. Čak i ako nikada neće dominirati nad „industrijskim vinima“, prvenstveno zbog složene proizvodnje i manjih količina. Najbolja prirodna vina su samouverena pojava u odnosu na previše veliki fokus ostalih vina na 95 i više poena, na te „voćne bombe“ iz high-tech svetskih podruma.

I zato su nam potrebna low-tech vina viteza Džedaja. Neka sila bude sa njima! WS

wine style business club

Mihailo Janković,

Generalni direktor kompanije Knjaz Miloš A.D.

Tradicija mineralnog lidera Nakon što je diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, profesionalno iskustvo sticao je u velikim međunarodnim kompanijama; sedam godina proveo je u kompaniji British American Tobacco, u kojoj je posle pet godina rada na različitim pozicijama u Srbiji postao komercijalni direktor za tržišta Slovenije, Hrvatske i BIH. Početkom 2008. godine Mihailo Janković prelazi u kompaniju Coca-Cola, iz koje posle nepune dve godine dolazi na čelo kompanije Knjaz Miloš, na poziciju generalnog direktora

Piše: Vuk Tripković

Mineralna tradicija Dva veka postojanja je jubilej na koji smo jako ponosni i kojim retko koji, kako domaći tako i strani brend, može da se pohvali. Otkako je knjaz Miloš Obrenović otkrio izvor lekovite mineralne vode, davne 1811. godine, pa do danas, mnogo toga se promenilo. Početkom dvadesetog veka započelo se sa ručnim flaširanjem mineralne vode, a ubrzo su usledile i prve međunarodne nagrade. Taj trend razvoja i uspeha konstantno se održava sve do današnjih dana, a siguran sam da će tako biti i u budućnosti. Što se moje lične pozicije tiče, pre svega je izuzetna čast i zadovoljstvo biti na čelu kompanije kao što je Knjaz Miloš. Ipak, ta pozicija nosi sa sobom veliku odgovornost, i prema zaposlenima i prema potrošačima. Knjaz Miloš je jedan od najstarijih i najomiljenijih srpskih brendova, a to je reputacija koja se ne stiče ni brzo ni lako. Zato je naša obaveza i odgovornost da održimo zavidan kvalitet i opravdamo poverenje potrošača.

Očuvanje liderstva i inovativnost je nešto na čemu konstantno radim sa svojim timom. Okružen sam energičnim ljudima, dobrim idejama i velikom voljom da se te ideje pretoče u stvarnost. Imamo 62

WINE STyle

ambiciozne planove, a cilj nam je da postanemo vodeći proizvođač mineralne vode i bezalkoholnih napitaka na teritoriji Balkana. Mogu da kažem da na jednoj zdravoj i uspešnoj prošlosti, gradimo još uspešniju budućnost.

Izazovi tečnih tržišta Na tržištu mineralnih voda postoje dve potkategorije koje se moraju posmatrati odvojeno, jer imaju različitu dinamiku. Tržište gaziranih voda se nalazi u periodu „tranzicije“ - umesto hedonističkog aspekta konzumacije koji je karakterisao ovaj segment, fokus je sada na zdravstvenim benefitima mineralnog sadržaja, različitim nivoima gaziranosti i modernom pakovanju. Uprkos negativnom trendu u poslednjih nekoliko godina, gazirane vode i dalje preovlađuju na tržištu mineralnih voda. Tržište negaziranih voda raste iz godine u godinu, iako je taj rast usporen usled nepovoljnih ekonomskih prilika.

Konstantan pozitivan trend u razvoju ukazuje na to da domaći potrošač sve više vodi računa o zdravlju i izgledu, ne praveći kompromise. Iako besplatna, voda iz česme polako gubi bitku sa kvalitetnom pakovanom zamenom u vidu mineralne negazirane vode, a vode sa ukusima i

Foto: Dalibor Danilović

wine style business club

WINE STyle

63

wine style business club

funkcionalnim dodacima polako uzimaju tržište sokovima i pićima sa visokim sadržajem šećera. Ovaj fenomen potvrđuje da imamo racionalnog potrošača, koji „ne baca“ novac, već kupuje i koristi sve ono što smatra da mu daje konkretan i jasan benefit.

