Wine Style 42

Wine Style broj 42

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 42 / septembar 2013.

Enografija Dolina Rone Kulinarske destinacije Andaluzija SUPERWINE Luxury World of Wine Putopis Rim

www.winestyle.rs

Intervju Branko Cvejić

Wine Style OD 2006. GODINE

www.winestyle.rs

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Broj 12

Broj 13

Broj 14

Broj 20

Broj 21

Wine Style

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

Wine Style ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAGANJE HRANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTERVJU

Broj 15

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16 Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 23 jun 2010.

Broj 18

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Broj 19

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Slaganje hrane i vina Primeur degustacija u Bordou

toP 50 vInarIja ex-yu

top 50 vInarIja ex-yu Zlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vIna

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Paste

Marco caprai

Ćuretina

top 50 vinarija ex-yu

BuSineSS cluB

Chateau Kamnik, Skoplje

Dejan racić,

Slaganje vina i hrane

automoBili

gen. direktor Delta real estate-a

noviteti

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

rečna riba

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

pleaSure Wellness krstarenje

autoMobIlI

automoBIlI

Honda legend

BmW seria 5

intervju Intervju

jadranka jovanovIć

Intervju

intervju

intervju

nebojša GloGovac

jovan Ćirilov

ŽeljKo oBraDoviĆ

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 22

Broj 23

Broj 24

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

Broj 37

Broj 38

Broj 39

Broj 40

Broj 41

4

WINE STYLE

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

ekskluzIvno

iSSN 1452-6646

Wine Style

SPeCIjALIZOVANI­MAGAZIN O­VINu­I­ALKOhOLNIM­PIćIMA

Iz­da­vač

SPECIAL PRESS d.o.o. Beograd GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Alek­san­dar­Du­ko­vić DIZAJN

Branko­Žužić FOTOGRAFI

Vladimir­Miloradović,­Dalibor­ Danilović,­Mikica­Petrović,­ Vladimir­Antić,­Mladen­Tomić SARADNICI

Milorad­Cilić,­Ðuro­Tošić,­Bran­ko­ Čečen,­Ste­van­Raj­ta,­Thomas­Curtius,­ Novak­Sladić,­Dušan­Za­rić,­Dragana­ Zdelar,­Željko­Broćilović,­Tatjana­ Nježić,­Milan­Vukelić,­Nenad­Gladić,­ Mirjana­Mitrović ADVERTISING MANAGER

Vuk­Tripković­ OFFICE MANAGER

Tatjana­Antić LEKTOR

Biljana­Branić-Latinović PREPRESS

Black­Box ŠTAMPA

Ro­to­gra­fi­ka,­Su­bo­ti­ca DISTRIBUCIJA

Ro­to­gra­fi­ka­i­Spe­ci­al­Press ADRESA REDAKCIJE

Dositejeva­13,­Be­o­grad Tel/fax:­011/26­26­267 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs­ marketing@winestyle.rs dI­na­mI­ka­Iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Uvodnik Praktično­se­još­nisu­ni­slegli­utisci­sa­odmora,­a­već­nova­uzbuđenja­ –­ poslednji­ u­ nizu­ vinskih­ konflikata­ dešava­ se­ u­ komšiluku,­ u­ hrvatskoj,­ a­ povod­ je­ odluka­ kojom­ se­ zabranjuje­ izvoz­ određenih­ hrvatskih­vina­u­zemlje­eu.­Reč­je­o­teranu­i­prošeku,­koji­su­jedni­ od­stubova­hrvatske­vinske­priče,­a­razlozi­za­ovu­odluku­su­krajnje­ praktični­–­teran­su­već­ranije­zaštitili­Slovenci,­po­principu­„ko­pre­ devojci,­ njegova­ je“,­ dok­ je­ problem­ prošeka­ grafičko-semantičke­ prirode­jer­se­previše­slično­piše­i­izgovara­kao­italijanski­proseko. Šta­ će­ na­ kraju­ biti,­ videćemo,­ ali­ je­ izvesno­ da­ se­ hrvatski­ vinari­ neće­tek­tako­predati­i­da­će­ovakav­stav­eu­pokrenuti­čitavu­lavinu­ reakcija.­eto,­čisto­kao­mala­vežba,­još­jedan­dokaz­da­izvoz­vina­u­ evropu­jeste­vrlo­poželjan,­ali­takođe,­nimalo­jednostavan­posao.­Ko­ pre­shvati­o­čemu­se­u­stvari­radi,­imaće­veće­šanse­za­uspeh.

Osim­ nove­ vinske­ „sapunice“,­ očekuje­ nas­ i­ nova­ berba.­ Domaći­ vinari­su­za­sada­zadovoljni,­kažu­da­je­godina­bila­odlična,­tako­da­ nadolazeća­jesen­sigurno­neće­biti­jedna­u­nizu­običnih. u­ kontekstu­ malog­ osvrta­ na­ letnju­ sezonu,­ sa­ zadovoljstvom­ mogu da konstatujem da je prvi SuperWine apsolutno ispunio sva­ očekivanja,­ tako­ da­ zacrtani­ cilj­ –­ da­ je­ na­ putu­ da­ postane­ najugledniji­vinski­događaj­u­jugoistočnoj­evropi...

NASLOVNA STRANA

Fo­to:­Dalibor­Danilović

Iz­da­vač­ne­od­go­va­ra­za­sa­držaj ob­jav­lje­nih­ogla­sa Časopis­se­ne­distribuira­licima­mlađim­ od­18­godina­i­namenjen­je­isključivo­ profesionalcima­u­hoReCa­sektoru,­ između­ostalih­i­proizvođačima­i­ distributerima­duvanskih­proizvoda.

CIP­-­Katalogizacija­u­publikaciji Narodna­biblioteka­Srbije,­Beograd­64 WINe­STyLe­:­specijalizovani­magazin­o­ vinu­i­alkoholnim­pićima/­glavni­i odgovorni­urednik­Aleksandar­Duković.­-­ God.­1­,­br.­2­(2006)­-­­­.­-­Beograd (Petrogradska­10)­:­Special­press­,­2006­-­ (Subotica­:­Rotografika)­.­-­30­cm Dvomesečno ISSN­1452-6646­=­Wine­Style­ COBISS­.­SR­-­ID­134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

42 BROJ

SaDRŽaj

BROJ

42

» 18 » 20 » 30

MOJ IZBOR Naša poznata modna kreatorka Suzana Perić veliki je ljubitelj vina, a za Wine Style pričala je o svojim omiljenim etiketama i mestima na kojima ih najradije pije ENOGRAFIJA Chateauneuf du Pape jedno je od važnijih mesta na vinskoj karti sveta. Sa vinima iz ove, ali i iz drugih apelacija Doline Rone, u ovom broju upoznaje nas Đuro Tošić BUSINESS CLUB Marko Babšek, osnivač projekta Balkan Wine Project, priča o šansama srpskih vina na svetskoj vinskoj mapi.

Zahvaljujući njemu, neka su već na američkom tržištu

SaDRŽaj

42 BROJ

BROJ

42

» 40 » 46 » 52

VINOSKOP Kod nas nepravedno zapostavljen i potcenjen, rizling, preciznije rajnski rizling, u svetu važi za jednu od najkvalitetnijh sorti. Neke zanimljive stvari o njoj otkriva nam enolog Milorad Cilić INTERVJU Glumac Branko Cvejić mnogima je prva asocijacija na kultnu seriju Grlom u jagode. Povlačeći paralelu između tog i današnjeg vremena, dugogodišnji upravnik JDP-a prisetio se i nekih anegdota na temu vina SUPERWINE Pos sloganom Luxury World of Wine, prvi po redu SuperWine okupio je u marini Porto Montenegro najznačajnije vinarije iz regiona i brojna zvučna evropska imena

42 BROJ

SaDRŽaj

BROJ

42

» 56 » 64 » 72

KULINARSKE DESTINACIJE Mavari su u Španiji ostavili veliki trag, što se prilično ogleda i u kuhinji Andaluzije. O njoj, uz nekoliko zanimljivih recepata, piše Lepi Brka PUTOPIS Istorija, religija, umetnost, arhitektura, moda, šarm svakodnevnog života, hrana, vino – zaista je teško reći šta bi od navedenog bila najvažnija karakteristika Rima HOTEL Kenija kao destinacija već zvuči dovoljno egzotično, a hotel Diamonds Dream of Africa odlična je baza za upoznavanje ove zemlje. Savršen spoj romantičnog kutka i pustolovne oaze

WINE STYLE NOVA VINA

CHARDONNAY - VINARIJA GALOT Oblast: Deliblatska peščara, Srbija Vino je prozirne, žute boje sa nijansama zelene. Izuzetno puno vino, jakih aroma i sa izrazito visokim nivoom ekstrakta. U mirisu preovladava nota ružinog cveta. Uravnoteženo, vrlo sveže i mekano vino. Lepo se slaže uz morske ribe, jastoga, ostrige, kao i uz rečne ribe, naročito štuku, zatim testenine, belo meso i sosove, ali i čiz kejk. Služi se rashlađeno, na temperaturi od 10 do 12 stepeni C. Cena: 900 dinara ROSSE PINOT NOIR - VINARIJA GALOT Oblast: Deliblatska peščara, Srbija Veoma uravnoteženo vino, prozirne rubin boje. Dobijeno je od pino noara i ima intenzivne i prijatne voćne mirise u kojima dominiraju arome maline i šumskih jagoda. Idealno za prolećno i letnje uživanje, kao aperitiv, uz lagane salate, predjela i deserte, a odlično se slaže i sa italijanskim specijalitetima od morskih plodova. Služi se na temperturi od 10 do 12 stepeni C. Cena: 800 dinara Proizvođač: Vinarija Galot

NEGROAMARO - MONTEVERDI Oblast: Puglia, Italija Vino intenzivne crvene boje, dobro izbalansirano i vrlo postojanog ukusa.

Ima kompleksan i intenzivan buke sa izraženim notama zrelog voća i začina i veoma dobro, čvrsto telo. Lepo se slaže uz predjela, grilovano meso i zrele sireve, a servira se na temperaturi od 18 stepeni C. Cena: 940 dinara Uvoznik: ADS Wine

ROSE 2011 - STOBI Oblast: Tikveško vinogorje, Makedonija Vino svetloružičaste boje, dobijeno od sorte pino noar. Ima prijatne arome suvih plodova, sa dominantnim notama šljive i sitnog crvenog voća (jagode).

Servira se kao desertno vino, sa slatkastim kolačima ili voćem, ili samo za svakodnevno neobavezno uživanje. Temperatura serviranja je od 8 do 10 stepeni C. Cena: 315 dinara/0,75 l (100 dinara/0,187 l) Proizvođač: Stobi

KONKURS ZA DIZAJN ETIKETE VINA - CHARDONNAY VINARIJE TIKVEŠ U saradnji sa vinarijom Tikveš, Skopje design week objavio je međunarodni poziv za sve zainteresovane dizajnere da učestvuju sa svojim predlozima i osmisle etiketu za vino Chardonnay ove vinarije. Rešenja će razmatrati međunarodni žiri, a 10 najboljih radova će biti izloženo na Skopje design weeku, koji se održava od 1. do 6. oktobra. Najbolje rešenje biće proglašeno na svečanom zatvaranju manifestacije.

Rok za dostavljanje rešenja je 15.09.2013. godine, nakon čega će međunarodni žiri davati svoje ocene.

Pobednik će osvojiti novčanu nagradu u vrednosti od 500 EUR, a njegova etiketa će biti i deo regionalne izložbe vinarije Tikveš u 2014. godini. Više informacija možete pronaći na linku: http://www.ministryofpleasure.net/opencalltikves.html

16

WINE STYLE

WINE STYLE MOJ IZBOR

Suzana Perić modna kreatorka Jedna od naših najuspešnijih modnih kreatorki Suzana Perić ovih dana okupirana je pripremom svoje nove kolekcije koju će predstaviti na jesen. Leto je provela na Pelješcu, sa ćerkom Tiffany i u krugu svoje porodice, a taj ambijent je, kaže za Wine Style, uvek snažan izvor inspiracije za nju. Verujemo da je uživanje u lokalnim vinima i kulinarskim delikatesima bilo dodatni podsticaj za nove ideje

Vino

Mogu da kažem da sam ljubitelj vina, a naročito atmosfere koju stvara. Uz vino vezujem prijatan ambijent, dobro društvo i uvek neke lepe priče. Moje omiljeno vino je šampanjac Dom Perignon, ono je za mene neprevaziđeno. Prijaju mi bela vina, s obzirom na to da su lagana i obezbeđuju osvežavajući hladan užitak, ali u zavisnosti od hrane nekada biram i crvena. Na primer, uz dobar biftek sa pečurkama neizbežan je kaberne sovinjon. Često uz laganu večeru pijem i roze vina, ona su uvek prava poslastica jer se piju mlada i hladna. Gde god otputujem volim da probam ono što je autentično. Tako, kad sam poslednji put bila na Kubi, probala sam njihova crvena vina i oduševila sam se kvalitetom. A što se tiče domaćih proizvođača, izdvojila bih vinarije Zvonko Bogdan i Radovanović.

HRANA

S obzirom na to da sam rodom iz Sarajeva, a živim od desete godine po raznim evropskim gradovima, za svaki grad me vezuje poseban restoran i posebno jelo.

Dizeldorf mi je omiljena destinacija i svima preporučujem restoran Dr. Thompson, gde ćete jesti najbolji biftek i piti prekrasno čileansko vino uz muziku najboljih svetskih DJ-eva. Još jedna od mojih favorit destinacija je Pelješac i skriveni restoran u mestašću Lovište - La Barca, sa jastogom koji je upravo izvađen iz mora, gazdinim specijalitetima i domaćim crvenim vinom... To se mora osetiti i videti... Naravno, obožavam i sarajevske ćevape u somunu. Bez toga ne bih bila prava Sarajka. Ali to samo jednom godišnje kad je vreme skijanja na Jahorini. U poslednje vreme zbog kćerke, a i zbog sebe, pokušavamo da se hranimo zdravo i jedemo organsko povrće i voće. Svake subote nam dolazi isporuka organskih namirnica i to sa svim sertifikatima, pa jedemo heljdin hleb i dosta ribe, ili, ako je meso, ćuretinu. Kuvam svakodnevno i mislim da je svesna ishrana vrlo bitna i da u tome treba uživati. Moj otac je inače psihijatar i upravo izdaje knjigu Svesna ishrana, u kojoj će biti mnogo korisnih saveta na tu temu.

