WINE STYLE NO 35

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu Bastijana-Tomić, Hvar Slaganje hrane i vina Roze vina i letnji meni

Automobili BMW serije 6 Gran Coupe Enografija Alzas

PUTOPIS Lago di Garda

Intervju Dragan Velikić

ISSN 1452-6646

Broj 35 / jun 2012.

Wine Style od 2006. godine

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Wine Style

Wine Style ISSN 1452-6646

Broj 12

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 06

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

ISSN 1452-6646

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 14

Broj 13

Broj 15

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

Broj 18

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 23 jun 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vInarIja ex-yu

ekskluzIvno

top 50 vinarija ex-yu

Zlatan otok - plenković, Hvar

Primeur degustacija u Bordou

Chateau Kamnik, Skoplje

SlaGanje Hrane I vIna

toP 50 vInarIja ex-yu Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure

Marco caprai

Paste

Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

automoBIlI BmW seria 5

Intervju

jadranka jovanovIć

Broj 19

Broj 20

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 21

Wine Style iSSN 1452-6646

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Ćuretina

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

jovan Ćirilov

Broj 23

Broj 24

Broj 29

Broj 30

Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vina

intervju

nebojša GloGovac

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 22

Intervju

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

4

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

WINE STyle

w w w . w i n e s t y l e . r s

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Zamenik urednika

Milorad Cilić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Katarina Vuković, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Mačvanska 18, 11 000 Be­o­grad Tel/fax: 011/344 53 10 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

Uvodnik Često smo govorili da je za uživanje u vinu potrebno pre svega da se ono razume, odnosno poznaje. A to nije nimalo lako, jer gradivo je ogromno, ponekad se čini i beskrajno. Taman kada pomislite da znate mnogo, onda dođe nova berba i donese jednu sasvim novu lekciju. A da se priča o vinu ne bi pretvorila u previše zahtevno i problematično savladavanje brojnih stručnih pravila, ovaj bitan preduslov ne mora da bude i nužan. Jer vino je pre svega stvar ličnog doživljaja; vino je jedna emocija, jedna lična priča, jedan jak katalizator oživljavanja uspomena... Zato ne bi trebalo biti zastrašen nepoznavanjem teorije, jer to je posao somelijera i drugih profesionalaca. Naravno, bilo bi lepo ako bismo znali što više, barem da znamo da prepoznamo kvalitet, ali, rekoh, ne i nužno.

Kao što je rekao pisac Dragan Velikić u intervjuu u našem magazinu: „Volim da pričam o vinu, ali na neki svoj način“. Uostalom, mnogi značajni ljudi iz sveta vina po pravilu kažu da je najbolje ono vino koje vam najviše prija.

Jedno dugo, verovatno toplo leto, biće lepa prilika da pronađete neko koje je za vas najbolje.

Uživajte...

Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Miroslav Petrović Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

35 broj

sadrŽaj

broj

35

» 22 » 28 » 36 » 44

Slaganje hrane i vina Iako su kod nas pomalo zapostavljena, roze vina izvrsna su i vrlo zahvalna za uparivanje sa hranom, naročito u letnjim mesecima Enografija Francuska regija Alzas često je kroz istoriju menjala pripadnost – čas Nemačkoj čas Francuskoj, pa se tako i kroz njena vina oslikava simbioza dve velike vinarske filozofije Moj izbor Naša poznata džez pevačica Lena Kovačević pričala je za Wine Style o svojim omiljenim vinima, hrani, restoranima, izlascima…

Intervju Kroz razgovor sa Tatjanom Nježić jedan od naših najpoznatijih savremenih pisaca Dragan Velikić na lucidan način vodi nas kroz poimanje života, dolazeći do samih korena – detinjstva

sadrŽaj

35 broj

broj

35

» 50 » 56 » 58

» 62

Svetske vinarije Čuvena italijanska vinarija Antinori već devet vekova sinonim je za vrhunska vina iz Toskane. Tradicija, posvećenost vinarstvu i visok kvalitet vina doneli su joj izuzetan ugled koji danas uživa širom sveta Vinoskop U svom serijalu enolog Milorad Cilić ovog puta predstavlja petit manseng, jednu pomalo zaboravljenu ali vrlo kvalitetnu sortu.

Vrhunska vina kasne berbe koja se od nje proizvode ponekad su skuplja i od najboljih soterna Business club Rastko Ulić, potpredsednik za marketing i strategiju Delahaize Europe za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, veliki je ljubitelj vina.

Kaže da je sa velikim zadovoljstvom uključen u optimalizaciju vinskog segmenta u maloprodajnim objektima ove kompanije Automobili U ovom broju predstavljamo jedan izuzetan novitet - BMW serije 6 Gran Coupe

35 broj

sadrŽaj

broj

35

» 66 » 74

» 78

Putopis Jezero Lago di Garda na severu Italije godinama je jedna od najpopularnijih mondenskih turističkih destinacija.

Svakako ne bez razloga…

Najbolje vinarije u regionu Iz knjige Top 50 vinarija ex-Yu u ovom broju predstavaljamo vinariju Bastijana-Tomić iz Jelse, sa Hvara. Zahvaljujući odličnoj vinskoj edukaciji i pažljivom radu, vlasnik ove vinarije Andro Tomić uspeo je da stvori jedna od najprepoznatljivijih dalmatinskih vina Hotel Hotel Andrássy Mansion Wine & Spa u poznatoj mađarskoj vinskoj regiji Tokaj na specifičan način objedinjuje vino i uživanje u wellness i spa centrima

wine style info

To­kom ma­ni­fe­sta­ci­je Čar­daš u no­ga­ma go­sti be­o­grad­skog re­sto­ra­na Ko­vač mo­gli su da uži­va­ju u spe­ci­ja­li­te­ti­ma ma­đar­ske ga­stro­no­mi­je i vi­ni­ma iz naj­ po­zna­ti­jih vi­na­ri­ja ove ze­mlje. Hranu je pri­pre­mao je­dan od naj­po­zna­ti­jih ma­đar­skih ku­va­ra Šan­dor Frank, a vi­na su sti­gla iz dva ma­đar­ska po­dru­ma - Vi­nart iz re­gi­je Vil­lany i Koch iz re­gi­je Ha­još ba­ja, ko­ja je iza­brao i pred­sta­ vio vi­nar i vla­snik oba po­dru­ma Ča­ba Koch. Naj­ve­će in­te­re­so­va­nje iza­zva­la su vi­na Koch cser­se­gi fu­se­reš i Vi­nart ca­ber­net sa­u­vig­non. Od sa­da se na vin­skoj kar­ti re­sto­ra­na Ko­vač na­la­ze če­ti­ri eti­ke­te iz Ma­đar­ske.

WS

U okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je Da­ni Špa­ni­je u re­sto­ra­nu Mi­la­gro u Ze­mu­nu or­ga­ni­zo­ va­na je pro­mo­ci­ja vi­na špan­ske vi­na­ri­je Val­du­e­ro iz obla­sti Ri­be­ra del Du­e­ro.

Go­sti na pro­mo­ci­ji ima­li su pri­li­ku da uži­va­ju u špan­skim spe­ci­ja­li­te­ti­ma uz vi­na Al­bil­lo 2010, Ar­bu­ca­la TO­RO Ba­ri­ca 2010, Rin­con de Na­vas Re­ser­va 2008, Val­du­e­ro Cri­an­za 2007, Una Ce­pa 2006, Pre­mi­um Re­ser­va 2001 i Gran Re­ser­va 2001, a pro­mo­ci­ji je pri­su­stvo­va­la i Ca­ro­li­na Gar­sia, jed­na od vla­sni­ca vi­na­ri­je.

WS

U re­sto­ra­nu Byblos or­ga­ni­zo­va­na je pro­mo­ci­ja li­ban­skih vi­na i hra­ne, a ovaj re­sto­ ran ina­če je eks­klu­ziv­ni za­stup­nik li­ban­skih vi­na ku­će Ke­fraya za tr­ži­šte Bal­ka­na.

Ovom do­ga­đa­ju, ko­ji su or­ga­no­zo­va­li re­sto­ran Byblos re­sto­ran i ot­prem­nik po­slo­va am­ba­sa­de Li­ba­na Mr. Ka­ba­lan Fra­nji­eh, pri­su­stvo­va­lo je oko 250 lju­di iz di­plo­ mat­skog ko­ra, jav­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta. O vi­ni­ma je go­vo­rio Mr. Emi­le Maj­da­la­ni, ko­mer­ci­jal­ni di­rek­tor ku­će Ke­fraya, a za šved­ski sto bio je za­du­žen ču­ve­ni ku­var Joe Bar­za. De­gu­sti­ra­no je pet vi­na ku­će Ke­fraya: dva be­la, jed­no ro­ze i dva cr­ve­na.

16

WINE STyle

wine style info

The Balkans International Wine Competition Prvo međunarodno vinsko takmičenje Balkana, održano u Sofiji od 14. do 17. juna, ugostilo je vinare iz desetak balkanskih država, među kojima i iz Srbije. Stručni žiri bio je sastavljen od vinskih profesionalaca iz šesnaest zemalja, a Srbiju je predstavljao naš najbolji somelijer i saradnik magazina Wine Style Stevan Rajta.

Visokom nivou profesionalnosti u ocenjivanju vina doprinelo je i nekoliko nosilaca titule Master of Wine, inače članova Instituta Master of Wine: Caroline Gilby, Christy Canterbury, Paul Liversedge i Konstantinos Lazarakis.

U okviru festivala vina najposećeniji događaji bila su master predavanja, koja su vodili članovi žirija, predstavljajući vina i vinsku kulturu zemalja iz kojih dolaze. Po ocenama posetilaca, Stevan Rajta je veoma uspešno predstavio srpska vina.

WS

PRI­ZNA­NJA ZA TI­KVEŠ VI­NA Vi­na vi­na­ri­je Ti­kveš osvo­ji­la su me­da­ lje i spe­ci­jal­na pri­zna­nja za kva­li­tet na pre­sti­žnim oce­ni­va­nji­ma vi­na u En­gle­skoj. Be­lo vi­no Te­mja­ni­ka Spe­cial Se­lec­tion osvo­ji­lo je bron­za­nu me­da­lju na lon­don­skim tak­mi­če­nji­ma In­ter­na­ti­ o­nal Wi­ne Chal­len­ge (IWC) i De­can­ter.

Ovo vi­no iz ber­be 2011. ina­če je je­di­no ma­ke­don­sko vi­no ko­je je na­gra­đe­no me­da­ljom na De­can­ter tak­mi­če­nju, či­ me je po­tvr­di­lo pro­šlo­go­di­šnji uspeh iz ber­be 2010. Ko­mi­si­ja ovo­go­di­šnjeg De­can­te­ro­vog oce­nji­va­nja is­ta­kla je kao iz­u­zet­no kva­li­tet­na i cr­ve­na Ti­kveš vi­na iz te­ro­ar se­ri­je: Be­la Vo­da i Ba­ro­vo, oba iz ber­be 2010. go­di­ne.

Vi­na­ri­ja Ko­zlo­vić naj­bo­lja na Vi­ni­stri Sa osvo­je­nih pet zlat­nih me­da­lja i jed­nom sre­br­nom za šest po­sla­tih uzo­ra­ka, od če­ga su dva vi­na šam­ pi­o­ni u svo­jim ka­te­go­ri­ja­ma, vi­na­ri­ja Ko­zlo­vić bi­la je naj­u­spe­šni­ja na ovo­go­di­šnjoj Vi­ni­stri. San­ta Lu­cia be­la 2009 osvo­ji­la je zla­to i pro­gla­še­na je naj­bo­ljom zre­lom mal­va­zi­jom, San­ta Lu­cia cr­na 2009 osvo­ji­la je zla­to i pro­gla­še­na je naj­bo­ljim vi­nom cr­nih me­ša­nih sor­ti, a zlat­ne me­da­lje osvo­ji­li su još i Ko­zlo­vić Mal­va­zi­ja 2011 u ka­te­go­ri­ji mla­dih mal­va­zi­ja, Ko­zlo­vić Mal­va­zi­ja iz­bor 2009 u ka­te­go­ri­ji de­sert­nih vi­na, te Ko­zlo­vić Mu­škat ru­ ža 2011 u ka­te­go­ri­ji mu­škat ru­ža. Sre­bro je osvo­je­no u ka­te­go­ri­ji mu­škat mo­mjan­ski za Mu­škat iz ber­be 2011.

WS

Naj­po­pu­lar­ni­je ita­li­jan­ske vi­na­ri­je Na osno­vu is­tra­ži­va­nja pro­fe­so­ra sa Po­li­teh­nič­kog uni­ver­zi­te­ta u An­ko­ni, tri naj­u­va­že­ni­je vi­na­ri­je u Ita­li­ji po mi­šlje­nju kon­zu­me­na­ta su Ar­nal­do Ca­prai, An­ti­no­ri i An­ge­lo Ga­ja. Za naj­bo­lje ita­li­jan­sko vi­no pro­gla­ šen je bru­nel­lo di mon­tal­ci­no, a sle­de ba­ro­lo, chi­an­ti clas­si­co, no­bi­le di mon­te­pul­ci­a­no, ama­ro­ne i ver­dic­chio.

18

WINE STyle

wine style info

Dal­ma­ci­ja Wi­ne Ex­po Ove go­di­ne u Ma­kar­skoj je or­ga­ni­zo­van tre­ći po re­du sa­jam vi­na Dal­ma­ ci­ja Wi­ne Ex­po. Na­kon uvod­nih do­ga­đa­nja u pe­tak 27. apri­la, u su­bo­tu je u ho­te­lu Ose­ja­va or­ga­ni­zo­van Per­fect Match – te­sti­ra­nje vi­na na­sle­po, to­kom ko­jeg je struč­na jav­nost (između ostalih i predstavnici magazina Wine Style) bi­ra­la vi­na ko­ja se naj­bo­lje sla­žu uz od­re­đe­nu hra­nu. Upo­ re­do sa tim or­ga­ni­zo­van je i za­vr­šni do­ga­đaj ku­li­nar­skog tak­mi­če­nja Ma­kar­ski Ma­ren­din, a za­tim je usle­di­lo zva­nič­no otva­ra­nje fe­sti­va­la. Na Dal­ma­ci­ja Wi­ne Ex­po-u 2012 pred­sta­vi­lo se 120 iz­la­ga­ča, a po­se­ti­o­ci su mo­gli da uži­va­ju u vi­ni­ma ne­kih od naj­bo­ljih hr­vat­skih vi­na­ri­ja, kao i pro­bra­nim de­li­ka­te­si­ma. Na sve­ča­noj ve­če­ri u ho­te­lu Park pr­vog da­na fe­sti­va­la Dal­ma­ci­ja Wi­ne Ex­po 2012 Zla­ta­nu Plen­ko­vi­ću do­de­lje­na je na­gra­da Mi­lan Ožić „za oso­bu go­di­ne ko­ja je da­la ve­li­ki do­pri­nos u ob­li­ko­va­nju vin­ske sce­ne u Dal­ma­ci­ji“, a ko­ja se po pr­vi put do­de­ lju­je na Dal­ma­ci­ja Wi­ne Ex­po-u. Uz ovu na­gra­du do­de­lje­na su i pri­ zna­nja naj­bo­ljim dal­ma­tin­skim re­sto­ra­ni­ma u iz­bo­r u Do­bri re­sto­ra­ni 2012, a u or­ga­ni­za­ci­ji Ju­tar­njeg li­sta i Vi­nar­ta. Za naj­bo­lji dal­ma­tin­ski re­sto­ran pro­gla­še­na je du­bro­vač­ka Na­u­ti­ka.

WS

Lon­don In­ter­na­ti­o­nal Wi­ne Fa­ir Ne­dav­no za­vr­še­ni Sa­jam vi­na i al­ko­hol­nih pi­ća u Lon­do­nu Lon­don In­ter­na­ti­o­nal Wi­ne Fa­ir oce­njen je kao ve­o­ma us­pe­šan, i od stra­ne iz­la­ga­ča, ali i po­se­ti­la­ca. Iako je bio or­ga­ni­zo­van u vre­me ka­da je si­tu­a­ci­ja na vin­skom tr­ži­štu pre­pu­na iza­zo­va, Lon­don In­ter­na­ti­o­nal Wi­ne Fa­ir učvr­stio je svo­ju po­zi­ci­ju jed­ nog od najz­na­čaj­ni­jih saj­mo­va vi­na i al­ko­hol­nih pi­ća u sve­tu, a ove go­di­ne po­se­ti­lo ga je vi­še od 13.000 go­sti­ju. Lajt­mo­tiv ovo­go­di­šnjeg saj­ma bi­la su ot­kri­ća, pa su u tom smi­slu saj­mu pri­su­stvo­va­li iz­la­ga­či iz Ki­ne po pr­vi put, kao i mno­gi dru­gi pro­iz­vo­đa­či iz ze­ma­lja u „vin­skom raz­vo­ju“, kao što su vi­na­ ri­je iz Gru­zi­je, Mol­da­vi­je, Ru­si­je i Tur­ske.

20

WINE STyle

wine style slaganje hrane i vina

Ro­ze vi­na

Savršeni pratioci letnje hrane Bez ob­zi­ra na to da li je u pi­ta­nju ru­ži­ca, ro­ze, rosé, ro­sa­do (u Špa­ni­ji), ro­sa­to (u Ita­li­ji) ili jed­ no­stav­no „pink“ – go­vo­ri­mo o ru­ži­ča­stim vi­ni­ma, od­no­sno vinima roze. Ve­ći­na ih je „food fri­ endly“, od­no­sno la­ga­no će is­pra­ti­ti naj­ra­zli­či­ti­ji iz­bor hra­ne, od sa­la­ta, pre­ko la­ga­ni­jih pa­sti, je­ la na ba­zi me­sa, pa sve do raz­li­či­tih de­se­ra­ta. Ume­re­ne pu­no­će, sa do­sta sve­ži­ne i ele­gant­nim aro­ma­ma, pru­ži­će od­lič­nu osno­vu za uži­va­nje u hra­ni i dru­štvu, na­ro­či­to u let­njem pe­ri­o­du

P

re ne­go što za­poč­ne­mo pri­ču o sla­ga­nju ro­ze vi­na sa hra­nom, naj­pre će­mo se ma­lo upo­zna­ti sa nji­ma. Da­kle, ni­jan­se bo­je su raz­li­či­te i va­ri­ra­ju od ve­o­ma ne­žno obo­je­nih, go­to­vo ble­dih, pre­ko in­ten­ziv­no „pink“ ro­zea, pa sve do onih sve­tle ru­bin­cr­ve­ne bo­je. Bo­ja nam ina­če go­vo­ri o sor­ti, na­či­nu pro­iz­ vod­nje, pa i o re­gi­ji iz ko­je vi­no do­la­zi. Pre­ma ni­vou sla­sti de­le se na slat­ka, po­lu­su­va i skroz su­va, a pro­iz­vo­de se ili kao pe­nu­ša­va ili kao mir­na vi­na.