Inovativno poslovanje Knjaz Miloš se uvek trudio da bude drugačiji - da ostane veran tradiciji, a istovremeno da bude moderan i da ide u korak sa svetskim trendovima. Sa širokim portfoliom sličnih, a opet različitih brendova, trudili smo se da svaki od njih plasiramo i pozicioniramo na način koji će potrošači najbolje razumeti.

Tim stručnjaka zadužen za kreiranje marketinških kampanja uvek se trudi da nas iznenadi svojim kreativnim idejama, unoseći svežinu i pomerajući granice. Inače, sve naše strategije i taktike bazirane su na kreiranju konkretne, jasne i relevantne vrednosti za krajnjeg potrošača. S obzirom na to da imamo lepezu brendova i obraćamo se različitim ciljnim grupama, tako se i same strategije razlikuju.

Naše liderstvo ne meri se samo količinama, već i uspešnim inovacijama. U prošlosti je Knjaz stvarao tržište - prvi smo imali mineralnu vodu i proizveli smo prvi domaći energetski napitak. U skorije vreme, ako ispratimo dešavanja sedam godina unatrag, naša kompanija je takođe diktirala trendove na tržištu: u segmentu mineralnih voda išli smo od sportskog zatvarača, preko funkcionalnih voda za sportiste i decu, do energetskih napitaka sa različitim ukusima i specijalnim edicijama. Sve pomenute inovacije danas su regularni proizvodi koji imaju svoje verne potrošače. U svim pomenutim segmentima imamo konkurenciju vrednu poštovanja i zato redovno pratimo dešavanja na tržištu i trudimo se da budemo aktivni.

Dream team Svaka druga prodata flaša gazirane vode u Srbiji upravo je Knjaz Miloš. To je voda koja se pije već generacijama, ne samo u Srbiji, već i u regionu.

Ponosni smo i na činjenicu da je Knjaz Miloš mineralna voda koja se prodaje na čak pet kontinenata, a oko petnaest odsto od ukupne proizvodnje kompanije namenjeno je izvozu. Tako se najstarija srpska voda pije u SAD, Kanadi, Australiji, kao i širom Evrope, što govori o emotivnoj vezi potrošača sa ovim brendom. Asortiman kompanije trenutno čine Knjaz Miloš, Aqua Viva, Guarana, Juice Up, Golf i Aqua Una. Negazirana mineralna voda Aqua Viva vodeći je brend u segmentu „za poneti“. Ona sadrži idealan mineralni sastav, a podbrendovi Junior, Hydroactive i Recharge pokazatelj su da mislimo i

64

WINE STyle

na naše najmlađe sugrađane, kao i na sportiste. Na tržištu negaziranih voda zauzima jako drugo mesto, ali je apsolutni lider u inovacijama. Naša misija je da ovaj brend postane vodeći u svojoj kategoriji, a ostvareni rast pokazuje da smo na dobrom putu.

Guarana je uspela da izgradi zavidan imidž u kategoriji energetskih napitaka; osim prepoznatljivog ukusa ona ima i vrlo zanimljiv vizuelni identitet, a i uvek nudi nešto novo i intrigantno. Osim liderske pozicije u Srbiji i Crnoj Gori, Guarana je prisutna i na tržištima BIH, Hrvatske i Makedonije. Mislim da ima odličnu osnovu za ozbiljnu ekspanziju van granica Balkana i na tome ćemo raditi u budućnosti.

U našem portfoliju su i Golf sokovi u staklenoj ambalaži, koji već godinama imaju vodeću poziciju u HoReCa kanalu, uprkos agresivnoj konkurenciji.

Vino i voda Svako ko je ikada uživao u vinu zna da su vino i voda nerazdvojni saputnici. Kao lideri na tržištu vode, prepoznali smo potencijal ove kombinacije i potrudili se da stvorimo nove trendove i navike. Pristup prodaji vrhunske vode i vrhunskog vina u mnogim trenucima je kompatibilan. Naš partner vinarija Tikveš je najveći uvoznik vina u Srbiji, tako da je i Knjaz Miloš trenutno najveći distributer vina u Srbiji. Za kratko vreme uspeli smo da podignemo numeričku distribuciju, tržišno učešće i nivo profesionalnosti u poslovanju sa kupcima.

