Wine Style no. 40

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Ekskluzivno En Primeur degustacije, Bordo CV srpskog vinarstva Miodrag Mija Radovanović Kulinarske destinacije Sicilija Putopis Pariz

Intervju Srdan Golubović

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 40 / april 2013.

Wine Style od 2006. godine

www.winestyle.rs

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Broj 12

Broj 13

Broj 14

Broj 20

Broj 21

Wine Style

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

Wine Style ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 15

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16 Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 23 jun 2010.

Broj 18

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Broj 19

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Slaganje hrane i vina Primeur degustacija u Bordou

toP 50 vInarIja ex-yu

top 50 vInarIja ex-yu Zlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vIna

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Paste

Marco caprai

Ćuretina

top 50 vinarija ex-yu Chateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

rečna riba

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

pleaSure Wellness krstarenje

autoMobIlI

automoBIlI

Honda legend

BmW seria 5

intervju Intervju

jadranka jovanovIć

Intervju

intervju

intervju

nebojša GloGovac

jovan Ćirilov

ŽeljKo oBraDoviĆ

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 22

Broj 23

Broj 24

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

Broj 37

Broj 38

Broj 39

4

WINE STyle

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

ekskluzIvno

iSSN 1452-6646

Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Zamenik urednika

Milorad Cilić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Katarina Vuković, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić, Milan Vukelić, Nenad Gladić Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Čede Mijatovića 1/3, Be­o­grad Tel/fax: 011/382 04 23 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

Uvodnik Često se u poslednje vreme od vinara i uvoznika vina može čuti kako je previše vinskih manifestacija i da je to postalo opterećenje za njih.

Statistički gledano, tačno je da je broj ovih događaja u ogromnom porastu, ali ako gledamo njihov značaj, mogli bismo da kažemo i da ih je još uvek premalo. Zapravo, saloni vina i slični događaji ne služe samo tome da bi se neki izlagač pojavio sa svojim vinima i da bi neko probao njegovo vino, već je jedan od glavnih ciljeva stalno animiranje tržišta. Što se o nekoj temi više govori, što se više događaja iz te oblasti organizuje, ona postaje važnija. Tako i vino, očigledno, u Srbiji postaje aktualna tema.

Nedavno organizovani peti po redu Wine Style salon vina, kao i prethodnog dana Regionalna konferencija o vinu, takođe su to pokazali.

Trend da je svake godine sve više publike, koja je pritom sve zainteresovanija da proba što više različitih vina i sa sve većom pažnjom, bio je primetan i ove godine. Kako stvari sada stoje, ta tendencija će biti sve izraženija, pod uslovom da ne počne previše profesionalaca da shvata ovakve događaje kao opterećenje i nešto što se, eto tako, mora raditi, već da shvate da je to prvenstveno u njihovom interesu. Što se tiče publike, ona je više nego zainteresovana. I ne zaboravimo, potrošnja vina u Srbiji prilično raste svake godine, a sigurno je da veliku zaslugu za to imaju upravo vinske manifestacije.

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa Časopis se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je isključivo profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

40 broj

sadrŽaj

broj

40

» 18

» 32

» 38

Kulinarske destinacije U svom serijalu poznati kuvar Nenad Gladić (Lepi Brka), vodi nas na gastronomsku turu po Siciliji. Iako su danas izvorna jela ove kuhinje delikates u celom svetu, većina njih nastala je kao produkt veštog snalaženja siromašnih Sicilijanaca Intervju Zaintrigirao je javnost svojim novim filmom Krugovi, čija je tema humanost, tačnije, pitanje ima li humanost smisla u ovim vremenima. Osim afiniteta prema esencijalnim temama, u intervjuu za magazin Wine Style režiser Srdan Golubović otkrio je da veliku strast gaji i prema vinu Ekskluzivno Pretpremijera „najboljih od najboljih“, to bi otprilike mogao biti nezvanični slogan prestižnih En Primeur degustacija u Bordou, tokom kojih se prvi put stručnoj javnosti predstavljaju najbolja vina iz poslednje berbe.

Magazin Wine Style već tradiconalno učestvuje na ovom čuvenom događaju, a ove godine ekskluzivnu reportažu donosi Đuro Tošić

sadrŽaj

40 broj

broj

40

» 44

» 50 » 56

Wine Style Regionalna konferencija o vinu i Salon vina Peta Regionalna Wine Style konferencija o vinu pokazala je da je domaća vinska javnost sve zainteresovanija za edukaciju. Dan kasnije, takođe petu godinu zaredom, Wine Style salon vina okupio je najbolje vinarije iz regiona i najveće uvoznike vina u Srbiji, pa su gosti mogli da probaju oko 250 različitih vrsta vina Moj izbor Glumica Milica Zarić očigledno je od oca nasledila talenat za glumu, a strast prema vinu verovatno je sama razvila Enografija U svojoj rubrici sommelier Đuro Tošić ovog puta predstavlja regiju Ribera del Duero, koja je postala, uz čuvenu Riohu, najpoznatiji vinski region Španije. Njena vina odavno su vrlo cenjena i popularna širom sveta, a u poslednje vreme i kod nas

40 broj

sadrŽaj

broj

40

» 62

» 64

» 72

CV srpskog vinarstva Miodrag Mija Radovanović jedan je od najpoznatijih domaćih vinara. Među prvima je osnovao privatni podrum, a njegova vina su već dve decenije među najboljim i najpopularnijim u Srbiji Putopis Uprkos velikom naletu globalizacijskih trendova, Pariz je uspeo da sačuva svoj jedinstveni šarm. Sena, Monmartr, Šanzelize, Sakr ker... već zvuči dovoljno romantično i zavodljivo, a prodavnice sireva i drugih delikatesa, kao i vinoteke na svakom ćošku, samo će kompletirati vrhunsko uživanje u atmosferi ovog grada Hotel Spoljašnjost ga čini integralnim delom istorijskog centra Lisabona, ali unutrašnjost Internacional Design Hotela pravo je remek-delo meøu dobro dizajniranim hotelima.

Ovaj zanimljiv miks čini ga odličnim izborom za smeštaj u Lisabonu

wine style info

WinterFest, međunarodni ski & wine festival održan je prvi put ove godine u martu na Kopaoniku u hotelu Grand u organizaciji novosadskog udruženja InterFest, a uz podršku i saradnju MK Mountain Resorta. Učestovale su vinarije sa najkvalitetnijim vinima, pre svega iz Srbije, zatim iz Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Italije, a osnovna ideja manifestacije bila je objedinjavanje promovisanja vinske kulture i Kopaonika kao prestižne domaće turističke destinacije.

WS

Gosti Centra vinske kulture mogli su početkom aprila u restoranu Košuta u podnožju Košutnjaka da, sa posebno odabranom hranom za to veče, degustiraju pet etiketa vinarije Temet iz Lozovika kod Jagodine: Pinot Grigio, Ergo belo, Rose, Pinot Noir i Ergo crveno. Vina i njihovo slaganje sa selekcijom hrane gostima je predstavila Dragana Zdelar, naš poznati sommelier.

WS

Digitalno izdanje Wine Style-a od sada možete da čitate na tabletima i pametnim telefonima.

Novinarnica.net, prvi i jedini onlajn kiosk u Srbiji na kome se može naći preko 90% digitalnih replika srpskih novina i časopisa iz svih oblasti, uveo je novinu u digitalnu distribuciju štampe - Android aplikaciju.

Aplikacija Novinarnica je besplatna i može se skinuti sa Google Play-a.

16

WINE STyle

Vino Grenache Blanc Special Selection vinarije Tikveš dobitnik je zlatne medalje na međunarodnom takmičenju vina od sorte grenache blanc - Grenaches du Monde u Francuskoj. Uprkos jakoj konkurenciji iz celog sveta, Tikvešovo vino Grenache Blanc Special Selection uspelo je da se istakne kao jedinstveno vino iz regiona Jugoistočne Evrope.

wine style GASTRONOMIJA

Kulinarske destinacije

Sicilija Piše: Nenad Gladić (Lepi Brka, autor TV emisije Gastronomad)

Postoji izreka: „Ne dao ti Bog da živiš u uzbudljivim vremenima“. Vrlo je moguće da su je izmislili Sicilijanci, jer njihova istorija je sazdana od „interesantnih“ vremena. O to mediteransko ostrvo su se kroz istoriju otimali svi koji su imali ambiciju da vladaju Sredozemljem, a takvih je bilo mnogo. Sa druge strane, ma kakav da je bio svaki novi osvajač doneo je i ostavio nešto svog kulturnog nasleđa, što je naravno imalo svoje posledice i na lokalnu kuhinju. Kako svako zlo sa sobom donese i neko dobro, tako se zahvaljujući ne baš mirnoj istoriji Sicilijanci danas mogu pohvaliti izuzetno živopisnom kuhinjom

18

WINE STyle

R

uku na srce, nisu samo osvajači zaslužni za sva kulinarska remek-dela koja nam dolaze sa ovog ostrva sa juga Italije. Geografija je Siciliji dala blagorodnu klimu, a plodno vulkansko tlo bilo je spremno za svaku biljnu i životinjsku vrstu koja je ovo ostrvo rešila da učini svojim trajnim staništem. O obilju ribe i morskih plodova izlišno je i pričati.

Dakle, dobitna kombinacija za bogatu i raznoliku kuhinju. Možda? Ipak, suštinski većina jela koje danas prepoznajemo kao sicilijanska potiču od nečega što se zove la cucina povera ili sirotinjska kuhinja. Na Siciliji je uvek bilo obilja i bogatstva, ali za malobrojnu elitu, dok su svi ostali morali da se snalaze sa onim što su im priroda i seosko domaćinstvo dali. Melanzane parmigiana, caponata, involtini di melanzane, involtini, pennette all’isolana su sicilijanski klasici koji su u stvari nastali kao odgovor na nemaštinu. Kako to obično biva kada se zatvara pun krug, danas i te kako umemo da cenimo ono što se nekad zvalo sirotinjska kuhinja jer se pokazalo da je to u stvari najprirodniji i najzdraviji način ishrane.

Svi recepti nisu ostali isti do današnjih dana. U potrazi za boljim životom nebrojeni sicilijanski imigranti našli su svoj dom na raznim destinacijama i to uglavnom u Americi, gde su sa sobom poneli recepte koji su u novu domovinu preneli arome i ukuse zavičaja. Tako danas imamo prilično apsurdnu situaciju da su za promociju sicilijanske kuhinje najzaslužniji Sicilijanci sa američkog kontinenta. Bilo kako bilo, čari kuhinje ovog neverovatnog ostrva danas su nam dostupnije nego ikada ranije. Putovanja nisu preskupa, internet vrvi od najrazličitijih izvornih sicilijanskih recepata, a TV kuvari često skoknu pod toplo sunce Sicilije. Ko želi, može da se oproba u sopstvenoj kuhinji uz ova tri recepta iz moje skromne kolekcije.

wine style GASTRONOMIJA

Sicilija je jedan od najvećih i najstarijih vinskih regiona u Evropi i do kraja dvadesetog veka bila je poznata uglavnom po proizvodnji marsale, ojačanog i slatkog vina. Što se tiče suvih vina poznatija su bila jeftina stona vina. Krajem dvadesetog veka umnogome se menja ta slika i započinje proizvodnja odličnih vina u ovoj regiji. Najpoznatije sorte su nero d’Avola od crvenih i grillo i catarratto od beliih. Teroar je u velikoj meri vulkanskog porekla, dosta siromašan, sa mnogo sunčanih dana i relativno visokom prosečnom godišnjom temperaturom.

Bela vina su uglavnom aromatična, punog tela i veoma zanimljiva, dok nero d’Avola uglavnom daje vina srednjeg do punog tela, mineralno zemljanih tonova, veoma prepoznatljivog stila i ukusa.

Od poznatih vinarija na našem tržištu prisutne su Tasca d’ Almerita sa vinima Lemuri, Leone i Nozze d’Oro, zatim Mazzei sa vinom Zisola, pa Planeta sa vinima Cometa, Santa Cecilia, La Segreta bianco i rosso, kao i vinarija Donnafugata sa njenim poznatim vinom Mille e una Notte.

WINE STyle

19

Foto: Vladimir Miloradović

wine style GASTRONOMIJA

20

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

Arančini (Arancini) Stručnjaci tvrde da su se arančini prvi put pojavili na Siciliji u X veku, i to je otprilike sve što se zna o njihovom poreklu i postanku. Kako danas stvari stoje, uobičajeni sicilijanski arančini pune se raguom od mesa ili povrća tako da je logično pretpostaviti da je ovo jelo rezultat prakse da se od ostataka jučerašnjeg ručka pravi današnji.

Ova verzija je malo jednostavnija jer vam ne treba ragu od juče, već samo malo sira da napunite arančine.

Za 2 osobe *230 g pirinča *glavica crnog luka *3 čena belog luka *150 ml belog vina *400 ml goveđe supe *so i biber *40 g parmezana *2 jaja *2 kašike mleka *100 g mocarele *50 g brašna *100 g prezli *ulje za prženje

Način pripreme * U tiganju, na malo ulja, propržiti crni i beli luk dok ne dobiju staklastu strukturu. Posoliti, a zatim dodati pirinač i pržiti svega 2-3 minuta. Dodati vino i nastaviti sa kuvanjem dok sva tečnost ne ispari, konstantno mešajući. * Dodavati po kutlaču supe, konstantno mešajući dok sva tečnost ne ispari, a sva supa se ne utroši. * Posoliti i pobiberiti po ukusu. Skinuti pirinač sa vatre. Mešajući pirinač, dodati permezan. Prebaciti ga u posudu i ostaviti da se ohladi. * Umutiti jedno jaje. Dodati ga u pirinač, pa sve dobro promešati. * Napraviti loptice od pirinča tako što za svaku treba iskoristiti dve kašike mase. U centar svake loptice utisnuti kocku mocarele. * U manjoj posudi umutiti jedno jaje i mleko. Zatim svaku lopticu uvaljati u brašno, pa u jaja, a onda u prezle. Panirane loptice pržiti u ulju dok ne dobiju zlatnožutu boju. Izvaditi ih na papir da se ocede od viška masnoće.

WINE STyle

21

wine style GASTRONOMIJA

Carne pizzaiola Još jedan autentičan biser iz zbirke la cucina povera. Meso je nekada bilo nedostupno velikom broju ljudi, a i kada ga je bilo kvalitet je bio takav da je moralo dugo da se krčka, sve dok ne „prizna“. Danas to nije slučaj, pa je vreme pripreme ovog jednostavnog, a ukusnog klasika mnogo kraće. U svakom slučaju, ako se desi da vam u mesari nekom prilikom „uvale“ đon umesto šnicle, nije loše znati način kako da ručak ipak bude perfektan.

Za 4 osobe *4 komada ramsteka (200 g svaki) *1 glavica crnog luka (sitno seckanog) *1 limenka paradajz pelata (800 g) *2,5 dl pasiranog paradajza *1 kašičica šećera *4 čena belog luka (sitno seckanog) *0,5 dl maslinovog ulja *origano *so i biber po ukusu Prilog *1 pakovanje kvalitetne paste (skuvane) *parmezan

Način pripreme * U tiganju, na malo ulja, propržiti crni i beli luk dok ne dobiju staklastu strukturu. Posoliti, zatim dodati paradajz pelat i pasirani paradajz i uz mešanje kuvati nekoliko minuta. Paradajz pelat usitniti varjačom prilikom kuvanja, ali ne previše. * U drugom tiganju na malo ulja opržiti ramstek koji je prethodno začinjem origanom, solju i biberom. * U tiganj sa mesom presuti sadržinu tiganja sa paradajzom i pustiti da se krčka na tihoj vatri dok meso ne omekša, u slučaju da koristite neko tvrđe meso. Ukoliko se zbog dužine kuvanja količina umaka smanji, nalivajte vodom ili crvenim vinom. Ako koristite kvalitetan ramstek ova faza traje nekoliko minuta. * Po želji doterati ukus. * Servirati sa kuvanom testeninom (ili krompirom, svežim hlebom) 22

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

WINE STyle

23

wine style GASTRONOMIJA

Sicilijanski kolač od sira

Za obilje sjajnih slatkih zalogaja na Siciliji uglavnom su zaslužni Arapi i njihova stogodišnja vladavina tim ostrvom. Naime, oni su sa sobom doneli šećernu trsku, a samim tim i šećer na Siciliju. Sicilijanski slatkiši su svet za sebe, jer su upečatljivo obeleženi arapskim uticajem, a opet autentični i danas omiljeni širom sveta. Ovaj kolač od sira je verovatno varijacija na temu nekog kontinentalnog recepta, ali opet sa mediteranskim šmekom.