Piše: Marko Radović vlasnik restorana Balzac

Ru­ži­ča­sta bo­ja Ro­zei se pro­iz­vo­de od cr­nih sor­ti gro­žđa i inen­zi­tet bo­je za­vi­si ka­ko od sor­te, ta­ko i od vre­me­na eks­trak­ci­je – od­no­sno od to­ga ko­li­ko su du­go bo­je­ne ma­ te­ri­je iz po­ko­ži­ce bi­le eks­tra­ho­va­ne u gro­žđa­nom so­ku. Naj­če­šće ko­ri­šće­ne sor­te su pi­no cr­ni (pi­not no­ir), si­ra (syrah), gre­naš (gre­nac­he), mer­lo (mer­lot), ka­ber­ne so­vi­njon (ca­ber­net sa­u­vig­non), san­đo­ve­ze (san­gi­o­ve­se) i zin­fan­del (zin­fan­del), a vi­na su sort­na ili ku­pa­že. Ko­ja će sor­ta bi­ti do­mi­nant­na to za­vi­si od re­gi­je, a broj kom­bi­na­ci­ja je bes­ko­na­čan.

Pe­nu­ša­vi ro­zei, tra­di­ci­o­nal­no se pro­iz­vo­de od me­ša­vi­ne be­log i cr­nog gro­žđa, što po­no­vo zna­čaj­no za­vi­si od re­gu­la­ti­ve u sva­koj re­gi­ji po­na­o­sob.

22

WINE STyle

wine style slaganje hrane i vina

Ru­ži­ča­sto iz ku­hi­nje i vin­ske kar­te re­sto­ra­na Bal­zac: Ma­nuel dos San­tos Cam­po­lar­go­bru­to Espu­man­te Ba­ir­ra­da pi­not no­ir ro­se vin­ta­ge 2009.

Foto: Vladimir Miloradović

Do­bro ohla­đen, ser­vi­ran kao ape­ri­tiv, uz za­lo­gaj gri­lo­va­ nih gam­bo­ra i ka­mem­be­ra, pre­li­ve­nih sve­žim ma­sli­no­vim uljem iz Is­tre, uz ko­je ser­vi­ra­mo cr­ve­ni sos sa bo­silj­kom.

Hrana pripremljena i fotografisana u beogradskom restoranu Balzac WINE STyle

23

wine style slaganje hrane i vina

Miks ze­le­nih sa­la­ta sa pi­le­ti­nom i lo­so­som u ka­ri so­su Preporuka za slaganje sa vinom: Ru­bin - Ro­se Po­lu­su­vo ro­ze vi­no od sa­mo­to­ka cr­nih sor­ti gro­žđa Ser­vi­ran sa­mo­stal­no ili kao špri­cer, slo­ži­će se uz mno­ga je­la sa na­še kar­te, ali kao la­ga­ni­ju op­ci­ju za na­do­la­ze­će to­ple da­ne iz­dva­ja­mo miks ze­le­nih sa­la­ta sa pi­le­ti­nom i lo­so­som u ka­ri so­su.

Voć­ne aro­me U ve­ći­ni slu­ča­je­va ide­ja je da u mi­ri­su ro­ze vi­na pre­po­zna­te mek­šu, voć­ni­ju i sve­ži­ju va­ri­jan­tu u od­no­su na cr­ve­na vi­na od istih sor­ti gro­žđa. Tre­ba oče­ ki­va­ti voć­nu aro­mu, a naj­če­šće su aro­me ja­go­da, vi­ša­nja, ma­li­na, ne­ka su sa cvet­nim, dru­ga sa ci­tru­snim ka­rak­te­rom.

Za­hval­no i la­ko upa­ri­va­nje sa hra­nom Ro­ze vi­na ide­a­lan su iz­bor za to­ple pro­leć­ne i let­nje da­ne, ka­da ih ser­vi­ra­mo do­bro ras­hla­đe­ne, kao ape­ri­tiv, so­lo pi­ća, ili uz ne­ki la­ga­ni­ji deo obe­da. Ve­ći­na ih je „food fri­endly“, od­no­sno la­ga­no će is­pra­ti­ti naj­ra­zli­či­ti­ji iz­bor hra­ne, od sa­la­ta, pre­ko la­ga­ni­jih pa­sta, je­la na ba­zi me­sa, pa sve do raz­li­či­tih de­se­ra­ta.

24

WINE STyle

wine style slaganje hrane i vina

Pi­kant­ni ta­tar bif­tek ser­vi­ran na to­stu od in­te­gral­nog bra­šna Preporuka za slaganje sa vinom: Ga­zdin­stvo Ci­lić - No­vi­na mer­lot i ham­burg, ber­ba 2011.

Naš iz­bor uz ovo vi­no in­ten­ziv­ne voć­no­sti i ras­ko­šnog te­la bio bi pi­ kant­ni ta­tar bif­tek, ser­vi­ran na to­stu od in­te­gral­nog bra­šna. Ide­a­lan iz­bor za la­ga­nu let­nju ve­če­r u.

Ro­ze vi­na naj­če­šći su iz­bor i na pik­ni­ci­ma, iz­le­ti­ma, ve­li­kim pri­je­mi­ma na otvo­re­nom ili jed­no­stav­nim žur­ka­ma. Ume­re­ne pu­no­će, sa do­sta sve­ži­ne i ele­gant­nim aro­ma­ma, pru­ži­će od­lič­nu osno­vu za uži­va­nje u hra­ni i dru­štvu.

Sve ve­ća po­pu­lar­nost Ve­ći­na lju­bi­te­lja vi­na u sve­tu za ru­ži­ča­stu bo­ju ve­zi­va­la je sla­du­nja­va vi­na, ali su tren­do­vi zna­čaj­no iz­me­nje­ni po­sled­njih go­di­na. Pro­iz­vod­nja i po­tro­šnja ro­ze vi­na ši­rom sve­ta u stal­nom je po­ra­stu, a ve­li­ki broj kon­zu­me­na­ta ot­krio je u ru­ži­ča­stim vi­ni­ma la­ga­ni­ju op­ci­ju zah­tev­ni­jih cr­ve­nih vi­na. Sa pre­gršt aro­me, do­brom sve­ži­nom, la­ka za pi­će i ne­na­me­tlji­va, mir­na ili pe­nu­ša­va, ro­ ze vi­na do­ne­će vam mno­go za­ba­ve, i, što je ja­ko va­žno, si­gur­no od­li­čan od­nos ce­na – kva­li­tet. WS 26

WINE STyle

Foto: Vladimir Antić

wine style enografija

28

WINE STyle

wine style enografija

Bela vina Alzasa Na kraj­njem se­ve­ro­i­sto­ku Fran­cu­ske na­la­zi se jed­na od, za me­ne naj­ in­te­re­sant­ni­jih vin­skih re­gi­ja, Al­zas. Osim sjaj­nim vi­ni­ma, go­to­vo sam si­gu­ran da će sva­ko ko po­se­ti ovu oblast, bi­ti im­pre­si­o­ni­ran i nje­nim iz­gle­dom. Pri­li­kom pr­ve po­se­te, mo­je odu­še­vlje­nje je bi­lo to­li­ko da sam vr­lo br­zo za­bo­ra­vio da sam u stva­ri do­šao zbog vi­na, a ne da se di­vim ar­hi­tek­tu­ri, pej­za­ži­ma i šar­mu ove fran­cu­ske po­kra­ji­ne

V

e­ko­vi­ma je Al­zas (Al­za­ce) bio pred­met ne­mač­kih i fran­cu­skih te­ri­tor­ijal­nih pre­ten­zi­ja i vr­lo če­sto je to­kom isto­ri­je pre­la­zio iz jed­nih ruku u dru­ge. Na­rav­no, ta­kav sled do­ga­đa­ja osta­vio je du­bok trag, ka­ko u sti­lu ži­vo­ta i ar­hi­tek­tu­ri, ta­ko i u vi­nar­stvu i ga­stro­no­mi­ji.

Već pri sa­mom do­la­sku u Al­zas pri­me­ti­će­te pre sve­ga do­sta raz­li­či­tih ime­na me­sta ili vi­no­gra­da, od ko­jih su ne­ka sa ne­mač­kim ko­re­nom, po­put Pfaf­fen­he­im ili sa fran­cu­skim po­re­klom po­put Ri­be­a­u­vil­le. Na me­ne su po­se­ban uti­sak osta­vi­la ma­la se­la, sta­ra po ne­ko­li­ko ve­ko­va, sa pre­le­pim ku­ća­ma do po­la ob­lo­že­nim dr­ve­tom i sa još lep­šim i sli­ ko­vi­ti­jim bal­ko­ni­ma pre­pu­nim cve­ća. Sve ku­će su ne­ka­ko iste vi­si­ne i ve­o­ma slič­ne for­me, pri­lič­no uni­for­mi­sa­ne, ali za­to su bo­je ko­ji­ma su ofar­ba­ne ja­ko ži­ve i za­jed­no sa muška­tla­ma na bal­ko­ni­ma da­ju jed­nu pot­pu­no dru­gu di­men­zi­ju ce­loj sli­ci. Sve to pod­se­ća na ne­ku baj­ku iz sli­kov­ni­ce. Da se ra­di o vi­nu, re­kli bi­smo da je to ja­ko do­bar ba­lans pre­ci­zno­sti i šar­ma, jed­na do­bra ku­pa­ža fran­cu­ske i ne­mač­ke fi­lo­zo­f i­je…

Piše: Đuro Tošić

WINE STyle

29

wine style enografija

Al­zas je re­gi­ja u ko­joj se uglav­nom pro­iz­vo­de be­la vi­na, ko­ja či­ne pre­ko de­ve­de­set od­sto ukup­ne pro­iz­vod­nje. Upra­vo to je i raz­log što se ne­će­mo u sle­de­ćem bro­ju vra­ti­ti na cr­ve­na vi­na Al­za­sa, jer osim ne­ko­li­ko do­brih pi­no no­a­ra te­ško da bi­smo pro­na­šli te­mu za pi­sa­nje.

Jed­na od naj­če­šćih pred­ra­su­da je­ste da su al­za­ška vi­na slat­ka i po­ne­kad ih lju­bi­te­lji vi­na iz­be­ga­va­ju upra­vo zbog to­ga. Me­đu­ tim to ni iz­bli­za ni­je tač­no. Ve­ći­na al­za­ških vi­na su su­va, osim vi­na ko­ja se do­bi­ja­ju spe­ci­jal­nim me­to­da­ma, po­put ka­sne ber­be ven­dan­ge tar­di­ve (VT) i vi­na ka­sne pro­bra­ne ber­be za­hva­će­ne bo­tri­ti­som - se­lec­tion de grand no­bles (SGN). Ali ni kod ovih vi­na ni­je slat­ko­ća ono što do­mi­ni­ra uku­som, već ima­ju i do­vo­ ljan ni­vo sve­ži­ne, a ono što je po­seb­no kod njih je­ste ogrom­na kon­cen­tro­va­nost i gu­sti­na. E sad, da bi sve bi­lo ma­lo kom­pli­ko­ va­ni­je, Al­za­ša­ni pro­iz­vo­de i pe­nu­šav­ce, po­zna­te pod ime­nom cre­mant de Al­za­ce.

Vi­na ove re­gi­je ka­rak­te­ri­šu na­po­ri vi­na­ra da se u vi­nu islju­či­vo ogle­da­ju sort­ne ka­rak­te­ri­sti­ke i ka­rak­ter tla sa ko­ga vi­no do­la­zi.

Al­zas je jed­na od pr­vih re­gi­ja, ka­ko u fran­cu­skoj ta­ko i u sve­tu, ko­ja je svo­ja vi­na na­zi­va­la po sor­ti od ko­je do­la­ze. Kad je na bo­ci ime sor­te mo­že­te bi­ti si­gur­ni da je u ve­ći­ni slu­ča­je­va to vi­no pro­ iz­ve­de­no 100% od nje. Ni­ka­da se al­za­ški vi­na­ri ni­su do­dvo­ra­va­li tre­nut­nim tren­do­vi­ma uku­sa i aro­ma kod po­tro­ša­ča, pa ta­ko u

Vi­no­gra­di u Al­za­su pro­sti­ru se na oko 15.300 hek­ta­ra, ras­po­re­đe­nih u 119 se­la. Od ukup­ne po­vr­ši­ne pod vi­no­gra­di­ma 78% je kla­si­fi­ko­va­no kao AOC Al­za­ce, 18% kao Cre­mant de Al­za­ce i 4% kao Al­za­ce Grand Cru. Go­di­šnja pro­iz­vod­nja iz­no­si oko 111 mi­li­o­na li­ta­ra.

30

WINE STyle

Foto: ©Zvardon-Consei Vins Alsace

wine style enografija

Al­za­su ne­će­te pi­ti ba­rik vi­na, ni­ti ose­ti­ti aro­me ko­mer­ci­jal­nih kva­sa­ca. Za fer­men­ta­ci­ju se ko­ri­ste islju­či­vo pri­rod­ni kva­sci, a vi­no fer­men­ti­ra i od­le­ža­va u ne­u­tral­nim su­do­vi­ma od inok­ sa ili be­to­na. Kao što sam već po­me­nuo, uglav­nom se pro­iz­ vo­de sort­na vi­na, dok su blen­di­ra­nje ili ku­pa­ži­ra­nje sko­ro ne­po­zna­ti pro­ce­si u ovoj re­gi­ji. Osim to­ga, vi­na se uglav­nom ne pu­šta­ju da od­ra­de ma­lo­lak­tič­ku fer­men­ta­ci­ju, a sve u ci­lju oču­va­nja pri­rod­nog ba­lan­sa sve­ži­ne i ki­se­li­na ko­ji ova vi­na ima­ju. Vi­na­ri sma­tra­ju da bi taj pro­ces umno­go­me smek­šao i za­tu­pio ki­se­li­ne u vi­nu, pa upra­vo zbog sve­ga ovo­ga al­za­ška vi­na se sma­tra­ju naj­bo­ljim part­ne­ri­ma za slju­blji­va­nje hra­ne i vi­na.

ne me­nja, osim pro­cen­ta al­ko­ho­la u vi­nu i mi kao kon­zu­men­ti ne mo­že­mo da pri­me­ti­mo da li je ne­ko vi­no pro­šlo šap­ta­li­za­ci­ ju ili ne. Ono što sme­ta vi­na­ri­ma, na­rav­no sa­mo onim vr­hun­ skim, je to što se po­ne­kad taj pro­ces zlo­u­po­tre­blja­va. Jer, ako je že­lja vi­na­ra da pro­iz­ve­de ve­će ko­li­či­ne vi­na sa jed­nog vi­no­ gra­da, on ni­ka­ko ne mo­že da po­stig­ne po­treb­nu kon­cen­tra­ci­ju še­će­ra u bo­bi­ci i po­tom to po­pra­vlja do­da­va­njem še­će­ra. Ali ta­ko do­bi­ja­mo vi­na ja­ko tan­kog te­la, bez ka­rak­te­ra i pu­no­će.

Vr­hun­ski pro­iz­vo­đa­či uspe­va­ju da do­stig­nu nor­ma­lan ni­vo še­ će­ra sa­mo uz po­moć stro­go kon­tro­li­sa­nih pri­no­sa, sma­nje­ne pro­duk­ci­je i ga­je­njem gro­žđa na osun­ča­nim pa­di­na­ma gde je mo­gu­će do­sti­ći že­lje­nu kon­cen­tra­ci­ju še­će­ra.

S ob­zi­rom na to da se re­gi­ja na­la­zi na kraj­njem se­ve­r u Fran­ cu­ske (sa­mo je Šam­pa­nja se­ver­ni­je), po­sta­vlja se lo­gič­no pi­ta­nje ka­ko vi­na­ri uspe­va­ju da do­stig­nu že­lje­ni ni­vo še­će­ra u vi­nu ka­ko bi mo­gli da stvo­re do­bra su­va vi­na. Po­ne­kad se u Al­za­su ko­ri­sti i me­tod šap­ta­li­za­ci­ja, ko­ji pred­sta­vlja do­da­ va­nje še­će­ra (od še­ćer­ne tr­ske) so­ku pre fer­men­ta­ci­je, či­me se po­sti­že po­rast ni­voa al­ko­ho­la na 12-12.5%. Ovaj pro­ces je za­kon­ski do­zvo­ljen, ali je kon­stant­no me­ta ras­pra­va i kri­ti­ka, ka­ko sa­mih vi­na­ra ta­ko i vin­skih kri­ti­ča­ra. Su­štin­ski se ni­šta

Ako pri­ča­mo o sti­lo­vi­ma vi­na, osim sva­ko­dnev­nih ili da ih na­ zo­ve­mo obič­nim vi­ni­ma, po­sto­je i re­ser­ve vi­na. Ova ozna­ka se če­sto mo­že na­ći i kod ne­kih grand cru vi­na, vi­na iz po­seb­nih vi­no­gra­da ili spe­ci­jal­ne se­lek­ci­je sa­mog pro­iz­vo­đa­ča, pa ta­ko mo­že­te na­ći i vi­na sa ozna­kom re­ser­ve per­so­nel­le ili re­ser­ve ex­ cep­ti­o­ne­le. Ta­kve ozna­ke ne­ma­ju ni­ka­kvo zna­če­nje u za­ko­nu.

Osim obič­nih i re­ser­ve vi­na, u Al­za­su po­sto­je i već po­me­nu­ta VT i SNG, ko­ja pro­iz­vo­đa­či uglav­nom sma­tra­ju svo­jim naj­ vred­ni­jim pro­iz­vo­di­ma.

WINE STyle

31

wine style enografija

Al­zas se na­la­zi na se­ve­ro­i­sto­ku Fran­cu­ske, ne­kih 300 ki­lo­ me­ta­ra is­toč­no od Pa­r i­za. Vi­no­gra­di se pru­ža­ju u prav­cu od se­ve­ra ka ju­gu uz is­toč­ne ob­ron­ke planina Vos­ges, ko­je su ve­ro­vat­no i naj­za­slu­žni­ji fak­tor zbog ko­jeg vi­no­gra­di uspe­ va­ju ova­ko se­ver­no, jer ih šti­te od vre­men­skih ne­pri­li­ka.

