Wine Style no. 39

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Enografija Toskana Kulinarske destinacije Provansa Putopis Istanbul CV srpskog vinarstva Sava Jojić, Mačkov podrum

Intervju Rade Šerbedžija

Broj 39 / februar 2013.

Wine Style od 2006. godine

www.winestyle.rs

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Broj 12

Broj 13

Broj 14

Broj 20

Broj 21

Wine Style

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

Wine Style ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 15

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16 Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 23 jun 2010.

Broj 18

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Broj 19

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Slaganje hrane i vina Primeur degustacija u Bordou

toP 50 vInarIja ex-yu

top 50 vInarIja ex-yu Zlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vIna

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Paste

Marco caprai

Ćuretina

top 50 vinarija ex-yu Chateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

rečna riba

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

pleaSure Wellness krstarenje

autoMobIlI

automoBIlI

Honda legend

BmW seria 5

intervju Intervju

jadranka jovanovIć

Intervju

intervju

intervju

nebojša GloGovac

jovan Ćirilov

ŽeljKo oBraDoviĆ

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 22

Broj 23

Broj 24

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

Broj 37

Broj 38

4

WINE STyle

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

ekskluzIvno

iSSN 1452-6646

Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Zamenik urednika

Milorad Cilić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Katarina Vuković, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić, Milan Vukelić, Nenad Gladić Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Čede Mijatovića 1/3, Be­o­grad Tel/fax: 011/382 04 23 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

Uvodnik Decenijama je Robert Parker bio nedodirljivi autoritet u svetu vinske kritike, u toj meri da je njegova ocena nekog vina često određivala i kasniju cenu istog. Mnogi su mu se divili, mnogi ga osporavali, ali je činjenica da je bio strahovito uticajan. U poslednje vreme njegove ocene prilično gube na značaju, što ne znači da i dalje nisu važne, a dobrim delom to se dešava zbog razvoja interneta i društvenih mreža. Sa ovim novim tehnološkim medijima vinska kritika postala je dostupna širokoj publici, po sistemu „probaj pa napiši“, što i nije tako loše. Uostalom, konzumenti daju novac za vino, a ne kritičari, i od tih istih konzumenata vinari u stvari žive. A koliko je publika kompetentna da ocenjuje, to najbolje potvrđuju sami vinari koji često kažu da je najbolje vino „ono koje nekome najviše prija“.

Zato, ocene vinskih kritičara, da li pojedinaca da li stručnih žirija, mogu da budu samo blagi putokaz pri kupovini, a nikako jedini i bezuslovno prihvatljiv „tačan“ vrednosni sud o nekom vinu.

Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Vladimir Miloradović Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa Časopis se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je isključivo profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

39 broj

sadrŽaj

broj

39

» 20 » 32 » 40

Enografija Na listi najprodavanijih stranih vina u Srbiji primat drži Italija, a Toskana je svakako lider među regionima. Poznata u svetu i kvalitetna, to su vina sa tradicijom... O crvenim toskanskim vinima u svojoj rubrici piše Đuro Tošić Moj izbor Poznata TV voditeljka Irina Radović kaže da je Pariz zapamtila, između ostalog, i po lepim vinima Intervju Rade Šerbedžija, jedan od najvećih glumaca sa ovih prostora, a po opredeljenju poeta i boem, u intervjuu u magazinu Wine Style prisetio se i nekih lepih stihova na temu vina

sadrŽaj

39 broj

broj

39

» 48 » 52 » 56

U poseti Jagodinska vinarija 1897 jedna je od nekoliko novih u okolini Jagodine. Ova kuća dostigla je zavidan nivo u svakom smislu, a ako je suditi po vinima iz njihove prve berbe, lako će pronaći svoje mesto na tržištu Vinske priče Nema sumnje da je Robert Parker jedno od najvećih imena u svetu vinske kritike, a da li je na pomolu kraj njegovog uticaja, o tome piše Thomas Curtius Kulinarske destinacije Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka, odsada će u svom serijalu voditi čitaoce magazina Wine Style na gastronomska putovanja po svetu. Za početak, Provansa...

39 broj

sadrŽaj

broj

39

» 62 » 64 » 74

CV srpskog vinarstva Za Savu Jojića, vlasnika vinarije Mačkov podrum sa Fruške gore, vinarstvo je ljubav, posao, smisao života...

Putopis Jedinstveno živopisan, Istanbul je oduvek bio važno kulturno, geografsko, religijsko i civilizacijsko raskršće. Sa brojnim monumentralnim zdanjima i specifičnim savremenim stilom življenja, atraktivan je u bilo koje doba godine Hotel Osim duge tradicije i impresivne spoljašnjosti, hotel Grand Hotel Europe u Sankt Peterburgu može se pohvaliti i impresivnom listom gostiju, koju predvode Čajkovski, Maksim Gorki, kraljica Elizabeta...

Vins de Chablis Chateau de Maligny Jean Durup

Prvi CHABLIS, stigao je još pre deset godina.

I nikad neće otići...

Uvoznik i distributer: ADS WINE, Bulevar Zorana Đinđića 94, 011 301 83 90, info@adswine.rs Wine bar&shop MAGNUM, Dositejeva 13, 011 262 62 67

wine style info

WS

Vinarija Aleksandrović proslavila je jubilarni 80. rođendan vina Trijumf i 20 godina uspešnog rada svečanim koktelom u hotelu Metropol Palace. Domaćin svečanosti bio je vlasnik ove vinarije Božidar Aleksandrović, koji je sa svojom porodicom dočekao brojne zvanice.

Gosti su uživali u novom penušavom vinu Trijumf služenim sa jagodama, kao i drugim vrhunskim vinima iz linije Trijumf, a za dobru atmosferu pobrinuli su se bend Ane Štajdohar i voditelj Aleksandar Gajšek.

U Aero klubu u Beogradu održana je konferencija za medije povodom obeležavanja osam godina postojanja Asocijacije Autentičnih Hedonista – AAH! Dragan Ðorđević, osnivač AAH!, slikovito je objašnjavao koliko je hedonizam prisutan u našim životima, govorio je o planovima AAH! za ovu godinu, otvaranju filijala AAH! u drugim zemljama, a posebnu pažnju posvetio je AAAH!–Akademiji hedonističkih veština. Nakon konferenije za medije organizovan je rođendanski hedonistički koktel.

Beogradski sajam je i ove godine organizovao BeoWine fair u saradnji sa Udruženjem vinara i vinogradara Srbije – VIVIS i Privrednim društvom Srpsko vino, na kojem je učestvovalo 140 izlagača iz Srbije i još 12 zemalja. Na jednom mestu predstavili su se najugledniji domaći i regionalni proizvođači vina, vinski podrumi, kuće vina i kompanije koje ga distribuiraju, a prvi put učesnici ove manifestacije bili su i proizvođači rakija.

Poslovni posetioci bili su veoma zainteresovani za opremu za vinogradarstvo i vinarstvo.

WS

Vino Grenache Blanc Special Selection vinarije Tikveš dobitnik je zlatne medalje na Međunarodnom takmičenju vina od sorte grenaš (Grenaches du Monde) u Francuskoj. Ovo vino je jedino iz regiona Centralne i Jugoistočne Evrope koje je nagrađeno na ovom takmičenju. Osim zlatne medalje, vinarija Tikveš je osvojila još dve srebrne medalje, i to za vino Bela Voda belo iz berbi 2010. i 2011. godine.

16

WINE STyle

wine style info

WINE STyle

17

wine style info

Centar vinske kulture organizovao je još jedno u nizu tematskih vinskih večeri pod nazivom Vinska kultura – ka vrhuncu stila. Ovoga puta uživanje u hrani i vinu priređeno je u najstarijem novosadskom restoranu Lipa, a uz hranu su servirana vina Jagodinske vinarije – Lira, Lauta, Ružica, Viola i Piano.

WS

Degustaciona sala u okviru Oglednog dobra Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta u Radmilovcu je potpuno renovirana, pa je sada površine od 60 kvadratnih metara i ima 25 sedećih mesta, odnosno ukupnog je kapaciteta 40 mesta. Svi elementi u enterijeru su unikatno projektovani, a sala je namenjena za degustacije alkoholnih pića, sokova i džemova koji se proizvode u okviru ovog Poljoprivrednog dobra.

WS

Gudurički vinski podrumi Selecta, Vrekić, AS, Nedin, Proševski i Gudurička priča ugostili su posetioce festivala Dani mladih vina koji je bio organizovan u Vršcu, a koji su podržali Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, kao glavni pokrovitelj festivala, Opština Vršac, MZ Gudurica i Turistička organizacija Vršca. Selo Gudurica kraj Vršca inače važi za najstariji vinogradarski kraj i postalo je vrlo prepoznatljivo kao destinacija koja ima predispozicije da postane lider u segmentu vinskog turizma u Srbiji.

WS

Beograd je ove godine po drugi put bio domaćin filmskog takmičenja Jameson J-Factory Film za 60 sekundi.

U klubu The Box žiri u sastavu Gordan Kičić, Bojana Ordinačev i Viktor Savić za pobednika su izabrali film Usual suspects (Dežurni krivci) Miloša Ljubomirovića, koji će predstavljati Srbiju ove godine u Londonu na poznatom filmskom festivalu Jameson Empire Awards.

Osim u Jameson viskiju i zanimljivim kinematografskim ostvarenjima, gosti su mogli da uživaju u kvalitetnoj muzici i odličnoj atmosferi.

18

WINE STyle

wine style enografija

Crvena vina Toskane Jako je teško rečima opisati prvi susret nekog ljubitelja vina sa ovom centralnom italijanskom regijom. Prosto, na tom mestu ima sve što vam treba ako volite da uživate u hrani i kvalitetnom vinu… A sve je nekako vrlo jednostavno i lako, ili bar tako izgleda kad se posmatra sa strane, što je još čudnije ako se zna da u Toskani nastaju neka od najboljih i najcenjenijih vina na svetu. A ova regija prvenstveno je poznata po vrhunskim crvenim vinima

T

oskana je verovatno jedan od najvažnijih delova Italije, kako vinskih tako i turističkih, jer to je mesto rađanja renesanse, koja je čovečanstvu ostavila u nasleđe neka od najlepših umetničkih dela. Umetnost se tada razvijala pod snažnim uticajem crkve, koja je oduvek imala važnu ulogu i u svetu vina u ovoj regiji. Tako je ostalo i do danas, mada su se, kao uostalom i svuda u svetu, mnoge stvari prilično komercijalizovale.

Piše: Đuro Tošić, sommelier

20

WINE STyle

Dakle, Toskana je mesto rađanja tri najpoznatija (verovatno spadaju i među pet najvažnijih) crvena vina Italije: kjantija (chianti), brunela di Montalćina (Brunello di Montalcino) i vino nobile di Montepulćana (Nobile di Montepulciano). Iako su sva tri bazirana na sorti sanđoveze, ova vina imaju potpuno različit karakter i arome. Mnogo je razloga za to, a glavni leži upravo u pomenutoj sorti. Naime, sanđoveze je veoma kapriciozna sorta, veoma teška za gajenje, a kroz istoriju je razvila i veliki broj klonova od kojih je svaki uzeo za sebe posebne aromatske karakteristike i karakter. Osim samog grožđa i teroar Toskane je krivac za tolike različitosti, jer se ova regija slobodno može nazvati „kraljevstvom različitih mikroklima“.

Foto: Vladimir Antić

wine style enografija

WINE STyle

21

wine style enografija

Foto: arhiva Lamole di Lamole

Istorija toskanskog vinarstva je veoma burna i datira još iz davnog XIII veka, kada su nastali i prvi pisani tragovi o ujedinjavanju malih vinara u veće grupacije i već su se tada pominjala imena nekih familija koje se i danas, nakon šest stotina godina, bave istim poslom. Modernija istorija je takođe burna, a najviše su je obeležile šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Početkom šezdesetih godina vina kjanti i sama Toskana postali su neka vrsta kulturnog šika, stvar prestiža. Posebno u SAD, gde je kjanti kao evropsko vino, romantično i zemljanomineralnih aroma. Ali, kako je popularnost rasla tako je i velika većina ovih vina bivala sve lošijeg kvaliteta, vešto se skrivajući iza geografske odrednice Kjanti. Kao kazna za takav stav vinara vrlo brzo su stigle sedamdesete godine, u kojima je, može

se reći, kjanti dotakao dno svoje popularnosti. Kako su odmicale sedamdesete vinari su počeli da shvataju da je vreme za neke korenite promene, a takva razmišljanja su neke od njih uvela u ono što danas možemo nazvati vinskom revolucijom Toskane. Naime, drznuli su se da pored striktnih italijanskih zakona u svoju proizvodnju u nekim od najboljih vinograda u regiji Kjanti ubace dotada nezamislive interancionalne sorte, poput kabernea i merloa. Tako je rođena jedna potpuno nova grupa i klasifikacija sama za sebe, kojoj su vinski ljubitelji, kritičari i novinari nadenuli sasvim odgovarajući naziv „supertoskanci“. To je bio samo početak, koji je naterao veliki broj vinara da drastično povećaju kvalitet vina, pa je kasnije u osamdesetim i devedesetim godinama ova kategorija u svetu stekla veliku slavu. Zahvaljujući velikoj potražnji, neka od ovih vina su, nažalost, dostigla i astronomske cene.

Bela vina nekako su uvek u senci poznatih crvenih „toskanaca“, ali makar da pomenemo neka od poznatijih imena, poput vernaće di san Ðiminjano (Vernaccia di san Gimignano) i poznatog slatkog belog vina vin santo, vermentino iz Bolgerija i još nekoliko zanimljivih sovinjona i šardonaea koji se takođe gaje u ovoj regiji. Većina Toskanaca smatra Umbriju za „beli deo Toskane“, i to s razlogom, jer tamo se možemo sresti sa uistinu velikim belim vinima.

Kjanti je sigurno najpoznatije ime u Toskani ne postoji zaljubljenik u vina koji još na početku nije čuo i probao neko od ovih kontroverznih crvenih vina iz istoimene oblasti. Prešla su dug put od običnog vina za špagete i jednostavna jela od paste, pa do vina koja danas može da krasi i epitet „veliko“.

