Wine Style No. 37

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ENOGRAFIJA Chablis MEDIJi i Vino Lavirint društvenih mreža Ekskluzivno Najstariji vinski bar na svetu Pleasure Krstarenje Celebrity reflection

Intervju Zvonimir Đukić Đule

ISSN 1452-6646

Broj 37 / oktobar 2012.

Wine Style od 2006. godine

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Wine Style

Wine Style ISSN 1452-6646

Broj 12

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 06

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

ISSN 1452-6646

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 14

Broj 13

Broj 15

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

Broj 18

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 23 jun 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vInarIja ex-yu

ekskluzIvno

top 50 vinarija ex-yu

Zlatan otok - plenković, Hvar

Primeur degustacija u Bordou

Chateau Kamnik, Skoplje

SlaGanje Hrane I vIna

toP 50 vInarIja ex-yu Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure

Marco caprai

Paste

Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

automoBIlI BmW seria 5

Intervju

jadranka jovanovIć

Broj 19

Broj 20

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 21

Wine Style iSSN 1452-6646

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Ćuretina

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

jovan Ćirilov

Broj 23

Broj 24

Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vina

intervju

nebojša GloGovac

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 22

Intervju

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

4

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

WINE STyle

w w w . w i n e s t y l e . r s

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Stručni konsultant

Milorad Cilić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Katarina Vuković, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić, Milan Vukelić Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Uvodnik Protekli period obeležila su dva lepa primera napretka srpskog vinarstva - zvanično otvaranje vinarije Gazdinstva Cilić kod Jagodine, kao i saradnja Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ i vinara Negotinske krajine. U prvom slučaju, dobro je što i kod nas sada postoji jedna moderna vinarija reprezentativnog izgleda, poput onih renomiranih u Evropi. To bi trebalo da bude lep primer i dobar podstrek i ostalima da krenu istim putem. Vinari u svetu odavno su shvatili važnost i potencijal vinskog turizma, a osnovni preduslov za to je izgled i sadržaj samog objekta vinarije. Primer iz Negotina je jedna lepa priča o obnovi tradicije, kakvih nažalost manjka na ovim prostorima. Opremljeni velikim entuzijazmom, uz realizovanu finansijsku pomoć, negotinski vinari imaju velike šanse da uspeju u svom naumu – da na temelju slavne istorije reprezentuju vina ovog kraja svetu u jednom modernom izdanju. To bi trebalo da bude značajan podstrek ostalima, sadašnjim ali i budućim vinarima. Jer da bi se stiglo tamo gde se hoće, od nečeg se mora krenuti.

Mačvanska 18, 11 000 Be­o­grad Tel/fax: 011/344 53 10 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Vladimir Miloradović Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

37 broj

sadrŽaj

broj

37

» 22

» 30 » 36

Enografija Francuska oblast Chablis jedan je od simbola vrhunskih belih vina Burgundije. Osim specifičnih uslova u ovoj regiji, za to su zaslužni i veliko umeće vinara, ali i vrlo rigorozna kontrola kvaliteta. Samo sedam vinograda ima najvišu kategorizaciju Svetske vinarije Umberto Cesari jedan je od velikih vinskih vizionara, jer je među prvima u italijanskoj regiji Emilija-Romanja prepoznao veliki potencijal sanđovezea. Danas u svojoj vinariji proizvodi jedna od najboljih vina od ove sorte Ekskluzivno Jedno od važnijih mesta na mapi Londona, bar za ljubitelje vina, je najstariji vinski bar na svetu. Vlasnici Gordon’s bara imaju zanimljiv moto: „Ne menjati ništa.“ I tako od 1890. godine

primitivo puglia MONTEVERDI

ukus ponosa

WINE BAR MAGNUM Dositejeva 13, Beograd Tel: +381 11 2626267 winebar@adswine.rs

sadrŽaj

37 broj

broj

37

» 40 » 46 » 60

Intervju Zvonimir Đukić Đule, frontmen rok grupe Van Gogh, u intervjuu u magazinu Wine Style rekao je da je mislio da će njegova karijera trajati koliko i prvi koncert. Od tada je prošlo dvadeset i šest godina, a on i dalje traje istim intenzitetom Pleasure Ekipa magazina Wine Style imala je privilegiju da krstari Severnim morem na luskuznom brodu Celebrity Reflection, najnovijem članu flote Celebrity Cruises. Vinski toranj sa 2.500 boca samo je jedna od atrakcija ovog broda Mediji i vino Mediji su oduvek imali važnu ulogu u promociji vina, širenju vinske kulture, ali su i znatno uticali na samu prodaju. Sa pojavom novih medija, raspored snaga se menja. Ali, iako su društvene internet mreže sve popularnije, za sada još nije sigurno koliko rezultata donosi učešće u njima kada je u pitanju prodaja vina

37 broj

sadrŽaj

broj

37

» 64 » 68

» 74

Moj izbor Popularna TV voditeljka Danijela Jankov uvek uspeva da se nađe na pravom mestu i isprati najinteresantnija dešavanja, ali i da nađe vremena za dobro vino U poseti Vinari okupljeni u Udruženje vinara Negotinske krajine, uz pomoć Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, imaju ozbiljne ambicije da Negotinu vrate staru vinsku slavu. Sudeći po onome što je ekipa magazina Wine Style imala priliku da vidi i čuje, na dobrom su putu Hotel Hotel Amigo Rocco Forte, smešten u neposrednoj blizini starog i finansijskog dela Brisela, pravi je izbor za smeštaj u sve popularnijoj belgijskoj prestonici. Vrlo elegantan i raskošan, Amigo odražava sve karakteristike modernog i šarmantnog hotela

wine style info

Foto: Branko Kozlina

WINE STYLE - Mala škola vina

U saradnji sa Turističkom organizacijom Vršca, Opštinom Vršac i Centrom Millennium, magazin Wine Style organizovao je u Klubu Millennium kurs poznavanja vina pod nazivom Mala škola vina. U izuzetnom ambijentu ovog kafea, jednoipočasovni osnovni kurs poznavanja vina vodio je sommelier Ðuro Tošić, a zbog velikog interesovanja publike škola je bila organizovana u dve grupe. Na kraju kursa organizovana je i mini nagradna igra, a pobednici su na poklon dobili besplatno članstvo u Wine Style Clubu. Mala škola vina inače je bila samo deo šarolikog propratnog programa tradicionalnog festivala vina Grožđebal u Vršcu.

WS

Vin Cider launch party

Pod pokroviteljsvom Vin Cidera, novog voćnog vina sa mehurićima Vinarije Čoka, u Beogradu, u prostoru zgrade Kluza, organizovana je VIP žurka na kojoj je ekskluzivno predstavljeno ovo novo piće. Među VIP zvanicama bile su mnoge poznate ličnosti domaće scene, a uz atraktivne promoterke, vatrenu gošću iz Holandije, DJ Divu, i zanimljiv performans plesačica u vazduhu, prisutni su uživali u osvežavajućim ukusima i voćnim aromama Vin Cidera.

16

WINE STyle

wine style info

Najstarija vinoteka u Beogradu - Vinoteka, ovog novembra proslaviće svoj trideset treći rođendan, a pravi uvod u rođendansko slavlje bilo je svečano reotvaranje vinoteke. Vinoteka ostaje na dobro poznatoj lokaciji - Makedonska 24, ali sa novim imenom - Vinograd. Osim imena, pravo osveženje je i bitno izmenjeni enterijer, kao i fantastična ponuda vina koja je proširena na preko četiri stotine etiketa iz više od devetnaest zemalja. Ekskluzivni deo asortimana čini četrdeset etiketa iz programa Delhaize uvoza, kao i sjajna selekcija organskih vina. Radno vreme je prilagođeno navikama potrošača (od 10 do 22 h).

WS

BeoWine 2013, četvrti po redu Međunarodni sajam vina i opreme za vinarstvo i vinogradarstvo, biće organizovan na Beogradskom sajmu od 21. do 24. februara 2013. godine.

Sajam se održava zajedno sa 35. Međunarodnim sajmom turizma, a u suorganizaciji sa Udruženjem vinara i vinogradara Srbije – VIVIS i privrednim društvom Srpsko vino. U istom terminu održava se i 9. Međunarodni sajam ugostiteljske opreme Horeca oprema.

Od svog osnivanja 2010. godine, BeoWine teži da na jednom mestu okupi pre svega srpske i najuglednije balkanske vinare, distributere vina, proizvođače vinarske opreme i ljubitelje vina. Stručna predavanja, male škole vina za posetioce, takmičenje izlagača kroz BeoWine challenge cup i kulturno umetnički program su sastavni deo Sajma vina. Sve značajniji deo sajma vina su i proizvođači i distributeri opreme za vinarstvo i vinogradarstvo, koji svojom ponudom omogućavaju izlagačima i profesionalnim posetiocima da budu u toku sa najnovijim trendovima u ovoj grani industrije.

18

WINE STyle

wine style info

Vinara gazdinstva Cilić

Zatvoreno za radove, otvoreno za goste

Velika kolona vozila iz raznih delova Srbije slila se u selo Međureč nadomak Jagodine jedne oktobarske noći. Povod - velika zabava za prijatelje vinarije i porodice Cilić, predstavnike medija i poslovne partnere kojom je svečano obeležen završetak izgradnje objekta Vinara Gazdinstva Cilić. Uz živu svirku i finger food hranu gosti su, osim u dobrom provodu, mogli da uživaju i u najnovijem vinu ove vinarije – Grand Cur, belom i crvenom.

Iako su vina ove kuće već neko vreme prisutna i popularna na tržištu, na završetak radova na izgradnji vinarije čekalo se dve i po godine. Sam objekat se spoljašnjim izgledom veoma uklapa u okolni pejzaž - smešten je usred vinograda, na vrhu brežuljka sa kojeg se prostire idiličan pogled na panoramu poput onih u Toskani i u arhitektonskom smislu priličan je novitet za ovdašnje prilike. Ta inovativnost naročito je vidljiva u unutrašnjosti u kojoj veliki otvoreni prostori, povezanost svih delova zgrade, artistički dekorisana degustaciona sala koja je spojena sa barik podrumom, pažljivo odabrana rasveta i brojne staklene površine, stvaraju sliku koja pre podseća na neki moderan galerijski prostor nego na vinariju.

Kako su nam rekli u porodici Cilić: „Iako je pre svega proizvodni objekat, vinara je koncipirana kao show room za sam proces proizvodnje, sa pratećim sadržajima.

Ovo je jedan moderan objekat vrlo smelih arhitektonskih rešenja, osmišljen tako da upotpunjuje sliku krajolika, kao da je od uvek njen sastavni deo.“ Ukratko, ono što je u svetu već neko vreme trend stiglo je i u srpsko vinarstvo, a to je važnost izgleda vinarije.

20

WINE STyle

Vinogradi: trenutno se obrađuje 12 hektara vinograda, ali se na proleće nastavlja sa sadnjom i biće ukupno 17 hektara.

Proizvodnja: planirano je 75.000 boca godišnje, a trenutno je dostignut nivo od 40.000.

Podrum sa drvenim sudovima: trenutno je smešteno 130 barik buradi, a koncipiran je za postavku 350 komada istih. Sva vina, sem ružice Novine, sazrevaju u drvenim sudovima, a deo crvenih vina fermentiše u velikim drvenim sudovima.

Degustaciona sala: nalazi se pod zemljom, održava se konstantna temperatura i zimi i leti, prirodno je osvetljena, sa pogledom na podrum sa drvenim sudovima.

Restoran: otvorena kuhinja za show cooking sa velikom terasom, nalazi se na spratu, a neće biti komercijalnog tipa već je postavljen u cilju podrške i dalje izgradnje brenda Gazdinstvo Cilić.

wine style enografija

Chablis Foto: Vladimir Antić

Daleko na severu Francuske nalazi se mali slikoviti grad Šabli, u kojem ljubitelji šardonea žive dugo i srećno do kraja života... Tako bi mogla da počne bajka o ovom mestu. Vina šabli su danas jedna od najprecenjenijih ali istovremeno i najpotcenjenijih na svetu. To je ime koje se nauči na samom početku upoznavanja sa vinom i vrlo često je sinonim za bela vina Francuske i, naravno, Burgundije koja je i domovina ovog vina. Ali, manje je poznato da se iza ovog imena krije sorta šardone i to u svom najboljem izdanju

22

WINE STyle

wine style enografija

Š

abli (Chablis) je mala regija na severu Francuske koja pripada Burgundiji, a nalazi se oko 160 kilometara od grada Beaune, o kojem smo pisali u nekom od prethodnih brojeva. Kao i u celoj Burgundiji, vinarska filozofija je prilično jednostavna - prava sorta, odgovarajući teroar i sve ispadne dobro. Sve u svemu, Šabli podseća, kad pogledamo u vinsku mapu Francuske, na neko daleko, severno i izolovano ostrvo.

Naime, sama regija zvanično pripada Burgundiji, ali je teritorijalno od nje odvojena nekih stotinak kilometara. Važna je i činjenica da je Šabli u suštini bliži Šampanji nego ostatku Burgundije, što u sklopu sa krečnjačkim tlom daje svež i oštar karakter vina, koji se umnogome razlikuje od puterastih i vanilastih karaktera šardonea iz ostalih velikih vinograda Burgundije.

Piše: Đuro Tošić, sommelier

Vinogradi Šablija prostiru se preko velikog krečnjačkog platoa i šljunkovitih obala male reke Sereine, inače pritoke reke Yonne, a sama vina sigurno su prva iz Burgundije sa kojima ćete se susresti i na osnovu kojih ćete stvoriti sliku o belim vinima ove regije. Ona će se naravno menjati kako se budete upoznavali, kako sa drugim belim vinima iz Burgundije, tako i sa drugim nivoima vina šabli. Za nas koji ih volimo presudna je čistoća aroma, oštrina i svežina koja nam dugo ostaje u ustima, a mineralni karakter i metalni prizvuk je nešto po čemu ćete uvek lako raspoznati šabli među mnoštvom šardonea. Veliku popularnost ovo ime je doživelo sedamdesetih godina prošlog veka, a posledica toga bilo je širenje vinograda, koji su se uvećali oko četiri puta od 1970. godine.

Kao rezultat velike popularnosti vrlo brzo su se i u nekim drugim zemljama počela javljati vina sa istim imenom, posebno u SAD. Osim svežine koju nam ovaj severni kraj donosi u vinima, klima ove regije nosi sa sobom i veliku opasnost za vinogradare. Naime, iako Šabli leti uživa u blagodetima tople kontinentalne klime, zime znaju da budu jako oštre i vrlo česta pojava su nagli mrazevi koji predstavljaju veliku opasnost za vinograd. Zato su nakon doba filoksere krajem devetnaestog veka u Šabliju obnovljeni samo vinogradi sa najboljom orijentacijom i najmanjom izloženošću iznenadnim prolećnim mrazevima.

WINE STyle

23

wine style enografija

Već tokom svoje prve posete ovoj regiji tamošnji vinari zadobili su sve moje simpatije i duboko poštovanje zbog svoje neuobičajene posvećenosti i preduzimljivosti. Veliko iznenađenje doživeo sam kada sam u vinogradima primetio čudne naprave nalik na male peći i isprva mi je bilo neprijatno da pitam ko se to greje u vinogradu i čemu to razbacivanje energije. Domaćini su mi objasnili funkciju tih peći i dodatno me upoznali sa načinama zaštite vinograda od mraza. Naime, te peći, koje uglavnom rade na lož ulje, plin ili čak na čvrsto gorivo, služe da ukoliko u martu ili aprilu, kada se formiraju pupoljci na lozi, a desi se da temparatura počne da se spušta ispod nule, pale se i vrelim vazduhom i uz pomoć velikih ventilatora sprečavaju oštećenja na pupoljcima. Naravno, nije to jedini način zaštite. Sledeće što možete da vidite su

24

WINE STyle

prskalice koje se automatski pale kad temperatura počne drastično da opada – zahvaljujući njima voda u slojevima prekriva pupoljke i ledi se, formirajući tanak sloj leda oko njih i na taj način ih štiti od oštećenja. Treći i najmoderniji vid zaštite jeste upotreba električne energije u ovu svrhu. Naime, dva poznata proizvođača Albert Bichot i William Fèvre su u svojim najboljim grand cru vinogradima postavili sistem strujnih kablova koji se zbog otpora prilikom prolaska struje kroz njih greju i, pošto su provučeni kroz redove vinograda, sprečavaju mržnjenje nežnih pupoljaka.