18

WINE STyLE

WINE STYLE MOJ IZBOR

Foto: lična arhiva

Kada je izlazak u pitanju, uživam u spontanosti i dobrom društvu. Volim mesta u kojima ima dobre muzike, gde je živa atmosfera, gde su ljudi nasmejani i zrače pozitivnom energijom, neki klub ili splav. Vrlo često sa svojim prijateljicama organizujem kućna druženja koja se kasnije pretvore u izlazak. Kad izlazim po restoranima to je obavezno W Susi, za koji tvrdim da je najbolji u gradu. Zatim Square Nine hotel, gde je čist hedonizam, i Dijagonala, gde posle ukusne hrane i vina nastaje atmosfera kao u Njujorku. Whispering Angel je za mene nezaobilazno vino u Dijagonali, kao i sorbe od dinje. Moje novo skriveno i omiljeno mesto je Homa na Dorćolu; pohovane garnele i kozji sir uz belo vino - preporuka su za skrivenu i romantičnu letnju noć. U dnevnoj varijanti, naravno, ne smem da zaboravim omiljeno mesto moje kćerke, Smokvicu - rolovana pileća tortilja i limunada u bokalu su neprocenjive (smeh). WS

WINE STyLE

19

Foto: Lična arhiva

IZLAZAK

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Dolina Rone Nedavno sam konačno imao priliku da prokrstarim Dolinom Rone, od krajnjeg severa ka jugu. Na moje veliko zadovoljstvo, uspeo sam da obiđem sve apelacije ove fantastične francuske vinske regije, a usput i da posetim nekolicinu najpoznatijih tamošnjih vinara. Iskustvo?

Neprocenjivo!

Piše: Đuro Tošić, sommelier

N

e baš tako davno malo je ljubitelja cenilo vina iz ove francuske regije; doživljavana su kao dobra ali pomalo „seljačka vina“, sa nedostatkom prefinjenosti koja je do tada bila odlika isključivo velikih vina Bordoa i Burgundije. Međutim, taj drugorazredni status vina Doline Rone je u neku ruku i pomalo ironičan, jer su se za vinske velikane iz Bordoa i Burgundije u lošijim godinama nekada koristile određene količine vina iz Doline Rone da im dodaju malo tela, ili boje i kompleksnosti aroma.

Tek početkom osamdesetih godina dolazi do velikog zaokreta u kvalitetu vina iz ove regije. Njihova reputacija počinje naglo da se menja, a najbolji pokazatelj su svakako i cene, koje su na svoj način ispričale priču o vinima Doline Rone - počele su naglo da rastu, pa su ona sve brže i brže nestajala sa rafova. Danas region Doline Rone spada u jedan od ključnih vinskih regiona Francuske. Prostire se uz severni tok reke Rone, od Liona do delte reke Rone, na nekih 240 kilometara dužine. Sama reka, po kojoj je i regija dobila ime, izvire u švajcarskim Alpima i prolazi kroz kanjon Jura planina.

A južno od Liona i malog mesta Ampuis počinje onaj vinogradarski deo.

Generalno, regiju Rone možemo da podelimo na dva podregiona - Severnu i Južnu Ronu, koja u vinogradarskom smislu nemaju skoro ništa zajedničko osim imena.

20

WINE STYLE

Foto: Vladimir Antić

WINE STYLE ENOGRAFIJA

WINE STYLE

21

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Glavni faktor kvaliteta Châteauneuf du Pape vina je kontrolisani prinos, pa zato i ne čudi što je u ovoj oblasti zakonom ograničen najviši dozvoljeni prinos najmanji u celoj Francuskoj - iznosi 35 hektolitara po hektaru. Samo za poređenje, to je oko polovine prinosa sa dobrih imanja u Bordou.

22

WINE STYLE

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Severni deo, koji se prostire od veoma upečatljivih i čudnih vinograda oko malog mesta Ampuis, zove se Côte Rôtie i jedna je od verovatno najmanje poznatih (u Srbiji) francuskih regija. Zatim slede apelacije Hermitage, možda malo poznatije i rasprostranjenije ime, potom Château Grillet (proizvode se samo bela vina), Condrieu (takođe bela vina), Cornas (crvena vina), Crozes Hermitage (i bela i crvena) i St. Joseph (i bela i crvena).

Teško je opisati posebnost ove regije, već je uistinu potreban neki lični kontakt da bi se ona i njena vina doživeli na pravi način. Na mojoj vinskoj mapi nekako se dugo izmicala Côte Rôtie, ali iako sam prilično čitao o ovoj regiji, upoznavao kroz fotografije i filmove tamošnji način vinogradarstva i vinarstva, tek nedavno sam je posetio – a tada sam stekao jednu potpuno novu sliku.

Već kada smo sišli sa auto-puta i ugledali vinograde na obroncima okolnih brda, bili smo fascinirani, jer nam se činilo nestvarnim da je neko uspeo da posadi, a kasnije i da savršeno obrađuje vinograde na takvoj strmini.

Brda su prepuna terasa sa kamenim zidovima, koje su napravljene da spreče eroziju terena koja je inače bila veoma česta pojava u prošlosti.

Côte Rôtie, ili spržena, spaljena kota, potpuno opravdano nosi to ime i jedno je od mesta sa najviše veoma skupih i retkih vina – tu je nekoliko vrlo zvučnih imena, kao što su Chapoutier, Guigal, Ogier, Graillot i drugi.

Vina koja dolaze sa ovih brda krasi veoma intenzivan zemljano-mineralni karakter, punoća tela, divlje arome sa jakim mirisima bibera koji se konstantno vraća u nos i daje neverovatan osećaj. U ovoj apelaciji nema belih vina, a sva crvena rade se 100% od sorte syrah. Većina vinograda se, kako sam već pomenuo, nalazi na neverovatnim kosinama čiji nagib ponekad iznosi čak i 60%. Berba je zato veoma komplikovana i ponegde Foto: Ðuro Tošić

WINE STYLE

23

WINE STYLE ENOGRAFIJA

se koriste sajle kao pomoć beračima da male posude u koje ubacuju grožđe transportuju do vrha vinograda, gde se nalazi put kojim se grožđe dalje spušta do podnožja brda u vinarije na obradu. Ovih vinograda ima nešto manje od 200 ha, od kojih se najbolji nalaze upravo na ovim kosinama od 60% nagiba i to na granitnoj podlozi. Najpoznatije padine Côte Rôtie su Côte Brune i Côte Blonde, koje su po legendi dobile imena po dvema ćerkama lokalnog vlastelina iz srednjeg veka; jedna je bila brineta, a druga plava (blonde). Nekako se ta razlika ogleda i u karakteru vina, pa su vina sa Côte Brune taninski moćnija i jača, dok Côte Blonde daje više elegantna i vina prefinjenog stila. Većina vinara

po velikom broju sorti grožđa koje se koriste za proizvodnju vina. Na primer, za Châteauneuf du Pape vina zakonski je dozvoljena upotreba trinaest sorti grožđa, iako se nezvanično upotrebljava i četrnaest. Crvene sorte su grenache, syrah, mourvedre, cinsaut, muscardin, caunoise, vaccarese, terret noir, a bele su grenache blanc, clairette, bourboulenc, roussanne, picpoul i picardon. Châteauneuf du Pape je ujedno i najjužnija apelacija Doline Rone i nalazi se u okolini Avinjona. Karakteriše je skoro neverovatan teroar, sastavljen u potpunosti od belih oblutaka koje je reka godinama nanosila. Naravno, takav teroar ima veliki uticaj na karakter vina, jer kamen upija sunčevu energiju koje u ovoj

Većina vinara oblasti Côte Rôtie svoja vina proizvodi tako što meša vina sa raznih vinograda stvarajući tako cuvee, dok se nekolicina odlučuje za sistem jednog vinograda (single vineyard).

U suštini su ovakva vina znatno skuplja i cenjenija, a na boci je uvek naglašeno ime vinograda iz kojeg dolazi grožđe. Pomenuću samo neke od njih: La Mouline, La Landone, La Garde, La Chevaliere i La Turque. ovog kraja svoja vina proizvodi tako što meša vina sa raznih vinograda stvarajući tako cuvee, dok se nekolicina odlučuje za sistem jednog vinograda (single vineyard). U suštini su ovakva vina znatno skuplja i cenjenija, a na boci je uvek naglašeno ime vinograda iz kojeg dolazi grožđe.

Pomenuću samo neke od njih: La Mouline, La Landone, La Garde, La Chevaliere i La Turque.

Osim ove apelacije, koju sam hteo da pomenem u ovom tekstu iako po mom saznanju nema njenih vina na srpskom tržištu, vredne pomena su i Côtes du Rhône i Châteauneuf du Pape (njhova vina možemo da nađemo i po našim vinotekama i restoranima).

Obe apelacije nalaze se u južnom toku reke Rone i specifične su po mnogo čemu, a posebno

24

WINE STYLE

regiji ima napretek i emituje je nakon zalaska sunca grejući vinograde i okolinu. Što se tiče veličine, ako je poredimo sa ostalim u Dolini Rone apelacija je relativno velika, ima oko 3.200 ha, ali u poređenju sa drugim svetskim regijama jako je mala. Recimo, četiri puta je manja od američke Napa Veli ili trideset četiri puta manja od Bordoa. Ime apelacije potiče od sredine XIV veka, kada su pape odlučile da presele svoju rezidenciju iz Rima u Avinjon (Châteauneuf du Pape – Novi papski dvorac).

Bela i roze vina su vrlo malo zastupljena, jer 90 odsto proizvodnje ove apelacije čine crvena. Uprkos tome što je u proizvodnji dozvoljena upotreba četrnaest sorti grožđa, jedini proizvođač koji uistinu koristi sve njih jeste Château de Beucastel. Većina Châteauneuf du

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Pape vina bazirana je na sorti grenache kao osnovi, i to dok ne dostigne potpunu zrelost i slast, koja se meša sa sortama syrah (koja vinima daje začinski karakter i produbljuje boju) i mourvedre (koji im pojačava strukturu i eleganciju). Glavni faktor kvaliteta kod ovih vina je kontrolisani prinos, jer ako se grožđe pusti da rodi u većoj količini, ukus vina je veoma loš. Zato i ne čudi što je u ovoj oblasti zakonom ograničen najviši dozvoljeni prinos najmanji u celoj Francuskoj - iznosi 35 hektolitara po hektaru. Samo za poređenje, ukoliko se ne sećate nekih podataka iz prethodnih brojeva, to je oko polovine prinosa sa dobrih imanja u Bordou.

Najpoznatiji proizvođači su već pomenuti Château de Beucastel, zatim M. Chapoutier, Château de la Gardine, Clos de Papes, Domaine du Vieux Telegraphe, Font de Michelle...

Zanimljive apelacije Doline Rone, a čija vina su pristupačnija i pritom i prisutna na našem

26

WINE STYLE

tržištu, su i Côtes du Rhone i Côtes du Rhone Villages. One obuhvataju više od 77% svih vina Doline Rone i za razliku od dve prethodno pomenute, u njima grožđe za proizvodnju vina ne dolazi sa jednog mesta već sa skoro celog toka Rone, a najviše sa juga. Kako ima mnogo vina i proizvođača, tako ćete primeti i drastične razlike u kvalitetu, koje variraju od običnih vina bez neke preterane osobenosti i karaktera, pa do odličnih etiketa renomiranih proizvođača, poput E. Guigala. Pošto zakon u ove dve apelacije daje veoma odrešene ruke vinarima tako što im dozvoljava korišćenje bilo kog grožđa koje se gaji uz Ronu, a pritom imaju na raspolaganju i izuzetno široku paletu teroara i klimatskih faktora, talentovani i kvalitetni vinari mogu da stvore sjajna vina. Slično kako i kod Châteauneuf du Pape, uglavnom se proizvode crvena vina. I na kraju - koja je razlika između Côtes du Rhone i Côtes du Rhone Villages? Teoretski, Côtes du Rhone Village je korak unapred kad je kvalitet u pitanju. Međutim, kako izuzeci postoje da bi se rušila pravila, tako i nekoliko najboljih vina iz obe apelacije pripadaju upravo Côtes du Rhone. Što se tiče srpskog tržišta, može se reći da je Dolina Rone dosta zastupljena i imamo sreće da su tu dva velika imena, poput Château de Beucastela i M. Chapoutiera.

Cene su veoma šarolike, tako da neko Côtes du Rhone vino možete naći u vinotekama za 650 pa do 1.200 dinara, dok je Châteauneuf du Pape naravno skuplji - možete ga naći u vinotekama po ceni od 2.200 pa do 3.500 dinara, ili čitavih 8.200 dinara za Beucastel. WS

wine sTyle degusTaCije

Miša Cilić

DEGUSTACIJE

Đuro Tošić

Tim saradnika magazina Wine Style uradio je blind tasting (degustacija naslepo) tri crvena vina iz francuske regije Côtes du Rhône koja su među najprodavanijim u domaćim restoranima

Stevan Rajta

28

WINE STYLE

wine sTyle degusTaCije

Heritages 2011 proizvođač: Ogier Depuis sorta: Grenache, syrah, mourvedre oblast: Côtes du Rhône procenat alkohola: 14,5% cena: 850 dinara Vino tamnocrvene boje, sa braonkastim nijansama na obodu, dobre pokretljivosti u čaši. Izražena aroma je začinskog kraktera, dominantna je nota bibera, na koju se nadovezuju mirisi crnog bobičastog voća - kupine, ribizle i borovnice. U pozadini se naslućuju i arome kafe. Zrelo vino, dobre taninske strukture, kompleksno, umereno puno. Završnica je vrlo prijatna, voćnog je karaktera i umerenog intenziteta.

Odnos cena/kvalitet:

Gigondas 2009 proizvođač: M. Chapoutier sorta: Grenache, syrah, mourvedre oblast: Côtes du Rhône procenat alkohola: 14 % cena: 2.570 dinara Tamnocrvene boje, sa braonkastim nijansama na obodu, lako pokretljivo u čaši. Vino koje u najboljem svetlu oslikava sve specifičnosti regije iz koje dolazi. Izdvajaju se mineralne i začinske arome, praćene lepim aromama zrelog voća: trešnje, kupine, višnje i šljive. Arome zrelog voća prožimaju se sa aromama hrastovine, što ovo puno vino čini robusnijim i kompleksnijim. Završnica je umerenog intenziteta, sa nešto jačom taninskom strukturom.

Chateau Gigognan 2011 proizvođač: Vigne du Prieure sorta: Grenache, syrah, cinsault, mourvedre, carignan oblast: Côtes du Rhône procenat alkohola: 14% cena: 1.000 dinara Intenzivne crvene boje. Tipično vino ove apelacije, proizvedeno u mediteranskom stilu. Na mirisu su dominantne voćne i začinske arome, sa izraženim notama ribizle i trešnje, na koje se nadovezuju i lepe arome drveta. Umereno puno vino, voćno, izražene prijatne svežine. Tanini su svilenkasti, a kiseline lepo izbalansirane. Lepo izbalansirano vino sa naknadnim ukusom na voće.