Znatne promene kjanti je doživeo nakon Drugog svetskog rata, kada je bilo poželjno da vino bude pristupačno i lagano, a on je upravo sve te parametre ispunjavao - bio je jeftin, jednostavan, lagan za konzumiranje. Kako je vreme odmicalo ljudi su tražili sve više, a vino kjanti je davalo sve manje. Zapravo, deo problema potiče upravo iz formule ovog vina, koju je još sredinom XIX veka postavio baron Rikasoli. Naime, kjanti je kupaža crvenih sorti sanđovezea i kanajola (canailo) i belih sorti malvazije i trebijana. Ideja barona Rikasolija bila je da dodavanjem belih sorti vino dobije svežinu, a kako je rasla popularnost tako su i vinari sve više stavljali bele sorte. I ne samo malvaziju i trebijano, već i jedan klon trebijana poznatiji kao trebijano toskano, koji u suštini daje dosta ravna vina bez stila

22

WINE STyle

wine style enografija

sa internacionalnim sortama ili nisu uopšte dodavali bele sorte. Može se reći da je inspiracija za ovakve korake došla sa obala Bolgerija, od danas već čuvenog vina Sasikaja (Sassicaia), kojeg je četrdesetih godina prošlog veka stvorio Markezi Mari Inćiza dela Roketa na imanju Tenuta San Guido u Bolgeriju. Ona nije imala ni kap sanđovezea, već je u potpunosti bila proizvedena od kabernea i to od sadnog materijala koji je dopremljen sa poseda čuvene vinarije Šato Lafit iz Bordoa. Sasikaja je nastala od grožđa zasađenog na lokaciji koja je po mišljenju tadašnjih vinara Toskane bila nepodobna za dobra vina, a vina su odležavala u malim buradima od francuskog hrasta umesto u velikim od slavonskog hrasta, kao u ostalom delu Toskane. Tako je Sasikaja postala model za nastanak prvog kjantija koji to u stvari

Foto: arhiva Lamole di Lamole

i kompleksnosti (inače je ovaj klon trebijana poznat u Francuskoj kao neutralni materijal za destilaciju u proizvodnji konjaka). Ovo je za posledicu imalo to da je posle Drugog svetskog rata u nekim kjantijima procenat pomenutog trebijana iznosio i preko 30%. Dodatni problem za kvalitet kjantija predstavljali su zasadi koji su se nalazili izvan same teritorije Klasiko (Chianti Classico), koja je do tada bila jedina u kojoj se proizvodio kjanti. Vinogradi su se širili i na okolne pozicije, a osim samog teroara i sadni materijal je bio sve lošijeg kvaliteta, što je takođe uticalo na veliki pad kvaliteta i narušavanje ugleda ovog vina u svetu. Ta prililčno nepovoljna situacija navela je najinovativnije vinare da preduzmu korake ka revitalizaciji regiona, pa su počeli da popravljaju kvalitet kjantija i to tako što su ga mešali

WINE STyle

23

wine style enografija

Kjanti je sigurno najpoznatije ime u Toskani. Ne postoji zaljubljenik u vina koji još na početku nije čuo i probao neko od ovih kontroverznih crvenih vina iz istoimene oblasti.

nije - Tinjanela (Tignanello). Prvi put je proizveden bez belog grožđa i sa malim dodatkom kaberne sovinjona, i to 1971. godine, a kasnije i sa dodatkom kaberne frana.

Može se slobodno reći da je Tinjanelo bio svetlo u mraku ostalim vinarima, koji su ubrzo sledili primer i tako stvorili pomenutu grupaciju supertoskanaca. Na čelu ove inicijative bio je legendarni Piero Antinori, jedan od najvećih vizionara toskanskog vinarstva.

Zbog strogog italijanskog zakona o DOC ili DOCG klasifikaciji koji nalaže da moraju da se poštuju norme u vezi sa lokalitetom, recepturama i sortama, ova vina su, iako vrhunskog kvaliteta i imala veoma jasno geografsko poreklo, nosila oznaku „stona vina“. Uprkos tome mnogo su uticala pre svega na podizanje kvaliteta samog kjantija, a kasnije i na izmene u zakonu koje su usledile, tako da se danas ne moraju koristiti bele sorte u kjantiju, a u kupaži može biti do 15% internacionalnih sorti. To je dovelo da paradoksa da danas neki od supertoskanaca ispunjavaju zakonske uslove da ponovo budu DOC ili DOCG kjanti, ali retko ko se odlučuje da vrati ime kjanti na svoje sada već renomirane etikete.

I da rezimiramo, kjanti se danas pravi u više podregiona, od kojih je najpoznatiji Kjanti klasiko, koji ima sopstveni status DOCG, a pomenuću još samo nekoliko regija: Kjanti Rufina (Chianti Rufina), Koli Fijorentini (Colli Fiorentini), Koli Aretini (Colli Aretini), Kjanti Montalbano (Chianti Montalbano), Koli Senesi (Colli Senesi)…

Najpoznatiji proizvođači, od kojih su neki prisutni i na srpskom tržištu, su Antinori, Lamole di Lamole, Santa Margherita, Castello di Ama, Fonterutoli, Ruffino, Rocca delle Macie, Monsanto, Felsina, Castello di Volpaia, Mazzei.

Kad vas put nanese u Toskanu i kad nakon nekoliko dobrih kjantija u regiji Klasiko krenete da se vozite ka jugu, nakon manje od sat vremena naići ćete na slikoviti srednjovekovni gradić Montalćino. Sama slika grada sigurno vas neće ostaviti ravnodušnim, a tek kada budete probali neki sanđoveze iz vinograda iz njegove 24

WINE STyle

okoline ostaćete bez teksta. Zbog južnog položaja oblast Brunelo ima topliju klimu, pa tako i uslove za nastanak vina punijeg tela sa većim potencijalom za odležavanje.

Vinogradi Brunela pokrivaju približno oko 1.200 hektara, što je malo ako se uporedi sa 16.600 hektara, koliko pod zasadima ima Kjanti. Nalaze se na oko 550 metara nadmorske visine, što zajedno sa orijentacijom i njihovim dominantno krečnjačkim sastavom sa primesama vulkanskog tla i oblutaka daje dobitnu kombinaciju za nastanak ovog poznatog vina. Brunelo je za razliku od kjantija proizveden 100% od sanđovezea, ali ne od istog klona već od klona koji se zove brunelo ili sanđoveze groso. Po zakonu brunelo mora da odležava najmanje četiri godine, od čega dve godine u hrastovini za običan brunelo, dok je za rezerva vina potrebno najmanje pet godina odležavanja, od čega je polovina u hrastovim buradima. Neki od proizvođača još uvek koriste veliku burad od slavonskog hrasta, dok se moderni okreću malim francuskim buradima koja daju vinu malo više strukture i neponovljive arome vanile. U dobrim godinama brunelo ima jedinstvenu eleganciju, snagu, kompleksnost i arome borovnice, trešnje, kupine, fine čokolade, kože i zemljanih nota.

Brunelo ima DOCG status od 1980. godine, a najpoznatiji proizvođači su Altesino, Argiano, Biondi Santi, Casanova di Neri, Il Poggione, La Serena, Poggio Antico, La Fortuna, Caparzo.

Osim kjantija i brunela pomenuo bih još i roso di Montalćino (Rosso di Montalcino), koji dolazi iz mlađih i manje podobnih vinograda za brunelo, a to su vina koja su po svojoj strukturi dosta slabija od brunela, sa manje kopleksnosti i, naravno, znatno manjom cenom.

Vredna pomena, a manje poznata, pogotovo na srpskom tržištu, su vina nobile di Montepulćano, koja su vrlo često pogrešno poistovećena sa istoimenom sortom grožđa iz Abruca (vino je dobilo ime po srednjovekovnom gradu Montepulćanu). Vino nobile se takođe proizvodi od sanđovezea, ali ovog puta od klona koji se zove sanđoveze prunjolo (pošto plodom i aromom podseća na šljive) i slično kao kod kjantija ponekad se u određenom procentu meša sa belim sortama poput malvazije i trebijana. Kao i brunelo, DOCG status je dobilo 1980. godine i po zakonu vino mora da odležava najmanje dve godine u buretu za obična vina, dok je za rezervu taj minimum tri godine.

Foto: Vladimir Antić

wine style enografija

To bi bila tri najpoznatija crvena vina Toskane, a najpoznatiji „supertoskanci“ su: Sassicaia - kaberne Solaia - kaberne Tignanello - sanđoveze, kaberne, kaberne fran Masseto - merlo Ornellaia - kaberne Summus - sanđoveze Guado al Tasso - kaberne, merlo, kaberne fran Siepi - merlo, sanđoveze 50&50 Capannelle - merlo, sanđoveze

kupite brunelo za manje od 4.000 dinara, a ponekad treba izdvojiti i preko 10.000 dinara. Što se tiče roso di Montalćina cene takođe variraju, od 1.000 do 2.000 dinara. Vino nobile je dosta teško pronaći u našim vinotekama.

Kad su supertoskanci u pitanju neke od njih i ne možete naći na tržištu u slobodnoj prodaji, a od onih koji su prisutni cene su oko 7.000 dinara za Tignanello, Solaia je oko 21.000, Siepi 8.500, 50&50 oko 15.000, Ornellaia 23.000, Summus Banfi 6.500 dinara. WS

Što se tiče srpskog tržišta, Italija je najprisutnija kada je reč o uvoznim vinima, a Toskana je najzastupljeniji italijanski region. Nabrajati cene pojedinačno i po brendovima trajalo bi danima, tako da bi neke okvire cene bile: kjanti možete naći po vinotekama za neverovatnih 300 dinara pa do 3.000 dinara, imate sreće ako WINE STyle

25

wine style degustacije

Miša Cilić

degustacije

Đuro Tošić

Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­ sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) četiri crvena vina iz italijanske regije Toskana ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ji­m u do­ ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Stevan Rajta

26

WINE STyle

Chianti Classico Riserva 2008

Santa Cristina 2010

proizvođač: Lamole di Lamole sorta: sangiovese oblast: Chianti, Toskana procenat alkohola: 14% cena: 1.800 dinara

proizvođač: Marchesi Antinori S.R.L. sorta: sangiovese, merlot oblast: Cortona, Toskana procenat alkohola: 13% cena: 850 dinara

Tamnocrvene boje, dobre prozirnosti, odlične pokretljivosti u čaši. Miris ima izražen ton odležavanja vina, u kojem dominiraju džemaste arome zrelog crvenog voća i šljive, koje su lepo ukomponovane sa aromama vanile i hrastovine. Punog je tela, kompleksno, lepo zaokruženo i izbalansirano.

Ima još potencijala za odležavanje.

Završnica je duga, puna i voćna.

Intenzivne svetlorubin boje.

Izrazito aromatično sa mirisom voćno-začinskog karaktera u kojem preovlađuju arome crvenog bobičastog voća. Na ukusu je primetan sklad aroma vina i drveta, slojevito je, izbalansirano i pitko, sa vrlo mekanim taninima. Elegantna završnica je takođe voćno-začinskog karaktera.

Odnos cena/kvalitet

Odnos cena/kvalitet

Rosso di Casanova di Neri 2008

Fonterutoli Chianti Classico 2010

proizvođač: Casanova di Neri sorta: sangiovese grosso oblast: Montalcino, Toskana procenat alkohola: 14,5% cena: 1.930 dinara

proizvođač: Mazzei sorta: sangiovese, malvasia nera, colorino, merlot oblast: Chianti, Toskana procenat alkohola: 13,5% cena: 1.550 dinara

Tamnocrvene boje sa odsjajem boje granita. Miris je mineralnovoćnog karaktera, sa izraženom notom kupine. Na ukusu je puno, robusno, sveže, postojano i lepo izbalansirano. Prisutne su sekundarne i tercijarne arome odležavanja, sa lepo integrisanom notom drveta u telo vina. Završnica je voćna, puna i postojana.

Intenzivne crvene boje sa ljubičastim odsjajem na obodu. Na mirisu je prepoznatljiv toskanski stil, sa izraženim voćnim aromama (naročito crvenog bobičastog voća), zatim kože i drveta.

Srednje do punog je tela, lepo izbalansirano, sa mekanim taninima i vrlo prijatnim kiselinama. Završnica je puna i srednje duga.

Odnos cena/kvalitet

Odnos cena/kvalitet

WINE STyle

27

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

wine style degustacije

wine style nova vina

LAUTA 2011 - JAGODINSKA VINARIJA 1897 Oblast: šumadijsko-velikomoravski rejon, jagodinsko vinogorje Kristalno bistar šardone u čijem mirisu dominira nota zrelog voća, sa primesom tropskog. Na ukusu puno, moćno i dugotrajno, vino čije se arome nadovezuju jedna na drugu, od citrusnog do začinskog. Odlično se kombinuje sa sirovim i lagano kuvanim školjkama, krabama, kozicama, kuvanom ili grilovanom ribom, ribljim paštetama, piletinom i pastom ili rižotom, naročito sa prolećnim povrćem, kao i sa blagim sirevima. Temperatura serviranja od 10 do 12 stepeni C. Cena: 750 dinara VIOLA 2011 - JAGODINSKA VINARIJA 1897 Oblast: šumadijsko-velikomoravski rejon, jagodinsko vinogorje Vino je nastalo od sorte pino noar. Tamnocrveno, intenzivnog mirisa u kojem se prepliću arome jagodičastog voća i vanilinski tonovi hrastovine. Mekog ukusa, svilenkaste strukture sa prijatnim kiselinama. Mnoštvo voćnih aroma, laki tanini i slast u naknadnom ukusu. Odlično ide uz rakove, pastu, rižoto i losos, ali i uz piletinu, jagnjetinu, pačetinu i pečurke. Temperatura serviranja od 14 do 16 stepeni C. Cena: 845 dinara Proizvođač: Jagodinska vinarija 1897

Delhaize Srbija u ponudi ima sve veći broj vina čiji se najveći izbor može naći u vinoteci VinoGrad u Makedonskoj 24.

LA MOGARBA 2008 - P. ROVIRA ROVIRA Oblast: Katalonija, Španija Vino je nastalo od sorti cabernet sauvignon, carignan i grenache, a dolazi iz regije Priorat koja nije mnogo zastupljena na našem tržištu. Veoma je tamne boje, a na mirisu su izražene arome jagode, vanile i crnog bobičastog voća. Na ukusu je puno, bogato i veoma kompleksno, a u dugoj i postojanoj završnici prisutne su začinske note. Služiti uz crveno i belo meso.