Sastojci

Način pripreme

Fil * 80 g lešnika (pečenih, oljuštenih, krupno seckanih) * 500 g rikote ili neslanog mladog sremskog sira *100 g šećera *125 g milerama *2 jaja * 100 g tamne čokolade krupno seckane * 100 g kandirane kore citrusa *2 kašičice ruma za kuvanje

* U posudu za mešanje staviti sve sastojke za koru osim žumanca i mikserom mešati dok se ne dobije masa koja je po teksturi slična prezlama. * Dodati žumance i dobro umesiti dok se ne dobije glatko testo. * Testo uviti u plastičnu foliju i ostaviti da se hladi u frižideru 1 h. * U posudu za mešanje staviti sve sastojke za fil i dobro promešati mikserom nekoliko minuta. * Kada testo odstoji u frižideru razvući ga oklagijom na obrašnjavljenoj površini na dimenzije tepsije u kojoj će se peći (preporučeni obim tepsije je 20 cm). Testo treba da bude debljine oko 3 mm. Obložiti tepsiju testom i vratiti u frižider na još 30 minuta. * Testo u plehu nekoliko puta izbušiti viljuškom i prekriti ga papirom za pečenje, a preko papira staviti pirinač koji će sprečiti da se testo podigne. Peći u rerni na 200°C oko 10 minuta. Kada se malo ohladi, skloniti papir i pirinač i nasuti fil. Izravnati fil kašikom. Peći na 180°C oko 40 minuta. * Kada se kolač ispeče ostaviti ga u otvorenoj i isključenoj rerni još jedan sat, a zatim na sobnoj temperaturi da se ohladi. Nakon toga ga staviti u frižider da se hladi još 2 h.

Servirati ga posutog šećerom u prahu. WS

Kora *150 g brašna *60 g mlevenih badema *60 g šećera u prahu * 125 g maslaca, isečenog na sitne kocke *rendana kora od jednog limuna *1 žumance

24

WINE STyle

wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je na{ somme­lier ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: PODRUM RADOVANOVIĆ – CABERNET SAUVIGNON BARRIQUE MARCHESI ANTINORI – CERVARO DELLA SALA ALIANCA VINHOS DE PORTUGAL – QUINTA DA GARRIDA RESERVA SELECTA, PORODIČNI PODRUM VINA JOCIĆ I STOJŠIĆ – BURGUNDAC BELI JAGODINSKA VINARIJA 1897 – PIANO

NAZIV VINA: PIANO BERBA: 2011 SORTA: CABERNET SAUVIGNON, MERLOT PROIZVOÐAČ: JAGODINSKA VINARIJA 1897 OBLAST: JAGODINSKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12%

Ova vinarija ima bogatu istoriju, koja nas vraća u 1897. godinu kada je i osnovana. Ljubiša Milosavljević i Dušan Stojanović pre tri godine kupili su stare vinograde koji su bili u sastavu čuvenog Navipa, u nameri da ih obnove kako bi iskoristili sav njihov potencijal. Danas su oni prilično reprezentativni, tako da se od Jagodinske vinarije 1897 u budućnosti očekuju sve bolja vina. Svojom prvom berbom potvrdili su da su na dobrom putu.

Vino ima intenzivnu crvenu boju sa rubinkastim odsjajem, dobre je refleksije i pokretljivosti u čaši. Ima dosta voćnih aroma crnog bobičastog voća, koje se lepo spajaju sa tonovima hrastovine, dok su u samoj pozadini primetni začinski nagoveštaji. Na ukusu su izražene sortne karakteristike, ali i svežina, punog je tela, elegantno, dobrog balansa i teksture. Sam kraj pokazuje da je mekano, puno aroma, strukturisano, a tanini nagoveštavaju da ima potencijal za uspešno odležavanje. Služiti ga sa crvenim mesima, jagnjetinom, mesom pernate divljači, kuvanim začinskim jelima i polumasnim sirevima.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 760 dinara

26

WINE STyle

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: CERVARO DELLA SALA BERBA: 2008 SORTA: CHARDONNAY, GRECHETTO PROIZVOÐAČ: MARCHESI ANTINORI OBLAST: UMBRIJA, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13%

Za proteklih šest stotina godina već je dvadeset šest generacija čuvene italijanske vinske porodice Antinori vodilo vinski biznis i to sa velikim uspehom. Uz veliko poštovanje tradicije, a uvek su spremni i da uvode razne inovacije, i dalje se trude da održavaju visok kvalitet svojih vina.

Piero Antinori je danas direktor ove gigantske kompanije i konstantno eksperimentiše u svim segmentima proizvodnje vina, od samog vinograda pa sve do finalnog proizvoda, a u poslu mu pomažu njegove tri ćerke.

Vino ima slamastožutu boju sa zelenkastim odsjajem, odlične je prozirnosti. Na nosu se izražavaju intenzivne arome voća, među kojima dominiraju citrusne note koje su u harmoniji sa aromama zrelih krušaka i cveta bagrema. Vino je punog tela, bogato, veoma dobre strukture i kompleksno, sa finim kiselinama. Krase ga mineralnost i hrskavost u ustima, a na samom kraju se osećaju blago slatkasti tonovi butera i lešnika. Završnica je sveža, pitka i postojana, sa voćno-cvetnim karakteristikama. Služiti ga sa morskom ribom, ljuskarima, belim mesima, svinjskim i jagnjećim pečenjem.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 4.800 dinara

NAZIV VINA: QUINTA DA GARRIDA RESERVA BERBA: 2009 SORTA: TURIGA NACIONAL, TINTA RORIZ PROIZVOÐAČ: ALIANCA VINHOS DE PORTUGAL OBLAST: DAO, PORTUGALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%

Vinarija Quinta da Garrida je vlasništvo kompanije Alianca, koja je osnovana 1927. godine. Danas ova kompanija u vlasništvu ima pet renomiranih vinskih imanja u Portugalu, sa kojih se proizvode vina koja se izvoze u 60 zemalja sveta. Vinarija Quinta da Garrida nalazi se u poznatom vinskom regionu Dao u Vila Nova de Tezem, koji krasi veoma povoljna klima za uzgajanje grožđa; leta su topla sa hladnim noćima, zime su poznate po obilnim kišama, a zemljište je granitno sa dosta peska i malo gline.

Vino ima izrazitu rubin boju, veoma je bistro i pokretljivo u čaši sa sjajnom refleksijom. Na nosu su izražene prijatne voćne arome crveno-crnog voća, gde se izdvajaju šljiva i kupina, a ima i blag nagoveštaj dimnih nota koje su u lepom skladu sa mirisom slatkog korena i vanile.

Na nepcima se ističu voćni karakteri, u pozadini i začinski, srednjeg je tela, suvo, lepo zaokruženo, dobro izbalansirano sa prijatnim kiselinama i glatke teksture. Lepu i pitku završnicu krase voćni karakteri, sa uticajem drveta. Služiti ga sa svinjskim i goveđim mesom, raznim salamama, mesom sa roštilja i začinjenim pastama sa mesnim sosovima.

Temperatura serviranja: od 15 do 17 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 900 dinara

WINE STyle

27

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: BURGUNDAC BELI BERBA: 2011 SORTA: PINOT BLANC PROIZVOÐAČ: SELECTA, PORODIČNI PODRUM VINA JOCIĆ I STOJŠIĆ OBLAST: VRŠAČKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12%

U selu Gudurica, na 15 kilometara od Vršca, 1987. godine posađeni su prvi vinogradi vinarije Selecta. Milutin Tine Stojšić je stalnim unapređenjem i ulaganjem u tehnologiju uspeo da svoju vinariju i vina svrsta u red boljih u Srbiji, u čemu je veliku pomoć imao od svoje porodice. U sklopu vinarije nalazi se reprezentativna degustaciona sala i apartmani za goste, pa je Selecta prilično aktivna i u segmentu vinskog turizma.

Vino ima sivožutu boju sa zelenkastim tonovima, dobre je prozirnosti.

Bogato je voćnim aromama, sa dominacijom nota zelene jabuke i citrusnih nagoveštaja, kao i finih cvetnih mirisa. Ukus povremeno podseća na šardone, vino je punijeg tela, suvo, sa dobrim izražajem voćnih karakteristika, dosta sveže i mineralno. Dobre je strukture, kremasto i fino izbalansirano. Punije i veoma sveže završnice, koja je zaokružena dobrom postojanošću i primamljivom pitkošću. Služiti ga sa plodovima mora, sezonskim salatama, ribom, piletinom, ćuretinom, teletinom, svinjskim mesom i blagim sirevima.

Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 560 dinara

NAZIV VINA: CABERNET SAUVIGNON BARRIQUE BERBA: 2010 SORTA: CABERNET SAUVIGNON PROIZVOÐAČ: PODRUM RADOVANOVIĆ OBLAST: ŠUMADIJSKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%

Porodični podrum vina Radovanović iz Krnjeva, u blizini Velike Plane, proslavio se izuzetnim crvenim vinima od sorte kaberne sovinjon.

Vlasnik vinarije Miodrag Radovanović, inače enolog, tokom dvadesetak godina rada sa ovom sortom u vinariji Podrum Radovanović uspeo je da stvori izuzetnu paletu vina od kaberne sovinjona, a koja su već godinama među najpopularnijim i najboljim srpskim vinskim brendovima.

Vino ima intezivnu tamnocrvenu boju sa rubinkastim odsjajem.

Prijatnih je aroma šumskog bobičastog voća, sa lepo integrisanim tonovima hrastovine i vanile. Na nepcima se odražava harmoničnost, punoća tela i dobra struktura, zaokruženost, prijatna voćnost i veoma dobra izbalansiranost. Tanini su potpuno mekani i integrisani sa voćnim karakteristikama i prijatnom svežinom kiselina. Završnica je puna, dugotrajna i kompleksna sa stidljivim nagoveštajima nota čokolade i lista duvana. Služiti ga sa crvenim mesima, jačim jelima poput gulaša, pastama sa sosovima od mesa, mesom lagane divljači i polumasnim sirevima.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.360 dinara

28

WINE STyle

Adresar vinoteka Beograd WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382 WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 PRŠUT I VINO Vlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

30

WINE STyle

AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510 BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357 VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592 DOBRO VINO Sterijina 15, 011/ 27 62 381 RIZNICA VINA Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266 VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747 BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888 SIRO'VINA Tadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397 Vinska kuća Burgundac Kirovljeva 25, 011\ 35 45 794, 064\ 82 38 609

Novi Sad DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

Sremski Karlovci WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

Bačka Palanka BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

SUBOTICA Vinarija Zvonko Bogdan Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

wine style INTERVJU

Humanost ipak ima smisla Kada je 2001. godine sa filmom Apsolutnih sto osvojio deset međunarodnih nagrada dobio je „etiketu“ - nova rediteljska zvezda!

Sa Klopkom (2007), filmom koji je svetsku premijeru imao na Berlinskom festivalu, osvojio je 23 međunarodne nagrade, bio u užem izboru za Oskara za najbolji strani film… Sa Krugovima, svojim najnovijim filmom, režiser Srdan Golubović krstari svetom osvajajući nagrade i odlične kritike, a najmanje što se ovih dana može čuti među brojnim gledaocima i među stručnom javnošću jeste: „Bravo, majstore!“ I zbog filma, naravno, ali i zbog izbora same tematike, jer je uspeo da podigne humanost na nivo vrlo važne komponente savremenog života i nametne je kao suštinsko pitanje

K

Piše: Tatjana Nježić

ada bi to bilo moguće, sigurno bi bilo zanimljivo vratiti se u drugu polovinu sedamdesetih godina i posmatrati ga kako se i čega igra, možda malkice musav od čokolade ili nekih bakinih kolača. Jer u tim dečjim slutnjama i čežnjama, dok je odrastao u Beogradu uz svoju baku i njene, kako kaže, pravične i poštene vrednosne norme, stvorena je osnova za jedan uzbudljiv stvaralački svet.

Razgovor za Wine Style rađen je jednog subotnjeg ranog popodneva, a gde bi drugo, nego u vinoteci. Ne samo

32

WINE STyle

wine style INTERVJU

Foto: Dalibor Danilović

Srdan Golubović

Fotografisano u wine baru Magnum

WINE STyle

33

wine style INTERVJU

zbog imena magazina već i zato što Srdan Golubović, jednostavno, voli vino. Na šaljivo postavljeno pitanje: „Da li uz vino idu i žene?“ kroz osmeh odgovara da je on oženjen čovek te da sad baš i nije pristojno da se za novine o ženama priča…

A to je bio odgovor kakav se od njega i mogao očekivati, jer je u potpunom skladu sa njegovom ličnošću. Diskretan, nenametljiv, pristojan i vrlo odmeren. Profesionalno, Srdan Golubović je očigledno čovek snažnog, eksplozivnog talenta i vrlo upečatljivog rediteljskog rukopisa.

Razgovaramo o Krugovima, filmu inspirisanom istinitim događajem, činjenicom da su ratnih devedesetih u Trebinju Srđana Aleksića ubili Srbi jer je pokušao da odbrani svog prijatelja Muslimana, o Klopci, vrsnom ostvarenju u kojem kroz dramatičnu priču o mladom bračnom paru intelektualaca i njihovom bolesnom sinu kome je neophodna preskupa operacija snažno oslikava svu ovdašnju apsurdnost svakodnevice…

Na opasku da i Klopka i Krugovi počinju na isto slovo i to na ono na koje počinju dve, možda i najvažnije reči: kuhinja i krevet, nasmejao se i kratko rekao: „Nema to tako mnogo veze“.

WS: Nego?

Svi moji filmovi beže od hedonističkog doživljaja života. Ni u jednom filmu, na primer, nemam nijednu ljubavnu scenu.

Nikad je u životu nisam snimio. I, zapravo, ne znam da li u stvari bežim od toga. S obzirom na to da svaki reditelj kroz svoje filmove govori o sebi, očigledno da je ta vrsta intime nešto što na neki način krijem, još uvek. Kratki naslovi su odraz jednog asketskog, tačnije svedenog posmatranja života i doživljaja stvari oko sebe. Kroz filmove i kroz svoj odnos prema životu pokušavam da demistifikujem stvari.

WS: A u šta verujete?

Verujem u instinkte, intuiciju, subjektivni doživljaj stvarnosti. Ne volim mistifikaciju. Ti naslovi su jednostavni zato što je moja želja da stvari oko sebe i svoj pogled na svet pojednostavim.

WS: Uporišna tačka tog Vašeg pogleda na svet je…?

Teško mi je da to sažmem. Odakle dolazi razlog...? Verovatno zbog porodičnog nasleđa, zbog tih mojih crnogorskih korena, odrastanja i vaspitanja uz babu Crnogorku s kojom sam provodio najviše vremena. Jedan ogoljeni, pojednostavljeni pogled na svet koji je okrenut samo suštini. To sam od nje naučio i nasledio. Odrastao sam pod uticajem oca i babe, od malih nogu naučen sam da svet možda i preozbiljno shvatam.

U mojim filmovima nema seksa, pa ni humora. Verovatno zato što su me u detinjstvu naučili da odnos prema životu treba da bude sveden i ozbiljan. To su ti jaki uticaji kojima sam verovao. S druge strane nisam duhovit te, iako veoma cenim tu dragocenu osobinu, prirodno, nisam otišao na tu 34

WINE STyle

stranu. Mislim da su moja oružja, ili ako hoćete aduti nešto potpuno drugo.

WS: A to je?

Iskrenost, jednostavnost, neposrednost. Razumevanje drugih ljudi. Čitanje ljudi oko sebe. Zaista sam posvećen tome.

