Wine Style no 47

Wine Style NIJE ZA PRODAJU

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Ekskluzivno

SUPERWINE 2.0 Moj izbor

TAMARA DRAGIČEVIĆ Enografija

DOLINA LOARE Automobili

HONDA CIVIC TOURER

Intervju

MILORAD ČAVIĆ

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 47 / jun 2014.

Wine Style OD 2006. GODINE

www.winestyle.rs

Broj 02

Broj 01

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Wine Style NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 15 februar 2009.

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV) SPECIAL WS u Istri: Vodnjan SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke AUTOMOBILI Noviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 10

Broj 09

Wine Style NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

Broj 11

Broj 14

Broj 13

Broj 12

Wine Style

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

Broj 15 Nije za prodaju

NIJE ZA PRODAJU

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

SlaGanje Hrane I vIna

toP 50 vInarIja ex-yu

AUTOMOBILI MINI jubilej

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Zlatan otok - plenković, Hvar

Primeur degustacija u Bordou

EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

Wine Style top 50 vInarIja ex-yu

ekskluzIvno

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete Marco caprai

Paste

Broj 16 Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 23 jun 2010.

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu Chateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

automoBIlI BmW seria 5

Intervju

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

Broj 17

Broj 18

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

jadranka jovanovIć

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 19

Wine Style iSSN 1452-6646

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

BuSineSS cluB

Broj 24

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

noviteti

Broj 23

SlaGanje hrane i vina

SlaGanje hrane i vina

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili

Broj 22

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu Movia, Goriška brda

Dejan racić,

Broj 21

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo Ćuretina

jovan Ćirilov

Nije za prodaju

top 50 vinarija ex-yu

Slaganje hrane i vina

intervju

nebojša GloGovac

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 20

Intervju

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

Broj 37

Broj 38

Broj 39

Broj 40

NIje za Prodaju

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

broj 46

broj 44

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Wine Style

Wine Style

Wine Style

Wine Style NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Broj 45 / februar 2014.

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 46 / maj 2014.

Moj izbor

NADA ŠARGIN Enografija

UMBRIJA Kulinarske destinacije

AlzAs Putopis

KUBA

Vinoskop

MERLO

vinske priče

RiČaRD SmaRT Moj izbor

milEna vaSić enografija

SiCilija

4

WINE STYLE

Broj 42

Broj 43

Broj 44

MATIJA BEĆKOVIĆ

Broj 45

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

Broj 41

Intervju

Kulinarske destinacije

IZraeL

automobili

noviTETi

Broj 46

Intervju

predrag miki manojlović

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Wine Style

PRVI SRPSKI MAGAZIN O VINU I DRUGIM FINIM STVARIMA SPECIJALIZOVAN ZA UGOSTITELJSTVO

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Miroslav Petrović, Vladimir Antić, Milan Josipović

Uvodnik

Sa­rad­ni­ci

Milorad Cilić, Ðuro Tošić, Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić, Predrag Gavrilović, Milan Vukelić, Martina Velemir, Nenad Gladić, Mirjana Mitrović Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Dositejeva 13, Be­o­grad Tel/fax: 011/ 40 59 253 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

Osim elegancije i visokog nivoa u svakom smislu, dve su stvari obeležile drugi po redu SuperWine, dvodnevni vinski spektakl koji je ponovo bio organizovan u luksuznom kompleksu Lido u marini Porto Montenegro. Prvo, da se iz daljine posmatrao ovaj događaj ne bi se moglo ni pretpostaviti na kojim su štandovima srpski vinari.

Podjednaka gužva bila je na tim, kao i na štandovima na kojima su izlagale neke renomirane kuće iz Italije i Francuske. Slično je bilo i na štandovima kolega iz ex-Yu republika. A gosti ovog događaja bili su iz raznih zemalja iz celog sveta, što nameće zaključak da kvalitet vina ovog regiona zaista postaje konkurentan onima iz etabliranih evropskih vinskih regiona.

Drugo, primećeno je ogromno interesovanje za rozee kojih je bilo na većini štandova, što potvrđuje da je trend porasta popularnosti ovih vina koji traje poslednjih nekoliko godina sve intenzivniji. Za predstojeće letnje dane nema boljeg vina od dobrog rozea. Lagano, lepršavo, elegantno, nežnih cvetno-voćnih aroma – dovoljno otmeno i dovoljno zavodljivo.

Uživajte!

Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna Wine Style broj 47

Wine Style NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 47 / jun 2014.

Ekskluzivno

SupErWInE 2.0 Moj izbor

TaMara dragIčevIć Enografija

dolIna loarE automobili

HoNda CIvIC Tourer

www.winestyle.rs

Intervju

MIlorad čavIć

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa Časopis se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je isključivo profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 WINE STYLE : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

47 BROJ

SADRŽAJ

BROJ

47

» 24 » 28 » 36

IZ PRVE RUKE I ove godine salon vina VieVinum u Beču okupio je nekoliko stotina prestižnih vinarija iz celog sveta.

Takođe, brojni stručni paneli uvek daju ovom događaju jednu posebnu dimenziju ENOGRAFIJA U ovom broju u svojoj stalnoj rubrici sommelier Đuro Tošić predstavlja francusku regiju Dolina Loare i njena vina, koja na svetskoj sceni imaju izuzetan rejting MOJ IZBOR Mlada glumica Tamara Dragičević javnosti je predstavila nekoliko svojih talenata. Što se tiče strasti i hobija, vino tu zauzima značajno mesto

SADRŽAJ

47 BROJ

BROJ

47

» 48 » 54 » 58

INTERVJU Sa svega trideset godina Milorad Čavić je jedan od naših najboljih sportista svih vremena. Osim sportskih tema, u intervjuu u magazinu Wine Style dotakli smo se i vina, čiji je veliki ljubitelj PROFIL VINARIJE Mlada vinarija Aleksić iz Vranja, osim što se vrlo brzo izborila za svoje mesto na tržištu, dokazuje i da žene imaju sve važniju ulogu u svetu vina EKSKLUZIVNO – SUPERWINE 2.0 Drugo izdanje vinskog spektakla SuperWine pokazalo je da ovaj događaj s pravom nosi naziv najluksuznije vinske manifestacije u jugoistočnoj Evropi

47 BROJ

SADRŽAJ

BROJ

47

» 62 » 70 » 72

VINSKE PRIČE Božidar Aleksandrović, vlasnik vinarije Aleksandrović, jedno je od najčešće pominjanih imena domaće vinske scene. S pravom, jer je u mnogim stvarima bio prvi AUTOMOBILI Honda je pre nekoliko meseci predstavila unapređenu verziju Civica. Model Civic Tourer dobio je odlične kritike i jedno je od osveženja na automobilskoj sceni HOTEL Pomalo ekscentričnog izgleda, hotel Museum u egzotičnoj Kapadokiji u Turskoj u potpunom je skladu sa okruženjem. Jedno je sigurno – teško da će ovde ikome biti dosadno

WINE STYLE INFO

U wine&coffee baru Grape u Dositejevoj ulici u Beogradu organizovana je promocija vrhunskih italijanskih vina za članove Wine Style cluba. U saradnji sa firmom Dan company, inače uvoznikom ovih vina, gosti su mogli da probaju vina Barbera d’Alba i Barolo vinarije Lo Zoccolaio i Brunello di Montalcino Barbi. Degustaciju je vodio Aleksandar Duković, urednik magazina Wine Style, a bila je to lepa prilika da se uporednom degustacijom vide razlike u stilovima između tipičnih predstavnika ovih čuvenih italijanskih vrsta vina.

WS

Toro Latin Gastro Bar u Beogradu bio je domaćin prezentacije dva prestižna roze vina iz Provanse, Belaire Rosé i Cloud Chaser. Kompanija Delta DMD, uvoznik ove dve etikete, organizovala je degustaciju vina uz kulinarske specijalitete ovog restorana. Specijalni gosti na promociji bili su predstavnici ovih vinarija wine connoisseur Bogdan Danceanu i PR menadžer Sophie Lawrence, koji su gostima predstavili karakteristike ovih vina.

WS U beogradskoj vinoteci Riznica vina je organizovana degustacija vina iz Mačkovog podruma iz Iriga. Degustaciju je vodila sommelier Dragana Zdelar, a ugođaj su upotpunili i plesači škole Tango Natural.

Tom prilikom je predstavljeno i njihovo novo roze vino Frajla. Degustaciji su prisustvovali brojni ljubitelji vina, ljudi iz sveta umetnosti i biznisa.

16

WINE STYLE

WINE STYLE INFO

Udruženje vinara Šumadije organizovalo je sredinom juna prvi po redu Festival šumadijskih vina. Tokom prvog dana ove manifestacije svi šumadijski vinari izložili su svoja vina na Oplencu, pod svodovima Kraljevske vinarije.

Udruženje vinara Šumadije, predvođeno Božidarom Aleksandrovićem, vlasnikom vinarije Aleksandrović, osmislilo je ovaj festival kao prvi korak ka brendiranju Šumadije kao vinske regije. „Bez ikakve dileme, šansa je u razvoju vinskog turizma. U toku je kompletiranje vinarija, degustacionih sala, restorana i drugih sadržaja, koje u sinergiji sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem Šumadije predstavlja jednu ozbiljnu turističku ponudu. U sklopu tri panel diskusije: Oznaka geografskog porekla Šumadija, Šumadija – srpska Toskana i Šumadija – hrana i vino, obradili smo najvažnije teme za brendiranje Šumadije kao vinske regije“, rekli su u ovom Udruženju.

Predstavljanje vina i gastronomskih specijaliteta Šumadije na ovom Festivalu upotpunio je i bogat kulturnoumetnički program.

Drugi dan festivala simbolično je bio nazvan Dan otvorenih vrata, jer su sve šumadijske vinarije otvorile vrata svojih podruma i omogućile posetiocima degustacije vina.

WS

U beogradskom restoranu Ðorđe organizovani su Dani špargle. U okviru ove gastronomske manifestacije gosti su mogli da uživaju u specijalitetima od špargle. Sva jela, poput taljate sa šparglama, polpeta orade, rižota i neobičnih poslastica predstavljaju fuziju istarskih i internacionalnih ukusa. Na meniju su bili i specijaliteti pripremljeni od domaće paste, vrhunskog mesa i najboljih istarskih začina i maslinovog ulja. Specijalna gošća bila je poznata istarska master šefica Doris Cerin Otočan, poznata i kao Lady Pepper, koja je sa šefom kuhinje Jovicom Jovičićem pripremala gastronomske specijalitete.

18

WINE STYLE

WINE STYLE INFO

Vinarija Tikveš organizovala je u restoranu Metropolitan grill hotela Hyatt Regency u Beogradu proslavu povodom rezultata ocenjivanja njihovih vina u američkom magazinu The Wine Advocate, čiji je lider čuveni vinski kritičar Robert Parker. U ovoj vinariji kažu da su izuzetno ponosni na činjenicu da je tim ovog magazina ocenio Tikvešovo crveno vino Bela voda iz berbe 2012. sa 95 poena, što je za jedan poen više od ocene koju je ovo vino dobilo za berbu 2010. Visoke ocene dobila su i vina Barovo iz 2011. i 2012, i to po 93 poena, belo vino Barovo iz 2012. i 2013. po 89, dok je belo vino Bela voda dobilo 90 poena za 2012. godinu, odnosno 92 poena za 2013. godinu.

WS Rose vinarije Kiš iz berbe 2013. dobio je titulu Najbolji roze Balkana na internacionalnom takmičenju The Balkans International Wine Competition (BIWC), koje je organizovano početkom juna u Sofiji. Ova vinarija je na istom takmičenju osvojila zlatnu medalju za Bermet beli, srebrnu za Misteriju i bronzanu za Bermet crveni.

Vinarija Kiš pobrala je još neke nagrade. Na takmičenju koje okuplja sve portugizere sveta - Portugieser du Monde, a koje je organizovano 26. aprila 2014. u mađarskom gradu Pečuju, vino Portugizer vinarije Kiš iz 2012. godine dobilo je zlatnu, a iz 2013. godine srebrnu medalju. Ove uspehe vinarija je proslavila sa prijateljima kuće degustacijom svojih vina u restoranu Teatroteka u Beogradu.

WS Vinarija Aleksandrović osvojila je četiri medalje na International Wine Challenge-u 2014 u Londonu, prestižnom globalnom takmičenju u čijem žiriju tradicionalno učestvuju neki od najpoznatijih vinskih stručnjaka na svetu. Ove godine ocenjivanjem je rukovodilo šest eminentnih predsednika komisija, među kojima je bio i Oz Clarke, a čak 19 vinskih profesionalaca sa titulom Master of Wine (MW) učestvovalo je u ocenjivačkim panelima.

Trijumf Barrique 2012 dobio je srebrnu medalju, a tri crvena vina osvojila su bronzane medalje: Rodoslov 2006, Regent 2009 i Trijumf Noir 2009.

Takođe, na takmičenju International Wine and Spirit Competition (IWSC), koje je bilo organizovano u Londonu 45. put zaredom, vina iz 90 zemalja takmičila su se za prestižna priznanja. Inače, ove godine u žiriju je bilo 10 nosilaca titule Master of Wine.

Vinarija Aleksandrović osvojila je 6 bronzanih medalja i to za vina Trijumf Gold 2012, Trijumf Barrique 2012, Trijumf Noir 2009, Regent Reserve 2009, Regent Reserve 2008 i Rodoslov Grand Reserve 2006.

WS Iz vinarije Aleksić u svetski vinski maraton ove godine uputilo se čak pet vina. Od Londona do Sofije, sve etikete vinarije Aleksić pridobile su naklonost ocenjivača na takmičenjima. Zlatnom medaljom na BIWC u Sofiji okitio se vranac Amanet, kojeg inače još nema zvanično na tržištu. Već gotovo tradicionalno nagrađen je i sovinjon blan Arno, srebrom, dok su Kardaš Limited i Sevdah dobili bronzane medalje.

20

WINE STYLE

WINE STYLE INFO

Foto: arhiva VieVinum

VieVinum 2014.

Svake druge godine međunarodni vinski svet sredinom juna dolazi u Beč. Tradicionalno, palata Hofburg i ove godine ugostila je najbolje austrijske, ali i mnoge vinarije iz celog sveta koje spadaju u sam vrh svetskog vinarstva. Raskošan ambijent impresivne palate Hofburg, mnoštvo izlagača, kvalitet samih vina koja su na vrlo respektabilnom nivou, bogat prateći program stručnog karaktera, kao i besprekorna organizacija – to su razlozi zbog kojih je VieVinum jedan od najprestižnijih vinskih događaja u svetu uvek toliko posećen. Tako je bilo i ove godine

Piše: Feodora Curtius

J

oš jednom je ovo bio sajam koji se može opisati u superlativu.

Savršeno organizovan i orkestriran. Sa više od 15.000 posetilaca iz preko 40 zemalja, koji su prisustvovali degustacijama i bili u prilici da probaju fantastična vina koja je predstavilo 550 izlagača u svečanim salama Hofburga. Austrijsko vinarstvo ove godine predstavljalo je 440 izlagača, ali su i vinarije iz ostatka sveta bile vrlo prisutne: osim zemlje-gosta Francuske, bili su tu i proizvođači iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Italije i Portugalije.