Cena: 1.560 dinara MARQUES DE BORBA 2011 - J.PORTUGAL RAMOS VINHOS Oblast: Alentejo, Portugalija Vino je nastalo od sorti syrah, tinta roriz i trincadeira. Miris karakterišu arome zrelog voća, trešnje i šljive, sa delikatnim tonom hrastovine, koji se nastavlja i u srednjedugom finišu. Veoma kompleksno vino sa dobrom koncentracijom aroma i lepo izbalansiranim odnosom voća, kiselosti i tanina.

Cena: 820 dinara AMADO SUR 2011 - TRIVENTO Oblast: Mendoza, Argentina Vino je nastalo od sorti torrontes, viognier i chardonnay i svetle je, zlatnožute boje. U intenzivnom aromatskom sklopu dominiraju cvetne arome, zatim note breskve i narandže. Na ukusu su izraženi citrusni tonovi u kombinaciji sa začinima. Vino je srednje kiselosti i srednjeg tela.

Cena: 1.300 dinara Uvoznik: Delhaize Srbija

28

WINE STyle

wine style nova vina

GRAŠEVINA 2011 - VINARIJA DARUVAR Oblast: Daruvar, Hrvatska Ova graševina odlikuje se karakterističnom zelenkastožutom bojom. U prepoznatljivoj sortnoj aromi prisutne su karakteristike kasne berbe, jer je vino proizvedeno od grožđa obranog na kraju roka redovne berbe, što mu daje potrebnu kompleksnost. Služiti ohlađeno na 10 - 12 stepeni C, uz bela mesa, morske plodove i belu ribu.

Cena: 900 dinara Uvoznik: Badel 1862 Beograd

PROSECCO SUPERIORE BRUT - TENUTA SANTOMÉ Oblast: Veneto, Italija Penušavo ekstra suvo vrhunsko belo vino sa geografskim poreklom iz oblasti Valdobbiadene. Svetložute je, boje slame. Vino je veoma kompleksne arome, intenzivno i osvežavajuće. Voćna komponenta otkriva ukus zelene jabuke, dok nagoveštaji arome cvetova daju i cvetnu notu... Služiti na temperaturi od 6 do 8 stepeni C uz pržene ribe, bela mesa, povrće, torteline sa spanaćem i rikotom, svežim sirevima i zrelim grana padano sirom.

Cena: 1.500 dinara Uvoznik: Trampex

CHATEAU CANTIN ST EMILION GRAND CRU 2009 Oblast: Bordo, Francuska Vino nastalo do sorti merlo 60% i kaberne fran 40%. Crveno, suvo vino, tipičan predstavnik desne obale Bordoa. Jake teksture, tamnopurpurne boje. Ima arome začina, crne trešnje, maline, kože i kedra. Na finišu primetni lagani tonovi čokolade i bibera. Preporučuje se uz teleće meso na žaru, domaće kobasice, rižoto sa pečurkama i peper stek.

Cena: 2.900 dinara CHATEAU LESTAGE SIMON 2007 Oblast: Bordo, Francuska Vrhunsko vino iz Bordoa koje vodi poreklo iz provincije Haut-Medoc sa leve obale Bordoa. Intenzivne tamnocrvene boje, sa aromama crnog bibera, pekmeza od šljiva i šumskog voća, sa dodirom eukaliptusa.

Cena: 1.590 dinara CHATEAU PONTET CHAPPAZ MARGAUX 2009 Oblast: Bordo, Francuska Vrhunsko crveno vino iz Bordoa, iz poznate regije Margo. Izraženog karaktera crnih ribizli i suve šljive, sa sekundarnim aromama kutije za cigare i čokolade.

Kompleksno i lepo izbalansirano vino, sa veoma dugim finišem.

Cena: 2.590 dinara Uvoznik: Barter Koming

30

WINE STyle

wine style moj izbor

Irina Radović

Gledali smo je nekada na Trećem kanalu u emisijama o rok muzici. Od tada je prošlo mnogo vremena, a nakon emisija u serijalima Veliki brat i Sve za ljubav, popularna voditeljka Irina Radović sada se u emisiji Žene zajedno sa svojim koleginicama bavi društveno odgovornim temama i rušenjem tabua 32

WINE STyle

Foto: lična arhiva/Aleksandar Seničanin

TV vo­di­telj­ka

wine style moj izbor

Hrana

Volim laganiju hranu, salate, ribu, morske plodove - naročito sa crnim rižotom, voće i slatkiše najrazličitijih ukusa. Ne idem često u restorane, ali kad odem u Malu fabriku ukusa to je baš uživanje za sva čula. Naročito mislim na jela sa njihovog degustacionog menija u kombinaciji sa vinima. U njihovoj ponudi mi je omiljeno belo vino Gavi di Gavi, jer je osvežavajuće i ima taj blagi ukus badema.

Takođe se lepo slaže i uz raviole sa tartufima. Volim da odem u još neke restorane, recimo, Dijagonalu, Vapiano... Suši obožavam i često sam odlazila u restoran Ðu Ðu na Dorćolu koji je imao najbolji suši u gradu, ali mislim da je ponuda ove vrste hrane u Beogradu vrlo loša. Sada skoro svaka prestonica ima odličan izbor suši barova i to je apsolutni hit. Veliki sam ljubitelj i libanske hrane, pa često idem i u restoran Byblos. Tamo uglavnom naručujem humus, tabuli, mutabal, kafta joe barzu, a uz ta jela se idealno slaže crveno libansko vino Chateau Kefraya. Kad se zaželim nečeg konkretnog, malo „jačeg“, posetim Kafanicu na Košutnjaku. Nisam neki ljubitelj etno-restorana, ali je ovaj izuzetak – zbog specifičnog, vrlo autentičnog enterijera, ali i fenomenalne hrane, od kačamaka i teletine ispod sača pa do domaćih kolača.

Vino

Hedonista sam i umem da uživam u sitnicama koje život znače, baš kao u filmu Čudesna sudbina Amelije Pulen koji me podseća na Pariz. Prvi put sam ga posetila pre desetak godina i u njemu sam i zavolela vino, naročito francuska chablis vina. Volim takođe i neka muskantna i aromatična vina.

Mislim da naše vinarije ne zaostaju mnogo za francuskim ili italijanskim. Recimo, letos sam probala roze vino vinarije Zvonko Bogdan i vrlo prijatno sam se iznenadila. Bila sam oduševljena onim što sam videla kod njih na Paliću i drago mi je da u Srbiji postoji takva vinarija. Nisam neki posebni poznavalac vina, ali znam da više volim bela od crvenih. Ne volim sama da pijem vino, za to mi je potrebno dobro društvo i da smo u nekom lepom ambijentu. Zato i sada kada odem u Pariz mislim da mi tamo vino ima poseban ukus, naročito ukoliko ga konzumiram uz najobičniju salatu od rukole u koju narežem neki od fantastičnih francuskih sireva.

Poslednji odlazak u Pariz pamtim po jednom restoranu u kojem smo Marija Kilibarda i ja naručile neke „čudne“ flambirane palačinke, koje su u kombinaciji sa vinom izazvale salve smeha. Preporučujem tu kombinaciju za maksimalno opuštanje.

Izlazak

Pošto mi je omiljeni deo grada Zemunski kej, obožavam da idem u restorane na potezu Talas - Reka. U Talas volim da odem sa društvom na večeru, koja se uglavnom pretvori u odličan noćni izlazak uz tamburice i naručivanje omiljenih pesama. Ja uglavnom naručim Nije život jedna žena i Još te nešto čini izuzetnom od Miroslava Ilića. Volim i male kafane na Gardošu, a najbolja muzika i atmosfera je u kafani Tri kuma debela. Pošto je proteklog leta najbolje mesto za izlazak u Beogradu za mene bio Central Park, uglavnom sam tu izlazila sa prijateljima, jer je bila opuštena, prava letnja atmosfera i nadam se da će od maja ponovo biti otvoren... WS WINE STyle

33

wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je na{ somme­lier ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: MICHAEL ROLLAND COLLECTION – BERTINEAU SAINT VINCENT EUGENIO COLLAVINI – BLANC FUMAT VINARIJA MILOSAVLJEVIĆ – VILLA VINA-TAMJANIKA VINARIJA BENKOVAC U SARADNJI SA BADELOM 1862 – KORLAT VINO PRODUKT ČOKA – PINOT ROSE

NAZIV VINA: BERTINEAU SAINT VINCENT BERBA: 2007 SORTA: MERLOT 75%, CABERNET FRANC 25% PROIZVOÐAČ: MICHAEL ROLLAND COLLECTION OBLAST: LALANDE DE POMEROL, FRANCUSKA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13%

Michel Rolland, jedan od najčuvenijih i najboljih enologa na svetu, konsultant je u više od 100 vinarija u 12 država. Naročito je uticajan u rodnom Bordou, gde se bavi konsaltingom i proizvodnjom vina za neke od najčuvenijih vinskih porodica na svetu. Takođe je osnovao i sopstvenu grupaciju koja obuhvata nekoliko vinarija, a sve su objedinjene u Rolland Collection. Njegova vina se proizvode u ograničenim količinama.

Ovo vino dolazi iz oblasti Laland de Pomerol, koja je u susedstvu čuvene apelacije Pomerol u Bordou. Rolland je ovde posadio lozu na svega 5,6 hektara, a njena starost je više od 30 godina. Vino ima intenzivnu rubinkastu boju sa svetlocrvenim odsjajem i odlične je bistrine. Bogato je aromama crnog bobičastog voća, koje se lepo uklapaju sa delikatnim mirisom hrastovine. Na nepcima ga odlikuje odličan sklad punoće tela, prijatne svežine i lepog voćnog karaktera koji se ističe na samoj završnici. Postojano je, aromatično, elegantno i veoma pitko. Služiti ga sa polumasnim sirevima, elegantnim mesnim predjelima, punijim pastama sa mesnim sosovima, jelima od crvenog mesa.

Temperatura serviranja: od 15 do 17 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 3.800 dinara

34

WINE STyle

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: BLANC FUMAT BERBA: 2011 SORTA: SAUVIGNON BLANC PROIZVOÐAČ: EUGENIO COLLAVINI OBLAST: COLLIO, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12,5%

Davne 1896. godine porodica Collavini započela je proizvodnju divnih vina u regionu Friuli Venezia Giulia, koja je danas vrlo važna na svetskoj vinskoj mapi. Posle više od jednog veka uspešnog rada, Manlio Collavini i njegovi sinovi Luigi, Giovanni i Eugenio nastavljaju ovu uspešnu i bogatu tradiciju. Uvođenjem novih tehnologija stalno oplemenjuju svoju jasnu viziju, pa je ova porodica pravi primer kako da se tradicija i novo tehnološko doba udruže, a da vina i grožđe imaju potpuno prirodan i tipičan stil regiona iz kojeg potiču.

Vino ima svetlu slamastožutu boju, odlične je prozirnosti i sjajne refleksije u čaši. Prepoznatljive su sortne arome sa izraženim voćnim i blagim začinskim karakterom. Na nepcima je primetna punoća tela, mineralnost, voćni karakter ogrozda i stidljive note dinje u pozadini.

Odličnog je balansa, veoma slojevito i skladno sa lepom svežinom i punoćom ukusa. Veoma dugu i prijatnu završnicu ovog vina krasi aromatičnost. Služiti ga sa rižotima, pastama, morskom ribom, ljuskarima, mekim sirevima i belim mesom sa blagim sosovima.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.400 dinara

NAZIV VINA: VILLA VINA-TAMJANIKA BERBA: 2011 SORTA: TAMJANIKA PROIZVOÐAČ: VINARIJA MILOSAVLJEVIĆ OBLAST: ŽUPSKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12%

Porodica Milosavljević ima dve stotine godina dugu tradiciju u uzgoju vinove loze. Vinarija se nalazi u selu Bučje, na desnoj obali reke Zapadne Morave, koje je poznato po netaknutoj prirodi. Milomir Milosavljević je znanje i iskustvo stekao u inostranstvu, radeći za jednu poznatu švajcarku vinariju, a želja za povratkom je uticala da se posle tri decenije vrati u rodno selo i svoje znanje prenese na sina Dragana i unuka Branka.

Njihove tehnike u vinogradu (višak roda i lišće uklanjaju se pred zrenje ploda kako bi najbolji grozdovi bili izloženi suncu, a svaki drugi red čokota je zatravljen kako bi korisna flora i fauna pobedili štetnu) možemo smatrati prvim koracima ka ekološkoj proizvodnji vina u Srbiji.

Vino ima slamastožutu boju sa zelenkastim odsjajem, veoma je prozirno i čisto, odlične pokretljivosti u čaši. Na mirisu se ističu prijatne muskatne arome, note začinskog bilja i stidljiv ton bosiljka. Na nepcima je puno i aromatično, voćnog karaktera, dobro izbalansirano, pitko i slojevito, fine svežine. U vrlo prijatnoj završnici takođe je izražena sortna prepoznatljivost. Služiti ga sa laganim salatama, piletinom, ćuretinom, morskim plodovima i ribom.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 800 dinara

WINE STyle

35

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: KORLAT BERBA: 2009 SORTA: SYRAH PROIZVOÐAČ: VINARIJA BENKOVAC U SARADNJI SA BADELOM 1862 OBLAST: VINOGORJE BENKOVAC, HRVATSKA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14,7%

Vinarija Benkovac nastala je 1957. godine, a građena je po uzoru na vinarije sa juga Francuske. Vinarija je nekada bila poznata po svom roze vinu, a 2005. godine započeli su sadnju novog vinograda na lokaciji Korlat blizu Benkovca. Vinograd je zasađen sadnim materijalom iz Francuske, sortama: kaberne sovinjon, merlo, sira, kaberne fran i mourvedre. Vinarija je još poznata i po proizvodnji rakija od grožđa i vinskih destilata, a naročito po vinjaku.

Vino ima tamnu dubokocrvenu boju sa ljubičastim odsjajem. Bogato je aromama crnog bobičastog voća, naročito kupine, koje su lepo usklađene sa intenzivnim začinskim karakterom. Lepo zaokruženo, snažno i kompleksno vino, koje na nepcima izražava arome kafe i crne čokolade i u pozadini prepoznatljive tonove duvana. Završnica je uravnotežena, aromatična i čvrste strukture, sa dobrom postojanošću zrelog voćnog karaktera i svežine. Služiti ga sa jelima sa roštilja, crvenim mesom, mesom divljači, kobasicama, suhomesnatim proizvodima, plavom ribom i mekanim sirevima.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.500 dinara

NAZIV VINA: PINOT ROSE BERBA: 2012 SORTA: CRNI BURGUNDAC PROIZVOÐAČ: VINO PRODUKT ČOKA OBLAST: HORGOŠKO - SUBOTIČKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12%

Izgradnju podruma, koji su danas u vlasništvu vinarije Čoka, započeo je Artur Lederer 1903. godine. Tokom Drugog svetskog rata porodica Lederer je morala da napusti zemlju i da se skriva u Mađarskoj, a nakon rata njihov posed je konfiskovan i proglašen opštenarodnim dobrom.