Klasifikacija vina u Šabliju je vrlo slična klasifikaciji ostalih belih vina Burgundije, mada je nešto jednostavnija. Pošto se u okolini i u samom gradu nalazi preko dvadeset komuna,

wine style enografija

Danas je u Šabliju oko 4.500 hektara pod vinogradima, a ukupna godišnja proizvodnja iznosi 285 hiljada hektolitara ili oko 38 miliona boca. * Petit Chablis: 650 hektara; 14� ukupne proizvodnje * Chablis: 3.055 hektara; 67� ukupne proizvodnje * Premier cru: 775 hektara; 17� proizvodnje * Grand cru: 100 hektara; 2� ukupne proizvodnje

to podrazumeva i veliku raznovrsnost samog teroara, pa tako i vina. Zbog toga je klasifikacija bila neophodna. Nivoi kvaliteta vina Šablija počinju od malog ili petit chablisa, koji dolazi sa samih granica regije. Petit chablis predstavlja lagano belo vino izuzetno osvežavajućeg karaktera sa izraženim mineralnim i citrusnim aromama i najbolje je konzumirati ga dok je jako mlad, već u prve dve godine nakon berbe.

Sledeća kategorija je osnovni chablis, koji dolazi iz vinograda u neposrednoj blizini samog gradića Šabli, i u toj apelaciju mogu da se nađu vina zaista vrlo različitih nivoa kvaliteta. To je u suštini onaj pravi i opštepoznati chablis mineralan, hrskav, oštar i potpuno autentičan. I on se takođe konzumira mlad, mada ponekad ima potencijal starenja i od nekoliko godina.

Foto: arhiva Jean Durup

WINE STyle

25

wine style enografija

Vina Šablija podeljena su prema kvalitetu u četiri kategorije: petit chablis, zatim osnovni chablis, premier cru i grand cru. Svega četrdeset vinograda u celoj oblasti ima titulu premier cru, dok grand cru kategorizaciju ima samo sedam vinograda. Vina iz ove poslednje dve kategorije imaju izuzetan potencijal za odležavanje.

Nakon običnog chablisa priča se malo komplikuje i nivo kvaliteta znatno raste. Trenutno četrdeset vinograda može da se pohvali prefiksom premier cru ispred apelacije, a to su znatno ozbiljnija vina (ona su se uglavnom pokazala kao best buy vina ove regije).

Najpoznatiji premier cru vinogradi (neka od ovih vina možete naći i kod nas) su: Fourchaume, Mont de Milieu, Montmains, Vaillons i Montée de Tonnerre.

Zanimljivo je da u najboljim godinama ova vina mogu potpuno ravno da se nose sa grand cru chablis vinima. Većina premier cru vinograda nalazi se na takozvanoj desnoj obali, zajedno i sa onim najboljim koji su klasifikovani kao grand cru. Samo sedam vinograda može da se pohvali titulom grand cru i svi imaju potpuno južnu orijentaciju, osim jednog koji je orijentisan ka jugoistoku. Grand cru vinogradi su: Les Clos, Bougros, Grenouille, Preuses, Valmur, Vaudésir i Blanchot. Grand cru vina imaju odličan potencijal starenja i njihove arome se u potpunosti razvijaju tek posle pet do sedam godina.

Velika prednost grand cru i premier cru vina je u tome što se izuzetno lepo razvijaju odležavanjem u boci; upravo onaj višak kiselina u Šabliju omogućava takav razvoj.

Arome koje prepoznajete kod takvih vina su, osim citrusnih, mineralnih i začinskih, često i zemljane, a ponekad su tu i arome mokrog kamena (ako ste nekad obratili pažnju na to kako miriše mokar kamen), kao i arome dima i drveta kod nekih proizvođača koji su hteli da prate trendove.

26

WINE STyle

Što se tiče srpskog tržišta, od samih početaka vina šabli su bila najinteresantnija svim uvoznicima koji su se doticali francuskih vina uopšte. Međutim, često bi posle određenog vremena i odustali od uvoza zbog lošije prodaje od očekivane. Mnogo je razloga za to, ali o tome nekom drugom prilikom.

Mnogi proizvođači su dolazili i odlazili sa tržišta, a najdugovečniji i najpoznatiji kod nas su Louis Max, Jean Durup Chateau de Maligny, La Chablisiene, Laroche, Louis Latour, Blason de Bourgogne i još mnogo njih.

Cene veoma variraju i kreću se od 1.300 dinara za Victor Berard Chablis, oko 1.500 za Chateau de Maligny Chablis, dok je Laroche Chablis oko 1.700 dinara, koliko košta i Lous Max Saint Jean Chablis. Cene premier cru chablis vina su od 2.400 dinara za Louis Max Fourchaume, slična je cena i za Jean Durup Chateau de Maligny takođe Fourchaume, a Bovier &Fils premier cru je oko 2.200 dinara. Ovo su približne cene u maloprodaji, a restoranske su od 2.500 dinara pa naviše. Što se tiče grand cru Chablis, dva proizvođača ovih vina koji se najduže nalaze na našem tržištu su Louis Max i Jean Durup Chateau de Maligny. Njihova vina dolaze sa vinograda Vaudesir i cene u maloprodaji su od 5.600 pa do 6.000 dinara. WS

wine style degustacije

Stevan Rajta

degustacije Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri bela vina iz Chablisa ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Miša Cilić

28

WINE STyle

Đuro Tošić

Laroche Chablis 2010

Chateau de Maligny Chablis 2011

Chablis Victor Berard 2011

-

-

WINE STYLE

29

wine style svetske vinarije

Umberto C 30

WINE STyle

wine style svetske vinarije

Foto: arhiva Umberto Cesari

Sva raskoš sanđovezea

Cesari

U srcu čuvene italijanske vinske regije Emilija Romanja (Emilia Romagna) vinarija Umberto Cesari već više od pedeset godina kreira vrhunska vina koja su svoj put pronašla do ljubitelja vina širom sveta. Zahvaljujući velikoj posvećenosti samog Umberta Cesaria, umešnosti njegovog tima enologa i pažljivom rukovođenju ovom porodičnom vinarijom, u njegovim vinima oslikan je autentičan izraz ovog podneblja, što ih je učinilo poznatim i cenjenim u celom svetu WINE STyle

31

wine style svetske vinarije

Z

akoračivši u vinski svet sa izuzetno malo sredstava i mnogo entuzijazma, i to u trenutku kada u ovoj regiji nije bio prepoznat koncept kvaliteta i autentičnosti, Umberto Cesari uspeo je da ostvari svoj san – da proizvede najbolje vino od sorte sanđoveze. Iskoristivši sav potencijal podneblja, postao je jedan od pionira u pozicioniranju Emilije Romanje kao vinske regije koja daje vrhunska vina.

Iako ne potiče iz vinogradarske porodice, vođen velikom strašću Umberto Cesari je odlučio u jednom trenutku da svoj život posveti proizvodnji visokokvalitetnih vina, i to ne bilo kojih, već isključivo od sorte sanđoveze. Kupivši dvadeset hektara zemlje u brdima Castel San Pietro Terme, na granici između oblasti Emilija i Romanja, zajedno sa suprugom Giulianom započeo je ispisivanje svoje vinske priče 1967. godine. Od prvobitno zasađenih devet hektara vinograda, vinarija Umberto Cesari danas raspolaže sa stotinu trideset hektara, o kojima brine trideset radnika. Takođe, u posao su danas aktivno uključeni i njihovi sin i ćerka, Gianmaria i Ilaria, koji su nakon završenih studija na Bolonjskom univerzitetu rešili da svoje znanje primenjuju u porodičnoj vinariji.

Umberto Cesari je imao zaista jaku viziju, pa je tako njegova vinarija bila prva u regiji Emilija Romanja koja je verovala u kvalitet sorte sanđoveze. Na njoj su i gradili svoju vinarsku

„Doprinos koji sam dao stvaranju sangiovesea di romagna, koji je sada poznat širom sveta, čini me vrlo ponosnim jer je to vino sa moje zemlje.“

32

Umberto Cesari

WINE STyle

wine style svetske vinarije

i poslovnu filozofiju, što je rezultiralo izvozom vina u SAD još ranih osamdesetih godina prošlog veka. Vinarija godišnje proizvede oko 2.800.000 boca, koje se distribuiraju u više od pedeset zemalja, a osamdeset odsto od ukupne proizvodnje namenjeno je izvozu.

Od samog početka vinarija ima vrlo intenzivnu saradnju sa istraživačima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Bolonji, koji su naročitu pažnju posvetili vinogradima Tauleto odakle potiče i istoimeno vino.

Umberto Cesari konačno je ostvario svoj san kada je njegovo vino Tauleto (berba 2003. godine) dobilo internacionalno priznanje kao najbolje sanđoveze vino.

Tip klime odredio je sorte grožđa koje je Umberto Cesari zasadio u svojim vinogradima: crno grožđe, a posebno sorta sanđoveze posađena je na jugozapadnoj lokaciji, dok je belo grožđe posađeno na delu okrenutom ka severoistoku.

Jedan od najvažnijih faktora za uzgoj vinove loze koji daje poseban pečat grožđu u ovom kraju jeste venac kamene goleti, poznat kao Calanchi azzurri zbog svoje specifične plave boje.

Zajedno sa dobrim protokom vazduha i naznačenim karakteristikama godišnjih doba, on daje specifičnost ovoj klimi koja je kao takva izuzetno pogodna za vinogradarstvo.

WINE STyle

33

wine style svetske vinarije

Sami vinogradi nalaze se na pet parcela: Casetta, Parolino, Ca’Grande, Laurento i Tauleto, a sa svake od njih dolaze vina specifičnog karaktera.

Casetta Parcela Casetta je prvi deo vinograda koji je Umberto Cesari kupio 1967. godine. Baš zbog toga na ovom delu vinograda se i danas obavljaju istraživanja, a uzgajaju se sorte albana di romagna i pignoletto (posebna sorta grožđa, tipična za ovu oblast, od koje se proizvode bela – suva i penušava vina).

Parolino Nalazi se pored parcele Casetta i prostire se na dve strane brda. To je jedan od starijih vinograda, a uzgajaju se trebbiano, sangiovese i od 2007. godine merlot.

Laurento Ova parcela kupljena je 1988. godine i predstavlja najvredniji deo vinograda vinarije Umberto Cesari, a gaje se chardonnay i pignoletto.

Ca’ Grande Parcela Ca‘ Grande savršena je za uzgoj crnog grožđa zahvaljujući neprekidnoj izloženosti sunčevim zracima. Na ovoj parceli se uzgaja najznačajnija sorta grožđa za ovu vinariju sangiovese di romagna, od koje se proizvode DOC vina. Osim toga, zasađen je i cabernet sauvignon, kao i longanesi i nova sorta albana od kojih nastaju DOCG vina.

Tauleto Ovaj teren vinarija je preuzela u svoje vlasništvo 1985. godine, a čitavih deset godina bio je predmet istraživanja i eksperimentisanja Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Bolonji. Na njemu se uzgaja sangiovese grosso, sorta koja je kasnije korišćena za proizvodnju visokonagrađivanog vina Tauleto. WS 34

WINE STyle

wine style ekskluzivno

Ispisivanje vinske tradicije U njemu možete pronaći „sve i svašta“, prodavnice i lokale najrazličitijih izgleda i namena, pa je i to jedan od razloga zbog kojih mnogi London zovu centrom sveta. Pa, iako su Englezi poznati kao velike „pivopije“, ne čudi što se baš u Londonu nalazi i najstariji vinski bar na svetu. A već samim svojim izgledom Gordon’s bar nagoveštava da je to tako Piše: Aleksandar Duković

K

ažu da je ulica Fleet, u kojoj su se nekada nalazile redakcije vodećih engleskih dnevnih listova i u kojoj su živeli John Milton, John Dryden, Samuel Johnson,izgubila dosta od svog nekadašnjeg šarma. Ne znam kako je izgledala tada, ali danas je to samo još jedna od finansijskih arterija centralnog Londona; sedište brojnih investicionih fondova, privrednih komora i poznatih advokatskih kancelarija. Nastavljajući ne baš preterano zanimljivu šetnju ka stanici Charing Cross skrenuo sam levo do ulice Villers i još jednom se uverio u to da su u pravu oni koji kažu da London uvek može da vas iznenadi. Zapravo, našao sam se ispred vrata Gordon’s bara - najpoznatijeg i najstarijeg vinskog bara na svetu.

36

WINE STyle

Foto: arhiva Gordon's bar

wine style ekskluzivno

Spolja gledajući, ne bi se baš moglo zaključiti da se tu nalazi nešto vredno pažnje.

Prilično stara zgrada, ispostavilo se da potiče s kraja XVII veka, prvobitno je korišćena kao magacin, a od 1890. godine je u vlasništvu Angusa Gordona koji ju je i pretvorio u bar. Taj prvobitni izgled Gordon’s bar je zadržao do danas, u skladu sa već poznatim poštovanjem tradicije koju Englezi brižljivo neguju. Bar je 1975. godine otkupio Luis Gordon, koji nije bio ni u kakvom srodstvu sa prethodnim vlasnikom nego je čudnim slučajem nosio isto prezime, tako da je naziv bara ostao isti. Nakon Luisove smrti 2002. godine bar nastavljaju da vode njegova supruga i najstariji sin.

Osim samog izgleda lokala, koji u svakom kutku odiše autentičnošću, istoriju ovog mesta prati i nekoliko zanimljivih priča. Jedna od njih je da je u prostorijama iznad bara, u periodu od 1889. do 1891. godine, boravio Nobelovac Radjard Kipling, pisac Knjige o džungli, koji je u tom periodu napisao poznato delo Svetlost se ugasila.

U želji da zadrže svoje mušterije vlasnici se trude da poštuju njihove želje, a to je - da ne menjaju ništa. Ceo enterijer je vrlo specifičan - zidovi su obloženi drvetom i prekriveni isečcima iz starih novina, fotografijama predaka, starim flašama, a sve je, naravno, s vremenom poprimilo patinu i specifičan šmek.

WINE STyle

37

wine style ekskluzivno

Drugi deo bara je vinski podrum, bez prozora i dnevnog svetla, sa svećama pobodenim u vinske flaše kao jedinim osvetljenjem. I zaista, kada se nađete ovde, teško je zamisliti interesantnije mesto za čašu dobrog vina.

Na vinskoj listi nalazi se nešto više od sedamdeset etiketa. To svakako i nije neki impozantan broj, ali je ona vrlo pametno raspoređena po kategorijama vina, tako da je lako pronaći nešto po ličnom ukusu. Vino se služi na čašu i bocu, a porto i šeri se služe direktno iz buradi. Vinska lista počinje od vina laganog tela, preko onih srednjeg do punog tela, a prate ih penušava vina i šampanjci, rozei i na kraju

desertna vina - porto i šeri. U skladu sa neformalnom atmosferom i izbegavanjem pretenciozne vinske priče, u ponudi je i manji izbor sokova i piva. Ali, zato je izbor hrane prilično bogat i raznovrstan: od domaćeg pasulja, ribe i salata do raznih sireva, maslina i sitnih grickalica.