Izuzetno bogat asortiman vinarije Tikveš omogućio nam je da bolje iskoristimo svoje distrubutivne kapacitete, kao i da ostvarimo veći uticaj na mestu prodaje i bolju tržišnu poziciju za obe kompanije.

U svetu se velika pažnja posvećuje konzumiranju vina i to ne samo uz hranu, već i uz sve ostalo što prati obrok. Tako postoji profesija koja se zove „somelije za vodu“. Kao i kod vina, njegov zadatak je da predloži pravi izbor mineralne vode za savršen obrok. Hrana i vino se prepliću sa svojim nezavisnim karakteristikama, a koliko su kao proizvodi različiti, toliko su i slični i komplementarni. Svaka voda ima svoje prepoznatljive osobine, jer dolazi sa različitog geografskog područja, pa samim tim i nosi određene karakteristike i jedinstveni sastav, a isto je i sa ter­ roir vinima. Vode iz Knjaz Miloš portfolija, pre svega Aqua Viva kao vrlo pitka voda sa optimineralnim kompleksom, savršeni su pratilac. Između ostalog, voda je tu da osveži vaše „nepce“ sa ciljem da što bolje osetite prožimajuće ukuse hrane i vina. Jedna od interesantnih stvari koje nas očekuju u skorijoj budućnosti jeste zajednička edukacija o benefitima uparivanja vode i vina i, uopšte, prednostima koje nam ova kombinacija može omogućiti. WS

wine style business club

WINE STyle

65

wine style putopis

Stokholm

Neka druga dimenzija uživanja Tekst i foto: Aleksandar Duković

Bez obzira na to da li se doselio iz Libana, iz Srbije ili je starosedelac, velika je verovatnoća da će vam svaki stanovnik Stokholma reći da ne bi ništa značajno promenio u prestonici Švedske. Ubrzo po dolasku u ovu skandinavsku metropolu biće vam jasno i zašto je to tako – fantastično uređen sistem, vrhunska briga za ljude i visok standard samo su jedan segment stokholmske bajkovite svakodnevice. Osim toga, lepota ovog grada ne ostavlja ništa manje duboku impresiju, kao ni jedinstveno ležerna atmosfera, tako atipična za ostale velike gradove u svetu. U Stokholmu ćete uživati na jedan drugačiji način – upravo u tome što ne morate ići da vidite, niti osećati obavezu da radite ništa posebno 66

WINE STyle

wine style putopis

WINE STyle

67

wine style putopis

I

ako sa svojih million i po stanovnika spada u metropole, Stokholm je lišen za velike gradove uobičajenih saobraćajnih gužvi i vreve po ulicama. Izuzetno miran i tih, prilično se razlikuje od ostalih milionskih gradova. I odmah da razjasnimo – ako ste došli u Stokholm očekujući da vidite spektakularna i znamenita arhitektonska zdanja, poput nekih u drugim evropskim metropolama, onda ste na pogrešnom mestu. To naravno ne znači da ovaj grad nema da ponudi mnogo toga u vizuelnom smislu. Naprotiv, Stokholm impresionira izgledom, ali na jedan drugačiji način. Arhitektura će vas osvojiti jednom nenapadnom estetikom - bez suvišnih kitnjastih detalja. Podrazumeva se da oronule fasade ne možete da vidite, a većina zgrada je u jarkim, živim bojama, što gradu daje jednu specifičnu slikovitost.

Fascinantna je nesvakidašnja uniformnost i uređenost, jer su u svakom delu zgrade poređane u savršenom nizu u svim pravcima. Nakaradnih odstupanja naravno da nema, što je primetno i u drvoredima koji krase gotovo svaku ulicu. Možda može da zvuči kao monotono, ali verujte da nikako nije.