Imanje je privatizovano 2000. godine, a danas vinarija Čoka predstavlja modernu kompaniju koja vraća slavu čokanskih vinskih majstora. Sve češće nagrade pokazuju da ova vinarija osim kvantiteta sada ima i kvalitet, naročito kada je reč o vinima njihove više linije.

Vino ima intenzivnu svetloroze boju, odlične je bistine i lepog odsjaja.

Na nosu se prepoznaju fine arome crvenog šumskog bobičastog voća, koje se lepo slažu sa blagim cvetnim karakterom. Na nepcima je puno i bogato, sa prijatnim aromama i odličnom svežinom. Lepo je ukomponovano, tako da se voćno-cvetni karakteri dopunjuju, a ta harmonija čini ga pitkim i zanimljivim. Završnica je vrlo specifična i osvežavajuća.

Služiti ga sa salatama, jelima sa roštilja, pečenom ribom i pastama sa sosovima na bazi mesa.

Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 210 dinara

36

WINE STyle

Olympus XZ-2

Opremljen da donese vrhunski kvalitet slike Nije nikakvo čudo što XZ-2 pravi tako izuzetne slike: u njega je ugrađen TruePic VI procesor koji se koristi u našem vodećem OM-D modelu, kao i izuzetno osetljiv CMOS senzor od 12 MP sa pozadinskim osvetljenjem koji može da iskoristi sve prednosti superiornih performansi objektiva Napravite izuzetne slike - čak i u uslovima slabog osvetljenja.

Super širokougaona blenda objektiva i.ZUIKO DIGITAL 28-112mm 1:1.82.5 (ekviv. 35mm) omogućava ulazak maksimalne količine svetla u fotoaparat.

Možete da postignete i efekte umetničkog zamućenja, baš kao i na SLR fotoaparatu.

Hibridni prsten objektiva donosi trenutni pristup omiljenim funkcijama i podešavanjima.

Od savršenog zumiranja ili finog ručnog fokusiranja u analognom režimu, sve do podešavanja otvora blende, brzine zatvarača i drugih funkcija u digitalnom režimu – jednostavnim okretanjem prstena objektiva.

Fokusiranje i snimanje u deliću sekunde vrhom prsta.

Fotoaparat XZ-2 opremljen je najbržim autofokusom i veoma brzim ekranom osetljivim na dodir - kombinacija koja označava potpuno novi stil fotografisanja i omogućava vam da jednostavnim dodirom napravite snimak u deliću sekunde.

Pomerite LCD displej da biste dobili verne slike - iz svakog ugla.

Sa dijagonalom od 3 inča (7,6 cm) i VGA rezolucijom koja donosi kristalnu jasnoću, ovaj LCD panel osetljiv na dodir je, između ostalog, i pokretljiv, tako da možete da napravite slike iz sasvim neobičnih uglova.

Adresar vinoteka Beograd WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810

WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267

AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455

BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041

VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038

DOBRO VINO Sterijina 15, 011/ 27 62 381

VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047

RIZNICA VINA Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266

ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747

SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965

BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888

VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484

Novi Sad DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

Sremski Karlovci WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

Bačka Palanka

WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231

BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

PRŠUT I VINO Vlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

SUBOTICA Vinarija Zvonko Bogdan Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

wine style INTERVJU

Foto: Vladimir Miloradović

Rade Šerbedžija

40

WINE STyle

wine style INTERVJU

Boemska rapsodija Piše: Tatjana Nježić

Kao dečak, u rodnoj Lici je prepuna srca jurcao za loptom, stavljajući svoje dečje žudnje na odar nogometa, ili fudbala – kako god, i sanjao da se otisne u svet pisane reči i literature. Fudbal ga nije previše zapamtio, literatura već jeste, a naročito ovdašnji umetnički, glumački Olimp, na kojem je bio decenijama. I muzički, takođe. U filmu, pozorišu, na koncertu, svejedno, jedinstvenim spojem poetičnosti, lirske suptilnosti, autoriteta i ogromnog, neponovljivog talenta nalazio je put do umetničke srži. A ponekad je bilo dovoljno i samo da se pojavi, da kaže nešto, bilo šta pa bi to već zvučalo i izgledalo dovoljno autentično. U poslednjih dvadesetak godina Rade Šerbedžija radio je, a katkad i drugovao sa Stenlijem Kjubrikom, Vanesom Redgrejv, Tomom Kruzom, Rejfom Fajnsom i drugim velikanima današnje svetske filmske scene

WINE STyle

41

wine style INTERVJU

O

tac petoro dece iz dva braka, sa svojom profesionalnom i ličnom biografijom, mrežom rukavaca koji su se prepleli na njegovom, u svakom smislu punoćom bremenitom, životnom putu, bio bi raskošan literarni junak prvog reda.

Trebalo bi i vremena i postora da se samo pobroji sve ono što čini njegov umetnički opus i radnu biografiju, čiji je sada deo i to što je sa suprugom Lenkom u Rijeci osnovao studije Gluma, mediji, kultura na kojima predaje. Možda bi se moglo reći da se kroz njegov život zapravo prelama jedno vreme i sudbina jednog prostora. A, to nije lako. I to mogu po(d)neti samo veliki. Čini se da je, kako to sa velikima obično biva, jednako interesantno ono što čini margine njegovog života kao i ono što je u središtu ili što je predmet pažnje javnosti.

Intervju s Radetom Šerbedžijom rađen je na samom izmaku decembra 2012, u legendarnom bifeu Ateljea 212. Bio je te večeri specijalni gost tradicionalnog svojevrsnog mjuzikla Brod plovi za Beograd Gorice Popović, spektakla satkanog od pesme, igre, boja, uzbuđenja, lepih želja, dobre volje... U specifičnoj, zanimljivoj i prijatnoj atmosferi opušteno i srdačno razgovarali smo o raznim stvarima, što bi se reklo, na preskoke, ali, jednostavno, trenutak je bio takav. Dolazili su i prolazili brojni glumci, mnogi poznati umetnici. Zdušno se s njim pozdravljali, proćaskali, razmenjivali sećanja, osmehe, pitanja... S nekim bi zastao na određenom mestu, a onda bi ga neko drugi poveo nekoliko koraka dalje... U jednom trenutku obreo se za šankom. Pored njega, između ostalih, Dragoljub Ðuričić. Čuvena Branka iz Ateljeovog bifea prinese im piće.

Osmesi i komentari pristizali su sa svih strana. U jednom trenutku Rade se blago pomeri, polagano dlanom a potom i čašom pređe nekoliko puta preko šanka pominjući ko li je sve i koliko tu stajao i bivao, koliko li se životnih snaga i sokova tu ukrstilo. „Mora da je ozbiljan staž ovde inkasirao Gaga Nikolić“, reče kroz smešak. „I Pera Kralj“, dobaci neko. Začu se potom nabrajanje i drugih, čuvenih imena.

Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kom se jadu i poroci zbraše.“ …Da, tu.

WS: Pesma sadrži i maestralan stih „Ja se svemu smejem pa me sve i boli“, za koji neki kažu da je iz poezije prerastao u dijagnozu? (smeh) Zanimljivo! Možda su u pravu.

WS: Ta pesma Vladislava Petkovića Disa, Pijanstvo, bila je ako se ne varam i na čuvenoj LP ploči Ne daj se, Ines?

A pomenuta pesma Arsena Dedića u Vašoj interpretaciji imala je bezmalo status himne…

Interesantno kako je ta pesma, napisana sada već kalendarski tako daleke 1972, preživela sve ove godine. U vreme kada je nastala, kada sam je recitovao još uvek je bio prisutan trend ratne poezije. Dobro, recitovale su se i druge stvari, ali ova Arsenova Ines bila je zapravo poezija nekog novog građanskog sloja nastalog, zapravo, iz generacija studenata, mladih ljudi izraslih u posleratnom siromaštvu, iz njegovog međusobnog prepoznavanja u svetu promišljanja svega oko sebe, prepoznavanja tih ljubavi… Arsenovi stihovi, njihova iskrenost i toplina, jednostavno su plenili i prijanjali. Bio sam u to vreme mlad, popularan glumac. Igrao u serijama, filmovima.

I danas ponekad govorim „Ne daj se, Ines“ i činim to, rekao bih, veštije nego onda, ali to, ipak, više nije to.

WS: Više puta smo večeras, i ne samo večeras, čuli da je divno videti Vas u Beogradu.

I meni je divno videti Beograd. Neverovatno. Prolazim kroz te gradove, moje bivše gradove i gledam kako koji grad diše i čudno je da uz sve teškoće, probleme, besparicu i ko zna koje sve muke ovaj Beograd diše najbolje i najživlje. To je neverovatno. Neviđeno otporan grad.

WS: Od serije U registraturi preko Ne daj se, Ines pa nadalje nacija je, posebno njen ženski deo, žargonski rečeno – sekla vene na Vas. Kada smo pre nekoliko godina, sticajem okolnosti, putovali zajedno od Beograda do Novog Sada, u neformalnom razgovoru kazali ste mi da ste u to vreme lupali štekere po ulazu!? (smeh) Svako, ili bar većina nas, ima u mladosti tih nekih bekrijskih navika. Neko razbija čaše, neko ovo, neko ono, neko ne znam šta… Ja sam imao običaj da, kad se napijem, razbijam štekere. Od prizemlja do četvrtog kata gde sam stanovao, krenem i polupam sve štekere. Stanari kažu – opet se onaj ludi Šerbedžija napio. Uredno sutradan pozovem električara, on to sve zameni, popravi, sredi. Ne prođe mnogo pa opet, sve iz početka. A u tom času su svi porazbijani. Imam još uvek uspomenu na jednu takvu noć. Evo ovde je šav. Rascvetala mi se ruka pa sam završio u Hitnoj pomoći. Napisao sam kasnije i pesmu koja se zove Razbijač šaltera. Al’ ima to veze sa strujom naravno, sa humanizmom, sa Nikolom Teslom.

WS: Večeras ćete govoriti...

Jednu Disovu pesmu i jednu starogradsku, mislim da je to prva starogradska pesma, a napisao ju je Petar Preradović.

WS: Sa Nikolom Teslom?

Da. Čudni su to putevi, svetovi... al’ na to samo poezija može da odgovori.

WS: Disovu čiji stihovi glase „Ne marim da pijem…“ „...Al’ sam pijan često.

U graji, kraj druga, sam kraj pune čaše

WS: Kad ste bili dete jeste li slutili kakav talenat se krije u Vama, kakva Vas karijera čeka?

Ne. Ja sam želeo pisati poeziju ili biti u književnosti na ovaj

42

WINE STyle

wine style INTERVJU

ili onaj, na neki način. Mislio sam, ako ne budem dovoljno kreativan za pisanje biću, na primer, profesor književnosti.

Mnogo sam voleo čitati. Pisao sam dobro već u srednjoj školi.

Podržavao me moj profesor književnosti.

WS: Pokazalo se kasnije da Vam to ide od ruke?

Jeste, napisao sam zbirku Prijatelj me više ne poznaje, objavio je Feral tribjun. Bila je to uspešna zbirka. I napravio knjigu Do poslednjeg daha. Pisanje jeste moja strast. Duboka. Da, mislio sam da ću se baviti pisanjem.

WS: Čega ste se najradije igrali kad ste bili dete?

Nogometa, ceo život. Od jutra do mraka.

WS: A ko je bio najvažnija figura u Vašem detinjstvu?

Tito.

WS: Tito?

Dobro, mama i tata, sestra, familija... normalno. Ali van toga Tito. Divio sam mu se čitavog detinjstva. I danas.

WS: Neretko se, i sve više o njemu govori u pozitivnom smislu?

Vraćaju se ljudi tome i verovatno će se vraćati sve više kad shvate da je to čovek koji je napravio jednu dostojanstvenu zemlju. Jugoslavija je bila ozbiljna zemlja u svetu. Ozbiljna sila. Imala je preko 20 miliona stanovnika. Bili smo najbolji ili među najboljima u raznim sportovima. Bili smo šefovi nesvrstanih zemalja. Imali smo interesantnu, snažnu kulturu. Bili smo opasno dobra zemlja. I imali smo, sistemski, brigu o čoveku. Ono što najviše cenim i u čemu najviše kreditiram Tita kao lidera, bez obzira na sve njegove greške - svaki čovek, a naročito vladar ih čini, ali Tito je napravio jednu vrstu socijalizma koji se zove humani socijalizam.

Bilo je to obećavajuće društveno uređenje. Sistem po meri čoveka. Nije bilo prosjaka. Besplatno zdravstvo, škola... bio je to sistem sa najmanje socijalne nepravde. Nisam nigde, ni u jednom drugom sistemu sreo, video manje socijalne nepravde nego tu.

WS: Kad se Jugoslavija raspala Vi ste krenuli u druge zemlje?

Nisam umeo ni mogao drugačije.

WS: U inostranstvu ste napravili ozbiljnu karijeru…

Imam svoje mesto koje imam. Mnogo me ljudi zna iz tog filmskog biznisa. Dosta me poznaje i publika. Prepoznaju me po aerodromima. Žele da se slikaju sa mnom...

WS: Je l’ Vam to prija?

Meni to nije važno. Nisam od toga patio ni u Jugoslaviji dok sam bio jako popularan. Nikad me to nije uzbuđivalo. Imam prema tome svoj stav. Nastojim se ponašati prirodno.

WS: Rekli ste jednom da su Vas Vaše devojčice, ćerke, vratile u život?