Za londonske prilike cene su više nego korektne, a s obzirom na to da se vina služe i na čašu, i za ovdašnje uslove odlazak u Gordon’s bar ne bi se mogao podvesti pod neku investiciju. Zato, ukoliko se nađete u Londonu, prošetajte do ulice Villers. WS

38

WINE STyle

wine style intervju

Tre­nu­tak

od dve i po

de­ce­ni­je Piše: Milan Vukelić

„Ima­te li šmin­ke­ra?“, bi­lo je jed­no od pr­vih pi­ta­nja ko­ je nam je Zvo­ni­mir Ðu­kić Ðu­le, front­men gru­pe Van Gogh, po­sta­vio dok smo ugo­va­ra­li in­ter­vju, in­si­sti­ra­ju­ći na fo­to­gra­fi­ja­ma bez Pho­tos­ho­pa! Taj de­talj do­sta go­ vo­ri o Ðu­le­tu, rok mu­zi­ča­ru ko­ji s pra­vom slo­vi za naj­ ve­ćeg pro­fe­si­o­nal­ca na sce­ni. To je ujed­no i jed­na od naj­če­šćih za­mer­ki nje­go­vom ben­du, ma­kar iz kru­go­va po­što­va­la­ca, ka­ko oni vo­le da ka­žu, „tvr­dog, pra­vog ro­ ken­ro­la“ – pre­vi­še šmin­ke, pre­ma­lo ro­ken­ro­la. U istom kon­tek­stu je i već le­gen­dar­na aneg­do­ta s ne­kog kon­ cer­ta Par­ti­brej­ker­sa kad je jed­na obo­ža­va­telj­ka sko­či­la na bi­nu s na­me­rom da za­gr­li Ca­ne­ta, na šta joj je ovaj od­go­vo­rio: „Šta se pri­maš, ni­je ti ovo Van Gogh!“ Upra­ vo ovu aneg­do­tu is­pri­čao nam je Ðu­le, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje o pro­fe­si­o­na­li­zmu Van Gog­ha. I to ta­ko­đe do­sta go­vo­ri o nje­mu

Z

a ne­kog či­ja ka­ri­je­ra tra­je već 26 go­di­na (a po­čeo je još kao sred­njo­ ško­lac, ka­da je u gim­na­zi­ji osno­vao bend Ha­os), Ðu­le s neo­bič­nim mi­rom pri­ma ve­o­ma gru­be kri­ti­ke, ko­je su če­sto na gra­ni­ci uvre­de. Ali ka­da po­gle­da­te broj go­di­na ko­je nje­gov bend ima iza se­be, broj al­bu­ma i pe­sa­ma ko­je su za­uz­ i­ma­le pr­va me­sta na li­sta­ma, tur­ne­je, pri­zna­nja (jed­no od njih je i na­gra­da MTV-a za naj­bo­lji re­gi­on ­ al­ni bend), i – u da­na­šnje vre­me naj­va­žni­ji kri­te­ri­jum – broj pre­gle­da na Ju­tju­bu, svi kri­ti­ča­ri mo­gu da mu, baš ta­ko ću re­ći – „plju­nu pod pro­zor“.

40

WINE STyle

wine style intervju

Foto: Vladimir Miloradović

Zvo­ni­mir Ðu­kić Ðu­le

WINE STyle

41

wine style intervju

„Pri­hva­tam sva­k u zdra­vu i kon­struk­tiv­nu kri­ti­ ku“, ka­že Ðu­le na po­čet­k u in­ter­vjua za Wi­ne Style. „Van Gogh je ovih da­na u stu­di­ju i in­ten­ziv­no ra­di na no­vom al­bu­mu, a ključ­na reč je - po­klič. Imam ose­ćaj da ula­zi­mo u eru ne­kog po­kli­ča. Ču­je se huk ko­ji se pri­bli­ža­va i po­sta­je sve ja­či, kao što sve ja­či po­sta­je i pri­liv le­pe, po­zi­tiv­ne ener­gi­je.

Ko­li­ko će nas sve to da­le­ko od­ve­sti i da li će pre­ ba­ci­ti se­dam go­r a i se­dam mo­r a, to ne za­vi­si od nas, ne­go od tre­nut­ka.“

će nas od­ve­sti, ali se na­dam da će to bi­ti ne­ko me­ sto na ko­jem još ni­smo bi­li, jer smo i da­lje glad­ni no­vih sa­zna­nja, i da­lje smo želj­ni no­vih pri­zo­ra i is­ku­sta­va.

WS: Ka­da po­gle­da­mo oko­lo či­ni mi se da je pri­ sut­na pri­lič­na le­tar­gi­ja, a Vi de­lu­je­te kao ve­li­ki op­ti­mi­sta. Oda­kle cr­pi­te tu po­zi­tiv­nu ener­gi­ju?

Pre sve­ga, po­sve­će­ni smo na­šoj ide­ji do kra­ja. Ra­di­ mo na njoj od svi­ta­nja do su­mra­ka, a če­sto i pre­ko to­ga. Tru­di­mo se da u na­ma i iz­me­đu nas po­sto­je ljud­sko po­što­va­nje i di­sci­pli­na. Ob­u­zda­li smo ego i na­uč­ i­li da se me­đu­sob­no raz­um ­ e­mo i to­le­ri­še­mo.

Sr­ba (bub­njar i Ðu­le­tov kum – prim. aut.) i ja pred­ sta­vlja­mo dva raz­li­či­ta sen­zi­bi­li­te­ta, ali smo, ako smem da ka­žem, bi­li do­volj­no mu­dri da u to­me ne vi­di­mo pre­pre­ku ne­go fi­nu do­pu­nu, da to ne do­ži­ vi­mo kao po­te­ško­ću ne­go kao bo­gat­stvo gru­pe. Isto ta­ko, mi­slim da je ja­ko va­žno što su nam se ču­la iz­oš­ tri­la na ime­ni­ma kao što su Dži­mi Hen­driks, Dže­nis Džo­plin, Led Zep­pe­lin, Rol­ling Sto­nes, Black Sab­bath... Da­kle, na naj­ve­ći­ma. Gle­da­li smo ka­ko oni ra­de, upi­ja­li uti­ske i sve to pri­me­nji­va­li, ko­li­ko god smo mo­gli i ume­li, u ono­me što sa­mi či­ni­mo. Zna­te, ime­na ko­ja sam po­me­nuo no­si­la su, a ne­ki još uvek no­se, stra­ho­vi­tu lju­bav pre­ma mu­zi­ci. Po­r u­ka nji­ho­ vog vre­me­na ni­ka­da ne­će iz­ve­tre­ti iz nas, bez ob­zi­ra ko­li­ko se sa­da­šnji­ca tru­di­la da nas „pro­ve­tri“. Ta­ko na­u­či­te da po­štu­je­te i se­be i svo­ju pu­bli­ku, ne sa­mo kroz mu­zi­ku, ne­go i kroz sve osta­lo. Shva­ti­te da joj mo­ra­te po­nu­di­ti i naj­bo­lji omot, naj­bo­lju bi­nu, sve naj­bo­lje. Gle­da­te Rol­ling Sto­ne­se i uči­te. Ne mo­že­te pri­me­ni­ti sve, jer okol­no­sti ne do­zvo­lja­va­ju, ali mo­ že­te da stre­mi­te to­me. Uvek tre­ba sa­nja­ti vi­še ne­go što mo­že­te da po­stig­ne­te, jer to je je­di­ni na­čin da po­stig­ne­te pu­no. Me­ni no­vac si­gur­no ni­je pre­sud­na stvar u ži­vo­tu, ali ako bih že­leo da za­ra­dim mi­lion do­la­ra, sa­njao bih mi­li­jar­du, ne bih sa­njao sto hi­lja­ da. Da­kle, ugle­da­mo se na naj­bo­lje i sa­nja­mo ve­li­ke sno­ve.

Ener­gi­ja je bo­žan­ski prah. Bog je taj prah udah­nuo u sva­ko­ga od nas, a na na­ma je da ga ob­na­vlja­mo, bo­ga­ti­mo, ja­ča­mo, a ne da ga ba­ca­mo ulu­do, kao što, na­ža­lost, lju­di če­sto či­ne. Ne tre­ba sva­kog da­na po­ma­lo da umi­re­mo, ne­go bi tre­ba­lo sva­kog da­na da se re­ge­ne­ri­še­mo. I da pu­sti­mo ener­gi­ju da slo­bod­no stru­ji kroz nas. Ka­da je za­u­sta­vi­mo, raz­bo­lje­va­mo se. To se de­ša­va ka­da ni­smo za­do­volj­ni so­bom, ka­da na­še fru­stra­ci­je po­sta­nu ja­če od na­še vo­lje. Ne do­ zvo­lja­vam da mi se to do­go­di i ne do­zvo­lja­vam da me po­be­di op­šta apa­ti­ja. Ne dam se. Sa­mo jed­nom ću ži­ve­ti u ovom ob­li­ku i ne že­lim da taj ži­vot po­ tro­šim pri­sta­ju­ći i pri­la­go­đa­va­ju­ći se tu­đoj le­njo­sti, apa­ti­ji i be­smi­slu. Znam za­što sam ov­de, na ovoj pla­ne­ti, znam šta je moj za­da­tak, od­go­vo­ran sam pre­ma nje­mu, znam ka­ko da ga is­pu­nim i gle­dam da vre­me pro­vo­dim sa lju­di­ma ko­ji raz­mi­šlja­ju kao ja.

Da­kle, po­zi­tiv­nu ener­gi­ju cr­pim iz se­be sa­mog, sa naj­va­žni­jeg iz­vo­ra sa ko­jeg čo­vek i mo­že da je cr­pi.

Na­rav­no, raz­me­nju­jem je sa lju­di­ma slič­ni­m me­ni, ali to je sa­mo do­pu­na. Glav­ni iz­vor za sve, i do­bro i lo­še, je­ste u na­ma sa­mi­ma. Vo­lim ži­vot, vo­lim da uži­ vam, vo­lim da ra­dim i da na­pre­du­jem. Pu­štam svo­joj kre­at­ iv­no­sti na vo­lju. Me­njam se, jer sam sve­stan da se ne mo­že vi­še­de­ce­nij­sko po­na­vlja­nje jed­nog ri­fa i rit­ma na­zva­ti kre­a­tiv­nim pro­ce­som. Osim u slu­ča­ju AC/DC.

42

WINE STyle

WS: U Sr­bi­ji ro­ken­rol je­dva pre­ži­vlja­va, i to za­ hva­lju­ju­ći en­tu­zi­ja­zmu ma­log bro­ja lju­di. U če­ mu je taj­na pro­fe­si­on ­ a­li­zma Van Gog­ha, ben­da ko­ji iz­gle­da kao da de­lu­je na ne­koj mno­go ure­ đe­ni­joj, pa i bo­ga­ti­joj sce­ni?

WS: Na­ja­vi­li ste ne­ke ma­lo ve­će pro­me­ne na no­ vom al­bu­mu. Ka­ko će to zvu­ča­ti?

WS: Se­ća­te li se svog pr­vog na­stu­pa?

Da, bi­će pro­me­na, to je ovo o če­mu sam ma­lo­pre go­vo­r io. Pro­me­ne su stra­šno va­žne, tra­ge­di­ja je kad se čo­vek uča­u­r i. Ali ka­kav će tač­no lep­tir ovog pu­ta iza­ći iz lar­ve, to ne mo­gu da vam ka­žem. Ne za­to što ne že­lim, ne za­to što kri­jem, ne za­to što vo­lim da mi­sti­f i­ku­jem stva­r i, ne­go za­to što još uvek ni mi to ne zna­mo. Pre­pu­sti­li smo se kre­a­ci­ji, pre­pu­sti­li smo se in­stink­ti­ma, ta­ko da ne vo­di­mo mi ovaj al­bum ne­go al­bum vo­di nas. Ne znam gde

Se­ćam se! Tra­jao je 45 mi­nu­ta. Sve što smo uvež-­ ba­li za taj kon­cert, iz­la­skom na bi­nu smo od­mah za­bo­ra­vi­li. Osta­la je sa­mo im­pro­vi­za­ci­ja, kao obris pe­sa­ma. Zvu­ča­lo je ta­ko si­ro­vo, zdra­vo, ogo­lje­no i ne­po­no­vlji­vo! I dan-da­nas, po­sle to­li­ko go­di­na pro­ ve­de­nih na bi­ni, zna­mo da ose­ti­mo to ja­ko tre­nje i uz­buđe­nje iz­me­đu tr­za­li­ca i ži­ca, Sr­bi­nih pa­li­ca i ko­ža uz boč­ne uda­re ba­sa, sa svih 120 de­ci­be­la na sat. To je taj ose­ćaj ko­me se vre­di pre­pu­sti­ti. Ne, ne

wine style intervju

bih tek ta­ko ovu ča­ro­li­ju na­zi­vao ka­r i­je­rom! De­lu­je mi sra­ču­na­to!

WS: Ka­da su Dže­ge­ra 1965. go­di­ne pi­ta­li ko­li­ko du­go mi­sli da će Ro­ling­ston­si još bi­ti na sce­ni, re­kao je da se na­da bar još jed­noj go­di­ni…

WS: Ne? Ne! Imam aver­zi­ju pre­ma ogra­đe­nom pro­sto­r u, a ka­ri­je­ra je na ne­ki na­čin ogra­đen pro­stor! Ovo u če­mu sam, pre bih na­zvao sli­va­njem iz to­ka u tok, no­šen pli­mom i ose­kom ose­ća­nja od ča­ri do dra­ži.

Ne vo­lim pla­ni­ra­ne stva­ri, ali to ne zna­či da vo­lim ha­os. Imam po­sve­ćen i otvo­ren od­nos pre­ma ži­vo­tu i lju­di­ma, a on ra­đa har­mo­ni­ju, bez ko­je ka­ko u mu­zi­ ci, ta­ko i u ži­vo­tu ma­lo šta ima smi­sla. Otvo­ren sam pre­ma lju­di­ma i mo­žda u sa­mom star­tu i pre­vi­še la­ko­ver­no da­jem šan­su zbli­ža­va­nju. Pri­hva­tam sva­ kog otvo­re­no i, zna­te, kod me­ne ne po­sto­ji la­ska­nje.

Ne­skri­ve­no de­lim sa lju­di­ma mi­sli i ose­ća­nja, bez ob­zi­ra na po­sle­di­ce, sve­stan da ko­smič­ka va­ga i rav­ no­te­ža ipak po­sto­je i da će se na kra­ju po­bri­nu­ti da sve bu­de u re­du i da sva­ko do­bi­je pre­ma za­slu­ga­ma.

Raz­u­me se, to ne zna­či da sa­mo se­dim i gle­dam šta se de­ša­va. Pr­vo raz­o­ča­ra­nje ko­je u pri­ja­telj­stvu do­ ži­vim je of­sajd po­zi­ci­ja, dru­go je žu­ti kar­ton, a tre­ći put, ka­ko i pri­li­či, da­jem cr­ve­ni kar­ton, bez šan­se da se is­klju­če­ni vra­ti u igru.

WS: Da li ste ne­kad raz­mi­šlja­li o to­me da pre­ki­ ne­te sa mu­zi­kom?

Mi­slim da to ni­je pi­ta­nje ra­ci­ja, ne­go in­stink­ta.

Me­ni je mu­zi­ka za­me­ni­la po­tre­bu za snom. Za­što bih tek ta­ko pre­ki­nuo nit ko­ja bu­di, vo­di i ču­va ose­ća­nja?! Mno­go vi­še ži­vi­mo za mu­zi­k u, ne­go što ži­vi­mo od nje. Go­di­ne 1985. ušli smo u ovu pri­ču bez ima­lo kal­k u­la­ci­ja i oče­ki­va­nja da će nam se i deo sve­ga ovo­ga do­go­di­ti. Pr­vi put kad smo se po­pe­li na bi­nu, zna­li smo da to je to. Ve­ro­vat­no će­mo isti ta­kav ose­ćaj ima­ti i ka­da do­đe vre­me da si­đe­mo sa nje! Ni­šta vi­še od Bo­ga ni­smo tra­ži­li od tog pr­vog kon­cer­ta, a do­go­di­lo se da pri­ča, evo, još uvek tra­je. Da, ne­ka­da se pro­bu­dim i pi­tam se­ be tre­ba li mi sve ovo, me­đu­tim če­šće ne spa­vam od uz­bu­đe­nja u iš­če­ki­va­nju si­re­ne kom­bi­ja is­pred ku­će, kao znak za po­la­zak na put. Još uvek sam u sve­mu bez kal­k u­la­ci­ja! Ta­kav od­nos je odav­no pro­bu­dio sa­zna­nje da ne po­sto­ji pre­paid na sla­vu, uspeh, kre­a­tiv­nost, lju­bav. Ima to­li­ko uspe­lih, ali i pro­ma­še­nih pe­sa­ma, isto kao i lju­ba­vi! Za pro­ ma­še­ne lju­ba­vi ka­žu da su kao da če­kaš brod na aero­dro­mu. I on­da od­jed­nom, vre­me pro­ve­de­no u če­ka­nju i na­da­nju, sa­mo od se­be tek ta­ko ode u va­zduh i ne­sta­ne. On­da od­lu­čiš da pro­me­niš ko­ or­di­na­te i poč­neš da če­kaš avion u lu­ci, kad ni­ot­ ku­da i ni­čim iza­zva­no, de­si se da is­pred te­be sle­ti hi­droavion - HIT!