Besprekorno čist, Stokholm je razmešten na nekoliko ostrva i kopnu, a Baltičko more urezuje se u njega mnogobrojnim kanalima. Zelene površine pokrivaju veliki deo grada, a parkovi su ovde mnogo više od pukog šetališta. Ljudi u njima zaista borave, pa tako osim mladih parova, rekreativaca i penzionera, često možete videti i poslovne ljude koji pauzu na poslu koriste kako bi u parku pojeli sendvič i malo se opružili na travi – bez kravate i cipela.

Vožnja brodićem od neka dva sata najbolji je način da u jednom potezu sagledate skoro ceo grad. Između ostalog, usput ćete proći 68

WINE STyle

wine style putopis

WINE STyle

69

wine style putopis

i pored Djurgardena, dela u kome se nalaze rezidencije bogatih. Kada je o imućnima reč, uprkos jako visokom standardu, bogatstvo u Švedskoj ima nešto drugačiju dimenziju nego u ostatku Evrope. Ovde velikog luksuza, nema, bar ne tako upadljivog, počev od deficita skupocenih automobila na ulicama, pa do garderobe prolaznika. Obučeni su krajnje ležerno i nenametljivo, iako je lako pretpostaviti da imaju novca za to. I još nešto, Šveđani su upadljivo lep narod, što se odnosi na oba pola.

Poznato je da je Švedska već duži niz godina vodeća u industrijskom, primenjenom dizajnu. Na svakom koraku su prodavnice dizajnerskog nameštaja i opreme za kuću.

Možete, recimo, videti ogromnu prodavnicu kuhinjskog asesoara, sa hiljadama predmeta razvrstanih po bojama. A najbolji pokazatelj koliko je Švedska odmakla u dizajnu možete videti u njihovim muzejima gde se u delu za dizajn nalaze predmeti čije se replike zbog svoje visoke estetske i funkcionalne vrednosti i danas prodaju širom sveta.

Ta velika posvećenost uređenju životnog prostora i težnja ka takozvanim humanističkim naseljima, dostigla je vrhunac u najnovijoj četvrti Hammarby Sjöstad, koju oni nazivaju „eko“, odnosno „frendli“ naseljem. Takođe, jedan od lepših delova je i stari grad, Gamla stan, koji odiše posebnim šarmom – male uske uličice, mnoge od njih prilično strme, ispresecane su mini skverovima, pa prilično podseća na pariski Monmartr. Tu su i najznamenitije crkve Stokholma, koje takođe svojom unutrašnjošću oslikavaju švedsku 70

WINE STyle

wine style putopis

filozofiju uređenja prostora, čak i kada je reč o verskim objektima – jednostavnost ima primat pre svega. Inače, sam životni prostor Šveđanima je jako važan, a u trendu je zelena, odnosno humana arhitektura - jednostavni oblici, maksimalna osvetljenost prostora, brojni cvećnjaci i velike zelene površine između zgrada stvaraju sliku savršenog mesta za stanovanje.

Topla preporuka je kupovina gradske karte city card, koja vam omogućuje besplatan prevoz i ulaz u sve muzeje. Prevoz funkcioniše besprekorno, a recimo da je najduže čekanje četiri minuta. Što se tiče muzeja, oni su zaista jedna od glavnih atrakcija – ima ih mnogo, a u većini je omogućeno interaktivno upoznavanje sa izloženim; zahvaljujći tehnologiji možete da saznate apsolutno sve što vas zanima u njima, a brojni audiovizuelni efekti savršeno verno dočaravaju atmosferu i stvaraju autentičnu sliku o eksponatima. Skansen je prvi muzej na otvorenom u Švedskoj u kojem je na ogromnom kompleksu sačuvan duh ove skandinavske zemlje iz prethodnih vekova i gde će vam se stvarno činiti kao da ljudi još uvek žive tu, a obogaćen je i drugim sadržajima pa se tako u mini zoološkom vrtu ovog kompleksa možete igrati sa lemurima ili prolaziti kroz avanturističku stazu poput onih iz filmova o Indijani Džonsu dok vam iznad glave skakuću mali majmuni. U Muzeju muzike možete učiti da svirate razne instrumente, čak i mnoge egzotične za koje niste ni znali da postoje. U muzeju Vasa nalazi se najstari-