Odnos cena/kvalitet: WINE STYLE

29

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

Odnos cena/kvalitet:

WINE STYLE BUSINESS CLUB

MARKO BABŠEK

Šansa je u autohtonim sortama Pre nepunih godinu dana Marko Babšek pokrenuo je zanimljiv projekat Balkan Wine Project, koji se bavi promocijom i prodajom vina sa prostora Balkana u SAD. Zahvaljujući ideji ovog sommeliera, priličan broj američkih sommeliera, distributera i vlasnika restorana već je imao priliku da se upozna sa vinima sa ovih prostora

Piše: Aleksandar Duković

R

ođen i odrastao u Beogradu, Marko Babšek došao je u Njujork krajem 1996. godine. Tokom studija imao je po dva posla u svakom trenutku, ali kaže da je najunosniji i onaj koji ga je najviše zaintrigirao - restoranski biznis. „Imao sam sreću da se zaposlim u jednom vrlo prestižnom restoranu, gde sam radio tri godine. Bio sam opsednut vinima, a imao sam neverovatnu priliku da probam na desetine različitih vina svakoga dana.

Tadašnji glavni sommelier u restoranu bio je moj prvi mentor, to je Brazilac Paulo Villela, kome sam beskrajno zahvalan za priliku koju mi je dao. On je bio i jedan od glavnih sommeliera u prestižnom Windows on the World, restoranu koji se nalazio na poslednjem spratu World Trade Center-a, a koji je kasnije srušen u terorističkom napadu na Njujork“, kaže Marko Babšek na početku razgovora za Wine Style.

Na preporuku gospodina Villele dobio je svoj prvi posao u vinskoj industriji, kada je postao menadžer prodaje za prestižnu vinariju iz okoline Njujorka Wolffer Estate. Tada je uspostavio saradnju sa distributerskom kompanijom Winebow Inc., za koju je počeo da radi 30

WINE STYLE

kao brend menadžer 2006. godine. Ubrzo je počeo i zvanično da se edukuje po pitanju vina, u cilju dobijanja sertifikata. Najpre je završio kurseve Andrewa Bella u American Sommelier Association-u, a 2009. godine i drugi stepen Court of Master Sommelier-a, tako da je od tada i zvanično sertifikovani sommelier po najvišim standardima Court of Master Sommeliers. Danas su mu specijalnost Grčka (naročito njene autohtone sorte), ali i Liban, New York State i specifične vinarije iz Kalifornije i Italije.

WS: Koja je bila osnovna ideja kada ste se odlučili da osnujete Balkan Wine Project i zašto Balkan?

Ja sam radio za kompaniju koja bi mogla da uradi tako komplikovan uvoz i još komplikovaniju distribuciju, a zajedno sa svojim partnerima, Danijelom ŠešlijomŠarić i Aleksandrom Krsmanovićem, mislio sam da je pravo vreme za to. Winebow je bio zainteresovan da nas sasluša, jer smo imali tačnu viziju kako sve to treba da izgleda. Napravili smo platformu sličnu onoj koju sam ja već upotrebljavao za postojeće brendove u

Foto: Lična arhiva/Shannon Sturgis

WINE STYLE BUSINESS CLUB

WINE STYLE

31

WINE STYLE BUSINESS CLUB

Mislim da bi uspeh srpskih i uopšte vina sa Balkana, bio taj trenutak kada bi sommelieri i potrošači prepoznali da su vina srpska ili sa Balkana. Bio bi uspeh ako bi mogli da identifukuju region, ako ne i sortu, umesto da nas porede sa drugim vinima koja su probali. A to ćemo mnogo lakše da uradimo sa autohtonim sortama nego sa internacionalnim.

Winebow-u i po sličnom kalupu smo brendirali i naša vina iz Balkan Wine Project-a. Ideja je u suštini vrlo jednostavna - umesto da zbunjujemo ljude sa imenima malih zemalja na Balkanu, objašnjavamo im raspad Jugoslavije, građanske ratove i promene granica i imena koje su postale toliko učestale, geografski smo skupili sve zemlje u region Balkana, u nešto što je ljudima bar donekle poznato. Što se tiče samih vina, ideja je bila da izaberemo ona od autohtonih sorti i to u skladu sa potrebama raznih tržišta na kojima radi Winebow. Etikete su generalno jako specifične, jer daju sve informacije o vinu, uključujući i uputstva za izgovor sorti vinove loze i regiona. Međutim, još uvek se dešava da nam neko zatraži vina sa Baltika umesto sa Balkana, ali u ovoj fazi posla ipak je svaki publicitet dobar publicitet.

WS: Američko tržište je veoma važno za sve proizvođače, ali s druge strane im predstavlja veliki problem jer je izuzetno zahtevno. Zašto?

Da, američki sistem je jako komplikovan. Sve je regulisano - izvoz, etikete, stepen alkohola, porez, uvoz, distribucija... i zato je nekom ko ne radi u ovoj industriji u Americi prilično teško da shvati koliko je to komplikovano. Zakon je rigorozan i mora da se poštuje do poslednjeg detalja, jer su kazne rigorozne.

To tera industriju da bude jako transparentna u načinu poslovanja. Njujork i Nju Džerzi, recimo, imaju neke od najstrožijih zakona o distribuciji i prodaji alkohola.

Takođe, konkurencija je zaista ogromna, tako da uopšte nije lako raditi na američkom tržištu.

WS: Pretpostavljam da su se stvari na tržištu promenile od kada je počela finansijska kriza?

Apsolutno. Najveću razliku uočili smo u potrošnji u restoranima. Prilično se usporila, plaćanje kasni, a 32

WINE STYLE

rezultat toga je i manja konzumacija alkohola, pa tako i vina, u restoranima. Ljudi su odjednom shvatili da ništa ne traje večno, pa tako ni njihove uspešne karijere.

Rezultat toga je veća briga o zdravlju, više štednje, sporta i putovanja, a manje trošenja para na hranu i pića. Promenile su se navike, praktično kompletan životni stil. Istovremeno, prodaja skupljih vina je preko noći nestala i tek sada počinje polako da se vraća. Taj segment je pretrpeo najveće promene.

WS: Kakve su šanse srpskih, odnosno balkanskih vina u SAD? Objektivno mislim da su šanse dobre ako se brendiraju na pravi način, konstantno i sa mnogo energije, ali isto tako mislim da je jako trnovit i dug put do tog cilja. Mi se svakodnevno sa tim i suočavamo. Standardi moraju da budu na najvišem nivou, i konstantni. Ne sme da bude opuštanja, svaka flaša vina koja se brendira pod srpskom zastavom ili zastavom bilo koje zemlje iz regiona Balkana mora da bude ista kao i prethodna.

Ništa ne sme da „prođe“ na tržište ako mu tamo nije mesto po kvalitetu. Brendiranje i izgradnja tržišta je posao koji se radi isključivo na duge staze i ne postoji drugačiji način da se dođe do cilja. Naša dužnost je da budemo rigorozni u odabiru vina za ovo tržište, jer ona predstavljaju mnogo više od flaše vina, predstavljaju jedan deo sveta koji se prikazuje na ovoj međunarodnoj sceni i to izvan konteksta konflikta i politike.

WS: Koja su to vina koja imaju potencijal?

Vina od autohtonih sorti, sa minimunom manipulacije.

Moje profesionalno mišljenje je da vina treba praviti i brendirati na jedan jednostavan način, maksimalno transparentno, bez puno komplikacija, uz dozu nepopravljivog optimizma i uz neizbežnu slepu veru u njihov uspeh. U suštini, to je i filozofija Balkan Wine Project-a.

WS: Šta je najveći nedostatak vina sa ovih prostora?

Po mom mišljenju to je nedostatak vere u identitet vina.

Naše autohtone sorte imaju jako lep kvalitet „voća“ (kao grožđa), ali postoji tendencija da se to prikrije prekomernom upotrebom buradi, a sve zarad kreiranja „velikog vina“ koje, opet, podseća na neko drugo „poznato“ vino. Mislim da bi uspeh srpskih i uopšte vina sa Balkana, bio taj trenutak kada bi sommelieri i potrošači prepoznali da su vina srpska ili sa Balkana.

Bio bi uspeh ako bi mogli da identifukuju region, ako ne i sortu, umesto da nas porede sa drugim vinima koja su probali. A to ćemo mnogo lakše da uradimo sa autohtonim sortama nego sa internacionalnim. Zamislite samo potencijal naše industrije vina, u situaciji kada bismo za dvadeset godina poredili neke druge sorte sa

WINE STYLE BUSINESS CLUB

sortama sa Balkana. Takođe mislim da mora da postoji i strpljenje.

WS: A šta je najveća prednost?

Autohtone sorte imaju prednost što se tiče teroara, a samim tim imaju i više smisla shodno regionu, hrani, kulturi. To na kraju utiče na percepciju našeg regiona u međunarodnim okvirima.

WS: Mnogo se priča o brendiranju vina, pa recimo, kako su neke zemlje uspele da brendiraju svoja vina i kako se to odražava na prodaju?

U nekim zemljama država, a i Evropska unija, finansijski podržavaju izvoz vina jer je to istovremeno i besplatna i najbolja reklama za prehrambenu industriju i turizam. Evo, daću vam primer Grčke, jer aktivno učestvujem u njihovim međunarodnim naporima da prošire svoju distribuciju. Njihova država finansijski podržava izvoz i promociju vina, a sve to podržava i Evropska unija, ali na mnogo ozbiljnijim finansijskim nivoima i to putem subvencija. Zamislite sada jedan prosečan američki par iz predgrađa Njujorka. Recimo da ne putuju previše, ne govore druge jezike i nemaju ambicije da se presele u Evropu, ali bi hteli da je posete barem jednom. Pritom, vole da konzumiraju vino i idu u restorane. E sad, pitanje je koliko puta su bili u restoranu koji ima balkansku kuhinju? Odgovor je - nijednom. Dalje, kolike su šanse da posete Srbiju? Po mom mišljenju, skoro ravne nuli, osim ako im preci nisu iz Srbije ili ako nisu neviđeni fanovi Novaka Ðokovića.

Hajde da kažemo da su jeli u nekom od mnogih grčkih ili grčko-mediteranskih restorana nekih pet puta. Oni već imaju percepciju Grčke kroz hranu, vino i način života samo zato što su bili gosti nekog restorana pet puta. Koliko su im onda veće šanse da posete Grčku?

Mnogo veće, siguran sam.

WS: Koliko je u prodaji važno iz koje zemlje dolazi vino, a koliko sam kvalitet. Ili je možda presudno nešto treće, na primer cena?

Uglavnom se prodaje kvalitet. Ako je kvalitet pravi i cena pristupačna, onda postoje uslovi za saradnju.

Za uspeh vina na tako konkurentnom tržištu kao što je Njujork vrlo je važan još jedan faktor, a to su dobri odnosi prodavaca jednog distributera sa somelijerima u restoranima i kupcima u radnjama. Mali „etnički“ uvoznici, koji uvoze vina samo iz određenih manje poznatih zemalja, jako teško dobijaju svojih pet minuta da predstave vina somelijeru i tu se priča često i 34

WINE STYLE

Naša dužnost je da budemo rigorozni u odabiru vina za ovo tržište, jer ona predstavljaju mnogo više od flaše vina, predstavljaju jedan deo sveta koji se prikazuje na međunarodnoj sceni i to izvan konteksta konflikta i politike. završava. Ako se vina plasiraju na tržište kroz proverenog i većeg distributera, šanse za uspeh su mnogo veće. Uz to, ako predstavljamo ko zna koji već po redu šardone prodavcima u Winebow-u, siguran sam da oni neće biti previše uzbuđeni i entuzijastični po pitanju vina sa Balkana jer će to biti samo još jedan u nizu šardonea. Na kraju, treba biti i realan. U jednu torbu prosečnog prodavca vina staje šest vina, a kompanije o kojima pričamo imaju između tri i šest hiljada različitih vina u portfoliju. Pa čak i da rade svaki dan, prodavci ne mogu da pokažu sva vina tržištu. Zaista treba razmisliti o strategiji i logično pristupiti plasmanu vina.

WS: Sa kojim vinarijama trenutno sarađujete?

Iz Srbije sa vinarijama Mačkov podrum, Jelić i Vino Budimir. Iz Makedonije sa vinarijom Stobi, a iz Hrvatske sa vinarijama Roxanich i Trapan iz Istre.

WS: Kakvi su dosadašnji rezultati i šta su planovi za neku bližu budućnost?

S obzirom na to da je projekat lansiran pre skoro deset meseci, mi smo više nego zadovoljni. Rezultati su iznad očekivanja i mogu ih okarakterisati kao fantastične, baš kao i sav trud i veru koje su u ovaj predivan projekat uložili svi restorani, prodavnice vina, njihovi zaposleni, svako ko je ikada bio dovoljno otvorenog uma i bez predrasuda odlučio da kupi i proba flašu vina sa Balkana, vinarije koje su nam dale ova kvalitetna vina, prodavci i menadžment Winebow-a, i, naravno, moji partneri i ja. Prvu fazu projekta smo zamislili za period od tri godine, što znači da još dve godine nastavljamo punom parom. Trenutno radimo na proširenju projekta na druge zemlje u regionu, kao i proširenju mreže distribucije na severoistoku SAD. Naša filozofija je da „žanješ ono sto seješ“. A, ako želite da neko drugi veruje u vaše ideje, onda prvo vi morate da verujete u njih. Ako vi ne verujete, onda neće niko. WS

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

Stevan Rajta Na{ najbolji sommelier. Nosilac mnogih diploma presti`nih evropskih i svetskih {kola za sommeliere. Pr vi je na{ sommelier koji je u~estvovao na Pr venstvu Evrope, i to dva puta. Dugogodi{nje iskustvo stekao je rade}i po brojnim ekskluzivnim brodovima, hotelima i restoranima u zemlji i inostranstvu, kao i za mnoge vinske ku}e svetskog renomea

U ovom broju sommelier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: TENUTA SANTOMÉ – SANTOMÉ SANTHOMAS VINARIJA ALEKSIĆ – KARDAŠ PAGOS DEL REY S. L – ANALIVIA VINARIJA STOBI – MERLOT BARRIQUE JAGODINSKA VINARIJA 1897 – LIRA

NAZIV VINA: SANTOMÉ SANTHOMAS BERBA: NV SORTA: PINOT NOIR PROIZVOÐAČ: TENUTA SANTOMÉ OBLAST: VENETO, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12,5%

Ova vinarija iz čuvene oblasti Veneto u vlasništvu je porodice Spinazze, a osnovao ju je Antonhio Spinazze koji je bio stručnjak za vinograde u okolini oblasti Conegliano-Valdobbiadene DOCG zone. Danas vinarija ima najmoderniju opremu za proizvodnju svih tipova vina i ekskluzivni vinski podrum za njihovo odležavanje, a posao vode Alan i William. Oni vrlo uspešno održavaju, ne samo porodičnu, nego i tradiciju cele oblasti, naročito u proizvodnji penušavog vina proseko.