Da, u to vre­me su svi, pa, eto, mo­žda i on mi­sli­li da je ro­ken­rol stvar ko­ja je do­šla pre­ko no­ći i ko­ja će na isti na­čin i u istom ro­ku i oti­ći. Ali, kad već po­mi­ nje­te Rol­ling Sto­ne­se, upra­vo su oni po­ka­za­li da je ro­ken­rol, da ci­ti­ram Ki­ta Ri­čard­sa, „ozbi­ljan po­sao za ceo ži­vot“. Ali to za­i­sta ni sre­di­nom osam­de­se­ tih, ka­da smo mi po­či­nja­li, mno­gi još ni­su shva­ta­li.

Eto, i mi smo po­mi­sli­li da će­mo tra­ja­ti sa­mo tih 45 mi­nu­ta pr­vog kon­cer­ta. Da vam ka­žem još ne­što: ni­šta nam to­kom pro­te­klih 26 go­di­na ni­je do­šlo kao po­klon i na to smo po­no­sni. Osta­li smo svo­ji, na svom bro­du, ne­kad na pu­či­ni ne­kad u lu­ci, ne­kad u ra­do­sti, a ne­kad na mu­ci. Sad kad se okre­nem una­ zad, ja­sno je da sam čo­vek s naj­vi­še ma­na u ce­loj eki­pi. Tvr­do­glav sam, a tvr­do­gla­ve ini­ci­ja­ti­ve ne­kad su zna­le da nas ko­šta­ju i vi­še od ono­ga što smo kao bend bi­li sprem­ni da iz­ne­se­mo. Ili je mo­žda sa­mo ta­ko iz­gle­da­lo, jer da­nas je ta­ko­đe ja­sno da smo iz­ ne­li sve što smo za­mi­sli­li. Ni­ka­da u ka­r i­je­r i ili bar nje­nom kre­a­tiv­nom aspek­tu, ni­je nam se do­go­di­la si­tu­a­ci­ja u ko­joj bi­smo re­kli: „O.k, ne­ka ura­di to ne­ko dru­gi ume­sto nas.“ Če­ga god smo se pri­hva­ti­ li, zna­li smo sa­mi to da ura­di­mo sa mak­si­mal­nom pro­fe­si­o­nal­no­šću i do kra­ja. Ni­ka­da ni­smo naš ži­ vot pre­pu­šta­li tu­đem neo­d­go­vor­nom me­ta­bo­li­zmu.

Ima­li smo lju­de sa ko­ji­ma smo sa­ra­đi­va­li, ima­mo ih još uvek, ali ni­ka­da, ni­smo ima­li me­na­dže­ra.

Uvek se se­tim pri­če o jed­nom uspe­šnom stra­nom me­na­dže­r u sa vr­lo jed­no­stav­nom lo­gi­kom. Jed­na od ma­nje bit­nih, a u stva­r i ja­ko bit­na stav­ka ko­ja je sta­ja­la u ugo­vo­r u na bez­broj stra­na, bi­la je i ta da pro­mo­ter mo­ra da obez­be­di ben­du M&M bom­bo­ne, ali ne sve, već is­klju­či­vo pla­ve bo­je, zna­či ru­kom bi­ ra­ne i odva­ja­ne. Ka­da bi do­la­zio u gar­de­ro­bu i vi­deo u či­ni­ji sa­mo pla­ve M&M bom­bo­ne, taj me­na­džer je bio si­gu­ran da su sve osta­le stav­ke ugo­vo­ra od stra­ ne pro­mo­te­ra bes­pre­kor­no is­pu­nje­ne. Ta­kvih lju­di ko­ji­ma smo mi svo­je ži­vo­te mo­gli bez raz­mi­šlja­nja la­god­no da sta­vi­mo u ru­ke, na ovom pod­ne­blju, jed­ no­stav­no, ni­je bi­lo.

WS: Si­gu­ran sam da mno­gi ov­da­šnji mu­zi­ča­ri, na­ro­či­to oni s al­ter­na­tiv­ne sce­ne, ne bi raz­u­me­li o če­mu ov­de pri­ča­te.

Ve­r u­jem da svi ja­ko do­bro raz­um ­ e­ju o če­mu go­ vo­rim, ali li­ni­ja ma­njeg ot­po­ra je po­god­ni­ja i bez za­mo­ra! Uosta­lom, šta da­nas zna­či al­ter­na­ti­va, a šta mejnstrim? Šta je to stil mu­zi­ke is­pod ze­mlje i stil mu­zi­ke iz­nad ze­mlje? Kao glav­na smer­ni­ca i od­red­ni­ca je od­u­vek po­sto­ja­la sa­mo do­bra pe­sma i

WINE STyle

43

wine style intervju

O VINU

WS: Vo­li­te li vi­no?

Vo­lim cr­ve­no vi­no! Sad ne­što raz­mi­šljam, vi­ diš i bi­na ti je kao ča­ša pu­na vi­na, u dnu sva­ ke ča­še se uvek kri­je ne­ki lep­ši svet.

WS: Ka­ko ste ga ot­kri­li, je l’ se se­ća­te pr­vog su­sre­ta?

Pre­po­zna­va­nje je pa­lo jed­ne no­ći na oba­ li Ja­dran­sko­ga mo­ra, kra­jem se­dam­de­se­tih.

Isto vi­no, ista noć, na dve raz­li­či­te lo­ka­ci­je, za­lju­bio sam se u tri de­voj­ke, vo­zio se u če­ti­ri čam­ca i pro­bu­dio se ko zna gde. Zo­ra je na­ rav­no kao i uvek u tim okol­no­sti­ma po­kva­ri­la sve, ali vi­no je za­pi­sa­lo ono bit­no, što se od te no­ći i dan-da­nas pam­ti i kroz smeh pre­pri­ča­va me­đu ne­ko­li­ci­nom nas. Za­mi­sli­te, još uvek se ne se­ćam gde sam se tog ju­tra pro­bu­dio!

WS: Ko­je je to vi­no bi­lo?

Ko bi se to­ga još se­tio! Ne­ka pi­to­ma do­ma­ća cr­ve­na ra­di­nost, bez eti­ke­te, ako na to mi­sli­te.

U ži­vo­tu eti­ke­ta mo­že da bu­de sa­mo te­sko­ba.

Ve­ru­jem tim gro­žđa­stim plo­do­vi­ma, iako ni­ sam ne­ki vr­sni po­zna­va­lac istih. Imam sli­čan od­nos pre­ma vi­ni­ma kao i pre­ma pro­sto­ri­ma.

Kad sam u Be­o­gra­du, vo­lim da uži­vam u Ma­ de­ri, Klu­bu knji­žev­ni­ka, na Ka­le­meg­dan­skoj te­ra­si, u Za­ple­tu, Igu­a­ni, Di­ja­go­na­li i sve če­šće u ovom ča­rob­nom no­vom pro­sto­ru gde sad se­di­mo, u sr­cu Be­og ­ ra­da u Re­sav­skoj uli­ci.

Bi­stro se zo­ve Tu­luz Lo­trek. Sa­mim svo­jim na­zi­vom, ne­ve­ro­vat­nim en­te­ri­jer­skim re­še­nji­ ma ko­ja vra­ća­ju u Lo­tre­ko­vo vre­me i iz­bo­rom vi­na, odi­še in­spi­ra­ci­jom ko­ja ume da me pod­ stak­ne na ne­ke no­ve sen­za­ci­je. Ov­de se ose­ ćam kao gost.

WS: Do­bro je zna­ti kad si ne­gde do­bro­do­ šao...

I te ka­ko!

44

WINE STyle

wine style intervju

tu od­u­vek i za­u­vek, sve po­či­nje i za­vr­ša­va se. Zna­či bit­na je pe­sma kao su­šti­na, a ne sta­nje kao for­ma!

Sim­pa­tič­no mi je ka­da ču­jem ko­men­ta­re „Van Gogh vi­še ni­je isti kao što je ne­ka­da bio.“ Pa na­rav­no da ni­je – to i je­ste cilj!

WS: Ka­da se se­ti­te go­di­na ka­da ste se dru­ži­li s Mi­la­nom Mla­de­no­vi­ćem pa do, re­ci­mo, al­bu­ma Ko­lo – ko­li­ko ste se Vi lič­no pro­me­ni­li?

Za­vi­si ka­ko gle­da­mo na to. S jed­ne stra­ne si­gur­no ni­sam isti, pri­čao sam o to­me ko­li­ko je va­žno da se čo­vek me­nja i da da­je se­bi kre­a­tiv­nu slo­bo­du.

Ne svi­ram isto, ne raz­mi­šljam isto, ne pra­vim iste pe­sme... Bi­lo bi stra­šno da se od ta­da ni­sam nig­de po­me­r io. Čo­vek mo­ra da is­tra­žu­je se­be. Ako sta­ne­ mo, gu­bi­mo sve. S dru­ge stra­ne, ve­r u­jem da sam us­peo da sa­ču­vam svoj te­melj, sa­zdan od po­šte­nja i iskre­no­sti. Ve­r u­jem da sam u tom smi­slu isti kao i ta­da, ve­r u­jem ne sa­mo da sam kroz pro­me­ne sa­ ču­vao iskre­nost i po­šte­nje, ne­go da su me baš te dve stva­r i i te­ra­le u pro­me­ne, jer bi bi­lo fo­li­ra­nje da sam ce­log ži­vo­ta pra­vio pe­sme kao što je Ne­ko te ima, da sam išao na si­gur­nu kar­tu. Vi­še vo­lim da ri­zi­ku­jem. I pa­da mi na pa­met da je pro­ces me­ nja­nja čo­ve­ka isti kao pro­ces vre­nja vi­na. Pro­me­ne nas ople­me­nju­ju.

WS: Čuo sam raz­ne de­fi­ni­ci­je Va­še mu­zi­ke, a jed­na od za­ni­mlji­vi­jih je da je to što ra­di­te me­ša­ vi­na muzike Mi­la­na Mla­de­no­vi­ća i Bo­na Vok­sa.

S dru­ge stra­ne, pr­vo če­ga će da se se­ti pro­se­čan po­zna­va­lac mu­zi­ke Van Gog­ha bi­će pe­sma Ne­ko te ima no­ćas. Pri­ti­ska li Vas te­ret to­ga?

Mo­žda je kri­ti­ča­ri­ma ko­ji ni­su že­le­li da se udu­blju­ ju u srž na­še po­r u­ke sa pr­vim al­bu­mom 1986. ta­ko bi­lo lak­še da ob­ja­sne ka­kav to zvuk, za­pra­vo, gru­pa Van Gogh ne­gu­je. Uvek su po­sto­ja­le ta­kve po­vr­šne ana­li­ze. Mi se ni­ka­da ni­smo tru­di­li da se do­pad­ ne­mo kri­ti­ci, mo­žda smo se za­to i do­pa­li pu­bli­ci.

Mi­la­no­vo i mo­je dru­že­nje kroz mu­zi­ku je tra­ja­lo go­di­na­ma. I da­nas u me­ni po­sto­ji ne­skri­ve­no, ve­li­ko po­što­va­nje pre­ma nje­mu, ali ja ne go­vo­rim pu­no o to­me iz raz­lo­ga ko­je, ve­r u­jem, ne mo­ram mno­go da ob­ja­šna­ja­vam. To je pri­ja­telj­stvo ko­je ču­vam u ti­ši­ni i ko­je ni­je pre­ki­nu­to nje­go­vim fi­zič­kim od­la­skom.

Kao što se ni trag ko­ji je osta­vi­la EKV ne mo­že ni­ čim iz­bri­sa­ti, niti ko­pi­ra­ti, pre­sli­ka­ti. Naj­ma­nje je Van Gogh že­leo da bi­lo ko­ga pre­sli­ka­va. Mi smo od sa­mog po­čet­ka kle­sa­li svoj put. Mi­slim da da­nas ni­je vi­še oslo­nac sa­mo na pe­smi Ne­ko te ima, tu su i pe­sme Ko­lo, Spi­sak raz­lo­ga. Ne, ne pri­ti­ska nas ni­ka­kav te­ret, za­što bi, pa go­vo­ri­mo o na­šoj pe­smi, a ne tu­đoj!

WS: A šta kad na svad­bi ne­ko tra­ži Ne­ko te ima?

Do­bro je dok se tra­ži, ne va­lja kad kre­ne da se oti­ma!

To je po­ka­za­telj da je pe­sma po­sta­la ever­grin. Lju­di mo­gu da je ot­pe­va­ju u bi­lo kom sta­nju svo­je ve­se­le sve­sti. Na­ža­lost, ve­ći­na „sva­to­va“, sa­mo tu pe­smu zna. Or­ke­star tu naj­bo­lje pro­la­zi, oda­be­re par slič­nih do­ma­ćih hi­to­va ta­kvog ka­li­bra i za­do­vo­lji ukus svih, a lju­di k’o lju­di, vo­le da se za­ba­vlja­ju. Dok se za­ba­vlja­ ju, pla­ća­ju, a or­ke­star uzi­ma naš no­vac! Haj­de to što uzi­ma, ali ne­ka ga on­da bar da u do­bro­tvor­ne svr­he, za po­moć ne­ko­me ko­me je po­treb­no! To bi bi­lo fer.

WS: Znam lju­de ko­ji su zna­li sa­mo pe­smu Can­ dle in the Wind El­to­na Džo­na, a on­da oti­šli na kon­cert u Are­ni i odu­še­vi­li se stva­ri­ma ko­je je ra­dio se­dam­de­se­tih...

Pred­ra­su­de u lju­di­ma zna­ju da po­kva­re sve - i lju­bav i do­ži­vljaj.

WS: Ko­li­ko se Vi u svo­joj mu­zi­ci ve­zu­je­te za po­ jam ro­ken­ro­la?

Na po­men ro­ken­ro­la, se­tim se su­sre­ta sa Igi­jem Po­ pom u Sko­plju. Svi­ra­li smo kao sup­port band. Is­ko­ri­ stio sam to što smo bi­li sa njim u bek­stej­džu, pri­šao sam i po­sta­vio mu pi­ta­nje: „Igi, šta je to za­pra­vo ro­ ken­rol da­nas? Gde je on sad?“ Bez se­kun­de raz­mi­šlja­ nja, od­go­vo­rio mi je da je to već odav­no mr­tva stvar.

Te re­či i dan-da­nas zna­ju da od­zva­nja­ju! Gle­dao sam he­ro­ja ka­ko si­la­zi sa bi­ne, u nje­go­vom pre­po­zna­tlji­ vom ma­ni­ru, sa po­ce­pa­nim far­mer­ka­ma, go do pa­sa...

A on­da ula­zi u gar­de­ro­bu, iz ko­je po­la sa­ta ka­sni­je iz­la­zi u ka­pu­tu od ner­ca do ze­mlje, la­ko­va­nim ci­pe­la­ ma, opa­san ša­lom od ka­šmi­ra i ula­zi u cr­ni mer­ce­des sa za­tam­nje­nim sta­kli­ma. Jed­nom reč­ju, pri­vi­le­gi­ja ko­ju je za­slu­žio! Mo­že­mo me­se­ci­ma da raz­vi­ja­mo te­ o­ri­ju o to­me šta je za­pra­vo ro­ken­rol da­nas. Isti­na je po me­ni sa­mo jed­na, da je osta­lo za­is­ ta mno­go mno­go lju­di, ver­nih zvu­ku gi­ta­re, ba­sa i bub­nja.

WS: Da li bi Vam bi­lo stra­šno da Vas ne­ko ta­ko do­ži­vi, kao Vi nje­ga?