WINE STyle

71

wine style putopis

ji pronađeni vikinški brod, koji je izgrađen 1628. godine, a gotovo neverovatno zvuči da je na ovom atraktivnom eksponatu čak 95 posto delova originalno. U Vojnom muzeju ćete videti potpuno verne rekonstrukcije vikinških i ostalih brojnih ratova koje su Šveđani vodili, a bilo ih je kroz istoriju zaista mnogo…

Poznato je da Šveđani imaju vrlo razvijenu svest o ekologiji – saobraćajne gužve su gotovo nezamislive, jer su bicikli jedno od glavnih prevoznih sredstava. Uzgred, to je i jedan od lepših načina da upoznate Stokholm, naročito njegove brojne parkove.

Jedina neprijatna stvar koja vas može zadesiti u Stokholmu jeste nešto surovija klima, pa je preoruka toplija garderoba, bez obzira na to u koje doba godine idete. Šveđanima to naravno nije problem, pa je pojava prvih sunčevih zrakova znak da počinju da se nose majice, bermude, papuče... Poseban šarm gradu daju brojni muzičari koji na svakom uglu pokazuju svoje umeće, a najčešće se može čuti džez, što i ne čudi, jer su Šveđani poslednjih godina jedni od značajnijih evropskih predstavnika ovog žanra. Iznenađenje je i česta pojava mladih porodica sa dvoje, pa i troje dece, što ukazuje da su se Šveđani, posle iskustva seksualne revolucije sedamdesetih, danas ipak orijentisali na tradicionalnije vrednosti i porast nataliteta, što njihova država u svakom smislu podržava i promoviše.

VINO i HRANA

Što se tiče hrane, Šveđani nemaju neku naročito poznatu i razvijenu tradicionalnu kuhinju, a glavne namirnice su ribe iz severnih mora, poput tune, lososa, bakalara i haringe, pa ne bi trebalo propustiti priliku da ih probate upravo ovde. Na jednoj od poznatijih pijaca kilogram lososa može da se kupi za desetak evra, ali i za trideset, a razlika je u tome što je ovaj skuplji divlji, a drugi je tovljeni. Veoma izražen trend zdravog života prisutan je i u ishrani, pa zato ovde nećete kao u drugim metropolama, videti mnogo fast food restorana. U Stokholmu primat imaju jela pripremljena od svežih namirnica i riba. Ovo ipak ne znači da će gurmani biti u problemu.

72

WINE STyle

wine style putopis

U restoranima su zastupljeni specijaliteti iz celog sveta, a upadljivo je odsustvo italijanskih restorana, dok su suši restorani apsolutni hit. Šveđani su veliki potrošači vina, ali nema baš mnogo vajn barova. Veliki deo potrošnje odvija se u kućnoj atmosferi, a vina se uglavnom kupuju u specijalizovanim supermarketima za prodaju vina i alkoholnih pića. U ponudi imaju skoro hiljadu etiketa iz celog sveta i to po vrlo prihvatljivim cenama čak i po kriterijumima našeg standarda.

Ukoliko uzmemo u obzir visinu prosečne plate u Švedskoj, koja je jedna od najvećih u Evropi, onda i ne čudi tolika potrošnja. WS

wine style hoteli

Capella Singapore

Azijski šarm luksuza Singapur, ostrvska država na jugoistoku Azije, jedna je od najrazvijenijih u svetu, a samim tim i veoma je atraktivna kao turistička destinacija. Ova egzotična zemlja sastoji se od 63 ostrva, uključujući i glavno ostrvo Singapur. Na jednom od ostrva, Sentosa, nalazi se jedan od najboljih singapurskih hotela - Capella Singapore

L

uksuzni kompleks hotela Capella Singapore, koji se prostire na impozantnih nešto više od dvanaest hektara, nalazi se u vrlo mirnom okruženju a karakteriše ga idealan spoj bogatog kolonijalnog nasleđa i savremenog arhitektonskog dizajna. Ovde ćete iskusiti upravo ono što na lokalnom jeziku znači sam naziv ostrva - mir i spokoj.