Naj­bo­lji vi­no­gra­di ima­ju ju­žnu ori­jen­ta­ci­ju i ve­ći­na ih je lo­ci­ra­na u ju­žnom de­lu po­kra­ji­ne. Sa­mo tlo Al­za­sa ve­o­ma je ra­zno­li­ko i mo­glo bi se re­ći da je san sva­kog ge­o­lo­ga, a ujed­no je i „glav­ni kri­vac“ za ra­zno­vr­snost aro­ma, uku­sa i sti­lo­va vi­na unu­tar re­gi­je. Uglav­nom je to kom­bi­na­ci­ja kre­ de, gli­ne, kreč­nja­ka, gra­ni­ta, vul­kan­skog tla i pe­sko­vi­tog tla. Ta­kva ra­zno­li­kost u sa­sta­vu tla vre­me­nom je do­ve­la i do po­ja­ve poj­ma grand cru i u Al­za­su. To se do­go­di­lo 1983. go­ di­ne, ka­da je dva­de­set­pet naj­bo­ljih vi­no­gra­da do­bi­lo po­tvr­du da su naj­bo­lji od naj­bo­ljih. Me­đu­tim, u Al­za­su je uzrok ras­ pra­va me­đu vi­na­r i­ma, šta sve tre­ba da se is­pu­ni da bi vi­no ima­lo pra­vo da no­si ta­kav pred­znak. Na­i­me, osim vi­no­gra­da i pri­no­si ima­ju ve­li­ku ulo­gu, pa se tra­ži da se strikt­ni­je od­ re­de gra­ni­ce vi­no­gra­da i pri­no­si sa istih. Tre­nut­na za­kon­ska re­gu­la­ti­va o pri­no­su do­zvo­lja­va še­zde­set­ pet hek­to­li­ta­ra po hek­ta­r u, što je ge­ne­ral­no dovoljno za pro­iz­vod­nju vr­hun­skih vi­na. Ipak, naj­bo­lji pro­iz­vo­đa­či sa­mi od­re­đu­ju se­bi mno­go ni­že pri­no­se po hek­ta­r u i pro­iz­vo­de stvar­no ve­li­ka vi­na, čak po­ne­kad i na­mer­no ne sta­vlja­ju­ći pred­znak grand cru iako na nje­ga ima­ju pra­vo.

Naj­po­zna­ti­ji vi­na­ri ko­ji se bo­re da sa­ču­va­ju vr­hun­ski kva­li­tet al­za­ških vi­na zah­te­va­ju da se sma­nje pri­no­si na grand cru vi­no­gra­di­ma. Do­dat­no ulje na va­tru do­da­je i či­nje­ni­ca da je na­knad­no do­da­to još dva­de­set ­pet vi­no­gra­da, ta­ko da da­nas u Al­za­su po­sto­ji pe­de­set grand cru vi­no­gra­da.

Kao što je po­me­nu­to, de­ve­de­set pro­ce­na­ta za­sa­da u Al­za­su či­ne be­le sor­te i to: ge­vur­ctra­mi­ner, ri­zling, pi­no gri (do­ne­ dav­no po­zna­ti­ji pod ime­nom to­kaj), za­tim pi­no blan, mu­skat, sil­va­ner i šar­do­ne (uglav­nom u sa­sta­vu vi­na cre­mant de Al­za­ ce), a od cr­ve­nih sor­ti sko­ro is­klju­či­vo pi­no no­ar.

Ge­vur­ctra­mi­ner (ge­wurztra­mi­ner) - kod nas si­gur­no naj­ma­ nje po­zna­ta sor­ta, ali kad na­te­ra­te ne­ko­ga da pro­ba al­za­ški ge­vurc, ve­r uj­te da će za­pam­ti­ti ovo te­ško ime i da će ga tra­ži­ti po­no­vo. Aro­me su stvar­no je­din­stve­ne i vr­lo če­sto pod­se­ća­ju na trop­sko vo­će (li­či), va­ni­lu, grej­pfrut, za­či­ne, mi­ne­ra­le, med i be­lo cve­će… Vr­lo če­sto kon­zu­men­ti baš tu iz­u­zet­no iz­ra­že­nu voć­nost me­ša­ju sa slat­ko­ćom.

32

WINE STyle

Ri­zling - vo­de­ća sor­ta u Al­za­su i stvar pre­sti­ža kod naj­bo­ ljih pro­iz­vo­đa­ča. Al­za­ški ri­zlin­zi umno­go­me se raz­li­ku­ju od svo­jih pr­vih kom­ši­ja, ne­mač­kih ri­zlin­ga, iako do­slov­ce ra­stu vra­ta do vra­ta. Ne­mač­ki ri­zlin­zi uglav­nom ima­ju ni­ži sa­dr­žaj al­ko­ho­la, sa iz­ra­že­nim ki­se­li­na­ma i ba­lan­si­ra­nom pri­jat­nom do­zom sla­sti od ne­pre­vre­log še­će­ra. Al­za­ški ri­zlin­zi uglav­ nom su su­va vi­na pu­nog te­la, iz­u­zet­ne kon­cen­tro­va­no­sti i ja­kih aro­ma mi­ne­ra­la, me­ta­la, bre­skve i ci­tru­sa, a po­seb­no laj­ma.

Pi­no gri (pi­not gris) - ako je ri­zling naj­pre­sti­žni­ja sor­ta, pi­no gri je si­gur­no naj­o­mi­lje­ni­ja lo­kal­na sor­ta. Da­je uglav­nom vi­na pu­nog te­la, ja­kih i iz­ra­že­nih aro­ma i vi­na ko­ja sti­lom pod­se­ća­ ju na be­lu Bur­gun­di­ju. Kod ove sor­te, ko­ju su Al­za­ša­ni ne­ka­da zva­li to­kaj, na­la­zi­mo aro­me ba­de­ma, bre­skve, kaj­si­je, đum­bi­ ra, va­ni­le i di­ma, kao i aro­me mi­ne­ra­la i ze­mlje.

Kad je u pi­ta­nju na­še tr­ži­šte, vi­na iz Al­za­sa ja­ko te­ško i spo­ ro na­la­ze put do ku­pa­ca, a re­kao bih da je to po­naj­vi­še zbog pred­ra­su­da. Upra­vo zbog to­ga je i iz­bor do­sta ogra­ni­čen i de­ša­va se da uvo­zni­ci po­sle krat­kog vre­me­na na­ža­lost od­u­ sta­ju od uvo­za. Tre­nut­no je na tr­ži­štu pri­sut­no tek ne­ko­li­ko pro­iz­vo­đa­ča: Art­hur Metz, Hu­gel et Fils, a bio je pri­su­tan i Bott Geyl ko­ga još mo­že­te po­ne­gde da na­đe­te. Na­dam se da će br­ zo do na­še tr­pe­ze na­ći put i vi­na ne­kih od­lič­nih vi­na­ri­ja, kao što su Zind Hum­breht, Trim­bach, Al­bert Mann, Mar­cel De­iss, We­in­bach... Što se ti­če ce­na, one su u ve­li­kom ra­spo­nu i kre­ću se od 1.100 do 1.300 di­na­ra za Art­hur Metz Ge­wurztra­mi­ner ili Mic­hel Leon Cu­vee iz iste ku­će, oko 1.600 za Hu­ge­lov Ge­wurztra­mi­ner, Ri­e­sling ili Mu­scat, dok za spe­ci­jal­na vi­na po­put Hu­ge­lo­vog Ven­dan­ge Tar­di­ves tre­ba da se iz­dvo­ji oko 3.600 di­na­ra. Art­hur Metz (Mic­hel Leon) VT ko­šta oko 2.900 di­na­ra, dok je Ri­e­sling Se­lec­tion de Grand No­bles iste ku­će u ma­lo­pro­da­ji 2.400 di­na­ ra za bo­cu od 0.375. WS

wine style degustacije

Stevan Rajta

degustacije Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri bela vina iz Alzasa ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Miša Cilić

34

WINE STyle

Đuro Tošić

ARTHUR METZ 2011

HUGEL 2010

MICHEL LÉON 2011

proizvođač: Arthur Metz sorta: gewurztraminer oblast: Alzas, Francuska procenat alkohola: 12,5% cena: 1.050 dinara

proizvođač: Hugel & Pils sorta: gewurztraminer oblast: Alzas, Francuska procenat alkohola: 14% cena: 1.500 dinara

proizvođač: Arthur Metz sorta: gewurztraminer oblast: Alzas, Francuska procenat alkohola: 12,5% cena: 1.190 dinara

Kristalno bistro, slamastožute boje, dobre refleksije. U startu susrećemo tipično sortne, čak „sladunjave“ arome traminca. Miris je voćnog karaktera, umerenog je intenziteta i dovoljno dugo traje, a pritom se ne menja mnogo. Na ukusu je umereno puno, primetnu slast lepo prožimaju kiseline, a u drugom delu ukusa na trenutak se primećuje gorčina koja je lepo maskirana slašću. Dobre perzistencije, sa puno arome u naknadnom ukusu.

Svetle, slamastožute boje sa dominantnim zelenim nijansama, kristalne bistrine. Miris je umerenog intenziteta, sa izraženim aromama zrelog voća. Na ukusu puno, dugotrajno i bogato vino, ali sa nešto izraženijim alkoholom.

Naknadni ukus bogat je notama zrelog voća.

Svetle, slamastožute boje, dobre refleksije. Karakterističnog cvetnog mirisa, umerenog intenziteta.

Na ukusu je intenzivno, sa dosta arome, ali i sinergijom alkohola i gorčine, pa deluje toplije nego što je očekivano. Naknadni ukus je čist, sa izraženim sortnim karakteristikama.

Odnos cena/kvalitet

Odnos cena/kvalitet

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

wine style degustacije

Odnos cena/kvalitet

WINE STyle

35

wine style moj izbor

Lena Kovačević džez pevačica

Džez pe­va­či­ca Le­na Ko­va­če­vić ovih da­na vre­me po­sve­ću­je, između ostalog, sni­ma­nju no­vog, dru­gog po re­du autor­skog al­bu­ma. „To je po­sao ko­jeg sam se, mo­ram pri­zna­ti, ve­o­ma uže­le­la“, ob­ja­ šnja­va Le­na i do­da­je: „Ne mo­gu da sa­kri­jem da sam ve­om ­ a uz­bu­ đe­na što sam ko­nač­no ušla u pro­ces sni­ma­nja ovog al­bu­ma, ko­ji je idej­no već du­go pri­su­tan u mom ži­vo­tu“. Ipak, za uži­va­nje u vi­nu i hra­ni uvek na­đe vre­me­na

Piše: Katarina Vuković Foto: Lična arhiva/Milovan Knežević

36

WINE STyle

VI­NO

HRA­NA

Ube­dlji­vo naj­vi­še vo­lim be­la vi­na, a što se me­ne ti­če ita­li­jan­ske eti­ke­te su tu ne­pri­ko­sno­ve­ne. Već sam po­men To­ska­ne aso­ci­ra me ni na šta dru­go ne­go na do­bre si­re­ve i do­bra vi­na.

Ta­ko­đe, to­kom bo­rav­ka u Por­tu­ga­lu pro­na­šla sam ne­ko­li­ko div­nih vi­na, ali ipak je ču­ve­ni ita­l­i­jan­ski ga­vi di ga­vi je­di­no ko­je i da­nas pam­tim. Od do­ma­ćih vi­na­r i­ja iz­dvo­ji­la bih, pre sve­ga, Ko­va­če­vić sa Fru­ške go­re i Alek­san­dro­vić iz To­po­le, jer ve­r u­jem da ima­ju ne­ko­li­ko sjaj­nih eti­ke­ta ko­je bez pro­ble­ma mo­gu da pa­r i­ra­ju stra­ nim. Ina­če, ima­la sam pri­li­ke da u Izra­e­lu pro­bam nji­ho­vo do­ma­će, naj­ lep­še cr­ve­no slat­ko vi­no (na­gla­ša­vam - ne pre­vi­še slat­ko), ko­je sam ka­sni­je na­ža­lost bez­u­spe­šno po­ku­ša­va­la da pro­na­đem u dru­gim ze­mlja­ma... Žao mi je što mu ni ime ni­sam za­pam­ti­la ka­ko tre­ba. Osta­je mi sa­mo da se na­ dam da će­mo se, mo­žda, opet ne­gde sre­sti. Mi­šlje­nja sam da je do­bro vi­no ube­dlji­vo naj­lep­še pi­ti u dru­štvu lju­di s ko­ji­ma nam je le­po, ali da ni­ka­ko ne sme­mo za­bo­ra­vi­ti ni na dru­štvo uku­ sne hra­ne (smeh).

Ne vo­lim te­šku i ma­snu hra­nu. Ka­da to ka­žem, pr­vo mi na pa­met pad­nu pih­ti­je! Što se slat­ke hra­ne ti­če, tu sam ka­te­go­rič­na: Slat­kiš ko­ji ne vo­ lim, još ni­sam pro­ba­la. Naj­kva­li­tet­ni­ju hra­nu po mom mi­šlje­nju ima­ju re­sto­ ra­ni Pu­blic, Fri­da, Za­plet, kao i ne­ko­ li­ci­na tra­di­ci­o­nal­nih re­sto­ra­na, po­put ču­ve­nog ska­dar­lij­skog Zlat­nog bo­ka­ la... Uz do­bru hra­nu, sjaj­nu uslu­gu ima i re­sto­ran Zve­zda­ra te­a­tra, za ko­ji me pri­tom ve­žu i broj­ne le­pe uspo­ me­ne. Ka­da ne­mam vre­me­na se­bi da spre­mim ne­što na br­za­ka ili u pa­u­zi, naj­ra­di­je skok­nem do Eli­xir ba­ra, ko­ji uvek nu­di ne­ku zdra­vu va­ri­jan­tu „da se po­ne­se“. Pri­me­ću­jem da pre­sto­ni­ca sa­da već ima sa­svim do­bre re­sto­ra­ne.

Je­di­no mi, mo­žda, ne­do­sta­je vi­še pro­ sto­ra gde bi mo­glo da se ru­ča ili ve­ če­ra i isto­vre­me­no da se slu­ša do­bra mu­zi­ka uži­vo. Ne­ka po­seb­na mu­zi­ka… Što se spe­ci­ja­li­te­ta ti­če, vo­le­la bih ka­ da bi u ne­kom do­ma­ćem re­sto­ra­nu mo­gle da se na­đu ta­lja­te­le sa si­rom, kru­ška­ma i ora­si­ma, ko­je sam mno­go vo­le­la da je­dem u jed­nom ita­li­jan­skom re­sto­ra­nu u Am­ster­da­mu.

wine style moj izbor

IZ­LA­ZAK Vo­lim ka­fi­će Cen­tra­la, Su­per­mar­ket, Fri­ da… Ima za­i­sta mno­go onih u ko­ji­ma mi je le­po, ali u ko­ji god da odem pro­vod je do­bar sa­mo ako ste u do­brom dru­štvu.

Sa­mo dru­štvo bi­ram ten­den­ci­o­zno, a oko iz­bo­ra me­sta gde će­mo pro­ve­sti vre­me uvek sam otvo­re­na za no­ve pred­ lo­ge. Što se ro­man­tič­nih iz­la­za­ka ti­če, mi­šlje­nja sam da za ro­man­ti­ku ni­ka­ko ni­su pre­sud­ni ni at­mos­fe­ra u re­sto­ra­nu ni­ti klo­pa sa me­ni­ja. Naj­lep­ši po­gled, po mom mi­šlje­nju ima­ju re­sto­ra­ni i ka­fi­ći ko­ji gle­da­ju na re­ku, pri če­mu mo­ram da pri­znam da je, mo­žda naj­in­spi­ra­tiv­ ni­ja te­ra­sa re­sto­ra­na Pu­blic, dok Gar­doš uvek ima onaj svoj, ka­rak­te­ri­sti­čan šarm... Ni­ka­ko ne smem da za­bo­ra­vim i ne po­me­nem ube­dlji­vo naj­sla­đu te­ra­su u Vi­šnji­će­voj uli­ci, ko­ja pri­pa­da div­nom me­stu za pro­ba­nje do­brog vi­na - Po­ drum. Ma, vo­lim pro­sto­re u ko­ji­ma oni ko­ji raz­go­va­ra­ju mo­gu do­bro da ču­ju jed­ni dru­ge, a uvek se ob­ra­du­jem i do­ broj ur­ne­bes sa­la­ti, do­ma­ćem si­ru i, na­ rav­no - šne­no­kla­ma. Od spla­vo­va ne bih po­i­men­ce na­ve­la ni­je­dan, iako mo­ram da pri­znam da ima ne­ko­li­ko le­pih me­ sta tog ti­pa. No, gu­žva me, pri­zna­jem, po­seb­no sa­da, sve ma­nje pri­vla­či... Što se ide­al­nog iz­la­ska po mom uku­su ti­če, on bi iz­gle­dao ot­pri­li­ke ova­ko: Svi­ra do­ bra tra­di­ci­o­nal­na mu­zi­ka, ja „pri­po­ma­ žem“ (u ta­kvoj at­mos­fe­ri, za­i­sta mi ne pa­da te­ško da za­pe­vam), a is­pred me­ne sto­ji ča­ša li­mu­na­de, ce­đe­ne po­mo­ran­ dže ili do­brog vi­na! U dru­goj va­ri­jan­ti ide­al­nog iz­la­ska u po­za­di­ni uvek sa­vr­ še­no pa­še - jazz! WS

WINE STyle

37

wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji some­lij­er. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za som­e­li­je­re. Pr­vi je na{ some­lij­er ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­ te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somelijer Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: Can­ti­ne Ri­on­do SPA – Tron­fo Ama­ro­ne del­l a Val­po­li­cel­l a Vi­na­rija ­ Bra­ća Raj­ko­vić – Ta­mja­nika ­ So­fi­ja Um­ber­to Ce­sa­ri – Yemu­la Vi­na San Tom­ma­so – San Tom­ma­so Gre­go­rio Ro­se SZR Ma­u­rer – Ke­ve­din­ka Ma­u­rer

Na­ziv vi­na: Tron­fo Ama­ro­ne del­la Val­po­li­cel­la Ber­ba: 2006 Sor­ta: Cor­vi­na Ve­ro­ne­se 75%, Ron­di­nel­la 20%, Mo­li­na­ra 5% Pro­iz­vo­Ðač: Can­ti­ne Ri­on­do SPA Oblast: Ve­ne­to, Ita­li­ja Sa­dr­žaj al­ko­ho­la: 15,5%

Vi­na­ri­ja Can­ti­na Ri­on­do na­la­zi se u ču­ve­noj ita­li­jan­skoj obla­sti Ve­ne­to, po­ zna­toj po ra­zno­li­ko­sti vi­na. Vi­na­ri­ja je osno­va­na 1999. go­di­ne, sa se­di­štem u obla­sti So­a­ve. Da­nas pri­pa­da kon­zor­ci­jum­skoj gru­pi Col­lis Ve­ne­to Wi­ne Gro­ up, a svu pa­žnju usme­ra­va na pro­iz­vod­nju vi­na ko­ja od­ra­ža­va­ju ka­rak­ter pod­ne­blja. Po­se­du­je oko 7.000 hek­ta­ra vi­no­gra­da ko­ji se pro­te­žu od Ve­ro­ne do Vi­ćen­ce, i uče­stvu­je sa 15% pro­iz­vod­nje vi­na u obla­sti Ve­ne­to.