22

WINE STYLE

WINE STYLE INFO

Publika je mogla da otkrije dosta raznolikih stilova, jer su svoje proizvode predstavili i brojni proizvođači biodinamičkih, kao i demeter vina (iz betonskih jaja i amfora).

Prateći program, koji su činile brojne vrhunske degustacije vina, takođe je bio veoma popularan – bilo je tu radionica, od predstavljanja grupe mladih vinara, kao što su Die Weinviertel Ambassadors ili Junge Wilde, do top-klase Masterclasa. Vrhunski događaj je bila panel diskusija u organizaciji Institutes of Masters of Wine o pitanjima klimatskih promena. Jancis Robinson MW, dr Josef Schuller MW, kao i drugi renomirani međunarodni eksperti analizirali su uticaj klimatskih promena na stilistiku vina. Kako će vinska stilistika promeniti svet, da li su klimatske promene odgovorne za to i kako da se reaguje u vinogradarstvu i vinarstvu, bila su neka od centralnih pitanja rasprava.

Na degustaciji Demeterbund dobijen je dobar pregled sveta biodinamike, dok je Ukusu karakterističnog teroara takođe bilo posvećeno nekoliko degustacija. Spektar se kretao od tema Geologija Wachau doline i njenih vina, preko Zrela vina iz Weinviertela i Velika vina DAC iz Blaufrankischland, pa do Raznovrsnost i kvaliteti penušavih vina.

WINE STYLE

23

WINE STYLE INFO

Vrhunski događaj bila je panel diskusija u organizaciji Institutes of Masters of Wine o pitanjima klimatskih promena, tokom koje su Jancis Robinson MW, dr Josef Schuller MW i drugi renomirani eksperti govorili o uticaju klimatskih promena na stilistiku vina

Willi Klinger, direktor Austrijskog vinskog marketinga (ÖWM) i najvažniji partner u organizaciji festivala, veoma je pozitivno ocenio ovogodišnji VieVinum: „Naš cilj je da austrijska vina i vinarstvo predstavimo na međunarodnim tržištima kao atraktivan biznis i mislim da smo vrlo blizu toga. VieVinum se od imidž sajma razvio do B2B događaja topklase. To je upravo ono na čemu smo radili, jer sa sve većim brojem uspešnih vinarija takođe se povećava i konkurencija među njima. Sa fokusom na uvoznike iz celog sveta, našim vinarima nudimo nove mogućnosti za prodaju.“ Kraj ove ugledne manifestacije tradicionalno je obeležen velikom VIP žurkom. Ove godine specijalni gost bila je pevačica Conchita Wurst, koja je pevajući pesmu Rise like a Phoenix mnoge goste asocirala na oporavak i ponovni uspeh austrijskog vinarstva nakon 1985. godine. Među izvođačima se, kao i svake godine, našao i sam Willi Klinger, koji nije propustio priliku da uzme mikrofon na vrhuncu večeri. WS

24

WINE STYLE

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Dolina Loare Po mnogo čemu Dolina Loare je srce Francuske. Pre svega geografski, a potom po raznim značajnim događajima i ljudima. Osim toga, smatra se i postojbinom francuskog jezika, tako da stanovnici ove regije govore verovatno najčistiji francuski. Prirodne lepote, prelepi monumentalni zamkovi i, naravno, velika i jedinstvena vina… Dolina reke Loare (Valle de la Loire, Loire Valley), ne samo da je jedna od najlepših svetskih turističkih destinacija, već i za skoro sve ljubitelje vina predstavlja nezaobilazno mesto na mapi sveta

V

Piše: Đuro Tošić, sommelier

elika količina vina i velika lepeza stilova vina proizvodi se u ovoj regiji. Uz ceo tok reke, koji se proteže preko 800 kilometara, stilovi se menjaju u zavisnosti od klimatskih faktora, sorte grožđa koja dominira i od vinarskih tehnika koje se praktikuju. Vina su generalno uglavnom bela, iako se proizvodi sasvim zavidna količina dobrih crvenih, roze i penušavih vina. Ali, postoji nekoliko zajedničkih imenitelja svih vina uz sliv ove reke, a to je izuzetna svežina i relativno visok sadržaj kiselina, kao i veoma retka upotreba hrastovih ili barik buradi u procesu stvaranja vina.

Poput Šampanje, i Loara se nalazi skoro na samoj severnoj granici što se tiče komercijalnog uzgoja vinove loze, tako da su duga i topla leta pre izuzetak nego pravilo, a glavna briga vinara i vinogradara usmerena je ka optimalnom sazrevanju grožđa. Takvi geoklimatski uslovi možda otežavaju posao vinarima, ali su istovremeno i razlog za hrskav i osvežavajuć karakter ovih vina, što ih umnogome razlikuje od nekih punih belih ili taninskih crvenih vina voćnog karaktera iz drugih regija Francuske.

26

WINE STYLE

Foto: Vladimir Antić

WINE STYLE ENOGRAFIJA

WINE STYLE

27

WINE STYLE ENOGRAFIJA

U oblasti Saumur proizvode se i odlična penušava vina, a najznačajniji proizvođači su u vlasništvu vodećih Šampanj kuća Sama reka Loara ima izuzetno dugu putanju, koja skoro da preseca Francusku - prostire se od Atlantskog okeana u blizini Nanta pa dalje na istok i prema jugu, skoro dotičući reku Ronu i njene vinske parcele. Tokom svog dugog toka, sliv reke biva ispresecan velikim klimatskim diverzitetom i raznovrsnošću zemljišta.

Dolinu Loare u vinskom smislu možemo da podelimo na tri podregije: ZAPADNA LOARA Prostire se u okolini grada Nanta i karakterišu je niska brda, sa pretežno peščanim sastavom zemljišta, kao i relativno hladna klima. Ova zona je dom apelacije Muskadet (Muscadet).

SREDIŠNJA LOARA U ovom delu klima postaje umerenija. Tu se, bliže okeanu, vrlo često stvaraju uslovi za pojavu plemenite plesni, tako da možete pronaći nekoliko sjajnih slatkih vina iz ove podregije.

Središnja Loara deli se na dve oblasti: Touraine i AnjouSaumur. Turan se sastoji od nekoliko apelacija - Vouvray je poznat po vinima od sorte šenin blan, koja dolaze u svim nivoima slatkoće, dok su Chinon, Bourgeueil i St.-Nicolasde-Bourgueil prepoznatljive po vinima od sorte kaberne fran. Anžuj-Sajmur odlikuje apelacija Savennières, u kojoj se proizvode najbolja svetska vina od šenin blana, a koja dolaze iz prestižnih vinaeija Domaine du Closel, Château d’Epiré, Clos de la Coulée de Serrant… U Sajmuru se proizvode i odlična penušava vina, a najznačajniji proizvođači su u vlasništvu vodećih Šampanj kuća (penušava vina iz Doline Loare nazivaju se cremant de Loire i vrlo su značajna za ovu regiju – i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu).

28

WINE STYLE

Foto: arhiva Henri Bourgeois

WINE STYLE ENOGRAFIJA

WINE STYLE

29

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Postoji nekoliko zajedničkih imenitelja svih vina uz sliv reke Loare, a to je izuzetna svežina i relativno visok sadržaj kiselina, kao i veoma retka upotreba hrastovih ili barik buradi u procesu stvaranja vina.

Poznato vino ove apelacije je i Rosé de Anjou. Od crvenih sorti najzastupljeniji su kaberne fran, od kojeg se stvaraju najbolja crvena vina ove regije, te gamay i grolleau (domaća sorta), kao i slatka vina apelacija Quarts de Chaume, Bonnezeaux i Coteaux de l’Aubance.

GORNJA LOARA Nalazi se na krajnjem severoistoku toka ove reke, gotovo pet stotina kilometara od ušća, na kome se nalazi carstvo sorte sovinjon blan, a to su svetski poznate apelacije Sancerre i Pouilly-Fumé. Najeminentniji vinari u ovim apelacijama su Henri Bourgeois, de Ladoucette i Domaine Laporte. Nedaleko, uz obale reke Cher, nalaze se i dve male apelacije, Reuilly i Quincy, čija vina, iako nedovoljno poznata, često mogu da budu odličan izbor kad je u pitanju „value for money“.

Ovu zonu odlikuje kontinentalna klima, sa vrelim i kratkim letima, zemljište je pretežno krečnjačkog porekla sa dosta peska i krede u sebi, dakle izrazito mineralnog sastava, što će se kasnije odraziti i na

30

WINE STYLE

vina. Spektar sorti koje se gaje u Dolini Loare je vrlo širok.

MELON DE BOURGOGNE (MELON BLANC) Iako se gaji samo u jednoj apelaciji, Muskadet, sorta melon de Burgonj je veoma važna u Dolini Loare. Dolazi iz Burgundije, u kojoj se više ne gaji, a stigla je u Muskadet još početkom XVIII veka, nakon što je jedna ekstremno oštra zima uništila postojeće vinograde u Muskadetu. Vina od ove sorte su suva, sveža, hrskava i mineralna, mada postoje i punija vina koja odležavaju u baricima - njihov stil je drugačiji, više su začinskog i voćnog karaktera i imaju punije telo. Smatra se za jednog od najboljih pratioca jela sa plodovima mora, a često ih nazivaju i „vinima za ostrige“. Naročito su popularna vina Muscadet sur lie, koja pre plasiranja na tržište provedu zimu ležeći na talogu.

CHENIN BLANC Šenin blan je glavna sorta u središnjem delu Doline Loare i veoma je izazovna za lokalne vinare. U dobrim godinama u stanju je da da neverovatnu raznolikost stilova vina - od suvih, polusuvih, do penušavih, poluslatkih i vina kasne berbe, ali je veoma osetljiva na klimatske uslove tako da od godine veoma zavisi stil i kvalitet finalnih vina. Teško je pisati o generalnim karakteristikama vina od sorte šenin blan, jer ona stvarno mogu da variraju od suvih, svežih vina laganog tela i mineralnog karaktera, preko izrazito punih vina, visoke slasti, sa notama tropskog voća, sušenog voća i meda, poput vina iz apelacije Bonezo (Bonnezeaux). Šenin blan je nezaobilazan u proizvodnji penušavih vina, ili samostalno ili kao deo kupaže.

CABERNET FRANC Za kaberne fran može se reći da je potpis crvenih vina Doline Loare i dominantna je crvena sortu ove regije.

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Najpoznatija i sorta po kojoj je Dolina Loare stekla svetsku slavu jeste sovinjon blan. Za njegov duhovni dom smatra se krajnji istočni deo Loare, gde se nalaze i dva najčuvenija sela Sancerre i Pouilly Fumme. Razdvojena rekom, ona daju verovatno najpoznatija vina na svetu od sovinjon blana (u oblasti Pouilly Fume gaji se isključivo ova sorta).

Dobra strana kaberne frana je to što sazreva ranije nego njegov rođak kaberne sovinjon, pa u uslovima hladnije i svežije klime ima priliku da dostigne zrelost i istovremeno sačuva finese i eleganciju. Vina od kaberne frana karakterišu arome začina, ljubičice, maline i crne ribizle i duvana.

Vina su izrazito taninska dok su mlada, pa se preporučuje odležavanje pet do sedam godina pre konzumacije.

Najpoznatije apelacije u kojima se gaji: Chinon, Bourgueil, Saint-Nicolas-de-Bourgueil, Saumur-Champigny, Saumur.

SAUVIGNON BLANC Za kraj najpoznatija i sorta po kojoj je Dolina Loare stekla svetsku slavu - sovinjon blan. Za njegov duhovni dom smatra se krajnji istočni deo Loare, gde se nalaze i dva najčuvenija sela - Sancerre i Pouilly Fumme. Razdvojena rekom, ona daju verovatno najpoznatija vina na svetu od sorte sovinjon blan (u regiji Pouilly Fume gaji se isključivo ova sorta), a koja su inspirisala proizvođače širom sveta, posebno sa Novog Zelanda, Čilea i sa severa Italije.

Ova vina karakterišu nezaboravne intenzivne herbalne arome, pre svega note trave i bosiljka, kao i ribizle, citrusa, a naročito grejpa. Kompleksna, punog tela, hrskava, vrlo mineralna i izbalansirana, ostavljaju u ustima utisak izuzetne svežine.

Apelacije u kojima se gaji: Sancerre, Pouilly-Fumé, Menetou-Salon, Reuilly, Quincy, Touraine.

Kad je srpsko tržište u pitanju, dosta stidljivo se pojavljuju vina ove regije. Povremeno bljesne neki Sancerre ili Pouilly Fumme, a što se tiče drugih apelacijja, može se reći da spadaju u egzotiku za naše poznavaoce vina.

Povremeno se pojavi i neki Rosé de Anjou, a ako imate sreće dopašće vam u ruke i neki Bonezaux. Cene variraju od 1.390 i 1.490 koliko koštaju vina iz oblasti Pouilly Fume i Sancerre vinarije Marquise de Guolaine, do 2.600 i 2.700 koliko koštaju ista vina renomiranog proizvođača Henri Bourgeoise. WS

WINE STYLE DEGUSTACIJE

DEGUSTACIJE Tim ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri bela vina iz francuske regije Dolina Loare ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Stevan Rajta

Aleksandar Duković

32

WINE STYLE

Miša Cilić

Đuro Tošić

WINE STYLE DEGUSTACIJE

Sancerre Blanc Les Baronnes proizvođač: Henri Bourgeois sorta: Sauvignon blanc oblast: Dolina Loare procenat alkohola: 13% cena: 2.700 dinara Slamastožute boje, bistro. Intenzivnog mirisa, u kojem se izdvajaju note agruma i cveća, dok su u pozadini prisutni i tonovi trave i zove. Na ukusu je dobro izbalansirano, dugotrajno, aromatično i mineralno, sa prijatnim i svežim kiselinama. U naknadnom ukusu izražene su voćne arome citrusnog karaktera.

Ocena:

Sancerre Les Lorys proizvođač: Marquise de Goulaine sorta: Sauvignon blanc oblast: Dolina Loare procenat alkohola: 12,5% cena: 1.490 dinara Svetložute boje sa zelenkastim odsjajem, bistro. Miris je srednjeg intenziteta, sa dominantnim citrusnim notama, naročito lajma i grejpa, dok su u pozadini prisutni i mineralni, kao i tonovi trave i kore narandže. Na ukusu su naglašene voćne arome citrusnog karaktera, srednjeg je tela, sveže i dobro izbalansirano. Završnica je srednjeg intenziteta, voćnog karaktera sa prijatnom gorčinom.

Pouilly-Fume Le Champ des Vignes proizvođač: Marquise de Goulaine sorta: Sauvignon blanc oblast: Dolina Loare procenat alkohola: 12,5% cena: 1.390 dinara Intenzivne žute boje, bistro. Umerenog intenziteta mirisa, sa dominantnim notama zrelog belog voća, naročito dunje. U pozadini prisutni i citrusni tonovi. U ustima živo i zaokruženo, sa intenzivnim kiselinama, dobrog balansa ali kratkotrajnog ukusa koji je voćno-herbalnog karaktera. Naknadni ukus je srednjeg trajanja i prijatan.