Volim da posmatram ljude, da ih analiziram. Ali bez potrebe da im nalazim slabu tačku, manu, ili da ih ocenjujem. Ne, nego iz potrebe da ih razumem. Nisam oduvek to umeo, kako vreme odmiče sve više učim da razumem ljude sa svim njihovim vrlinama i manama, da pravim neku vrstu ravnoteže u smislu šta je važno a šta ne, ili zašto nekog osećamo kao bliskog…. Nema idealnih ljudi. Samo je pitanje koje osobine kome prijaju, odgovaraju. Uvek sam bio neko ko razume da ljudi imaju mane. Neke prihvataš, neke ne prihvataš. Ali, čim se neko bori sa svojim manama taj neko je osoba vredna poštovanja i naklonosti. Izuzetno respektujem ljude koji s godinama postaju bolji boreći se sa svojim manama. To je esencijalno pitanje – neko se, na primer, leči od alkoholizma onog trenutka kad iskreno prizna sebi da ima problem s alkoholom ili čime god. Kada razumeš odakle dolazi problem u tvom karakteru, sagledaš profil ili makar kroki svojih mana, ti si već na pola puta da to rešiš. Duboko cenim ljude koji su, prolazeći kroz razna iskustva, strašan put napravili u svom životu menjajući se na dobro. Naravno, ima i onih čiji put ide u suprotnom smeru.

WS: Gde ste Vi u tome?

Lično nisam neko ko ume preterano da uživa u životu. Istina, trudim se, nastojanje da to ispravim jeste nešto čime se bavim. Ali meni je, kroz odrastanje, usađeno da čovek živi kroz veliki, naporan rad, kroz odricanje… Što je i tačno. Ali, treba osvestiti radost. Naći je. Što bi rekao Tagora: „u naporu je radost“. Ne mora rad da bude samo muka. U stvari, sve je pitanje mere, izbora i ugla gledanja na stvari. Odrastao sam u strogom okruženju. Moj otac je odrastao u siromaštvu. Tu vrstu svog životnog iskustva, što svesno što nesvesno, preneo je i na mene. S jedne strane to je vrlo pozitivno delovalo, a sa druge…baš i nije. U tom smislu strahovito zanimljivo mi je bilo ono što je Roberto Benjini rekao kad je dobio Oskara za film Život je lep. Kazao je: „Zahvaljujem se mojim roditeljima na tome što su mi dali nešto što ja mojoj deci nikada neću moći da pružim, a to je siromašno detinjstvo.“ Ta rečenica je u stvari strašno zanimljiva. Moj otac je mene obeležio. Puno sam od toga dobio – potrebu da se borim, da izdržim…užasnu samokritiku koju imam. A sa druge strane me lišio jedne vrste hedonizma koji sam mogao sebi da priuštim.

WS: Krugovi su odveli Vas na razne festivale, do raznih nagrada, a šta je Vas dovelo do Krugova?

Kad sam prvi put čuo priču o Srđanu Aleksiću bio sam na festivalu u Visbadenu. Bilo je to 2007. Klopka je bila ak-

wine style INTERVJU

tuelna. Sedeli smo na lepoj terasi, moja Jelena, supruga i producent, Srđan i Melina Koljević i nemački kooproducent.

Jelena nam je sa interneta pročitala vest o Srđanu Aleksiću.

Svi smo odmah reagovali, vrlo emotivno. Nekako sam tog trenutka znao da želim da o tome napravim film. Naravno, nisam odmah znao ni kako ni šta ni zašto to mene toliko dira, ali sam znao da je to neki čin koji sam u stvari želeo da čujem. I da sam zapravo tu priču tražio. Jer, u njoj ima nečeg suštinski ljudskog i herojskog što je duboku utkano u mene.

Gotovo odmah smo počeli na tome da radimo, ali dugo smo sklapali kocke. Borili smo se dve-tri godine, između ostalog i sa formom kroz koju bi trebalo ispričati tu priču jer nam je odmah bilo jasno da ne želimo ratni film, ni politički, ni samo rekonstrukciju, nego želimo da napravimo film o tome kako je taj događaj uticao na dalje živote aktera u toj priči. Na pitanja: da li činjenje dobra može proizvesti nova dobra dela? da li ljudi mogu da prevaziđu gorčinu, bes, bol da ne bi ostali zarobljenici toga i automatski nastavili lanac zla? da li mogu u sebi da pobede sopstvenu prošlost i izađu iz senke vremena?

WS: Nije li danas aktuelna izreka da su dobar i budala isto, odnosno da nema smisla biti dobar? Ponekad se čini kao da uglavnom pobeđuju loši momci?

To je, rekao bih, globalno pitanje. Na ovom prostoru je to prisutno u sirovoj, ogoljenoj formi. U razvijenim zemljama Zapada ta ista stvar se ispoljava na jedan drugačiji način; kroz jedno strašno otuđenje, nekomunikaciju, obezljuđenost…

Ako ovde loši momci, legitimni ili nelegitimni lopovi, kriminalci svojim uspehom dokazuju tu tezu da ne treba biti dobar, tamo to radi neki drugi svet, tamo su to neki bankari, tzv. novi zelenaši, neki svet u rukavicama. Ali je suština ista – empatije nema. Zemlja koja je svakako pravi primer neoliberalnog kapitalizma je Engleska. Moj dobar prijatelj koji tamo živi radi od 9:30 do 19 časova, a nikad ne izađe sa posla u 19. Od stana do posla putuje vozom sat vremena u jednom pravcu. Dakle, kući stiže uveče oko 21, 22. Tako pet dana u nedelji. I to je taj život. A princip je samo – take it or leave it, uzmi ili ostavi. Nema menjanja i ne postoji druga mogućnost za tzv. obične ljude. Dakle, samo je u pitanju druga forma.

Zato je meni bilo posebno važno da ovaj film napravim jer sam verovao da se ta priča ne tiče samo nas ovde, nego da ona u osnovi postoji svuda. Dokaz za to mi je bio kad sam čuo da se slična stvar dogodila na metro stanici u Minhenu.

U vozu je jedan čovek koji se vraćao sa posla, bankar i bivši sportista, video grupu mladića koja maltretira jednog dečaka.

Prišao je i odbranio ga. Dečak je pobegao, a ti momci su njega pretukli na smrt. Sve se odigralo u vreme povratka sa posla kad su ulice, metro stanice pune ljudi. Slična situacija kao sa Srđanom Aleksićem.

WS: Sudeći po izveštajima sa festivala i u svetu i u regionu, po obrazloženjima nagrada, po kritikama, reakci-

jama publike, uz umetnički domet filma, čini se da ljude upravo to dotiče?

U svim sredinama gde je film prikazan ljudi su odreagovali na pitanje – da li ima smisla biti dobar čovek? Svi ljudi na svetu žele da veruju da ima smisla. I to je nešto što ujedinjuje publiku ovog filma na svim kontinentima. I, ma kako vam to zvučalo - svi u dubini duše žele da budu dobri. Da li okolnosti to dopuštaju, kako se snalaze u kontekstu u kome žive, umeju li i imaju li snage da se bore sa manama, to je nešto drugo.

Ja polazim od toga da su ljudi na svetu u većini plemeniti ili makar imaju potrebu da budu plemeniti. Mislim da je procenat onih koji su pretežno zli prilično mali. E sad, uvek je zlo vidljivije od dobra. Jer je glasno i agresivno, a dobro je tiho i povučeno.

WS: U filmu veoma važnu ulogu ima kategorija oprosta, koju ponajviše tretirate kroz lik Ranka u vrsnom tumačenju Aleksandra Berčeka?

Meni je glavni model za lik Ranka bio Srđanov otac Rade Aleksić. Inicijalna kapisla za snimanje ovog filma i jeste bilo to kada sam video film, dokumentarac Sanje Dragićević i čuo Radeta Aleksića. Neverovatno je kako je herojski i ljudski govorio, a pričao je o gubitku rođenog sina. Vrhunska hrabrost je uspeti na taj način da racionalizujete smrt svog deteta, a koja nije plod slučajne nesreće, recimo saobraćajke, nego je plod ogromnog zla, nepravde, tuđe loše namere.

Između ostalog je rekao nešto što jeste osnovni lajtmotiv i ideja filma – ukoliko bi Srđanova smrt učinila da ljudi iz toga nešto nauče i postanu bolji, za mene njegova smrt ne bi bila toliko uzaludna i strašna. Lik koji igra Berček rađen je, dakle, prema gospodinu Radetu koga nisam ni poznavao, a kroz ono što sam slušao i čitao imao sam utisak da mi je tako blizak.

Bilo je jasno da čovek koji je doživeo takvu tragediju, a na takav način govori o njoj, jeste esencija vrhunske ljudskosti. A vrhunska ljudskost ne postoji bez oprosta. Bilo je prirodno da lik Ranka u filmu oprosti iz dubine svog bića. Kako će to da se desi, to je drugo pitanje. Pretpostavljam da je to Rade Aleksić u životu uradio, oprostio drugačije, možda jednostavnije nego lik Ranka u filmu, ali film, naravno, traži neko nadgrađivanje.

Bilo je zanimljivo i ono što je Rade Aleksić posle filma pričao, u nekoliko intervjua - da je za njega ključni trenutak filma Todorova suza (filmski lik, u tumačenju Borisa Isakovića, iz grupe mladića koja je ubila). On to vidi kao ključnu stvar, da u svetu tog ubice, zlikovca, čoveka koji je počinio strašni zločin i ne kaje se, da na kraju postoji suza koja može svašta da znači. Kad sam čuo Radetov komentar povezao sam to sa onim što je pričao, da ako to probudi u ljudima put do ljudskosti, ta tragedija ima smisla.

WS: Jedna od klučnih scena jeste razgovor Todora i doktora Nebojše u bolnici, onog koji je ubio i onog čiji je prijatelj stradao na njegove oči, a posle Todorove

WINE STyle

35

wine style INTERVJU

Ljubitelj vina Pijem vino, vrlo rado. Zapravo, pijem samo vino. Valjda je to i prirodno. Kao klinac sam pio sve i svašta, žestoka pića, naravno… Dugo ih ne pijem. A u vinu uživam, iako nisam stručnjak. Biram ih jednostavno, po osećaju i ukusu – šta mi se sviđa ili ne. A, ruku na srce, nisam siguran ni da su svi koji sebe smatraju velikim poznavaocima to i zaista. Da bi neko bio ozbiljan stručnjak, mora time jako dugo da se bavi, čak mislim da to zahteva neku vrstu porodične tradicije. Kad se neko, na primer, u Francuskoj razume u vino, a iz porodice je u kojoj su se i otac i deda time bavili na ovaj ili onaj način – to su onda pravi poznavaoci vina. Mi ostali smo ljubitelji ili konzumenti. Što se mene tiče volim i crveno i belo i roze. Istina, roze pretežno leti. Nekad i kombinujem, a biram prema raspoloženju više nego, recimo, na hranu koju u datom trenutku jedem. A čašu držim onako kako ne treba, za gornji deo, a ne za nožicu, kako je pravilno. Tako mi se dopada. Kada putujem, kada odem na neki festival, rado isprobavam neka nova, razna vina.

saobraćajke kada mu, faktički, život zavisi od Nebojše i njegovog medicinskog umeća. Tu se otvara pitanje odnosa, prisustvovanja nekom činu zla, da li smo svi posmatrači nekih i nečijih neprilika, pitanje hrabrosti da se dela i pitanje odgovornosti ako se ne dela?

Jeste. Neki su odnosi u filmu pravljeni na principu emocionalnog razrešenja. Odnos između Todora i doktora Nebojše ima jednu racionalnu crtu u sebi. To je jako teško pitanje.

Praveći ovaj film, sa jedne strane trudio sam se da olakšam ljudima koji u takvoj situaciji nisu ništa uradili. Ja njih razumem. Jako mi je bilo važno da ih ne osuđujem. Jer to je u stvari, da kažemo, česta ljudska reakcija. To što se desilo Nebojši u filmu (bio je očevidac, a nije prišao da pomogne prijatelju) nešto je što mogu da razumem. Sa neke zapaljivo kvazimoralističke pozicije mogao bih to da osudim, ali to ne bi bilo tačno, jer to u životu nije tačno. Hajde da postavimo sebe u tu situaciju. Pričao sam sa raznim ljudima i sa mnogo njih koji iz mačoističkog fazona kažu – „ma, ja bih skočio, pokušao da odbranim“. Mnogo ljudi to kaže ali nisam siguran da bi to i uradili. Nije to samo odgovornost za sopstveni život, odgovornost za porodicu, za druge ljude… Nije to uopšte tako jednostavno.

WS: Klopka je film koji se bavi suštinskim ljudskim pitanjima skopčanim za strašne devedesete, Krugovi na drugi način, ali takođe. Sledeći film?

Krugovi su moj najintimniji film, moja lična borba sa devedesetim i lična pobeda. Još uvek nemam nešto konkretno čime bih se bavio, ali mislim da ću se baviti nekim sadašnjim vremenom. To sadašnje vreme, makar u dramskom pogledu, neće imati veze sa devedesetim, sa prošlošću. Mislim da je stvarnost u dramskom smislu vrlo potentna, a apsurdna je, neverovatna, nušićevska … Baviću se pričom koja u sebi ima društveni angažman. Intrigira me sve što se danas kod nas dešava.

WS: Kako Vam izgleda ta naša sadašnjost?

Mislim da proživljavamo jedan strašno težak društveni period. Nalazimo se u beznađu možda većem nego ikada. Ne 36

WINE STyle

mogu to da poredim sa, na primer 1993. ili 1999, jer ne verujem da će ta vrsta mraka da se ponovi. Ali ovo vreme ima neki svoj mrak koji je drugačiji. Devedesetih smo imali ispred sebe protivnika, znali smo ko je i kakav je, znali smo izlaz i imali smo nadu. Sada nade nema, protivnika ne prepoznajemo, ne umemo da ga definišemo. To su dve strašne stvari. To je nova stvarnost. A kad nema zdrave nade, onda se svakakvi surogati pojavljuju i još pogoršavaju stvari.

WS: Pa, kako onda dalje ako nema nade?

Ne znam … Ima tu nekoliko stvari. Ima nas koji živimo pomalo zaštićeni u egzistencijalnom smislu i posmatramo stvari filozofski na neki način. Mnogo ljudi u ovoj zemlji je zaista u elementarnim egzistencijalnim pitanjima opstanka.

Oni nemaju vremena da postavljaju ovakva pitanja. Zato je inteligencija u društvu važna. Intelektualci. Imamo ih, samo što se ne čuju. Recimo, neverovatno je da se u poslednje vreme u nekoliko intervjua pojavljivao Ljubomir Simović, najveći živi pesnik i dramski pisac, sigurno jedan od dvoje, troje najvećih mislećih ljudi u zemlji, međutim, šira javnost ne zna za njega. I kako onda njegova reč da znači nešto kad javnost ne ume da razluči. Mislim da je veliki problem ovog društva što mi u stvari svih ovih godina, a to je moralo da se desi posle 5. oktobra 2000, nismo uspostavili sistem vrednosti koji bi jasno stavio do znanja ovom društvu ko je Ljubomir Simović, a ko su periferni likovi ma koliko popularni bili u nekom trenutku. Ta vrsta distinkcije nije napravljena. Ne postoji jasan sistem vrednosti od strane društva, nagrade su devalvirane, greške nisu sankcionisane… Tako je običnim građanima ostavljen potpuni vrednosni haos i oni ne znaju kako u tome da se ponašaju, ne znaju da razgraniče novi roman Srđana Valjarevića u odnosu na neke bezvredne knjige. Ne postoje parametri. Ne možemo očekivati da se sami ispravno snalaze ljudi koji su prepušteni sebi, a pritisnuti su egzistencijalnim brigama i medijskim pretežno nekvalitetnim sadržajima. Nije tačno da im kultura ne treba, da nemaju kulturne potrebe.

Kultura je prečica do vrednosnog sistema, ali to je druga i duga tema. WS

wine style INTERVJU

WINE STyle

37

wine style ekskluzivno

en Primeur Bordeaux 2012.

Ekskluzivne degustacije na premijernom predstavljanju najvećih i najboljih vina Bordoa iz poslednje berbe

Godina izazova Magazin Wine Style petu godinu zaredom aktivno je učestvovao u pretpremijernom prikazivanju najboljih od najboljih – na En Primeur degustacijama, smotri najboljih vina Bordoa iz poslednje berbe. Kao i uvek, bilo je nekoliko prijatnih iznenađenja, ali generalno, ćudljiva godina uslovila je da poslednja berba u Bordou ne bude na nivou nekih prethodnih.