Veoma bistro, čisto i prozirno penušavo vino sa sitnim i pokretljivim mehurićima. Ima izrazitu svetloružičastu boju sa blagim tonovima lukovine na obodu. U prijatnom voćnom mirisu lako mogu da se osete arome jabuke, breskve, jagode i nežni tonovi ruže. Na nepcima je sveže, mineralno, elegantno i odlično izbalansirano. Sama završnica je pitka, prijatna i baršunasta. Služiti ga kao aperitiv, ali se lepo slaže i sa salatama od morskih plodova, raznim školjkama, ribom, a veoma je pogodno i sa desertima i voćem.

Temperatura serviranja: od 8 do 10 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 2.200 dinara

36

WINE STYLE

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: KARDAŠ BERBA: 2011 SORTA: CABERNET SAUVIGNON PROIZVOÐAČ: VINARIJA ALEKSIĆ OBLAST: VRANJSKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14%

Ovu vinariju iz Vranja, osnovanu 2006. godine, vode tri sestre - Dragana, Maja i Marija, uz veliku pomoć enologa Jelene Živanović, pa možemo reći da je to jedina „ženska vinarija“ na našim prostorima. Vinarija je izgrađena na tri nivoa i sadrži svu potrebnu opremu i prostor za proizvodnju, skladištenje i odležavanje vina, kao i degustacionu salu. Kapacitet je oko 300.000 hiljada litara, a trenutno proizvode oko 150.000. Na 14 hektara gaje domaće sorte - smederevku, tamjaniku, crnogorski vranac, ali i internacionalne - sovinjon blan, šardone i kaberne sovinjon.

Vino ima tamnu, intenzivnu crvenu boju sa ljubičastim odsjajem.

Na mirisu dominira nota zrele šljive, a izražene su i arome crnog bobičastog voća. Ima dobar balans svežine, voćnosti i lepo integrisanog hrastovog drveta. Na nepcima ga odlikuje oštrina, punoća tela, dobar balans i slojevitost, a krasi ga i zrela i prijatna taninska struktura.

Završnica je postojana i osvežavajuća, sa blagim otporom alkohola koji će se s vremenom integrisati jer je ovo još uvek mlado vino, ali sa potencijalom za razvijanje i sazrevanje. Služiti ga sa crvenim mesima, bogatim kuvanim jelima, mesom divljači i zrelim sirevima.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 820 dinara

NAZIV VINA: ANALIVIA BERBA: 2012 SORTA: VERDEJO PROIZVOÐAČ: PAGOS DEL REY S. L OBLAST: RUEDA, ŠPANIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13%

Pagos del Rey je vinska kompanija osnovana 2005. godine, a nalazi se u regionu Rueda u blizini Valjadolida, koji je poznat po kvalitetnim vinima. Ova mlada vinarija ima kapacitet od četiri miliona boca, sa odličnim uslovima za skladištenje i odležavanje vina, a neguje se i tradicionalan i moderan stil proizvodnje. Takođe poseduje vinarije u oblastima Ribera del Duero, Rioja i Toro.

Vino ima svetlu, limunžutu boju sa zlatkastim tonovima na obodu.

Vrlo je bistro i prozirno, fine pokretljivosti u čaši. Na nosu je lako prepoznati njegovu aromatičnost, baršunasti buke, sa izraženim aromama livadaskog polja, mirođije, pokošene trave i zrelog belog voća. Ukus mu je harmoničan, svež, dobro izbalansiranog voćno-cvetnog karaktera.

Krasi ga jak izražaj voćnosti u ustima. Završnica je prijatna, dopadljiva i osvežavajuća, umerene postojanosti. Služiti ga sa salatama, pastama, belim mesom, grilovanim ribama i grilovanim povrćem.

Temperatura serviranja: od 8 do 10 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 850 dinara

WINE STYLE

37

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: MERLOT BARRIQUE BERBA: 2011 SORTA: MERLOT PROIZVOÐAČ: VINARIJA STOBI OBLAST: TIKVEŠKO VINOGORJE, MAKEDONIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14,5%

Makedonska vinarija Stobi nalazi se u centralnom delu Makedonije, a u Tikveškom vinogorju poseduje oko 6.000 hektara vinograda. Vlasnik vinarije Minčo Jordanov uložio je velike investicije, tako da vinarija raspolaže najsavremenijom opremom za proizvodnju vina, čiji su kapaciteti oko pet miliona litara. Sve vino odležava u potpuno novim barik bačvama, i to u podrumu koji zadovoljava i najviše estetske kriterijume.

Vino ima rubincrvenu boju sa ljubičastim odsjajem na obodu. Na nosu je izražena dominacija note zrele trešnje, uz intenzivno prisustvo prijatnih aroma crvenog bobičastog voća, koje su lepo ukomponovane sa finom notom nagorelog drveta. Takođe ima lepu mineralnost koja je dobro usaglašena sa voćnim karakterom. Na nepcima je meko, savitljivo, voćno, umereno srednjeg tela, prijatne i zrele taninske strukture.

Završnica je puna svežine, izbalansirana, voćno-mineralna, umerene postojanosti. Služiti ga sa raznim pečenjima, kuvanim jelima na bazi mesa, pohovanim jelima, jelima sa roštilja i zrelim sirevima.

Temperatura serviranja: od 15 do 17 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.100 dinara

NAZIV VINA: LIRA BERBA: 2011 SORTA: RHINE RIESLING PROIZVOÐAČ: JAGODINSKA VINARIJA 1897 OBLAST: JAGODINSKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13%

Ova vinarija ima bogatu istoriju, koja nas vraća u 1897. godinu kada je i osnovana. Ljubiša Milosavljević i Dušan Stojanović pre tri godine kupili su stare vinograde koji su bili u sastavu čuvenog Navipa, u nameri da ih obnove kako bi iskoristili sav njihov potencijal. Danas su oni prilično reprezentativni, tako da se od Jagodinske vinarije 1897 u budućnosti očekuju sve bolja vina. Svojom prvom berbom potvrdili su da su na dobrom putu.

Vino je slamastožute boje sa zelenkastim odsjajem na obodu, vrlo prozirno, čisto i sjajno. U slojevitom aromatskom kompleksu lepo se osećaju prijatni tonovi zrelog belog voća, koji su u finom skladu sa mirisima poljskog cveća. Ukus je veoma interesantan, sa dobrim balansom prijatne svežine i voćne slasti, vrlo je intenzivan, zaokružen i postojan.

Sama završnica je skladna i osvežavajuća, a krasi je i fina tekstura vina. Služiti ga sa jelima od plodova mora, grilovanom ribom, pastama, piletinom, ćuretinom, teletinom i sezonskim salatama.

Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 700 dinara

38

WINE STYLE

WINE STYLE VINOSKOP

Sorta koja podrazumeva predznanje

Foto: Vladimir Antić

Iako se za njihovu proizvodnju zapravo i nije koristilo grožđe rizlinga, sem za kreiranje imena, u drugoj polovini XX veka masovna „špriceraška vina“ ovdašnjih velikih proizvođača uspešno su obezvredila termin rizling. Zato danas većinu dolazećih, novih konzumenata on asocira na nešto loše, pogrešno…

Pošteđen predrasuda i predubeđenja o „rizlingu i špricerima“ imao sam pregršt prilika da probam divna zrela vina koja svakako nisam razumeo. Niti sam ih voleo, a poprilično sam se trudio jer su mi objašnjavali šta sve rizling čini najvećom belom sortom. I stalno iznova, sve dok nisam sazreo i počeo da razumem

40

WINE STYLE

WINE STYLE VINOSKOP

RIZLING (RAJNSKI)

Piše: Milorad Cilić

Istorija Kao i kod većine sorti grožđa vinove loze, poreklo rizlinga nije u potpunosti definisano. Nailazimo na mnoga dokumenta u kojima se „po prvi put“ pominje ime ove sorte. Neki vinski istoričari ističu da je nemački kralj Luj prvi sadio rizling u dolini reke Rajne, u drugoj polovini IX veka.

Najraniji autentični dokumenti u kojima se pominje rizling datiraju iz 13. marta 1435. Reč je o računu jedne vinarije – piše da je prodato šest vina sorte rizling iz vinograda u vlasništvu tadašnje grofovske porodice Katzenelnbogen. Takođe, s kraja XIV veka, tačnije 1392. godine, monasi jednog manastira u oblasti Rheingau na obali Rajne započeli su sa uzgojem belih sorti grožđa u vinogradima koji su do tada pretežno bili zasađeni crnim sortama, te postoje mišljenja da je i rizling imao značajnu ulogu u tim promenama.

Međutim, zvanično se za prvi pravi pisani trag uzima latinski tekst Hieronimusa Boka, iz 1552, preveden na nemački 1577, a koji glasi: „Uzgoj rizlinga u regijama Mosel, Rhine i Worms.“ Značajno povećanje udela rizlinga u novim zasadima u Nemačkoj započinje u XVII veku, sa ciljem da se podigne kvalitet vina.

Godine 1672. u manastiru Sveta Klara izdata je naredba da se sve crne sorte grožđa moraju ukloniti iz zasada i zameniti sa gutes Rissling-Holz – dobrim lozama rizlinga.

WINE STYLE

41

WINE STYLE VINOSKOP

Potom je 294.000 loza, od kojih je veći deo bio rizling, posađeno u vinogradima benediktinskog manastira Johannisberg u Rheingau. Godine 1720. glavni podrumar zapisao je: „U celom Rheingau za proizvodnju vina ne može se koristiti nijedna sorta osim rizlinga“.

U Alzasu je jezuitska škola u mestu Schlettstadt imala zasade rizlinga još 1756, a princ biskup oblasti Mosel je 1787. izdao naredbu u kojoj stoji da „sve inferiorne sorte grožđa moraju biti zamenjene rizlingom“. Zahvaljujući prednostima koje je imao u odnosu na druge sorte, rizling je značajno uticao na postavljanje osnova vinogradarstva Nemačke – ne samo za povezanost crkve sa proizvodnjom vina, koja je zapravo imala veoma bitnu ulogu u formiranju nekih od najbitnijih vinograda rizlinga, već i za opšte širenje kulture življenja sa vinom, koja je u potpunosti u vezi sa rizlingom sve do današnjih dana. Krajem XIX veka rizlinzi iz Rhine i Mosela postali su prepoznatljivi širom Evrope. Kupovani su i prodavani po (za to vreme) izrazito visokim cenama širom sveta, a veoma često i skuplje od bordoških vina.

Danas ponovo, na početku 21. veka, nemački rizlinzi smatraju se vinima najvišeg kvaliteta, sa izraženom autentičnošću i imaju veliki udeo među najskupljim vinima sveta.

Nomenklatura Značaj i popularnost rizlinga kao sorte grožđa za proizvodnju najkvalitetnijih vina potvrđuje i činjenica da veliki broj sorti grožđa koje u svom imenu sadrže pojam „rizling“, zapravo nemaju nikakve veze sa njim.

Welschriesling je sorta koja nije ni u kakvom srodstvu sa rizlingom, a prevod sa nemačkog direktno znači „romanski rizling“. Na Balkanu je poznat i kao „italijanski rizling“, ali se sve češće upotrebljava „graševina“.

Schwarzriesling (crni rizling) je nemački termin za pinot meunier, veoma bitnu sortu za proizvodnju penušavih vina u Šampanji, koja se takođe uzgaja na jugu Nemačke.

Cape riesling je južnoafriči naziv za francusku sortu crouchen.

Naime, polovinom 19. veka, kada je crouchen po prvi put prenet iz Francuske u Južnu Afriku, greškom je nazvan rizlingom. Sve različitosti između dve sorte iznedrile su termin cape riesling.

Gray riesling, odnosno „sivi rizling“, zapravo je trousseau gris, beli mutant crne sorte grožđa koja se koristi za proizvodnju porto vina – bastardo.

White riesling, odnosno „beli rizling“, zapravo je „onaj pravi“ rizling, poznat još i kao Johannisberg riesling (nazvan po čuvenom dvorcu-vinariji Schloss Johannisberg), iliti kao Rhine riesling, odnosno rajnski rizling, kako je i upisan u našu nomenklaturu.

Poreklo Ranije se smatralo da je rizling nastao spontanom mutacijom divlje loze u dolini Rajne, ali je DNK analiza potvrdila da rizling zapravo potiče od sorte gouais blanc (weißer heunisch u Nemačkoj, odnosno debela, drobna… u našoj regiji). Drugi roditelj rizlinga je loza nastala ukrštanjem traminca i divlje loze. Iako se smatra da je rizling spontano nastao u dolini Rajne, ukrštanje se moglo desiti bilo gde u centralnoj Evropi, s obzirom na rasprostranjenost pomenutih sorti. Takođe, pretpostavlja se, iako nije dokazano, da je varijetet rizlinga sa crvenom pokožicom zapravo prethodnik današnjeg rizlinga, jer je razlika među sortama veoma mala, kao što je slučaj kod pinoa crnog i pinoa sivog.

Crveni rizling Veoma redak varijetet koji u poslednje vreme dobija sve veću pažnju, zapravo je mutant rizlinga. Ima crvenu pokožicu, ali i dalje je sorta za proizvodnju belih vina. U manjim količinama može se naći u Nemačkoj i Austriji. Smatralo se da je nastao spontanom mutacijom belog rizlinga, ali novija saznanja ukazuju na suprotan smer procesa mutacije.

Zastupljenost Po podacima iz 2004. godine, rizling je tek dvadeseta najzastupljenija vinska sorta grožđa u svetu, sa blizu 50.000 ha zasada i daljim trendom porasta. Međutim, kada govorimo o značaju za najviši kvalitet belih vina, rizling se ubraja u tri najbitnije svetske sorte, zajedno sa šardoneom i sovinjonom.

Najzastupljeniji je u Nemačkoj na 21.200 ha, te u Francuskoj u regiji Alzas na 3.350 ha, zatim slede Austrija, kontinentalna Hrvatska, Severna Italija, Australija, SAD i Kanada. Nove zasade rizlinga nalazimo i u Kini.

Grožđe Rizling se među poznavaocima smatra za sortu koja najbolje pokazuje odlike podneblja u kojem se uzgaja. Najpogodniji su tereni na peskovitoj gajnjači i škriljcu.

42

WINE STYLE

WINE STYLE VINOSKOP

Za uzgoj grožđa najbolji su mezoklimati sa umerenim temperaturama i dugom sezonom sazrevanja, koja će omogućiti da grožđe sazreva polako i potpuno, u cilju postizanja punog aromatskog potencijala, kao i maksimalne koncentracije željenih sastojaka. Univerzalan recept za proizvodnju najkvalitetnijeg grožđa mogao bi se definisati kao „dugačko i malo“ – dovoljno duga sezona sazrevanja, dovoljno nizak (mali) prinos.

Proizvodnja vina Delikatna priroda rizlinga zahteva poseban tretman grožđa tokom berbe, kako bi se izbeglo gnječenje bobica ili cepanje pokožice. Ukoliko dođe do mehaničkog oštećenja, ono može izazvati da tanini pređu u grožđani sok, što za posledicu ima povećanje oporosti finalnih vina.