Ocena:

WINE STYLE

33

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

Ocena:

WINE STYLE MOJ IZBOR

Tamara Dragičević

Foto: arhiva Intermedia Network

glumica

34

WINE STYLE

WINE STYLE MOJ IZBOR

HRANA

N

emam poseban režim ishrane i nikada nisam držala dijete, ali mi na letnjim temperaturama najviše prijaju salate, hladno povrće i voće! Obožavam meksičku i kinesku kuhinju! Mnogo volim suši. Imala sam priliku da posetim Kinu i probam mnogo njihovih specijaliteta. Pošto volim da ekperimentišem i da sve probam, nisam mogla da odolim da u Kini ne okusim i njihovu čuvenu supu sa morskim krastavcima koja mi se mnogo svidela. Kineska kuhinja se zasniva na jakoj i ljutoj hrani, a kuriozitet je da nemaju deserte već služe samo sladak krompir kao slatkiš. Inače, gurman sam i mnogo volim ljuto i kiselo, a na listi mojih omiljenih jela su čvarci, pihtije, papci u saftu, džigerica... Nisam probirljiva, gotovo sve jedem. Za mene su bakina i mamina kuhinja neprevaziđene, nema lepšeg ručka od domaće supe i rinflajša. Kad mi obaveze dozvole, volim i sama nešto da skuvam i dobro se snalazim za jednu početnicu! Zbog posla kojim se bavim često nemam vremena za to, pa su mi u tom slučaju restorani alternativa. Beograd ima mnogo restorana sa prelepim ambijentom i fantastičnom kuhinjom, a najviše volim da odem u Tribecu – to mesto odiše njujorškim šikom, a prave i najbolji čokoladni sufle u gradu.

VINO

N

isam ljubitelj alkoholnih pića, često se desi da izađem sa društvom i da ne popijem ništa osim vode! Međutim, vino za mene nije sinonim za alkohol, vino je umetnost u boci. Čaša ovog božanskog napitka, kako ga zovu, pije se u posebnim prilikama i trebalo bi da postane deo naše kulture kao što je kod Francuza, na primer. Vino na ženu deluje nekako posebno, traži od nje da bude dama, da bude elegantna, da pazi na pokrete i način na koji drži čašu i ispija vino.

Kada poželim da popijem nešto alkoholno, volim da to bude neko slatkasto piće, a kada su vina u pitanju, biram porto ili kupinovo slatko vino! Zanimljivo mi je to što svako vino ima neku svoju priču. Čula sam da za porto kažu da je „plemić među vinima“, a negde sam čitala da grožđe za ovo vino beru i muškarci i žene, ali da ga gaze samo muškarci jer se po starom predanju veruje da se vino kvari od ženskih stopala.

IZLAZAK

N

isam tip koji često izlazi, a kada izađem biram kafiće koji imaju lepu baštu jer mi je važno da nije mnogo zagušljivo. Važna je i vrsta muzike, ali najbitnije mi je da budem u dobrom društvu! Volim da je prostor čist, udoban, da je osoblje prijatno, ali ne preljubazno. Dobra hrana se podrazumeva i, naravno, dobri dezerti.

Meni je to dovoljno za super provod. Sjajno mesto za početak dana uz moka kafu ili toplu čokoladu ili za popodnevno ćaskanje sa drugaricama je Smokvica, koja mi je inače u komšiluku i koju volim zbog intimne atmosfere. Kad poželim da se opustim i udaljim od gradske gužve, leti biram srce Košutnjaka i restoran Ski staza, odakle se pruža neverovatan pogled na Beograd, a iz istih razloga volim da sedim i u Kalemegdanskoj terasi i u kafani Gardoš. Romatičan izlazak zamišljam kao večeru na terasi kraj mora ili reke, uz sveće i čašu slatkog vina i partnera koji je, baš kao i vi, preplanuo i umoran od sunca, soli i strasti (smeh). WS

WINE STYLE

35

Foto: lična arhiva

Svoj glumački talenat Tamara Dragičević pokazala je ulogama u serijama Miris kiše na Balkanu, Vojna akademija, filmu i seriji Montevideo, bog te video, a najveću popularnost doneo joj je prošlogodišnji šou program Tvoje lice zvuči poznato, u kojem je publici otkrila i zavidno pevačko i plesno umeće.

Potvrdu talenta dobija i u pozorištu, igrajući u predstavama Dobri ujkica, Žak, Konstantin, Slavna Florens, Balada o Pišonji i Žugi... „Srećna sam što sam imala priliku da igram različite uloge u serijama, ali i modernim i klasičnim predstavama. To je veliki izazov i iskustvo... Mislim da je čar glumačkog posla u tome što možeš da igraš potpuno različite likove i kroz njih oživiš različita vremena i epohe “, kaže za magazin Wine Style mlada glumica Tamara Dragičević

Piše: Mirjana Mitrović

WINE STYLE INFO

DOBRO ZATVORENO

Foto: Vladimir Atnić

Čep od plute ili screw cap? Ovo pitanje još uvek deli javnost, ali, iako se debata na temu „koji zatvarač za bocu vina je najbolji“ danas vodi na globalnom nivou, daleko je manje žustra nego pre nekoliko godina. Barem u profesionalnom svetu, i to zahvaljujući važećim rezultatima istraživanja, poboljšanju kvaliteta plute i mogućnosti suživota mnogih vrsta zatvarača na tržištu, kao i prihvatanju činjenice da svaki ima svoje specifične prednosti i mane. U cilju pronalaženja najboljeg rešenja, čak i mnogi proizvođači vrhunskih vina, kao što su francuske top vinarije Chateau Margaux ili Chateau Pichon Longueville, eksperimentišu sa navojnim zatvaračem

36

WINE STYLE

WINE STYLE INFO

Tekst i foto: Tho­mas Cur­ti­us, član akademije Wine & Spirit Education Trust

M

eđu potrošačima u premijum segmentu ovo pitanje još uvek je povod za velike diskusije. Teško da se desi ijedan tejsting sa ljubiteljima vina, a da se ne potegne pitanje o „ispravnom“ zatvaraču. Situacija na tržištu se menja i teško je dati precizan odgovor: nakon brzog internacionalnog rasta alternativnih metoda zatvaranja boca od 2004. do 2009. godine, trend udaljavanja od plute i pomeranja prema screw cap i sintetičkim zatvaračima se malo usporio u poslednjih nekoliko godina. Procenjuje se da od oko 18 milijardi proizvedenih boca, njih oko 12 milijardi još uvek ima klasičan zatvarač, 4 milijarde ima screw cap i oko 2 milijarde druge zatvarače, kao što su plastični. Ovi poslednji trenutno najviše gube zastupljenost.

Postoje značajne razlike među tržištima u prihvatanju novih metoda: samo u važnim tradicionalnim tržištima, kao što su Francuska, Italija ili Španija, plutani zatvarač je među konzumentima i dalje jedini prihvatljiv - mišljenje da je screw cap adekvatan samo za mineralnu vodu ili jeftina vina je konvencionalno. I na važnim rastućim tržištima Novog sveta, kao što su SAD ili Kina, u vinima iz gornjeg cenovnog segmenta zastupljena je isključivo pluta. Međutim, na Novom Zelandu i u Australiji tržišni udeo screw cap zatvarača trenutno je preko 70 odsto. Ovde je stvarno jezgro screw cap trijumfa.

Inače, 1959. godine upravo je jedna francuska kompanija La Bouchage Mecanique - patentirala zatvaranje vinskih boca sistemom stelcap, koji je ranije bio korišćen za žestoka alkoholna pića. Kasnije, 1970. godine, australijska kompanija Australian Consolidated Industries Ltd (ACI) stekla je prava na ovaj sistem, koji se nakon intenzivnih i uspešnih studija australijske vinske institucije Australian Wine Research Institute (AVRI), pod nazivom stelvin, kasnih sedamdesetih pojavio na domaćem tržištu i to sa umerenim uspehom. Tada potrošači iz Novog sveta nisu bili spremni za ovu inovaciju.

WINE STYLE

37

WINE STYLE INFO

Bilo je potrebno da prođe još dvadeset godina do preokreta.

To se desilo 2000. godine, kada je vinarima iz australijske oblasti Clare Valley dozlogrdilo da kvalitet plute poništi rezultat njihovog rada. Novi tip zatvarača prvo je bio isproban na „čistokrvnom“ rizlingu koji je bio vrlo osetljiv na bilo kakve smetnje u ukusu, a zatim su vinari nastavili uspešno da koriste screw cap i za druga vina. Mnoge vinarije sa Novog Zelanda, koje proizvode vrlo cenjen sovinjon blan, takođe su počele da prate novitet, a za njima i mnoge druge.

To i nije bilo neko čudo, s obzirom na loš kvalitet plute u tom periodu: hrastovi su često bili „skalpirani“ (brušena je kora hrasta) kako bi se zadovoljila povećana potražnja za prestižnom robom, mnogi proizvođači ostavljali su koru na terenu pa su se gljivice i bakterije razmožavale, a takođe je i hloridni deterdžent (deterdžent koji sadrži hloride i koji se koristi pri pranju plute) podsticao nastajanje 2,4,6-Trichloranisol (TCA), jedne od glavnih supstanci koje su odgovorne za simptomatičan, nepoželjan ukus plute. Oko 20 odsto plutanih čepova bilo je neispravno, govorili su australijski i kalifornijski vinari u tom periodu, dok su sami proizvođači čepova govorili da se radi o svega 2 odsto.

Negativna iskustva počela su da se gomilaju. Recimo, jedan od top italijanskih vinara Elio Altare, izgubio je zbog neispravnih čepova oko 28.000 od svojih 35.000 kutija Barola iz berbe 1997.

U svakom slučaju, erozivni udeo na tržištu naterao je proizvođače plute da deluju. Oni poboljšavaju svoje proizvodne metode i na taj način kvalitet plute, pa je danas stopa neuspeha znatno niža. Tako, na primer, američki magazin Wine Spectator je 2012. godine pronašao 3,7 odsto uzoraka

38

WINE STYLE

sa felerom, nakon vrhunca od 9,5 odsto u 2007. godini.

Sličan rezultat pokazuju i analize uzoraka na takmičenju International Wine Challenge u Londonu.

Istovremeno je pokazano da, uprkos usponu koji beleže, alternativne vrste zatvarača takođe imaju svoje slabosti.

Suština je zapravo u pravom nivou propustljivosti kiseonika.

Sintetički čepovi propuštaju veći stepen kiseonika u bocu nego dobra prirodna pluta, što može dovesti do prerane oksidacije vina. Nasuprot tome, screw cap zatvarači su u više navrata kritikovani za suprotno: da suviše zatvaraju bocu i tako loše utiče na razvoj vina ili razvijaju neželjene ukuse.

Upravo ovde je došlo do promene u nauci - dugo je, posebno za bela vina, važilo pravilo - gušće je bolje; a to se promenilo.

Naime, kiseonik je prijatelj i neprijatelj vina, podjednako i jedno i drugo. Količina i vreme izloženosti su od vitalnog značaja i vrlo je delikatno odrediti pravu meru. Jednostavno rečeno, svako vino mora imati određenu količinu kiseonika preko svog „životnog ciklusa“ da bi se optimalno razvijalo.

Ako dobije previše, oksidira. Ako je premalo, isparljiva jedinjenja sumpora mogu se formirati u boci u prekomernoj količini. Ovo može dovesti do takozvanih „reduktivih ukusa/ aroma“ - nota belog luka, kiselog kupusa ili pokvarenih

WINE STYLE INFO

Trend korišćenja screw caps zatvarača prate i neke domaće vinarije, kao što su Podrum Radovanović i Zvonko Bogdan, koje ih upotrebljavaju za svoja kvalitetna vina.

jaja. Pluta je u ovom slučaju najbolje rešenje – stvara dobru „klimu“, iako „ne diše“, a što je suprotno popularnom verovanju (ako bi „disala“, vino bi se pokvarilo).

Ali, pluta verovatno može preko svojih pora - koje takođe sadrže kiseonik - da održi ravnotežu procesa oksidacije i redukcije u boci. Naglasak je na „verovatno“, jer su ovi procesi u osnovi kompleksni i još uvek nisu u potpunosti naučno istraženi. Protok kiseonika u boci je dinamičan i odvija se u različitim fazama, a i ne zavisi samo od propustljivosti čepa.

Odlučujući faktori su, na primer, sadržaj kiseonika u samoj pluti, u prostoru između poklopca i boce i u samom vinu.

Da ne pominjemo faktore kao što su sorta grožđa, tanini, kiseline… koji takođe utiču na način sazrevanja vina u boci.

Iako vina u bocama sa screw capom pokazuju drugačiji razvoj nego ona u bocama sa plutanim čepovima, stvari se ne mogu generalisati. Ne samo zbog toga što je teško reći koji je taj „najbolji“ čep, već i zato što danas postoje screw cap zatvarači u različitim oblicima i sa različitim nivoom propustljivosti kiseonika. To zavisi od takozvanog „linera“ - obloge u aluminijskoj kapusli koja obezbeđuje čvrstinu, a koja se sastoji se od različitih tipova plastike visokih performansi i slojeva metalne folije koja služi kao barijera protiv kiseonika. Za razliku od prirodne plute, čija gustina varira, kod screw cap zatvarača kroz membranu prolazi tačno definisana količina kiseonika. Ona se kreće od nula, pa do slične stope propustljivosti kao i kod plute.

Na primer, mnogi proizvođači vina na Novom Zelandu koriste definisane osobine srew cap zatvarača da bi selektivno uticali na sadržaj isparljivih sumpornih jedinjenja u boci.

Takođe, za vina sa velikim potencijalom starenja screw cap

WINE STYLE

39

WINE STYLE INFO

vinarije Penfold sada dostupno sa screw cap zatvaračem, Jean-Philippe Delmas, šef čuvene premier cru vinarije Chateau Haut-Brion iz Bordoa i dalje veruje da njegova vina bolje sazrevaju pod plutom. Njegov kolega Paul Pontallier iz Chateau Margaux, podjednako čuvene vinarije u susedstvu, navodi pre svega nedostatak sopstvenog iskustva u radu sa screw cap kao razlog zašto on još uvek eksperimentiše, ali ih ne koristi za svoja vina. Istraživanja se nastavljaju širom sveta... Šta ostaje kao zaključak? Dve stvari. Prvo: nikada ranije u istoriji vina nije bilo toliko opcija da se zatvori flaša – od plutanih, preko plastičnih i aluminijumskih, pa do staklenih čepova. Za proizvođače, to sa jedne strane znači veću slobodu izbora, a sa druge, više pitanja u vezi sa razvojem vina u boci. Drugo: ne postoje bolji ili lošiji. Jednostavno, različite vrste čepova, svaka sa svojim specifičnim osobinama, utiču na to da su i vina previše različita, tako da je to još jedan važan alat u rukama vinara kojim se može uticati na specifičan način sazrevanja vina. Za vina koja se piju ubrzo nakon prodaje ne postavlja se pitanje izbora vrste čepova (screw cap je tu zastupljen sa 95 odsto), dok kod drugih vina presudan značaj za izbor čepa imaju marketing, cena i način rukovanja bocom.