Vi­no ima in­te­ziv­nu gra­nit­nu cr­ve­nu bo­ju sa sve­tlo­cr­ve­nim od­sja­jem. Na no­su je bo­ga­to aro­ma­ma cr­ne tre­šnje i va­ni­le, ko­je sa pri­jat­nom no­tom tam­ne čo­ko­la­de či­ne sklad­nu ce­li­nu. Ta­ko­đe je bo­ga­to i na nep­ci­ma, gde iz­ra­ža­va pu­no­ću te­la. Ve­o­ma je eks­trak­tiv­no, do­bre je tek­stu­re i čvr­ste ta­nin­ske struk­tu­re, iz­ne­na­đu­ju­će sve­že s ob­zi­rom na čvr­sti­nu.

U in­ten­ziv­nom voć­nom ka­rak­te­r u do­mi­ni­ra no­ta zre­le cr­ne tre­šnje. Sa­ ma za­vr­šni­ca je ta­ko­đe bo­ga­ta, du­ga i in­ten­ziv­na, sa le­pim na­zna­ka­ma aro­ma ci­me­ta i du­va­na. Slu­ži­ti ga sa cr­ve­nim me­si­ma, me­som di­vlja­či, pu­nim i ma­snim si­re­vi­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 16 do 17 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 4.990 di­na­ra

38

WINE STyle

wine style PREDSTAVLJANJE

Na­ziv vi­na: Ta­mja­ni­ka So­fi­ja Ber­ba: 2011 Sor­ta: Žup­ska Ta­mja­ni­ka Pro­iz­vo­Ðač: Vi­na­ri­ja Bra­ća Raj­ko­vić Oblast: Žup­sko Vi­no­gor­je-Gor­nje Zle­gi­nje, Sr­bi­ja Sa­dr­žaj al­ko­ho­la: 12,5%

Alek­san­dro­vač­ka Žu­pa jed­no je od naj­sta­ri­jih vi­no­gor­ja na Bal­ka­nu, a jed­na od po­zna­ti­jih vi­nar­skih po­ro­di­ca iz ovog kra­ja je Raj­ko­vić, či­ja tra­di­ci­ja da­ti­ra iz 1834. go­di­ne. Ova po­ro­di­ca po­di­gla je 1963. go­di­ne u se­lu Gor­nje Zle­gi­nje pr­ve za­sa­de sor­te pi­not no­ir u ovom kra­ju, a bra­ća Raj­ko­vić da­nas na ima­nju uz­ga­ja­ju do­ma­će i in­ter­na­ci­o­nal­ne sor­te. Jed­ ni su od ret­kih ko­ji ga­je autoh­to­nu sor­tu rska­vac, a ve­li­ki uspeh po­sti­gli su i vi­ni­ma od ta­mja­ni­ke, još jed­ne srp­ske autoh­to­ne sor­te.

Vi­no ima sve­tlo­žu­tu bo­ju sa ze­len­ka­stim to­no­vi­ma na obo­du. Mi­ris je ve­o­ ma in­te­re­san­tan - ima iz­ra­že­ne sort­ne ka­rak­te­ri­sti­ke, ali i ne­ti­pič­ne, neo­bič­ ne no­te eg­zo­tič­nog, trop­skog vo­ća, što ni­sam imao pri­li­ke da ose­tim u vi­ni­ ma sa na­ših pro­sto­ra. Kom­plek­san aro­mat­ski sklop ta­mja­ni­ke, sa aro­ma­ma zo­ve, me­da, kaj­si­je i di­nje le­po je ukom­po­no­van i za­o­kru­žen. Na uku­su vi­no je pu­no, sve­že i ele­gant­no, ve­o­ma pri­jat­nih ki­se­li­na ko­je ubla­žu­ju kre­ma­stu struk­tu­ru. Za­vr­šni­ca je vr­lo pri­jat­na i pit­ka, le­po za­o­kru­že­na i aro­ma­tič­na.

Slu­ži­ti ga sa ri­bom, be­lim me­si­ma, mor­skim plo­do­vi­ma i vo­ćem.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 9 do 11 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 750 di­na­ra

Na­ziv vi­na: Yemu­la Ber­ba: 2008 Sor­ta: San­gi­o­ve­se 70%, Mer­lot 30% Pro­iz­vo­Ðač: Um­ber­to Ce­sa­ri Oblast: Emi­lia-Ro­mag­na, Ita­li­ja Sa­dr­žaj al­ko­ho­la: 13,5%

Um­ber­to Ce­sa­ri ne­ma vi­no­gra­dar­sko na­sle­đe, ali je ceo ži­vot po­sve­tio to­me, na­ro­či­to ra­du sa sor­tom san­gi­o­ve­se. Go­di­ne 1967. ku­pio je ma­li vi­no­grad na br­da­šcu San Pi­e­tro Ter­me u obla­sti Emi­li­ja Ro­ma­nja i tu osno­vao vi­na­ri­ju. Sa­rad­nja sa uni­ver­zi­te­tom u Bo­lo­nji umno­go­me je za­slu­žna za kva­li­tet nje­go­vih vi­na, a da­nas se ovo ima­nje sa­sto­ji iz pet raz­li­či­tih par­ce­la na ko­ji­ma su po­sa­đe­ne ve­o­ma kva­li­tet­ne lo­kal­ne, ali i in­ter­na­ci­o­nal­ne sor­te.

Vi­no ima du­bo­ku cr­ve­nu bo­ju sa lju­bi­ča­stim od­sja­jem na obo­du. Na no­su se ose­ća­ju in­te­nziv­ne i pre­po­zna­tlji­ve no­te cr­ve­nog bo­bi­ča­stog vo­ća, gde bla­gu do­mi­na­ci­ju ima tre­šnja, a pri­sut­ne su i dis­kret­ne no­te ku­pi­ne. Na uku­su se ose­ća pu­no­ća te­la, ko­je ni­je ro­bu­sno već pri­lič­no me­ka­no, kao i do­bar ba­lans voć­nog ka­rak­te­ra i ta­nin­ske struk­tu­re. Ukus je le­po za­o­ kru­žen, sa bla­gim mi­ri­som hra­sto­vi­ne. U po­sto­ja­noj za­vr­šni­ci iz­ra­že­na je voć­nost, sa no­ta­ma zre­le tre­šnje i ku­pi­ne, a ne­na­gla­še­ne ki­se­li­ne da­ju mu sve­ži­nu ko­ja se le­po sla­že sa na­go­ve­šta­jem hra­sto­vi­ne. Slu­ži­ti ga sa me­si­ma sa kre­ma­stim so­so­vi­ma, pa­sta­ma, ko­ba­si­ca­ma i zre­lim si­re­vi­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 15 do 17 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 1.370 di­na­ra

WINE STyle

39

wine style PREDSTAVLJANJE

Na­ziv vi­na: San Tom­ma­so Gre­go­rio Ro­se Ber­ba: 2010 Sor­ta: Mer­lot Gre­go­rio Pro­iz­vo­­Ðač: Vi­na San Tom­ma­so Oblast: Vi­no­gor­je Za­pad­na Istra, Hr­vat­ska Sa­dr­žaj al­ko­ho­la: 12,7%

Po­ro­di­ca De­be­ljuh od­lu­či­la je da oku­ša svo­ju sre­ću u vi­nar­stvu ta­ko što je po­di­gla 20 hek­ta­ra vi­no­gra­da na­do­mak Ro­vi­nja i iz­gra­di­la vi­na­ri­ju na ima­nju sta­rom 150 go­di­na u se­lu Go­laš. U sa­mom se­lu im se ta­ko­đe na­la­zi i vr­lo mo­de­ran vin­ski po­drum, a re­pre­zen­ta­tiv­na zgra­da vi­na­ri­je slu­ži i za po­tre­be vin­skog tu­ri­zma. Glav­nu reč u po­dru­mu ima su­pru­ga Ja­nja, ko­ja je od­ra­sla u Go­la­šu, a vin­sku edu­ka­ci­ju ste­kla je na Vi­šoj po­ ljo­pri­vred­noj ško­li u Po­re­ču. Vi­na­ri­ja ne­gu­je autoh­to­ne istar­ske sor­te, ali i ne­ko­li­ko in­ter­na­ci­o­nal­nih.

Vi­no ima iz­ra­že­nu ru­bin­cr­ve­nu bo­ju sa cr­ven­ka­stim od­sja­jem, od­lič­ne je bi­stri­ne i pro­zir­no­sti. S ob­zi­rom na to da je na­sta­lo od sor­te mer­lo, pu­ni­jeg je te­la u od­no­su na ve­ći­nu ro­ze vi­na. Na no­su su iz­ra­že­ne pri­jat­ ne voć­ne no­te, pre sve­ga tre­šnje, a u sa­moj po­za­di­ni i vi­šnje. Na uku­su se od­ra­ža­va pu­no­ća te­la, voć­ni ka­rak­ter i vr­lo za­do­vo­lja­va­ju­ća sve­ži­na, a sve tri kom­po­nen­te su u le­pom skla­du. Za­vr­šni­ca je po­sto­ja­na, sa pri­ jat­nom gor­či­nom na sa­mom kra­ju. Slu­ži­ti ga sa pa­sta­ma sa so­so­vi­ma po­put bo­lo­nje­za, sa­la­ta­ma na ba­zi me­sa, je­li­ma sa ro­šti­lja, jag­nje­ti­nom.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 9 do 11 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 2.200 di­na­ra

Na­ziv vi­na: Ke­ve­din­ka Ma­u­rer Ber­ba: 2010 Sor­ta: Ke­ve­din­ka Pro­iz­vo­­Ðač: SZR Ma­u­rer Oblast: Su­bo­tič­ko Vi­no­gor­je, Sr­bi­ja Sa­dr­žaj al­ko­ho­la: 11%

Oskar Ma­u­rer ba­vi se sa pro­iz­vod­njom vi­na sko­ro dva­de­set go­di­na, a da­nas nje­go­va vi­na­ri­ja ima pet­na­est hek­ta­ra vi­no­gra­da: de­set na Fru­škoj Go­ri i pet u oko­li­ni Haj­du­ko­va kod Su­bo­ti­ce, gde se na­la­zi i po­drum. Vi­na­ri­ja se naj­vi­še ba­vi sta­rim do­ma­ćim sor­ta­ma, kao što su srem­ska ze­le­ni­ka, ke­ve­din­ka, ba­ka­tor, me­de­nac be­li, ta­mja­ni­ka, slan­ka­ men­ka i ka­dar­ka, a u ma­lom pro­cen­tu i in­ter­na­ci­o­nal­nim. Cilj vi­na­ri­je je pro­iz­vod­nja na eko­lo­ški od­go­va­ran na­čin.

Ke­ve­din­ka je autoh­to­na sor­ta ko­ja je na­sta­la na Fru­škoj Go­ri. Vi­no je sve­tlo­žu­te bo­je sa zlat­nim od­sja­jem na obo­du, do­bre je bi­stri­ne i re­f lek­ si­je. Aro­me su bo­ga­te i kom­plek­sne, is­tI­ču se voć­ne no­te sa do­mi­na­ci­jom bre­skve i li­vad­skog me­da i u sa­moj po­za­di­ni na­go­ve­šta­jima zo­ve. Na nep­ cima je pu­no, sla­sno, kre­ma­sto i voć­nog ka­rak­te­ra ko­ji se le­po ukla­pa sa med­nom no­tom, što ga či­ni pit­kim iako mu ne­do­sta­je ki­se­lost. U za­vr­šni­ci je iz­ra­že­na slast, ima lep voć­no-med­ni ka­rak­ter i ve­o­ma je po­sto­ja­na. Slu­ ži­ti ga sa ri­bom, lju­ska­ri­ma, te­le­ti­nom, pi­le­ti­nom i po­lu­ma­snim si­re­vi­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 11 do 12 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 550 di­na­ra

40

WINE STyle

wine style info

Vi­e­Vi­num 2012

Foto: Austrian Wine Marketing

Ove go­di­ne se sko­ro pet­na­est hi­lja­da go­sti­ju iz ce­log sve­ta oku­pi­lo u ču­ ve­noj pa­la­ti Hof­burg u Be­ču, ka­ko bi na jed­nom od naj­pre­sti­žni­jih svet­ skih saj­mo­va vi­na Vi­e­Vi­num pro­ba­lo naj­bo­lja austrij­ska, ali i mno­ga dru­ga ču­ve­na vi­na iz ce­log sve­ta. Osim sjaj­nih vi­na, Vi­e­Vi­num je još jed­nom do­ka­zao za­što va­ži za je­dan od naj­bo­lje or­ga­ni­zo­va­nih saj­mo­va u sve­tu

Piše: Aleksandar Duković

S

va­ke dve go­di­ne austrij­ski pro­iz­vo­đa­či vi­na, so­me­li­je­ri, di­stri­bu­te­ri i lju­bi­te­lji vi­na oku­plja­ju se na ču­ve­nom beč­kom sa­lo­nu Vi­e­Vi­num. Ove go­di­ne sa­lon je odr­žan od 2. do 4. ju­na u pa­la­ti Hof­burg u Be­ču, a po­se­ti­lo ga je ne­što ma­nje od pet­na­est hi­lja­da po­se­ti­la­ca. Ovo­go­di­šnji Vi­e­Vi­num bio je sa­vr­še­na pri­li­ka za još jed­no oku­plja­nje „ključ­ nih igra­ča“ vin­skog sve­ta, a to­kom tri da­na svo­ja vi­na pred­sta­vi­lo je oko 500, uglav­nom austrij­skih, ali i in­ter­na­ci­o­nal­nih vi­na­ri­ja. U po­seb­nom de­lu pred­sta­vi­li su se naj­bo­lji ne­ mač­ki pro­iz­vo­đa­či ri­zlin­ga iz Mo­ze­la, po­red njih bi­la je tu i ita­li­jan­ska Or­nel­la­ia, pa ne­ke od naj­bo­ljih por­tu­gal­skih vi­na­ri­ja...

Po­se­ban uti­sak Vi­e­Vi­num osta­vio je bes­pre­kor­nom or­ga­ni­za­ci­jom, ko­ja je na­ro­či­to bi­la vi­dlji­va u no­vi­nar­skom de­lu. Pres cen­tar bio je sa­vr­še­no opre­mljen, ta­ko da je u sva­kom tre­nut­ku bi­la omo­gu­će­na in­ter­net i vi­deo ko­nek­ci­ja pre­ko broj­nih ra­ču­na­ra ko­ji su svi­ma bi­li do­stup­ni u sva­kom tre­nut­ku. Bro­šu­re, in­for­ma­to­ri, ka­ta­lo­zi sa vr­lo pre­ci­znim ras­po­ re­dom sa­mih iz­lo­žbe­nih štando­va, tač­na sat­ni­ca svih pra­te­ćih pro­gra­ma, sve to de­lo­va­lo je vr­lo im­pre­siv­no.

Ra­zno­lik i za­ni­mljiv pro­gram na Vi­e­Vi­num sa­lo­nu upot­pu­njen je ve­li­kim bro­jem struč­nih pre­da­va­nja, de­gu­sta­ci­ja i vin­skih ra­di­o­ni­ca, što mu je da­lo do­dat­ni kva­li­tet na ina­če vr­lo vi­sok ni­vo.

42

WINE STyle

wine style info

Srpske vinarije na bečkom sajmu Za­pa­žen nastup na saj­mu Vi­e­Vi­num 2012 ima­lo je i nekoliko vi­na­ri­ja iz Sr­ bi­je: Ra­do­va­no­vić, Alek­san­dro­vić, Kiš, Vi­no Bu­di­mir i Alek­sić.

Sjaj­na pri­li­ka za pro­mo­ci­ju vi­na iz Sr­bi­je na naj­ bo­lji na­čin je is­ko­ri­šće­na i na Ma­ster­clas­su, ko­ji je or­ga­ni­zo­van u okvi­r u sa­lo­na a u or­ga­ni­za­ci­ji agen­ ci­je We­i­na­gen­tin, za­hva­lju­ju­ći an­ga­žma­nu g-đe Fe­o­ do­re Cur­ti­us. Te­ma je bi­la „Vi­na te­ro­a­ra iz Hr­vat­ske i Sr­bi­je“, a na Ma­ster­clas­su svo­ja vi­na pred­sta­vi­le su vi­na­ri­je Alek­san­dro­vić i Ra­do­va­no­vić. Srp­ska vi­na je ve­o­ma do­bro pri­hva­ti­la i struč­na pu­bli­ka (so­me­li­je­ri, vin­ski aka­de­mi­ča­ri i no­vi­na­ri), ko­ja ih je oce­ni­la kao vi­so­ko kva­li­tet­na. Iz Hr­vat­ske se ta­ ko­đe pred­sta­vi­lo ne­ko­li­ko vi­na­ri­ja, a Ma­ster­class su vo­di­li An­ne­mar­rie Fo­idl (pred­sed­ni­ca Udru­že­nja austrij­skih so­me­li­je­ra) i Dr. Jo­sef Schul­ler (ma­ster of wi­ne), di­rek­tor vin­ske aka­de­mi­je iz Ru­sta. WS

WINE STyle

43

wine style intervju

Dragan Velikić

Detinjstvo je trezor iz kojeg sve crpimo Bruno sluti da je jedina mudrost usamljenika prihvatiti karantin kao slobodan izbor, nikako kao usud – napisao je poznati književnik Dragan Velikić u svom prvom romanu Via Pula, objavljenom pre skoro dvadeset i pet godina, a za koji je dobio nagradu Miloš Crnjanski. Nedavno je iz štampe izašao njegov deveti roman Bonavia, za koji je, između ostalog, rekao da u njemu za sada ima najviše autobiografskog, koje se, naravno, pretapa sa fikcijom. A možda i sa snovima

U

Piše: Tatjana Nježić

međuvremenu bilo je raznih nagrada, dela su mu prevođena na mnoge jezike, u jednom periodu obreo se i u diplomatiji... Dragan Velikić rođen je u Beogradu, a odrastao u Puli, markantnom primorskom gradu čiji je otisak u sebi preneo i u svoj literarni svet.