To je istina. Moram zbog njih neke stvari činiti. Jednostavno, tvoje telo čini neke stvari koje možda i ne bi činilo. Moje noge prelaze dodatne kilometre, moja se duša dodatnom snagom napaja… Živeći u Los Anđelesu osećao sam se strancem jedno vreme. Zapravo, svugde sam se tada osećao strancem. Ali onda, pre svega zbog mojih devojčica, Vanja i Milica su rođene u Londonu, Nina u Beogradu… zbog njih sam hvatao korak sa sredinom u kojoj smo. Svojim intenzivnim životom one su od mene činile aktivnog a ne razočaranog čoveka koji misli o gubicima, nepravdi, sudbini… Zbog njih sam zapravo nastavio živeti i kao glumac. Srećna okolnost je bila uspeh filma Pre kiše (Before the rain) koji me je na neki način pokazao i prikazao filmskim rediteljima i producentima u svetu. Ono što mi je u nekom periodu nedostajalo jeste teatar.

WS: Možda je i to jedan od razloga zbog kojih ste napravili, ispostavilo se vrlo uspešan i zanimljiv teatar Ulysses na Brionima, u kojem se stvaraju vrsne predstave, u kojem režira Vaša supruga Lenka… Sa predstavom Pijana noć 1918. bili ste na Bitefu, godine 2009. sa pet predstava gostovali na Sterijinom pozorju… …prijatni trenuci. Zbilja. Nama u Ulyssesu, prirodno, bila je želja da sa tim svojim predstavama koje su po svojoj prirodi vezane za određeni prostor odemo u druge sredine, u susret publici u okruženju, u inostranstvu.

WS: Te 2009. godine, na konferenciji za novinare u Novom Sadu, nadahnuto ste govorili o danima kada su Vam dodeljene tri Sterijine nagrade, predstavama teatra Ulysses, njihovom nastanku i razvoju, osnivanju samog teatra… Isprva zdušno slušani, a potom opkoljeni novinarima i fotoreporterima, u jednom trenutku s pogledom negde uprtim, kao da ste iskoračili iz datog trenutka, rekoste: „Jao, vinjak“.

Znate li koliko i kakvih sećanja je pobudio!? Podsetio me i na ta davna Sterijina pozorja na kojima sam učestvovao, a koje je bilo ogledalo i jedna sveta scena gde su ljudi sličnih, a različitih jezika i mentaliteta predstavljali svoja dostignuća. Bile su to teatarske svečanosti na kojima se okupljalo ono najbolje iz pozorišta bivše Jugoslavije, pa ti razgovori, druženja, susreti…

WS: Gde i kako vidite mesto i ulogu pozorišta danas?

Pozorište jeste živa stvar, ono menja stilove, lica, izraz u novim vremenima. Što se mene tiče, postojao je jedan period kada sam kao pozorišni glumac zapravo bio zarđao. Jer kad godinama ne glumiš, ne baviš se nečim što si radio pa ma kakav da si bio, onda to više nije to. A meni se to desilo sa predstavom Kralj Lir koju sam radio 2001. godine. Predstava je bila zanimljiva, dobra, hvaljena, ali ja sam u sebi osećao da nisam u formi. I trebalo mi je 2-3 godine da se vratim u formu.

WINE STyle

43

wine style INTERVJU

Vino i žene WS: Razgovaramo za magazin Wine Style, dakle – vino?

Samo vino ili vino i žene (smeh).

WS: Kako Vi hoćete. Od volje Vam… Kombinacija vino i žene je za mene najbolja kombinacija. Žene obično kažu da piju belo vino. Ne znam zbog čega... al’ tako kažu... a ženama se ne sme neverovati... zar ne (smeh).

A ja pijem i belo i crveno, iako je crveno, kažu, zdravije. Belo je opasnije za srce i krvne žile… možda zato što ga žene piju. Ali žene, valjda, imaju otpornije srce… manje ga upotrebljavaju… šta li. No, najbolja kombinacija je najbolja kombinacija.

Vino! O njemu se može pričati, pevati pa čak i sniti, al’ najbolje je ipak ga - piti. Tin Ujević je maštao o fontanama vina, o vinoskocima, govorio da vino razvezuje jezik, stvara rečitost, daruje sjajne teme i ideje, da su nadahnuće i vino katkad isti pojam, da se strasti i ljubavi rađaju iz vinskih podruma. „Mi smo kroz naraštaje umirali s čašom u ruci“, rekao je.

44

WINE STyle

wine style INTERVJU

WS: Neretko se može čuti da se umetnošću, konkretno pozorišnim putem grade (porušeni) mostovi. Ima li ono snage za to?

Pozorište ima snage da nadjača provalije, ratovima i čime sve ne pokidane odnose. I ne samo pozorište, nego umetnost uopšte. Umetnost i sport. Samo što kod sporta postoji to da ne možeš kontrolisati primitivnost. Svu radost i ushićenje i sportista i ljubitelja sporta grupica primitivnih tipova koji jedni drugima režu grkljan sruše u ponor iz koga mi tako teško izlazimo.

Ali moraćemo izaći. Stvari se moraju menjati. I menjaće se.

WS: Vaš sin Danilo krenuo je u rediteljske vode, ćerka Lucija u glumačke…

Pa šta da rade pekareva deca nego da peku hleb.

WS: Kad ih gledate jeste li kritični?

Jesam. Ali nisam mnogo kritičan ni prema kome pa ni prema svojoj deci. Mislim da je već sam čin svakog čoveka koji nastoji nešto učiniti u umetnosti, sam po sebi, jedna plemenita stvar. Prema tome, ne treba osuđivati bez prekog razloga.

WS: Igrali ste u Danilovom filmu Projekat, ko je koga slušao na snimanju?

Uglavnom ja njega. Eto, ima pravde… valjda mi je za to vreme snimanja vratio sve one moje roditeljske indikacije „moraš ovo, ne smeš ono“ (smeh). Napravio je sjajan scenario, ali ja sam bio pun zebnje i nervoze dok nismo krenuli u snimanje.

Već od prvog dana uverio me svojom jasnom vizijom onoga šta hoće i rediteljskom preciznošću. Danilo je, inače, očaran estetikom Balkanskog špijuna Duška Kovačevića.

WS: Vaš život su, kako ste i sami rekli, obeležile velike uloge i veliki prijatelji.

Imao sam sreću da sam rano dobijao dobre uloge, napravio karijeru, da su me režiseri hteli i tražili…

WS: Nedavno ste svoju zavidnu inostranu karijeru dopunili i ulogom u Crvenoj udovici američke televizije ABC? Scenario je zbilja dobar, odličan. A ABC je najbolja televizija u Americi.

WS: Kazali ste da se u vrhove Vaše karijere ubrajaju Stenli Kjubrik, Živojin Pavlović, Šekspir, Krleža…?

Da, to jesu moji vrhovi. Zanimljiva je sličnost između Kjubrika i Živojina Pavlovića. I jedan i drugi su neverovatno obrazovani, inteligentni, vezani za literaturu… Obojica su na specifičan način strogi i zahtevni u umetnosti, nastoje da sve bude najbolje i najpreciznije moguće. Šekspir je svevremeni

genije. I Krleža je veliki pisac i mislilac. Gromada. Ali je stvarao na, kako se to kaže, malom jeziku.

WS: Govorite li danas, po Krležinom tekstu, Moj obračun s njima?

Odavno sam prestao. Govorio sam to dok se činilo da ima smisla podsetiti na Krležine reči, upozoriti na tako užasne i opasne stvari bitne za ovaj prostor, a o kojima je on tako maestralno pisao. Njegove strepnje i crne slutnje su se, na žalost, obistinile.

Otprilike godinu dana pred smrt rekao je: „Opet će se pogasiti svetla u balkanskoj krčmi, bljesnuće noževi u mrkloj noći…“ WS: Jednom ste, govoreći o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, o tome da ste imali raznih problema, da su Vam zamerali i Srbi i Hrvati… rekli da ste svima sve oprostili. Oproštaj – velika tema?

Oprostio sam svima, iz dubine duše. Kad se sagleda, shvati koliko je čovek slabo, ranjivo biće… onda je moguće sve oprostiti.

Ljudima treba praštati. Jer, oni greše, skloni su učiniti svakakve gluposti iz slabosti, mržnje, nekog ludila, pomračenja… S mnogima koji su bili neprijateljski nastrojeni prema meni, uradili razne stvari zbog kojih sam patio, pijem piće, razgovaram…

WS: Kažu da ste za druženje božanstveni? (smeh) Verovatno zato što volim da pijem vino, a onda pevam i zezam se, a ne tučem se i ne svađam se.

WS: Kako vidite sebe nekad i sad? Da li biste išta menjali kada biste počinjali iz početka?

Ne bih menjao ništa kada bih kretao ponovo. A ako bi trebalo menjati, onda bi bilo manje kompromisa. Uz mene kao mladog glumca išla je neka popularnost. Ljudi su voleli moju veštinu, ne samo glumačku nego onako od boemstva i mog crnog šešira, do toga da su znali da odlično igram mali fudbal, i to u prvoj ligi! Uvek zagovaram, to sam i studentima govorio i govorim, da treba brusiti svoju ličnost.

WS: Kad se osvrnete i vidite šta je sve bilo, šta je život? Život je jedna sjajna stvar. Ne postoji ništa drugo, ništa veće što nam je dato – od života. Jednostavno. Važno je da se čovek što je pre moguće pomiri s tim da nije večan, i da je samo jedan od ljudi na planeti. Sjajna pesma Tina Ujevića, Pobratimstva lica u svemiru govori da smo, kao ljudska bića, svi isti. I, kad se nađeš u tome da si isti sa čovekom drugim onda je lakše sve, lakše je i shvatiti da nisi večan. „Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje!

One u drugima žive./ Mi smo svi prešli iste puteve u mraku,/ mi smo svi jednako lutali u znaku traženja, i svima jednako se dive. (…) Svima nam breme kobi počiva na plećima.“ WS

WINE STyle

45

Wine Style

Peta regionalna konferencija o vinu PETAK 12.4.2013.

• stručnA predavanja o najnovijim tendencijama u proizvodnji, marketingu, prodaji, plasmanu vina • SPECIJALNI GOSTI-PREDAVAČI IZ INOSTRANSTVA

MESTO ODRŽAVANJA

Ruzveltova 35, Beograd

oficijelna voda

PRIJATELJ KONFERENCIJE

INFORMACIJE I PRIJAVE tel: 011/382 04 23 www.winestyle.rs

Wine Style

Peti WINE STYLE salon vina SUBOTA 13.4.2013.

• najBOLJE vinarije iz regiona • NAJveći uvozniCI vina u Srbiji

wine style u poseti

Novi potpis tradicije Imala je Srbija dobre vinograde, to nikada nije bio problem. Znali su to i Ljubiša Milosavljević i Dušan Stojanović, pa su pre tri godine kupili bivše Navipove vinograde kod Jagodine. Sada sa svojom novoosnovanom vinarijom Jagodinska vinarija 1897, na temeljima velikog potencijala vinograda žele da stvore kvalitetna vina i prepoznatljiv brend. Za sada, reklo bi se da su na dobrom putu, što su prilično i potvrdila vina iz prve berbe ove kuće

Piše: Vuk Tripković

Jagodina postaje veoma važno mesto na vinskoj mapi Srbije, a veliki deo zasluga za to pripada i dvema porodicama iz ovog mesta – Milosavljević i Stojanović. Pošto su radili godinama uglavnom za strana tržišta, Ljubiša i Dušan stvorili su solidnu finansijsku zalihu koja im je omogućila da započnu ispunjenje svoje davnašnje zajedniče želje – proizvodnju vina. U ovaj entuzijastičan poduhvat uključili su i svoje porodice, a u nji hovom slučaju, nije bilo boljeg i logičnijeg mesta za početak od starih Navipovih vinograda smeštenih nadomak Jagodine. Čim su ih preuzeli, pre tri godine, odmah su ih revitalizovali, a sledeće godine i sagradili vrlo modernu i dobro opremljenu vinariju. „Jagodinska vinarija 1897 trenutno u sopstvenom zasadu ima 84 hektara vinograda. To su nekadašnji Navipovi vinogradi, koji su godinama bili prepušteni sami sebi i bili u jako lošem stanju kada smo ih preuzeli. Nama su predstavljali izazov jer smo znali da su jedni od sedam najstarijih vinograda u zemlji, podignuti još daleke 1897. godine. Prema mojim saznanji-

48

WINE STyle

wine style u poseti

ma, danas su samo naš i jedan vinograd od tih sedam još uvek u funkciji.

Nažalost, imali smo mnogo problema u njegovoj revitalizaciji – opstrukcija na svakom koraku i podmetanja da želimo da uništimo i to malo što je od njega ostalo, da nam je cilj samo da dođemo do zemljišta samo zato što se nikad pre nismo bavili vinarstvom. Nije fraza kad kažemo da nam je zaista bilo potrebno mnogo vere, energije i finansijskih sredstava da vinogradi

Foto: arhiva Jagodinska vinarija 1897

danas ovako izgledaju, a naročito smo ponosni na činjenicu da smo uspeli da očuvamo i revitalizujemo čokote koji su u proseku stari četrdeset godina i koji imaju ogroman potencijal za proizvodnju vrhunskih vina“, priča nam Marko Stojanović, koji je u okviru vinarije zadužen za marketing i prodaju.

Stvari u Jagodinskoj vinariji 1897 su vrlo precizno definisane, tako da uopšte ne deluje kao da je reč o mladoj vinariji. Marko je ranije bio na čelu jedne od uspešnijih domaćih marketinških agencija, što mu je značajno pomoglo i u ovom, za njega novom poslu. „Situacija u vinskoj industriji je veoma specifična. Velika je konkurencija, vina je mnogo, a tržište je malo. Odnos cene i kvaliteta je postao veoma bitan. Sigurno je da se danas odlična vina mogu pronaći po vrlo povoljnim cenama. Pre je to bilo nazamislivo. Svesni smo vremena u kojem živimo i naša želja je bila upravo da naša vina učinimo što pristupačnijim našim potrošačima.“

WINE STyle

49

wine style u poseti

U skladu sa ovakvom strategijom formiran je i portfolio ove kuće. Osim osnovne linije, u kojoj su belo i crveno vino u litarskim pakovanjima, pokrenuta je i ekskluzivna linija kvalitetnijih vina pod nazivom Vina sa notom, u okviru koje su dva bela vina – Lauta - šardone i Lira - rajnski rizling. U istoj liniji su i dva crvena vina, Piano - kupaža kabernea i merloa i Viola - pino noar. Za tri meseca na tržištu će se pojaviti još jedno vino pod brendom Vina sa notom, i to roze, koji će biti 100% od kaberne sovinjona. Od tog rozea u Jagodinskoj vinariji 1897 očekuju baš mnogo, gotovo da su uvereni u uspeh. Međutim, možda je i najzanimljivija stvar u vezi sa njihovim portfoliom jedan brend dobro poznatog imena – Ružica. „Naša želja bila je da ponovo oživimo nekada čuvenu Jagodinsku ružicu.