Uopšteno, screw caps zatvarači su jeftini, omogućavaju potrošačima da lako otvore bocu, imaju standardizovanu razmenu kiseonika i razvijaju miris bez plute. Međutim, aluminijum nije baš ekološki, takođe postoji i rizik od reduktivnog feleričnog ukusa, a i nisu prihvaćeni na svim tržištima.

zatvarači su odlični, jer omogućavaju odgovarajuće i pažljivo upravljanje sumporom i kiseonikom tokom proizvodnje vina. Imao sam priliku da kod australijskog proizvođača Yalumba u regiji Barossa, na blajnd tejstingu probam bela vina koja su sredinom sedamdesetih flaširana sa screw cap zatvaračem – utisak je bio prilično iznenađujuć i mogu da kažem da su se odlično razvila. Isto važi i za crvena vina, mada ovde mišljenja idu još dalje nego kada govorimo o belim vinima. Na primer, dok je australijsko top–vino Grange

40

WINE STYLE

Čep od plute je ekološki, prirodan proizvod sa prirodnim spektrom varijacije u svojim svojstvima. Ali čak i ovde, industrija sada nudi rešenja koja ograničavaju ove varijacije.

Dakle, vinar može da koristi takozvane „tehničke čepove“, poput onih koje proizvodi firma Diam, a koji se sastoje od prečišćene plute tako da ne postoji rizik od stvaranja TCA. I najvažnije - potpuno je netačno da se za boce jeftinih, loših vina koriste alternativni, a za boce skupih vina čepovi od plute. Vrsta čepa nema nikakve veze sa kvalitetom samog vina. WS

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Naj­bol­ji srpski somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je na{ somme­lier ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: RAINER WESS – WACHAUER RIESLING PODRUM RADOVANOVIĆ – CABERNET SAUVIGNON RESERVE PODRUM DO KRAJA SVETA – ROZE VINARIJA KIŠ – CHARDONNAY DOMINI VENETI – RAUDII

NAZIV VINA: WACHAUER RIESLING BERBA: 2013 SORTA: RIESLING PROIZVOÐAČ: RAINER WESS OBLAST: WACHAU, AUSTRIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12,5%

Rainer Wess osnovao je vinariju 2003. godine, posle velikog iskustva u vinskoj industriji i trgovini. Godine 2010. preselio se u gradić Krems u čuvenom vinskom regionu Wachau, koji se prostire duž Dunava u blizini Beča. Tu je kupio zgradu staru tri stotine godina, koja je nekada bila vinski podrum koji je pripadao manastiru, renovirao je i napravio modernu vinariju. Te iste godine proizveo je prva vina u novom podrumu, i to od grožđa iz vinograda u susednom, poznatom vinskom regionu Kremstal.

Vino ima svetložutu boju sa zelenkastim tonovima, odlične je bistrine i lepe refleksije u čaši. Prijatnog je, zrelog voćnog mirisa sa notama breskve i kajsije, a u pozadini su prisutne i herbalne note. Na nepcima je lagano, jednostavno i vrlo sveže, sa finim balansom voćnosti i diskretne mineralnosti. Ovaj simpatičan rizling ima laganu, pitku i voćnu završnicu i vrlo je prijatan za konzumiranje u letnjim danima. Služiti ga sa sezonskim salatama, sendvičima, belim prženim mesima, ribljim prženim filetima i domaćim pitama.

Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.500 dinara

42

WINE STYLE

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: CABERNET SAUVIGNON RESERVE BERBA: 2011 SORTA: CABERNET SAUVIGNON PROIZVOÐAČ: PODRUM RADOVANOVIĆ OBLAST: KRNJEVO, ŠUMADIJA, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14%

Porodični podrum vina Radovanović iz Krnjeva, u blizini Velike Plane, proslavio se izuzetnim crvenim vinima od sorte kaberne sovinjon.

Vlasnik vinarije Miodrag Radovanović, inače enolog, tokom dvadesetak godina rada sa ovom sortom uspeo je od nje da stvori izuzetnu paletu vina, koja su već godinama među najpopularnijim i najboljim srpskim vinskim brendovima. Na vrhu te linije nalazi se upravo Cabernet Sauvignon Reserve.

Vino ima intenzivnu crvenu boju sa svetlim odsjajem. Veoma je bogato voćnim aromama, u kojima dominiraju note kupine, crne trešnje i na kraju ribizle, a koje se lepo nadopunjuju sa tihim notama hrastovine, vanile i začina. Na ukusu vrlo kompleksno, intenzivno, dobre strukture i izbalansirano. Odlikuje ga i punoća tela, kroz koju se prožima lep balans voćnosti, prijatnih tanina, začinskog nagoveštaja i hrastovine koja mu daje zaokruženost. Završnica mu je postojana, dugotrajna i aromatična. Ima dobar potencijal za dalje odležavanje. Služiti ga sa crvenim mesima, mesom divljači, začinjenom hranom, suvim sirevima.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 2.150 dinara

NAZIV VINA: ROZE BERBA: 2013 SORTA: PINOT NOIR PROIZVOÐAČ: PODRUM DO KRAJA SVETA OBLAST: KOVILJ, FRUŠKA GORA, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 11,6%

Nova etiketa već poznate i priznate vinarije Do kraja sveta iz Kovilja zaokružila je lepezu vina ove kuće. U skladu sa trendom obnovljene popularnosti rozea, ova vinarija odlučila je da tržištu ponudi još jedno prepoznatljivo vino u duhu dosadašnjeg stila. Od grožđa pristiglog iz njihovih vinograda u okolini Vranja, Leskovca i sa Fruške gore, nastalo je ovo vino od kojeg se očekuje da dostigne popularnost svojih prethodnika.

Ovaj roze ima izrazitu rubin boju, lepe je prozirnosti. Na mirisu ga karakterišu nežne cvetno-voćne arome, koje su skladno ukomponovane.

Ukus mu je lagan, svež i hrskav, sa finom mineralnošću i izraženim voćnim karakterima i cvetnim aromama. Veoma pitko i nežno vino, koje krasi i elegancija tipična za sortu pino noar. Završnica je lepršava i mineralna, sa lepim mirisnim notama. Služiti ga sa sezonskim salatama, jelima sa roštilja, pastama sa sosovima na bazi povrća, domaćim čorbama i plavom grilovanom ribom.

Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 650 dinara

WINE STYLE

43

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: CHARDONNAY BERBA: 2013 SORTA: CHARDONNAY PROIZVOÐAŠ: VINARIJA KIŠ OBLAST: SREMSKI KARLOVCI, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14%

Porodična vinarija Kiš poznata je kao jedna od najstarijih na obroncima Fruške gore, a nalazi se nadomak Sremskih Karlovaca. Osnivač vinarije Stevan Kiš prve vinograde podigao je davne 1830. godine i jedan je od ljudi koji su imali važnu ulogu u nastanku čuvenog bermeta. Danas ovu vinariju uspešno vodi njegov potomak Predrag Crnković, koji je, nakon što je stekao popularnost sa rizlingom i bermetom, predstavio na tržištu i jedan dobar šardone.

Vino ima svetložutu boju sa zelenkastim odsjajem, vrlo je bistro. Na nosu se izdvajaju prijatne arome belog koštunjavog voća, stidljivi herbalni i citrusni tonovi, kao i blaga mineralnost. Ukus je pun, sa izraženim voćnim karakterom i blagim kiselinama. Veoma postojano i fino izbalansirano vino, kompaktne strukture i snažnog tela. Završnica je čvrsta i dugotrajna. Služiti ga sa pastama sa kremastim sosovima, morskom ribom, ćuretinom, belim mesima i polumasnim sirevima.

Temperatura serviranja: od 12 do 14 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 800 dinara

NAZIV VINA: RAUDII BERBA: 2013 SORTA: GARGANEGA, CHARDONNAY PROIZVOÐAČ: DOMINI VENETI OBLAST: VENETO, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12%

Vinarija Cantina Sociale Valpolicella, tačnije vinarska unija Cantina Valpolicella Negrar, osnovana je 1933. godine, a danas ima saradnju sa preko dve stotine uzgajivača grožđa koji u posedu imaju ukupno pet stotina hektara. Svi vinogradi smešteni su u podnožju regiona Valpolicella classico, severno od Verone. Od najboljeg grožđa proizvode se vina koja nose isti naziv kao i proizvođač Domini Veneti, a inače, ukupna godišnja proizvodnja na nivou cele kompanije iznosi oko osam miliona boca.

Vino ima intenzivnu žutu boju sa svetlozlatnim odsjajem i veoma je bistro. Na nosu je bogato i kompleksno, sa blagim aromama tropskog voća, naročito manga, zatim hrastovine, meda i breskve. Ukus je voćnog karaktera, pun i robustan. Uljasto, blagih kiselina i vrlo postojano vino.

Sama završnica je veoma kompleksna i dugotrajna, sa naglašenim slatkastim tonovima i aromom hrastovine. Služiti ga uz puna jela od mesa, morskom ribom, sušenim mesom, jelima sa roštilja.

Temperatura serviranja: od 12 do 14 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.000 dinara

44

WINE STYLE

WINE STYLE INTERVJU

MNOGO JAČI NEGO ŠTO JE SANJAO DA ĆE BITI „U sportu, kao i u životu, loša iskustva mogu da nas pobede samo ako ne izvučemo lekcije iz njih.

Ponosim se borbom koju sam vodio kroz 19 godina plivanja, naročito poslednje dve“, kaže u intervjuu u magazinu Wine Style jedan od najboljih srpskih sportista svih vremena, Milorad Čavić

I

Piše: Perica Gunjić

Ne zaboravlja se lako markantni mladić koji je devet godina obarao svetske i evropske rekorde i koji je s tolikom strašću branio boje Srbije da je i isključivan sa takmičenja zbog natpisa „Kosovo je Srbija“ na majici. Čavić je i najveća mrlja u karijeri najboljeg plivača svih vremena, Majkla Felpsa. Uvek će Amerikanca pratiti senka pobede na Olimpijadi u Pekingu, kada je za treptaj posle Čavića dotakao cilj, ali je njegov dodir Omegina štoperica nekako bolje osetila.

dalje ga svi prepoznaju i pozdravljaju na ulici kao da im je drugar iz kraja. Tako je bilo i u centru Beograda dok je pozirao za naslovnu stranu: ljudi koje prvi put vidi obraćaju mu se kao da ga znaju ceo život.

I pored toga što je odlučio da se više ne takmiči posle Olimpijade u Londonu 2012, i pored velikih rezova u njegovom životu, za koji kaže da je napokon mirniji i da više uživa u njemu sada, kada nema onako veliku medijsku pažnju kao ranije, što se običnih ljudi bar tiče, Milorad Čavić - Čavke, Čava, Majkula - definitivno je neka vrsta nacionalnog dobra.

Kao što je na početku karijere odlučio da pliva za Srbiju, mada je mogao da postane američki plivač i tako zaradi mnogo više novca, tako je i posle naglog završetka karijere odlučio da ostane u Srbiji i u Kragujevcu osnuje plivačku akademiju, uprkos tome što je mogao da pokrene mnoge unosnije biznise. „Nikada me novac nije posebno motivisao“, kaže ovaj momak koji ima viziju razvoja srpskog plivanja, ali je pitanje da li ga u tome država prati na adekvatan način.

Upoznali smo se baš pred proslavu njegovog 30. rođendana - 31. maja. Dobra prilika za podvlačenje crte i podsećanje na neverovatnu karijeru svetskog asa, koji je počeo novi život u kome važe sasvim drugačija pravila.

46

WINE STYLE

WINE STYLE INTERVJU

Foto: Dalibor Danilović

MILORAD ČAVIĆ

WINE STYLE

47

WINE STYLE INTERVJU

WS: Da li ste baš o takvoj karijeri nekog ko obara rekorde i osvaja medalje sanjali dok ste živeli u Anahejmu?

Moja je karijera bila puna uspona i padova. Kao dete u južnoj Kaliforniji sanjao sam onu lepšu stranu, u tim snovima sam osvajao medalje na najvećim svetskim takmičenjima, ali nikako nisam mogao da predvidim da ću proći i sve one loše stvari koje su mi se dogodile.

U sportu, kao i u životu, loša iskustva mogu da nas pobede samo ako ne izvučemo i lekcije iz njih. Ponosim se borbom koju sam vodio kroz 19 godina plivanja, naročito poslednje dve, i smatram da sam na kraju bio mnogo jači nego što sam sanjao da ću biti.

WS: Hajde da se vratimo tih 19 godina unazad.

Kako su izgledali ti Vaši plivački počeci i američko odrastanje?

Imao sam atipično detinjstvo. Trenirao sam svakog jutra od 5:30 do 7:30, išao u školu od 8:15 do 14:00, pa ponovo trenirao od 15:30 do 18:30. Dolazio sam kući oko 19:15, večerao, i onda sam radio domaći. Jasno da sam morao da legnem oko 22 da bih sve to ponovio sutradan. Nisam uvek bio najsrećniji zbog toga što sam morao na trening kada su se ostala deca igrala napolju, ili zbog toga što su ona imala šest ili osam sati slobode svakog dana. Ja to nisam imao, ali sam u srcu oduvek znao zbog čega sam se toga odricao.

WS: Niste pomišljali da se bavite i nekim drugim stvarima?

Samo bog zna gde bih bio danas da se nisam bavio sportom. Nisam imao vremena ni prilike da razmatram druge mogućnosti od svoje 13. godine.

WS: Kakvi su bili uslovi za treniranje plivanja u Kaliforniji?

Dok slećete u Los Anđeles vidite iz aviona obalu, kao i bazen u dvorištu svake treće kuće. Imali smo bogatu kulturu sportova na vodi, dobre uslove i mnogo dobre stručnjake, pošto je Amerikance konkurencija naterala na to.

WS: Da li se ti uslovi mogu uopšte porediti sa treninzima koje imaju deca u Srbiji?

U Srbiji, nažalost, nema dovoljno znanja niti imamo zavidne uslove kako bismo stvarali konstantne rezultate.

Ali radim na tome preko svoje Akademije. U Kaliforniji smo kao deca uživali na treninzima i postizali dobre rezultate kroz igru. Ostalo mi je u sećanju da su svaka vežba i celokupan trening imali mnogo smisla – dali su nam do znanja ne samo šta treba da radimo, već i zašto to radimo. Onaj ko veruje u ono što radi i razume to, biće mnogo efikasniji u svom radu.

WS: Jeste li, suočeni sa toliko obaveza, pomišljali da biste mogli da se bavite i nečim lakšim i da ostavite sebi više vremena za druženje, izlaske, devojke...?

48

WINE STYLE

Najteže mi je bilo u pubertetu, kada sam imao hiljadu pitanja o sebi i nijedan adekvatan odgovor. Interesovalo me je da jurim devojke i da se družim sa svojim drugarima, ali sam imao strogog oca sa kojim sam mogao da se cenkam samo kada sam imao dobre rezultate u plivanju. Sloboda mi je oduvek bila kratkotrajna posle svakog velikog uspeha. I istovremeno skoro nemoguća kada doživim neuspeh.

WS: Da li ste u to vreme na treninzima koristili neke fore za njegovo izbegavanje?

Na treningu nije bilo mnogo prostora ni fora da izbegnemo neke vežbe. Neki pojedinci su mogli da lažu, ali džaba nam to ako sa nama trenira još tridesetak plivača koji će da kažu koliko smo krugova, u stvari, plivali.