Bilo mu je tek dvanaest kada je napisao svoje prvo delo koje nikada nije objavljeno ali iz kojeg je, kako sam kaže, kasnije, na izvestan način, proizašlo sve ono što je odredilo njegov književni i umetnički put. Pisanju se vratio već pomenutim romanom Via Pula petnaestak godina kasnije, a u međuvremenu se bavio i muzikom svirajući u rok sastavima.

Na intervju za Wine Style došao je u svom prepoznatljivom maniru šarmantne ležernosti koja je čvrsto poduprta preciznošću. Dok se fotografisao upečatljivo i zavodljivo govorio je o vinu, a onda u, za njega karakterističnom duhovitom stilu, sa zagonetnim smeškom konstatovao: „Eto, a moja žena pije pivo.“ Intervju je, prirodno, počeo razgovorom o njegovoj najnovijoj knjizi Bonavia u kojoj su životne priče nekoliko junaka povezane prijateljskim, rodbinskim ili ljubavnim vezama. Vežu ih i jake emocije ljubavi, poštovanja, sećanja na prošlost, ali ih razdvajaju otuđenost, različiti pogledi na život, očekivanja… U njihovim sudbinama

44

WINE STyle

wine style intervju

Foto: MIroslav Petrović

Slikano u knjižari i muzeju Zepter

WINE STyle

45

wine style intervju

pretapa se i zajednički prostor na kojem žive, Balkan i Srednja Evropa, gradovi, dnevno-politički događaji, a razdvaja „Velika bara“, okean preko kojeg se beži u nove živote i nove identitete…

WS: Vaš najnoviji, deveti roman Bonavia sve više osvaja čitaoce. Kako biste ga ukratko predstavili?

Rekao bih da je Bonavia dovoljno odležala. Verujem da nakon prve pročitane stranice knjiga sama o sebi govori, baš kao i vino posle prvog gutljaja.

WS: Junaci romana prolaze zapravo Vašim životnim stazama?

Moji junaci se kreću i žive u prostoru i gradovima koje ja poznajem i u kojima sam živeo. To su Beograd, Budimpešta, Beč, sa određenom linijom prema Americi, odnosno San Francisku i Rijeka kao mesto u kojem se sve završava. Vreme radnje romana obuhvata poslednje dve-tri burne dekade prošlog i ovog veka. Nije mi blisko da direktno u romanima govorim o političkom miljeu, ali ipak Bonavia ima svoje jasne koordinate u smislu gde se dešava i da se određeni istorijski događaji vide u pozadini. Čitalac vrlo brzo zna o čemu se radi. Nisam se libio da u ovom romanu kroz neke od svojih junaka krajnje direktno pričam o našoj novijoj istoriji.

WS: Bonavia zapravo znači – srećan put?

Baš tako. Roman jeste putovanje. A ukoliko ga čitate na putovanju, onda se priča duplira. Putuje se unutar putovanja. To je poseban užitak.

WS: Rekli ste da je to knjiga u kojoj za sada ima najviše autobiografskog. Pišući ga, ponovo ste se sretali sa svojom majkom, sestrom, ocem…?

Da se razumemo, istina literature nije sirova istina svakodnevice. Da bi roman funkcionisao kao stvarnost, da bi čitaocima pružio iluziju realnog života, potrebno je uspostaviti čitav jedan sistem odnosa i relacija među likovima. Autobiografski delovi u Bonaviji su književni postupak, sa ciljem da obezbede dodatnu uverljivost fikciji. Šta god da se piše, polazi se od dubokih slika, od utisaka koji su se taložili u detinjstvu. To je trezor iz kojeg se kreće. Tu su uzorci svega onog što ćemo jednom 46

WINE STyle

O VINU: Volim da pijem vino i volim da pričam o njemu, ali na svoj način. Ne profesionalno, kao što to rade somelijeri. U Srbiji danas ima izvrsnih vina, a posebno su mi drage naše autohtone sorte. Koliko puta sam prijateljima iz inostranstva otkrivao tamjaniku i prokupac...

U poslednje vreme često pijem Radovanovićev roze. Mija Radovanović je moj prijatelj.

Upoznali smo se pre osam godina na jednoj književnoj večeri u Velikoj Plani i bilo mi je drago da upoznam čoveka čija vina sam tih godina otkrivao. Njegov Pino as je vino koje preporučujem mojim prijateljima u Hrvatskoj i Austriji, gde je tradicija dobrih vina veoma jaka. To vino ima ukus rose. Naravno, nikada nisam probao rosu, ali verujem da je njen ukus baš takav. Ipak, moje najmilije domaće vino je Radovanovićev Cabernet Sauvignon Reserve.

Dobro vino ima svoj prepoznatljiv karakter.

Stvoriti takvo vino podrazumeva godine i godine rada. Dakle, kao i roman, i vino u sebi akumulira vreme. Svako dobro vino ima svoju priču; ta priča traje, ne završava se. Pisac, kao i vinar, nosi u sebi mnogo širu teritoriju nego što je to ekran laptopa ili ne znam koliko hektara vinograda. Ipak, ima nešto po čemu se pisac i vinar razlikuju. Verujem da samo dobar čovek može da napravi vrhunsko vino. U umetnosti nije tako.

wine style intervju

WINE STyle

47

wine style intervju

WS: Svojevremeno ste se bavili muzikom?

To je veoma važan i lep period mog života.

Svirao sam sa Zdravkom Čolićem, Kemalom Montenom, svirao sam i tezge na venčanjima, imao svoje rok sastave… prošao sam ceo taj milje.

Još u Puli, gde sam proveo detinjstvo i mladost, svirao sam u bendovima, a dolaskom u Beograd na studije, svirao sam sa Džentlmenima, Siluetama, Moirom, i na kraju, sasvim kratko, bio sam u Pop mašini.

WS: Vaša „muzička biografija“ nikada se nije pretopila sa pisanjem?

Pomalo sam uzvodni tip. Strahovito me nervira kad nešto postane jako in i onda svi jurnu ka tome. Jedna od tih stvari je kombinacija rok muzike i književnosti. Zvali su me jednom da napišem tekst za neki zbornik te tematike, pa sam napisao teško zafrkavanje - tekst se zvao Važno je zvati se Miladin. Pa onda taj Miladin, naravno, puši travu i sve slično. Dakle, spajanje rok muzike i književnosti je plivanje na nečemu što je moda. Ipak, nije isključeno da ću se nekad time pozabaviti.

WS: Jedno vreme ste se bavili diplomatijom, bili ste naš ambasador u Beču. Ko se kome priklonio, pisac diplomati ili obrnuto?

Priklonio se pisac diplomati tako što nije pisao, jer posao ambasadora u Beču podrazumeva da ste 24 sata na stend baju. Onaj ko nije iz blizine video šta taj posao jeste, ima pogrešnu sliku o diplomatiji. Naravno, tu sliku su uveliko stvorile one brojne diplomate, uglavnom političari, koji su posao ambasadora shvatali nekad kao kaznu, a nekad kao nagradu. Ali, da se razumemo, profesionalni političar je retko kada dobar ambasador, jer on i ne odlazi u inostranstvo da bi radio, već da bi se odmarao.

48

WINE STyle

navodno izmisliti. Jedan moj junak u Bonaviji kaže: „S dvadeset godina svako je ono što želi da bude. Sa četrdeset ono što nije uspeo da mimoiđe.

Sa šezdeset ono što jeste.“ WS: Kada ste i kako u sebi prepoznali pisca?

U detinjstvu?

Veoma rano, u svojoj dvanaestoj godini, kada sam tokom školskog raspusta napisao svoj prvi roman.

I danas imam tu svesku. Onda se desilo nešto neobično. Prestao sam da pišem, i čak nisam imao ni fazu mladalačkog pisanja pesama. Tek petnaest godina kasnije, nakon završenih studija, u svojoj dvadeset i sedmoj godini, napisao sam prvu priču i objavo je u Književnoj reči. Tako je počelo. Ali, sve vreme tokom te petnaestogodišnje „pauze“, dok sam se bavio muzikom, ja sam bio siguran da ću biti pisac, da je zlatna poluga mog pravog zanimanja pohranjena u sefu, u toj školskoj svesci.

WS: Negde ste rekli da pisanje nije izmišljanje već primećivanje, a da je čitanje umnožavanje vlastite egzistencije.

Baš tako. Za sve što izmišljamo imamo uzorke u našem iskustvu. Šta je kreacija nego smišljanje

wine style intervju

raznih kombinacija i odnosa u koje dovodimo određene segmente stvarnosti. Pikaso je od biciklisitčkog sedla i volana napravio glavu bika.

Ni romani se ne stvaraju drugačije. Dar je amalgam bez kojeg nema ubedljivog umetničkog dela.

WS: Knjiga O piscima i gradovima sadrži eseje koje ste pisali dugi niz godina. U eseju o Ernestu Sabatu kažete da je umetnost moćnija od stvaranosti, a to otvara i pitanje odnosa književnosti i realnosti.

WS: U svom prethodnom romanu Ruski prozor kažete da je „pravi identitet razliven u bezmerju propuštenog.“ Jedan od epizodista za izvesnog čoveka kaže da je „menjao živote kao hotele.“ Šta onda raditi sa „propuštenim u životu?“ Kako se odnositi prema tome?

U književnosti prebiva neprolazni oblik stvarnosti koji nam u životu stalno izmiče, jer uvek stižemo kasno, toliko kasno da ono što tražimo ne prepoznajemo kad mu se približimo. Ulica u kojoj smo odrasli i koju smo napustili, da bismo se posle decenije ili dve vratili, nije ista ulica. Zatrpana je životima koji su se odvijali u našem odsustvu. Samo prostori koje smo kao čitaoci naseljavali ostaju za čitav život pouzdana kopna na koja uvek možemo da se vratimo.

Mi smo i ono što smo mogli biti. Taj nikada ostvareni vid egzistencije avetinjski postoji u nama.

Nikada nas ne napuštaju iluzije. Bez njih bi život bio užasno težak i dosadan. Mene su uvek više zanimali i fascinirali podrumi nego izlozi.

Jer, u podrumima se odvija onaj naš pravi život.

Uostalom, i vino se pravi u podrumu. U izolozima je tek flaširani oblik jedne suštine koja se konzumira u malim dozama. Ko zna, možda pravi dobici nekada leže u propuštenom? I zato nije dobro ponižavati vlastiti život upornim traženjem dobitne kombinacije. Jedina sigurna dobitna kombinacija jeste imati slobodan izbor i prihvatati vlastitu odgovornost za svoje postupke.

WS: U poslednjem delu tog romana Vaš junak kaže: „Nikada nisam želeo slavu, već poštovanje i autoritet. Ali, do toga se kod nas dolazi samo estradom. U tu močvaru nisam zalazio. Jedino estrada pruža moć, jer u našoj palanci ne postoji ni poštovanje, ni istinski autoritet.“ Da li je to stvarna slika naše realnosti?

Mislim da se pravi odgovor na Vaše pitanje nalazi u nastavku razmišljanja mog junaka. A on dalje kaže: „Jedini problem je stomak. Da li ga imaš ili nemaš? Stomak je meko mesto i krije se oklopom, svejedno da li si kornjača, jež ili umetnik. I zato, ako ti je stomak osetljiv, ne krivi druge zbog toga.

Nije problem u moralu, već u stomaku. Sudbinu nam određuje stomak.“

WS: A odnos književnosti i politike? U eseju Granice, identitet, literatura kažete da je teško utvrditi jasne granice nacionalne književnosti, a da se u taj proces utvrđivanja ne uvedu i van književni, odnosno politički kriterijumi. Čiste nacionalne književnosti i jezici su fantazmi, oni ne postoje. Identitet nije dat jednom za svagda, to je proces koji kao i vasiona nema ni početak, ni kraj. Život je rast, a rast je razmena sa drugim.

Politizacija književnosti danas, kao i čitave naše svakodnevice, toliko je uzela maha da su ljudi zaboravili da žive vlastite živote.

WS: Kako onda vidite poziciju književnosti, umetnosti uopšte, u datom kontekstu?

Velika literatura je moćnija od svake dnevne politike jer opstaje i ostaje. Biva prihvaćena od novih generacija. Ona nosi univerzalni otisak jednog vremena, jednog prostora, tragove ljudi i velikih ideja.

WS: Jezikom književnosti - kog nam je žanra zbilja?

Moderna umetnost ne priznaje žanrove. Ona se zasniva na kombinaciji svih žanrova, jer je i život sastavljen od raznih žanrova. Zato ni stvarnost ne može biti drugačija. WS

WINE STyle

49

wine style svetske vinarije

Devet vekova velikih vina Ču­ve­na ita­li­jan­ska fa­mi­li­ja An­ti­no­ri mo­že se po­hva­li­ti jed­nom od naj­du­žih vi­nar­skih tra­di­ci­ja, ne sa­mo u ita­li­jan­skim, ne­go i u svet­skim okvi­ri­ma. Pro­iz­ vo­de­ći vi­no još od XII ve­ka, vin­ska ku­ća Mar­che­si An­ti­no­ri iz To­ska­ne da­nas svoj ugled odr­ža­va, iz­me­đu osta­log, svet­ski po­zna­tim vi­ni­ma Tig­na­nel­lo i So­la­ia, ali i stal­nim ino­va­ci­ja­ma ko­ji­ma svo­je bo­ga­to na­sle­đe sme­šta u okvi­re sa­vre­me­nog vin­skog sve­ta 50

WINE STyle

wine style svetske vinarije

Foto: arhiva Mar­che­si An­ti­no­ri

I

ako je stvar­na vin­ska isto­ri­ja po­ro­di­ce An­ti­no­ri du­ža, kao zva­ni­čan početak navodi se 1385. go­di­na, ka­da se Gi­o­van­ni di Pi­e­ro An­ti­no­ri pri­klju­čio Fi­ren­tin­skom vi­nar­skom esna­fu.

Kroz svo­ju isto­ri­ju du­gu de­vet ve­ko­va, po­ro­di­ca je uvek vo­di­ la po­sao či­ne­ći ino­va­tiv­ne, po­ne­kad i hra­bre iz­bo­re, ali uvek po­štu­ju­ći tra­di­ci­ju i ze­mlji­šte u pra­vom smi­slu te re­či. Strast, in­stinkt i tra­di­ci­ja uči­ni­li su vi­na­ri­ju Mar­che­si An­ti­no­ri jed­nim od vo­de­ćih ita­li­jan­skih pro­iz­vo­đa­ča vi­na vi­so­kog kva­li­te­ta.

Po­ro­di­ca je in­ve­sti­ra­la, ka­ko u po­se­de ko­ji su deo tra­di­ci­o­ nal­nog na­sle­đa u To­ska­ni i Um­bri­ji, ta­ko i u osta­la pod­r uč­ja po­god­na za pro­iz­vod­nju kva­li­tet­nih vi­na. A sve to u ci­lju pro­mo­vi­sa­nja no­vih ze­mlji­šta i sor­ti, pri­dr­ža­va­ju­ći se na­če­la

da sva­ka ber­ba, sva­ko ze­mlji­šte, sva­ka ide­ja pred­sta­vlja no­vi po­če­tak, no­vo tra­ga­nje za po­bolj­ša­njem kva­li­te­ta.

Pred­sed­nik kom­pa­ni­je da­nas je Mar­che­se Pi­e­ro An­ti­no­ri, a u vo­đe­nju po­ro­dič­nog po­sla po­ma­žu mu nje­go­ve ćer­ke Al­bi­e­ra, Al­le­gra i Ales­sia, ko­je su lič­no uklju­če­ne u po­slo­va­nje i ima­ ju zna­čaj­no me­sto u bu­duć­no­sti ove pre­sti­žne vin­ske ku­će.

Mar­che­se ra­do po­na­vlja: „Drev­ni ko­re­ni igra­ju va­žnu ulo­gu u na­šoj fi­lo­zo­fi­ji, ali ni­ka­da ni­su za­u­sta­vi­li duh ino­va­ci­ja.“ Vi­na­ri­ja An­ti­no­ri ne­pre­sta­no eks­pe­ri­men­ti­še i u vi­no­gra­di­ma i u po­dru­mi­ma, sa se­lek­ci­ja­ma tra­di­ci­o­nal­nih i ne­tra­di­ci­o­nal­ nih klo­no­va, me­to­da­ma uz­ga­ja­nja, me­to­da­ma fer­men­ta­ci­je,

WINE STyle

51

wine style svetske vinarije

Po­ro­dič­na ima­nja na­la­ze se u To­ska­ni i Um­bri­ji, a naj­zna­čaj­ni­je je Tig­na­nel­lo u re­gi­ji Chi­ an­ti Clas­si­co, oda­kle po­ti­ču naj­po­zna­ti­ja to­skan­ska vi­na Tig­na­nel­lo i So­la­ia. Zna­čaj­no je i ima­nje Gu­a­do al Tas­so u re­gi­ji Bolg­he­ri, gde se pro­iz­vo­de vi­na Bolg­he­ri DOC Su­per­i­or Gu­ a­do al Tas­so, dok se ima­nje Ca­stel­lo del­la Sa­la na­la­zi se u Um­bri­ji bli­zu Or­vi­je­ta i po­seb­ no je spe­ci­ja­li­zo­va­no za pro­iz­vod­nju kva­li­tet­nih vi­na po­put Cer­va­ro del­la Sa­la.

tra­di­ci­o­nal­nim i mo­der­nim vi­ni­fi­ka­cij­skim teh­ni­ka­ma, ti­po­vi­ ma dr­ve­ta, ve­li­či­nom i sta­ro­šću bu­ra­di i raz­li­či­tim pe­ri­o­di­ma od­le­ža­va­nja u bo­ci.

Pi­e­ro Mar­che­se An­ti­no­ri je po pi­ta­nju bu­uć­no­sti re­kao: „Po­sto­ je mno­ge knji­ge u na­šoj bi­bli­o­te­ci, ali one nam ni­su do­volj­ne.