Capella Singapore nudi najprostraniji smeštaj u Singapuru; ima ukupno 112 soba, apartmana i vila, koje su gostima na raspolaganju u prelepom okruženju okolnih šuma. Dodir klasičnog i modernog stila karakteriše kompletan prostor. Za doživljaj zaista jedinstvenog iskustva hotel nudi takozvano „kolonijalno imanje“ - luksuzni smeštaj na 436 kvadratnih metara, sa tri spavaće sobe, trpezarijom,

74

WINE STyle

Foto: arhiva Capella Singapore

wine style hoteli

WINE STyle

75

wine style hoteli

kuhinjom, studijom, salonom i malim bazenom. Naravno, sve sobe i objekti opremljeni su svim onim što podrazumevaju najsavremeniji hotelijerski standardi.

Hedonističku dimenziju uživanja hotel Capella Singapore obezbeđuje kroz tri restorana, od kojih je svaki karakterističan na svoj način, objedinjujući tako ponudu iz raznih krajeva sveta. Cassia je moderan kineski restoran i meni mu se bazira na tradicionalnim receptima.

The Knolls je jedan od najboljih mediteranskih restorana u Singapuru, a autentične specijalitete Mediteranskog mora priprema iskusni španski šef kuhinje Christia Nou Picart. Ono što je naročito interesantno u ovom restoranu jeste bar sa više od trideset vrsta retkih i premium vrsta čajeva iz Kine, Engleske, Indije i Japana. Za klasične snekove tu je Bob’s Bar,

76

WINE STyle

wine style hoteli

koji podseća na kubanske klubove iz pedesetih i šezdesetih godina. Uživajući na prostranim sofama, gosti tu mogu da naruče raznovrsne voćne sokove, vina, šampanjce i druga pića, ali i premium rumove i cigare sa Kube.

Auriga spa centar u hotelu Capella Singapore prostire se na preko hiljadu kvadratnih metara, uključujući devet zasebnih prostorija sa privatnim baštama, kao i bazen sa ledenom fontanom i biljno parno kupatilo. U spa centru koriste se isključivo organski proizvodi, a biraju se najkvalitetniji sastojci koji se kasnije primenjuju u brojnim terapijama i masažama.

Ljubitelji golfa takođe će sigurno pronaći svoje omiljeno mesto u ovom prelepom kompleksu, jer je jedan od najpoznatijih azijskih golf terena, Sentosa Golf Club, na raspolaganju i gostima ovog hotela. Osim toga, tu su i tereni za tenis, brojne staze za džoging i vožnju bicikla, brodske ture koje će vas provozati obalom, a možete i izabrati jedan od tri bazena koji se nalaze u okviru Capella Singapore kompleksa.

Cene smeštaja u ovom luksuznom hotelu variraju tokom godine i zavise od tipa apartmana, a iznose od 300 pa do nekoliko hiljada evra po sobi. WS

WINE STyle

77

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 34 45 310, 011/ 24 44 481 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Prijatelji Wine Style Club-a VINOTEKE I WINE BAROVI Wine Bar & Shop Magnum Dositejeva 13, Beograd Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd Aromatica & Wine Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd

RESTORANI

HOTELI

Balzac Strahinjića Bana 13, Beograd

Zira Ruzveltova 35, Beograd

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Square Nine Studentski trg, Beograd

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Hotel Palisad Zlatibor

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

Pampour bar Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd

Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd

SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd

Premier Strahinjića bana 13a, Beograd

Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun

City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

Žabar Kej oslobođenja bb, Zemun

Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd

Hedonist Kralja Milana 3, Beograd

Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad

Chianti Lomina 41, Beograd

Zlatan bor Zlatibor

Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

WINE STyle

79

wine style vinski rečnik

S Smoky (dimno, zadimljeno) – aroma koja se nekad može prepoznati u vinu a asocira na miris dima, može nastati usled dva različita faktora. U prvom slučaju ona je rezultat specifičnog sastava zemljišta na kome je samo grožđe raslo, a u drugoj varijanti je nastala u vinu usled negovanja i čuvanja vina u barik buradima koja su bila jače tostirana.