Sami vinari priznaju da je bilo potrebno mnogo više truda i veštine kako bi se dobila vina zadovoljavajućeg kvaliteta. Neki su u tome uspeli, a neki i ne baš u potpunosti. To međutim ne znači da će cene ovih vina biti niže u odnosu na prethodne godine, jer su shodno lošim vremenskim uslovima i prinosi bili smanjeni, pa tako i same količine vina Tekst i foto: Đuro Tošić

P

isali smo već, ali ukratko da se podsetimo šta je En Primeur - svake godine prve sedmice u aprilu vina iz prethodne berbe u Bordou premijerno se predstavljaju javnosti, ali onoj odabranoj (stručnjacima, kritičarima, ozbiljnim ljubiteljima vina i važnim trgovcima). To je vreme kada se uglavnom određuju i buduće cene vina na vinskoj berzi Bordoa, koja je ionako dovoljno komplikovana i bez En Primeura.

Jednostavno rečeno, mnogo ljudi proba mlada vina koja još uvek nisu spremna za flaširanje, a uglavnom ni za konzumaciju, i pokušava na osnovu svog iskustva i intuicije da proceni kakva će ta vina da budu u skorijoj i daljoj budućnosti, u kom pravcu će se razvijati. Tu se već uveliko daju ocene kvaliteta berbe iz prethodne godine i polako se stiče slika o eventualnoj ceni vina.

Za razliku od mog prethodnog iskustva na En Primeuru, a ovo mi je već peti put da učestvujem na ovoj divnoj manifestaciji, ove godine nam vreme baš i nije naklonjeno tako da me je Bordo dočekao sa kišom. Ceo prvi dan obilaska desne obale bio je praćen lošim vremenskim uslovima, tako da i nije baš bilo uslova za uživanje u predelima i šatoima. S jedne strane to i nije bilo tako loše, jer sam svu pažnju posvetio isključivo vinima. Vredelo je i te kako.

38

WINE STyle

Dakle, prvi dan bio je određen za Saint Emilion, kraljevstvo merloa i kaberne frana, vrlo slikovit gradić, gotovo bajkolik, u kojem kao da je vreme stalo pre tri ili čak četiri veka. Okružen je prelepim brežuljcima pod vinogradima opasanim zidovima, takozvanim clos…

Sve u svemu, jedno jako lepo i neobično mesto koje bi vredelo posetiti čak i ako ne volite vino. Što se tiče same berbe, za 2012. u St. Emilionu kažu da je bila sve osim standardne berbe. Godina puna iznenađenja, sa dosta blagom zimom, osim februara kada su bile zabeležene ekstremno niske temperature.

Sledilo je izuzetno vlažno proleće sa mnogo kišnih dana, da bi nakon toga usledilo jako toplo i suvo leto koje je doprinelo smanjenju prinosa i koncentraciji voćnosti i boje, dok su sveže noći obezbedile preko potrebnu svežinu.

Chateau Pavie bio je moje prvo odredište. Novajlija u kategoriji Premier Grand Cru Classe A, koja je do sada bila privilegija samo tri šatoa (Ausone, Cheval Blanc, Angelus). Međutim, pošto se klasifikacija Saint Emiliona revidira na svakih deset godina, 2012. su i Pavie priključili grupi A. Inače, u klasifikaciji apelacije Saint Emilion prva kategorija su vina AOC Saint Emilion, dalje ide Saint Emilion Grand Cru, pa Saint Emilion Grand Cru

wine style ekskluzivno

Classe i Saint Emilion Premier Grand Cru Classe, koji je podeljen na dve podgrupe: Classe A i Classe B.

zasada sovinjon blan i na jednoj trećini sovinjon gri, a prinos je bio 35 hl/ha.

Dakle, Chateau Pavie je novi član grupe sa najvišom klasifikacijom u Saint Emilionu. Samo zdanje je nešto modernije nego većina bordoških šatoa i u poodmakloj je fazi renoviranja, tako da se degustacija odvijala u pomoćnoj zgradi. Imao sam priliku da probam šest vina, od kojih su mi tri privukla posebnu pažnju.

Crvena vina ove kuće iz poslednje berbe karakteriše neverovatan voćni karakter, svežina i velika kompleksnost. Ono što se možda izdvaja od prethodnih godina, a posebno od 2010, jeste što su vina u St.Emilionu skoro spremna za konzumaciju, a ipak se oseća veliki potencijal i kompleksnost. Belo vino koje sam probao je izraženih herbalnih i citrusnih aroma, sa izuzetno punim telom i uljastim karakterom, odlične svežine i neobično dugog i prijatnog završetka. Takođe, mislim da će sa godinama samo razvijati finese i eleganciju i dobijati na vrednosti. Međutim, kad uzmemo u obzir neke cene ovih vina iz prethodnih godina, stvari postaju jasnije. Chateau Pavie dostiže cenu i do 300 evra po boci, dok je belo vino blizu 60 evra.

Chateau Pavie 1er Grand Cru Classe A Zasadi pod vinogradima su oko 35 ha, teroar je kombinacija krečnjaka i gline u vrhu, dok je pri dnu imanja više peščano i šljunkovito tlo. Zastupljenost sorti je 70% merlo, 20% kaberne fran i 10% kaberne sovinjon. Prinos 2012. godine bio je 28 hl/ha.

Chateau Pavie Decesse, takođe St. Emilion Grand cru classe Pod vinogradima 3,65 ha, sortna zastupljenost je 90% merlo i 10% kaberne fran, sa prosečnom starošću vinograda od oko 50 godina i prinosom u 2012. od 26 hl/ha.

Chateau Monbusquet, jedno fantastično belo vino Sa vinograda od samo 0,85 ha, gde je na dve trećine

Sledeća stanica u St. Emilionu bio je Chateau Canon, takođe Premier Grand Cru Classe, koji se nalazi na platou iznad samog grada. Canon je staro zdanje i trenutno je u vlasništvu kompanije Chanel, čiji se uticaj i te kako oseća - kako na pejzažnu arhitekturu tako i na same podrume u kojima se vodi računa o estetici svakog detalja, ma kako to nama nevažno izgledalo. Jedna

WINE STyle

39

wine style ekskluzivno

zanimljiva priča prati ovaj šato. Naime, šato Canon nosi ime po prvom vlasniku koji je po zanimanju bio nešto što bismo mogli nazvati „legalni pirat“ (privateer), a sve svoje bogatstvo stekao je pljačkajući engleske trgovačke brodove po Atlantiku i to uz blagoslov kralja Francuske i odgovarajuće dozvole.

Chtateau Canon St.Emilion Grand Cru Classe Karakteristike berbe 2012. su izražene arome zrelog voća, a primetan je i zemljani karakter vina sa prisutnošću cvetnih aroma. Vrlo kompleksno vino, izuzetne finoće i prefinjenosti.

Dalji obilazak St. Emiliona doveo me je i do Chateau Troplong Mondot, još jednog iz porodice Premier Grand cru Classe B, koji je inače u vlasništvu porodice pod čijom su upravom i prethodno pomenuti Pavie, kao i Chateau de France u Fronsaku.

Na kraju dana obišli smo Chateau Angelus, iz reda Premier Grand Cru Classe A, koji se nalazi u neposrednoj blizini crkve u St.Emilionu, a vinogradi su na jednom od najboljih teroara St.Emiliona. Chateau Angelus jedan je od dragulja na kruni St.Emiliona, a proba ovakvih vina vas čak i na En Primeuru zaista ostavlja bez daha. Veoma izražena voćnost, velika svežina, neverovatna kompleksnost i somotasta struktura vina, praćena prijatnim i veoma dugim završetkom, karakteristike su poslednje berbe.

Pod vinogradima je oko 24 ha, sa godišnjom proizvodnjom između 80 i 90 hiljada boca, sa sortnim sastavom od 50% merlo, 47% kaberne fran i 3% kaberne sovinjon.

..................

Drugi dan… Ponovo smo na desnoj obali ali danas je meta Pomerol. Velika imena poput šatoa Petrus, l’Evangile, La Conseillante... U ovom prvom je bilo teško zakazati posetu jer je već nekoliko godina pod potpunom opsadom kineske vinske armade. Osim Lafita, ovo im je verovatno najzanimljiviji šato.

Prva stanica u Pomerolu bio je Chateau Clinet, koji se nalazi na najvišoj tački čuvenog Pomerol platoa, koji karakteriše odličan teroar. Tlo je pretežno glinovito sa velikim procentom šljunka i primesama gvožđa u sastavu.

Vinograd je na 8,64 ha, godišnja proizvodnja nekih 40 hiljada boca, a sortni sastav je 87% merlo, 10% kaberne sovinjon i 3 % kaberne fran. Osim glavnog vina probao sam još i drugo vino Fleur de Clinet kao i dve prethodne berbe Chateau Clineta, što je bila lepa prilika da se vidi razvoj i transformacija takvih vina. Berba 2012. odlikuje se intenzivnim voćnim aromama borovnice i crne ribizle, zatim crvenog bobičastog voća, kao i začinskim i zemljanim tonovima među kojima se izdvaja miris tartufa. Na ukusu elegantno, punog tela sa veoma finom taninskom strukturom.

40

WINE STyle

Nakon Clineta sledio je Chateau Nenin, jedno od manje poznatih imena, pogotovo našim ljubiteljima vina. Tu nas je degustacija odvela i van granica Pomerola, skroz na levu obalu i do St.Juliena i možda i najvećeg imena u tom delu Medoka, Chateau Leoville-Las Cases. Bilo je jako dobro iskustvo istovremeno probati berbu 2012. sa dve obale i uporediti rezultate merloa sa kaberneom.

Chateau Nenin (kaberne sovinjon 70%, kaberne fran 30%) Arome koje se prepoznaju su voćno-zemljanog karaktera, sa dominacijom kupine i crne ribizle. U pozadini su primetni tragovi začinskih aroma, prevenstveno note crnog bibera. Na ukusu je punog tela, izuzetno uljaste strukture sa veoma jakim taninima, ali koji će s vremenom sigurno omekšati.

Chateau l’Evangile Ponovo poseta starim prijateljima i jednom od najboljih šatoa Pomerola. Ovo je inače prvi komšija Petrusa, a sa strane St.Emiliona je komšija Cheval Blanca. Imanje pripada baronu Eriku Rotšildu (koji je vlasnik i šatoa Lafite), a karakteriše ga teroar nesvakidašnji za Pomerol. Naime, dugački pojas šljunkovitog tla prostire se po tom delu Pomerola, a l’Evangile je jedan od tri vinograda na ovom tlu. Vinograd je na nekih 16 ha, zasađen 80% merloom i 20 % kaberne sovinjonom, sa godišnjom proizvodnjom od 24-36 hiljada boca. Berba 2012. je imala nešto manji prinos u odnosu na prethodne godine, što je delom intenziviralo koncentraciju voćnosti u vinu, pa aromama dominira sveže zrelo crno bobičasto voće, protkano finim aromama začina i u pozadini zemljanim karakterom sa aromama vanile i tosta. Na ukusu je bogate strukture, punog tela, prijatnih zaokruženih tanina, mada veoma snažnih, sa jako dugim i prijatnim završetkom. Teška berba, odlično vino!

Ovaj lep dan završen je obilaskom i večerom u jednom od najpoznatijih imanja za suva bela vina Bordoa, Domaine de Chevalier. Imanje se nalazi u Leognanu, glavnom gradu apelacije Graves. Ima jako dugu istoriju koja datira od 16. veka i jedan je od retkih koji naziv domaine nije zamenio sa chateau. Vinogradi se prostiru na 45 ha, na pretežno šljunkovito-glinenom tlu, sa 65% kaberne sovinjona, 30% merloa, 3% pti verdoa i 2% kaberne frana, dok je kod belih sorti 70% sovinjon blan i 30% semijon. Godišnja proizvodnja crvenog vina je 100 hiljada boca, a belog oko 15 hiljada.

Iako sam pomenuo da je belo vino ovog imanja fantastično, treba znati da je Domaine de Chevalier crveno vino sigurno jedno od najpoznatijih u Pessac-Leognanu.

Domaine de Chevalier Rouge Intenzivne purpurnocrvene boje, voćno-mineralnog karaktera, vrlo punog tela i veoma prijatne završnice sa nešto jačim taninima.

wine style ekskluzivno

Doamine de Chevalier Blanc Vino koje je već sad spremno za potpuno uživanje u njemu, intenzivnih je aroma citrusa i agruma, sa primesama belog cveća, meda i vanile na završnici. Veoma dug finiš praćen je izuzetnom elegancijom i punoćom. Vrlo rado bih se vratio na ovo vino.

..................

I treći dan, nažalost kiša ne prestaje, ali nekako prija, boje oko mene su mnogo življe i intenzivnije, sve odiše čistoćom i prvim mirisima proleća iako u vinogradu to još nije vidljivo. Današnji pravac je Medok i vina leve obale, carstvo kaberne sovinjona.

Obilazak Medoka počeo je jednim od najstarijih imanja Chateau de Lamarque u oblasti Haut Medoc, gde sam takođe imao priliku za uporednu degustaciju 2012. i prethodnih godina, sve do 2003. Jako lepo iskustvo i prilika za poređenja. Chateau de Lamarque inače postoji od kraja 9. veka i zanimljivo je da danas pripada porodici koja je bila i prvobitni vlasnik.

Lamarque Aromatski sklop je zemljano-voćnog karaktera, sa dominantnim aromama crnog bobičastog voća, pečurki, dima i tosta. Na ukusu veoma sveže, sa izraženom voćnom i jakom taninskom strukturom.

Nakon ovoga usledio je jedan od najlepših puteva u Evropi - preko Haut Medoca, Margauxa i St. Juliena, da bismo prišli Atlantiku kroz Pauillac i St.Estephe. Usput vam neminovno pažnju skreću velelepna zdanja šatoa Palmer, Margaux, Beychevelle, Leoville las Cases, Leoville Barton i Langoa Barton, da bi kasnije prolazili pored Lafita, Moutona, pa dalje do Cos d’ Estournela . A onda, ponovo degustacije velikih vina.

Proba je uključivala pet vina, od kojih ću pomenuti samo dva.

Cos d’ Estournel (kaberne sovinjon 75%, merlo 22%, kaberne fran 2% i pti verdo 1%) Duboke tamnocrvene boje, dobre pokretljivosti u čaši i veoma uljaste strukture. Voćno-mineralnog karaktera sa aromama zrele višnje, šljive, tragovima začina, WINE STyle

41

wine style ekskluzivno

zemlje i dima. Vrlo kompleksno vino izuzetno punog tela, savršene taninske strukture i velikog potencijala starenja. Takođe, dosta redukovana berba u odnosu na prethodne godine i bilo je potrebno mnogo više vinarskog umeća da se stvori ovakvo vino.

Cos d’ Estournel blanc (sovinjon blan 77% i semijon 23%) Moje posebno oduševljenje izazvao je Cos d’ Estournel blanc, s obzirom na to da se u ovom delu Bordoa retko sade bele sorte i uglavnom se sade tamo gde crvena vina ne dostižu željeni nivo kvaliteta. Međutim, kuća Cos d’ Estournel ciljano je zasadila ovaj vinograd sovinjon blana i semijona, koji su u 2012. dali jedno vino briljantne svetložute boje sa veoma kompleksnim aromatskim karakterom citrusa, agruma, belog cveća, meda i trave.

Na ukusu fenomenalan balans svežine i slasti sa neverovatno dugim finišem. Vino koje je potpuno poništilo sva crvena vina probana pre toga.

..................

Put me dalje vodio ka vrhu Pauillaca, ka Chateau Grand Puy Lacoste, gde sam probao dva vina.

Chateau Grand Puy Lacoste (kaberne sovinjon 76% i merlo 24%) Intenzivan zemljano-začinski karakter sa voćnim finišem.

Na ukusu izuzetna kompleksnost finesa i velika elegancija.

Chateau Haut Batailley (kaberne sovinjon 70%, merlo 25% i kaberne fran 5%) Duboke crvene boje sa ljubičastim tonovima na obodu, aromatski sklop vrlo voćan, sa notama višnje, crne ribizle i primesama začinskih aroma, mente, bibera i kože. Na ukusu jako punog tela i izražene taninske strukture.

Nakon Pauillaca na red je došao večiti favorit Margaux i istoimeni šato. Kao i većini vinara iz oblasti i njima je godina bila izuzetno teška, ali su vina na kraju ipak uspela da ostvare visok nivo kvaliteta. Probali smo tri vina iz 2012. i jedno iz 2010. godine.