Kada smo se izvinjavali trenerima, prebacili su nam da mi nismo njih prevarili već da smo sami sebe prevarili.

Govorili su nam stalno kako nam konkurencija trenira i da su u prednosti zato što rade sve kako treba. Jedini siguran način da izbegnemo neku vežbu bio je da kažemo da moramo u WC...

WS: Da li to sada koriste plivači na Vašoj Akademiji?

Tu sam foru eliminisao u svom klubu tako što teram svoje plivače da idu u WC pre treninga, hehe!

WS: Sudeći po Vašem karakteru, istrajnosti, napornom radu, na Vaše radne navike je bio presudan taj američki uticaj, a ne toliko Vaše srpsko poreklo?

Moglo bi se reći da su Amerikanci mnogo napredniji od većeg dela sveta upravo zbog konkurencije koja tamo postoji u svemu. Očekivanja su jednostavno na mnogo višem nivou, ukoliko čovek želi uspeh u nečemu. Tamo ljudi ne odustaju niti propuštaju prilike kao u Evropi, čini mi se. Smatram da nam je svaki dan kao partija pokera i da nam Bog stalno deli karte – češće dobijamo drugačije karte od onih koje želimo, ali treba svaki „hend“ iskoristiti maksimalno kako ne bismo izgubili tu priliku. Ali sa druge strane, verujem da bi i u Srbiji bilo slično da se samo ceni znanje i kvalitet rada.

WS: Koliko se danas često „sudarate“ sa ta dva mentaliteta koja, imam utisak, i dalje nosite u sebi: srpskim i američkim. Sada radite u sredini sa prilično drugačijim shvatanjem i ljudskih odnosa i poslovanja u odnosu na američku?

Mentalitet ovog naroda i mentalitet na Zapadu u suštini se ne razlikuju. Svakom razumnom čoveku je jasno šta je dobro a šta zlo, šta je ispravno a šta neispravno… Razlika je samo u tome što mnoge zle i nezakonite stvari prolaze ovde, a na Zapadu bi bile zabranjene. Daleko od toga da ova zemlja ne može da funksioniše kao na Zapadu, ali je to, nažalost, stvar koja će zahtevati mnogo vremena da bi se promenila. Doći će i taj dan kada će mobing, „bratska ekonomija“ i neplaćanje svojih zaposlenih generalno biti stvar prošlosti.

WINE STYLE INTERVJU

WS: Da, Srbi su poznati i po tome da ne drže mnogo do dobre organizacije, spremni smo da prepreke rešavamo kraćim putem, zaobilazeći propise...

Ne slažem se da Srbi ne drže mnogo do dobre organizacije i da su svi spremni da vezama rešavaju stvari.

U privatnom sektoru su ljudi dobro organizovani jer su takva očekivanja, i postoje ljudi kojima su čast i obraz i dalje važni - sa takvim ljudima svako voli da sarađuje.

Sa nekima u javnom sektoru je malo komplikovanije i zahteva više strpljenja.

WS: Kako su izgledale Vaše studije u Berkliju? Taj kampus je ogroman, nadomak je veoma uzbudljivog grada, San Franciska. Da li su tu usledila nova iskušenja koja su mogla da dovedu u pitanje Vašu plivačku karijeru?

Studiranje na Univerzitetu Kalifornije Berkli (U.C. Berkeley) bio mi je najlepši i najizazovniji period života.

Berkli je među prvih 10 najprestižnijih univerziteta na svetu, tako da mogu reći da nisam imao mnogo slobodnog vremena za bilo šta osim za treniranje i studije.

Tačno je da je San Francisko jedan od najuzbudljivijih gradova na svetu, ali i Berkli je čudo od grada. Kao što sam bio među najboljim sportistima na svetu u Olimpijskom selu, tako sam bio i među najgenijalnijim i najoriginalnijim ljudima na svetu - koji studiraju na Berkliju. Ko je makar posetio Berkli, mislim da će se složiti!

WS: Da li ste tamo pratili i neki drugi sport, išli na koncerte...?

Osim plivanja, najviše sam voleo da idem u San Francisko kod rođenog brata Danijela, koji je igrao košarku na Univerzitetu San Francisko. Jednom mesečno provodili smo vikend zajedno i obilazili sva čuda tog grada. Na Berkliju sam često slobodno vreme provodio sa prijateljima ili gledao univerzitetsku ekipu u vaterpolu.

WS: Nedaleko od mesta u kome ste živeli je čuvena Silikonska dolina, mesto sa koga dolazi najveća tehnološka revolucija u istoriji: Apple, Google, Facebook... Koliko Vama nova tehnologija menja život? Veoma ste aktivni na Tviteru, imate svoju Fejsbuk grupu... Činjenica je da danas više ne možemo da funksionišemo bez moderne tehnologije. Kao neko ko se viđa sa svojom porodicom i kolegama iz plivanja jednom godišnje, društvene mreže, Skajp i pametni telefoni jedini su način na koji možemo aktivno da ostanemo u stalnom kontaktu. Isto tako, zbog brzine cirkulacije informacija u poslu, kao i u sportu, ta tehnološka revolucija omogućila nam je da efikasnije učimo od drugih i radimo. Protivnik sam toga da dopuštamo da se deca igraju sa tabletima i pametnim telefonima jer sam ubeđen da im tupimo mozak od samog starta. Deca treba sama da

istražuju sve što mogu, da koriste maštu i da se bave kreativnim igrama. U suprotnom, dajemo im moderne gedžete koji misle za njih – daju im informacije na gotovo. Stara pedagogija govori da dete uči od roditelja tako što pita, a moderna da dete treba prvo da pita sebe o nečemu, pa onda roditelja. Najbolje učimo iz svojih iskustava!

WS: Zašto ste se odlučili da plivate za Srbiju kada ste mogli sebi da olakšate život i zaradite mnogo više novca plivajući za SAD? Da li ste se ikada pokajali zbog te odluke?

Nikada me novac nije posebno motivisao. Tačno je da sam mogao mnogo više da zaradim da sam plivao za SAD, ali sam svoje plivanje oduvek doživljavao kao hobi, a ne kao posao. Smatram da sam zato i postigao sve što sam postigao. Treba se igrati u svakom „poslu“.

Dok uživamo u tome što radimo i dok se „igramo“, želećemo da damo svoj maksimum. U suprotnom, ako moramo nešto da radimo, ili kada nas neko tera na nešto, prirodno je da damo koliko moramo, a ne onoliko WINE STYLE

49

WINE STYLE INTERVJU

KABERNE SOVINJON JE NAJLEPŠI POKLON ZA MENE WS: Da li pijete vino? Koliko ste mogli, uopšte, sebi da dopustite uživanje u nekom alkoholu kao profesionalni sportista?

Kao i većina sportista, voleo sam povremeno da izađem u grad. Slavni trener i „guru“ našeg sporta, Majk Botom, imao je svoju filozofiju samoodgovornosti.

Rekao je: „Ako Vam se pije pivo, onda popijte pivo.

Popijte dva. Popijte tri, ali ne preterujte!“ Evo kakvu je on poruku hteo da prenese: „Alkohol je štetan po Vaš organizam, ali ako će Vas alkoholno piće učiniti srećnijim, onda ga popijte. Ukoliko se ne opustite na taj način, šteta po Vašu psihu biće mnogo veća nego što bi bila šteta za Vaš organizam ukoliko popijete nekoliko alkoholnih pića.“ Svako ko se bavio vrhunskim sportom može to da razume. Ali svakako, ne treba preterivati.

dolina Napa, u kojoj se prave neka od najboljih vina na svetu. Jednom godišnje sa svojim prijateljima sam provodio celi dan i noć u toj oblasti. Posećivali smo po dvetri vinarije i degustirali njihova vina, upoređivali ih…

WS: A vino?

Uživam u crvenom vinu. Jedan od najlepših poklona koji neko može da mi da jeste dobar kaberne sovinjon.

WS: Šta naručujete u restoranu u Srbiji, a šta u Kaliforniji?

Zaista uživam u srpskom roštilju. Nažalost, uvek mi najbolje ide koka-kola uz tu gozbu. U Kaliforniji sam najviše voleo indijsku i meksičku kuhinju. Često sam tražio kokosovu vodu uz indijske obroke i slatko piće horchata uz meksičku hranu.

WS: Da li ste probali kalifornijska vina, koja su među najboljim na svetu?

Oko 75 kilometara od mog univerziteta Berkli nalazi se

50

WINE STYLE

WS: A koja srpska naručujete?

Od domaćih vina često naručujem kaberne sovinjon vinarije Radovanović.

WS: Da li sada, kada više ne morate tako strogo da se pridržavate svih pravila sportske ishrane, dozvoljavate sebi da uživate u jakoj srpskoj hrani i piću?

Preporodio sam se kada sam uveo nauku u svoju ishranu dok sam se bavio sportom. Otkako sam prestao da treniram, dozvolio sam sebi neka zadovoljstva koja ranije nisam smeo.

WINE STYLE INTERVJU

koliko možemo. Ako mi mnogo veća zarada bude bila važna jednog dana, onda ću se vratiti u Ameriku. Ali to je skoro nemoguća misija u Srbiji, ukoliko nastavim da se bavim ovim što radim sada.

WS: Vaša čuvena trka na Olimpijadi u Pekingu, kada ste prvi dotakli cilj (ali nedovoljno jako) ispred Majkla Felpsa, izazvala je mnogo strasti i sumnje da je nemoguće pobediti Amerikance u bili kojoj situaciji u kojoj sudije odlučuju o pobedniku. Vi ste džentlmenski podneli tu čudnu odluku, pa čak i objašnjenje Omege (proizvođača štoperica u bazenu) kako vi jeste prvi dotakli cilj ali ne na pravi način... Kako ne bismo ulazili u teorije zavere, vredelo bi jednom zauvek staviti tačku na takve stvari. Šta, posle svega, o tome mislite?

Posle svega, najvažnije je biti zadovoljan sobom i znati da ste učinili sve što ste mogli da učinite, a da ne kompromitujete ono do čega vam je najviše stalo – u mom slučaju, moju čast.

WS: I kako sve to izgleda kada podvučete crtu danas, u 30. godini? Sami ste rekli da je Vaš put bio pun uspona i padova. Imali ste čak i ozbiljnu operaciju kičme posle koje ste znali da ništa ne može da bude isto. Kako izdržati takve promene, to da budete na samom svetskom vrhu, dok posle operacije znate da više nikada ne možete da se vratite u raniju formu?

Interesantno je koliko se život menja na svake četiri godine i koliko se menjaju ljudi u tom periodu. Operisao sam kičmu u julu 2010. godine i prosto mi je neverovatno koliko mi je taj događaj promenio pogled na život i svet. Prirodno je bilo što sam se najpre pobrinuo za svoju karijeru, ali kako sam više vremena proveo van vode, shvatio sam, u stvari, da mi je mnogo važnije bilo da mogu da se brinem o sebi – da se sam oblačim, da mogu iz kreveta da ustanem bez pomoći i slično.

Strahovao sam da jednog dana neću moći da se igram sa svojom decom, da neću moći da ih sam naučim da plivaju. Shvatio sam mnoge stvari koje su mi, u stvari, bile mnogo važnije od sporta, ali je teško to objasniti nekome ko je ceo život posvetio sportu i zna sebe samo kao sportistu. Kako je prolazilo vreme posle operacije, malo po malo video sam da postoji mogućnost da se vratim u formu za London. Ali naravno, uvek mi je bilo u glavi da to nikada neće biti kao nekad.

WS: Vi ste jedan od retkih, ako ne i jedini, koji je bio spreman da progovori o depresiji vrhunskog sportiste kada mora da prestane sa karijerom. Kako se izboriti sa činjenicom da vrhunski sport može ozbiljno da naruši zdravlje sportista?

Većina ljudi živi u zabludi da je život jednog profesionalog sportiste lep i poželjan. Istina je da je sport na tom nivou veoma opasan po zdravlje, ako ne i po život.

Verovatnoća da će čovek umreti od sporta je veoma mala, ali od tolikog umora sportisti imaju slabiji imunitet i žive sa konstantnim rizikom od povreda. Smatram da nas Bog nije stvorio da bismo trenirali šest sati dnevno pod onim intenzitetom koji je danas neophodan za ostvarivanje vrhunskih rezultata. Retkost je da sportista okonča svoju profesionalnu karijeru bez doživotnih posledica od neke povrede. U mom slučaju, trpeću bolove kičme do kraja života. Bavite se sportom, ali ne profesionalno.

WS: Koliko Vam prija život u Kragujevcu? Vi ste došli iz centra mondenskog sveta, Los Anđelesa, u evropsku provinciju, Srbiju i Beograd. A onda ste iz lokalnog centra opet prešli u manji grad?

Oni koji me dobro poznaju znaju da sam oduvek išao tamo gde sam morao da bih postigao svoje ciljeve.

Tačno je da sam proveo veći deo života u velikim gradovima, ali daleko od toga da mi ne prija mnogo manja i „sporija“ sredina kao što je Kragujevac. Stekao sam u Kragujevcu dobre prijatelje i ne treba mi velegrad da bih bio zadovoljan. Zadovoljan sam dok radim nešto sa svojim životom što meni vredi.

WS: Najavili ste da ćete pisati autobiografiju i da uživate u pisanju. Imate li u Kragujevcu vremena za to?

Da, volim da pišem i mogu da napišem svoju autobiografiju kako niko drugi ne bi mogao. Od silnih obaveza i projekata nisam počeo da je pišem, ali verujem da ću početi intenzivno da radim na njoj do kraja ove godine. Pisaću malo o načinu odgajanja, kako sam kroz to prošao kao Srbin u Americi, i o transformaciji mog identiteta preko četiri olimpijska ciklusa. Svestan sam da su „način odgajanja“ i „transformacija“ grube fraze, ali smatram da se moj put i moja iskustva u ovih 30 godina najbolje opisuju na taj način.

WS: Da li će u Vašoj autobiografiji biti otkriveno nešto i o Vašoj izuzetnoj popularnosti među devojkama? To je ovde izazivalo veliku medijsku pažnju...

Pisaću malo o mom privatnom životu i o tome kako je pažnja žena i medija formirala moje poglede na svet i na ovo društvo. Moram priznati da sam srećan što je taj period mog života, uglavnom, prošlost.

WS: Mnogi Vam muškarci zavide na tome što Vas je najlepša žena na svetu našeg vremena, Monika Beluči, proglasila za najlepšeg sportistu. Da li vas je Kusturica, kao što je obećao, zaista upoznao sa Monikom?

Moniku nisam upoznao, pa nemam na osnovu čega da komentarišem njenu lepotu. Ako mi u Srbiji nešto imamo, onda imamo mnogo lepih žena, ali džaba im lepota ako je to sve što imaju i jesu. Kada bih jednog dana bio u prilici da popijem kafu sa Monikom, zanimalo bi me kakav je čovek, kakav smisao za humor ima i kako stvarno provodi slobodno vreme kada je niko ne gleda. WS WINE STYLE

51

WINE STYLE PROFIL VINARIJE

VINARIJA ALEKSIĆ

Vina sa ženskim potpisom Vinarija Aleksić jedno je od osveženja na vinskoj sceni Srbije u svakom smislu.