Smooth (glatko, nežno) – ovaj epitet vinu može biti dodeljen da bi se opisala njegova glatka tekstura, ili nežna i usklađena završnica ili da bi se pak opisala taktilna impresija ukusa, voćnosti i/ili tela vina.

Soapy (sapunjavo) – ova karakteristika vina ne može se uvrstiti u pohvalne epitete. Obično se za tupo vino, sa nedostatkom kiselina a generalno dobrim telom (strukturom, šećerom, glicerinom, voćnošću, punoćom...) može reći da je nekako sapunjavo (laički rečeno „bljutavo“).

Soft (meko, nežno) – opis vina koje je dobro izbalansirano, voćno, dopadljivo i vrlo prijatno, sa ublaženim kiselinama ili nežnim, svilenkastim taninima. Za razliku od onih vina koja imaju vidan nedostatak kiselina (za bela) ili tanina (za crvena) – koja bi bila pre deklarisana kao sapunjava (lužasta).

Soften (umekšano) – ovo je već karakteristika vina koja može da nastane iz dva apsolutno različita razloga. Mlada vina mogu da budu agresivna, čak opora, zbog naglašenih kiselina ili dominantnih tanina (bez obzira što su to zreli ali ipak nepolimerizovani tanini – oni iz zrelog voća, ne misli se na polimerizovane tanine koji nastaju usled odležavanja vina), s vremenom se kiseline umekšavaju ili se tanini polimerizuju (vezuju se u duže molekulske lance) tako da vino postaje prijatnije, mekše, pitkije.

Takođe se malolaktičkom fermentacijom, ne menjajući nivo kiselina (samo njihovom konverzijom, pretvaranjem jabučne, vrlo astrigantne i izraženije kiseline u mlečnu kiselinu, nežniju, prijatniju, manje agresivnu za naše receptore) vino vidno umekšava i postaje

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu

WINE STyle

83

wine style vinski rečnik

pitkije i dopadljivije. Dakle, meko i umekšano su dva prilično različita termina kod opisa vina.

Solera – ovo je sitem blendiranja (kupažiranja), posebno osmišljen za dobijanje i odležavanje pojačanih vina u Španiji (prvenstveno se misli na šeri). U cilju dobijanja konstantnog kvaliteta i prepoznatljivog, karakterističnog ukusa iz godine u godinu.

Burad u kojima se čuva ovo pojačano vino povezana su kapilarnim sistemom cevi (creva) tako da se vina iz različitih godina spajaju prilikom pretakanja, nalivanjem vina (sipanje iz buradi u flaše).

Tako se dobija prepoznatljiv karakter vina za svakog proizvođača ponaosob, ali se u tom slučaju skoro nikad ne može naći vintage shery (šeri iz samo jedne godine berbe).

Solid (čvrsto, jako, otporno) – opis vina punog tela a istovremeno naglašenih kiselina, voćnosti i visokog nivoa kiselina i tanina. Ovaj opis najviše pristaje izražajnim, upečatljivim, mladim vinima koja imaju izuzetan potencijal za odležavanje i koja će vremenom i adekvatnom negom sasvim izvesno prerasti u velika vina.

Sommelier (somelije) – francuski izraz za vinskog konobara, naziv za osobu zaduženu ne samo za adekvatnu preporuku i servis vina u okviru restorana, već i za profesionalca koji je stručan i osposobljen za degustaciju, procenu i odabir vina shodno selekciji jela na meniju, za izradu i korekcije vinskih karata u zavisnosti od promene sezone i trendova na tržištu, zatim za adekvatno planiranje i praćenje zaliha, kao i za konstantno promovisanja vina i vinske kulture u okviru svog domena rada. Kod nas postoji jedan arhaičan naziv za vinskog konobara – „vinonoša“ (savremene tendencije, kako životnih stilova gostiju tako i same suštine ovog posla daleko su prevazišle samo „donošenje i nalivanje vina“).

Sound (zdravo, čvrsto, ispravno, zvonko, ozbiljno) – izraz kojim se opisuje vino bez mana i nedostataka u bistrini, boji, aromatskom kompleksu i izražajnosti ukusa. WS

84

WINE STyle