Da­le­ko od to­ga da sam ja nje­mu bi­lo šta od to­ga za­ me­rio, već sam kao sve­dok za­pra­vo shva­tio pra­vo sta­nje stva­ri. Šta mo­že bi­ti stra­šni­je od neo­sno­va­nih uvre­da i ospo­ra­va­nja ko­ja su nas pra­ti­la go­di­na­ma kroz naš rad? Ne­do­bro­na­mer­ni­ci­ma uvek go­di da ka­žu sva­šta. Svi ti mi ne­ka­ko do­đe­mo kao ar­ti­sti u cir­ku­su – uvek ćeš ima­ti one ko­ji na pred­sta­vu do­ la­ze da te vi­de ka­ko pa­daš i one dru­ge ko­ji do­la­ze da uži­va­ju u tvo­joj ve­šti­ni. Ne­sta­la je fa­sci­na­ci­ja u umet­no­sti na glo­bal­nom ni­vou! WS

WINE STyle

45

wine style pleasure

Celebrity Reflection

Kad je luksuz sreo stil Ekipa magazina Wine Style imala je veliko zadovoljstvo da prisustvuje premijernom krstarenju na brodu Celebrity Reflection, najnovijem članu flote kompanije Celebrity Cruises. Ova kompanija inače je poznata po luksuznim krstarenjima, ali sa novim brodom čini se kao da je otišla korak dalje, pridodavši ovoj raskoši i finu dozu modernog stila i artizma. Dva dana plovidbe Severnim morem na ovom luksuznom brodu ostavila su takav utisak da još uvek rašmišljamo o tome kako da se ponovo vratimo na „mesto zločina“ Piše: Vuk Tripković

C

elebrity Reflection je peti, ujedno i najnoviji brod kompanije Celebrity Cruises u okviru njene više puta nagrađivane Solstice klase. Ovaj potpuno novi brod čak i najzahtevnijim, da ne kažemo najrazmaženijim gostima, zagarantovano će obezbediti niz fantastičnih i neponovljivih iskustava, jer se u odnosu na prethodnike iz iste klase pojavljuju tri potpuno nove vrste apartmana. Između ostalog tu su i 34 prostrana Aqua Class apartmana, pa Reflection apartmani sa po dve spavaće sobe, zatim nove palube, više ležaljki na bazenu, više sedišta u pozorištu... Ukratko, kažu nam da je svega više i da je sve još bolje nego ranije. Ne znamo kako je bilo ranije, ali ovo sada je apsolutno fascinirajuće.

46

WINE STyle

Foto: Dalibor Danilović

wine style pleasure

WINE STyle

47

wine style pleasure

Ali krenimo redom. Za ljubitelje statistike i brojki, na Celebrity Reflection može udobno da se smesti 3.030 osoba, u ukupno 1.523 kabina; čak 85% kabina ima terasu, dok 90 procenata ima pogled na more; brod je dugačak 320 metara, a širina mu je preko 37; posada broda broji 1.255 članova, iz preko šezdeset zemalja sveta (skoro kao da ste u UN, uz malu razliku da ovde sve savršeno funkcioniše); gostima je na raspolaganju trinaest paluba.

Nakon ove „inspirativne“ ali i neophodne matematike, sa velikim zadovoljstvom povešćemo vas u istraživanje broda koje započinje obilaskom apartmana.

Reflection Suite su dvosobni apartmani i nalaze se u posebnom prostoru dostupnom samo gostima koji poseduju SeaPass kartice. U njima ćete spavati na premijum Reverie Dream Sleep System dušeku koji možete prilagoditi svojim željama. Služiće vas batleri evropskog „kova“, a tuširaćete se u kabini sa spektakularnim pogledom na more.

Signature Suite apartmani takođe su smešteni u privatnom prostoru dostupnom samo gostima sa SeaPass karticom. U ovim vrlo prostranim apartmanima uživaćete

u izuzetno svetlim prostorijama, zahvaljujući vratima i prozorima koji su kompletno izrađeni od stakla, što u kombinaciji sa pogledom na okean predstavlja jedinstven ugođaj. Takođe, možete se opustiti i na terasi u udobnim foteljama.

AquaClass Suite su novi apartmani, ima ih 34, i bez većih problema ispuniće sve vaše spa snove. Poseduju gotovo sve poznate spa sadržaje, a boravkom u ovim apartmanima imaćete prioritetet u pristupu ekskluzivnom restoranu Blu, poznatom po aromatičnoj kuhinji. Takođe, u ovim apartmanima na raspolaganju će vam biti i prostrane terase.

48

WINE STyle

wine style pleasure

I ljubitelji šopinga će imati svojih pet minuta, jer ih čeka odabrano društvo - Bulgari, Michael Kors, Eileen Fisher, Calypso from St. Barts, Tommy Bahama… naravno, ukoliko prethodno budu imali sreće da „pojačaju“ svoj budžet u kazinu. Oni koji više vole zabavu „utehu“ će pronaći u „vodenom svetu“. Na četrnaestom spratu broda nalazi se veliki bazen sa ležaljkama, a tu je i AquaSpa, gde bezbrižno možete kombinovati vruće, hladno, mokro i suvo. Sauna, aromatična parna soba, hladna soba i tradicionalni hamam...

Iako boravak u apartmanima, spa centru i brojnim buticima ovog broda može biti veoma udoban i relaksirajući, nikako ne bi trebalo da zapostavite ostale sadržaje

Celebrity Reflectiona. Vrlo je verovatno da ćete, bez obzira na sfere interesovanja, gotovo na svakom od spratova broda naći kutak koji će vas oduševiti. Zato je savet ekipe magazina Wine Style da na krstarenjima ovim brodom maksimalno iskoristite sve što vam on nudi. A sve ono što ćete doživeti može se opisati sintagmom „moderan luksuz“ – u ovom slučaju nije reč ni o kakvom korporativnom sloganu ili frazi, već je to odraz stvarnog stanja stvari na Celebrity Reflectionu.

Posebno nas je impresionirala sjajna biblioteka, kao i izuzetna galerija slika sa radovima nekih od najznačajnijih umetnika 20. veka, kao što su Picasso, Miro, Peter Max, Yaacov Agam, Picot, Linda Le Kinff...

WINE STyle

49

wine style pleasure

Za večernju zabavu tu su i diskoteka, teatar, kazino i mnoštvo drugih barova (atmosfera u kazinu je gotovo karnevalska, vrlo vesela i živa, prilično neuobičajena za ovako luksuzne brodove. Takođe, dobar deo zabave na brodu dešava se u pušačkim zonama, na palubi petog i jedanaestog deka.

Našu pažnju privukli su Martini bar - fenomalan bar sa šankom potpuno prekrivenim ledom i Michael’s Club - intimni, stilizovani bar, sa laganom živom uglavnom jazz muzikom, prigušenim svetlom i barmenom koji kao da je do juče služio Hemfrija Bogarta u nekom od filmova - mesto savršeno za razgovor i uživanje u preko 50 vrsta piva, viskija, konjaka i burbona.

U nastavku, proverili smo kako stoje stvari sa vinom i hranom na ovom sjajnom brodu...

Celebrity Cruises Adria / CFC Krstarenja www.krstarenja.rs

50

WINE STyle

wine style pleasure

Celebrity Reflection Food Ono što će vam boravak na ovom brodu dodatno ulepšati jeste i vrhunska gastronomska ponuda, sa čak sedam potpuno različitih restorana na ukupno dvanaest lokacija za ručavanje, u kojima se mogu probati fantastično pripremljeni specijaliteti iz gotovo svih krajeva sveta.

Opus je prostrani glavni restoran broda u okviru kojeg dominira visoki stakleni vinski toranj sa preko 2.500 boca vina. Murano ima meni koji predstavlja idealnu kombinaciju klasične i moderne kuhinje. Zatim fantastični restoran Blu, koji nas je svojom kuhinjom bukvalno fascinirao. Kao predjelo poslužen nam je kozji sir, uvaljan u orahe i parmezan a zatim propržen i serviran u sosu

WINE STyle

51

wine style pleasure

od crvene paprike i bibera. U nastavku je usledila meksička hikava salata sa hrskavim krompirom, krastavcem, klicama bogatim mineralima i mojito koktelom. Za glavno jelo izabrali smo školjke, koje su prethodno marinirane i zatim grilovane.

Za desert nam je poslužena čokoladna torta sa čak 80 procenata čokolade i sladoledom od vanile. Bio je to savršen kraj jedne savršene večere.

Qsine će vas svakako iznenaditi jedinstvenim, prilično originalnim stilom pripremanja hrane. Tuscan grille neguje italijanski način pripreme bifteka i ostalih specijaliteta od mesa, dok je Lawn Club Grill interaktivni gril restoran na otvorenom, u kojem možete sami ispeći svoj komad mesa, onako kako želite.

Koliko je teško uskladiti rad svih restorana i organizovati osoblje, a pritom ispuniti visoke standarde kompanije i zahteve gostiju, razgovarali smo sa master chefom Johnom Suleyiem, direktorom svih kuhinja broda Celebrity Reflection, ali i ostalih brodova kompanije Celebrity Cruises. Činilo nam se kao da ovaj komplikovan posao vodi rutinski, što i ne čudi, s obzirom na veliko iskustvo koje je stekao radeći u nekoliko restorana sa Mišelinovom zvezdicom, uglavnom u Njujorku i Las Vegasu, ali i u Evropi. „Nije, lako ali uspevamo, uz pomoć sjajne ekipe kuvara koju čini gotovo 180 članova. Na brodu se radi naporno, najčešće oko deset sati dnevno. Za krstarenja od sedam dana,

52

WINE STyle

meso, povrće i ostale namirnice dopremaju se prvog dana, dok za duža radimo „dopunu“ tokom krstarenja. Uglavnom povrće i voće, kako bi svi sastojci bili sveži. Reč je o zaista velikim količinama. Na primer, potrošimo više od 72.000 jaja samo na jednom krstarenju od devet dana. Za kvalitet i količine svih sastojaka zadužen je provision master, čiji zadatak nije nimalo lak, pošto treba napraviti kalkulaciju da nijedne namirnice ne nestane, ali i da ne bude velikih viškova. Za brod kapaciteta preko 3.000 gostiju to je veliki izazov“, ispričao nam je John u jednoj od retkih pauza koje ima tokom dana. „Teško je govoriti o nekom univerzalnom stilu kuhinje broda, pošto svaki od restorana ima svoj sopstveni stil - i što se tiče ambijenta, enterijera, a naročito pripremanja hrane. Na primer, u Lawn Club Grillu je opuštena atmosfera, kao da ste kod kuće, dok je Murano restoran fine hrane, ekskluzivan sa nešto glamuroznijom atmosferom. Qsine je nesvakidašnji restoran, i što se tiče ambijenta i hrane... Ako bih morao da izdvojim neku zajedničku crtu, onda je to trend, ujedno i naš cilj, da sastojci „govore sami za sebe“ - da naša jela budu jednostavna i da tokom procesa njihove pripreme sačuvamo sve ukuse. Zanimljiva stvar je i novi meni restorana Opus, koji smo kreirali nakon istraživanja koje smo radili sa našim gostima. Ispitali smo ih koja jela im se posebno sviđaju i onda napravili jedan obiman meni na kojem se sada nalaze sva njihova omiljena jela“.

wine style pleasure

Celebrity Reflection Wine

Vinskom segmentu na brodu Celebrity Reflection poklonjena je posebna pažnja. Vinska lista se često menja, prilagođava se novim trendovima, ali i ukusima gostiju. U restoranima je uglavnom formirana prema tipovima vina, a ne po sortama ili zemljama porekla. Vina su poređana od onih laganih ka srednjim, pa sve do moćnih i jakih vina punog tela. Na vinskoj karti broda je preko pet stotina etiketa, a postoji i posebna lista sa retkim, skupocenim vinima. Najskuplje vino na karti je kalifornijsko Screaming eagle - Cabernet sauvignon 2004. Vrhunska vina ne služe se samo u salama za ručavanje, već i u wine baru.

Inače, na brodu radi čak 23 sommeliera, plus cellar master, koji rukovodi celokupnim vinskim segmentom na brodu. On odlučuje o količinama vina koja će se nabaviti za krstarenje, pravi izbor vina za brojne vinske degustacije koje se organizuju na brodu, odgovoran je i za rad svih sommeliera, njihovu obuku, treninge…

Poznato je da je rad na brodovima jedna od najviših lestvica u sommelierskom poslu, pa tako i svi zaposleni na brodu Celebrity Reflection imaju sertifikate, a u cilju daljeg usavršavanja često se za njih organizuju brojni seminari i edukacije.

Vina su smeštena u impresivnom vinskom tornju, koji se nalazi u restoranu Opus, ali i u podrumu na prvom deku, ispod površine vode, gde je pažljivo složeno čak oko 10.000 boca vina.

Zvuči kao da je dovoljno za put oko sveta, ali to je količina koja se potroši tokom samo jednog ili maksimalno dva krstarenja. Loš uticaj plovidbe i okeana na vina sprečen je tako što se ista vina nikada ne nalaze duže od mesec dana na brodu. Izbor vina koja će se naći na vinskoj karti pravi poseban vinski tim, sastavljen od desetak vinskih stručnjaka i gastronoma, koji degustiraju veliki broj vina i zajednički biraju ona koja će se naći na listi.

Prava poslastica za ljubitelje vina je potpuno novi vinski bar Cellar Masters, koji je opremljen brojnim enomaticima, tako

da možete probati veliki broj vina iz svih krajeva sveta na čašu. Cene vina na čašu su od 1.75, pa do 25 $. U ovom prostranom, luksuzno opremljenom ali i intimnom vinskom baru, vreme je brzo prolazilo. Uz preporuke sommeliera imali smo priliku da kroz neformalnu degustaciju uživamo u nekim od najboljih vina sveta. Naš favorit, van svake konkurencije, bio je Opus One iz 2003.

U ovom baru često se organizuju i tematske degustacije, koje vode stručno obučeni sommelieri, što u potpunosti zaokružuje fantastičnu Celebrity Reflection vinsku, ali i mnoge druge priče. WS

WINE STyle

53

wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je na{ somme­lier ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: PODRUM ALEKSANDROVIĆ – TRIJUMF AZ. AGR. CORDELLA MADDALENA – CORDELLA ROSSO DI MONTALCINO FONTANAFREDDA SERALUNGA – PRADALUPO ROERO ARNEIS VINARSKA VIZBA TIKVEŠ – BAROVO MAČKOV PODRUM – TRAMINAC MIRISAVI

NAZIV VINA: TRIJUMF BERBA: 2010 SORTA: SAUVIGNON BLANC, PINO BLANC, RIZLING PROIZVOÐAČ: PODRUM ALEKSANDROVIĆ OBLAST: OPLENAČKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,9%

Vinarija Podrum Aleksandrović iz Vinče kod Topole proslavila se upravo Trijumfom, koji je inače bio jedno od prvih domaćih vina visokog kvaliteta. Zahvaljujući interesantnoj kombinaciji sorti koja rezultira vrlo specifičnim stilom, ovo vino je i danas najpopularnije iz ove vinarije.

Trijumf iz 2010. godine dobio je potvrdu za kvalitet i u Beču, gde je na Međunarodnom takmičenju osvojio zlatnu medalju.

Vino ima svetložutu boju sa zelenkastosivim tonovima, odlične je bistrine i veoma lepe refleksije u čaši. Na nosu se oseća raskošnost, kompleksnog je bukea u kome potpunu dominaciju ima citrusno voće, koje se lepo uklapa sa finim notama zove, trave i začinskoga bilja. Na nepcima je puno svežine, sočno, lepo zaokruženo i odlične strukture tela. Na samoj završnici odražava se i voćni karakter, sa notama jabuke i mandarine, koji ga čini veoma pitkim, sa kremastom teksturom i finim voćno-mineralnim završetkom. Služiti ga sa morskom i rečnom ribom, piletinom, ćuretinom, jagnjetinom, svinjskim mesom, kozjim sirom, čak i sa salatom od tropskog voća.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.500 dinara

54

WINE STyle

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: CORDELLA ROSSO DI MONTALCINO BERBA: 2010 SORTA: SANGIOVESE GROSSO PROIZVOÐAČ: AZ. AGR. CORDELLA MADDALENA OBLAST: TOSKANA, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14,5%

Vinarija Cordella nastala je 1998. godine, a nalazi se jugoistočno od Montalcina, u slikovitom selu Torrenieri. Danas ovim imanjem upravlja Maddalena Cordella, koja ga je nasledila od svog oca Orlanda. Oni su ranije obično prodavali svoje grožđe, ali je 2006. godine Maddalena odlučila da ga sama prerađuje i da proizvodi vino. Brižljivom negom, uz pomoć svog oca i enologa Paola Vagagginija uspela je da proizvede lepo mlado vino za ranu konzumaciju, bez nekog velikog i dugog odležavanja.