Osim vina, poseban imidž ovoj kući daju njene vlasnice, tri mlade i šarmantne sestre Aleksić. U rodnom Vranju, one nastavljaju vinarsku tradiciju koju je iz rodne Dalmacije prenela njihova majka

U

Dalmaciji je obično svako imao svoje bure vina u dvorištu. Vino se proizvodilo iz hobija, za lične i potrebe prijatelje. Vođen malo većim entuzijazmom, Ilija je hteo da prenese svojoj najstarijoj kcerci Nadi tu strast još dok su živeli u Benkovcu.

Sticajem okolnosti, Nadu je životni put doveo u Vranje, gde je započeta jedna lepa ženska vinska priča. Kada je i deda Ilija došao u Vranje, nastavio je sa svojim starim hobijem.

Količine su ubrzo i prevazišle nivo hobija, pa je preduzimljiva Nada došla na ideju da započnu

52

WINE STYLE

sa komercijalnom proizvodnjom vina. Dragan je preuzeo brigu oko pokretanja proizvodnje, a ubrzo je ćerkama prepustio posao. One su u tome bile prilično vešte, pa se tako 2009. godine pojavilo prvo flaširano vino vinarije Aleksić, i to kaberne sovinjon Kardaš berba 2007, koji je i danas jedno od najprepoznatljivijih vina ove kuće: „To mi je od naših vina omiljeno, možda sam i emotivno vezana za njega jer je prvo“, objašnjava Maja, koja, iako tehnolog po struci, zajedno sa Draganom upravlja vinarijom. O proizvodnji vina brine Jelena Živanović, takođe tehnolog.

Foto: arhiva vinarija Aleksić

WINE STYLE PROFIL VINARIJE

„Od samog početka sam prepoznala žensku energiju koja nas je dovela do velikog uspeha koji imamo danas”, kaže Jelena, dodajući da je njen favorit sovinjon Arno.

Tiho i nenametljivo, istovremeno vrlo profesionalno i ozbiljno, tri sestre polako grade mesto za svoju vinariju na vinskoj mapi Srbije.

Prošle godine većina prodaje vina bila je realiziovana na lokalnom nivou, ali su za kratko vreme uspele da plasiraju svoja vina u mnoge prestižne restorane širom zemlje, naročito u Beogradu. Od skoro je započeta i prodaja vina

izvan Srbije. Takođe, obavezne su učesnice skoro svih važnih vinskih događaja.

Iako ih neko možda može doživeti kao inferiorne, jer su kao žene od svega tridesetak godina priličan izuzetak u domaćem vinarstvu, one i po tom pitanju imaju vrlo jasan stav: „Ima mnogo izreka na temu da je žena kao vino, a mi kažemo da žena i vino imaju isti razvojni put – treba im negovanje i pažljivo čuvanje, pa tek onda mogu da postaju bolje s vremenom i da dostignu punu zrelost. I to mogu samo ona sa najboljim potencijalom.

WINE STYLE

53

WINE STYLE PROFIL VINARIJE

Mi se razvijamo kao i naša vina, tako da s vremenom zajedno postajemo bolji“, poručuje Dragana uz osmeh, dodajući da ona najradije pije njihov rose Barbara.

Kroz Kardaš, Arno, Bonacu, Sevdah, Žuti cvet i druge, ukupno jedanaest etiketa, sestre Aleksić predstavljaju svoje viđenje stilova vina koje ljubitelji vina prepoznaju. Vole da kažu za svoja vina da su „ženskih ruku delo, ali to ne znači da su meka i preterano ženstvena, već da su prefinjena“. Njihovi stilovi variraju od svežih, lepršavih vina sa hrskavim kiselinama, rađenih od skoro zaboravljene smederevke i tamjanike, preko punog, karakternog sovinjona i dva polusuva šardonea, do moćnih kabernea i vranca koji je još uvek u podrumu 54

WINE STYLE

čekajući pravi trenutak da se pojavi. U skladu sa celom pričom koja prati ovu vinariju, polusuvi roze takođe nosi žensko ime – Barbara.

Za jesen su najavljena dva nova vina - Amanet i Kardaš limited.

Polako su počele da pristižu i nagrade za vina sa ozbiljnih internacionalnih takmičenja, kao potvrda da je vinarija Aleksić na dobrom putu. Njene ambicije rastu, ali to deluje zdravorazumski. „Cilj nam je prvenstveno da podižemo kvalitet i da stvaramo autentična vina. Osim toga, i da podignemo svoje vinograde. Trenutno uzimamo grožđe od kooperanata, sa kojima imamo ozbiljne višegodišnje ugovore i vrlo tesnu saradnju“, kaže Dragana.

WINE STYLE PROFIL VINARIJE

Samu vinariju teško je promašiti ukoliko vas put nanese u pravcu Vranja, jer je smeštena na samom ulazu u grad na izlazu sa auto-puta. Izgradnja vinarije započeta je 2009. godine i danas se nalazi na površini od 1.000 kvardata, raspoređenih na tri nivoa.

Degustaciona sala, uređena po aktuelnim dizajnerskim trendovima, delo je mlade, nagrađivane dizajnerke Jovane Živković. Ovaj atraktivan deo vinarije može da primi oko stotinu posetilaca za degustaciju vina, ali i za kompletan gastronomski doživljaj autohtonih domaćih jela, od kojih veliki deo dolazi upravo iz kuće Aleksića. Posete vinariji i degustacije vina moguće su svakog dana, ali uz prethodnu najavu za veće grupe.

Sa preradnim kapacitetom od 300.000 litara i delom za odležavanje vina u hrastovini kapa-

citeta oko 26.000 litara, ova mlada vinarija jasno stavlja do znanja da njene visoke pretenzije imaju ozbiljnu podlogu. „Baviti se vinom nije nimalo lak ni naivan posao, ali daje mnogo toga lepog“, kažu ove mlade vinarke, čije se ambicije ne zaustavljaju samo na vinu. One idu dalje, pa su ove godine postale zvanični distributeri za kompaniju Pronektar alternative koja se bavi distribucijom proizvoda neophodnih u proizvodnji vina (letvice, čips, granule…), a koja je potfilijala prestižne kuće Radoux, inače poznate u svetu po proizvodnji vrhunskih barik buradi.

Sudeći po ovako dobrom startu, neće biti nikakvo čudo ako sestre Aleksić stignu prilično daleko. WS

WINE STYLE

55

WINE STYLE EKSKLUZIVNO

SuperWine 2.0

56

WINE STYLE

WINE STYLE EKSKLUZIVNO

Drugi vinski spektakl SuperWine organizovan je poslednjeg vikenda juna u kompleksu Lido u marini Porto Montenegro u Tivtu

Ekskluzivna vina, gosti, lokacija – to je obeležilo i ovogodišnji SuperWine, čiji koncept objedinjuje degustacije vina i zabavu. Pažljivo izabrane prestižne evropske vinarije, luksuzni ambijent Porto Montenegra i Lido poola, izabrani gosti iz celog sveta, dobra atmosfera i mnogo pozitivne energije, razlozi su zbog kojih se može reći da SuperWine daje vinu neku drugu dimenziju.

Posle čuvenih vinarija koje su izlagale na SuperWine-u 1.0 prošle godine, SuperWine 2.0 ponovo je na jednom mestu okupio mnoge ugledne kuće iz celog sveta, kao što su Arnaldo Caprai, Antinori, Moët & Chandon, Armand de Brignac, Santa Margherita,Caparzo Bastianich, GD Vajra,Terazzas, Nino Franco... a predstavile su se i najbolje vinarije iz regiona ex-Yu. U dobroj atmosferi i vinima SuperWine 2.0 događaja uživale su i mnoge poznate ličnosti, kao što su Milka Forcan, Irena Mišović, Tanja Bošković, Snežana Dakić, Ana Stanić, Isidora Minić, Sergej Trifunović, Ivon Jafali, Igor Monteniggers, Tamara Paunović, Milan Gromilić, Vladimir Vuksanović, Goran Pitić, Slobodan Milosavljević, Bata Spasojević, Milena Vasić...

Dodatnu notu ekskluzivnosti ovom događaju dala je i VIP žurka nakon prve večeri, povodom otvaranja kluba Scaramanga u kompleksu Lido. Atmosferu druge večeri obeležio je umetnički performans u bazenu pored izlagačkih štandova sa vinom.

Magazin Wine Style i Supermarket koncept store, koji su inače organizatori SuperWine-a, pobrinuli su se da profesionalni deo ovog događaja bude organizovan na vrlo visokom nivou u svim segmentima. WS

WINE STYLE

57

WINE STYLE EKSKLUZIVNO

SupeWine 2.0 izlagači Arnaldo Caprai Antinori Nino Franco Movia GD Vajra Kozlović Bastianich Borgo Scopeto e Caparzo Cantina Valpolicella Negrar Monteverdi Vini Santa Margherita Chateau Kamnik Aleksandrović 13. Jul Plantaže Remy Martin The Macallan Zvonko Bogdan vinarija Fontanafredda Sovereign Brands (Armand de Brignac, Belaire Rosé, Cloud Chaser) Kovačević Savina wines & olives Moët Hennessy Zlatan otok Plenković Radovanović

58

WINE STYLE

WINE STYLE EKSKLUZIVNO

WINE STYLE

59

WINE STYLE VINSKE PRIČE

Uvek korak napred Teško je u domaćim vinskim krugovima pronaći češće pominjanu osobu od Božidara Aleksandrovića, vlasnika vinarije Aleksandrović. To uopšte nije čudno, s obzirom na to da je bio jedan od kreatora srpske vinske revolucije pre više od dvadeset godina. Njegova vinarija danas je jedna od najvećih i najuspešnijih u Srbiji, a možda i u regionu ex-Yu

Piše: Aleksandar Duković

N

jegovo najslavnije vino Trijumf pratilo je mnoge važne događaje u svetu politike, biznisa, javnog života, a vrlo je verovatno i da ga je svaki ozbiljniji zaljubljenik i poznavalac vina bar jednom probao.

Vinarija Aleksandrović, smeštena u Vinči kod Topole, na tržište godišnje plasira nekoliko stotina hiljada boca u kategoriji vrhunskih vina. Ove cifre prate i mnoge nagrade koje skoro redovno osvaja na respektabilnim ocenivanjima vina širom sveta; vina se izvoze širom sveta u ozbiljnim količinama, vinarija je jedna od najmodernijih i najvećih u regionu u kategoriji, uslovno rečeno, privatnih. Neki su skloni da ga sa apetitom kritikuju, neki da ga hvale sa istim žarom. Zanimao nas je vinski istorijat Božidara Aleksandrovića.

Rođen je igrom slučaja u Beogradu ali je odrastao u Vinči, gde su njegovi preci živeli dva veka unazad.

Te 1992. godine Božidar Aleksandrović bio je jedan od studenata koji su diplomirali na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na Odseku za voćarstvo i vinogradarstvo. Nakon završenih studija vratio se u rodno mesto i ubrzo, čim je zakon to dozvolio, osnovao „mali privatni podrum vina“, tada revolucionarnu kategoriju u Srbiji. „To je bio prirodan sled stvari, jer je moj porodični istorijat obeležen vinom. Moj pradeda Miloš bio je 1903. godine jedan od osnivača Venčačke vinogradarske zadruge, a ta strast prema vinu se u familiji Aleksandrović prenosila kroz generacije. Roditelji su me poslali na fakultet sa idejom da se vratim i unapredim naše imanje. Eto, mislim da sam uspeo. Danas se više uopšte ne bavimo voćarstvom, već smo se potpuno

60

WINE STYLE

WINE STYLE VINSKE PRIČE

Foto: Vladimir Miloradović

BOŽIDAR ALEKSANDROVIĆ

WINE STYLE

61

WINE STYLE VINSKE PRIČE

preorijentisali na vinogradarstvo i proizvodnju vina“, kaže Božidar Aleksandrović.

Priča je skromno počela. U podrumu od šezdesetak kvadrata, zajedno sa dedom Lesom, godišnje je proizvodio tri do pet hiljada boca kvalitetnih vina, od grožđa iz svog malog vinograda.

Pakovao ih je u buteljke pristojnog izgleda, sa moderno dizajniranim etiketama, plasirao u restorane širom Srbije, čime su na neki način srpska vina počela da postaju stvar prestiža i ozbiljan konkurent uvoznim vinima na domaćem tržištu. Svih ovih godina, uvek je za korak ispred, u skoro svim segmentima. Poslednja inovacija je da se na bocama njegovih vina, slično onim burgundskim, odnedavno nalazi ugraviran logo vinarije. Dakle, ništa se ne prepušta slučaju.

Brojke govore da je Božidar Aleksandrović jedan veoma uspešan i sposoban poslovni čovek, što mu neki zameraju, smatrajući da unosi previše biznisa u vinarstvo.

Kakav je vinar i kakva su mu vina nije uputno polemisati, jer teško je postići jednako mišljenje o bilo kom vinaru. Činjenica je, međutim, da njegova vinarija konstantno raste u svakom smislu svih ovih godina. Ono što najviše „žulja“ konzumente, to su cene vina. Ali, Božidar Aleksandrović i na ta pitanja odgovara vrlo spremno.

WS: Retki su oni koji osporavaju kvalitet Vaših vina, ali često se može čuti da su vrlo skupa. Recimo, kažu da italijanska vina sličnog kvaliteta kao i Vaša u Italiji mogu da se kupe po duplo nižim cenama u odnosu na Vaša vina.

Pitanje je šta znači skupa. Vrhunski kvalitet naših vina i ono što smo ugradili u njih ukazuju na suprotno, da bi trebalo da koštaju više, a to nije moguće samo zato što mi nismo poznata vinska zemlja, kao recimo, Italija, Francuska... Uostalom, naša vina su prisutna u mnogim uglednim hotelima i restoranima po brojnim svetskim metropolama i to dovoljno govori o njihovom kvalitetu.

Mi imamo tri kategorije vina: Premijum, Standardnu i Osnovnu, i sve one imaju različite cene. Drugo je pitanje kolikim budžetom ko raspolaže i koliko je spreman da plati za dobro vino.

WS: Kad smo kod cena, mnogi smatraju da su se ostali domaći vinari ugledali na Vas i da sada po nekoj inerciji svako srpsko iole kvalitetnije vino ima ozbiljnu cenu.

Stvarno ne znam kako drugi formiraju cene. Znam na osnovu čega mi to radimo i tvrdim da naša vina zaslužuju svaki dinar. Uostalom, naša vina već godinama redovno osvajaju nagrade na nekim od najprestižnijih svetskih ocenjivanja,

62

WINE STYLE

medalje im dodeljuje eminentni svetski ocenjivači, što znači da ona zaista imaju visok kvalitet. A mi ne pravimo vina za takmičenja i vina za prodaju. To su jedna ista vina, pa onda sami prosudite da li neko vino sa tolikim nagradama treba u prodavnici da košta sedam, osam ili deset evra.

WS: Da se vratimo unazad. Da li se sećate Vaših planova kada ste bili na početku? Jeste li pomišljali da ova priča sa vinom može da ode tako daleko?