Na­ša mi­si­ja ni­je za­vr­še­na, ov­de smo sa ci­ljem da po­ka­že­mo ogro­man po­ten­ci­jal na­ših vi­no­gra­da i da uskla­di­mo sve što je no­vo i neo­t­kri­ve­no u to­skan­skoj tra­di­ci­ji, kul­tu­ri, po­ljo­pri­vre­ di, umet­no­sti i li­te­rar­nom na­sle­đu. Sve to pred­sta­vlja iden­ti­tet ku­će An­ti­no­ri i jed­nu od na­ših naj­ve­ćih po­god­no­sti, a to je da smo u To­ska­ni.“ 52

WINE STyle

wine style svetske vinarije

Tig­na­nel­lo ima­nje Po­zna­ti vi­no­gra­di Tig­na­nel­lo i So­la­ia na­la­ze se iz­me­đu do­li­na Gre­ve i Pe­sa u sr­cu Chi­an­ti Clas­si­co obla­sti, iz­me­đu se­o­ca Mon­te­fi­ri­dol­fi i San­ta Ma­ria a Ma­ce­ra­ta, tri­de­set ki­lo­me­ta­ra ju­žno od Fi­ren­ce. Ob­u­hva­ta­ju 319 hek­ta­ra ze­mlje, od če­ga je 127 pod vi­no­gra­di­ma. Po­de­lje­ni su na ma­le par­ce­le: Tig­na­ nel­lo vi­no­grad po­kri­va 57 hek­ta­ra, a uz nje­ga je So­la­ia sa 20 hek­ta­ra. Ze­mlja se sa­sto­ji od pli­o­ce­nog la­po­ra, sa šu­plji­ka­ stim, kre­da­stim ele­men­ti­ma i na­la­zi se na nad­mor­skoj vi­si­ni od 350 do 450 me­ta­ra, uz to­ple da­ne i hlad­ne no­ći.

Do­ma­ća sor­ta san­đo­ve­ze i ino­stra­ne, ka­ber­ne so­vi­njon i ka­ ber­ne fran, za­sa­đe­ne su u vi­no­gra­du Tig­na­nel­lo, a ta­ko­đe se ga­je i ma­le ko­li­či­ne be­log gro­žđa mal­va­zi­ja i tre­bi­a­no, ko­je se ko­ri­ste se za pro­iz­vod­nju vi­na Vin­san­to. Dru­ge ino­stra­ne sor­ te za­sa­đe­ne u ovom vi­no­gra­du uklju­ču­ju ma­le ko­li­či­ne si­ra, pi­no ne­ro i mer­lo, ko­je su eks­pe­ri­men­tal­no ga­je­ne se­dam­de­ se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka.

Tig­na­nel­lo Ču­ve­no vi­no Tig­na­nel­lo pro­iz­vo­di se is­klju­či­vo od gro­žđa ho­ mo­ge­nog vi­no­gra­da, sa par­ce­le ko­ja je ori­jen­ti­sa­na u prav­cu ju­goza­pa­da. To je bi­lo pr­vo san­đo­ve­ze vi­no ko­je je sa­zre­va­lo u ma­lim hra­sto­vim bu­ra­di­ma i pr­vo sa­vre­me­no vi­no u či­joj pro­iz­vod­nji se ko­ri­ste ne­tra­di­ci­o­nal­ne sor­te po­put ka­ber­nea.

Ta­ko­đe je i me­đu pr­vim cr­ve­nim vi­ni­ma iz re­gi­je Chi­an­ti Clas­si­co ko­je se pro­iz­vo­di bez be­log gro­žđa. Vi­no, ori­gi­nal­nog na­zi­va Chi­an­ti Clas­si­co Ri­ser­va vig­ne­to Tig­na­nel­lo pr­vi put je pro­iz­ve­de­no iz jed­ne par­ce­le vi­no­gra­da 1970. go­di­ne i ta­da je u se­bi sa­dr­ža­lo i be­le sor­te Treb­bi­a­no i Mal­va­siu. Godine 1971. dobilo je ime Tig­na­nel­lo, a već 1975. go­di­ne pot­pu­no je iz­ba­ če­no iz ku­pa­že be­lo gro­žđe. Od 1982. go­di­ne ku­pa­ža sa­dr­ži san­đo­ve­ze, ka­ber­ne so­vi­njon i ka­ber­ne fran.

Tig­na­nel­lo se pu­ni sa­mo rod­nim go­di­na­ma, a ni­je se pro­ iz­vo­dio 1972, 1973, 1974, 1976, 1984, 1992. i 2002. go­di­ne.

Po­sed uklju­ču­je i tri­de­set­se­dam hek­ta­ra ma­sli­nja­ka za pro­iz­ vod­nju eks­trade­vi­čan­skog ma­sli­no­vog ulja.

WINE STyle

53

wine style svetske vinarije

So­la­ia Još jed­no ču­ve­no vi­no, So­la­ia, do­la­zi iz vi­no­gra­da ve­li­či­ne 20 hek­ta­ra okre­nu­tog na ju­go­za­pad na nad­mor­skoj vi­si­ni od 350 do 400 me­ta­ra, ko­ji se ta­ko­đe na­la­zi na ima­nju Tig­na­nel­lo.

Ze­mlji­šte je tvr­do, kreč­njač­ko i po­zna­to je pod ime­nom „al­ba­ re­se“. Pr­vo vi­no je pro­iz­ve­de­no 1978. go­di­ne i bi­lo je ku­pa­ža ko­ja se sa­sto­ja­la od 80% ka­ber­ne so­vi­njon i 20% ka­ber­ne fran, ko­ja je ka­sni­je upo­tre­blje­na još jed­nom 1979. go­di­ne. Ku­pa­ža je iz­me­nje­na u na­red­nim ber­ba­ma uba­ci­va­njem 20% sor­te san­đo­ve­ze, či­me se iz­me­nio ba­lans.

So­la­ia se ta­ko­đe pro­iz­vo­di sa­mo u vr­hun­skim ber­ba­ma, a ni­je je bi­lo 1980, 1981, 1983, 1984. i 1992. go­di­ne.

Gu­a­do al Tas­so ima­nje Ima­nje Gu­a­do al Tas­so sme­šte­no je na to­skan­skoj oba­li, 96 km ju­go­za­pad­no od Fi­ren­ce. Pro­te­že se od ze­le­nih br­da ko­ja okru­žu­ju sta­ro se­lo Bolg­he­ri pa sve do mo­ra. Ova div­na rav­ ni­ca na­zi­va se „am­fi­te­a­tro bolg­he­re­se“, zbog či­nje­ni­ce da br­da okru­žu­ju rav­ni­cu i nad­gle­da­ju mo­re, stva­ra­ju­ći ta­ko ne­ku vr­ stu pri­rod­nog am­fi­te­a­tra. Ima­nje je deo ma­le, pre­sti­žne Bolg­ he­ri DOC zo­ne, a ova re­gi­ja je naj­po­zna­ti­ja i naj­ce­nje­ni­ja po iz­van­red­nim cr­ve­nim vi­ni­ma, ta­ko­zva­nim su­per­to­skan­ci­ma.

Za­u­zi­ma po­vr­ši­nu od 1.000 hek­ta­ra, od če­ga je 300 pod vi­no­ gra­di­ma, a osta­tak pod pše­ni­com, sun­co­kre­tom i ma­sli­na­ma.

Vi­no­gra­di se na­la­ze na 45 do 60 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne na raz­li­či­tim vr­sta­ma tla, a ga­je se sor­te ver­men­ti­no, san­đo­ve­ze, ka­ber­ne so­vi­njon, mer­lo, si­ra i pe­ti ver­do.

Bla­go­tvor­ni uti­caj me­di­te­ran­ske kli­me spre­ča­va dra­stič­ne tem­pe­ra­tur­ne va­ri­ja­ci­je i obez­be­đu­je sta­bil­nu mi­kro­kli­mu ko­ ja po­ma­že gro­žđu da pro­cve­ta i sa­zri ra­no. Naj­ču­ve­ni­je vi­no je Gu­a­do al Tas­so, či­ji sort­ni sa­stav či­ne 65% ka­ber­ne so­vi­njon, 25% mer­lo i 5% si­ra.

54

WINE STyle

wine style svetske vinarije

Ca­stel­lo del­la Sa­la ima­nje Ima­nje Ca­stel­lo del­la Sa­la na­la­zi se na ka­me­ni­tom rtu na 534 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne u Um­brijskim Ape­ni­ni­ma, ne­da­le­ko od gra­ni­ce sa To­ska­nom, na 18 km od le­pog isto­rij­skog gra­da Or­vi­e­to. Po­vr­ši­ne je 500 hek­ta­ra, od ko­jih je 160 pod vi­no­gra­ di­ma na nad­mor­skoj vi­si­ni od 200 do 400 me­ta­ra.

Ne­ka­da su bi­le za­sa­đe­ne sa­mo tra­di­ci­o­nal­ne sor­te gro­žđa, uglav­nom pro­ca­ni­co i grec­het­to, ko­je se i sa­da ga­je na ima­nju, a da­nas su tu i so­vi­njon blan, šar­do­ne i pi­no ne­ro.

Naj­po­zna­ti­je vi­no je Cer­va­ro del­la Sa­la, ko­je no­si ime ple­mić­ ke po­ro­di­ce ko­ja je po­se­do­va­la Ca­stel­lo del­la Sa­la u XIV ve­ku, Mo­nal­deschi del­la Cer­va­ra. Po­ro­di­ca An­ti­no­ri ku­pi­la je ovaj po­sed 1940. go­di­ne, a pr­va ber­ba Cer­va­ro del­la Sa­la bi­la je 1985. go­di­ne. Vi­no je pla­si­ra­no na tr­ži­šte 1987. go­di­ne, a do sa­da je osvo­ji­lo broj­ne na­gra­de za iz­u­ze­tan kva­li­tet. WS

WINE STyle

55

wine style vinoskop

Petit manseng

Zlatno vino kraljeva Kada je 1533. godine u blizini Poa na Pirinejima, na jugozapadu Francuske, krštavan budući kralj Henri IV, za obred je korišćeno „zlatno vino“ iz Žuransona, kasnije poznato i kao „vino kraljeva“. Inače, ova slatka vina prva su u svetu imala etiketu i deklaraciju o poreklu, što datira negde s početka XIV veka.

Uglavnom proizvedena od sorte petit manseng, predstavljala su svojevrstan nektar u prošlosti, da bi u XX veku lagano ostala u senci nekih drugih, popularnijih slatkih vina. Međutim, dobri poznavaoci znaju da je dobar žuranson često cenjeniji (pa i skuplji) od najboljih soterna, a sve veću pažnju dobija i u zemljama Novog sveta

Tip vina: Umereno puna, bela suva vina, sa visokim sadržajem kiselina i veoma niskim sadržajem tanina, odnosno veoma bogata i raskošna prirodno slatka vina kasnih berbi.

Poreklo: Peti mansen (petit manseng) je veoma retka sorta grožđa, koju ćete naći na jugozapadu Francuske, na Pirinejima, i sporadično na Korzici.

Najpoznatija vina dolaze iz oblasti Žuranson (Jurancon), na jugozapadu Francuske, ali je poslednjih nekoliko godina ova sorta sve popularnija u Kaliforniji, Virdžiniji i Australiji. Vinari Novog sveta misle da će peti mansen naslediti popularnost vijenjea (viognera) među konzumentima belih vina.

Peti mansen je bela sorta grožđa, najpogodnija za proizvodnju kvalitetnih vina u odnosu na sve druge sorte grožđa iz porodice mansen. Ime sorte izvedeno je iz oblika i izgleda malih bobica debele pokožice. Bez obzira na debelu pokožicu, ne zahteva mnogo nežnosti u proizvodnom procesu. Daje aromatična vina, pretežno cvetnih aroma.

Boja: Saglasno podneblju u kojem se uzgaja, bobice grožđa imaju intenzivnu zlatnožutu boju, pa u zavisnosti od stila vina mogu biti svetlijih ili tamnijih nijansi.

Piše: Milorad Cilić

Potencijal sorte: Peti mansen je zahvalna sorta za proizvodnju aromatičnih vina visokih kiselina, dominantnih cvetnih aroma, ali često i voćnog karaktera, pre svega sa mirisima sveže dunje i kajsije. Trenutak berbe ima krucijalan značaj za tip vina koji će se proizvoditi. Ukoliko se grožđe obere nešto ranije, kada je potencijalni alkohol na nivou od 12% v/v rezultujuća vina su aromatičnija, izražene voćnosti, svežine i cvetnog karaktera.

Nešto kasnija berba donosi bogatija vina višeg sadržaja alkohola, sa zrelijim i intenzivnijim aromama.

Fen efekat: Veoma često grožđe ostaje na lozi i do polovine decembra, i od njega se proizvode slatka vina kasnih berbi. Specifičnost je

56

WINE STyle

wine style vinoskop

utoliko veća što je kao sorta otporna na bolesti i ima debelu pokožicu, veoma je podesna za duga sazrevanja, a topli novembarski vetrovi u podnožju Pirineja pospešuju gubljenje vode iz bobice i koncentrisanje bez razvoja plesni. Ova pojava „isušivanja“ poznata je i kao „fen efekat“.

Odležavanje: Suva vina proizvedena od peti mansena konzumiraju se kao mlada, sveža vina, dok slatka vina imaju potencijal za dugogodišnje sazrevanje u boci.

Najbolje lokacije: Osunčani tereni u toplim mezoklimatima, sa velikom razlikom između dnevnih i noćnih temperatura. Jednako je važno da se grožđe uzgaja na siromašnim zemljištima, poželjnije na kamenitim terenima. Sorta je veoma otporna na bolesti i zahvalna je za uzgoj u najrazličitijim podnebljima.

Sadnja: S obzirom na to da potiče i gaji se u toplijim krajevima, peti mansen se sadi na severnim i istočnim ekspozicijama, čime se postiže efekat zahlađenja u popodnevnim satima tokom toplih dana sazrevanja. Takav pad temperature omogućuje da grožđe „predahne“ i tako sačuva kiseline i aromatične materije, a koje bi moglo da izgubi preteranom respiracijom na višim temperaturama. Grožđe sazreva veoma kasno, pa se u nekim regijama bere i početkom novembra. Iskustvo pokazuje da je rigorozna kontrola prinosa neophodna za visokokvalitetna vina.

Slaganje sa hranom: Vina proizvedena od peti mansena odličan su pratilac većine jakih i teških sireva, dok se slatka vina veoma često piju kao sama, umesto deserta. Intenzivna aromatičnost može savršeno da se uklopi uz blago pikantna azijska jela – file ribe sa zelenim karijem, rakove sa korijanderom…

Posmatrano uopštenije, uz vina od peti mansena u manjoj ili većoj meri uklopiće se sve ono što biste pojeli uz svež rizling.

A pravi užitak pružiće dobro rashlađeni slatki peti mansen, uz komad guščije džigerice… WS

WINE STyle

57

wine style business club

Rastko Ulić

Foto: Dalibor Danilović

U poslednjih nekoliko godina Rastko Ulić usavršavao se na MMBA studijama u Singapuru, poslovnoj školi Judge Business School univerziteta u Kembridžu, kao i na INSEAD poslovnoj školi, gde se specijalizovao u oblasti strateškog marketinga.

58

WINE STyle

wine style business club

Slikano u hotelu Square Nine

Strategija brzih odluka Nakon završetka studija na Univerzitetu u Novom Sadu, Rastko Ulić odlazi na postdiplomske studije Univerziteta za mir i razvoj pri Ujedinjenjim nacijama. Paralelno se razvija i njegova profesionalna karijera, i to prvo na poziciji direktora marketinga Studio Moderna za Srbiju i Crnu Goru. Nakon toga, radio je kao izvršni direktor i partner u firmi Intuo Consulting, a zatim prelazi u Telenor Srbija na poziciju CRM direktora. Delta Maxi Grupi pridružio se 2010. godine, neposredno pred prodaju ove kompanije Delhaize Group, kao direktor marketinga, a trenutno je na poziciji potpredsednika za marketing i strategiju Delhaize Europe za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru

Piše: Vuk Tripković

Globalna baza, lokalne strategije Maloprodaja je jedan brz i promenljiv sektor, u kojem je sprovođenje prave strategije ključno. Upravo segment kreiranja i implementacije marketinških strategija bio je u fokusu INSEAD programa koji sam završio i koji je u odnosu na sva moja prethodna iskustva bio pravo otkrovenje. Program sam pratio sa vrhunskim profesionalcima iz celog sveta, Saudijske Arabije, Južne Afrike, Francuske, Nemačke… To je jedno nezaboravno iskustvo, zaista. Vrlo je važno što smo mi polaznici, kao i profesori, još uvek u kontaktu i stalno razmenjujemo informacije. To nam, naravno, svima pomaže i u poslu.

Internacionalna kompanija Delhaize Group, u kojoj radim, bavi se maloprodajom na tri kontinenta. Razlike u poslovanju među zemljama-članicama grupe postoje, u smislu prilagođavanja specifičnostima pojedinačnih tržišta. Vizija i osnovne vrednosti

WINE STyle

59

wine style business club

Imamo, naravno, veoma poštovanu i sa naše strane uvažavanu konkurenciju. Ne mislim samo na velike trgovinske lance, već i na lokalne kompanije koje u svojim sredinama vrlo dobro rade. Ne treba da zaboravimo da veliki deo našeg tržišta čine i samostalne trgovinske radnje i pijace, koje podjednako ozbiljno shvatamo. Ovo je visoko konkurentno tržište, sa dobrim izgledima da bude sve konkurentnije, jer nakon što je Delhaize „probio led“, mislim da će postati zanimljivo i za neke druge svetske trgovačke kuće.

Ali kakva god da je konkurencija, po mom mišljenju, suština „utakmice“ u maloprodaji je izboriti se za percepciju potrošača, postati deo njihovog života. Na primer, da kad pomisle šta će danas kupiti svojoj deci, koliki god da je izbor, prvo pomisle na Maxi ili Tempo.

Grupe su zajedničke za sve i to je nešto što nas povezuje. Strategija kojom se vodimo naziva se New Game Plan i njeni glavni nosioci su efikasnost, rast i održivost kao jedinstveni pokretači razvoja za sva tržišta. Na to se nadovezuju specifičnosti i lokalne prilike svake zemlje, pa našu globalnu strategiju spuštamo na nivo tržišta gde nastupamo, a u ovom slučaju Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Integralan deo pomenute strategije je potpuni izlazak u susret potrošačima, sa aspekta asortimana, cena i usluge. Nešto što je neophodnost, a svakako i obaveza u celom sistemu jeste apsolutna cenovna konkurentnost, na svakom tržištu i na svim nivoima.

Borba za percepciju potrošača Delhaize Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora posluje kroz nekoliko maloprodajnih formata: Maxi, Mini Maxi, Tempo i Tempo Express. Ovi objekti čine lanac koji je jedan od najvećih „igrača“ na domaćem tržištu. Međutim, pitanje trenutne pozicije nije ključno. Važnija je stvar potencijal za razvoj koji jedna kompanija poseduje. Tek u tom smislu, smatram našu prednost značajnom, a pojasniću i zašto. Mi operišemo sa gotovo 400 objekata, a više od 700.000 kupaca nas posećuje svakog dana. To je jedan veoma ozbiljan rezultat, ali i platforma za dalji razvoj, koju svakodnevno umnožavamo.