Vino je rubincrvene boje sa finim odsjajem i vrlo je pokretljivo u čaši.

U intenzivnom voćnom mirisu dominiraju note trešnje, u pozadini i šljive, koje su lepo ukomponovane sa prepoznatljivim herbalnim notama, slatkim korenom i blagim nagoveštajem duvana i kože. Na nepcima je suvo, umerenog srednjeg tela i dobre strukture, a krasi ga i kiselost koja mu daje svežinu. Taninska struktura je blaga, mekana i lepo izbalansirana. Završnica je elegantna, srednjeg intenziteta i osvežavajuća.

Služiti ga sa pastama na bazi mesa, domaćim kuvanim jelima, poput sarme, zatim kobasicama, kulenom i mesom sa roštilja.

Temperatura serviranja: od 17 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.850 dinara

NAZIV VINA: PRADALUPO ROERO ARNEIS BERBA: 2011 SORTA: ARNEIS PROIZVOÐAČ: FONTANAFREDDA SERALUNGA OBLAST: PIJEMONT, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12,5%

Istorija vinarije Fontanafredda počinje 1858. godine, kada je prvi kralj Italije Vittorio Emanuele II kupio ovo imanje. On je ubrzo počeo i da proizvodi vina, a kada je preminuo nasledio ga je njegov sin grof Emanuele Alberto di Mirafiori, koji je ubrzo realizovao i prvu etiketu, pod nazivom Barolo. Godine 1932. imanje preuzima najstarija svetska banka Monte dei Paschi di Siena, a Oscar Farinetti i njegov partner Luca Baffigo postaju vlasnici 2008. Oni znatno unapređuju vinariju, tako da su njihova vina danas prepoznatljiva u celom svetu kao vina sa veoma visokim kvalitetom.

Vino ima slamnastožutu boju sa zelenkastim odsjajem. Odlične je bistrine i prozirnosti. Arome na nosu su interesantne za ovo vino koje dolazi sa severa Italije, sa privlačnim i svežim notama egzotičnog voća, poput kivija, banane, ananasa i manga. U samoj pozadini prisutan je nagoveštaj prepoznatljive arome meda od badema. Na nepcima je primetna slatkoća, veoma je pitko i zaokruženo, lagano, srednjeg tela i mekano. Na vrlo prijatnoj završnici dolaze do izražaja arome zrele kruške, medaste arome i osvežavajući dodiri sa blagom ljutinom. Služiti ga sa ribom, laganim pastama, rižotom, belim laganim mesima, a veoma je pogodno i kao aperitiv kada je dobro ohlađeno.

Temperatura serviranja: od 8 do 10 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.120 dinara

WINE STyle

55

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: BAROVO BERBA: 2009 SORTA: VRANAC, MERLOT PROIZVOÐAČ: VINARSKA VIZBA TIKVEŠ OBLAST: TIKVEŠKO VINOGORJE, MAKEDONIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%

Vinarija Tikveš poslednjih godina pravi velike iskorake, i u pogledu širine asortimana i kvaliteta vina. Koristeći sve blagodeti klime i specifičnosti tla Tikveškog vinogorja, osavremenjivanjem proizvodnje uspela je da stvori nekoliko odličnih vina. Jedno od njih je i Barovo, koje je proizvedeno od grožđa sa posebnog lokaliteta u Kavadarcima, u podnožju planine Kožuf.

Vino je intenzivne tamnocrvene, purpurne boje. Odlikuju ga arome crnog bobičastog voća sa dominacijom kupine i šumskih jagoda, koje su lepo integrisane u hrastovinu. Na nepcima je izražena punoća tela, snaga i zrela taninska struktura, koje su fino ukomponovane sa voćnim karakterom, svežinom i odrazom tla, što ovom vinu daje jedan prepoznatljiv stil. Završnica je puna, dobro izbalansirana, intenzivna, voćna i postojana. Služiti ga sa crvenim mesima, naročito biftekom, srnetinom, gulašima i suvim sirevima poput parmezana.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 2.000 dinara

NAZIV VINA: TRAMINAC MIRISAVI BERBA: 2011 SORTA: TRAMINAC PROIZVOÐAČ: MAČKOV PODRUM OBLAST: IRIŠKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%

Na južnim padinama Fruške gore, u okolini Iriga, Sava Jojić podigao je vinariju koja je za vrlo kratko vreme postala jedna od poznatijih u Srbiji.

Vina su pridobila priličnu naklonost publike, a naročito je interesantan Traminac mirisavi, proizveden od sorte traminac koja kod nas i nije baš preterano zastupljena. Uz solidan kvalitet, ovo vino zaslužuje preporuku upravo i zbog iskoraka iz ustaljene palete sorti, odnosno vina.

Vino ima svetložutu boju sa sivkastim tonovima na obodu, bistro je i prozirno sa laganom pokretljivošću u čaši. Na nosu je veoma kompleksno i bogato je aromama breskve, dunja i belog cveća. Na nepcima je izražena mekoća i lagano telo, slasnih i mirišljavih je nota koje pružaju interesantan užitak. Vibrantno je, hrskavo i delimično mineralno. Sama završnica je pitka, sa izraženim voćnim karakterom, solidne je postojanosti i srednjeg intenziteta. Služiti ga kao aperitiv, uz lagane letnje salate, morske plodove, bela roštiljska mesa, a pogodno je i uz voćne salate.

Temperatura serviranja: od 12 do 14 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 910 dinara

56

WINE STyle

Adresar vinoteka Beograd WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382 WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 CASA DEL VINO Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357 VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592 Dobro vino Sterijina 15, 011/ 27 62 381 Riznica vina Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266

Novi Sad DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

Sremski Karlovci

SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965

VINOTEKA Trg Branka Radičevića 5, 021/ 88 41 10

VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148

58

VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

Bačka Palanka BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499

SUBOTICA

VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484

Vinarija Zvonko Bogdan Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

WINE STyle

wine style info

mediji i vino

Lavirint društvenih mreža Da li su Twitter, Facebook, ili možda pokretanje bloga o pićima vaša omiljena zabava?

Da li se trudite da ostavite dobar utisak na vašu pratnju u restoranu tako što ćete najbolje piće izabrati preko najnovije aplikacije na svom novom iPhone 5? Čestitamo, vi ste onda stereotip korisnika socijalnih medija. Ako ne - to je isto u redu, jer tradicionalni vinski časopisi sa njihovom stručnošću ostaju važan izvor informacija o vinu, takođe i u twitter-univerzumu. Uloga medija u svetu vina je veoma značajna, ne samo u popularizaciji vina, već i u samoj prodaji, na koju su ocene relevantnih vinskih kritičara veoma često bitno uticale. Ipak, čak i u 21. veku uživanje u vinu još uvek najviše zavisi od kvaliteta u vašoj boci, a ne od brzine vaše internet konekcije

J

Tekst: Tho­mas Cur­ti­us, član akademije Wine & Spirit Education Trust

60

WINE STyle

edno je sigurno: vino je „društveni“ proizvod, koji je još bolji ako se deli i uživa sa drugima.

To ga čini idealnom temom za medije, pa zato nije ni čudo što su vina jedan od najmoćnijih katalizatora za promene komunikacionih obrazaca i struktura. Sve se više samouvereni (uglavnom mlađi) ljubitelji vina pridružuju interaktivnoj komunikaciji društvenih medija - više od 15 miliona ljubitelja vina na Twitteru, zatim 2,8 miliona generisanih korisnika CellarTrackera, pa 700.000 Youtube vinskih videa, oko 1.800 vinskih blogova širom sveta, 350 vinskih aplikacija - i bezbroj Facebook stranica ilustruju ovu demokratizaciju mišljenja o vinu, što je dovelo do enormnog broja lako dostupnih informacija i ocena vina, daleko više nego ikada pre. Štaviše, bivše tri strukture - oni koji proizvode i prodaju vina, oni koji su ih kupili i koji konzumiraju vino i oni koji su pisali o njemu - više nisu same. Svako sa računarom ili mobilnim uređajem na mreži može da bloguje, tvituje, diskutuje o vinu, sve je to veoma spustilo

barijeru aktivnog učestvovanja u vinskoj komunikaciji.

Posle prilično sporog početka u odnosu na druge sektore pića, vinska industrija sve više prepoznaje jedinstvenu moć društvenih medija i medija uopšte, kako bi se direktno u kontaktu sa vinskim ljubiteljima podelile emocije, stvorili odnosi i efikasno oblikovao imidž brenda. Tako sada proizvođači, trgovci i ostali „sa one strane vina“ ograničenim marketinškim budžetima mogu da plasiraju svoje proizvode i usluge moćnom rečju, tj. usmenom preporukom. Iz te perspektive, posebno proizvođači vina iz Novog sveta, koriste mogućnosti društvenih medija kako bi intenzivno komunicirali sa ljudima zainteresovanim za vino, pričajući priče, negujući brend i kreirajući network. Ali i u ovom slučaju postoje mimoilaženja između starog i novog vinskog sveta, pa prema istraživanju ABLE-Digital Marketinga 94% američkih vinarija je na Facebooku u poređenju sa samo 53% francuskih vinarija koje su na mreži.

wine style info

Kvalifikovana vinska ekspertiza će sasvim sigurno zadržati ključne funkcije u budućem svetu vina i u tradicionalno poznatim medijima - kao pouzdani kompas za osvajanje kompleksnog vinskog sveta punog informacija za moderne on-line i konzervativne off-line konzumente, i to kao isporučilac profilisanih vinskih kritika koje su lako razumljiva „valuta vrednosti“ na policama u prodaji.

Uprkos sve većoj popularnosti, društveni mediji nisu jedini marketinški alati na koji kompanija treba da se osloni. Osim toga, sve češće nisu besplatni. Zato mnogi direktori i kontrolori iz vinarija počinju da se pitaju o povratku investicija. „Shvatam da svi govore o društvenim medijima kao o jednorogu, ali možda je to samo konj“, ovim citatom strateg Jay Baer dobro opisuje dvosmislenost uloge društvenih medija u vinskom biznisu.

Pošto je relativno nov marketinški i PR izvor teško je dobiti pouzdane podatke, ali pogled na broj aktivnih sledbenika pokazuje da većina vinarija pati od deficita angažovanja potrošača u društvenim medijima. U Nemačkoj, na primer, postoji više od 600 Facebook stranica za vino, ali samo 44 ima više od 500 fanova (prosečno 278 sledbenika). Sa sve većim i ubrzanijim razvojem internet komunikacije za očekivati je da će se to verovatno poboljšati u narednih nekoliko godina. Kao što se u IT sektoru dogodilo ranije, korišćenje društvenih medija će postati profesionalnije posle „eksperimentalne“ faWINE STyle

61

wine style info

Prema nedavnim informacijama vinskih studija, nezavisni blogeri su jedan od najmanje pouzdanih izvora informacija u Velikoj Britaniji, SAD i Francuskoj.

ze, u kojoj je vinarska industrija u ovom trenutku.

Shop sistemi, imejl marketing i društveni mediji će se približiti, a sistemi analize kao što je vintank. com će pomoći da se poboljša društveni angažman medija. A udeo digitalnih domaćih korisnika koji koriste društvene medije intenzivno će porasti s vremenom, što će takođe povećati socijalni medijski saobraćaj u vinskom poslu.

Takođe, za mnoge stručnjake društveni mediji su postali mešoviti blagoslov. S jedne strane, proces demokratizacije sa svojim novim komunikacionim navikama otežava im da plasiraju svoje mišljenje kroz rastuće vinske diskusije. Tako se dugogodišnji lider Robert Parker sada bori da stupi u kontakt sa mlađom grupom potrošača, koje izgleda da više privlače nekonvencionalni web 2.0 preduzetnici, kao što je Gary Vaynerchuk. Situacija se pogoršala smanjivanjem njihovih tradicionalnih glavnih platformi i to zbog pomerene pažnje potrošača i marketinških budžeta industrije.

Oni koji već imaju neko ime i mesto u poslu, kao što su Jancis Robinsona ili James Suckling, mogu dobro da naplate za pristup na njihove online sadržaje, drugi moraju da pronađu nove poslovne modele.

Kooperacije, kao što su šest britanskih blogera iz Wine Bloggers Casea, povećaće uticaj na vinsku industriju brisanjem granica između novinarstva, PR-a i oglašavanja, ali sa potencijalno negativnim uticajem na nezavisnost kvalifikovane vinske kritike.

Društveni mediji su takođe izazov i za druge kvalifikovane vinske stručnjake, naročito za sommeliere, jer korisnici ne samo da su na internetu kad su kod kuće, nego i na svojim mobilnim uređajima. Tako recimo, dok gost sedi u restoranu na svom mobilnom telefonu može preko aplikacije, kao što je Wine Guru (the-wine-

62

WINE STyle

guru.com), sam napraviti dobru porudžbinu vina. Čim u aplikaciju unese podatak o jelu, dobija tri prilagođene vinske sugestije koje odgovaraju izabranom obroku, ali i budžetu – što je svakako veliki izazov za sommeliere, ali dovodi u pitanje njihovu ulogu u budućnosti.

Kvalifikovana vinska ekspertiza će sasvim sigurno zadržati ključne funkcije u budućem svetu vina i u tradicionalno poznatim medijima kao pouzdani kompas za osvajanje kompleksnog vinskog sveta punog informacija za moderne online i konzervativne off-line konzumente, i to kao isporučilac profilisanih vinskih kritika koje su lako razumljiva „valuta vrednosti“ na policama u prodaji. Prema nedavnim informacijama vinskih studija, nezavisni blogeri su jedan od najmanje pouzdanih izvora informacija u Velikoj Britaniji, SAD i Francuskoj. Na ovim tržištima kvalifikovani stručnjaci i već etablirani vinski mediji, kao što su Wine Spectator ili Decanter će ostati lideri u uticaju na javno mnjenje, dok će ostali imati veći uticaj ako ujedine solidnu vinsku ekspertizu sa online veštinama socijalnih medija. Vinski stručnjaci poput Tima Atkina i Jamesa Goodea ilustruju ovaj savremeni pristup veoma dobro – oni aktivno vode dijalog sa svojom publikom, objašnjavajući vino u stilskom, tehničkom, društvenom i kulturnom kontekstu, čime značajno doprinose kvalitetnom pisanju o vinu sa dodatom vrednošću za njihove čitaoce.

Ovo takođe važi i za tržišta u razvoju, koja čine samo 1/3 svetske blogosfere, ali nude dobre

Uprkos sve većoj popularnosti, društveni mediji nisu jedini marketinški alati na koji kompanija treba da se osloni.

Osim toga, sve češće nisu besplatni. Zato mnogi direktori i kontrolori iz vinarija počinju da se pitaju o povratku investicija.

wine style info

mogućnosti da se uspostavi vinska ekspertiza na društvenim medijima. Prema Wine Intelligenceu 69% kineskih potrošača vina koriste internet kao izvor informacija, za razliku od 39% potrošača u Velikoj Britaniji i 44% u Nemačkoj. Samo nekoliko vinskih kritičara i blogeri sa ograničenim uticajem su trenutno aktivni u Kini, što znači da postoji mnogo prostora da se popuni praznina – možda će sledeći Gary Vaynerchuk govoriti kineski.

Niko ne može da predvidi budućnost, ali pogled u prošlost takođe može mnogo da kaže: pre trideset godina tada novi pristup Roberta Parkera i Wine Advocatea ocenjivanju vina uzdrmali su vinski establišment. Sada, socijalni mediji su novi podsticaj za promenu jer su podstakli demokratizaciju ocenjivanja vina.