Ne sećam se tačno planova, ali pamtim da sam 1983, kada me je otac jednog mog druga pitao čime bih hteo da se bavim, odgovorio da bih voleo da imam svoju vinariju. On se nasmejao i rekao: „Ih, ti da pobediš Navip“. To tada jeste bila prilično neverovatna izjava, ali ja nisam odustajao od te ideje. Nisam znao da će da bude baš ovako, ali sam nekako bio siguran da ću uspeti u tome. Imao sam utisak kao da sam predodređen za ovaj posao. Možda je mesto rođenja odredilo taj put, porodično nasledstvo, sam ovaj kraj koji je idealan za proizvodnju vina. Takav sam po prirodi, sve što radim hoću da radim na najbolji mogući način.

WS: Uvek ste bili skloni inovacijama. Recimo, od nedavno proizvodite i penušava vina. Zašto, šta Vas pokreće na to?

Mi od početka imamo širok spektar sorti grožđa u vinogradima i ta raznolikost sorti tera vas da eksperimentišete, a samim tim i da idete napred. S druge strane, to je i izazov. Postoji jedna narodna izreka: „Čak iako ste na pravom putu, ako stanete onda će vas drugi prestići“. Zato je naš moto „Stalno raditi na sebi i ići dalje“. Naš enolog Vlada Nikolić i ja se u tome potpuno slažemo. Mi smo od početka hteli da izvučemo ono najbolje iz ovog podneblja, iz grožđa, klime, zemljišta i da tako izgradimo prepoznatljiv stil vina. Recimo, sto metara od nas postoji vinarija, ali oni imaju potpuno drugačiji stil vina. U tome je poenta, da izgradite poseban identitet vinarije i karakter samih vina.

WS: Imate izuzetno širok asortiman vina. Da li to može da bude problem u smislu prepoznatljivosti vinarije i disperzije fokusa na određene etikete?

Dobro je pitanje. Mislim da to nije problem već prednost, jer sa širokom ponudom mi kupcima dajemo veću mogućnost izbora. Svako ima neku omiljenu vrstu vina, a i svako tržište drugačije reaguje. Recimo, u Americi se odlično prodaju naši šardone i pino noar, a u Londonu niko neće šardone ali zato se odlično prodaje Trijumf, i tako dalje. Druga stvar, imamo različite cenovne kategorije.

Na nekom tržištu dobro se prodaju vina od pet-šest, a na nekim ona od deset-dvanaest evra. Mi imamo petnaest etiketa ali nigde nemamo zagušenje, nemamo dva slična

WINE STYLE VINSKE PRIČE

vina. Svako vino ima svoj identitet, svoje ime i prezime, a na potrošačima je da odaberu ono što im odgovara.

WS: Koliko je važna poslovna politika jedne vinarije, uopšte, pristup plasmanu vina. To je prilično komplikovano, ponekad se čini da je lakše stvoriti nego prodati vino?

To je prava reč, „komplikovano“. Vinarstvo je jedan visokostručni posao. Mnogi ga banalizuju, kažu: „Moj deda je proizvodio vino pa ću ja to da nastavim“.

Proizvesti vrhunski kvalitet je nauka, a još viši stadijum je održati kontinuitet. Pa tek kada proizvedete vrhunsko vino i dobro ga upakujete, onda sledi pitanje: „Kako to prodati, kao ga unovčiti“. Treba osluškivati tržište. Ako to hoćete da radite ozbiljno onda morate da pratite trendove na tržištu jer vi i proizvodite vino zbog tržišta. Morate da zadržite identitet vina, ali istovremeno i da se prilagođavate ukusima potrošača. Sve ozbiljne, velike vinarije u svetu imaju takav pristup.

skuplje srpsko vino koštalo je dve i po marke, a od tada je vinarstvo postalo profitabilan posao u Srbiji. Mislim da su kasnije i drugi počeli ozbiljnije da ga shvataju. Ali, najvažnije je da i dalje zaista uživam u tome što radim. Često kažem: „Da se ne bavim vinarstvom, platio bih da to radim jer je za mene ovo najlepši posao na svetu“.

WS: Šta je po Vašem mišljenju ključ za uspeh jedne vinarije?

Neophodno je imati svoje vinograde i u njima kreirati kvalitet i stil vina. Od vinograda sve počinje, bez njih se ne može. Potrebno je da osetite svoju lozu, da uspostavite simbiozu između nje, klime, zemljišta i vašeg znanja da biste mogli da izvučete ono najbolje iz nje.

Tako nastaje kvalitet, koji onda treba održavati, sve dok ne izgradite svoj stil i postanete prepoznatljivi na tržištu. WS

WS: Izvozite mnogo vina, često putujete. Pa, kakav status imaju srpska vina u svetu?

Naša najveća mana je i naša najveća prednost. Mi smo nepoznati kao vinska zemlja. S druge strane, u svetu se desilo zasićenje francuskim, španskim, italijanskim vinima, i potrošači hoće nešto novo. Mi smo sada čista egzotika i to je naš adut.

WS: Vi ste takođe među prvima počeli ozbiljnije da se bavite marketingom, u smislu jedne ozbiljne interakcije sa tržištem. Kako izgleda srpsko tržište vina danas?

Mislim da je marketing jako važan za prodaju vina, iako to nekome možda zvuči kao nešto negativno. Ali, marketing ne znači samo reklamiranje. To podrazumeva jedan konstantan rad na tržištu u smislu edukacije, upoznavanja sa vinima, približavanja vina potrošačima.

Zato, ako pogledate danas prosečan nivo edukacije konzumenata sada i pre dvadeset godina, napredak je ogroman. Danas potrošači prepoznaju kvalitet, imaju izgrađen stav o tome šta žele da dobiju od vina…

WS: Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

To što sam na neki način učestvovao u revoluciji srpskog vinogradarstva i vinarstva. Do tada se uspeh u ovom poslu merio količinama, vladali su zakoni velikih brojeva, a od našeg pojavljivanja počeo je da se vrednuje kvalitet.

Drugo, do tada su se u Srbiji krčili vinogradi, a onda su počeli da se sade novi. Vinarija Aleksandrović danas ima sedamdeset pet hektara sopstvenih vinograda i mislim da je to zaista veliki uspeh. Treće, do pojave Trijumfa naj-

WINE STYLE

63

PROMO

Kempinski Hotel Adriatic

Lako dostupan automobilom iz mnogih evropskih metropola, Kempinski Hotel Adriatic otvorio je svoja vrata u avgustu 2009. kao prvi hrvatski luksuzni golf & spa resort sa 5 zvezdica. Smešten na istarskoj obali, nedaleko od turističkog centra Umaga, ovaj hotel nudi uživanje u divnom pogledu na hrvatsku, slovenačku i italijansku obalu, istovremeno i na vrhove Alpa. Hotel raspolaže sa 186 ekskluzivno opremljenih soba i apartmana, dva elegantna restorana, tri bara, Carolea Spa centrom koji se prostire na 3.000 kvadratnih metara, teretanom, dečjim Kempi Kids Klubom, privatnom kapelom okruženom mediteranskim vrtom, plažom, brojnim konferencijskim kapacitetima u hotelu i u zasebnom konferencijskom centru smeštenom na samoj morskoj obali. U sklopu resorta nalazi se i Golf Club Adriatic, prvo profesionalno golf igralište s 18 polja u Istri

I

me Kempinski ponosno nosi rastuća kolekcija luksuznih hotela i odmarališta širom celog sveta. Kao najstarija evropska hotelska grupacija, Kempinski gradi svoj ugled na verovanju da su ekskluzivnost i individualnost ključni elementi istinskog luksuza. Iz godine u godinu, s otvaranjem novih hotela i odmarališta u Evropi, Bliskom istoku, Africi i Aziji, raste i broj gostiju koji to cene.

64

WINE STYLE

PROMO

Chef Zoran Čobanov reinterpretira istarsku tradiciju na inovativan način Kempinski Hotel Adriatic odiše uspešnom fuzijom savremenog dizajna i tradicionalnih istarskih običaja, kako arhitektonski, tako i gastronomski.

Chef Zoran Čobanov ima jednu misiju: razvijati Kempinski Food & Beverage koncept na lokalnom nivou. Ovaj istarski master chef, inače rođeni Šibenčanin, ima punih petnaest godina radnog staža u Istri. Učio je i kuvao rame uz rame s onima čiji je nesporni kvalitet nagradio i Michellin svojim poznatim zvezdicama. Prošle zime je proveo mesec dana u nagrađivanom restoranu Lorenz (dve Michellin zvezdice), legendarnog berlinskog hotela Adlon Kempinski u kojem odsedaju brojne svetske zvezde.

Smešten u zasebnoj zgradi kongresnog centra na samoj plaži hotela, restoran Kanova osmišljen je kao moderna verzija istarske konobe, na Kempinski način, koja nudi fuziju istarske, italijanske i uopšteno mediteranske kuhinje, reinterpretiranu na nov, originalan način. „Jelo s potpisom“ Kempinski Hotela Adriatic u 2014. godini je istarska nova fritaja. „Radi se o modernoj reinterpretaciji tradicionalnog, lokalnog jela s ciljem fuzije ponosa istarske kuhinje, njegovog veličanstva belog tartufa, s tradicionalno korišćenim namirnicama, kao što su jaja i krompir. Moja velika strast je reinterpretiranje tradicionalnih jela na nov i svež način“, kaže Čobanov.

Inače, svaki od 75 Kempinski hotela širom sveta ima svoje jelo s potpisom, tzv. signature dish, koje je tipično za regiju u kojoj se hotel nalazi. Zanimljiva je i činjenica da svaki generalni direktor hotela mora da bude sposoban da sam skuva svoje jelo, što su oni i demonstrirali uživo pred publikom prošlog meseca u Nemačkoj na godišnjem Kempinski Danu karijera.

U restoranu Kanova klasičan jelovnik je doslovno zabranjen. „Svaki kuvar mora ponosno da stoji iza svog tanjira i da omogući gostu da stopostotno uživa u posluženom, složivši ukuse koji se najbolje nadopunjuju. Zato kod mene nećete pronaći klasičan jelovnik s prilozima, umacima i ostalim dodacima. Na taj način se narušava harmonija ukusa i smisao jela. Hrana je kao ljubav: bez emocija, ona ne vredi ništa. Na meni je da jelo prožmem osećajima i da gosta navedem i naučim da oseti svu tu ljubav i strast“, objašnjava chef Zoran Čobanov. „Degustacijski meniji temelje se na mojoj ličnoj, modernoj reinterpretaciji teritorija Istre i svih plodova njene zemlje. Gost mora da oseti kvalitet lokalnih namirnica i plemenitih vina, kako bi dobio najbolji odnos dobijenog i uloženog.“ Koncept Kanove je da se približi tradicija, spoje bitne sitnice i sljube se na pravi način. Najpopularnija jela u ovom trenutku su, osim istarske nove fritaje, brancin u dve boje, zatim jagnjeći file u tamnom hlebu, prepelice i naravno tartufi.

Rezervišite pogodnosti Tune in to Summer 2014 promocije i nagradite se nezaboravnim odmorom na Jadranu.

Aranžman obuhvata minimalan boravak od 7 noćenja u julu i avgustu, odnosno 5 noćenja u septembru.

Cena za dve odrasle osobe u dvokrevetnoj sobi: – od 217,00 EUR u septembru (u zavisnosti od kategorije smeštajne jedinice) – od 261,00 EUR u julu i avgustu (u zavisnosti od kategorije smeštajne jedinice) Za uslove, rezervacije i raspoloživost posetite www.kempinski.com/istria

WINE STYLE

65

PROMO

Chef Zoran Čobanov je za magazin Wine Style otkrio recept svoje unikatne kreacije

ISTARSKA NOVA FRITAJA Sastojci za jednu osobu, odnosno jednu fritaju *1 jaje *100 g crvenog krompira *20 g maslaca s tartufima *4 g belog tartufa (magnatum pico) *4 g istarskog pršuta *5 g crnila od sipe *30 g hlebnih mrvica *ekstradevičansko istarsko maslinovo ulje *Fleur de Sel (cvetna so) *2 g kvalitetnog kavijara *1 dl supe od povrća Poslužuje se u supenom tanjiru Priprema: Zarolajte nežno celo žumance jajeta u mešavinu hlebnih mrvica i sipinog crnila (pazite da se žumance ne razbije) i ostavite u frižideru da se hladi pola sata kako bi se stisnulo.

Napravite krompir pire, razredite ga sa supom od povrća, dodajte maslac s tartufima i stavite smesu u sifon bocu. Izvadite iz hladnjaka žumance pa ga uronite na nekoliko sekundi u vruće ulje.

Istisnite kremasti pire iz sifon boce u duboki tanjir, položite lagano žumance u sredinu, dodajte 5-6 tankih kockica pršuta i bogato ukrasite listićima belog istarskog tartufa. Na kraju ukrasite tanjir kavijarom i obogatite jelo s Fleur de Sel, odnosno cvetnom soli, te istarskim ekstradevičanskim maslinovim uljem.

Prilikom konzumacije jela prvo razbiti žumance, pa pustiti da se blagi ukusi jaja i krompira prožmu s jakim ukusom tartufa.

Moreno Rudan, sommelier i šef restorana Kanova, uz ovo jelo sljubljuje barikiranu istarsku malvaziju Coronica Gran Malvazija.

66

WINE STYLE

Za rezervacije i više informacija posetite Tel +385 52 707 000 • Fax +385 52 737 093 reservations.adriatic@kempinski.com www.kempinski.com/istria

Foto: arhiva Honda

WINE STYLE AUTOMOBILI

HONDA CIVIC TOURER

Prostranost i funkcionalnost kao glavni aduti Honda je pre nekoliko meseci premijerno u Srbiji predstavila Civic Tourer – model dizajniran i razvijen u Evropi, specijalno za potrebe evropskih kupaca

S

polja gledano, Civic Tourer deli DNK sa modelom Civic Hatchback. Elegantna aerodinamična karoserija daje mu dinamičan i prefinjen izgled, zadržavajući prepoznatljivo lice najnovije generacije Civica sa petora vrata, a smele linije i elegantan izgled daju zadnjem kraju vozila premijum izgled na koji se usredsredio Hondin razvojni tim.

68

WINE STYLE

Iza sofisticiranog i sportskog dizajna krije se velika funkcionalnost i praktičnost. Unutrašnjost Civic Tourera je sportska i otmena, a nasledila je nove odlike nedavno unapređenog i redizajniranog Civica sa petora vrata.

Iako je samo 235 milimetara duži od modela sa petora vrata, on ima najveću zapreminu

WINE STYLE AUTOMOBILI

prtljažnika u C segmentu. Sa podignutim zadnjim sedištima raspolaže sa 624 litara prtljažnog prostora, dok sa spuštenim sedištima taj prostor raste do čak 1.668 litara.

Civic Tourer je prvo serijsko vozilo na svetu sa sistemom adaptivnih zadnjih amortizera.

Novorazvijeni sistem u sekundi prilagođava tvrdoću zadnjih amortizera uslovima puta, što omogućava da vozilo ostane udobno prilikom vožnje na putu, a čvrsto i agilno ukoliko su potrebni precizna upravljivost i visoke performanse. Sistem ima tri režima – Comfort, Normal i Dynamic, a sva tri razvijena su u cilju uvećanja stabilnosti i udobnosti prilikom različitih uslova vožnje. Civic Tourer se na našem tržištu prodaje u

verziji sa novim 1.6 litarskim i-DTEC agregatom i 1.8 litarskim i-VTEC agregatom.