Osnovna karakteristika rizlinga je da se gotovo nikada ne kupažiraju sa vinima drugih sorti i da ne odležavaju u novim drvenim sudovima, već u neutralnim sudovima ili u velikim bačvama od „neutralnog“ hrasta. Izuzetak su neki proizvođači u Nemačkoj, iz oblasti Pfalz, koji sve češće upotrebljavaju novu burad. U ovoj toplijoj regiji proizvode se nešto teža i ekstraktivnija vina, koja uspešnije nose drvo, ali se još uvek mnogo eksperimentiše na definisanju optimalnog.

Odležavanje Veći deo rizlinga konzumira se dok su vina mlada, sveža, izraženih herbalnih, kao i aroma cveća i belog voća. Međutim, visok sadržaj kiselina, inače karakterističan za rizlinge, kao i karakter primarnih aromatičnih materija daju mogućnost za ozbiljnije odležavanje, odnosno sazrevanje rizlinga.

Slatka vina od rizlinga, kao što je nemački trockenbeerenauslese, veoma su pogodna za odležavanje, jer povišen sadržaj šećera predstavlja dodatni zaštitini faktor u sazrevanju vina.

Isto važi i za suva vina. Mnoge međunarodne prezentativne degustacije pokazale su da i stogodišnja vina od rizlinga ne gube živost i karakter. Međutim, ukoliko imate mogućnosti za ozbiljnije sakupljanje rizlinga, uobičajen period sazrevanja bio bi od 5 do 15 godina za suva vina, 10 do 20 godina za poluslatka, a slatki rizlinzi mogu se čuvati i duže od 30 godina.

44

WINE STYLE

Aromatski paradoks S vremenom, odnosno odležavanjem, aroma rizlinga često poprima petrolejski ton, koji se u nekim deskriptivnim analizama opisuje i kao „kerozinski“, ili „na gumu“. Dok iskusni zaljubljenici u rizlinge tragaju za ovakvim aromama, odnosno bukeima, iste arome često zbunjuju nenaviknute potrošače koji očekuju lepršavost i voćnost. To je otišlo toliko daleko da su neki proizvođači rizlinga počeli da se pribojavaju petrolejskog karaktera, kao nedostatka kod vina. Nemački Vinski institut u novom „točku aroma“, koji opisuje specifičnosti nemačkih vina, izostavio je „petrolej“ kao opis za moguće arome vina. Nosilac „petrolejske“ arome je jedinjenje TDN (1,1,6-trimetil-1,2-dihidrinaftalen) koji nastaje tokom sazrevanja, hidrolizom karotenoida. Dakle, što je više perkusora arome u inicijalnom vinu, odnosno što je više karotenoida, veća je mogućnost da nastanu nosioci arome petroleja. S obzirom na to da se prisustvo karotenoida u grožđu povećava pri manjim prinosima, većoj ekspoziciji suncu, sa nedostatkom vode i višim sadržajem kiselina, nameće se zaključak da najkvalitetnija vina imaju najveći potencijal stvaranja TDN-a, odnosno „petrolejske“ arome.

Slatka vina Najskuplja i najcenjenija vina od rizlinga svakako su slatka vina kasnih berbi. Jednako su zastupljena prirodno slatka vina od rizlinga čije je grožđe zahvaćeno plemenitim plesnima, kao i „ledena vina“ gde do koncentracije dolazi usled smrzavanja vode u plodovima.

Ova koncentrovana vina sadrže više šećera (ponekad i više stotina grama po litru), ali i više kiselina, arome i kompleksnosti. Gotovo idealan odnos ovih parametara omogućuje da najkvalitetnija slatka vina od rizlinga budu i najdugovečnija bela vina.

Slaganje sa hranom Vina od rizlinga daju široku mogućnost za uparivanje sa raznim vrstama hrane, upravo zbog pominjanog balansa šećera i kiselina. Jednako dobro uklopićete ga sa neutralnom belom ribom ili svinjskim pečenjem, a takođe je i jedno od retkih vina koje će se uspešno izboriti sa jakim začinima WS kineske kuhinje.

Oštre kiseline u suvim vinima, ili povišen sadržaj šećera, mogu biti dobar pratilac slanijih jela. Recimo, Nemci često kuvaju kupus u rizlingu ne bi li otklonili njegov miris.

wine style intervju

Portret nekog drugog vremena Danas se neretko priča o nekim prošlim vremenima. Oni malo stariji uglavnom ih pamte kao bezbrižnija, pa i srećnija. Ponekad se poput bljeska pojavi nešto što podseti na njih, a jedan od svojevrsnih simbola tih minulih dana je i kultna serija Grlom u jagode Srđana Điđe Karanovića. Da li kao omaž tim vremenima ili samo snagom svog umetničkom dometa i danas podjednako osvaja gledaoce uprkos činjenici da su sada aktuelni neki drugi vrednosni pravci. A čuvenog glumca Branka Cvejića koji je igrao glavnog junaka, Baneta Bumbara, mladića koji je stalno hteo glavom kroz zid vodeći neki svoj lični rat sa životom i tražeći neki svoj smisao, i sada neretko identifikuju sa tim likom. „Danas je ljudima velika želja, gotovo san, da žive normalno“, kaže Branko Cvejić na početku intervjua u magazinu Wine Style Piše: Tatjana Nježić

46

WINE STyle

wine style intervju

Foto: Dalibor Danilović

Branko Cvejić

WINE STyle

47

WINE STYLE INTERVJU

D

eda po majci mu je bio trgovac vinom a otac, kao što je poznato, operski pevač. Tako su ga u detinjstvu obeležili omamljujući mirisi vina i pozorišta - jedan je prerastao u životni poziv u kojem je, kako kaže, puna srca izgarao, a drugi u lično zadovoljstvo i strast.

Veran svojim uverenjima i vrednosnom sistemu kročio je kroz život, posrtao, uspinjao se, bivao obeležen ulogama i obeležavao i on njih. Iako ne voli mnogo da priča o svojim uspesima, recimo i to da je sa uspehom deset godina bio na čelu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, naše najrespektabilnije pozorišne kuće.

Sticajem okolnosti ovaj razgovor je, uprkos vrelom letu, krenuo od takozvanih radnih tema, u susret novoj pozorišnoj sezoni. „Radimo jednu zanimljivu predstavu čija je premijera u novembru. Producent je KC Beograd. Skupili se glumci, reditelj Andrej Nosov, dramaturg Vuk Bošković koji stvara tekst tokom proba. A tema je, ukratko, alavost“, kaže Branko Cvejić.

Kada se završavala nova zgrada primarno je bilo vratiti pozorište na mesto gde je bilo ne samo u kulturi Beograda, nego i zemlje. I to je – treba zaista svima u pozorištu odati priznanje – išlo vrlo brzo i efikasno. Primljeni smo u jednu, pa zatim i u tu najprestižniju konvenciju teatara. Bio je to put kojim smo branili i dalje gradili renome Jugoslovenskog dramskog. To pozorište je od prvog dana nastanka imalo visoke standarde i domete. Naravno, to ne znači da nije bilo lošijih predstava, ali kvalitet i kredibilitet su, jednostavno, i uporište i ishodište. Neću sebi da pripisujem zasluge. S jedne strane, svi u pozorištu su davali svoj doprinos, ali sa druge, činjenica je da se tada ulagalo u pozorište. Nije nikakva tajna da, ne samo kad je o pozorištu reč, koliko uložiš toliko ćeš i dobiti. A to obično bude i više. Ovo govorim zbog toga što se sada ništa ne ulaže u teatar, u umetnost uopšte, pa će se tako teško nešto i dobiti. Naravno, neko je manje a neko više sposoban da od uloženog napravi više, ali niko ne može ni od čega da napravi nešto.

WS: Alavost?

Da, halapljivost u svemu.

Danas, zbog raznih okolnosti, naše pozorište se nalazi na raskrsnici na kojoj će morati da odluči kojim putem će ići dalje. Hoćemo li se opredeliti da i dalje idemo istim, težim putem, proširujući spisak značajnih, klasičnih i modernih tekstova na našim scenama, produbljujući međunarodnu aktivnost (na šta je JDP naročito ponosno), i dalje uz sve napore slediti umetničku nameru koja će verovatno kao i do sada ostati gotovo nimalo prepoznata. Ili ćemo se opredeliti za lakši, mada isplativiji, put plitkog i brzog, ali očiglednog uspeha na kratke staze, stvarajući tako još jedan zašećereni privid koji će naše društvo, zasnovano na prividima, dočekati raširenih ruku. Neću da, što bi rekli klinci, mračim, ali čoveka zaista prođe jeza kad pogleda obeležja ovog vremena i samo pomisli šta bi iz tog semena moglo da izraste.

WS: Zašto baš alavost kao tema?

Zato što nas je često dovodila u situacije iz kojih ne možemo da se, žargonski rečeno, izvadimo. Alavi smo bili u raznim stvarima, čak ponajmanje u hrani, piću i cigaretama.

WS: Mislite na emotivno-erotsku alavost?

Tu smo najmanje alavi (smeh). Šalu na stranu, ta alavost u raznim svojim vidovima zapravo je na neki način gotovo deo karaktera nacije. Pojedinačno, grupno, društveno obeležava i život i vreme. Setite se, recimo, koliko ljudi je svojevremeno odlazilo u Peštu govoreći Mađarima, da pojednostavim: „Mi smo za vas Amerikanci“. Pa koji je to stepen nadobudnosti!?

Doći u carski grad sa prostora koji su vekovima bili turske kasabe i predstavljati se da si ne znam ko samo zato što si tih dvadesetak godina bio pod povoljnijim istorijskim vetrovima.

I da nam je bilo duplo bolje nego što jeste a njima duplo gore, jednostavno, ne možeš tako da se ponašaš. Takozvane „srećne sedamdesete i osamdesete“ su prošle za tren oka. Bio je to samo privid normalnog života.

WS: Zašto privid?

Verujem da bi potrajalo duže da nije bio privid. Mada, tada su nastajale razne stvari koje su imale vrlo realan kvalitet.

To se, recimo, lepo vidi kroz kulturu. Tada su nastajale manifestacije koje su i danas prestižne, recimo Bitef, Bemus, Fest, Oktobarski salon…

WS: Bilo je to vreme obeleženo i Jugoslovenskim dramskim pozorištem, na čijem čelu ste bili prvih desetak godina ovog veka. Jezik brojki govori o raznim nagradama, uspesima u zemlji i inostranstvu, recimo, primljeni ste u najprestižniju pozorišnu asocijaciju ETU (Evropska tetarska unija). Pretpostavljam da nije bilo nimalo lako doći do toga.

48

WINE STYLE

WS: O kojim obeležjima govorite?

Na primer, tabloidizacija. Užasna tabloidizacija svega.

Kulture, umetnosti… Života. Ne znam koliko su ljudi svesni da se ta tabloidizacija preslikava na sve, čak i na najličniji život, i da pre ili kasnije zatruje svaku poru. To razara, kao korozija. Stvara jednu opasnu, pogubnu klimu. Jer, to je način mišljenja, to je vrednosni sistem. Na primer, otvorite bilo koje novine i tu nailazite na gomilu ljudi za koje uopšte zapravo ne znate ko su. Oni su pretežno poznati po poznatosti. Mojim kolegama i meni je prirodno da nas ljudi prepoznaju na ulici, na šalteru, u samoposluzi… Da li to prija ili ne prija, kad prija kad ne prija – to je drugo pitanje i nebitno je u ovom kontekstu. Jednostavo, radimo takav posao i činjenica da nas prepoznaju govori i o tome da ga radimo uglavnom dobro. Ali imate gomilu ljudi po medijima za koje ajd’ što ne znamo ko su, nego, što je mnogo značajnije, ne znamo ni čime se bave.

I kakvu poruku to šalje nekim novim klincima?

WS: Kakvu?

Sigurno nimalo pozitivnu. Šalje poruku da treba nešto postići na brzinu, na foru. Površnost se podrazumeva… Isključuje se, čak i degradira, pitanje kvaliteta, posvećenost. I kuda to

WINE STYLE INTERVJU

WINE STYLE

49

WINE STYLE INTERVJU

vodi? Sa jedne strane dobijate nekvalitetne, površne rezultate a, sa druge, nezadovoljne ljude čak i kad uspeju na foru. Jer površnost ide ruku pod ruku sa prazninom. Nije tajna da posvećeno bavljenje nečim zapravo utiče na smisao, pa ako hoćete i na radost življenja.

WS: Kad se osvrnete na svoju, pozorišno-televizijskofilmsku karijeru, kako Vam izgleda?

Tokom tih deset godina direktorovanja nisam hteo ništa da igram u pozorištu, ne samo zbog sukoba interesa, nego i zbog vremena. Sedeti u kancelariji i rešavati čitav niz pitanja, koja podrazumeva vođenje jednog pozorišta, traži i vreme i energiju. Pre toga imao sam karijeru od trideset godina u kojoj je, naravno, bilo različitih perioda. Čovek radi, ide iz uloge u ulogu a onda naiđe nešto posebno, s tim što to posebno obuhvata sve u ekipi. Da bi jedna predstava, serija ili film bili ti koji odskaču, to onda podrazumeva da su svi u ekipi u svojim najboljim izdanjima.

WS: Mnogi Vas, između ostalog, pamte i kao Baneta u kultnoj seriji Grlom u jagode, koja je, nema sumnje, jedna od tih koje odskaču.

Eto, to je serija u kojoj su svi dali svoje ogromne doprinose. I danas se često čuje dilema da li je moguće ponovo napraviti nešto kao što je bila serija Grlom u jagode Ðiđe Karanovića. Mislim da nije. Jednostavno, bila je to jedna velika posvećenost, predanost…

50

WINE STYLE

Strahovita želja da se nešto napravi. Bilo je, razume se, i teških trenutaka, ali mi smo svi izgarali u toj pruženoj prilici da uradimo nešto što se svih nas tiče. Mi, naravno, ni iz daleka nismo bili svesni da ćemo napraviti nešto što će tolike godine da opstane. Obično kad se završi snimanje serije ili filma, kad padne poslednja klapa, pravi se oproštajna zabava. E, ekipa Grlom u jagode opraštala se bar deset puta. Jer, svako je hteo da napravi oproštajnu zabavu, i svako ju je napravio. Svi smo živeli za to što smo radili.

WS: Kada je, na žalost, umro Josif Tatić dosta se, kao o svojevrsnom fenomenu, govorilo o toj seriji u kojoj ste zajedno igrali. I, naravno, prepričavane su anegdote sa Taletom…

Tale je, uz sve ostalo, bio i duhovit na poseban način.

WS: Ima i onaj čuveni, doduše ne vinski nego „pivski iskaz“?