To vino je bilo jedno od najprodavanijih u staroj Jugoslaviji, bilo je veoma popularno, naročito među iskusnijim ljubiteljima vina.“

Iako će imati isto ime, biće malo modifikovana i prilagođena zahtevima modernog tržišta. Za razliku od one „stare“, rađena je od kvalitetnih sorti grožđa - merloa 70% i frankovke 30%. Ova nova je flaširana u buteljke, za razliku od stare koja je bila u litarskom pakovanju. „Nije tajna da nam je želja da Ružicu u budućnosti, upravo zbog odnosa cene i kvaliteta, više približimo mladima koji bi sa Ružicom započinjali odnos sa nama kao proizvođačima, kasnije nastavljali sa linijom Vina sa notom, a završavali sa našom premijum, barik linijom, koja će se uskoro takođe pojaviti na tržištu“, kaže Marko i najavljuje još novih vina. „Imaćemo i vina od autohtonih sorti, tamjaniku i prokupac, takođe pod posebnim brendom. Mislim da je negovanje autohtonih sorti izuzetno važno i da je to takođe deo naše budućnosti.“

50

WINE STyle

wine style u poseti

Osim dobrih vinograda, Jagodinska vinarija 1897 može da se pohvali i jednom od bolje opremljenih vinarija u Srbiji. Uprkos velikom kapacitetu, koji iznosi 400.000 litara, u besprekorno čistom podrumu tokom jedne slučajne posete videli smo i da je oprema pažljivo birana. Osim toga, u nju je ozbiljno investirano. „Uložili smo zaista mnogo, jer smo hteli da od samog početka radimo kvalitetno. Imamo Bucherove prese, muljače... Imamo stotinu napunjenih, hrastovih barika u kojima vino odležava i čeka sazrevanje. Naša nulta berba bila je 2011, tada smo proizveli 250.000 litara, a očekujemo mnogo i od berbe 2012.

Veoma sam kritičan prema vinima, naročito svojim, ali mislim da će vina iz ove godine biti zaista dobra. Naša prednost je što su vinogradi u neposrednoj blizini vinarije tako da za petnaest minuta grožđe može da stigne iz vinogarada u vinariju. Vinarija nam je u samom centru vinograda, što je prilično važno i u vizuelnom i estetskom smislu. Ideja nam je da vina koja pravimo

budu isključivo iz naših vinograda i to će biti nešto po čemu ćemo biti specifični. Reč je o vinima sa teroarom jagodinskog vinogorja, sa ovog terena“, vratio se Marko na temu vinograda, uz jednu zanimljivu priču za kraj. „Veoma smo ponosni, ne samo na naše vinograde i čokote već i na upravnika naših vinograda Ivana Markovića, koji ima 68 godina i održava ih već 40 godina. Zna bukvalno svaki čokot „ u dušu“, a velikom broju njih je i dao imena. To je za mene potpuno genijalno.“ Dobar vinograd, dobra oprema pa u tom i dobra vina, pažljivo osmišljen nastup na tržištu i strategija prodaje, konkretna vizija i plan šta se uopšte sa vinima hoće, neka zanimljiva crta u priči o vinariji koja bi je izdvojila od drugih, neko parče tradicije... Čini se i više nego dovoljno za uspeh. Da, zaboravili smo i deo priče o velikoj investiciji, ali o tome neki drugi put. WS

WINE STyle

51

52

WINE STyle

wine style info

Kraj vladavine zlatnog nosa?

Krajem prošle godine svet je bio u iščekivanju „sudnjeg dana“ po majanskom proročanstvu, ali ga srećom nije dočekao. Istovremeno, međunarodna vinska scena mogla bi da prognozira sopstveni scenario sudnjeg dana, zahvaljujući Robertu Parkeru.

Naime, ovoga puta „visoki sveštenik“ svih vinskih komentara nije pravio naslove sa novim vinom od 100 poena, već sa kratkim saopštenjem u kojem je objavio da Lisi Perotti predaje mesto glavnog urednika svog Wine Advocate-a (WA) i da prodaje znatan deo svoje firme azijskim investitorima. Iako je istakao da u isto vreme on ostaje predsedavajući i autor WA, u štampi i na blogovima sve više se priča o „kraju ere Parkera“

WINE STyle

53

wine style info

industrije vina pravi sumnju, jer bi to bilo radikalno odstupanje od jednog od njegovih osnovnih načela: potpuna nezavisnost od spoljne finansijske podrške.

Tekst: Tho­mas Cur­ti­us, član akademije Wine & Spirit Education Trust

I

ntenzivne debate na ovu temu prvenstveno pokazuju jednu stvar: Robert Parker i dalje polarizuje. Njegove pristalice ističu da je on kroz svoj 100-bodovni sistem, njegov jednostavan jezik i finansijsku nezavisnost značajno doprineo transparentnosti i demokratizaciji vinske kritike. Francuski predsednik Žak Širak dodelio mu je čak i Legiju časti. Drugi, poput reditelja Džonatana Nositera ga kritikuju, kao velikog ekvilajzera ukusa i megainflatora za naduvavanje/podizanje vinskih cena. Njegov uticaj na tržištu vinskih investicija visoko je podigao cenu najboljih vina na svetu, a njegove preferencije prema gustim, robusnim vinima sa dosta alkohola favorizuju jedinstveni „bodibilder“ stil vina. Osim toga, kritički glasovi se odnose na navodne „ogrebotine u laku“ nezavisnosti Parkera i to kroz javne rasprave i špekulacije o njegovim plaćenim degustacijama sada već bivšeg stručnjaka za Španiju Džeja Milera. I njegova najava da ubuduće u WA dozvoli reklamiranje - čak iako samo izvan

Ovaj revolucionar, koji je jednom počeo da plaši elitni i samopouzdani vinski establišment, na neki način je i sam postao establišment 54

WINE STyle

Kako se sada predstavlja globalni brend jednog šezdesetpetogodišnjeg advokata iz Monktona u Merilendu, koji je jednom počeo da pije vino jer mu je koka-kola bila preskupa u nekom francuskom bistrou? Da opišemo to jezikom vina: zenit je zaista prekoračen, ali kandidat je i dalje u igri. U prelepom, bučnom i raznovrsnom svetu vina u 21. veku, vazduh je čak i za Roberta Parkera postao nesumnjivo tanji.

Sa novim proizvođačima, tržištima i ciljnim grupama, vinski univerzum je mnogo složeniji nego 1978. pri osnivanju WA, kada su klasici poput vina Vega Sicilia u Sjedinjenim Državama praktično bili nepoznati. Čak je i ceo Novi svet u bivšem izdanju Hjua Džonsona World Atlas of Wine bio opisan na svega dvanaest stranica.

U međuvremenu je čak i za, do tada neprikosnovenog, vinskog gurua postalo nemoguće da u svim oblastima daje vodeći ton. Parker se zato uglavnom povukao u poslednjih nekoliko godina iz nekih oblasti – posebno iz Burgundije (nakon sudskog spora sa kućom Faiveley) i rad na degustacijama preneo je svom timu.

Sve ovo dovelo je najpre do razvodnjavanja brenda Parker, a samim tim i do stvaranja veće konkurencije na ovom terenu. Tako je danas, na primer, burghound.com presudniji za cene burgundskih vina od Parkerovih poena.

Takođe, Parker je u doba brzog razvoja i sveprisutnosti interneta i društvenih medija, što je za posledicu imalo demokratizaciju vinske kritike, izgubio svoj monopol kojim je svojevremeno postavio temelje za uspeh: da se obrati na svoj jednostavan način potrošačima, i vino, u smislu lako razumljivih kategorija, opiše kao „dobro“ ili „loše“ - slično rejtingu za toster, veš-mašine ili paste za zube. Za ocenjivanje vina koristio je sistem bodovanja zasnovan na američkim školskim ocenama, što je omogućavalo vrlo lako razumevanje vrednosti vina - bez potrebe bavljenja istorijskim i kulturnim kontekstom. „91 Parkerov poen za samo 10 dolara - prava

wine style info

stvar!“ Ujedno, ovakav jednostavan i direktan način prenošenja poruke o vrednosti nekog vina krajnjim potrošačima predstavljao je horor za tradicionalni vinski establišment. Međutim, bio je uzbudljiv i lako razumljiv za nove generacije koje su u potrazi za ultimativnim lifestyle proizvodom. I na kraju, Parker je dao šansu mnogim ambicioznim pridošlicama, poput vinarije Valandraud, kao i svim drugim „garažnim vinarijama“. Možemo slobodno reći da one svoj uspon duguju prvenstveno obilno datim Parkerovim poenima.

Danas je ovaj revolucionar, koji je jednom počeo da plaši elitni i samopouzdani vinski establišment, na neki način i sam postao establišment. Tako su mnogi novi lideri počeli da ga osporavaju, kao recimo ljudi sa američkog sajta Web 2.0, pa guru Gary Vaynerchuk, ili na kraju sami samopouzdani potrošači koji na sajtovima kao što je CellarTracker već pišu svoje kritike. Ostaje i nepobitna činjenica da Parker nije, uprkos prisustvu na internetu preko svog portala erobertparker.com, uspeo da iskoristi potencijal novih tehnologija.

S druge strane stoji činjenica da, iako drugi mogu pisati bolje, degustirati specifičnije i bolje se uklapati u opšti duh modernog doba, Robert Parker je i dalje čovek sa „zlatnim nosem“. I to u bukvalnom smislu, jer je njegov ukus u protekle tri decenije formirao valutu, kada se radi o ocenjivanju finih vina. On i dalje ostaje jedini vinski kritičar čija presuda utiče na tržišta od Londona do Hongkonga, a to važi i za vrh Bordoa, Kaliforniju i regiju Rone. Blue Chip Investment vina, odnosno tradicionalno jezgro finog vinskog tržišta koje je oplemenjeno sa 96 do 100 Parker poena, dobra su za natprosečni rast investicija – i to do trostrukih cifara. A takođe u oblasti 91+ poena Parker još uvek pomera „future“ tržišta. Kada je u WA objavljeno, na primer, mišljenje o odličnoj ber-

Tako je danas, na primer, burghound.com presudniji za cene burgundskih vina od Parkerovih poena

bi 2009. u Bordou, skočila je tržišna vrednost najboljih 30 vina preko noći i to na više od 100 miliona američkih dolara. Prema proračunima Lewina, najjači faktor uticaja na cenu vina u Bordou je ocena dobijena u prethodnoj godini, što je zaista impresivno i potvrđuje koliki uticaj WA ima izvan svojih 50.000 pretplatnika.

Zato nije ni čudo što su vlasnici nekih šatoa, poput Didijea Cuveliera, između ostalog nastavili da se i dalje oslanjaju na Parkerovo „visoko bodovanje“.„On je i dalje veoma važan za nas u smislu marketinga naših vina“, rekao mi je na nedavnoj degustaciji vina njegove vinarije Léoville-Poyferré u štutgartskom restoranu Olivo. Ali upravo ova degustacija je pokazala da je svaka procena, pa i ona koju daje Robert Parker, samo slika trenutnog stanja jednog vina. Tako, recimo, vino iz 2003. koje je Parker ocenio sa najviših 98 poena, stoji iza onih iz klasifikovanih berbi 2000. i 2005. Te večeri ubedljivo je vodio Léoville 1996, prošavši daleko bolje nego Léoville 2003.

Parkerove ocene i dalje obećavaju visoke prinose, naročito u svetlu novih tržišta Azije. Tamo ovaj vinski guru trenutno nalazi nove i verne sledbenike: kupce koji traže status bez mnogo znanja o vinu, ali sa dosta novca na računu.

Nije onda ni čudo da su azijski investitori ušli kod Parkera, pa će tako WA još više ojačati uticaj, naročito u Kini. Sigurno će se i ovi kupci jednog dana „osloboditi“ američke dominacije u smislu ukusa vina. Ali do tada, čovek sa „zlatnim nosem“ ostaće referentna valuta u ključnim segmentima vinskog sveta. WS

WINE STyle

55

wine style GASTRONOMIJA

Kulinarske destinacije

Provansa Da je francuska kuhinja kategorija za sebe to je poznato svakom ko je ikad uzeo varjaču u ruke, a da je provansalska kuhinja za stepenicu iznad ostalih regionalnih francuskih kuhinja to je moje potpuno subjektivno mišljenje. Objašnjenje za ovaj moj stav sadržano je u jednoj jedinoj reči: Mediteran

P Piše: Nenad Gladić (Lepi Brka, autor TV emisije Gastronomad)

rovansalska kuhinja je dete sunca i Mediterana. Obilje svežeg povrća, voća, ribe, maslina, začina i mašta provansalskih domaćica učinili su da se u vreme ručka (ili pak večere) Provansom, osim mirisa lavande, šire i arome o kojima ostatak sveta može samo da sanja. A kada se zađe malo više u kopno, ima tu i onoga što se u našim krajevima zove „konkretno“, odnosno jela od i sa mesom majstorski pripremljenih sa obiljem svežih začina i, naravno, mediteranskim „tvistom“.

Topla preporuka je da u ovim jelima uživate uz neko vino iz Provanse, naročito crveno i roze. Provansa je inače vrlo važna i poznata vinska regija, a većina kvalitetnih vinarija nalazi se u dolini reke Rone, u oblasti poznatijoj kao Côtes du Rhône, kao i u Bandolu, jednoj od najstarijih vinskih regija Francuske. U svetu su vrlo poznata vina iz okoline mesta Châteauneuf du Pape i Gigondas, a na našem tržištu možete pronaći nekoliko provansalskih etiketa: Château Clos de l’Oratoire des Papes, Château de Pibarnon, Domaine la Suffrene...

56

WINE STyle

Sa druge strane, o provansalskoj kuhinji se ne može govoriti kao o nekoj monolitnoj tvrđavi kulinarskih majstorija. Naime, neko je jednom prilikom rekao da ne postoji provansalska kuhinja, već da postoje provansalske kuhinje. Postoji vrlo jednostavno objašnjenje - ako krenete od istoka ka zapadu i od juga ka severu svaki provansalski grad ima neko svoje malo gastronomsko nasleđe koje se ljubomorno gaji i čuva.