Uglavnom, sada su stari dani elitno vođene jednosmerne komunikacije prošli i kvalifikovana vinska ekspertiza mora da se prilagodi novim pravilima igre sa tri ključna faktora za budući uspeh

- čak i ako ne postoji „srebrni metak“ za globalni uspeh strategije u visoko fragmentiranom globalnom svetu vina: - sposobnost pozicioniranja na konkurentnom tržištu - ulaženje u dijalog sa publikom - dodatna vrednosti osim same ocene vina.

U budućnosti verovatno nećemo kao do sada gledati dominaciju tradicionalnih vinskih eksperata, blogovanje trgovaca ili amaterskih ocenjivača, već će sva ova tri faktora imati podjednaku ulogu.

Mnogi kvalifikovani vinski stručnjaci, kao i njihovi konkurenti, već su shvatili prednosti novih interaktivnih tehnologija kako bi došli do novih potrošačkih grupa, a istovremeno i doprineli vinskoj edukciju na svež i uzbudljiv način. Oba daju obećavajuću perspektivu buduće vinske kulture, koja će sasvim izvesno biti raznovrsnija i bogatija nego ikada pre. WS

WINE STyle

63

wine style moj izbor

Da­ni­je­la Jan­kov no­vi­nar­ka i vo­di­telj­ka

Piše: Katarina Vuković

Foto: lična arhiva

Atrak­tiv­na no­vi­nar­ka i vo­di­telj­ka Da­ ni­je­la Jan­kov, jed­na od autor­ki do­bro upa­ko­va­ne krat­ke for­me Eks­klu­ziv na Pr­voj te­le­vi­zi­ji ot­kri­va nam da je taj­na gle­da­no­sti ove emi­si­je pre sve­ga u to­me što ce­lo­kup­noj eki­pi sa ko­jom ra­di po­la­zi za ru­kom da se na pra­vom me­stu na­đe u pra­vo vre­me. Osim uvek za­ni­mlji­vih, pa po­ma­lo i in­tri­ gant­nih pri­ča o naj­no­vi­jim de­ša­va­nji­ ma u ži­vo­ti­ma do­ma­ćih i stra­nih zve­ zda, uvek su pr­vi, i što je još va­žni­je, ka­ko im sa­mo ime ka­že - eks­klu­ziv­ni, u iz­ve­šta­va­nju sa svih va­žni­jih film­ skih fe­sti­va­la, do­de­la na­gra­da, ne­de­ lja mo­de: „Po­sle Ve­ne­ci­jan­skog film­skog fe­sti­ va­la i Pa­ri­ske ne­de­lje mo­de pra­ti­će­ mo i Film­ski fe­sti­val u Ri­mu“, ot­kri­va nam Da­ni­je­la, do­da­ju­ći da će se me­ đu bu­du­ćim pri­lo­zi­ma sva­ka­ko na­ći i sva­ki do­ga­đaj ka­ko iz ze­mlje, ta­ko i iz re­gi­o­na, za ko­ji ona i nje­ne ko­le­ge bu­du sma­tra­li da je vre­dan pa­žnje.

64

WINE STyle

wine style moj izbor

HRA­NA

Je­di­na hra­na ko­ju ne vo­lim je ona ko­ja je ne­u­ku­sna (smeh). Pra­vi sam gur­man i mi­slim da ne po­sto­ji je­lo ko­je ne vo­lim da je­dem... Ka­ da ne­mam vre­me­na da ne­što se­bi spre­mim na br­za­ka obič­no skok­ nem do So­hoa u Stra­hi­nji­ća Ba­na.

Sma­tram ga sa­vr­še­nim me­stom za gu­sti­ra­nje ka­fi­ce u kom­bi­na­ci­ji sa me­ni omi­lje­nim su­ši­jem. Ina­če, su­ši je ide­al­na klo­pa, ka­da ni­ste mno­go glad­ni. Pred­la­žem da na­r u­ či­te tač­no ono­li­ko uku­snih za­lo­ga­ja ko­li­ko vam tre­ba i ko­li­ko že­li­te. Što se ti­če re­sto­ra­na ko­ji mi ne­do­sta­ju u pre­sto­ni­ci, na pr­vom me­stu se na­la­ze re­sto­ra­ni raz­li­či­tih na­ci­o­ nal­nih ku­hi­nja. Za­i­sta bih vo­le­la da u Be­o­gra­du ima vi­še re­sto­ra­na sa fran­cu­skom, grč­kom i tur­skom ku­hi­njom. Na­ro­či­to bi mi bi­lo dra­ go da se otvo­ri re­sto­ran sa jer­men­ skom ku­hi­njom, ko­ju sam ima­la pri­li­ke da upo­znam. Oni za­i­sta ima­ju sjaj­ne spe­ci­ja­li­te­te. Isto va­ži i za arap­sku i ru­sku ku­hi­nju. To su ne­ke od ku­hi­nja či­je sam spe­ci­ ja­li­te­te ima­la pri­li­ke da pro­bam, a na­ža­lost ne mo­gu da ih na­r u­čim ni u jed­nom do­ma­ćem re­sto­ra­nu.

IZ­LA­ZAK

VI­NO

Ne kon­zu­mi­ram ga mno­go, ali ka­da ga pi­jem vo­lim pre sve­ga da pi­jem - do­bro vi­no. Pre­fe­ri­ram cr­ve­na vi­na. Ube­dlji­vo mi naj­vi­še pri­ja­ju ita­li­jan­ska, bu­gar­ska, špan­ ska, austra­lij­ska i či­le­an­ska vi­na.

Ra­do bih na­pra­vi­la i ne­ku kom­ pa­ra­ci­ju do­ma­ćih i stra­nih eti­ke­ta ka­da bih ima­la bar jed­no omi­lje­no do­ma­će vi­no. Na­ža­lost, mo­ram da pri­znam da ta­kvo, bar za sa­da ne po­sto­ji. Mo­žda mi se jed­nom jed­no do­pa­lo, ali isti­na je da ni­sam si­gur­ na ko­je, pa ne bih vo­le­la da po­gre­ šim (smeh). No, imam jed­nu le­pu aneg­do­tu u ve­zi sa vi­ni­ma, ko­je se uvek se­tim ka­da gu­sti­ram ne­ku od omi­lje­nih eti­ke­ta. Na­i­me, na jed­noj ve­če­ri u Pa­ri­zu ima­la sam pri­li­ku da pi­jem iz­u­zet­no sku­pa i ce­nje­na vi­na, ko­ja se me­ni, isti­ni za vo­lju, ni­ka­ko ni­su do­pa­la. Da pri­ča bu­de još bo­lja, ni­sam sa­mo ja bi­la tog mi­šlje­nja. Ce­lo dru­štvo za sto­lom je raz­mi­šlja­lo u istom prav­cu. Na kra­ju je je­dan po­zna­ti glu­mac, ko­ji je te ve­če­ri bio s na­ma u dru­štvu, na­r u­čio svo­je omi­lje­no vi­no, ko­je pri­tom uop­šte ni­je bi­lo sku­po. Svi smo se slo­ži­li da nam da­le­ko vi­še pri­ja nje­gov, od na­met­nu­tog iz­bo­ ra. Eto pri­me­ra da ni­je sve uvek u ce­ni. Ina­če, mi­slim da je ube­dlji­vo naj­ve­ći ugo­đaj pi­ti cr­ve­no vi­no sa vo­lje­nom oso­bom... Ako se još na­ đe­mo na ne­koj pla­ni­ni, eto sa­vr­še­ ne sli­ke za me­ne.

Mo­je omi­lje­ne ka­fa­ne su, u Be­o­gra­ du - Ta­bor, a u No­vom Sa­du - Ta­ko je su­đe­no kod Da­ni­la Iko­di­no­vi­ća. Ču­la sam da će Da­ni­lo otvo­ri­ti ka­ fa­nu i u Be­o­gra­du, te ne sum­njam da će i u njoj bi­ti div­no. Što se ti­če klu­bo­va i ka­fi­ća, po me­ni su ne­ pri­ko­sno­ve­ni So­ho i So­ho Re­pu­blic.

Baš kao što mi je naj­dra­že is­pi­ja­nje ka­fi­ce sa dru­štvom na ski sta­zi u Ko­šut­nja­ku, jer je to me­sto sa ube­ dlji­vo naj­lep­šim po­gle­dom u gra­du.

Ni­sam od onih ko­ji ne mo­gu do­bro da se pro­ve­du na spla­vu. Za ve­čer­ nji iz­la­zak bih sva­ka­ko pre­po­r u­či­la Sin­di­kat, a dnev­nu va­ri­jan­tu bih osmi­sli­la, na pri­mer, kao - gu­sti­ ra­nje sjaj­nih pa­la­čin­ki na Ke­op­su.

Ka­da je ro­man­sa u pi­ta­nju... Pa, ro­man­tič­nu at­mos­fe­r u stva­ra­mo sa­mi, ali ne mo­gu da ka­žem da ne po­ma­že i am­bi­jent u ko­jem se na­la­zi­mo. Ima mno­go ro­man­tič­nih me­sta u Be­o­gra­du, ali pr­vo su mi pa­li na pa­met Ša­ran u Ze­mu­nu i Trač na Vra­ča­r u. Ina­če, ide­a­lan iz­ la­zak po mom mi­šlje­nju tre­ba da iz­gle­da ot­pri­li­ke ova­ko: u ve­li­kom sam dru­štvu, na sto­lu su tar­tar bif­ tek i ne­ke do­bre sa­la­te, u ča­ša­ma do­ma­ća ra­ki­ja, a mo­že i ne­ko do­ bro vi­no, na uv­ce mi svi­ra­ju pe­smu Ovo je pri­ča o na­ma, a na ru­ci mi je sat ko­ji se po­kva­rio. WS WINE STyle

65

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 34 45 310, 011/ 24 44 481 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Prijatelji Wine Style Club-a Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI Wine Bar & Shop Magnum Dositejeva 13, Beograd Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd Aromatica & Wine Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd

RESTORANI

HOTELI

Balzac Strahinjića Bana 13, Beograd

Zira Ruzveltova 35, Beograd

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Square Nine Studentski trg, Beograd

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Hotel Palisad Zlatibor

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

Pampour bar Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd

Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd

SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd

Premier Strahinjića bana 13a, Beograd

Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun

City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

Žabar Kej oslobođenja bb, Zemun

Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd

Hedonist Kralja Milana 3, Beograd

Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad

Chianti Lomina 41, Beograd

Zlatan bor Zlatibor

Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

WINE STyle

67

wine style u poseti

Negotinska vinska razglednica

Osvežavanje slavne istorije Piše: Vuk Tripković

Već čuvena priča o tome kako su Francuzi, tačnije Napoleon, svojevremeno kupovali vino iz Negotinske krajine i odvozili ga u Francusku samo je deo bogate i uzbudljive vinske tradicije ovog kraja. Poslednjih godina negotinski vinari udruženi su u poduhvatu da, prihvatajući tržišne uslove modernog vinskog sveta, obnove bogato istorijsko nasleđe Negotinske krajine 68

WINE STyle

Foto: Vladimir Miloradović

wine style u poseti

WINE STyle

69

wine style u poseti

V

inova loza gaji se u Negotinskoj krajini još od III veka, a zlatno doba ovaj region doživeo je sredinom XIX veka, u doba pošasti filoksere. Tada je, zbog ozbiljne nestašice u Francuskoj, Napoleon kupovao vina u Negotinu, pa je Krajina bila veliki izvoznik vina i mesto poznato na vinskoj karti Evrope. Ova oblast u severoistočnom delu Srbije, smeštena između planina Miroč, Crni vrh i Deli Jovan, omeđena Dunavom i Timokom, imala je tada najveću površinu pod zasadima vinove loze u Srbiji. Danas su dani slave prošli, a površina vinograda, odnosno količina proizvedenog vina nisu ni blizu tim starim vremenima. Srećom, nekolicina ovdašnjih vinara okupljena u Udruženje vinara Negotinske krajine, a potpomognuto aktivnostima Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, vredno radi kako bi Krajini vratili stari vinski sjaj.

Za mesto sastanka predstavnici Udruženja, koje je inače osnovano 2006. godine, izabrali su selo Rogljevo. Prema mišljenju mnogih to je vinski epicentar Negotinske krajine, a ubrzo smo saznali i zašto.

U Rogljevo smo se uputili iz pravca Mihajlovca, još jednog negotinskog sela sa vinskim pedigreom. Prošavši kroz zeleni centar Negotina, nakon desetak minuta vožnje stigli smo u Rogljevo, tačnije u Rogljevačke pimnice. Nesvakidašnjim ambijentom ovog malog vinskog sela dominira glavni centralni trg, sa bunarom i jednim starim dudom. Tu poetičnu arhaičnu scenografiju upotpunjava oko 150 pimnica, a tek u nekih tridesetak još uvek se proizvodi vino. Pimnice, specifične kućice u kojima „stanuje“ vino, građene su od kamena i drveta i prekrivene su ćeramidom. Uglavnom su četvrtastog oblika, a na njihovim vratima najčešće je ispisana godina gradnje i ime vlasnika. Deluju zaista kao autentično svedočanstvo, a zvanično najstarija potiče iz 1861. godine; postoji veliki broj pimnica za koje se pretpostavlja da su znatno starije… U svakom slučaju, reč je o potpuno originalnom vinskom ambijentu, sa kakvim nismo imali prilike da se susretnemo na drugim mestima. Ovo slikovito vinsko naselje ispresecano je uskim neravnim stazama – pretpostavljamo, kako bi ostalo više mesta za vino.

Kasnije smo saznali da su pomenute staze nešto šire u odnosu na one iz nešto poznatijih Rajačkih pimnica, ali, dok u Rajačkim pimnicima ne postoji nijedna zvanično registrovana vinarija, u Rogljevu ih je trenutno ukupno tri.

Nažalost, do pre desetak godina ovi podrumi su bili gotovo potpuno zapušteni, pa atmosferu u pimnicama još uvek ne možemo nazvati idiličnom. Ipak, obnavljanjem vinogradarske tradicije i vinskog turizma u Srbiji polako ali sigurno obnavljaju se i pimnice, i iz godine u godinu postaju sve popularnija destinacija među ljubiteljima vina.

70

WINE STyle

wine style u poseti

WINE STyle

71

wine style u poseti

Velike zasluge za oživljavanje, kako pimnica tako i vinarstva čitavog regiona Negotinske krajine, pripadaju Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju – GIZ, koja je u projekat promocije ovdašnjih vinara do sada uložila više od 20.000 evra. Nikica Marinković, menadžer projekta u GIZ-u, otkrio nam je nekoliko detalja o ovoj lepoj saradnji: „Udruženje vinara iz Negotina dobilo je i mobilnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta vina, a takođe im pomažemo i u izradi dokumenata i analiza za dobijanje oznake geografskog porekla. Samo za dobijanje te oznake biće uloženo još dodatnih oko 20.000 evra.”

Razgovarajući sa vinarima stekli smo utisak da su vrlo zadovoljni ovom saradnjom. „Laboratorija je od velike pomoći, svim vinarijama, posebno u segmentu kontrolisanja procenta sulfita u vinu“, objasnio nam je Nikola Mladenović Matalj iz vinarije Matalj, jedne od modernijih i naprednijih u ovom kraju. „Vinarija u svom posedu ima petnaest hektara vinograda u selu Mihajlovac, na kojima su zasadi kabernea, merloa, sovinjon blana, šardonea i tamjanike, a u planu je i sadnja dve autohtone sorte: prokupca i začinka. Vinarija zvanično postoji od 2008. godine, a kako je vinogradarstvo u tradiciji većine familija u Negotinskoj krajini, nakon završenih studija tehnologije nije mi bilo teško da izaberem ovaj put.“ Negotinska krajina je inače region sa možda najviše autohtonih sorti u Srbiji: crna tamjanika, začinak, bagrina, samo su neke od njih. Ali, kao i u drugim regionima Srbije, u novim zasadima preovlađuju internacionalne sorte.

Kaberne sovinjon ovde daje odlične rezultate, ali i game, koji se u Krajini sadi još od šezdesetih godina prošlog veka.

Od belih sorti najbolje se pokazao rajnski rizling. „Ovo podneblje više pogoduje crnim sortama, a po mom mišljenju, uslovi su idealni za kaberne sovinjon. Vina su specifična, vrlo snažna, ekstraktivna, puna i, uslovno rečeno, alkoholna“, pojasnio nam je Nikola Matalj.