60

WINE STyle

Sinergija znanja Pripadnost Delhaize Group donela je nove vrednosti u sistem i nove principe rada. Za promenu korporativne kulture potrebno je vreme i to je jedan izazovan i nimalo lak, ali sa druge strane, lep proces. Lep je zato što smo mi, unutar kompanije, ali i celo tržište, dobili jednu kuću sa tradicijom i iskustvom, koja radi na više kontinenata, a sada smo u jedinstvenoj prilici da sva ta najbolja znanja primenimo u regionu. Sinergija unutar grupe nam omogućava podizanje biznisa na jedan viši nivo, i opet, krajnju dobit imaju potrošači. Oni ove promene vide, između ostalog, i kroz proširenje našeg asortimana. Vi ste sada u situaciji da u našim objektima po više nego pristupačnoj ceni kupite premium belgijsku čokoladu, dižon senf i slične delikatesne stvari. S druge strane, trudimo se da motivišemo i domaće proizvođače za proizvodnju privatnih robnih marki koje bismo mogli da plasiramo kroz Delhaize grupu.

Brendiranje tradicije Kao što vidite, mi smo zadržali imena već postojećih brendova - Maxi, Tempo… To su brendovi koji imaju veliku vrednost, snagu, koji su prepoznatljivi na tržištu. Oni su građeni desetak godina i postigli su veliki uspeh, a vizuelno, brend je unapređen dodavanjem slike lava poznatom logotipu, lava koji simboliše pripadnost grupi Delhaize. Naši kupci i zaposleni su naš najveći potencijal, a naše prodavnice - snaga. Snaga koja nudi obilje mogućnosti za komunikaciju sa potrošačima, bilo da je to fiskalni račun, liflet, promocije u prodavnicama… Naša namera je da sve ono što kupac vidi odiše vrednostima brenda i prenosi viziju kompanije Delhaize na način na koji se to dešava

u celom svetu, a ipak poštujući specifičnostu našeg tržišta i kupaca.

Osluškivanje glasa potrošača Što se tiče marketinga u segmentu maloprodaje, jedno je sigurno, morate da razmišljate i reagujete brzo. U suprotnom, teško vama. Ne govorim samo o kampanjama, govorim o zahtevima tržišta. Vremena nisu laka, konkurencija je ozbiljna, izbor je veći, mušterije su sve zahtevnije, a to nas obavezuje da svakoga dana budemo sve brži u donošenju odluka i da ih sprovodimo u pravo vreme. Da bismo to uspeli, jako je važno fokusirati se na potrošača i raspolagati pravim podacima.

Maloprodaja je u mnogim aspektima jedna predivna industrija, u kojoj je strast prema poslu neophodan začin. Mislim da ko nema strast prema tome neće se baš lepo provesti. Vidite, u mnogim drugim industrijama postoji mogućnost sistematskog, strukturiranog analiziranja, a ovde je ključna stvar postojanje jasne strategije, kvalitetno planiranje, dobar podatak, slušanje glasa potrošača i brza reakcija. To je suština.

Optimizacija vinskog segmenta Naše tržište često opisuju kao pivsko ili rakijsko.

Ipak, svi smo svesni da prisustvujemo ekspanziji potrošnje vina, koje čak i u ovim teškim vremenima ima ogroman potencijal. Delhaize je među najvećim prodavcima vina u Belgiji, i samim tim što imamo ozbiljna iskustva sa ostalih tržišta, imamo i divnu priliku da se posvetimo vinskom segmentu. U pogledu ponude vina imamo ozbiljne ambicije za Maxi i Tempo, što se naročito vidi u poslednjih nekoliko meseci. U okviru naših objekata imamo izdvojene vinske sektore, a trenutno radimo na optimizaciji asortimana vina u svim našim objektima. Na neki način imam i sreću da učestvujem u tome, a time što sam veliki ljubitelj vina, vrlo lično se posvećujem zadatku.

Lično Čudno je da sam ja, kao rođeni Vojvođanin, kada je u pitanju hrana potpuno zavistan od morskih proizvoda. Što se tiče pića, vino je moj izbor, a volim i crvena i bela. Obišao sam mnoge vinarije širom sveta, od Sicilije, Francuske i Španije do Amerike, i uvek sam se sa tih putovanja vraćao pun lepih utisaka i ukusa.

Mnogo putujem i trudim se da probam što je više moguće različitih vina, a trenutno planiram jednu vinsku ekskurziju i posetu Pijemontu. Mislim da vino mora da bude više od samog pića i trebalo bi da ga prati lepa priča, lepa hrana i dobro društvo. To je ta magija koja opija. WS WINE STyle

61

wine style automobili

BMW serije 6 Gran Coupe Pred­sta­vlja­njem mo­de­la se­ri­je 6 Gran Co­u­pe, BMW se još jed­nom oti­snuo u stva­ra­nje auto­mo­bi­la no­vog seg­men­ta.

Tre­ći mo­del BMW se­ri­je 6 sle­di sto­pe ka­bri­o­le­ta i ku­pea, i isto­vre­me­no je pr­vi ku­pe sa če­tvo­ra vra­ta u isto­ri­ji fir­me.

Atlet­ska li­ni­ja ovog auto­mo­bi­la či­ni ga po­seb­no ele­gant­nim do­dat­kom či­ta­voj se­ri­ji, a sna­žni mo­to­ri i na­pred­na teh­no­lo­ gi­ja ša­si­je pred­sta­vlja­ju spoj ko­ji da­je upe­ča­tlji­vo di­na­mič­no is­ku­stvo u vo­žnji. BMW se­ri­je 6 Gran Co­u­pe ta­ko­đe osta­ vlja sna­žan uti­sak i eks­klu­ziv­nom opre­mom i ni­vo­om prak­ tič­no­sti, ko­ji su na vr­hu pi­ra­mi­de u ovom seg­men­tu

62

WINE STyle

wine style automobili

B

MW se­ri­je 6 Gran Co­u­pe pred­sta­vlja in­te­gra­ci­ju iz­u­zet­nog iz­gle­da i di­ na­mi­ke ku­pea, u sve­žem no­vom mo­de­lu je­din­stve­nog ka­rak­te­ra. Ka­ rak­te­ri­stič­ne pro­por­ci­je BMW auto­mo­bi­la pre­sli­ka­ne su u neuo­bi­ča­je­ no ni­skom, iz­vu­če­nom, sport­skom pa­ke­tu ko­ji auto­mo­bi­lu da­je kon­struk­ci­ja sa če­tvo­ra vra­ta. Osim to­ga, nje­go­va ma­la vi­si­na i li­ni­ja kro­va ko­ja te­če plit­kim lu­kom ka zad­njem de­lu omo­gu­ća­va­ju BMW se­ri­je 6 Gran Co­u­pe auto­ mo­bi­lu da po­sta­vi no­ve estet­ske stan­dar­de za auto­mo­bi­le sa če­tvo­ra vra­ta.

Di­zajn en­te­ri­je­ra stva­ra sklad­nu ve­zu iz­me­đu pred­njih se­di­šta i zad­njeg de­ la, ote­lo­vlju­ju­ći spoj ele­gan­ci­je i di­na­mi­ke. Ka­bi­na usred­sre­đe­na na vo­za­ča, deo is­pred su­vo­za­ča ome­đen ele­gant­nim po­vr­ši­na­ma i pro­stran zad­nji deo ovog auto­mo­bi­la omo­gu­ću­ju ve­li­ku put­nu udob­nost u ele­gant­nom i luk­su­ znom am­bi­jen­tu. BMW se­ri­je 6 Gran Co­u­pe opre­mljen je sa 4+1 se­di­štem, dok oso­vin­sko ra­sto­ja­nje toč­ko­va, ko­je je za 113 mi­li­me­ta­ra du­že ne­go kod BMW ku­pea se­ri­je 6 omo­gu­ća­va pri­met­no po­ve­ća­nje pro­sto­ra za no­ge za put­ ni­ke na zad­njim se­di­šti­ma. Ta­ko­đe, po­bolj­ša­na mo­guć­nost uto­va­ra i na­slo­ni zad­njih se­di­šta ko­ji se pre­kla­pa­ju po­ve­ća­va­ju prak­tič­nost i uve­ća­va­ju pr­tlja­ žni pro­stor sa 460 na 1.265 li­ta­ra.

Po­čet­na ce­na ovog auto­mo­bi­la je 78.490 evra za ben­zin­sku va­ri­jan­tu, dok bi za di­zel tre­ba­lo iz­dvo­ji­ti 83.990 evra.

Foto: arhiva BMW

WINE STyle

63

wine style automobili

Teh­nič­ki po­da­ci BMW 650i Gran Co­u­pe (BMW 650i xDri­ve Gran Co­u­pe): ben­zin­ski mo­tor V8, BMW twin­po­ wer tur­bo teh­no­lo­gi­ja sa dva tur­bo pu­nja­ča i di­rekt­nim ubri­zga­va­njem ben­zi­na vi­so­ke pre­ci­zno­ sti (high pre­ci­sion di­rect pe­trol injec­tion), val­ve­tro­nic. Rad­na za­pre­mi­na: 4,395 cm3, sna­ga: 330 kW/450 Ks pri 5,500 – 6 000 o/min, mak­si­mal­ni obrt­ni mo­ment: 650 Nm pri 2,000 – 4,500 o/min. Ubr­za­nje (0 – 100 km/h / 62 mph): 4,6 se­kun­di (4,5 se­kun­di), mak­si­mal­na brzina: 250 km/h / 155 mi­lja na čas. Pro­seč­na po­tro­šnja go­ri­va: 8,6 – 8,8 (9,2 – 9,4) li­ta­ra na 100 ki­lo­me­ta­ra / 32,1 – 32,9 emi­si­ja CO2: 199 – 206 g/km (215 – 219 g/km), eko­lo­ška nor­ma: EU5.

BMW 640i Gran Co­u­pe: še­sto­ci­lin­drič­ni li­nij­ski ben­zin­ski mo­tor, BMW twin­po­wer tur­bo teh­no­ lo­gi­ja sa twin-scroll tur­bo­pu­nja­čem, di­rekt­nim ubri­zga­va­njem ben­zi­na vi­so­ke pre­ci­zno­sti i si­ste­ mom val­ve­tro­nic. Rad­na za­pre­mi­na: 2.979 cm3, sna­ga: 235 kW/320 Ks pri 5,800 – 6 000 o/min, mak­si­mal­ni obrt­ni mo­ment: 450 Nm (332 lb-ft) pri 1,300 – 4,500 o/min. Ubr­za­nje (0 – 100 km/h / 62 mph): 5,4 se­kun­di, mak­si­mal­na br­zi­na: 250 km/h (155 mph). Pro­seč­na po­tro­šnja go­ri­va: 7,7 – 7,9 li­ta­ra na 100 ki­lo­me­ta­ra, emi­si­ja CO2: 179 – 183 g/km, eko­lo­ška nor­ma: EU5.

BMW 640d Gran Co­u­pe: še­sto­ci­lin­drič­ni li­nij­ski di­zel mo­tor, BMW twin­po­wer tur­bo teh­no­lo­gi­ja sa dvo­ste­pe­nim tur­bo pu­nje­njem i na­pa­ja­njem pre­ko za­jed­nič­kog vo­da (com­mon-rail). Rad­na za­ pre­mi­na: 2.993 cm3, sna­ga: 230 kW/313 Ks pri 4,400 o/min, mak­si­mal­ni obrt­ni mo­ment: 630 Nm pri 1.500 – 2.500 o/min. Ubr­za­nje (0 – 100 km/h / 62 mph): 5,4 se­kun­de, mak­si­mal­na br­ zi­na: 250 km/h (155 mph), pro­seč­na po­tro­šnja go­ri­va: 5,5 – 5,7 li­ta­ra na 100 ki­lo­me­ta­ra, emi­si­ja CO2: 146 – 149 g/km, eko­lo­ška nor­ma: EU5. WS

64

WINE STyle

wine style putopis

Šta sve mo­žeš...

La­go di Gar­da Tekst i foto: Vladimir Antić

Spek­ta­ku­lar­ni pre­de­li i mon­den­ski gra­di­ći ras­po­re­đe­ni po sa­mim obo­di­ma, či­ne je­ze­ra na se­ve­ru Ita­li­je vr­lo po­pu­lar­nim de­sti­na­ci­ ja­ma u ce­lom sve­tu. Ve­o­ma či­sta vo­da, pri­jat­na kli­ma, je­din­stve­ni pej­za­ži okru­že­nja u ko­je su sa­vr­še­no uklo­plje­ni ma­li šar­mant­ni gra­do­vi, broj­ni eks­klu­ziv­ni ho­te­li, te ide­al­ni uslo­vi za raz­ne ak­tiv­ no­sti i do­bra po­ve­za­nost sa ve­ćim okol­nim gra­do­vi­ma, atri­bu­ti su za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma je La­go di Gar­da naj­po­se­će­ni­je je­ze­ro u ce­loj Ita­li­ji

J

e­ze­ro Gar­da (La­go di Gar­da), du­ži­ne od oko 50 km, na­la­zi se ne­da­le­ko od Ve­ro­ne u pod­nož­ju Al­pa i naj­ve­će je ita­li­jan­sko je­ze­ro. Uko­li­ko se od­lu­či­te da obi­đe­te ce­lo je­ze­ro, što je za sva­ ku pre­po­r u­ku, su­o­či­će­te se sa broj­nim kon­tra­sti­ma - ju­žni deo je­ze­ra je pi­to­mi­ji, sa šljun­ča­nim pla­ža­ma i br­da­šci­ma ob­ra­slim ma­sli­nja­ci­ma i vi­no­gra­di­ma, dok je se­ver­ni deo znat­no uži, okru­žen Al­pi­ma, sa du­bo­kom vo­dom i če­sto pod uda­rom ja­kih ve­tro­va. Tu­ri­zam na je­ze­r u Gar­da po­čeo je da se raz­vi­ja još po­ čet­kom 20. ve­ka, ka­da su naj­če­šći tu­ri­sti ov­de bi­li Ho­lan­đa­ni.

Da­nas ih ta­ko­đe ima u pri­lič­nom bro­ju, ali de­fi­ni­tiv­no su pri­mat pre­u­ze­li Nem­ci, ko­ji­ma je ovo me­sto jed­na od o­mi­lje­nih de­sti­ na­ci­ja za od­mor.

66

WINE STyle

wine style putopis

WINE STyle

67

wine style putopis

Gar­da se na­la­zi na sa­mom se­ve­ru Ita­li­je iz­me­đu tri po­kra­ji­ne: Ve­ne­ta na ju­go­i­sto­ku, Lom­bar­di­je na ju­go­ za­pa­du i Tren­ti­na Ju­žnog Ti­ro­la na se­ve­ru. La­ko je pri­stu­pač­no sa svih stra­na, auto­-pu­tem mo­že­te do­ći do ve­ći­ne gra­do­va na je­ze­ru, a uko­li­ko se od­lu­či­te za avion mo­že­te iza­bra­ti aero­drom u Ve­ro­ni, Bre­ši, Ve­ne­ci­ji ili Mi­la­nu. Za obi­la­ske po je­ze­ru sva­ka­ko su naj­a­trak­tiv­ni­ji bro­di­ći ko­ji sa­o­bra­ća­ju ve­o­ma če­sto, a za bli­ža ra­sto­ja­nja pot­pu­no je ne­za­men­ljiv do­ži­vljaj iz­naj­mi­ti bi­cikl i po­la­ko se pro­vo­za­ti do su­sed­nog me­sta sta­ za­ma po­red sa­me vo­de. Bi­ci­kli­zam je, ina­če, ve­o­ma raz­vi­jen na pod­ruč­ju je­ze­ra, ali za ne­pro­fe­si­o­nal­ce je pre­po­ruč­lji­vo vo­zi­ti sa­mo na ju­žnom de­lu. Po­lo­žaj Gar­de je ta­kav da se vr­lo la­ko i br­zo mo­že sti­ći do ne­kih od naj­po­zna­ti­jih ita­li­jan­skih gra­do­va. Na sa­mo po­la sa­ta vo­žnje od ju­žnog de­la je­ze­ra do­ći će­te do ču­ve­ne Ve­ro­ne. U bli­zi­ni su i Par­ma, Bre­ša, Ber­ga­mo, Mo­de­na, Mi­la­no, Ve­ne­ci­ja...

68

WINE STyle

wine style putopis

Na ju­gu Gar­de na­la­zi se naj­po­se­će­ni­ji grad je­ze­ra - Sir­mi­o­ne. Osim in­te­re­sant­nog po­lo­ža­ja (na­la­zi se na sa­mom rtu), grad obi­lu­je broj­nim isto­rij­skim spo­me­ni­ci­ma. Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji je sred­njo­ve­kov­ni za­mak iz 13. ve­ka, dvo­rac Sca­li­ger. Vi­še hi­lja­da tu­ri­sta sva­ko­ dnev­no se sli­va u ovaj gra­dić, što u ne­kim tre­nu­ci­ma mo­že bi­ti op­te­re­ću­ju­će, pa je mo­žda bo­lje u se­zo­ni iza­bra­ti ne­ko dru­go me­sto gde će­te se za­si­gur­no le­po od­mo­ri­ti uz žu­bor vo­de, mi­ris ja­smi­na i do­bar ka­pu­či­no.

Ra­zno­ra­zni mi­ri­si su, ina­če, ne­što što će vas ve­ro­vat­no pra­ti­ti još ne­ko vre­me na­kon po­vrat­ka sa Gar­de. Zbog po­volj­ne kli­me na je­ze­r u uspe­va obi­lje me­di­te­ran­ske flo­re: ne po­sto­ji ku­tak gde ni­je od­ne­go­van ne­ki ole­an­der, ja­smin, ma­sli­na ili li­mun. Osim ja­kog, le­plji­vog cvet­nog mi­ri­sa svu­da će­te ose­ti­ti i mi­ri­se pri­ma­mlji­ve ita­li­jan­ske ku­hi­nje - be­log lu­ka, mor­skih plo­do­va, za­či­na, kao i za­pa­lje­nog dr­ve­ta iz pe­ći za pi­cu.

WINE STyle

69

wine style putopis

is­toč­na oba­la

Kre­ću­ći se is­toč­nom oba­lom, ko­ja se još na­zi­va i ri­vi­je­ra ma­sli­na, ni­ka­ko ne tre­ba za­o­ bi­ći ne­ke od gra­do­va: La­zi­se, Bar­do­li­no, Tor­ri del Be­na­co i glav­ni grad je­ze­ra - Gar­da.

Iako je ovo je­dan od ma­njih gra­do­va, zbog do­brog po­lo­ža­ja iza­bran je za pre­sto­ni­cu.