Ima i vinski. Tale je govorio: „U okolnostima u kojima živimo i meni je potrebno sredstvo za smirenje – zato pijem vodu isključivo sa vinom“. Posle Taletove komemoracije okupili smo se u salonu. Išli smo posle i u Manjež, u kome smo davnih dana bivali, bogami, i dugo i često… a poslednjih godina ređe. A gde bi, nego u kafanu. Skupili se svi koji smo bili tzv. „Bojanove bebe“ (Bojana Stupice – prim.aut), a sad, što bi i Tale rekao, „Bojanove babe“. A ta čuvena pivska izreka koju pominjete bila je „šekspirovska“ (smeh) i glasila je - „Tu borg or not tu borg“.

WINE STYLE INTERVJU

MIrISI VINa WS: Kada sam Vas pozvala telefonom povodom razgovora za Wine Style rekli ste mi da sam vas uhvatila „in flagranti“?

Da, u tom trenutku bio sam u Istri, u jednom od vinskih epicentara ovih prostora i ispijao odlično vino. Bilo bi pretenciozno reći da sam poznavalac, ali jesam vrlo ozbiljan ljubitelj i poklonik vina. Možda mi je to ostalo u genima, možda neki mirisi detinjstva… Ko zna… Moj deda po majci bio je vinski trgovac i to, kažu, veoma dobar. Imao je podrum vina i rakije. I, ruku na srce, jesu, ostali su mi ti mirisi negde u nozdrvama zauvek.

Divno je što su u Srbiji počeli da se pojavljuju ozbiljni proizvođači vina, u aleksandrovcu, u Vojvodini, na Fruškoj gori i raznim drugim mestima. Ne reklamiram, samo kažem – ja najviše volim vina koja proizvodi odličan vinar Miroslav Kovačević. Volim da pijem najmanje tri vrste njegovog vina. Kao sortu naročito volim rizling, divno lagano vino, koje posebno prija leti.

WS: Poredite li nekad to vreme kada se radila serija Grlom u jagode sa današnjim?

Nezahvalno je porediti. Živeli smo bezbrižnije… da li je to zato što je bilo lakše i bolje ili zato što smo bili mnogo mlađi (smeh)… pitanje je. U svakom slučaju, kad nešto uspe onda se s vremenom teškoće zaboravljaju. Ostaju samo lepe uspomene. A kad nešto ne uspe, onda se sećamo samo muka kroz koje smo prolazili.

WS: Serija je i danas gledana iako je, pojednostavljeno govoreći, relativno naivna ili odveć čedna za današnji osinjak?

Posle premijernog prikazivanja, nekih pet-šest godina nije bila emitovana jer tad nije bio običaj da se serija reprizira gotovo momentalno čim se završi. I, kad je prvi put reprizirano, ja sam, moram priznati, imao veliki strah kako će to proteći. Međutim, ispostavilo se da je svaka repriza sve bolje i bolje prolazila.

Zanimljivo. Kad je posle deset godina napravljen film Jagode u grlu bilo je i komentara – pa zašto sad to crnilo, mučnina… A šta mislite kako bi tek sad crno bilo. Ne znam… živeli smo u vreme kad je ta serija nastajala i potom sticala popularnost, u nekoj drugoj zemlji. I moram reći, uprkos svim manama, jednoj mnogo uređenijoj zemlji. Bez obzira na sve etikete koje mi mogu biti prilepljenje, recimo da sam jugonostalgičar, jugo-ovo, jugo-ono… nema sumnje da je ta zemlja bila bolja i priznatija u svetu od bilo koje od ovih koje su od nje raspadom nastale.

Pa, osvrnite se oko sebe, pogledajte šta je to što ljudi izgovaraju kao jednu od svojih najvećih želja.

WS: A to je?

Danas je zapravo najveća želja ljudi – dajte da živimo normalno. A mi nikako… mi stalno živimo nenormalno. I što je najstrašnije, raznim vrstama uslovljenosti i pritisaka to nenormalno dobija legitimitet.

WS: Jedno od poslednjih priznanja koje ste dobili je Gej ikona? (smeh) Eto, nikad nije kasno. A ceo život sam bio u uverenju da volim žene. Šalim se, naravno, ali mi je drago jer to znači da sam dobro uradio ulogu u inače vrlo dobroj predstavi Izopačeni. To je jedan od prvih tekstova sa temom gej populacije, a koji je 1974, kada je nastao, izazvao razne polemike u Londonu, na Brodveju i raznim drugim stranama. Priča o gej populaciji u toj predstavi zapravo nije priča o telesnosti i seksualnosti već, pre svega, bavljenje pitanjem (ne)prihvatanja različitosti, odnosno pitanjem ljudskosti i tolerancije.

WS: Negde sam pročitala da ste na pitanje koliko brzo vam prolazi vreme, život odgovorili sa „Joooj“? (smeh) Jeste, nekad mi se učini preterano brzo. Vreme kao da leti... Moj kolega Voja Brajović ima originalnu ideju: brojao je svoje godine do 50, a zatim je počeo da ih broji unazad. Koliko pomaže ne znam, ali dobro zvuči.

WS: Kao dete, jeste li razmišljali da ćete se baviti glumom i da ćete napraviti ovakvu karijeru?

Nisam znao, ni razmišljao o tome šta ću i koliko uraditi ali jesam oduvek želeo da budem glumac. Uz oca operskog pevača rastao sam sa pozorišnim svetom u kući, boravio u teatru satima, danima, godinama… Što bi se reklo – mastiks me opio.

Znate kako se kaže: „Onaj ko omiriše mastiks (lepak za brkove, bradu, scensku promenu lica - prim.aut), zauvek je zaražen pozorištem“. Ne znam da li je mastiks ili ne, tek pozorište jeste bilo deo mojih snova. A ubrajam se u one kojima su snovi, vizije, stremljenja nemerljivo važni. Danas, takođe.

WS: Uprkos tim nimalo pozitivnim vladajućim tokovima u društvenoj klimi, Vi ste svoju decu uputili u svet klasične muzike?

Nisam upućivao, ja ih samo nisam sprečavao. Sin Žarko je muziku završio u Engleskoj, na Oksfordu, gde je i magistrirao, a doktorirao je u Americi, na Kornelu. I ćerka Bojana je završila muzikologiju, radila je u Briselu, objavila nekoliko knjiga, sarađuje sa raznim koreografima. Meni je važno da ih moja supruga i ja nismo sprečavali da se bave onim čime žele. Ne znam da li smo bili u pravu… možda smo mogli da ih poguramo u neke druge vode (smeh). Šalu na stranu, ogroman problem ovog društva je što mladi ljudi šta god da završe - da ne otvaramo pitanje kupovine diploma - ne mogu da se zaposle. A posebno kada je reč o umetnosti i kulturi, kojih je sve manje ili ih gotovo i nema, iako bi mogli biti slamka spasa u ovom davljenju u poplavi tabloidizacije. WS WINE STYLE

51

WINE STYLE PLEASURE

PORTO MONTENEGRO PUROBEACH | 28–30 JUNE 2013

Luxury World of Wine

SuperWine 2013.

Neka nova dimenzija vina!

E

kskluzivna vina, ekskluzivni gosti, ekskluzivna lokacija - to je ukratko bio koncept jedinstvenog vinskog događaja SuperWine, tačke koja je u ekstravagantnom ambijentu objedinila ozbiljan vinski salon i atmosferu letnjeg partija.

U petak i subotu, 28. i 29. juna, na bazenu Purobeach u Porto Montenegru, pod sloganom Luxury World Of Wine bio je organizovan prvi po redu SuperWine, ekskluzivna vinska zabava koja je okupila neke od najboljih evropskih vinarija. Tokom ove dve večeri gosti, od kojih su većina bili stranci, mogli su da uživaju u vrhunskim vinskim etiketama u luksuznom ambijentu. Bile su tu vinarije iz Italije, Francuske, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, ukupno njih 30, a veliku pažnju posetilaca privuklo je vino Bobo, koje je promovisao poznati srpski teniser Boba Živojinović. Glamuroznu atmosferu ovog vinskog događaja upotpunila je živa svirka lagane džez muzike, francuskih šansona i evergrina, a dozu ekskluzivnosti dale su i brojne poznate ličnosti: već pomenuti Boba Živojinović, zatim Dejan Bodiroga, Mima Karadžić, Neven Bošković, Vlado Šćepanović...

52

WINE STYLE

WINE STYLE PLEASURE

Foto: Dalibor Ševaljević

Vinarije-izlagači *Arnaldo Caprai *Moët Hennessy *Movia *Kozlović *Fontanafredda *Borgo Scopeto e Caparzo *Plenković *Grgić *Cantina Valpolicella Negrar *Monteverdi Vini

*Grand Cro – Premium Croatian Wine Estates *Zvonko Bogdan *Vino Budimir *Jean Durup *13 Jul-Plantaže *Aleksandrović *Radovanović *Temet *Bobo Rose (Molovin) *Kovačević

Svi vinari imali su priliku da se vožnjom brodom upoznaju i sa lepotama Bokokotorskog zaliva, a u restoranu Ćatovića mlini da uživaju u čarima lokalnih kulinarskih specijaliteta i vrhunskih vina, koja su predstavile 13. Jul Plantaže.

Organizatori ove vinske manifestacije, beogradski magazin Wine Style i Supermarket Concept Store najavili su da će SuperWine postati tradicija, tako da se i sledeće godine u isto vreme očekuje još jedan vrhunski vinski parti. WS

WINE STYLE

53

WINE STYLE PLEASURE

54

WINE STYLE

WINE STYLE PLEASURE

WINE STYLE

55

WINE STYLE GASTRONOMIJA

KULINARSKE DESTINACIJE

Andaluzija Flamenko, korida, tapas, šunka Serano, Costa del Sol... često su prve asocijacije na Španiju. I tu nema greške, jer sve ove stvari treba doživeti, probati i iskusiti kada se krene put Španije. Međutim, malo ljudi zna da sve ove asocijacije u stvari potiču iz Andaluzije

A

Piše: Nenad Gladić (Lepi Brka, autor TV emisije Gastronomad) Food styling: Silvija Gladić

56

WINE STYLE

ndaluzija je regija na krajnjem jugu Španije i ujedno je i najveća španska regija.

Geografija i, naravno, istorija uticale su na današnji izgled andaluzijske kuhinje; a ona je prilično izazovna. Španija je kroz istoriju najvećim delom, skoro osam vekova, bila pod vlašću maorskih islamskih vladara. Španci taj period doživljavaju na različite načine, ali sa druge strane, Maori su sa sobom doneli pregršt poljoprivrednih tehnika i veština, a sa njima i mnoštvo jestivih kultura kojih do tada nije bilo na Iberijskom poluostrvu, kao, recimo, pirinač, limun, pomorandže,

urme, bademe… i ko zna kada bi španska kuhinja upoznala cimet, šafran ili tikvice da nije bilo osvajača sa istoka.

Iz tog vremena potiču i neke od prvih knjiga sa receptima koje su se uopšte pojavile u Evropi.

Postoji, na primer, teorija kako su Maori prvi uveli pravilo da se obrok završava nekim slatkišem, koje se kasnije raširilo po celom zapadnom svetu. Kada je konačno došlo vreme za to hrišćanski vladari preuzeli su kontrolu nad Španijom, ali je orijentalni šmek ostao. Postoji priča da je čak i nadaleko čuveni tapas u stvari

WINE STYLE GASTRONOMIJA

blizak rođak orijentalnog mezea, ili što bismo mi ovde rekli, mezetluka. Ideja koja stoji iza cele stvari jeste u tome da hrana bude samo povod za druženje i razgovor, a uz mnoštvo sitnih zalogaja svako druženje dobije na kvalitetu. Sa druge strane, bilo kakva teška hrana pod jarkim andaluzijskim suncem nije baš ni preporučljiva, tako da se sve lepo uklopilo.

Na andaluzijsku kuhinju je prilično uticala i geografija.

Andaluzija ima izlaz na Atlantik i Mediteran i otuda i nije čudno što se u tim predelima vrlo često

u tanjiru nađe jelo od ribe ili morskih plodova. A opet zbog specifične mikroklime u planinskim predelima, odande nam dolazi čuvena šunka Serano (ili pršut). Šunke ne bi bilo bez svinje, a kažu da se najbolja šunka dobija od crne iberijske svinje koja je hranjena žirovima.

U prošlosti se veoma vodilo računa o utrošku ogreva kod pripreme hrane, pošto je drvo za ogrev (i kuvanje) u ovom delu Evrope uvek bilo retko i dragoceno tako da su osmišljavana jela koja se kratko ili uopšte ne kuvaju.

Andaluzijska kuhinja je neiscrpan izvor inspiracije za mnoge zaljubljenike u kuvanje i hranu, jer samo kada se krene sa nabrajanjem šta sve može da bude tapas, završi se sa spiskom jela od kojeg se zavrti u glavi.

Ako vas jednog dana put nanese na jug Španije, evo nekoliko jela koja definitivno valja probati: perdices en escabeche (jarebica u marinadi), paelja (naravno!), manzanas asadas (pečene jabuke), a dotle evo i nekoliko mojih predloga čisto da vam raspale maštu.

Andaluzija ima oko 40.000 hektara vinograda. Poznata je po pojačanim i slatkim vinima i skoro polovina vina ove oblasti proizvodi se u četiri apelacije: Jerez, Malaga, Montilla Moriles i Condado de Huelva. Jedno od najpoznatijih vina sveta, šeri, proizvodi se jedino u Andaluziji i to u trouglu gradova Jerez dela Frontera, San Lucar de Barrameda i Puerto de Santa Maria. Postoji nekoliko stotina proizvođača, ali samo šest za koje se smatra da su vrhunski i čiji šeri može da se nađe u skoro celom svetu, a to su: Gonzalez Byass, Antonio Barbadillo, Pedro Domecq, Vinícola Hidalgo, Emilo Lustau i Sanchez Romate.

WINE STYLE

57

Foto: Vladimir Miloradović

WINE STYLE GASTRONOMIJA

58

WINE STYLE

WINE STYLE GASTRONOMIJA

SALMoReJo-GASPAćo kReM Gaspaćo je hladna čorba od povrća koja se ne kuva, jer ko bi uostalom provodio vreme pored šporeta na tom andaluzijskom suncu. Nekada je gaspaćo bio prilično bledunjav, ali onda se pojavio paradajz i stvari su krenule nabolje po gaspaćo i celokupnu špansku kuhinju. Ova varijanta je dosta gušća od klasičnog gaspaća, tako da se ponekad koristi i kao umak ili namaz na hleb.

SASTOJCI 400 g starog hleba (bez kore) 600 g zrelog paradajza (oljuštenog i odstranjenih semenki) 4 čena belog luka 1dl maslinovog ulja 2 kašike sirćeta 1 kašičica soli 100 g pančete (sitno seckane) 1 tvrdo kuvano jaje (sitno iseckano ili izmrvljeno)

NAčIN PrIPrEME Iseći hleb na sitne komade i potopiti u vodu. U drugu posudu staviti očišćen paradajz, beli luk, maslinovo ulje, so i sirće.