U Negotinskoj krajini pod zasadima vinograda danas je oko 400 hektara, a nekada ih je bilo čak 4.500…

Kontinuitet je izgubljen devedesetih godina, slomom vinskih giganata, naročito velike vinske kuće Krajina vino. „Da bi se stvari vratile na staro, sigurno je potrebno vreme. Ali i pomoć države i jedno dugoročnije planiranje“, kaže nam Vojislav Janucić iz vinarije Janucić, čija porodična tradicija proizvodnje vina datira još od XIX veka. Trenutno imaju nešto više od dva hektara vinograda koji su smešteni na Visočkom brdu, a u planu je proširenje za još jedan. Na njima su zasadi gamea, od kojih proizvode vino Vulkan, i rajnski rizling od koga 72

WINE STyle

proizvode vino Visoka. Imaju još i Visočki biser, kupažu rajnskog rizlinga, šardonea i sovinjon blana.

Gamea je u Negotinskom kraju sve manje, ali za njegov veliki povratak na vinsku scenu svakako je najzaslužniji Saša Dajić iz vinarije Dajić, čiji game je za kratko vreme našao svoje mesto na vinskim kartama mnogih domaćih restorana. Vino se u ovoj porodici proizvodi od davnina, a trenutno imaju ukupno četiri hektara, uz planirano i postepeno širenje. Najviše je gamea, čak dva hektara, a tu su i kaberne sovinjon, sovinjon blan, pino noar i kaberne fran.

Pridružio nam se zatim i Zoran Stevanović iz Krajinske vinarske zadruge, koja je u vlasništvu porodice Stevanović –Kusić. Njihova tradicija traje od 1864. godine, kada je ova porodica u svom posedu imala preko 50.000 čokota. Danas na ukupno pet hektara preovlađuju crne sorte: merlo i kaberne, a od belih se gaje šardone, rajnski rizling i sovinjon blan. Za sledeću godinu, kaže Zoran, biće spremna i crna tamjanika. Vina ove vinarije imaju oznaku „zaštićenog geografskog porekla“, a uglavnom nose oznaku KPK – „kvaliteno vino sa geografskim porekom“.

Jos jedna vinarija smeštena je u selu Rogljevo, a to je Vino-Grade, porodična vinarija na čijem čelu je Gradimir

wine style u poseti

Stanković: „Moji preci bave se vinogradarstvom od davne 1870. godine. Pimnicu vinarije je izgradio moj deda Stanko. Do 1990. smo izvozili vino u Sloveniju, a zatim smo osnovali vinariju. Na obližnjim brdima imamo tri hektara zasada vinove loze od čijeg grožđa proizvodimo merlo, pinot noar, game, kaberne sovinjon, rajnski rizling i šardone, ali i dve kupaže“.

Nastavili smo razgovor sa vinskim podmlatkom Negotinske krajine, Vladimirom Frunzalerovićem iz mlade, ali kako smo čuli veoma perspektivne vinarije Vimmid. Reč je o novoj vinariji koja je na tržištu prisutna nešto više od dve godine. Ima šest hektara vinograda u svom posedu, na kojima su zasadi crne tamjanike, pino noara, prokupca, kaberne sovinjona i merloa. Od pino noara i prokupca prave vrlo interesantan roze, a od belih sorti imaju šardone, sovinjon blan i semijon.

Priče o dugim porodičnim tradicijama, ozbiljnim planovima i optimističnim očekivanjima vinara iz Udruženja vinara Negotinske krajine, začinili smo lepom degustacijom njihovih vina. Pokrenuti njihovim entuzijazmom krenuli smo dalje, noseći sa sobom upečatljivu sliku pimnica. A, na osnovu onoga što smo čuli i videli, uvereni smo da je pred negotinskim vinarima lepa budućnost. Nadamo se da će biti nalik njihovoj slavnoj vinskoj prošlosti. WS

Udruženje vinara Negotinske krajine Matalj Vinarija – Negotin www.mataljvinarija.rs; office@mataljvinarija.rs Podrum Dajić – Mihajlovac www.podrumdajic.rs; office@podrumdajic.rs Vinarija Clevora – Mihajlovac sasasky@open.telekom.rs Vitis Vino Jelenković – Negotin www.vitisvino.rs; vitisvino@gmail.com Vinarija Čubra – Čubra leontrans@open.telekom.rs Vinarija Vimmid – Vidrovac www.vimmid.com; vinarijavimmid@gmail.com Vinarija Milivojević – Rečka tel: +381(19) 534013 Vinarija Top Vinaris – Rečka tel: +381(19) 534039 Vinarija Vino-Grade – Rogljevo fngrade@verat.net; vino-grade@open.telekom.rs Vinarija Janucić – Veljkovo www.janucic.com; info@janucic.com Krajinska Vinarska Zadruga – Rogljevo milos_stevanovic@gmail.com

WINE STyle

73

wine style HOTEL

A m i­ g o R o c­c o F o r­te , B ri­se l

U

sa­mom cen­tru Bri­se­la, od­mah iza jed­nog od naj­lep­ših evrop­skih tr­go­va - Ve­li­kog tr­ga, na­la­zi se ho­tel Ami­go, je­dan od ho­te­la bri­tan­skog lan­ca Roc­co For­te. Sam po­lo­žaj ho­te­la, ko­ji je sme­šten u ne­po­sred­noj bli­zi­ni sta­rog i fi­nan­sij­skog de­la gra­da, či­ni ga pra­vim iz­bo­rom za sme­štaj u bel­gij­skoj pre­sto­ni­ci. Vr­lo ele­gan­tan, Ami­go od­ra­ža­va sve ka­rak­te­ri­sti­ke mo­der­nog, udob­nog i šar­mant­nog ho­te­la.

Bri­sel, pre­sto­ni­ca Bel­gi­je i se­di­šte mno­gih evrop­skih in­sti­tu­ci­ja, nu­di broj­ne mo­guć­no­sti za is­tra­ži­ va­nje - bi­lo da ste lju­bi­te­lji mu­ze­ja, le­pe ar­hi­tek­tu­re ili avan­tu­r i­stič­kog od­mo­ra, ov­de će­te pro­na­ći sve što vas za­ni­ma. Je­dan od naj­lep­ših pe­r i­o­da za po­se­tu ovog gra­da je pe­r iod for­mi­ra­nja te­pi­ha od cve­ća. Na­i­me, sva­ke dru­ge go­di­ne se u tra­ja­nju od ne­ko­li­ko da­na to­kom le­ta pra­ve pre­div­ni cvet­ni te­pi­si na glav­nom tr­gu. Ho­tel Ami­go tada nu­di svo­jim go­sti­ma mo­guć­nost da sa ve­li­kog bal­ko­na uži­va­ju u spek­ta­ku­lar­nom po­gle­du na cvet­ne aran­žma­ne po­vr­ši­ne od pre­ko 2.000 kva­dra­ta, kao i

74

WINE STyle

wine style HOTEL

Foto: arhiva hotel Amigo

WINE STyle

75

wine style HOTEL

mo­guć­nost da pro­ba­ju od­re­đe­ne spi­ci­ja­li­te­te i kok­te­le sa cve­ćem - ba­ka­lar sa la­van­dom, pu­nje­ni cvet ti­kvi­ce ili kok­tel sa šam­panj­cem i ru­žom. Za one ko­ji su želj­ni avan­tu­re, ho­tel je obez­be­dio je­din­stve­nu Tin­tin po­tra­ gu za bla­gom po Bri­se­lu. Na­kon što je Sti­ven Spil­berg sni­mio film o ovom sim­pa­tič­nom li­ku iz stri­pa, po­ra­slo je in­te­re­so­va­nje za njega i za nje­go­vog auto­ra - Her­ge­a.

Tu­r i­sti­ma je omo­gu­će­no da za­vi­re u kra­je­ve gra­da ko­ji su in­spi­r i­sa­li ovog auto­ra, po­se­te mu­zej po­sve­ćen nje­ mu, kao i da, pot­po­mog­nu­ti sce­na­ma iz fil­ma, za­vr­še po­tra­gu za bla­gom.

Ho­tel Ami­go ras­po­la­že raz­li­či­tim ti­po­vi­ma so­ba - ne­ke su sa po­gle­dom na Grad­sku skupštinu, dok se iz dru­ gih po­gled pru­ža na okol­ne broj­ne cr­kve i tor­nje­ve. U sva­kom slu­ča­ju, pa­no­ra­ma je vr­lo sli­ko­vi­ta sa ko­je god stra­ne ho­te­la da se gle­da, a sve so­be su vr­lo pro­stra­ne, bi­lo da se ra­di o kla­sič­nim ili onim apart­man­skog ti­pa.

76

WINE STyle

wine style HOTEL

Eks­klu­zi­vi­tet ho­te­la Ami­go je ras­ko­šni kra­ljev­ski apart­man, ko­ji no­si na­ziv po osni­va­ču ho­te­la - Ar­ man­du Bla­to­nu. Ovaj apart­man je po­vr­ši­ne 180 kva­ dra­ta i ima te­ra­su od 60 kva­dra­ta sa fa­sci­nant­nim po­gle­dom na kro­vo­ve Bri­se­la, a če­sto se iz­najm­lju­je za po­tre­be or­ga­ni­zo­va­nja pri­vat­nih za­ba­va.

Ita­li­jan­ski re­sto­ran Boc­co­ni, ko­ji je sa­stav­ni deo ho­te­la Ami­go, je­dan je od naj­po­zna­ti­jih i naj­bo­ljih re­sto­ra­na u Bri­se­lu. Ita­li­jan­ski ku­va­ri vo­de ovaj re­sto­ran i kre­i­ra­ju me­ni ko­ji na naj­bo­lji na­čin kom­bi­nu­je naj­kva­li­tet­ni­je ita­li­jan­ske i bel­gij­ske pro­iz­vo­de, spa­ja­ju­ći ta­ko tra­ di­ci­je ove dve ku­hi­nje u vr­hun­skim ga­stro­nom­skim spe­ci­ja­li­te­ti­ma. Vin­ska li­sta je sve­de­na uglav­nom na ita­li­jan­ske i fran­cu­ske eti­ke­te, pod­ra­zu­me­va se da su u pi­ta­nju one kva­li­tet­ni­je, uz ne­ko­li­ko bel­gij­skih. Lju­ bi­te­lji­ma kok­te­la i dru­gih pi­ća, na ras­po­la­ga­nju su Bar Ami­go i Mar­ti­ni Club. WS

Ce­na sme­šta­ja u ovom ho­te­lu je od oko 200 evra po so­bi za noć, pa na­vi­še.

WINE STyle

77

wine style vinski rečnik

S Sour (kiselo) – sasvim je jasno da je ovo izraz za vino sa manom, pokvareno vino (nikako se ne misli na vino sa prenaglašenim kiselinama koje su u disbalansu sa ostalim komponentama). Za vina sa prenaglašenim kiselinama se kaže da su astrigantna, agresivna (agresivnih kiselina) ili opora (ali su to i dalje „ispravna“, zdrava vina).

Sparkling (penušavo, sa mehurićima) – ovo su vina koja u sebi sadrže određenu količinu gasa CO2, a on se u vinu može stvoriti (ili pridodati) na nekoliko različitih načina. U nekom od prethodnih brojeva opisali smo tradicionalan metod dobijanja penušavih vina – champanoise, kao i charmat metod (gde se druga fermentacija odvija u tankovima). Znatno pojednostavljena i uprošćena varijanta tradicionalnih metoda jeste „transfer metoda“ (druga fermentacija se odvija u flašama ali se odumrli kvasci odvajaju tako što se to vino pretoči u tankove, pa se potom filtrira i pod pritiskom upumpava u flaše). Transfer metodom se i dalje dobijaju penušava vina zavidnog kvaliteta i postojanosti gasa u samom vinu. I poslednji, najjednostavniji a ujedno i najjeftiniji metod za dobijanja penušavih vina jeste „karbonizacija“ (metod kojim se dobijaju i gazirana pića). U ovom postupku se u već gotovo, mirno vino dodaje šećer (za postizanje željenog nivoa slasti) i pod pritiskom se u flašu zajedno sa vinom upumpava ugljen-dioksid pod pritiskom.

Ova vina su znatno nižeg kvaliteta, a sam gas je znatno manje postojan (CO2 se mnogo kraće zadržava u vinu u samoj čaši).

Spätburgunder – nemački naziv za pinot noir ili burgundac crni.

Spätlese (probirna kasna berba) – nemački naziv (kategorija) za vina koja se dobijaju od grožđa koje je obrano kasnije u odnosu na standardnu berbu. Kasna berba je berba selekcionisanog grožđa (probranih grozdova) i obično se počinje bar sedam dana kasnije od regularne berbe. Pošto je samo grožđe zrelije a nivo šećera i drugih supstanci znatno viši (izuzev nivoa kiselina), ova vina su automatski punija i znatno slađa. Spätlese je jedna od 6 podkategorija QmP vina (Quälitatsvein mit Prädikat).

Probirni karakter kasne berbe uslovljava znatno viši kvalitet (automatski i višu cenu) ovih vina. Ovako su poređane podkategorije u okviru QmP: Kabinett, Spätlese, Auslese, Beerenauslese, Eiswein, Trockenbeerenauslese.

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu

WINE STyle

81

wine style vinski rečnik

Spicy (začinsko, pikantno) – ovaj naziv je analogan nazivima aromatično i fragrantno, i to je vrlo uopšten naziv za mnoge začinske arome koje se mogu detektovati u nekom vinu, poput karanfilića, bibera, cimeta, muskatnog oraščića... Ovaj naglašen začinski karakter se najčešće vezuje za sortu gewürztraminer, ali takođe može da se dobije i kod vina od drugih sorti i to kada je vino bilo u kontaktu sa hrastovom buradi.

Split – standardna vinska boca je zapremine 0,75 l. Split je najmanja boca u koju se flašira vino, tačnije ¼ standardne vinske boce ili 187 ml.

Spritzer (špricer) - internacionalni vinski koktel. Postoje beli i crveni, a prave se dodavanjem soda-vode (kod nas, mineralne gazirane vode) u vino. Osim ovog, postoje mnogi koketeli koji se prave sa belim ili crvenim vinom, a neki od najpoznatijih su Belini, Sangria, Kir, Kir Royal, Mimosa...

Spumante (penušavo) – italijanski izraz za penušava vina (ona koja imaju 5-6 atmosfera pritiska u boci), dok se polupenušava vina u Italiji nazivaju frizzante (vina koja imaju od 3-4 atmosfere pritiska u boci).

Stabilization (stabilizacija) – postoje dve vrste stabilizacije vina. Topla stabilizacija je proces sprečavanja zamućenja vina prilikom skladištenja na višim temperaturama, a ta klarifikacija ili bistrenje vina postiže se korišćenjem nekih prirodnih supstanci koje vezuju proteine iz vina (na primer, umućeno belance jaja) ili hemijska jedinjenja kao što je bentonit. Hladna stabilizacija je deo procesa vinifikacije, tačnije, spada takođe u „kozmetiku“ vina i predstavlja proces izdvajanja i odstranjivanja tartarata iz vina (soli vinske kiseline – sitni beli kristali), koji bi se naknadno oformili u flaši kada se vino skladišti na nižim temperaturama. Postiže se tako što se već gotovo vino pre samog flaširanja hladi na -5 stepeni C i tako čuva jednu do tri nedelje.

Stale (izvetrelo, bajato, bez ukusa) – ovo je izraz za vino koje je u fazi opadanja, tačnije, koje je izgubilo skoro svu svoju svežinu, arome i ukus. Svako vino ima svoju amplitudu - od mladog vina ide uzlaznom linijom, sazreva, dostiže neki svoj vrhunac i onda pad (nestanak aroma i ukusa).

Stalky (zeljast, koji „vuče“ na peteljke) – ovo nije ona vegetativna aroma koja se često vezuje za sovinjon blan, već blago gorak „zeljast“ ukus i miris koji su nastali usled predugog kontakta šire sa peteljkama (najčešće kod belih vina). WS

82

WINE STyle