Chateau Margaux (kaberne sovinjon 87%, merlo 10%, kaberne fran 2% i pti verdo 1%) Tamne rubincrvene boje, aromatski velika kompleksnost sa prvim utiskom voćne svežine koja je praćena začinskim i zemljanim aromama. Prednjače arome trešnje i crvenog bobičastog voća, praćene na kraju aromama fine kože, kedrovine, bibera i duvana. Na ukusu punog tela, izbalansirano, elegantno i prefinjeno. Potpuno spremno za konzumiranje već sada. Uporedo smo mogli da probamo i Margaux iz 2010, koja je važila za jednu od velikih berbi, pa je bilo zanimljivo videti kako se razvija tako veliko vino i kakav može da bude potencijal prethodne berbe.

42

WINE STyle

Mislim da je možda ovo najbolje crveno vino ove berbe iz Medoka.

No, kao i u Cos d’ Estournel usledilo je blago iznenađenje u vidu predivnog belog vina Pavillon Blanc, koje bi po meni trebalo da nosi ime Chateau Margaux Blanc, jer svojim kvalitetom nimalo ne zaostaje za velikim crvenim bratom.

Aromatika vina je citrusno-herbalna, sa mineralnim notama. Izuzetno punog tela i elegancije sa produženim trajanjem u ustima. Osvežavajuće, izbalansirano, kompleksno… Jednom rečju, savršeno.

Nakon Margauxa napravili smo mali odmor u zalivu Arcachon uz sveže ostrige i Domaine de Chevalier Blanc, pa onda priprema za poslednji dan En Primeura.

I kako se nekako svi uvek vraćaju tamo gde je bilo dobro, tako sam i ja za poslednji dan izabrao Margaux, a nakon toga bila je organizovana kombinovana degustacija mladih i vina iz starijih berbi u Chateau Rauzan Segla…

Uglavnom, osim ove kombinovane degustacije bilo je još nekoliko njih u Bordou, a neke je organizovala organizacija Union des Grand Cru de Bordeaux na kojima smo i prisustvovali, tako da su prethodno pomenuta vina samo delić od ukupnog broja degustiranih. U proseku se dnevno probalo između 60 i 80 različitih vinskih etiketa (bez uživanja, vrlo profesionalno), što na kraju daje zabrinjavajuću brojku od preko 300 vina za pet dana…

Iako možda ne zvuči tako, ali uživanje se zaista vrlo lako pretvorilo u ozbiljan posao.

Generalni zaključak opisa berbe 2012. jeste da se ne može reći da je bila vrhunska berba, za vinare je bila jako teška i iziskivala je mnogo više napora u vinariji. Kad tome dodamo i smanjene količine i niske prinose na većini vinograda, biti optimista pred formiranje cena ne bi bilo realno.

Bez obzira na lošu situaciju na tržištu, cene će u najmanju ruku ostati na prošlogodišnjem nivou. Vina odlikuju mekši i zreliji tanini, tako da su neka od njih već bila spremna za konzumiranje i karakteriše ih vrlo izražen voćni karakter i koncentracija aroma. Neko bi zaključio da je potencijal ovih vina za starenje malo lošiji nego u izuzetnim berbama, ali ja se ne bih usudio da napišem takav komentar. Mislim da će razvoj vina biti više individualan i da će ova godina više nego neke prethodne pokazati majstorstvo i umetnost u samoj vinariji. Što se tiče regija, rekao bih da kako idete od St.Emiliona ka Medoku tako su i tanini sve zeleniji i jači, a najbolji utisak osim St.Emilona i Pomerola na mene su ostavila crvena vina Pessac-Leognana i Barsaca. I naravno, sva bela koja sam probao su izuzetnog potencijala. Kad je u pitanju regija slatkih vina Sauternes, dva najbolja će nažalost preskočiti ovu godinu tako da nećemo biti u prilici da probamo Chateau d’Yquem i Chateau Rieussec (objavili su da 2012. ne zadovoljava njihove kriterijume kvaliteta, a postoje i slične najave još nekih proizvođača). WS

wine style info

Peta regionalna konferencija o vinu 12.4.2013.

Foto: Dalibor Danilović

• stručnA predavanja o najnovijim tendencijama u proizvodnji, marketingu, prodaji, plasmanu vina • SPECIJALNI GOSTI-PREDAVAČI IZ INOSTRANSTVA

oficijelna voda

PRIJATELJI KONFERENCIJE i salona

MEDIJSKI PARTNER

MESTO ODRŽAVANJA

Ruzveltova 35, Beograd

44

WINE STyle

wine style info

Magazin Wine Style organizovao je petu godinu zaredom u beogradskom hotelu Zira Regionalnu konferenciju o vinu - godišnji skup namenjen profesionalnim akterima vinskog sveta iz svih oblasti: sommelierima, vlasnicima vinarija, enolozima, distributerima, uvoznicima, menadžerima u HORECA sektoru i zaposlenima u raznim državnim institucijama. Ono što je bio trend prethodnih godina, nastavilo se i ove – Konferenciji je prisustvovao veći broj posetilaca nego prošle godine, a prisutni su sa još većom pažnjom slušali predavanja. Ovo potvrđuje da je domaća vinska javnost sve više zainteresovana za edukaciju i da ona polako postaje vrlo važan segment tržišta vina. Takođe, predavanja su svake godine sve više specijalizovana, a ove godine akcenat je bio upravo na edukaciji i unapređenju marketinga kao važnom segmentu u prodaji vina.

Dr Josef Schuller Osnivač i direktor Austrijske vinske akademije i predsedavajući uglednog Instituta Masters of Wine u periodu od 2008. do 2010. godine

Uloga obrazovanja u promociji i marketingu vina „Možemo da kažemo da je istorija obrazovanja u smislu promocije i marketinga vina relativno kratka, započela je pre pedeset-šezdeset godina, tako da mi tek sada shvatamo koliko je to važno za prodaju vina. U smislu obrazovanja revolucija se desila 1979. godine, kada je kompanija Koka-Kola počela da se bavi prodajom vina. Njeni ljudi zaduženi za taj segment postavili su pitanje standarda obrazovanja onih koji prodaju vino, jer su iz prethodnog iskustva u prodaji drugih proizvoda znali koliko je to važno. Sedamdesetih godina obrazovanje o vinu najpre se koristilo za promociju pojedinih vinskih regija, a kasnije, osamdesetih godina, i za promociju samih vinarija. Među prvima je to uradio čuveni američki proizvođač Robert Mondavi, koji je osnovao školu u ok-

viru svoje vinarije. Devedesetih su to počeli da rade časopisi, a danas i hoteli i restorani imaju svoje škole vina jer tako pokušavaju da dođu do novih klijenata. Danas u svetu postoji mnogo institucija koje se bave obrazovanjem o vinu i to je vrlo kompleksan i ozbiljan sistem.

Primera radi, najjači vinski institut u svetu, sa kojim i Austrijska vinska akademija sarađuje, jeste Wine and Spirit Education Trust koji ima 400 partnera širom sveta. To dovoljno govori o tome koliko je obrazovanje o vinu važno i da bez njega apsolutno ne može doći do ozbiljnijeg razvoja nekog tržišta.“ Nakon uvodnog izlaganja dr Josef Schuller je na dijagramima predstavio strukturu i sistem rada Austrijske vinske akademije.

WINE STyle

45

wine style info

Milan Uzelac Pomoćnik direktora Direkcije za prodaju osiguranja poljoprivrede, Delta Generali

Osiguranje u vinogradarstvu „Mnogi poljoprivredni proizvođači ne razmišljaju o osiguranju svojih parcela, ali verujte mi da je to i te kako važno. Pamtim u svojoj dugoj karijeri jedan ekstreman primer, kada je u samo jednom danu uništeno 76 hektara parcela vinograda. Rizici su brojni i ne dešava se tako retko da samo u jednom danu propadne kompletan jednogodišnji trud. Što se tiče vinograda, najveća opasnost preti od grada, bez obzira na to što se radi o dugogodišnjim zasadima. Po statističkim

parametrima, imamo 17% uravnoteženih, 32% sa viškom i 51% dana u godini sa manjkom padavina.

U razvijenim zemljama osiguranje u poljoprivredi iznosi i do 70-80% od ukupne proizvodnje i to nije bez razloga. Osiguranje, naravno, predstavlja trošak poljoprivredne proizvodnje, ali je u sturkturi svih troškova daleko najniže. Takođe, mi imamo razne programe i modalitete kojima klijentima olakšavamo osiguranje.“

Darko jakšić Rukovodilac Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

PDO/PGI sistem geografskog porekla za vina – nova pravila za stari kontinent „U novim zasadima, uprkos tome što se sve više priča o autohtonim, dominiraju internacionalne sorte a autohtonih je jako malo.

Zabeležen je i trend porasta proizvodnje vina sa kontrolisanim geografskim poreklom, a njih je trenutno najmanje. Prošle godine imali smo samo petnaest vina sa oznakom K.P.K. Da bi neko vino dobilo oznaku K.P.K. potrebno je da osvoji najmanje 59 poena na senzornom ocenjivanju, a za oznaku K.G.P.K. potrebno je 79 poena. Kada neko vino dobije određenu oznaku, to ne znači da ona važi zauvek. Ako proizvođač tri godine zaredom ne proizvede odgovarajuće vino, onda gubi pravo na oznaku

46

WINE STyle

koju je ranije stekao. Naravno, loše godine se ne obračunavaju za taj period.

Da bi neka oblast dobila oznaku klasifikovanog geografskog porekla potrebno je da najmanje 50% proizvođača iz te oblasti učestvuje u izradi elaborata. U cilju što boljeg sprovođenja zakonskih normi u vezi sa kategorizacijom i klasifikacijom vina, mi smo radili studije tokom kojih smo upoređivali regije. Za to smo koristili odgovarajuće indekse, a rezultati su na kraju pokazali koja regija je dobra za kakav karakter vina. Ta studija pokazuje vezu između specifičnosti podneblja i vina koja iz nje dolaze.“

wine style info

Francesco Visani Marketing menadžer, vinarija Antinori

Značaj marketinških aktivnosti za uspešnu prodaju vina „U prodaji vina važe slične zakonitosti kao i u prodaji drugih proizvoda i zato mi radimo istraživanja da bismo zaključili kako kupci kupuju, odnosno koji su parametri važni. Marketing za vino je isti kao i za druge proizvode i on zahteva ozbiljna planiranja. Mi delimo naš marketing na segment vina više i niže linije, jer važe drugačije zakonitosti. Za jeftinija vina važna je velika izloženost na prodajnim mestima, dok kod skupljih vina to može samo da izazove kontraefekat. Mi smo sa našim prestižnim vinima, kao što su Solaia i Tignanello, vrlo konkurentni na tržištu skupih, luksuznih proizvoda i na osnovu toga mi baziramo našu marketinšku strategiju. Te brendove promovišemo tako što ih uparujemo sa nekim drugim ekskluzivnim modnim brendovima, organizujemo neke zajedničke

marketinške aktivnosti kako bismo stvorili sliku da je naše vino deo tog sveta i životnog stila.

Za skupa vina ne radimo oglašavanje već samo PR tekstove, dok za jeftinija i vina iz srednje klase više radimo advertajzing. Za njih je važna velika prisutnost, i u časopisima, televizijama, bilbordima... Važna je i selekcija distributivnih kanala i prodajnih mesta, jer nije svaki restoran dobar za svako vino. Što se tiče samog pozicioniranja brenda, etiketa je jako važna jer ona mora da pošalje određenu poruku ili o vinu ili o regiji ili o proizvođaču.

Cena je takođe vrlo važna, jer mi znamo da je cena proizvodnje vina mnogo manja od prodajne, pa onda krajnju cenu formiramo na osnovu toga kako potrošač doživljava to vino.“

Nakon Konferencije organizovana je degustacija tri vina vinarije Antinori koju je vodio Francesco Visani: Santa Cristina Bianco, Villa Antinori Bianco i Cervaro della Sala. Sva tri vina dolaze iz istog regiona, iz Toskane, ali se prilično razlikuju po kvalitetu i ceni, pa su gosti mogli konkretno da uvide razlike između tri vina istog proizvođača ali različitih cenovnih kategorija.

WINE STyle

47

wine style info

Peti WINE STYLE salon vina 13.4.2013.

• najBOLJE vinarije iz regiona • NAJveći uvozniCI vina u Srbiji

oficijelna voda

PRIJATELJI KONFERENCIJE i salona

MEDIJSKI PARTNER

MESTO ODRŽAVANJA

Ruzveltova 35, Beograd

48

WINE STyle

wine style info

Petu godinu zaredom magazin Wine Style okupio je u beogradskom hotelu Zira neke od najboljih vinarija iz regiona bivše Jugoslavije, pa je tako u subotu oko tri hiljade posetilaca ovog vinskog događaja moglo da proba skoro 250 različitih vina, koja je predstavilo 32 izlagača. Najzastupljenije su bile srpske vinske kuće, a osim zvučnih imena iz ostalih zemalja u regionu (Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Republike Srpske), tu su bila i vina nekih renomiranih svetskih vinarija koja su predstavili najveći uvoznici vina u Srbiji. Naročitu pažnju posetilaca privukla su neka vina kojih još uvek nema na domaćem tržištu, a bila je to i lepa prilika da neke manje poznate i nove domaće vinarije predstave svoja vina. Što se tiče same publike, koja je osim u dobrim vinima uživala i u tradicionalno lepoj atmosferi ove manifestacije, u odnosu na prethodne godine bilo je primetno veće prisustvo pripadnica nežnijeg pola, tako da očigledno vino nije više privilegija samo muškog društva.

Prijatelji ovogodišnjeg Wine Style salona vina bili su Erste Bank, Austrian Wine, Turistička organizacija Srbije i Delta Generali, medijski partner Vreme, a oficijelna voda Aqua Viva. WS

WINE STyle

49

wine style moj izbor

Milica Zarić glumica

Foto: lična arhiva

Piše: Mirjana Mitrović

50

WINE STyle

Glumica Milica Zarić već godinama gradi uspešnu karijeru uporedo i na filmskom platnu i u pozorištu.

Krajem prošle godine talenat nasleđen od oca, pokojnog glumca Dragana Zarića, još jednom je potvrdila u filmskom debiju Nikite Milivojevića Jelena, Katarina, Marija u kojem igra jednu od tri devojke iz Srbije koje su emigrirale u Njujork. U svom matičnom Beogradskom dramskom pozorištu briljira u predstavama Zečja jama, Transilvanija, Let iznad kukavičjeg gnezda, Doktor D, a za predstavu Kelerabe su zdrave, čiji scenario i režiju potpisuje Milica Kralj, uvek se traži karta više. Sa bratom Ivanom Zarićem i kolegama Borkom Tomović i Markom Živićem igra u komadu koji izaziva oduševljenje publike širom Srbije, a gostovali su i u Kanadi. „Ogromna želja da napravimo Kelerabe kao savremenu komediju o ljudima koji trče kroz tranziciju u potrazi za boljim životom i egzistencijom rezultirala je izuzetno pozitivnim reakcijama gledalaca“, kaže Milica.

wine style moj izbor

HRANA

IZLAZAK

VINO

Trudim se da zdravo uklapam namirnice kada pripremam hranu ili naručujem u restoranu. Nisam toliko opterećena zdravim životom da neću naručiti ono što volim, a volim različite kuhinje - francusku, japansku, kinesku, italijansku, špansku... Volim da probam nove ukuse i uvek ću poslušati preporuku prijatelja ili nekoga ko radi u restoranu, a proverenim specijalitetima se uvek vraćam.

Nisam ljubitelj mesa, u smislu odreska ili šnicle, više volim da je marinirano ili pripremljeno u nekom sosu. Često kažem da bih menjala meso za krompir i sir.

Inače, nisam veliki ljubitelj slatkiša, ali u restoranu Zorba ljubazni kuvari su mi otkrili recept za moju omiljenu poslasticu - kruške u sosu od vanile.

Pošto igram u predstavi Beogradskog dramskog pozorišta Kelerabe su zdrave, često me pitaju da li volim ovo povrće. Zaista ih volim, i to presne. Često ih kupim na pijaci, oljuštim i dobro posolim.

Obožavala sam ih čak i kao dete.

Uglavnom sve volim da jedem, a to što ne volim uglavnom se svodi na način pripreme, pa zato izbegavam prekuvanu i nedovoljno začinjenu hranu, ali nema jela koje ne volim. Često se setim tatinog „zlatnog pravila“ o konzumaciji hrane. On je uvek jeo samo da prevari glad, a nikada iz uživanja, ili dok ne isprazni tanjir. Zato je imao dobru liniju, to sam nasledila od njega, nikada ne može da mi se desi da se prejedem.Volim domaću kuhinju i uživam u kuvanju, ali sve dok se to ne podrazumeva i ne predstavlja obavezu.