Ocediti rukama hleb što je više moguće i ubaciti u posudu sa paradajzom. Mešati štapnim mikserom dok se ne dobije kompaktna kremasta tekstura.

Dobro ohladiti i poslužiti ukrašeno pančetom i jajima.

WINE STYLE

59

WINE STYLE GASTRONOMIJA

60

WINE STYLE

WINE STYLE GASTRONOMIJA

CALDERETA DEL CONDADO JAGNJETINA NA ANDALUZIJSKI NAčIN Jagnjetina na andaluzijski način nije naravno pravi prevod imena ovog jela, ali ja svakako nisam lingvista, a španski ne govorim pa otud ova prečica. Bilo kako bilo, recept i slika su tu, a pravi se zaista lako.

SASTOJCI 1kg jagnjetine (bez koske) isečene na sitne komade 2x2 cm 100 g slanine isečene na male komade 1 zreo paradajz (isečen na kriške) 1 glavica luka (isečen na rebarca) 1 sveža zelena paprika (sitno isečena) 1 glavica belog luka (očišćenog, a svaki čen zgnječiti nožem) 2 kašike svežeg peršuna (sitno seckanog) 1 kašičica sveže mente (sitno seckane) 2 lista lovora 2 dl belog vina so i biber po ukusu 1 kašičica aleve paprike ½ kašičice mlevenog karanfilića 2 kašike prezli

NačiN pripreme Staviti sve sastojke u šerpu odgovarajuće veličine, dobro promešati i preliti belim vinom.

Dodati i vode onoliko koliko je potrebno da sve bude u tečnosti. Kuvati na umerenoj vatri dok ne provri a onda utišati vatru da se kuva sve dok meso ne bude kuvano (barem 1 h). Po potrebi dolivati vodu da bi se nadoknadila tečnost koja je isparila. Na kraju dodati prezle da bi jelo dobilo na gustini i kuvati još nekoliko minuta.

Služiti toplo uz krompire, pirinač ili palentu.

WINE STYLE

61

62

WINE STYLE

LeMoN BIzCoCHo koLAč SA LIMuNoM Još jedan od bisera iz Andaluzije.

Perfektan kolač za početnike koji bi da se oprobaju sa pravljenjem slatkih zalogaja. Mere su takođe jednostavne i sve su izražene u čašama od kiselog mleka, tako da čak i ako nemate vagu u kuhinji možete da napravite ovaj kolač.

SASTOJCI 1 čaša kiselog mleka 1 (ista ta čaša) maslinovog ulja, nekog koje ima laganiji ukus i aromu 2 čaše šećera 3 čaše brašna sok od jednog limuna rendana kora od jednog limuna 3 jaja 1 kesica praška za pecivo

NAčIN PrIPrEME U jednu posudu sipati sve „vlažne sastojke“ (kiselo mleko, jaja, sok od limuna, maslinovo ulje i koru od limuna), dodati šećer i dobro umutiti.

U drugoj posudi pomešati brašno i prašak za pecivo, pa to dodati u dobijenu masu i dobro umutiti.

Pleh obložiti papirom za pečenje i nasuti dobijeno testo. Peći na temperturi od 180 stepeni C sve dok kolač ne dobije zlatnožutu boju ili dok ne prođe čačkalica test (ubosti čačkalicom kolač i ako čačkalica izađe suva - kolač je gotov).

Ostaviti da se ohladi.

Može da se služi posut šećerom u prahu ili nekom marmeladom. WS

WINE STYLE PUTOPIS

64

WINE STYLE

WINE STYLE PUTOPIS

RIM Tekst i foto: Vladimir Antić

Rim je grad čudnovat na više načina. Dinamičan, živ i moderan kao i svaka druga prestonica, čitav grad u stvari predstavlja muzej na otvorenom i to star skoro tri hiljade godina.

Jedna od glavnih karakteristika Rima, a koja ga čini tako posebnim, jeste da do svih znamenitosti možete doći peške. U laganoj šetnji možete preći gotovo sa jednog kraja grada na drugi i usput neprestano prolaziti pored znamenitih građevina – fontane, obelisci, čuvene katedrale, barokne zgrade ili monumentalna zdanja iz antičkog perioda nalaze se gotovo na svakom koraku. Zato vam nije potreban nikakav plan tokom boravka u Rimu.

Jednostavno se opustite, šetajte i razgledajte, jer istorija, kultura, hrana, vino, kafa, moda, arhitektura, pa čak i klima i veličina grada – sve ovo u Rimu ima atribut „fantastično“ WINE STYLE

65

WINE STYLE PUTOPIS

G

rad su, prema legendi, osnovali braća Romul i Rem 753. godine p.n.e. i oko njega je najpre obrazovana Rimska kraljevina, da bi 510. godine p.n.e. nastala Rimska republika, koja je 27. godine p.n.e. prerasla u Rimsko carstvo. Rim je kao centar ovog Carstva bio najmoćniji grad sveta, ali je sa padom carstva padala i njegova moć, sve do podele Carstva na Istočno i Zapadno. Današnji Rim možda nije centar sveta, bar nije zvanično, ali po mnogo čemu mogao bi da bude.

Poznato je da se sedište pape nalazi u Rimu, odnosno u najmanjoj državi na svetu - Vatikanu, pa razgledanje grada možete početi i odatle. Vatikan se nalazi na zapadnoj strani grada, „preko reke“ u odnosu na druge znamenitosti.

Unutar njegovih zidina nalazi se prelepa i grandiozna Bazilika svetog Petra, brojni muzeji, bogati vrtovi i razne umetničke i religijske kolekcije neprocenjive vrednosti, od kojih je većina naravno nedostupna javnosti. Ulazak u Baziliku se

66

WINE STYLE

WINE STYLE PUTOPIS

ne plaća i prilično je brz, bez redova i velikih gužvi, a svakako je nešto što ne bi trebalo propustiti. Bez obzira na to da li ste vernik, najpre će vas impresionirati njena veličina, a kada polako zađete u nju zateći ćete brojna remek-dela. Jedno od najpoznatijih je Mikelanđelova Pieta (Tuga), skulptura koja predstavlja Bogorodicu sa Hristom u naručju. Ovo je, inače, jedno od njegovih najranijih dela (nastalo je kada je imao svega 25 godina), a pritom je i jedno od najznačajnijih. Do sedamdesetih godina prošlog veka bilo je izloženo bez ikakve zaštite, ali je od tada u staklu, jer ju je jedan od posetilaca oštetio. U crkvi se može videti i Berninijev svod nad oltarom, statua svetog Petra koja se smatra čudotvornom, riznica, a za nekoliko evra možete se popeti na sprat i slikati veličanstven pogled na ceo trg ili spustiti se u kriptu u kojoj su sahranjene brojne pape i gde se veruje da je pronađen grob svetog Petra. Vatikanski muzeji zahtevaju malo više vremena i strpljenja, a preporučujemo da karte rezervišete ranije preko interneta jer ćete tako brže ući. Čini ih deset umetničkih zbirki, Sikstinska kapela i papske odaje. Možda je najinteresantnija Sikstinska kapela sa čuvenim svodom koji je oslikao Mikelanđelo i u kojoj se odvija konklava, odnosno biranje novog pape.

Dok ste još uvek sa te strane reke Tibar, ne propustite deo grada koji se zove Trastevere. Ovo naselje je najviše zadržalo srednjovekovni izgled u celom Rimu

WINE STYLE

67

WINE STYLE PUTOPIS

zahvaljujući uskim kaldrmisanim ulicama i klasičnim kućama tog doba, iako je sada prepuno kafića, tratorija i restorana. Neponovljiv užitak predstavlja šetnja ovim ulicama uz očaravajući miris jasmina i zvuke uličnih svirača, a u ovaj deo grada ćete se sigurno vratiti da probate još neku kulinarsku majstoriju u nekom od brojnih lokala.

Topla preporuka je Carlo Menta, sa fantastičnom hranom i još boljim cenama.

Jedan od najprepoznatljivijih simbola Rima je Koloseum. Ovo zdanje podignuto je oko 80. godine n.e. za vreme cara Flavijana i, iako je u to vreme služilo za prilično nesportske aktivnosti, njegova struktura se i danas koristi kao model za sportske stadione. Čitava zona Carske palate obiluje veoma očuvanim arheološkim znamenitostima i za potpuno sagledavanje i razumevanje biće vam potreban vodič. Ono što možete videti kada nisu radovi u toku, a gotovo stalno se izvode neka istraživanja i renoviranja, jesu Konstantinov luk, Trajanova pijaca, Neronova Zlatna kuća... Ukoliko budete imali vremena, topla preporuka je da neko vreme samo sa tribina posmatrate poprište borbi i zamišljate kako je sve to izgledalo.

Idući dalje prema centru naići ćete na Rimski forum, centar društvenih dešavanja starog Rima, a u blizini je i brdo Kapitol koje je danas sedište dva značajna muzeja - Palazzo Nuovo i Palazzo dei Conservatori. Oba obiluju umetničkim i istorijskim dragocenos-

68

WINE STYLE

tima, a samo neka od njih su: Karavađova dela Sv. Jovan Krstitelj i Ciganka-gatara, Berninijeva Glava Meduze, statua Marka Aurelija na konju iz 2. veka n.e, delovi kolosalne Konstantinove statue, Gal na samrti, statua iz 1. veka n.e, bronzana vučica koja doji Romula i Rema iz 5. veka p.n.e. i mnoga druga.

Ubrzo ćete stići i do Pjace Venecije, najužurbanijeg trga sa najgušćim saobraćajem. Trgom dominira impozantni spomenik Vitoriju Emanuelu II, prvom kralju ujedinjene Italije.

Iako privlači brojne turiste, ovo zdanje Rimljani preziru, jer potpuno odudara od okolne arhitekture budući da je izgrađeno od belog mermera i često ga nazivaju pogrdnim imenima, poput „mašina za kucanje“ ili „svadbena torta“.

Renesansnu palatu Venecija, koja se takođe nalazi na ovom trgu, je sagradio papa Pavle II u 15. veku i sa nje je voleo da posmatra trke konja, a nekoliko vekova kasnije služila je i Musoliniju da sa terase pozdravlja narod i drži fašističke govore.

Jedan od najlepših trgova Evrope, a svakako najlepši trg Rima jeste Pjaca Navona. Ovaj šarmantni ovalni trg prepun je kafića, restorana, uličnih prodavaca slika, muzičara i raznih animatora, pa ukoliko ugrabite neko slobodno mesto ili klupu zasigurno ćete se fantastično provesti samo posmatrajući prolaznike i predivne fontane. Centralna fontana je najveća, Berninijevo je delo i predstavlja četiri reke koje simbolizuju četiri kontinenta: Dunav (Evropa), Gang (Azija), Rio de la Plata (Amerika) i Nil (Afrika). Odavde se vrlo brzo kroz nekoliko uličica dolazi do Pjaca Rotonde i čuvenog Panteona, a usput ne bi trebalo propustiti crkvu San Luiđi dei Francesi, nacionalnu crkvu Francuske, koja u Kapeli svetog Mateja skriva veliko umetničko bogatstvo - poznati triptih koji je naslikao Karavađo. U centralnom delu trga Rotonda nalazi se još jedna od brojnih rimskih fontana, sa egipatskim obeliskom Ramzesa II. Panteon je inače jedna od najsačuvanijih građevina starog Rima. Iako je sazidan kao paganski hram, 608. godine n.e. pretvoren je u hrišćansku crkvu svete Marije Mučenice i tokom vekova je pretrpeo brojna pljačkanja i restauracije. Na vrhu kupole se nalazi kružni otvor kroz koji sunčevi zraci, ukoliko padaju pod određenim uglom, daju nesvakidašnju lepotu i prozračnost. U Panteonu se nalazi i nekoliko grobnica, među kojima i Vitorija Emanuela II i njegovog sina Umberta I, kao i čuvenog slikara Rafaela koji je preminuo sa samo 37 godina, ali je za sobom ostavio nebrojena i neprocenjiva umetnička dela.

Reka ljudi će vas odatle voditi prema još jednom prepoznatljivom obeležju Rima - Fontani di Trevi. Ova najveća barokna fontana Rima visoka je preko 26 metara, a široka skoro 50 metara, ali i pored toga ne može da primi sve znatiželjnike koji se tiskaju oko nje kako bi se slikali ili bacili novčić za želju. Sasvim se opravdano našla u velikom broju filmova, od kojih je možda najpoznatiji Felinijev La Dolce Vita.

WINE STYLE PUTOPIS

Severnije odatle nalazi se Španski trg i Španske stepenice. Ove elegantne stepenice uvek su prepune ljudi koji sede na njima i neobavezno ćaskaju ili se fotografišu, ali su možda najlepše u maju kada su preplavljene cvećem. Ovo je, inače, i šoping oblast sa skupim brendovima, pa ukoliko vas to zanima, svratite u ulicu Via del Condotti ili Via del Corso. Odatle se već može uočiti i Pjaca del Popolo, sa jednim od najstarijih rimskih obeliska i četiri fontane u obliku lava i crkva Santa Maria del Popolo. Ovo je još jedna crkva u kojoj ćete se osećati kao u muzeju, jer ćete u njoj opet zateći dela Karavađa, Rafaela, Berninija i drugih italijanskih umetnika. Kada ste već tu, prava je šteta ne obići Vilu Borgeze. Ovo je najveća zelena površina Rima i prostire se na 688 ha parkova i vrtova, sa mnoštvom skulptura, fontana, paviljona i staza koje možete preći peške ili iznajmiti bicikl. Tu se nalaze i tri muzeja: Galerija Borgeze sa renesansnom i baroknom umetnošću, etrurska umetnost u Vili Ðulija i moderna umetnost u Nacionalnoj galeriji moderne umetnosti. Iz parka se pruža veličanstven pogled na Pjacu del Popolo i ceo Rim. Kampo de Fjori je još jedno mesto koje turisti rado obilaze. U prevodu „cvetno polje“, ovaj trg zaista pleni raskošnim bojama cveća, voća i povrća koji se prodaju na tezgama tokom dana, odnosno simpatičnim kafićima tokom večeri. Međutim, u prošlosti je ovo bilo mesto gde su inkvizitori vršili egzekucije, čemu danas na središnjem delu trga svedoči mračna statua Ðordana Bruna koji je spaljen na lomači 1600. godine.

U zavisnosti od raspoloživog vremena i afiniteta, možete obići i Trg Republike i bučnu Via Nazionale, Trg Barberini, crkvu Santa Marija Mađore, crkvu Svetog Jovana u Lateranu, koja je bivša papska rezidencija, a u neposrednoj blizini su i stepenice za koje se veruje da su vodile do kuće Pontija Pilata i kojima se Isus penjao na svoje suđenje, crkvu Svetog Petra u lancima, sa još jednim neprevaziđenim Mikelanđelovim delom - statuom Mojsija i lancima kojima se veruje da je sveti Petar bio vezan, a ukoliko želite da proverite svoju iskrenost kao Odri Hepbern i Gregori Pek u Prazniku u Rimu i zavučete ruku u Usta istine, moraćete da odete do crkve Santa Maria in Cosmedin i budete strpljivi jer će vas sačekati dugačak red.