Tradicija je, dakle, temelj svega.

Tu sada stupaju na scenu mlade snage, ne samo lokalnih majstora kuhinje već i svih onih širom sveta kojima je Provansa početna tačka kulinarskog stvaralaštva. Aioli, tapenade, ratatouille, bouillabaisse, soupe au pistoustari su samo mali deo provansalske kulinarske tradicije, ali nepresušni izvor inspiracije. Stari recepti se vraćaju na velika vrata, ali malo našminkani i prilagođeni novoj publici, dok neki potpuno netaknuti ponovo postaju heroji jelovnika u restoranu.

Sve u svemu, veoma je nezahvalan i praktično nemoguć posao ukratko opisati Provansu i sve što se tamo krčka, kuva, prži i dinsta. Mislim da je bolje da ponudim nekoliko predloga čisto da vam proradi mašta. A kuda će vas put kasnije odvesti... to zavisi samo od vas.

wine style GASTRONOMIJA

Foto: Vladimir Miloradović Food styling: Silvija Gladić

Pissaladiere (Provansalska pica sa lukom) Mislim da Francuzi nisu baš najsrećniji kada neko pissaladiere prekrsti u picu sa lukom, ali ruku na srce mora se priznati da poprilično liči. Bilo kako bilo, ovo je provansalski klasik pogodan i za one koji nisu preterano vešti u kuhinji.

Sastojci:

Način pripreme:

Testo *brašno 200g *1/2 kesice suvog kvasca *1/4 kašičice šećera *1/2 kašičice soli *1dl mlake vode

* Razmutiti kvasac u toploj vodi sa solju i šećerom, ostaviti da odstoji 15 minuta, umešati sa brašnom i umesiti testo, uz eventualno dodavanje brašna ili vode dok masa ne postane kompaktna.

Umešeno testo ostaviti na toplom mestu 30-60 minuta da naraste. * U odgovarajućoj posudi izdinstati crni luk na ulju dok potpuno ne omekša, pa pred kraj dinstanja dodati beli luk, šećer, začinsko bilje, biber i so. * Premesiti testo i razvući ga da pokrije pleh za pečenje. *R avnomerno prekriti površinu testa nadevom od luka, na nadev staviti inćune i masline isečene na pola (po želji formirati „šaru“) * Peći 10-15 minuta na 220 stepeni C * Iseći i odmah poslužiti

Nadev *4-5 glavica crnog luka isečenog na rebarca *3 čena belog luka *2 kašike smeđeg šećera *3 kašike maslinovog ulja *so, biber (po ukusu) *začinsko bilje po ukusu *20g inćuna *50g crnih maslina bez koštice

WINE STyle

57

wine style GASTRONOMIJA

Daube Provencale Slow cooked junetina sa slaninom, suvim svinjskom mesom, maslinama, povrćem, crvenim vinom i aromatičnim biljem. Klasično provansalsko jelo od mesa, koje se lako priprema ali se dugo kuva. Poprilično podseća na junetinu na burgundski način ali je ipak drugačije zbog obilja začina, manjka pečuraka i dodatka maslina. Ko proba shvatiće...

Sastojci: *800 g junetine *180 g slanine * 200 g suvog svinjskog mesa (recimo rebarca, isečena na manje komade) *so i biber *ulje *300 g šargarepe *2 glavice crnog luka *3 čena belog luka *2 dl fonda (kocka goveđe supe) *2 dl crvenog vina *1/2 dl konjaka *1 kašika majčine dušice *1 kašičica bosiljka *1 kašičica origana *1 dl paradajz soka *30 g maslaca *3 kašike brašna *200 g malih glavica luka (arpadžika) *150 g crnih maslina bez koštice

Način pripreme: * U tiganju propržiti na malo ulja slaninu dok ne postane hrskava. Izvaditi je i ostaviti sa strane. Na istom ulju propržiti komadiće junetine, prethodno začinjene i obrašnjavljene.

I njih izvaditi sa strane. * U istom tiganju prodinstati luk i šargarepu 10 minuta. Na samom kraju dinstanja dodati beli luk. Zatim sve flambirati konjakom. * U tiganj dodati sok od paradajza. Sjediniti meso i slaninu sa povrćem i sve to začiniti majčinom dušicom i drugim začinima - po ukusu. * Sve sastojke preručiti u vatrostalnu posudu uz dodatak maslina i suvog mesa, pa to naliti supom i vinom u razmeri 1:1 (koliko supe toliko vina). Promešati i staviti u zagrejanu pećnicu na 190 stepeni C – peći 60 - 120 minuta. Nakon toga dodati proprženi mali luk (arpadžik) na maslacu i vratiti u pećnicu na još 10 minuta. Koliko će jelo da se kuva u rerni zavisi od toga kakvog je kvaliteta meso (tvrđe meso=duže kuvanje).

58

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

WINE STyle

59

wine style GASTRONOMIJA

60

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

Navettes Provansalski slatki biskvit čije ime u bukvalnom prevodu znači - brodići. Potiče iz Marseja i pravi se u spomen na dolazak Marije Magdalene u Provansu. Lako se prave, a mogu da traju i nekoliko meseci.

Idealni su uz čaj ili kafu.

Sastojci: *500 g brašna *220 g šećera u prahu *80 g maslaca (na sobnoj temperaturi) *3 jaja *rendana kora 1 limuna *rendana kora 1pomorandže *5 cl vode

Način pripreme: * U posudi za mešanje mikserom mutiti maslac i šećer dok se ne dobije kremasta masa * Dodati jaja, koru od limuna i pomorandže i dobro promešati * U dobijenu masu polako uz mešanje dodavati brašno i na kraju dodati vodu * Dobijeno testo staviti prekriveno plastičnom folijom da se hladi u frižideru barem 1h. * Od ohlađenog testa formirati brodiće (otprilike 50g svaki) i poređati ih na pleh prethodno obložen papirom za pečenje. * Peći u rerni 20 minuta na 180 stepeni C, ili dok ne dobiju zlatnožutu boju. * Servirati kada se ohlade. WS WINE STyle

61

wine style info

CV srpskog vinarstva

Sava Jojić Sava Jojić, vlasnik vinarije Mačkov podrum iz Iriga, rođen je u ovom mestu na Fruškoj gori, kako kaže, „najlepših godina dvadesetog veka“. Završio je Višu školu za primenjenu informatiku u Beogradu i bavio se raznim poslovima – vojnim pozivom, fotografijom, poljoprivredom. Kaže da „sam bog zna“ zašto se odlučio da uđe u svet vina, ali s obzirom na to da potiče iz vinogradarsko-vinarske porodice to je bilo prilično logično.

Prvu bocu svog vina napunio je 2007. godine, koje se iste godine i pojavilo na tržištu, a danas su vina sa etiketom Mačkov podrum prilično poznata u Srbiji.

WS: Da se ne bavite vinom, šta biste radili?

Pio bih vino...

WS: Vino je za Vas posao, hobi...

Ljubav, posao, smisao života...

WS: Koja je Vaša krajnja želja u vinarstvu?

Otočiti vino koje će ljude činiti srećnim kada ga piju.

WS: Gde se trenutno nalazi srpsko vinarstvo?

U tranziciji, traži sebe.

WS: Šta je najveći problem u srpskom vinarstvu?

Zbunjenost i neorganizovanost.

WS: Koje je najbolje srpsko vino, a da nije Vaše?

Uvredio bih kolege, ali recimo južno od Save i Dunava.

WS: Koje je najbolje vino koje ste probali, a da nije Vaše?

Ima li takvog?

WS: Koja je najlepša vinarija koju ste videli?

Uvek sam voleo vinarije koje imaju dušu, i poneku priču.

WS: Koje Vam je Vaše vino najdraže i zašto?

To zavisi od toga kako sam spavao, pa kad se probudim... Draga su mi sva moja vina, ali kada bih morao da izaberem jedno, to bi verovatno bio naš Pinot Noir.

WS: Zašto bi neko u vinoteci trebalo da se opredeli da kupi baš Vaše vino?

Pa treba nekada biti hrabar i probati nešto novo.

WS: Najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamislite da pijete vino?

Zagrljaj… ženski!

62

WINE STyle

Foto: Vladimir Miloradović

wine style info

WINE STyle

63

wine style putopis

Istanbul 64

WINE STyle

wine style putopis

Piše i foto: Aleksandar Duković

Bio je prestonica tri velika carstva – rimskog, pa vizantijskog i na kraju otomanskog, prostire se na dva kontinenta – evropskom i azijskom i prepun je znamenitih građevina koje svedoče o njegovoj burnoj istoriji. Sa tim monumentalnim istorijskim nasleđem i fantastičnim položajem, Istanbul je u pravom smislu jedna velika i moćna kulturološka, religijska i geografska raskrsnica.

Jedinstveno živopisan i dinamičan, sa čudesnim spojem orijentalnog i evropskog životnog stila, jedna je od najposećenijih svetskih metropola WINE STyle

65

wine style putopis

C

ar Konstantin Veliki utemeljio je tadašnji Vizantion kao novu prestonicu carstva, pa je grad i dobio naziv Konstantinopolj. Bio je najvažniji grad Vizantije sve do njenog kraja, kada potpada pod vlast Turaka i postaje prestonica Otomanskog carstva. Tada dolazi do čudesnog mešanja dve religije, o čemu i danas svedoče brojne građevine. Jedna od najvećih znamenitosti je nekadašnji najveći pravoslavni hram, Crkva Svete Sofije (Aja Sofija), koja je kasnije pretvorena u džamiju. Sa jedinstvenim kolažom od originalnih hrišćanskih fresaka i naknadno dorađenih islamskih arabeski i mozaika, njena unutrašnjost izgleda kao impresivni religijski vremeplov. Sama spoljašnjost ne deluje spektakularno,

ali s obzirom na to da je gradnja započeta u VI veku, jasno je kakvo je graditeljsko čudo bilo u to vreme.

Nedaleko od nje nalazi se Plava džamija, najveće islamsko svetilište u ovom delu sveta – izgrađena u XVII veku, podjednako impozantna i spolja i unutra, i jedna je od najlepših džamija. Ceo svod prekriven je mozaikom koji se smatra jednim od lepših primera islamske umetnosti dekoracije ornamentima. Takođe, Sulejmanova džamija spada u red najlepših i najvažnijih. Grad je inače prepun džamija, a uprkos tome što je tvorac moderne Turske Kemal Ataturk prilično sekularizovao državu, uticaj religije je i dalje veoma jak. Po

Topkapi palata

Plava džamija

Sulejmanova džamija

Cisterna bazilika

66

WINE STyle

wine style putopis

Aja Sofija

pravilima islamske vere, nekoliko puta dnevno sa minareta džamije gradom se razleže snažan zvuk verskih propovedi koji podseća vernike na odanost Bogu.

Jedno od najvažnijih istorijskih svedočanstava Istanbula je raskošna i velelepna Topkapi palata. Vekovima je ovo zdanje bilo sedište sultana, koji su tu živeli i obavljali važne državne poslove.

Danas je pretvorena u muzej, sa brojnim svedočanstvima o moći nekadašnjeg carstva, a u okviru kompleksa nalazi se i harem. Sa ukupnom površinom od oko 700.000 metara kvadratnih i brojnim sobama povezanim hodnicima, ovaj lavirint ne deluje možda najprijatnije, ali je svakako značajan u istorijskom smislu.

Takođe u blizini Aje Sofije nalazi se i Cisterna bazilika, podzemni kompleks cisterni iz kojih se grad snabdevao vodom, koja je dovođena kanalima iz obližnjih šuma. Izgrađena u vreme Aja Sofija WINE STyle

67

wine style putopis

cara Justinijana, u VI veku, ovaj čudesan tehnološki izum danas deluje kao impresivan podzemni hram u vodi.

Sve znamenite građevine koncentrisane su u starom jezgru grada poznatom kao Zlatni rog, a ako znamenitim mostom Galata pređete na drugi, moderniji deo, tu ćete videti sliku savremene Turske. Butici poznatih brendova, restorani, kafići poput onih u zapadnim zemljama, jasno govore o tome da se Turska približava Evropi. Naravno, to i dalje izgleda egzotično, ali ne toliko koliko se stiče utisak u starom delu grada. Sama arhitektura Istanbula nema neku prepoznatljivu nit, tako da se mogu videti najrazličitiji stilovi. Možda to i ne deluje baš najurednije, možda se prilično kosi i sa pravilima estetike, ali je u svakom slučaju dinamično i originalno.

Ukoliko imate sreće sa vremenom, ne bi trebalo propustiti vožnju brodićem po Bosforu, koja je zaista spektakularna. Samo polazište je ispod pomenutog mosta Galata, na kojem svakodnevno bezbroj pecaroša lovi ribu.

Fascinatni položaj činio je Istanbul vrlo važnim od njegovog nastanka. Smešten na granici između Evrope i Azije, na obali Mramornog mora, sa ogromnim zalivom koji se useca u grad i čuvenim Bosforskim moreuzom koji deli dva kontinenta, bio je nezaobilazna raskrsnica svih puteva. Prilično je i logično što je odmah postao važan trgovački centar, najvažniji u ovom delu sveta, a uz veliki smisao za trgovinu lokalnog stanovništva, tu ulogu grad je zadržao do danas. Teško je u bilo kom drugom gradu pronaći toliku količinu svakojake robe. Dok šetate gradom jednostavno se nameće pitanje – ko proizvodi i ko kupuje svu tu robu. Gotovo da nema kvadratnog metra prostora koji nije pretvoren u neku radnju, ako već nije stambeni prostor. Od garderobe, hrane, do muzičkih instrumenata i foto-aparata, ne zna se čega je više u Istanbulu. Zanimljivo je da postoje ulice za namensku kupovinu, pa tako u jednoj ulici možete videti samo prodavnice čestitki i pozivnica ili ulicu sa bezbroj radnji sa foto-opremom, pa jednu sa muzičkim instumentima i slično. Što se tiče pomenutog Kapali čaršija

68

WINE STyle

wine style putopis

smisla za trgovinu, mora se priznati da mito o ljubaznosti turskih trgovaca i nije prilično istinit. Naime, prodavci će učiniti sve ne bi li vas namamili da nešto pazarite, guraće vam čaj i ratluk u usta iako ljubazno odbijete, ali ukoliko ne kupite ništa, teško da ćete čuti da vam uzvrate pozdrav kada izlazite iz radnje. Ali, u većini slučajeva ta navalentnost urodi plodom. Čuveno cenkanje još uvek postoji u Istanbulu, ali više nije podrazumevajuće i obavezujuće. Dakle, po principu kako se snađete. Kultno mesto za šoping je čuveni Grand bazaar, odnosno Kapali čaršija, koja u suštini deluje kao velika buvlja pijaca na otvorenom. Pod velikim svodovima smeštena je neverovatna količina robe – od bundi, nakita i marama do kopija garderobe poznatih svetskih brendova. Nekada je ovo mesto bilo važan izvor snabdevanja za srpske butike, ali je očigledno da je izgubilo trku sa vremenom, odnosno trendovima. Prilično iznenađujuće, Istanbul više nije tako

jeftin, naprotiv, cene su iste kao i u bilo kojoj drugoj evropskoj metropoli, pa čak i više. I koliko god bili nezainteresovani za šoping iz bilo kog razloga, teško da ćete se iz Istanbula vratiti, a da baš ništa niste kupili.