Restorane i kafane često posećujem, što zbog klope što zbog atmosfere koju ti izlasci nose. U Zapletu sam redovan gost, Čubura je prava kafana gde spremaju najbolje ćevape u gradu, a u Klub književnika idem od kako znam za sebe! Noćni izlasci su za mene retki, tako da sam pogrešna osoba za bilo kakvu preporuku.

Klaustofobična sam, te su mi u ranoj mladosti svi ti podrumi i zadimljeni klubovi predstavljali pravo mučenje, a konačno sam dočekala da taj oblik zabave nije imperativ.

U kafiće ne idem, to me uvek asocira na neko izgubljeno vreme.

Barova kod nas nažalost nema mnogo, a taj oblik izlaženja mi je mnogo bliži.

Sa drugaricama se družim kod kuće, najprijatnije mi je da se u kućnoj atmosferi ispričam sa nekim ili u kafani na ručku i uz čašu vina. Volim odlaske u prirodu kada je lepo vreme, a ako nemam vremena za vožnju van grada, tu je čuvena kafana Devetka u srcu Košutnjaka, koju obožavam još iz vremena kada se zvala Aca devetka. To je idealno mesto da se pobegne od gradske vreve i uživa u tradicionalnim srspkim jelima spremljenim ispod sača i najukusnijem hlebu pečenom u crepulji.

Volim vina i s vremenom su postala jedini alkohol koji pijem.

Postoje jela koja nisu potpuna ako se uz njih ne popije čaša vina. Podjednako volim i crveno i belo, a ponekad popijem i roze, i penušavo naravno. Etiketa mi nije presudna, već ukus. U vina se prilično dobro razume moj suprug Peđa, pa izbor uglavnom prepuštam njemu. Pošto preferiram crvena vina, moj izbor se najčešće svede na sortu kaberne sovinjon, jer volim vina koja imaju pun ukus. Drago mi je što poslednjih godina imamo odlične domaće proizvođače, kao što su vinarija Cilić iz Jagodine ili Jelić iz okoline Valjeva. WS

WINE STyle

51

promocija

Foto: arhiva McIntosh

McIntosh

Magija zvuka potcrtana plavim Sofisticirane McIntosh audio-komponente se već skoro šezdeset pet godina podrazumevaju u domovima najuspešnijih ljudi širom sveta, koji bez njih ne mogu da zamisle svoje dnevne sobe i kućne bioskope. Osim po vrhunskom kvalitetu zvuka, dizajnu i kvalitetu izrade, uređaji ovog legendarnog američkog highend audio proizvođača prepoznatljivi su i po plavoj boji pozadine njegovih VU metara. Velika McIntosh priča o audio-komponentama započeta je u američkom gradu Bunghamton, u državi Njujork, pre tačno šezdeset i pet godina, a danas je uzbudljivija nego ikada pre

52

WINE STyle

promocija

S

amo velika imena pionirskog duha, jedinstvenog i očaravajućeg identiteta, uvek na samoj granici tehnološki mogućeg, mogu da budu lideri toliko dugo na svetskoj hi-fi sceni i sferi kućne zabave uopšte. Takav je McIntosh.

Ime koje pleni, a kod onih zahtevnijih ljubitelja muzike izaziva ogromno poštovanje, ispisano je 1949. godine. Danas je ne samo jedno od mnogih u audio-industriji kvalitetnog zvuka, već je institucija na čije pominjanje se poznavaoci svega prestižnog uvek osmehnu i smatraju da ste sigurno dobro obrazovani i upoznati sa nečim što izaziva poštovanje i naklon. McIntosh je u stvari kult.

Prvo lampaško pojačalo koje je McIntosh napravio te 1949. godine i danas krasi muzeje i privatne kolekcije širom sveta i predstavlja pravi raritet.

Od tada su se neprestano jedan za drugim nizali noviteti iz popularnog Mc-a, a svaki od njih predstavljao je i malu audio-revoluciju. McIntosh samo učvršćuje poziciju lidera u kvalitetu zvuka i to sve do danas.

WINE STyle

53

promocija

Kvalitet ovog brenda brzo je bio prepoznat, pa je McIntosh ozvučenje bilo na čuvenom Woodstock festivalu održanom 1969. godine, korišćeno je i na legendarnom koncertu grupe The Grateful Dead u San Francisku 1974. godine. Ne sme se zaboraviti ni koncert Rolling Stonesa u Madison Square Gardenu 1969...

Svoje mesto McIntosh je pronašao i u literaturi.

Među zvezdama je naziv odeljka u knjizi McIntosh - za ljubav muzike, britanskog audio-recenzenta Kena Keslera, koji je posvećen slavnim ličnostima koje imaju McIntosh uređaje u svojim domovima. A lista je poduža - Paul McCartney, Arnold Schwarzenegger, Steven Spielberg, Tom Hanks... Još 1960. godine princeza Grejs je naručila McIntosh sistem za prinčevsku palatu u Monaku i već tada se znalo ko je ko u audio svetu i da onaj ko uvek traži najbolje, zna gde će ga i naći.

Mcintosh sistemi su deo i scenografije mnogih filmskih hitova i to isključivo na insistiranje pro-

54

WINE STyle

ducenata ili samih glumaca. Među njima su i Jack Nicholson, Harrison Ford, Leonardo diCaprio, Will Smith, John Cusack (High-Fidelity), a top line sistem krasi zid u muškom klubu u filmu The Stepford Wives iz 2004. godine.

McIntosh je mesto gde se snovi pretvaraju u stvarnost, gde se filozofija vrhunskog zvuka dovodi do savršenstva i gde se obične stvari slušnog, vizuelnog i dodirnog zadovoljstva pretvaraju u osećaj koji je večan.

McIntoshove uređaje ne možete probati čulom ukusa kao najbolje vino, ali možete ih slušati, gledati i spojiti sva zadovoljstva u jedno kao vrhunac. S druge strane, McIntoshovi uređaji su kao i vino - što su stariji imaju i višu kolekcionarsku vrednost. Zato je ulaganje u njih nesporno ulaganje u umetnost i u nasleđe.

McIntosh je mesto gde se pronalaze načini da se kvalitet života izdigne iznad osrednjosti, gde su

wine style pleasure

McIntosh uređaje možete nabaviti i u Beogradu, novootvoreni izložbeni salon je u Uskočkoj ulici broj 7, pedesetak metara od Knez-Mihajlove ulice, a više informacija na tel: 062/692-062, 011/2634023 ili na ssret@eunet.rs; www.sretenovicaudio. com, www.mcintoshlabs.com

sve stvari apsolutno perfekcionistički dizajnirane i izrađene, i to u samoj Americi, pod sopstvenim krovom, sve do najsitnijih delova. Legendarni američki proizvođač high-end audio komponenti, koji je za poslednje 64 godine postao prava institucija, sa čuvenim McIntosh logom i plavičastim VU metrima, i posle nekoliko generacija je sinonim za kvalitet zvuka, dizajna, filigransku izradu i prestiž, ali i za lifestyle najvišeg nivoa.

Dakle, preostaje Vam jedino da posle napornog dana uz čašu dobrog vina i pucketanje vatre iz kamina zaokružite potpuno zadovoljstvo slušanjem omiljene muzike sa vrhunskog McIntosh sistema.

Garantujemo odlazak u drugu dimenziju fenomenalnih osećanja koja se pamti, sa željom da se opet ponovi.

Naravno da hoće, jer je McIntosh uz Vas i tu je zbog Vas. McIntosh i McIntoshov kult će trajati i posle nas.

WINE STyle

55

wine style enografija

Ribera del Duero Vrlo je malo španskih vinskih regiona koji mogu da se pohvale popularnošću kakvu je stekla Rioha, tako da je uvek jako teško pričati o vinima iz drugih španskih regija jer te priče uglavnom imaju prizvuk egzotike.

Iako u stvarnosti nije baš tako… Mnogo je vinskih regija u Španiji koje su poslednjih dvadeset godina napravile ogroman iskorak, kako u kvalitetu vina tako i u smislu popularnosti na svetskom tržištu, a naročito je to slučaj sa regijom Ribera del Duero

Piše: Đuro Tošić, sommelier

R

egija Ribera del Duero nalazi se unutar granica regiona CastileLeon, koji se nalazi na severozapadu Pirinejskog poluostrva u neposrednoj blizini granice sa Portugalom. U vinskom smislu, Castile-Leon se sastoji od četiri vinska podregiona: Cigales, Toro, Rueda i Ribera del Duero, od kojih su najpopularniji Ribera del Duero i Toro.

Ribera del Duero je vinska regija koja se prostire na više od 100 km uz obe strane reke Duero, koja prolazi kroz sve četiri vinske provincije Castile. Ako se vratimo u nedavnu istoriju naići ćemo na podatak da se pre dodeljivanja DO (Denominacion de Origen) statusa ovoj oblasti, svega nekolicina ljudi bavila vinarstvom. Tada je postojala tek po koja bodega (vinarija na vinskom imanju), kao i nekoliko velikih vinskih korporacija. Danas je slika umnogome drugačija, pa unutar teritorije Ribere ima više od 150 bodega, a trend nastajanja novih je sve izraženiji.

Tajna ovakvog uspeha i razvoja vinarstva u ovoj regiji jeste u njenim crvenim vinima, koja se odlikuju izuzetno punim telom, dubokom tamnocrvenom bojom, voćnim i ujedno robustnim karakterom sa izuzetnim potencijalom odležavanja. Glavni uzrok ovakvih vina je naravno i glavna crvena sorta grožđa regije Ribera del Duero, a to je tinta del pais, ili tempranillo, kako ga zovu u Riohi. Osim te sorte, gaje se još i garnaća (garnacha), kaberne sovinjon, merlo i malbek, a od belih albilo.

56

WINE STyle

Foto: Vladimir Antić

wine style enografija

WINE STyle

57

wine style enografija

Ribera je, dakle, poznata u svetu po svojim vrhunskim crvenim vinima, uglavnom odležalim u baricima, od kojih je većina rađena sa minimum tri četvrtine sorte tinta del pais. Razne vinarske tehnike se upotrebljavaju - i u vinogradu, i tokom berbe, pa dalje u procesu vinifikacije i odležavanja vina. U većini španskih regija za pravljenje barik buradi tradicionalno se koristi američki hrast, ali u Riberi ćete često videti i burad od francuskog hrasta. Osim raznih vinarskih tehika raznolikost karaktera vinima Ribere daje i teroar koji je veoma raznolik, za razliku od ostatka Castile-Leona. Takva raznolikost daje malim vinarima priliku da razviju specifične karakteristike kod svojih vina i nadasve prepoznatljivost.

U Riberi je danas pod vinogradima oko 18.000 hektara, od čega je 80 odsto pod zasadima glavne sorte tinta del pais. Sada bi moglo da se postavi pitanje „po

čemu se toliko razlikuju vina Ribere od vina Riohe kada je u pitanju ista sorta, tempraniljo, kao i slični klimatski uslovi?“ Pa, za razliku od onih iz Riohe, vina iz Ribere ne provode u buradima toliko vremena koliko provode vina iz Riohe i uglavnom se plasiraju na tržište već nakon nekoliko meseci provedenih u barik buradima. Vina Ribere karakteriše robustan karakter, tamnije su boje, voćni karakter podseća na aromu šljive, dok su vina Riohe nešto elegantnija, sa svetlijim nijansama crvene boje i karakterom aroma crvenog bobičastog voća.

Pričati o Riberi a ne pomenuti velikane ove regije bilo bi neuskusno, stoga krećemo u kratki obilazak tri najpoznatije vinarije Ribere. Te tri vinarije su sa svojim vinogradima možda i najzaslužnije za nagli porast popularnosti i kvaliteta vina iz Ribere, a to su Vega Sicilia, Pesquera i Dominio de Pingus.

Pravila kombinovanja i usaglašavanja senzacija vina i vode Vino i voda su nerazdvojni saputnici na svakom našem putovanju kroz svet čulnosti. Sommelieri veliku pažnju posvećuju kombinovanju vina i vode. Postoje smernice koje će vam pomoći da izaberete pravilnu harmonizaciju vode i vina i predstavljamo ih kroz sledeću podelu vina.

Sveža i voćna bela vina Njihove jednostavne mirisne organoleptičke osobine otkrivene su u boji i ukusu koji podseća na samo voće. Preporuka je da se uz ova vina servira negazirana voda.

Mlada crvena vina beaujolais stila Ova vrsta vina ima izrazito voćni ukus. Zbog nedostatka tanina imaju karakterističnu svežinu pa se podjednako dobro slažu i sa gaziranom i sa negaziranom vodom.

Bela vina čuvana u buradima Kontakt vina sa drvetom pojačava voćni miris, tako da se ova vina kombinuju sa negaziranom vodom.

Mlada crvena vina Kod ovih vina, na nepcima se primeti kiselost i pojačan nivo tanina, a to su faktori koji ukazuju da ova vina treba kombinovati sa gaziranom vodom.

Aromatična slatka penušava vina Vina ovog tipa obično se služe uz desert. Zahvaljući njihovoj svetlosti i živahnom mirisu idealno se kombinuju sa negaziranom vodom.

Blaga crvena vina Vina koja pripadaju ovoj kategoriji imaju srednju aromu, ističe se zrelost voća i oseća različitost začinskih aroma. Takva vina nude prijatno izbalansiran spektar ukusa pa se savršeno slažu uz gaziranu vodu.

Penušava vina i šampanjci Ova grupa karakteristična je po svom eklektizmu. Ističu se ukusi po kiselosti pa se ova vina serviraju kao pratilac celog obroka. Savršeno im odgovara i gazirana i negazirana voda.

Roze vina Njihovi ukusi se razlikuju i variraju, od svežih i svetlih vina koja se kombinuju sa negaziranom vodom, do vina sa većim sadržajem alkohola koja se kombinuju sa gaziranom vodom.

Zrela crvena vina Vina u ovom slučaju imaju jaku ličnost i bogat buket ukusa. Puna su i glatka, a zahvaljujući tom ukusu i visokim taninima, zrela crvena vina izvanredno se usklađuju sa gaziranom vodom.

Vode iz Knjaz Miloš portfolija, pre svega Aqua Viva kao vrlo pitka voda sa optimineral kompleksom, savršeni je pratilac vina uz koja se kombinuje negazirana voda. Zbog svojih karakteristika Aqua Viva je tu da osveži nepce sa ciljem da što bolje osetite prožimajuće ukuse hrane i vina.

58

WINE STyle

wine style enografija

Vega Sicilia - prvi zasadi na ovom vinogradu datiraju još od 1864. godine, međutim o prvom kvalitetnijem vinu možemo da govorimo tek nakon 1915. godine, kada upravljanje posedom preuzima familija Herero koja je i dala ime vinariji. U vlasništvu vinarije nalazi se blizu 180 hektara, od čega je većina pod zasadom tinta del pais, a manji deo pod kaberne sovinjonom. Zaštitni znak ove vinarije su vina neverovatne kompleksnosti, baroknog stila, velikog potencijala starenja, a glavna zvezda vinarije je kupaža Unico, koja je u dobrim godinama jedno od najboljih svetskih vina. Unico se proizvodi od grožđa koje fermentiše u drvenim sudovima, nakon čega odležava još šest meseci u starim hrastovim buradima. Nakon odležavanja sva vina se testiraju i donosi se odluka koja vina idu u glavni cuvee, odnosno Unico, a koja idu u drugo vino koje se zove Valbuena. Nakon pažljivog izbora Unico ide na odležavanje još čak do pet godina u buradima, od korišćenog američkog hrasta, a nakon toga još nekih godinu i po u boci. Uobičajen blend za Unico je: tinta del pais (oko četiri petine kupaže), a dodaju se još kaberne sovinjon, merlo, malbek i na kraju vrlo malo bele sorte albilja, kao začin na jelu.

Vega Sicilija je postala poznata mnogo pre nego što je Ribera počela da zarađuje svoju reputaciju u svetu vina, pa se može reći da je ona začetnik modernog vinarstva Ribere.