Dizel agregat 1.6 i-DTEC sačinjen od aluminijumskog bloka i glave motora lakši je od svog prethodnika 2.2 litarskog i-DTEC za čak 47 kilograma i najlakši je u svojoj klasi. Isporučuje 120 konjskih snaga, sa prosečnom potrošnjom od 3,8 litara na 100 kilometara i emisijom CO2 od samo 99 g/km.

Benzinski 1.8 litarski i-VTEC agregat dostupan je sa manuelnim i automatskim prenosom. Ovaj proveren i pouzdan Hondin agregat raspolaže sa 142 konjske snage, a na 100 kilometara će potrošiti 6.5 litara goriva. Promene stepena prenosa na ovom agregatu su glatke, a kontrola ubrzanja je predvidljiva i jednostavna. WS

WINE STYLE

69

WINE STYLE HOTEL

HOTEL MUSEUM K A P A D O K I J A

Turska je u poslednjih desetak godina enormno popularna destinacija za letnje odmore, a imidž je izgradila na fantastičnoj usluzi i povoljnim cenama. Međutim, neki hoteli izdvajaju se iz brojne ponude konvencionalnih hotela namenjenih širokim masama.

Jedan od takvih je i hotel Museum u Kapadokiji

N

a vrlo specifičnoj lokaciji u Turskoj, u atraktivnoj i živopisnoj Kapadokiji, nalazi se jedinstveni hotel Museum, koji odlikuje unikatna kombinacija modernog luksuza i istorijskog nasleđa, savršeno uklopljenih u okolinu.

Svaka soba i apartman, kojih ima ukupno 30, čini priču za sebe, a zahvaljujući osnivaču hotela koji je veliki ljubitelj i kolekcionar antikviteta, imaćete utisak da ste u pravom muzeju. Odatle potiče i naziv hotela, koji je prepun umetničkih vrednosti iz različitih perioda. S obzirom na specifičan izgled okoline, dizajneri su se potrudili da ceo hotel podseća na drevnu lokaciju Kapadokije. Sve sobe izgledaju

70

WINE STYLE

Foto: arhiva hotel Museum

WINE STYLE HOTEL

kao pećine i opremljene su, osim sada već standardnim elementima tehnike, i džakuzijem. U standardnoj ponudi hotela je i obilazak nekih pećina i kamenih kućica koje su u raznim periodima istorije služile u različite svrhe, a danas predstavljaju muzeje i turističke atrakcije.

Kao i u svim hotelima u Turskoj hrana je vrlo važan aspekt, a hotel Museum ima tu mnogo toga da ponudi. Nezaboravno gastronomsko iskustvo možete doživeti u a la carte restoranu Lil’a, čiji meni je pažljivo iskreiran kombinujući moderna i tradicionalna lokalna jela. Inače, to je zvanično jedan od najboljih restorana u

WINE STYLE

71

WINE STYLE HOTEL

Turskoj, a s obzirom na to da ova zemlja zaista može da se pohvali vrhunskom kulinarskom kartom, jasno je o kakvom restoranu je reč. Višestruko nagrađivani glavni kuvar restorana za svoja jela koristi isključivo najkvalitetnije namirnice od kojih je većina ekološki uzgajana. U okviru hotela nalazi se ekološka bašta koju gosti mogu da posete i probaju voće i povrće ili čak izaberu ono što žele da im bude servirano tog dana u restoranu.

Uz pregršt dobre hrane, gosti ovog restorana mogu da uživaju i u fantastičnom pogledu na Kapadokiju. Na jednom od najviših vrhova ove oblasti nalazi se i Indigo bar, lokal hotela Museum koji osim standardnog izbora pića nudi i spektakularan pogled na okolne pejzaže i posmatranje impresivnog zalaska sunca.

72

WINE STYLE

WINE STYLE HOTEL

Hotel Museum raspolaže sadržajima za zdrav odmor u wellness centru uz razne tretmane i masaže biljkama i biljnim uljima, a gosti mogu da biraju da li žele masažu u sobi ili na terasi sa pogledom. Tu su i golf tereni ili jahanje konja za one koji vole malo aktivniji odmor. Ono što je možda najzanimljivije u Kapadokiji jesu letovi balonom, koje takođe možete dogovoriti i u ovom hotelu. Trenutak kada se desetine balona polako uzdižu iznad karakterističnih „dimnjaka“ Kapadokije jedan je od najspektakularnijih prizora na svetu, a onima koji se odluče za ovakvu vožnju svakako će pričiniti nezaboravan doživljaj. WS Cena smeštaja za dvoje je od 200 do preko 2.000 evra za noć, u zavisnosti od tipa sobe/apartmana i sezone.

WINE STYLE

73

WINE STYLE NOVA VINA

FRAJLA 2013 - MAČKOV PODRUM Oblast: Fruška gora Ovo vino je omaž Ðurđici Mačkovoj, zahvaljujući kojoj je posle Drugog svetskog rata sačuvan vinograd Memijevo na Fruškoj gori, u kome danas raste grožđe sorte portugizer od kojeg je i proizvedeno ovo vino. Kratko je odležavalo na grožđu, pa je postignuta specifična, svetla lososroze boja. Nežnih aroma, vrlo pitko i lagano, idealno je kao aperitiv tokom toplih letnjih dana. Preporuka je da se servira na temperaturi od 10 stepeni C, a što se tiče slaganja sa hranom, odlično se uklapa uz obrok salate, bela mesa i rečne ribe.

Cena: 590 dinara Proizvođač: Mačkov podrum

BRAMITO DEL CERVO - ANTINORI Klasifikacija: Umbria IGT Sortni sastav: 100% chardonnay. Grožđe dolazi iz vinograda Castello della Sala.

Vino je žute boje sa zelenkastim odsjajem, svežeg i kompleksnog bukea sa izraženim puterastim notama koje su protkane aromom vanile. Vino je dobre strukture, elegantno i mineralno, sa uravnoteženim kiselinama koje su lepo ukomponovane sa delikatnom aromom hrasta.

Cena: 1.690 dinara CAMPOGRANDE - ANTINORI Klasifikacija: Orvieto DOC Classico Sortni sastav: 40% procanico, 40% grechetto, 15% verdello, 5% drupeggio i malvasia. Nastalo kao interesantna kupaža nekoliko lokalnih sorti, ovo vino je žute boje, poput slame, sa laganim zelenkastim odsjajem. Ima naglašene arome zrelog voća, u kojima dominiraju note banane i ananasa. Dominantni voćni karakter lepo je upotpunjen diskretnim cvetnim notama. Na nepcima je punog tela, dobre strukture i lepo izbalansirano.

Cena: 840 dinara CIPRESETTO - ANTINORI Klasifikacija: Toscana IGT Sortni sastav: 85% sangiovese i 15% razne komplementarne sorte. Vino je ružičaste boje. U intenzivnom aromatskom sklopu voćnog karaktera ističu se čisti tonovi crvenog bobičastog voća, najviše maline. Na nepcima je glatko, sveže i elegantno, sa dugotrajnim voćnim ukusom. U samoj završnici takođe ga krasi prijatan voćni ton.

Cena: 790 dinara LE MAESTRELLE - ANTINORI Klasifikacija: Toscana IGT Sortni sastav: 60% sangiovese, 20% merlot, 20% syrah. Vino je rubincrvene boje sa purpurnim odsjajem. Na mirisu ga odlikuju intenzivne arome crvenog voća, koje su u finom skladu sa aromama čokolade i nane. Na nepcima je uravnoteženo, punog tela i jake strukture, sa glatkim i mekanim taninima. Prijatnu završnicu krase arome koje se osećaju i na nosu.

Cena: 920 dinara Uvoznik: Tody

74

WINE STYLE

WINE STYLE INFO

Adresar vinoteka BEOGRAD WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382 GRAPE Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 PRŠUT I VINO Vlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

LA BOTTIGLIA Nede Spasojević 7, Bežanijska kosa, 011/ 22 88 048 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510 BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357 VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592 DOBRO VINO Sterijina 15, 011/ 27 62 381 RIZNICA VINA Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266 VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747 BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888 SIRO'VINA Tadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397 VINSKA KUĆA BURGUNDAC Kirovljeva 25, 011/ 35 45 794, 064/ 82 38 609

NOVI SAD DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

SREMSKI KARLOVCI WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

BAČKA PALANKA BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

KRAGUJEVAC

PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569

WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 36 73 27

PAMPOUR BAR 2 Cara Nikolaja II 56, 062/ 30 26 42

SUBOTICA

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

VINARIJA ZVONKO BOGDAN Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

WINE STYLE

75

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 40 59 253 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI WINE SHOP ARENA Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd GRAPE Dositejeva 13, Beograd AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, Beograd COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, Beograd PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd PREMIER Strahinjića bana 13a, Beograd PODRUM WINE ART Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd HEDONIST Kralja Milana 3, Beograd CHIANTI Lomina 41, Beograd PRODAVNICE ZIGANTE Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

TRIBECA Kralja Petra 20, Beograd

ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

TRIBECA NOVI BEOGRAD Milutina Milankovića 134d, Novi Beograd

HYATT REGENCY BEOGRAD Milentija Popovića 5, Beograd

TRAČ Mileševska 39, Beograd

SQUARE NINE Studentski trg, Beograd

RESTORAN HOTELA ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

HOTEL PALISAD Zlatibor

PICOLLO TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

DASH STAR LUXURY ACCOMMODATION Vršačka 11, Novi Sad,

KOVAČ Bulevar oslobođenja 221, Beograd DORIAN GRAY Kralja Petra 87-89, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

BIBER MG01 Španskih boraca 3, Beograd

SQUASHLAND Kneza Višeslava 27, Beograd

ŠARAN Kej oslobođenja 53, Zemun

CITY WELLNESS Kraljice Natalije 38-40, Beograd

ŽABAR Kej oslobođenja bb, Zemun BISTRO LA MER Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad ZLATAN BOR Zlatibor NAŠA KUĆA Banjička bb, Užice ĆATOVIĆA MLINI Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora ZIGANTE Livade, Hrvatska

WINE STYLE

79

WINE STYLE VINSKI REČNIK

W, X, Y, Z

WALKER BAY DISTRICT (VOKER BEJ DISTRIKT) – poznata vinska oblast u Južnoafričkoj Republici. Ima poseban status po sistemu klasifikacije ove zemlje i ne pripada nijednom regionu.

Ovde se mogu naći neka od najboljih južnoafričkih vina od šardonea i pino noara, koja su inače vrlo cenjena u svetu.

WARDS – poslednja instanca u hijerarhiji vinske klasifikacije u Južnoafričkoj Republici u geografskom smislu. Prva je Geographical Unit, pa zatim Region, District i na kraju Ward.

WASHINGTON STATE (DRŽAVA VAŠINGTON) - jedna od najsevernjih vinskih regija na svetu, a nalazi se na severozapadu SAD. WORCHESTER DISTRICT (VORČESTER DISTRICT) – takođe oblast u Južnoafričkoj Republici, a pripada regionu Breede River Valley. Daje skoro četvrtinu od ukupne proizvodnje u Južnoafričkoj Republici, a naročito su popularna vina od sorti šenin blan i kolombar.

WESTERN AUSTRALIA (ZAPADNA AUSTRALIJA) – jedna od četiri vinske zone u Australiji. Njen najpoznatiji deo je Margaret River Region koji se nalazi na jugozapadu, u blizini grada Perta, i ima sličnu klimu kao francuska regija Bordo. Od sorti su najzastupljeniji kaberne sovinjon, merlo i šardone, a često se proizvode i kupaže sovinjon blana i semijona.

XAREL-LO (ĆARELO) – španska bela sorta grožđa, koja se zajedno sa sortama parellada i macabeo koristi za proizvodnju španskog penušavog vina kava (cava). Za roze kavu koriste se sorte garnacha i monastrell.

YARRA VALLEY REGION (JARA VEJLI REGION) - poznat vinski region u Australiji, koji pripada zoni Victoria na jugoistoku Australije. To je najstariji komercijalni vinski region u Australiji, a nalazi se nedaleko od Melburna. Poznat je po proizvodnji odličnih vina od pino noara, širaza, kaberne sovinjona i šardonea, a naročito po penušavim vinima.

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu WINE STYLE

81

WINE STYLE VINSKI REČNIK

YIELD - prinos grožđa koji se izražava po hektaru vinograda (kilograma ili hektolitara po vinogradu). Iako je uglavnom u vezi sa kvalitetom grožđa, a kasnije i vina, to ne mora nužno tako da znači. Prinos zavisi od podneblja i klimatskih faktora (da li je reč o severnom ili južnom regionu, da li je zemljišto bogato ili siromašno…), pa tako postoje oblasti sa niskim prinosom grožđa, a da ne daju vina visokog kvaliteta, kao i obrnuto. Generalno, ne postoji definisan prinos koji je uopšteno optimalan za dobijanje kvalitetnog grožđa. Prosečan prinos za kvalitetno grožđe iznosi između osam i deset tona po hektaru.

YEASTS (kvasci) - materije koje su odgovorne za fermentaciju grožđa, procesa koji je od suštinskog značaja za dobijanje vina.

Kvasci se nalaze u pokožici grožđa i reagujući sa šećerom uzrokuju pretvaranje šećera u alkohol. Takođe su odgovorni i za nastajanje aromatskih komponenti. Postoji više vrsta kvasaca, a vinu se dodaju tačno određeni, takozvani selekcionisani kvasci. Ove materije igraju važnu ulogu i u proizvodnji šampanjaca, jer tokom druge fermentacije stvaraju ugljen-dioksid koji kasnije dovodi do nastanka mehurića. U proizvodnji šampanjaca takođe je važan proces autolize, u kojem učestvuju kvasci (reagujući sa preostalim proteinima nakon fermentacije oni stvaraju talog koji vinu daje kompleksnost i lepe fermentativne arome koje podsećaju na miris hleba, biskvita i tosta). Neka standardna vina takođe se proizvode metodom odležavanja vina na sopstvenom talogu.

ZINFANDEL - crna sorta grožđa koja se gaji u Kaliforniji, gde je i najzastupljenija vinska sorta. Po genetskom materijalu skoro je identična sortama primitivo sa juga Italije i plavac mali iz Dalmacije. Još uvek nema zvaničnog stava šta je od ove tri sorte original. Zinfandel daje vrlo robusna crvena vina punog tela, sa visokim sadržajem alkohola i malom količinom rezidualnog šećera.

U aromatskom sklopu su izražene koncentrovane voćne arome, sa dominantnim notama crvenog ili crnog bobičastog voća, koje su prožete blagim začinskim karakterom u kojem se izdvaja nota bibera. Najbolja vina od zinfandela dolaze iz oblasti Lodi Valley, koja se nalazi u centralnom, kontinentalnom delu Kalifornije. Takođe su popularna i roze vina, koja se nazivaju white zinfandel – svetlo su obojena, voćna, polusuva, sa niskim procentom alkohola.

ZWELGEIT – crna sorta grožđa koja se gaji u Austriji, gde je trenutno jedna od najpopularnijih. Nastala ukrštanjem sorti st.Laurent i blaufrankisch, daje blago obojena crvena vina mekanih tanina i voćnih aroma, sa dominantnom notom višnje. WS

82

WINE STYLE