Daleko više ljubaznosti i pravog profesionalizma nego u prodavnicama, možete doživeti u hotelima. Od kada se Turska orijentisala ka turizmu, uspela je da za neverovatno kratko vreme postane jedan od lidera u tome, prvenstveno zahvaljujući pravilnom shvatanju pojma „turista“. Tu ljubaznost, uslužnost i profesionalnost u turskim hotelima teško da još negde u svetu možete da se sretne. Grad je prepun hotela, što i ne čudi s obzirom na to da, nezvanično, u Istanbulu svaki dan boravi osam miliona gostiju. Stanovnika je oko petnaest milona, ali stiče se utisak da ih je i više, jer grad svuda vrvi od ljudi.

WINE STyle

69

wine style putopis

Pijaca začina

Jedno od najjautentičnijih mesta je Pijaca začina, pravi orijentalni hram mirisa i ukusa. Nešto manja od Grand bazara, ali slična po konceptu, ova specifična pijaca prosto će vas omamiti mnoštvom boja i mirisa. Od raznog sušenog voća, što je inače jako zastupljeno u ishrani, do svih poznatih i nepoznatih začina i čajeva. Naravno, svaki prodavac će vam objasniti da samo on prodaje baš originalne začine pa su zato tako skupi.

A prilično su skupi, pa je najiskrenija preporuka kupovina mešavine bibera, koji je među najjeftinijim artiklima, a vrlo je kvalitetan. Najveća priča je oko šafrana, jer onaj žuto-narandžasti koji je izložen na tezgama je samo dekorativni, a onaj pravi iranski, koji ima aromu, izuzetno je jak ali još više skup. Demonstriraće vam njegovu snagu tako što će u čašu sa vodom staviti dva-tri mala končića i voda će za nekoliko sekundi postati žuta. Pa ko voli i hoće, 10 evra za gram. Turci inače mnogo više piju čaj nego kafu, a konzumiraju ga iz malih staklenih čaša na svakom koraku - vrlo je jak, braonkaste boje, pomalo opor, ali zanimljivog ukusa.

Istanbul je poznat kao grad za uživanje, uostalom to je deo tamošnje kulture, tako da ćete uvek lako moći da nađete mesto za pauzu tokom šetnje – kafići, poslastičarnice, restorani – grad vrvi od toga. Što se tiče večernjih izlazaka, i tu je ponuda vrlo raznovrsna – od klubova sa tradicionalnim sadržajem, poput čuvenog trbušnog plesa, do modernih džez klubova poput onih evropskih. Pošto je od skoro u Turskoj zabranjeno pušenje, jedino zadovoljstvo tog tipa možete pronaći u klubovima za pušenje nargila.

Turska kuhinja važi za jednu od boljih i raznovrsnijih, i to s razlogom. Bilo gde i bilo šta da pojedete, teško da se nećete složiti sa prethodnom konstatacijom. Nama je ova kuhinja 70

WINE STyle

wine style putopis

poznata prvenstveno po kebabima (koji su inače nalik našim ćevapima i fenomenalni su), ali u Turskoj ćete videti da je riba vrlo zastupljena, kao i razno povrće. Zahvaljujući dobrom položaju i klimi, na raspolaganju su i gotovo sve nama poznate namirnice, pa tako ni oni najizbirljiviji neće imati problem da pronađu nešto za sebe. Pošto se svinjetina ne jede, većina jela priprema se od mešavine jagnjećeg i telećeg mesa, mada u mnogim restoranima samo od telećeg. Turci su pravi majstori za korišćenje začina, pa su sva jela začinjena sa idealnom merom – ne previše, ali svako ima neki specifičan šmek. Ali, ono u čemu su možda i najbolji na svetu, to su slatkiši. Dobro poznate baklave, u bezbroj varijanti, tulumbe,

urmašice, kadaifi, samo su deo neverovatno široke lepeze.

Pistaći su mnogo zastupljeni, ima ih u većini kolača, pa čak i u ratlucima. Inače, pravi turski ratluk nema baš mnogo veze sa onim u Srbiji i pravi je delikates (a i prilično skup, neki koštaju čak i 40 evra za kilogram). Kao što je to slučaj i sa začinima, i kolači su napravljeni sa idealnom merom – sasvim dovoljno, ali ne previše slatki. Čini se kao da je proporcija sastojaka pogođena tačno u gram.

U Turskoj se takođe proizvode vina, doduše ne mnogo, ali ih ima. Naravno, služe se samo u nekim restoranima, ali se zato prilično pije voćna rakija, koja je dosta blaža od naše. WS

WINE STyle

71

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 38 20 423 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd Wine Bar & Shop Magnum Dositejeva 13, Beograd Aromatica & Wine Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd Pampour bar Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd Premier Strahinjića bana 13a, Beograd Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd Hedonist Kralja Milana 3, Beograd Chianti Lomina 41, Beograd Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Zira Ruzveltova 35, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Square Nine Studentski trg, Beograd

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

Hotel Palisad Zlatibor

Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd Biber MG01 Španskih boraca 3, Beograd Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Žabar Kej oslobođenja bb, Zemun Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad Zlatan bor Zlatibor Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

WINE STyle

73

wine style hotel

Grand Hotel Europe Sankt Peterburg

Sankt Peterburg, carski grad i nekadašnja prestonica Rusije, sa svojim raskošnim zgradama i prostranim prospektima jedan je od atraktivnijih gradova Evrope. U nesvakidašnji šarm ovog grada savršeno se uklapa i otmeni, čuveni Grand Hotel Europe

U

samom centru Sankt Peterburga, već više od stotinu trideset godina Grand Hotel Europe, inače član OrientExpress grupe, predstavlja upečatljiv arhitektonski detalj.

Za jedinstvenu spoljašnjost ovog zdanja zaslužan je jedan italijanski arhitekta, a od svog nastanka 1875. godine, hotel je nosio naziv Hotel de l’Europe. Ovo autentično zdanje je i svojevrsno burno istorijsko svedočanstvo, jer je tokom ratnih perioda zgrada korišćena kao sirotište, bolnica i za potrebe vladinih kancelarija, da bi joj se u periodu od 1989. do 1991. godine vratio stari sjaj i prvobitna namena. A o hotelijerskom pedigreu dovoljno govori spisak gostiju koji su ovde odsedali: Čajkovski, Maksim Gorki, Bil Klinton, kraljica Elizabeta II, Pavaroti...

Svih 276 soba i apartmana hotela kombinuju bogatu istoriju i visoki stil sa savremenim pogodnostima koje zahteva moderno hotelijerstvo, a sve u cilju da se gostima obezbedi boravak koji se pamti, u pravom značenju ove sintagme. Svakako su najupečatljiviji takozvani Jedinstveni istorijski apartmani, ukupno njih deset, od kojih je svaki inspirisan nekom legendarnom 74

WINE STyle

Foto: arhiva Grand Hotel Europe

wine style hotel

WINE STyle

75

wine style hotel

osobom: apartman Pavaroti, u kojem je ovaj čuveni tenor boravio tokom turneje po Rusiji 2004. godine, apartman Dostojevski, jer je slavni pisac bio čest gost hotela, apartman Romanov, jer su članovi kraljevske porodice često boravili u hotelu, apartman Faberže, Stravinski i drugi. Svi navedeni apartmani imaju veliki dnevni boravak, zastakljenu verandu, prostrano kupatilo u

76

WINE STyle

mermeru, stilski nameštaj i sve ono što je potrebno da bi se obezbedio raskošan, komforan i upečatljiv smeštaj. Četiri restorana, dva kafea i bar mesta su u hotelu Grand Hotel Europe u kojima gosti mogu da iskuse nove kulinarske doživljaje ili samo odmore uz piće ili kafu. Restoran L’Europe,

wine style hotel

Cena noćenja za dve osobe je od oko 300 evra, pa naviše

u kojem se u prelepom okruženju gostima nudi meni sa akcentom na francusku i evropsku kuhinju, važi za jedan od najboljih u Sankt Peterburgu. Osim po izvrsnim specijalitetima, ovaj restoran je specifičan i po muzičkim večerima, pa je tako petkom Veče Čajkovskog, odnosno baletski šou, subotom je Jazz Brunch... Za rusku kuhinju je zadužen Caviar bar i restoran, koji nudi veliki izbor kavijara, vodki i klasičnih ruskih jela, a tu su i italijanski restoran Rossi’s i kineski Chopsticks.

Za još zanimljiviji boravak zaduženi su salon lepote, fitnes centar, kao i ekskluzivni butici i prodavnice u okviru hotela.

Ljubitelji šopinga će verovatno uživati, jer su im na raspolaganju garderoba poznatih dizajnera, nakit, parfemi, ali i fini kolačići, čokolade i razni drugi delikatesi. Naravno, nikako ne treba propustiti obilazak veličanstvenog Sankt Peterburga, što je gostima Grand Hotel Europe prilično olakšano zbog same pozicije na kojoj se nalazi hotel. WS

WINE STyle

77

wine style vinski rečnik

S Sulfites; sulfiting (sulfati, sumporisanje) - sulfati su soli sumporne kiseline i oni su ti koji izazivaju naše glavobolje (a ne „loše vino“). Zato se svuda u svetu primena sulfata svodi na minimum, mada se kod nas još uvek propagira opravdanost sumporisanja, kako vinskih sudova tako i grožđa. Poznato je da je kiseonik u procesu proizvodnje „smrt“ za vino, pa se zato koriste sulfati, kako bi se zaštitilo grožđe i kasnije vino. Sulfatima se takođe neutrališu i neželjeni mikroorganizmi. Međutim, u svetu se već uveliko koriste moderne tehnologije koje bitno smanjuju primenu sulfata u proizvodnji prehrambenih proizvoda. Takozvana redukovana tehnologija podrazumeva redukovanje količine kiseonika u procesu proizvodnje vina, s tim da se na taj način omogućava i smanjenje količine korišćenih sulfata. U većini zemalja sa ozbiljnom vinskom tradicijom obavezno je da se na samoj etiketi naznači ako je u bilo kom delu procesa proizvodnje vina bilo upotrebe sulfata, jer je to jedinjenje bez boje, ukusa i mirisa i nije ga moguće drugačije detektovati osim labaratorijskom analizom.

Sumpor je neophodan za život čoveka. Ulazi u sastav dve aminokiseline kao i u mnoga bitna biološka jedinjenja, kao što su na primer vitamini. Međutim, neka od jedinjenja sumpora mogu biti izuzetno štetna za ljudski organizam, a posebno ako se unesu u većoj količini. Neprijatan miris u vinu koji podseća na miris tek upaljene šibice praćen, najčešće, neprijatnim peckanjem u dnu grla ili bazi nosne šupljine su indikacija prisustva prevelike količine SO2 (sumpor-dioksida) vezanog u vinu.

Supérieur (superioran, kvalitetan) - francuski izraz za nešto što je vrhunskog kvaliteta (vino natprosečnog kvaliteta). Ova vina obično imaju nešto viši procenat alkohola i proizvode se od grožđa iz vinograda sa redukovanim prinosima po hektaru, što daje kompleksnije i ekstraktivnije vino.

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu

WINE STyle

81

wine style vinski rečnik

Superiore – italijanski izraz za superiorno, natprosečnog kvaliteta. Vrlo često ova vina imaju i dobar potencijal za odležavanje. Što se nešto višeg procenta alkohola tiče, on nastaje usled činjenice da se ova vina proizvode od nešto zrelijeg grožđa, tako da se u vinu dobija i puniji, bogatiji ukus i naglašenije, intenzivnije arome.

Supple (savitljivo, meko, dobro strukturisano) – ovaj izraz označava vina kod kojih su sve komponente dobro izbalansirane i ne štrče. Može se reći da su takva vina harmonična, meka, nežna, svilenkasta ili somotasta. Ukratko – izuzetno prijatna.

Sur lie (odležalo na kvascu) – francuski izraz za vino koje je dodatno odležavalo na odumrlom kvascu i finim sedimentima (sitne čestice grožđa) koji su se nataložili po završetku fermentacije. Neki vinari veruju da ovaj proces dodatno koristi vinu na taj način što vino dobija na kompleksnosti (zato vino ostavljaju da odležava u kontaktu sa odumrlim kvascima i finim talogom i po nekoliko meseci pre nego što ga isfiltriraju). Ovakva vina dobijaju kremastu aromu kvasca (aroma hlebnog testa koje nadolazi) i neretko imaju i minimalne količine preostalog CO2 u samom vinu, tako da imamo dodatnu impresiju svežine kod ovih vina.

Sweet (slatko) – slast se detektuje u ustima na samom vrhu jezika, a u vinu potiče od rezidualnih šećera, neprevrelih u samom procesu fermentacije ili od glicerola (koji je nusproizvod same fermentacije). U zavisnosti od ukupne količine preostalih šećera po završetku fermentacije vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatka (desertna) vina. U desertna vina spadaju: kasna berba, ledeno vino, vino dobijeno od prosušenog grožđa, kao i vina dobijena od grožđa zahvaćenog plemenitom plesni (botrytis cinerea), ali ne i porto, šeri, madera, malaga itd. (ona spadaju u pojačana vina – dodaje im se prirodni alkohol, brandy).

Syrupy (sirupasto, likerasto) – izraz koji se obično uporebljava da bi se opisala puna, bogata, skoro gusta, slatka vina kao što je Trockenbeerenauslese (desertno vino od probranih suvih bobica grožđa). WS

82

WINE STyle