Ako Vega Siciliju zovemo praocem i začetnikom modernog vinarstva Ribere, onda bi Alejandro Fernandez mogao biti u najmanju ruku otac. On je ne samo dao pravac stilu vina Ribere, već je svetu predstavio i jednu potpuno novu vrstu španskih vina uopšte - vina punog tela i visoke voćnosti, a istovremeno neverovatne elegancije i kompleksnosti. Dugo se bavio popravkom i prodajom raznih poljoprivrednih mašina, istovremeno vodeći brigu o nekoliko vinograda u Riberi, sve dok mu otac nije ostavio imanje Pesquera del Duero. U to vreme grožđe iz te regije se prodavalo okolnim regionima kojima je nedostajala obojenost vina. Alejandro je prekinuo tu praksu i počeo da proizvodi vina iz Pesquere 1972. godine i da ih promoviše po Španiji.

Vino Pesquera početkom devedesetih dolazi u ruke, ili bolje rečeno pod nos, velikog vinskog gurua Roberta Parkera, koji ga proglašava za „španski Petrus“ (misleći na čuveni francuski Chateau Petrus). Slava je od tog trenutka bila osigurana, a ostalo je istorija. Pesquera se uvek proizvodi 100% od sorte tinta del pais - nakon ručne probrane berbe vina fermentišu u drvenim sudovima, a nakon fermentacije odležavaju u baricima od američkog hrasta. Nikada u tom vinu nećete osetiti drvenast

karakter i dominaciju dimljenih aroma barika, već samo kompleksnost i eleganciju.

Dominio de Pingus je danas verovatno najpopularnije špansko vino, sa relativno kratkom istorijom. Naime, devedesetih godina prošlog veka upravljanje ovim imanjem preuzeo je mladi Danac Peter Sisseck, inače bordoški učenik i verni sledbenik francuskog filozofskog pravca u vinarstvu, i tada je započet veliki progres. Vinogradi se prostiru na samo četiri hektara i zasađeni su sa tinta del paisom. Glavne tehnike su potpuno restriktivni pristup prinosima i još ako znamo da se njegov položaj smatra za najbolji teroar Ribere, jasno je da uspeh nije došao slučajno. Grožđe se bere ručno u trenutku kad je dostiglo potpunu potrebnu zrelost, a potom se hladnjačama prevozi do četrdeset kilometara udaljene vinarije. Tamo deset žena ručno odvaja bobice od peteljki i nakon selekcije, na tradicionalan način pod nogama presuju grožđe. Grožđe zatim leži u sopstvenom soku nekih desetak dana do početka fermentacije, koja prosečno traje osam dana. Nakon toga vino odlazi na odežavanje u novu burad od francuskog hrasta. Kasnije se svako posebno bure proba i vina koja pokažu posebnu snagu i koncentraciju idu na dodatno odležavanje, ponovo u novu burad od francuskog hrasta. Taj proces bi se tad mogao nazvati 200% novi barik. Nakon skoro dve godine odležavanja i zrenja Pingus se flašira.

Pošto je famozni Parker prvu berbu ocenio sa 98 od 100 mogućih poena, nastala je prava jagma za jednom od 7.000 boca koje se proizvedu godišnje. Ovo 100% ručno proizvedeno vino karakterišu arome dima, smokvi, crne čokolade, začina, katrana, kao i puno telo i odličan potencijal starenja. Što se tiče ponude na srpskom tržištu ne može se reći da je preterano bogata, mada se u poslednje dve godine primećuje veliki pomak kad su u pitanju vina iz Ribera del Duero regiona. Cene u maloprodaji kreću se od 1.000 dinara, koliko košta Anta 4 iz vinarije Banderas, vino Pruno vinarije Finca Villacreces staje oko 1.800 dinara, Condado de Oriza Crianza vinarije Pagos del Rey je 1.400 dinara, dok Valduero Crianza košta 2.200. Za neku rezervu, na primer iz iste kuće, valja izdvojiti 5.700 dinara.

U restoranima se cene kreću od 2.000 dinara do 8.000 dinara. WS

WINE STyle

59

wine style degustacije

Miša Cilić

degustacije

Đuro Tošić

Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­ sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri crvena vina iz {panske regije Ribera Del Duero ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Stevan Rajta

60

WINE STyle

wine style degustacije

Pruno 2010 proizvođač: Finca Villacreces sorta: tempranillo, cabernet sauvignon oblast: Ribera Del Duero procenat alkohola: 13,5% cena: 1.790 dinara Izuzetno tamne crvene boje sa ljubičastim odsjajem, odlične refleksije i dobre pokretljivosti u čaši. Prisutne arome crnog bobičastog voća (ribizle, kupine), ali sa značajnim doprinosom aroma hrastovine (dima i kafe).

Puno i robusno, ali i sveže vino, sa reaktivnim, nešto oštrijim i naglašenijim taninima. Završnica je duga i postojana.

Odnos cena/kvalitet:

Condado de Oriza Crianza 2009 proizvođač: Pagos del Rey sorta: tempranillo oblast: Ribera Del Duero procenat alkohola: 13,5% cena: 1.400 dinara Tamne, intenzivne purpurne boje, odlične refleksije.

Bogato je aromama, prvenstveno crnog bobičastog voća - naročito kupine, kao i kafe i čokolade. Drvo je lepo integrisano, srednjeg je ka punom telu. Sveže, lepo izbalansirano vino, veoma perzistentno. Tanini su zeleni, što je preduslov za dalji napredak ovog vina u boci. Vrlo prijatne svežine, sa lepom neagresivnom završnicom.

Valduero Crianza 2007 proizvođač: Valduero sorta: tempranillo oblast: Ribera Del Duero procenat alkohola: 14% cena: 2.230 dinara Rubincrvene boje, sa nijansama boje cigle na odsjaju.

Aromatski izuzetno kompleksno vino. Na početku su naglašene voćne arome, ali s vremenom se oslobađaju i arome kedrovine i likeraste note, koje ukazuju da je vino veoma lepo sazrelo. Dobro izbalansirano, prijatno i puterasto vino, sa lepo integrisanim drvetom.

Slojevito vino, sa odličnim balansom tanina i alkohola.

Elegantno i postojano, sa pitkom i dugom završnicom.

Odnos cena/kvalitet:

WINE STyle

61

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

Odnos cena/kvalitet:

wine style info

CV srpskog vinarstva

Miodrag Mija Radovanović Miodrag Mija Radovanović, vlasnik vinarije Podrum Radovanović, rođen je leta 1955. godine u Krnjevu kod Velike Plane. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na Odseku za prehrambenu tehnologiju, a zatim je kao enolog bio rukovodilac proizvodnje u Navipu. Svoju strast prema vinu odlučio je da pretoči u privatnu inicijativu, pa je u ovom malom mestu u Šumadiji nastao jedan od prvih, tada malih privatnih vinskih podruma u Srbiji. Prvu buteljku vina ova vinarija napunila je 1991. godine, a to vino se iste godine pojavilo i na tržištu. Od samog početka vina vinarije Podrum Radovanović jedna su od najboljih srpskih, naročito crvena, a Mija Radovanović jedan je od najuspešnijih i najpopularnijih domaćih vinara.

WS: Kada ste počeli da se bavite vinarstvom i zašto?

Godine 1984, iz hobija. Praktično, ceo život se bavim vinarstvom.

WS: Da se ne bavite vinom, šta biste radili?

Bavio bih se uređenjem enterijera.

WS: Vino je za Vas posao, hobi...

Sada je posao.

WS: Koja je Vaša krajnja želja u vinarstvu?

Vino za veliki doživljaj - veliko uživanje.

WS: Gde se trenutno nalazi srpsko vinarstvo?

Na putu da bude uspešno.

WS: Šta je najveći problem u srpskom vinarstvu?

Vinogradarstvo i nedostatak dobrih vinskih stručnjaka.

WS: Koje je najbolje srpsko vino, a da nije Vaše?

Grand cur – Gazdinstvo Cilić.

WS: Koje je nabolje vino koje ste probali, a da nije Vaše?

Grand Vin De Chateau Latour.

WS: Koja je najlepša vinarija koju ste videli?

Chateau Latour.

WS: Koje Vam je Vaše vino najdraže i zašto?

Cabernet sauvignon reserve, zato što je to vino iz najboljeg vinograda i ono predstavlja zbir svih naših znanja i umeća. To vino rađeno je sa idejom da bude najbolje.

WS: Zašto bi neko u vinoteci trebalo da se opredeli da kupi baš Vaše vino?

Zato što je rađeno sa mnogo ljubavi i zbog dobrog odnosa cene i kvaliteta.

WS: Najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamislite da pijete vino?

Sa Žerarom Depardjeom, zbog njegovog vinskog nosa.

62

WINE STyle

Foto: Vladimir Miloradović

wine style info

WINE STyle

63

wine style putopis

Foto: Vladimir Antić

Pariz Piše: Aleksandar Dukoviœ

Među svetskim metropolama verovatno ima onih koje se pre nego Pariz mogu opisati kao moćne, impresivne; koje su možda i fascinantnije po svojim zdanjima, ali teško da i jedna metropola nosi šarm, romantiku i sklad kakav ima Pariz – grad čiji široki bulevari i tesne ulice Monmartra i Pigala svojim snažno ukorenjenim duhom tradicije, nonšalancije i dozirane dekadencije odolevaju nesumnjivo prisutnom uticaju globalizacije, ostavši podjednako autentične, onakve kakve ih je svojim užarenim očima željnim velikog sveta mogao posmatratati talentovani i nesretni slikar Tuluz Lotrek. I mnogi drugi iz ere impresionizma, umetničkog pravca koji je Parizu dao možda i najsnažniji pečat 64

WINE STyle

wine style putopis

P

ariz se može istraživati mesecima, ali se ovaj grad sasvim lepo može upoznati i doživeti i za nedelju dana. Pa krenimo – šta sve možete za sedam dana u Parizu.

Ukoliko se opredelite da u centar dođete metroom, neka to bude stanica Konkord. Kada se popnete stepenicama podzemnog prolaza i nađete na Trgu, jedan okret od 360 stepeni i u 30 sekundi imaćete prvi susret sa većinom najvećih znamenitosti grada – na jednoj strani nalazi se frontalni deo zgrade muzeja Luvr sa staklenom piramidom u sredini; nasuprot njoj Trijumfalna kapija do koje vodi avenija sa bujnim drvoredima sa obe strane – čuvena Jelisejska polja, a negde između, u perspektivi, sa druge strane Sene uzdiže se i Ajfelova kula. Pošto ste već na najvećem trgu Francuske prestonice obratite pažnju na obelisk koji zauzima centralno mesto. Potiče iz vremena Ramzesa II, prenet je iz Luksora, a Francuzi su ga dobili kao znak zahvalnosti za doprinos koji je egiptologiji dao njihov sunarodnik Žan Fransoa Šampolion. Manje poetičan, ali svakako izuzetno zanimljiv podatak je da se na sredini ovog osmougaWINE STyle

65

wine style putopis

onog trga krajem XVII veka nalazila giljotina na kojoj su pogubljeni Luj XVI, kraljica Marija Antoaneta i vođa Francuske revolucije Maksimilijan Robespijer.

Možda je najlogičnije da odavde u šetnju krenete Jelisejskim poljima (na francuskom Champs-Élysées) ka Trijumfalnoj kapiji. Aveniju koju Francuzi smatraju za la plus belle avenue du monde (najlepšu aveniju na svetu) krase prelepe fasade zgrada u kojima su smešteni luksuzni restorani i hoteli, kao i najprestižniji francuski modni brendovi među kojima najmarkantniju lokaciju i kvadraturu ima čuveni Louis Vuitton. Francuzi se trude da ne dopuste komercijalizaciju koja bi naružila samo jezgro grada, tako da se ovde osim visokom cenom (i preko milion evra za iznajmljivanje 100 metara kvadratnih) gradske vlasti opiru i formalnim zabranama velikim trgovinskim lancima kojima cena prostora ne predstavlja problem.

Na samom kraju Avenije, na trgu Šarla de Gola nalazi se jedan od simbola Pariza – Trijumfalna kapija, nastala u čast svih boraca za Francusku, naročito onih iz Napoleonovih ratova. Ispod ovog slavoluka koji simboliše slobodarski, ali i osvajački duh naroda Francuske, prolazili su mnogi pobednički marševi različitih vojski – francuskih, nemačkih u Drugom svetskom ratu,

66

WINE STyle

kasnije savezničkih želeći da time na svoje poduhvate prenesu deo simbolike imena i značenja ove građevine.

Oni su prolazili, i njihovo je prolazilo, a Trijumfalna kapija je ostajala nepromenjena, samo obogaćena za još jedan istorijski detalj. Zanimljivo je, ipak, da ova građevina koja je nastala kao interpretacija starorimskog Titovog slavoluka, nije najveća Tijumfalna kapija na svetu. Najveću su napravili Severnokorejci, želeći očigledno da bar veličinom zasene parisku. U kontekstu upoznavanja istorijskog nasleđa, trebalo bi posetiti i Dom invalida, mesto na kojem je sahranjen Napoleon.

wine style putopis

U svojoj najpoznatijoj šansoni La Bohème legendarni Šarl Aznavur kaže: „Više ne poznajem ni zgrade, ni ulice koje je sretala moja mladost“ pevajući o Monmartru, najboemskijem delu Pariza za koji se smatra da najbolje čuva njegov stari duh. Ovo brdo, sa prelepom crkvom Sakr ker na vrhu sa čijeg platoa se pruža impresivan pogled na ceo grad, i svojim tesnim uličicama načičkanim restoranima sa kariranim stolnjacima i galerijama slika, možda više nije onakav kakvim ga pamti čuveni šansonjer i sasvim sigurno se razlikuje od Monmartra u kome su živeli ili u njega svraćali Van Gog, Sezan, Matis, Renoar, Dega i već pomenuti Tuluz Lotrek, koji je u njemu našao svu svoju inspiraciju i ujedno životna iskušenja. Ali, Monmartr je ipak još uvek prelepo i šarmantno mesto puno romantičnih detalja, a ako ste dovoljno uporni, možete naći bakalnicu nepromenjenog izgleda u kojoj je „pazarila“ i Amelija Pulen.

Monmartr je svoj boemski status stekao spontano tako što je u XIX veku bio oslobođen plaćanja gradskih taksi, pa se ovde mogao naći najjeftiniji alkohol u gradu. Ubrzo je ovde izniklo mnogo bistroa u kojima se počela okupljati dekadentna intelektualna i umetnička elita, a brdo je u svom podnožju, u delu poznatom kao Pigal, uz zabavu u čuvenom Mulen Ružu postalo i centar uživanja u čarima najstarijeg zanata (ova tradicija sačuvana je do današnjih dana).

WINE STyle

67

wine style putopis

Jedan od najpoznatijih simbola Pariza je i Ajfelova kula. Iako se govorilo da je ova građevina ruglo grada i da će biti porušena nakon Svetske izložbe zbog koje je i sazidana 1889. godine, ostala je i danas predstavlja jednu od najpoznatijih i najposećenijih atrakcija sveta.

Visoka je 320 m i do 1931. godine bila je najviša građevina na svetu dok je nije premašio američki Empajer Stejt Bilding. Možete se popeti na vrh kule i to liftom koji i danas koristi mehanizam iz 1889. godine, i uživati u prelepoj panorami.

Ukoliko obilazite Latinsku četvrt doći ćete i do čuvene Sorbone i, u neposrednoj blizini, Panteona. Ovo zdanje je prvobitno sagrađeno kao crkva i ideja je bila da podseća na Panteon u Rimu. Međutim, posle nekoliko uzimanja i vraćanja crkvi, Panteon je pretvoren u spomenik i grobno mesto brojnih znamenitih ličnosti. Među poznatim imenima ovde počivaju Viktor Igo, Aleksandar Dima, Marija i Pjer Kiri, Emil Zola, Žan Žak Ruso... Još jedna značajna stvar se nalazi u ovom zdanju – Fukoovo klatno koje je okačeno na vrh kupole i koje je poslužilo za eksperiment kojim je dokazana rotacija Zemlje.

68

WINE STyle

wine style putopis

Ukoliko imate dovoljno vremena, izdvojite bar pola dana za obilazak Versaja. Izgradnju ovog raskošnog dvorca započeo je Luj XIV i služio je kao kraljevski dom preko stotinu godina, sve do kraja vladavine Luja XVI u njegove žene Marije Antoanete. Osim što će vas opčiniti velelepnost odaja, nameštaja i ostalih vrednosti u dvorcu, svakako će još jači utisak ostaviti predivan park koji se prostire na preko 815 hektara. Brojne fontane, vrtovi, oranžerija i prateće manje zgrade čine ovaj park neobično zanimljivim mestom koje godišnje poseti više od tri miliona ljudi.