Nekima je Rim previše memljiv, vlažan, propao, ali to je upravo ono što ga čini jednim od najatraktivnijih destinacija sveta. Ukoliko bi neko to promenio i preko noći ofarbao sve fasade na kojima se boja davno ogulila, Rim bi sasvim sigurno izgubio svoj neponovljivi šarm.

70

WINE STYLE

WINE STYLE PUTOPIS

HRANA I VINO Postoji razlog zašto je prvi deo romana Jedi, moli, voli odveo autorku u Italiju, odnosno Rim - zato što se tamo zaista dobro jede. Neće vam nedostajati tratorije i restorani u ovom gradu jer ih ima na svakom koraku. Neki su bolji, neki lošiji, a ovde uglavno važi pravilo kao i za bilo koji drugi grad - tamo gde je najveća gužva, najbolja je i hrana.

Neka od jela koja možda ne treba propustiti su saltimboka, špagete karbonara, artičoke (najčešće posute belim lukom i nanom), pečena jagnjetina i, naravno, čuveni italijanski đelato.

Poznato je i da se u Italiji piju dobra vina. Područje Rima je najpoznatije po DOC zoni Castelli Romani, koje obuhvata 17 opština južno od Rima. Jedno od najpoznatijih vina ove regije je frascati, belo vino koje potiče iz istoimenog grada i zavređuje svaku preporuku. WS

WINE STYLE

71

WINE STYLE HOTEL

Diamonds Dream of Africa KEnIjA

Egzotična za naše pojmove, Kenija nudi raznovrstan odmor kao retko koja druga zemlja. Od uživanja na prelepim plažama Indijskog okeana pa do avanturističkih tura, poput planinarenja po planinskim vrhovima prekrivenim snegom, kampovanja u pustinji ili pravog adrenalinskog šoka na safariju – spektar aktivnosti koje su na raspolaganju turistima u ovoj zemlji je neverovatno širok. Ako se već nađete u Keniji, hotelski kompleks Diamonds Dream of Africa može da bude odlična polazna tačka za istraživanje ove prelepe i egzotične zemlje

72

WINE STYLE

Foto: Arhiva Diamonds Dream of Africa

WINE STYLE HOTEL

WINE STYLE

73

WINE STYLE HOTEL

Cena smeštaja za dve osobe u all-inclusive varijanti iznosi oko 300 evra za noć.

K

ompleks Diamonds Dream of Africa nalazi se u mestu Malindi na Indijskom okeanu, koje je prilično turistički razvijeno tako da neće biti problema da se pronađe neophodan sadržaj (što je u afričkim zemljama inače vrlo čest slučaj). Kompleks obuhvata trideset tri junior i dva velika apartmana sa zasebnim dnevnim boravkom. Sve smeštajne jedinice su vrlo luksuzno uređene - opremljene su nameštajem italijanskog dizajna i imaju džakuzi, kao i ostalu modernu prateću opremu. Bez obzira na to da li ste na terasi apartmana ili na ležaljkama u dvorištu hotela prepunom raznovrsnog zelenila, uživaćete u fantastičnom pogledu na netaknuto prirodno okruženje kojim dominira bujna vegetacija. Što se tiče hrane, gostima je na raspolaganju obrok na terasi ili unutar glavnog restorana, sa pogledom na bazen hotela. Meni ovog restorana kreiran je pod uticajem italijanske kuhinje, a koristi se obilje sveže ribe i morskih plodova. A’ la Carte restoran nalazi se na plaži, a večera u romantičnom ambijentu uz raznovrstan i egzotičan meni pravi je doživljaj. U centralnom delu kompleksa nalazi se glavni bar, a tu je i bar pored bazena sa lakim snekovima, kao i velikim izborom voća i pića tokom dana.

74

WINE STYLE

WINE STYLE HOTEL

Spa centar u okviru kompleksa Diamonds Dream of Africa omogućuje potpunu regeneraciju i opuštanje čitavog organizma zahvaljujući takozvanoj talasoterapiji. Ovaj vid terapije zasnovan je na morskoj vodi, kao glavnom izvoru nege, i pratećim prirodnim elementima - klimi i pesku. Morska voda ima revitalizirajuća, antibakterijska i pročišćavajuća svojstva i koristi se u kadama i tuševima, kao i glinenim kupkama, za inhalaciju ali i na razne druge načine. Spa centar ima dva bazena sa specijalnim mlaznicama za masažu, centar za tretmane lepote i teretanu sa pogledom na okean.

Osim standardnih aktivnosti na prelepoj okeanskoj plaži, gostima su na raspolaganju i fantastične ture i ekskurzije koje obezbeđuje ovaj hotel. Prvi izbor svakako je ono po čemu je Kenija možda i najpoznatija - safari u nekom od poznatih rezervata, zatim ronilačka tura, poseta afričkim selima ili transport do nekog od obližnjih gradova. U svakom slučaju program je vrlo šarolik, dobar je spoj avanture i uživanja, tako da neće biti teško da se pronađe nešto po sopstvenom ukusu. WS

WINE STYLE

75

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 26 26 267 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI WINE ShOP ARENA Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd AROMATICA & WINE Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, Beograd COMPANIA dE VINOS Kalenićeva 3, Beograd PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd PREMIER Strahinjića bana 13a, Beograd POdRUM WINE ART Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd hEdONIST Kralja Milana 3, Beograd ChIANTI Lomina 41, Beograd PROdAVNICE ZIGANTE Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

TRIBECA Kralja Petra 20, Beograd

ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

TRIBECA NOVI BEOGRAd Milutina Milankovića 134d, Novi Beograd

hyATT REGENCy BEOGRAd Milentija Popovića 5, Beograd

TRAČ Mileševska 39, Beograd

SqUARE NINE Studentski trg, Beograd

RESTORAN hOTELA ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

hOTEL PALISAd Zlatibor

PICOLLO TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

dASh STAR LUxURy ACCOMMOdATION Vršačka 11, Novi Sad,

KOVAČ Bulevar oslobođenja 221, Beograd dORIAN GRAy Kralja Petra 87-89, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

BIBER MG01 Španskih boraca 3, Beograd

SqUAShLANd Kneza Višeslava 27, Beograd

ŠARAN Kej oslobođenja 53, Zemun

CITY WELLNESS Kraljice Natalije 38-40, Beograd

ŽABAR Kej oslobođenja bb, Zemun BISTRO LA MER Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad ZLATAN BOR Zlatibor NAŠA KUćA Banjička bb, Užice ćATOVIćA MLINI Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora ZIGANTE Livade, Hrvatska

WINE STYLE

77

Televizijska emisija „Vino i vinogradarstvo“ nastala je 2009. godine i bavi se praćenjem vinarstva, vinogradarstva i vinskog turizma u Srbiji i zemljama ex-Jugoslavije.

Do sada je snimljeno preko 170 premijera koje su emitovane na nacionalnim kanalima „B92 Info“, kao i na 105 lokalnih i regionalnih televizijskih stanica u Srbiji i okruženju. Premijerno se emituje svakog petka na kanalu „B92 Info“ u 18 h.

Emisija je jako gledana pa su je urednici uvrstili u svakodnevno emitovanje, namenjena je širokom auditorijumu – vinarima, ljubiteljima vina, kao i svima koji žele da vide i saznaju nešto novo i zanimljivo iz sveta vinarstva i vinskog turizma. Najviše je posvećena domaćim vinarijama, ali sadrži i vrlo interesantne priloge o vinarijama sa prostora ex-Jugoslavije. U njoj su gostovali mnogi vinski stručnjaci i enolozi. U velikoj meri uticala je na proširenje vinske kulture i skrenula pažnju na značaj i kvalitet domaćeg vina, kao i na mogućnosti koje se pružaju u toj oblasti.

Ekipa ove emisije uskoro planira da proširi svoje sadržaje i da gledaocima približi vrhunska vina i vinske podrume sa predivnih destinacija Italije i Francuske.

Na ova putovanja Vas vode autori emisije Branislav Marković i Jelena Kikić.

Adresar vinoteka BEOGRAD WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 PRŠUT I VINO Vlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569 PAMPOUR BAR 2 Cara Nikolaja II 56, 062/ 302 642 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510 BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357 VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592 DOBRO VINO Sterijina 15, 011/ 27 62 381 RIZNICA VINA Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266 VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747 BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888 SIRO'VINA Tadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397 VINSKA KUĆA BURGUNdAC Kirovljeva 25, 011\ 35 45 794, 064\ 82 38 609

NOVI SAD DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE dunavska 25, 021/ 52 80 20

SREMSKI KARLOVCI WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

Bačka Palanka BOLJI dANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

SUBOTICA VINARIJA ZVONKO BOGdAN Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

WINE STYLE vinski rečnik

T TEMPRANILLO (TEMPRANILJO) - crna sorta grožđa, jedna od najvažnijih i najzastupljenijih u proizvodnji crvenih vina u Španiji.

Potiče sa severa Španije, a najbolje rezultate daje u hladnijim delovima Riohe, Rioha Alavesa (Srednja Rioha), Rioha Alta (Gornja ili Severna Rioha), Ribera Del Duero i u delovima oblasti Penedes, gde daje vina sa naglašenim aromama jagode, začina i duvana. Zbog relativno niskog procenta kiselina i procenta alkohola koji postiže, tempraniljo se uglavnom koristi u kupažama sa drugim sortama grožđa, kao na primer, garnaćom (garnacha), macueljom (mazuelo) i grasianom (graciano). U Španiji se ova sorta još naziva i ojo de liebre, tinto fino, tinto del pais, tinto de toro i ull de llebre („oko zeca“, na katalonskom). U Argentini se takođe gaji ova sorta. U Portugaliji, u regiji Alentejo, tempraniljo se zove aragonez, a u regiji Douro poznat je kao tinta roriz i u manjim količinama koristi se i u proizvodnji pojačanog vina porto.

TENUTA – na italijanskom znači vlasništvo, gazdinstvo, a u vinskoj terminologiji označava poljoprivredno gazdinstvo, odnosno vinariju koja ima vinograde od kojih proizvodi svoje vino i flašira isto u okviru svoje vinarije.

TERROIR (TEROAR) - izraz koji se koristi u frazi gout de terroir (ukus zemlje). Ovaj izraz asocira na zemljane arome u vinu, ali kad Francuzi pominju teroar govoreći o vinu oni ne misle samo na sastav zemljišta (krečnjak, pesak, glina, vulkansko zemljište...), a koji definitivno utiče kako na ukus i arome u vinu, tako i na kvalitet vina.

Zapravo, ovaj pojam je sveobuhvatan i objedinjuje sve faktore koji utiču na karakter i kvalitet vina: nadmorsku visinu, propustljivost zemljišta, poziciju vinograda, nagib (ugao) i izloženost suncu, blizinu vodene površine (reka, jezero, more). Teroar uključuje sve faktore koji su konstantni i ne menjaju se iz godine u godinu, tako da ne podrazumeva klimu i količinu padavina (koji variraju od godine do godine i vode se u tablicama za svaki vinski region i podregion, sukcesivno, iz godine u godinu a dodatno utiču na karakter i kvalitet svakog vina).

Za Francuze je ovaj pojam najvažniji u definisanju karakteristika i kvaliteta vina, a propisi po pitanju teroara su toliko strogi da parcele vinograda koje su udaljene svega nekoliko desetina metara ponekad mogu da imaju potpuno drugačiju klasifikaciju. Samim tim i vina sa tih parcela imaju potpuno drugačiju kategorizaciju, a na kraju i cenu.

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu

WINE STYLE

81

WINE STYLE vinski rečnik

TexTure (dobra TeksTura, sasTav, čvrsTina) - termin kojim opisujemo telo, odnosno punoću vina i koristi se da naglasimo da je neko vino puno, bujno, gusto. To su ona vina koja u ustima ostavljaju impresiju težine, punoće.

THICK (PUNO, GUSTO) - izraz kojim opisujemo vino koje je toliko ekstraktivno da imamo osećaj da se može žvakati. Ova vina obično imaju manje kiselina.

THIN (TANKO, TANANO, LAKO) - za vino se kod nas uglavnom ne kaže da je tanko, jer ovaj izraz u našem jeziku ima negativnu konotaciju. Obično bismo za vino koje nema visok procenat ekstrakta (suve materije) rekli da je lakog tela, ali ovo nije neminovno nedostatak jer se vina proizvode u različitim stilovima, zato što svi imamo različite ukuse. Ako je neko vino lakog tela, a pri tom je harmonično i ima dobar balans svih komponenti u vinu (slasti, kiselina, alkohola, voćnosti, tanina...), onda ga takođe možemo opisati i kao sofisticirano, elegantno, svilenkasto, nežno, prefinjeno...

TighT, TighTly kniT (zaTvoreno, suzdržano, škrTo, STEGNUTO) - neka vina imaju neobične karakteristike, na primer, da su „zatvorena“ dok su mlada i da nemaju izražene arome, ali sa sazrevanjem se u njima događaju mikroprocesi koji im daju kompleksnije i izražajnije karakteristike. Jedna od takvih sorti grožđa (vrsta vina) jeste i pino noar, koji u procesu odležavanja (sazrevanja) ima krivudavu (uzlazno-silaznu) liniju kvaliteta. Nažalost, ovo ne znači da će sva „zatvorena“ vina jednog dana biti bolja ako ih ostavimo da odstoje. Recimo, vina lošijeg kvaliteta dužim čuvanjem mogu još da izblede i izgube i to malo ukusa i aroma koje imaju. Dekantiranjem se nekad može postići znatan boljitak kod vina koja su zatvorena na nosu.

TINTA, TINTO (CRVENO, MASTILJAVO) – izraz tinta na španskom znači mastilo, mastiljavo, ali ne plava boja mastila već krv crvena sa primesama ljubičaste, kakvo je mastilo prvobitno i bilo.

Ovaj izraz se često koristi kao deo naziva za razne sorte crnog grožđa u Španiji i Portugaliji, na primer, tinta cao, tinta madeira, tinta roriz, tinto del pais, tinto de toro, tinto fino…

TIRAGE, TIREUSE – ovaj izraz na francuskom znači povući, nacrtati, odštampati. To je naziv za mašinu koja služi za flaširanje vina. U vinskoj praksi liqueur de tirage (mala količina vina u kojoj su rastvoreni ugljeni hidrati i određena količina gajenog kvasca) se dodaje u obično mirno vino koje je razliveno u flaše da bi se izazvala druga fermentacija. Na taj način nastaju penušava vina (CO2 koji nastaje u procesu ove fermentacije ostaje zarobljen u vinu).

TIRED (ZAMORENO) - izraz za vino koje je odavno prešlo svoj maksimum kvaliteta, prestarelo, u opadajućoj je fazi i generalno je neinteresantno vino. WS

82

WINE STYLE