Muzeji Slavni posetioci Monmartra danas „žive“ nekoliko arondismana dalje u Orseju, muzeju sa najfascinantnijom zbirkom impresionističkih slika. Ne tako veliki, i za obilazak neuporedivo jednostavniji od susednog Luvra, Orsej pruža vatromet kolorita po kome je Pariz XIX i prve polovine XX veka bio poznat. U ovom muzeju, koji je najpre bio železnička stanica, prepoznaćete najpoznatija platna Monea, Manea, Sezana, Dege, Van Goga, Pisaroa, Gogena… Svakako treba posetiti i muzej Luvr, koji je znamenit ne samo po svojim umetničkim sadržajima koji pripadaju ranijim epohama, već i po impresivnom enterijeru i eksterijeru. Ali, ukoliko ne nameravate da kroz Luvr „protrčite“ i vidite samo Mona Lizu, budite spremni da za ovaj muzej odvojite puno vremena. Na šezdeset hiljada kvadratnih metara izloženo je blizu 40.000 eksponata. Ukoliko se umorite od razgledanja, možete napraviti lepu pauzu u kafeu u sred muzeja, sa pogledom na čuvenu staklenu piramidu u dvorištu.

WINE STyle

69

wine style putopis

Bilo da krenete levo od Šanzelizea, pređete Senu i nađete se na Marsovim poljima gde je izgrađena Ajfelova kula, ili reku pređete starim mostom pokraj čuvene katedrale Notr Dam, pa prateći bulevare Sen Mišel i Sen Žermen dođete u slikovitu Latinsku četvrt, ili se u potrazi za mestom gde se nalazila Bastilja nađete u autentičnoj Jevrejskoj četvrti, ili na trgu Vendom koji vrvi od skupih brendova ili pred Operom, u svim tim arondismanima, kako Parižani nazvaju svoje delove grada, naići ćete na ujednačenu arhitekturu. Standard koji je sredinom devetnaestog veka postavio baron Hausman – tvorac širokih bulevara i neoklasicističkih petospratnica sa čuvenim francuskim balkonima od kovanog gvožđa, nije se mnogo promenio do danas. Pariz nije koloritan kao neki gradovi, mahom obložene sivim kamenom ujednačene fasade zgrada koje se međusobno razlikuju tek sitnim detaljima i bojom šalona, ipak daju skladnu i šarmantnu celinu.

Istražujte pariske ulice koje će vam, budući da često nisu postavljene pod pravim uglom zadavati nevolje za zadržavanje željenog pravca, ali shvatite to kao izazov i prednost, jer premda veliki, kroz Pariz je moguće i treba šetati. Na njegovim trotoarima nema gužvi, čak i u najprometnijim ulicama. Mirisi koje se pariskim ulicama i danas šire iz pastiserija, prodavnica sireva, piljara, cvećara… stvaraju arome koje su karakteristične samo za gradove Francuske.

Ako ste uporni u traganju, u Parizu i danas možete naći uličice koje imaju zaista jedinstvenu poetiku, u kojima su jedna do druge nanizane radnje u kojima se Parižani snabdevaju delikatesnim sirevima, ribom, mesom, guščjom paštetom… Francuzi kao da su izmislili uživanje, pa su ove, ali i sve druge ulice bez izuzetka pune bistroa i braserija u kojima možete dobiti ne tako dobru kafu i neuporedivo bolje vino na čašu. Probajte njihovu supu od luka, hleba i sira i chef salatu sa krutonima, čeri paradajzom, prženom slaninom i guščjom paštetom. Ambijent će pružiti udobnost koja više dolazi od neformalne atmosfere i nepretencioznosti u osmišljavanju enerijera lokala, nego od udobnosti naslona po pravilu drvenih stolica i (ne)ljubaznosti konobara. U boljim restoranima, a nas je preporuka odvela u restoran Svinjske nogice, tradicionalni restoran koji se nalazi sasvim blizu Luvra, ali ne

70

WINE STyle

wine style putopis

toliko skup, pa se u njemu mesto zakazuje nekoliko dana unapred, možete iskusiti i mnogo neobičnije gastronomske specijalitete karakteristične za ovu zemlju – kao što su vinogradarski puževi, svinjski repovi posebno pripremani i garnirani, razne vrste bifteka i ramsteka, po pravilu krvavih, francuski specijalitet konjetinu, i naravno, uživati u raznim aromatičnim sirevima i dobrim vinima.

Obilazak modnih brendova u Parizu može se podvesti i pod kulturni i kulturološki doživljaj jednak odlasku u umetničke galerije - prijatno je uživati u visokoj estetici, bez obaveza kupovine eksponata. Raskošne prodavnice Žana Pola Gotjea, Diora, Luja Vitona smeštenih u samom centru prestonice ugođajem koji pruža prevazilazi Galerija Lafajet, koju bi, premda je multibrending radnja, bilo uvreda nazvati robnom kućom ili šoping centrom.

Najpoznatija u lancu Galerija Lafajet, koja se nalazi u devetom arondismanu u Hausmanovom bulevaru smeštena je u velelepnu zgradu s kraja 19. veka koja svojim enterijerom više nalikuje operi nego prodajnom prostoru, a ništa mlađa je i tradicija njenih vlasnika koji se trgovinom u oblasti mode bave već dva veka.

Ukoliko nemate odbojnost prema ideji da neko vreme u najpoetičnijem evropskog gradu provedete na groblju Per Lašez, nećete pogrešiti ako ga posetite jer i ono ima svojevrsnu poetiku i svakako svedoči o znamenitosti grada u kojem su ne samo radost življenja (ili kako bi francuzi rekli joie de vivre) već i svoj spokoj nalazili jednako znameniti ljudi. Ovde cvet u znak poštovanja možete spustiti na grob Viktora Igoa, Šopena, Oskara Vajlda, Molijera, Iva Montana, Edit Pjaf, Bizea ili rok legende Džima Morisona.

Pariz obiluje parkovima, a jedan od najposećenijih je Luksemburški park u centru grada. Parižanima je ovo omiljeni park, pa sa prvim zracima sunca ovde možete zateći mnoštvo ljudi skinutih do pojasa i u kupaćim kostimima kako lenčare, ćaskaju ili čitaju po stolicama i klupama. U centralnom delu parka nalazi se čuvena Luksemburška palata.

I za kraj, da biste iz ovog fascinantnog grada poneli romantične uspomene nikako ne propustite duge i spore šetnje pokraj Sene. Priuštite sebi još jednu kafu uz kroasan u braseriji sa pogledom na ovu lenju reku. I naravno, najbolje je da sve to podelite u dvoje. Jer samo onda je romantika potpuna. WS

WINE STyle

71

Foto: arhiva Internacional Design Hotel

wine style hotel

72

WINE STyle

wine style hotel

Internacional

Design

Hotel Lisabon

Lisabon sa svojim specifičnim šarmom deluje omamljujuće zavodljivo, a Internacional Design Hotel skoro nestvarno – spolja kao integralni deo istorijskog centra, a unutra kao futuristički enterijerski eksponat

Z

a one koji traže boravak u istorijskom centru prestonice Portugala u jednom modernom, sofisticirano dizajniranom hotelu, odličan izbor biće Internacional Design Hotel.

Smešten na samo nekoliko minuta od Gornjeg grada (Bairro Alto) i tvrđave Svetog Ðorđa (Sao Jorge) ovaj hotel podeljen je u četiri zasebne celine različitog stila - Urban, Tribe, Zen i Pop. Takođe, krasi ga i jedinstven spoj arhaičnog i modernog – dok je ekstravagantni enterijer vrlo moderno i originalno uređen, spoljašnost ničim ne odudara od okolne autentične arhitekture centra Lisabona. Sa ciljem da svaki boravak u ovom hotelu bude jedinstven, sve navedene celine osim posebnog dizajna imaju i različite mirise i zvukove, tako da svako i zatvorenih očiju može da prepozna temu u kojoj se nalazi.

WINE STyle

73

wine style hotel

Osim standardne tehničke opremljenosti po visokim standardima, svih 55 soba hotela ima i đakuzi, Nespresso aparate za kafu, a veliki apartmani i Playstation. U svim temama postoji četiri vrste soba: cocoon (12 kvadrata), male, srednje i velike, osim koncepta Urban koji ima samo male i srednje sobe. Na poslednjem spratu nalazi se takozvana rajska soba (Heaven Room), koja se sastoji od tri zasebne celine - Lego, Omphalus i Zenses. Koncept sobe je osmišljen tako da se na jednom mestu nude mogućnosti za različite aktivnosti - u Legu je predviđeno uživanje u čitanju i surfovanje po internetu, Omphalus je soba za sastanke, radionice ili male konferencije, a u Zensesu profesionalni masažeri nude opuštanje uz brojne masaže i terapije.

Naoki restoran, koji se nalazi u okviru Internacional Design Hotela, zadovoljava sve kriterijume trenutno vrlo aktuelne kreativne i zdrave kuhinje. Koristeći regionalne, sezonske i organske proizode, ovaj restoran zadovoljava i najviše standarde kvaliteta. Atmosfera u restoranu je vrlo opuštajuća, čemu svakako doprinosi i prelepi pogled na centar Lisabona. Veliki izbor vina, naročito portugalskih, kao i koktela može se probati u Rossio Wine & Baru, a uz pića se mogu poručiti i lagani snekovi.

74

WINE STyle

wine style hotel

Lisabon je grad koji nudi brojne mogućnosti za sadržajan odmor, prvenstveno zbog svog položaja – s obzirom na to da se nalazi na moru, brojne plaže i obilje sunčanih dana čine ga atraktivnim većim delom godine. Takođe, mnoštvo istorijskih spomenika, izražen umetnički duh, specifična fado muzika i brojni fado barovi, odlična vina i bogata gastronomska karta, biće od pomoći da se na najbolji mogući način doživi ovaj grad.

A Internacional Design Hotel može da bude odlična polazna tačka za bilo koju vrstu istraživanja.

Cena prenoćišta za dve osobe se kreće od oko 130 evra pa naviše. WS WINE STyle

75

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 38 20 423 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd Wine Bar & Shop Magnum Dositejeva 13, Beograd Aromatica & Wine Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd Pampour bar Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd Premier Strahinjića bana 13a, Beograd Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd Hedonist Kralja Milana 3, Beograd Chianti Lomina 41, Beograd Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

Balzac Strahinjića Bana 13, Beograd

Zira Ruzveltova 35, Beograd

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd

Tribeca Novi Beograd Milutina Milankovića 134d, Novi Beograd

Square Nine Studentski trg, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Hotel Palisad Zlatibor

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Dash Star Luxury Accommodation Vršačka 11, Novi Sad,

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd

SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd

Biber MG01 Španskih boraca 3, Beograd

City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun Žabar Kej oslobođenja bb, Zemun Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad Zlatan bor Zlatibor Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

WINE STyle

77

wine style vinski rečnik

T Table wine (stona vina) - u engleskom jeziku pojam stono vino označava sva ona vina koja nisu penušava ili pojačana i imaju najmanje 7% alkohola, a najviše 14%. Stono vino nije oznaka kvaliteta, mada ga neki povezuju sa vinima najnižeg kvaliteta, što je u ne malom broju slučajeva apsolutno netačno. Ova vina bismo još mogli nazvati i običnim, mirnim vinima (bez CO2). Sinonimi za ostala evropska stona vina bi bili tischwein (Nemačka) ili vin ordinaire (Francuska), što ne treba mešati sa pojmovima: deutsher tafelwein (Nemačka), vin de table (Francuska) ili vino da tavola (Italija), koji su i svojevrsna naznaka kvaliteta. Svaka zemlja svojim zakonom o vinu definiše koja vina se podrazumevaju pod pojmom „stono vino“.

Tannins (tanini) - hemijska jedinjenja koja spadaju u polifenole, zajedno sa pigmentnim materijama, flavonoidima...

Polifenolna jedinjenja su upravo ona jedinjenja koja determinišu ukus, strukturu i miris vina. Tanina ima u kožici, semenkama i peteljkama grožđa, ali se u vinu količina tanina može povećati ako je vino odležavalo u drvenim sudovima, a posebno u barik buradima. Tanini su opori i ako ih ima previše u vinu onda je ono trpko i grubo. Tanine možemo podeliti na zrele i zelene (iz zrelog ili nedovoljno zrelog grožđa) i na nepolimerizovane i polimerizovane (u mladom i u odležalom vinu). Polimeri su jedinjenja čiji molekuli imaju tendenciju da se vezuju u duge molekularne lance. I zreli i zeleni tanini u vinu se odležavanjem vezuju u lance i postaju „mekši“, somotastiji i ne tako astrigantni (oštri) za naše receptore, ali nezreli, zeleni tanini s vremenom ne mogu postati zreli i uvek ostaju nekako opori i reski (daju neprijatnu teksturu i ukus vinu). Tanini su takođe prirodni konzervans za crvena vina, a u vinu su najpoželjniji oni tanini koji potiču iz pokožice grožđa (oni iz semenke i peteljke vinu daju neželjenu gorčinu koju osećamo u samom korenu jezika kad progutamo gutljaj vina). Zato se za izradu kvalitetnih vina koriste samo bobice grožđa (peteljke se odstranjuju), a prilikom muljanja ili presovanja vodi se računa da se neinvazivnim metodama raspuknu samo bobice, a da se pri tome ne nagnječe i semenke iz grožđa.

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu

WINE STyle

81

wine style vinski rečnik

Tar (katran, tečna smola) - ovaj deskriptivni pojam se ponekad koristi u afirmativnom kontekstu da bi se opisala neka vina od sorte kaberne sovinjon ili zinfandel, kada svojim aromama asociraju na blagi miris rastopljenog katrana.

Tart (oporo, resko) - termin koji se koristi za opisivanje vina koja imaju prenaglašene kiseline koje na nepcu ostavljaju grubu, hrapavu taktilnu impresiju.

Tartaric acid (vinska kiselina) - osim vinske kiseline u vinu se najčešće i u najvećem procentu nalaze još i jabučna (citric acid) i mlečna kiselina (malic acid), koje potiču iz grožđa ili su produkt fermentacije (malolaktika), a vinu daju prijatnu svežinu.

Još jedna od kiselina koja se može naći u vinu je i sirćetna (acetic acid), ali je ona nepoželjna i ako se nađe u nešto većem procentu vinu daje neprijatno kiseo, sirćetni ton. Količina kiselina u vinu može biti izražena ili u procentima ili u gramima po litru. U vinu se ne gleda samo kolika je količina kiselina, već odnos (procenat) u odnosu na ostale komponente u vinu. Na taj način se izražava, odnosno određuje balans ili harmoničnost vina.

Tartar; tartarates (tartarati) - tartarati su soli vinske kiseline. I ovi, inače bezazleni, sitni kristalići mogu se oformiti u boci vina ako prethodno nisu eliminisani procesom hladne stabilizacije (jedan segment tzv. „kozmetike vina“). Pojava tartarata u već flaširanom vinu ne predstavlja manu vina i da bi se izbeglo pretakanje tartarata iz flaše u čašu potrebno je samo dekantirati vino kroz levak sa sitnim sitom (s obzirom na to da su ovi kristalići oštri i malo neugodni na jeziku i nepcu, ali ne menjaju organoleptički sastav vina, ovakva vina ne treba odbaciti).

Tastevin; Wine tasting cup – sada već vrlo prepoznatljiv, mada više ukrasni detalj, oko vrata vinskog konobara (sommeliera) u prošlosti je imao i upotrebnu vrednost. Srebrna činijica, posebno dizajnirana, na dnu sa jedne strane sa zarezima (koji prelamaju svetlo i reflektuju ga kroz vino da bismo mogli izvršiti analizu boje i refleksije vina) i ovalnim udubljenjima (bliže nama) u kojima možemo proceniti dubinu, punoću i bistrinu vina. Nekada je ova posudica korišćena u podrumima u Burgundiji za analiziranje i probanje vina. Kasnije je postala tradicija da je sommelieri nose oko vrata, na lancu ili satenskoj vrpci, a sada je tastevin svojevrsni simbol i zaštitni znak profesionalnih poznavalaca vina. WS

82

WINE STyle