Ovi gra­do­vi su slič­ne ar­hi­tek­tu­re, ali opet sva­ki sa ne­kom spe­ci­fič­no­šću i ener­gi­jom, što sva­ki od njih či­ni in­te­re­sant­nim i vred­nim obi­la­ska. Na se­ve­ro­i­stoč­nom de­lu na­la­zi se mo­žda i naj­lep­ši grad je­ze­ra, Mal­ce­si­ne. Iz­u­kr­šta­nim str­mim kal­dr­mi­sa­nim uli­či­ ca­ma do­la­zi se do tvr­đa­ve ko­ja do­mi­ni­ra gra­dom, a u pod­nož­ju, tik uz vo­du, broj­ni re­sto­ra­ni pru­ži­će vam pot­pu­ni he­do­ni­stič­ki ugo­đaj. U Mal­ce­si­nu se mo­že­te i ži­ča­rom po­pe­ti do vr­ha pla­ni­ne Mon­te Bal­do i oda­tle uži­va­ti u pre­le­poj pa­no­ra­mi ce­log je­ze­ra.

70

WINE STyle

wine style putopis

zapadna oba­la Za­pad­na oba­la po­zna­ta je kao ri­vi­je­ra li­mu­na. I da­nas se na broj­nim me­sti­ma na­la­ze ta­ko­zva­ne li­mo­na­je, ka­rak­te­ri­stič­ni vr­to­vi sa stu­bo­vi­ma za uz­ga­ja­nje agru­ma. Grad naj­po­zna­ti­ji po li­mu­nu na je­ze­r u Gar­da je, na­rav­no, Li­mo­ne sul Gar­da. Iako ve­ro­vat­no na­ziv ni­je do­bio po li­mu­nu, do ovog gra­di­ća se sve do tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka mo­glo do­ći sa­mo čam­cem ili bro­di­ćem i op­stao je upra­vo za­hva­lju­ju­ći ci­tru­si­ma, ma­sli­na­ma i ri­bar­stvu. Da­nas je la­ko pri­stu­pač­na tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja u ko­joj je kao pod­set­ nik na pret­hod­ne ve­ko­ve sa­ču­va­na ve­li­ka li­mo­na­ja, ko­ja se mo­že po­se­ti­ti sva­kog da­na za sve­ga ne­ko­li­ko evra. Grad se na­la­zi u sa­mom pod­nož­ju pla­ni­ne, što da­je im­pre­si­van ose­ćaj ka­da ste u nje­mu, ali i bo­lo­ve u no­ga­ma ka­da tre­ba da se pop­ne­te do ne­kog od ho­te­la, ko­ji se uglav­nom na­la­ze na uz­vi­še­nji­ma. Li­mo­ne mo­že da bu­de do­bra po­la­zna tač­ka za po­se­tu bro­di­ćem po­me­nu­tog Mal­ce­si­na na is­toč­noj oba­li ili me­sta Ri­va del Gar­da. Ovaj pri­lič­no ve­li­ki grad na kraj­njem se­ve­r u je­ze­ra va­ži za naj­hlad­ni­ji, ali i sa ve­o­ma či­stom vo­dom, jer su na se­ve­r u je­ze­ra za­bra­nje­ni pri­vat­ni mo­tor­ni čam­ci, upra­vo da bi se ta či­sto­ća i odr­ža­la. Na za­pad­noj oba­li tre­ba­lo bi obi­ći i De­sen­za­no i Salò, a i Garg­na­no, ma­lo ali ve­o­ma šar­mant­no me­sto, ko­je je čak i Mu­so­li­ni oda­brao za od­mor to­kom svog bo­rav­ka u ovoj obla­sti.

WINE STyle

71

wine style putopis

sadržajan odmor Je­ze­ro da­je mo­guć­no­sti za broj­ne vo­de­ne spor­to­ve, a u se­ver­nom de­lu na­ro­či­to za je­dre­nje i pa­ra­sej­ling. Vo­žnja bi­ci­kla je po­pu­lar­na na je­ze­ru, a po­tom i pla­ni­na­re­nje. Za ma­nje ak­ti­van od­mor pre­po­ru­ču­je­mo šet­nje po oba­li i gra­do­vi­ma uz po­vre­me­ni šo­ping (su­ve­ni­ri ili ko­žna ga­lan­te­ri­ja, ko­ja je ov­de ve­o­ma za­stu­plje­na). De­ca će sa­svim si­gur­no uži­va­ti u za­ bav­nim par­ko­vi­ma Gar­da­land i Mo­vi­e­land, kao i u pra­vom sa­fa­ri­ju ko­ji nu­di Par­co Na­tu­ra Vi­va.

S ob­zi­rom na vi­so­ke pla­ni­ne ko­je okru­žu­ju se­ver­ni deo je­ze­ra, de­ša­va se da se ve­dro let­nje vre­me vr­lo br­zo pre­ tvo­ri u tam­no ku­lja­ju­će ne­bo, ali se jed­na­ko br­zo cr­ni obla­ci po­vu­ku i ta­da mo­že­te da se vra­ti­te svo­jim pre­đa­ šnjim ak­tiv­no­sti­ma kao da ni­šta ni­je bi­lo.

72

WINE STyle

wine style putopis

HRA­NA Ita­li­jan­ska ku­hi­nja jed­na je od naj­po­pu­lar­nijh u sve­tu, pa ne tre­ba po­no­vo na­gla­ša­va­ti nji­ho­vu spo­sob­nost da od ma­lo ma­sli­no­vog ulja, be­log lu­ka, pa­ra­daj­za i te­ste­ni­ne na­pra­ve sa­vr­šen obrok. Osim tra­di­ci­o­nal­nih pi­ca, špa­ge­ta, pa ta­lja­te­ la i dru­gih pa­sta, na La­go di Gar­da ne bi tre­ba­lo pro­pu­sti­ti sve­žu ri­bu ulo­vlje­nu u je­ze­r u. Obič­no je spre­ma­ju na ža­r u u fo­li­ji sa do­sta lo­kal­nih za­či­na. Ne­će­te po­gre­ši­ti ako u sa­la­tu do­da­te ma­sli­no­vo ulje pro­iz­ve­de­no u ovoj obla­sti, jer je za­i­ sta fan­ta­stič­no, kao i aće­to bal­za­mi­ko ko­ji se u naj­ve­ćoj me­ri pro­iz­vo­di u ne­po­sred­noj bli­zi­ni, u oko­li­ni Mo­de­ne. Je­dan sa­ vet - uko­li­ko u Ita­li­ji na­r u­ču­je­te pa­stu sa mor­skim plo­do­vi­ma, ni­ka­ko ne tra­ži­te par­me­zan. Na­ša na­vi­ka je da ne­ki od tvr­dih si­re­va ren­da­mo na sve pa­ste, ali Ita­li­ja­ni će vam ob­ja­sni­ti da se to ni­ka­ko ne ra­di sa lo­so­som i mor­skim plo­do­vi­ma, jer će im sir nad­ja­ča­ti i po­kva­ri­ti ukus.

VI­NO Oblast je­ze­ra Gar­da po­zna­ta je po vi­nu. Naj­po­zna­ti­je cr­ve­no vi­no je bar­do­li­no, ko­je do­la­zi iz isto­i­me­nog gra­da. Pro­iz­vo­di se od istih sor­ti kao i val­po­li­cel­la: cor­vi­na, ron­di­nel­la i mo­li­ na­ra. Bar­do­li­no je ina­če jed­no od pr­vih vi­na Ve­ne­ta ko­je je do­bi­lo DOC kla­si­fi­ka­ci­ju. Naj­po­zna­ti­je be­lo vi­no je cu­sto­za, na­sta­lo od sor­ti treb­bi­a­no i gar­ga­ne­ga. Osim vi­na, na Gar­di ni­ka­ko ne bi tre­ba­lo pro­pu­sti­ti pri­li­ku da pro­ba­te li­mon­če­lo, li­ker od li­mu­na sa pri­lič­no vi­so­kim sa­dr­ža­jem al­ko­ho­la. WS

WINE STyle

73

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Foto: Vladimir Miloradović

Andro Tomić

74

WINE STyle

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Predstavljamo vinarije iz knjige Top 50 vinarija ex-YU, druge specijalne publikacije magazina Wine Style

Bastijana-Tomić Jelsa, Hvar

„Moderan plavac može se proizvesti tek onda kada vinari gospodare kondicioniranjem proizvodnih uslova.“ Nastavljajući porodičnu vinarsku tradiciju dugu stotinu pedeset godina Andro Tomić u svojoj vinariji Bastijana na Hvaru proizvodi vrlo specifična dalmatinska vina. Drugačiji od ostalih, njegovi plavci su mekši i suptilniji, imaju neki poseban karakter. U postizanju tako visokog kvaliteta i jedinstvenog stila vina sigurno mu je pomoglo i veliko enološko znanje koje je stekao studirajući u Francuskoj, a njegova odluka da se vrati na Hvar pokazala se više nego ispravnom, na radost ljubitelja vina i izvan ovog ostrva.

Piše: Milorad Cilić

WINE STyle

75

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

N

a strmim padinama koje se obrušavaju u more, tamo gde je teško zamisliti da uopšte postoje vinogradi, Hvarani su od zaborava sačuvali domaće sorte grožđa. Ali, dugo je pred njima stajao izazov kako da sav kvalitet grožđa pretoče u harmonična, vrhunska vina.

Jedan od pomaka ka tom cilju desio se kada je Andro Tomić, rođeni Hvaranin, odlučio da se nakon završenih studija enologije i usavršavanja u Francuskoj kao francuski stipendista vrati na Hvar. Kroz saradnju sa vinarima iz zapadnoevropskih zemalja on je tragao za pomakom u stilu, koji je bio neophodan teškim, taninskim crvenim vinima Dalmacije. „Višegodišnji problem proizvodnje vina u Dalmaciji bila je nemo­ gućnost kontrole temperature tokom fermentacije. Grožđe se bralo po toplom vremenu, temperatura u sudovima brzo je dostizala 35 °C, pa kvasci nisu mogli da završe vrenje, a bakterijsku aktivnost nije bilo moguće dalje kontrolisati.“ Andro danas ima vina kakvima je odavno težio – to su „mekši“ plavci, suvi, elegantni, pre svega neagresivni. Prepoznatljiv stil svojih vina, znatno drugačiji u odnosu na ostala dalmatinska vina, on i dalje usavršava. Nastavljajući niz od 150 godina porodične tradicije, nje­gova vinarija Bastijana je, iako relativno mlada na tržištu, ubrzo postala sinonim za moderne plavce, a Andro tako dokazao da ni malo nije pogrešio kada je odlučio da se vrati na Hvar.

godina osnivanja 1997. adresa 21465 Jelsa, +385 21 768 160

www.bastijana.hr, bastijana@st.t-com.hr posete vinariji uz zakazivanje vlasnik Andro Tomić vinar Andro Tomić površina vinograda 10 ha vlastitih i 20 ha u kooperaciji sorte bogdanuša, pošip, kuć, prč, muscat, plavac mali, cabernet sauvignon, merlot, cabernet franc godišnja proizvodnja 120.000 - 150.000 boca etikete belo vino BELECA (pošip i bogdanuša), SV. KLEMENT – BIJELI (pošip) crvena vina PLAVAC (plavac mali), PLAVAC MALI BARRIQUE (plavac mali), CAPLAR (plavac mali i cabernet sauvignon), SV. KLEMENT – CRNI (cabernet sauvignon, merlot, cabernet franc)

roze

OPOLO NOBILE (plavac mali)

vino od prosušenih bobica

PROŠEK HEKTOROVIČ

76

WINE STyle

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Karakteristike vina Nešto tamnije ružičaste boje, poput bordoških klerea, Opolo Nobile ’08 je izraženog voćnog mirisa sa notama suvog začinskog bilja, na ukusu pun i aromatičan. Izražena svežina bazirana je na kiselinama, što ovaj roze čini još dopadljivijim. Pošip iz 2008, Sv. Klement bjeli, ima intenzivan miris breskve i zrelog tropskog voća. Vino je puno, stabilne arome sa malo začinskog u drugoj impresiji. Posebno zadovoljstvo bilo je probati zreliji pošip iz 2005. Boje ćilibara i slatkastog mirisa koji asocira na marelicu, vino je puno, prijatnih kiselina. Koncentrisanu začinsku aromu u kojoj se međusobno nadovezuju crveni biber, paprika i kafa, uočićete u bordoškoj kupaži Sv. Klement crni ’07, vinu dobre taninske strukture. U naknadnom ukusu dominantan je zreo ton, koji podseća na brusnice i džem od šljiva. Plavac ’08 je voćno vino, mirisa zrelih trešanja, osvežavajuće i dobro izbalansirano.

Plavac mali – barrique je kompleksnije vino, zrelije i koncentrisanije arome. Na ukusu puno, džemasto, veoma ekstraktivno i bogato taninima. WS

WINE STyle

77

wine style HOTELI

Andrássy Mansion Wine & Spa

Barokni biser Tokaja U sr­cu po vi­no­gra­dar­stvu po­zna­te ma­đar­ske re­gi­je To­kaj na­la­zi se ho­tel sa pet zve­zdi­ca Andrássy Man­sion Wi­ne & Spa. Sme­šten u vi­li sta­roj tri ve­ka, mu­dro ob­je­di­nju­je stan­dard­nu po­nu­du ka­kvu tre­ba da sa­dr­ži ho­tel ove ka­te­go­ri­za­ci­je sa pro­gra­mi­ma ko­ji­ma se pri­mo­vi­še tra­di­ci­ja re­gi­o­na u ko­jem se na­la­zi. Uži­va­nje u naj­bo­ljim to­kaj­skim vi­ni­ma, vel­nes tret­ma­ni na ba­zi gro­žđa, obi­la­sci vi­na­ri­ja, vo­žnja bi­ci­kli­ma po vi­no­gra­di­ma pru­ži­će auten­ti­čan i ne­za­bo­ra­van do­ži­vljaj ove ču­ve­ne vi­no­gra­dar­ske obla­sti

78

WINE STyle

wine style HOTELI

Foto: arhiva Andrássy Man­sion Wi­ne & Spa

Č

u­ve­na ma­đar­ska re­gi­ja To­kaj ima du­go­go­di­šnju tra­di­ci­ju u pro­iz­vod­nji vi­na.

Broj­ni vi­no­gra­di, se­la, gra­do­vi, sa mno­štvom vin­skih po­dru­ma, ilu­stru­ju bo­ga­tu pro­iz­vod­nju po­zna­tih to­kaj vi­na i kva­li­tet ko­ji je stro­go re­gu­li­san već tri ve­ka. Oču­va­ nje tra­di­ci­o­nal­nog vi­no­gra­dar­stva u iz­vor­nom ob­li­ku u ovoj obla­sti oprav­da­va od­lu­ku UNE­SCO-a da je uvr­sti u svo­ju kul­tur­nu ba­šti­nu.

Andrássy Man­sion Wi­ne & Spa, ari­sto­krat­ska ku­ća ba­rok­nog sti­la iz 18. ve­ka, je­di­ni je ho­tel sa pet zve­zdi­ca u re­gi­ji To­kaj. Po­drum du­ga­čak 500 me­ta­ra ko­ji se na­la­zi is­pod zgra­de i da­lje se ko­ri­sti, a po­ti­če iz 15. ve­ka. Ku­ća je naj­pre pri­pa­da­la ta­da­šnjem gro­ fu, da bi je 1830. go­di­ne ot­ku­pi­la po­ro­di­ca Andrássy, u či­jem je vla­sni­štvu i da­nas.

Po­ro­di­ca je u njoj ži­ve­la vi­še od 150 go­di­na, da bi ko­nač­no 2008. go­di­ne otvo­ri­li ho­tel Andrássy Man­sion Wi­ne & Spa. Ho­tel ima dve stan­dard­ne, 33 su­per­i­or i tri de­lu­xe dvo­kre­vet­ne so­be, dva ju­ni­or apart­ ma­na, kao i pred­sed­nič­ki apart­man po­vr­ši­ne 100 kva­dra­ta. So­be su opre­mlje­ne stan­ dard­nom opre­mom. Sve su kom­for­ne, ele­gant­ne i ure­đe­ne u kla­sič­nom sti­lu.

WINE STyle

79

wine style HOTELI

Essze­ni­ca re­sto­ran nu­di eks­klu­ziv­ne ga­stro­nom­ske spe­ci­ja­li­te­te spre­mlje­ne od sa­ sto­ja­ka od­lič­nog kva­li­te­ta, pr­ven­stve­no od ruč­no bra­nog sve­žeg ma­đar­skog po­vr­ća i vo­ća. Uz bo­gat me­ni, go­sti­ma je na ras­po­la­ga­nju i pre­ko 60 raz­li­či­tih to­kaj vi­na ko­ja do­la­ze iz 25 vi­na­ri­ja iz re­gi­o­na. Osim to­ga, na vin­skoj li­sti je i ne­ko­li­ko eti­ke­ta iz dru­ gih obla­sti, kao i ne­ko­li­ko pe­nu­ša­vih vi­na.

U Andrássy Man­sion Wi­ne & Spa mo­že se uži­va­ti na vi­še na­či­na - ba­zen, đa­ku­zi ili ne­ko­li­ko vr­sta sa­u­na sa­mo su ne­ki od njih. Tu je i pe­ći­na-ku­pa­ti­lo sa ne­ko­li­ko iz­dvo­je­nih ka­da sa vo­dom pri­jat­ne tem­pe­ra­tu­re i ra­znim vo­de­nim ma­sa­ža­ma. Ono što je sva­ka­ko na­in­te­re­ sant­ni­je i ka­rak­te­ri­stič­no za ovaj ho­tel su Vi­no­Sen­se Spa tret­ma­ni. U ovom ode­lje­nju mo­ že­te is­ku­si­ti luk­su­zne well­ness tret­ma­ne sa pro­iz­vo­di­ma na ba­zi gro­žđa, a osim kla­sič­nih ma­sa­ža i tret­ma­na mo­že­te is­pro­ba­ti i, re­ci­mo, ma­sa­žu lo­si­o­nom od cr­ve­nog gro­žđa ili eks­trak­tom gro­žđa­nih ko­šti­ca.

Ako vam se ovi tret­ma­ni ne svi­de, jed­no je si­gur­no – ov­de vam ne­će bi­ti do­sad­no.

Ho­tel, na­i­me, or­ga­ni­zu­je broj­ne ak­tiv­no­sti u oko­li­ni, pa mo­že­te oda­bra­ti ne­ku od or­ ga­ni­zo­va­nih tu­ra po To­ka­ju: bi­ci­kli­ma ili auto­bu­som do lo­kal­nih vi­na­ri­ja, bro­dom ili ka­ja­kom po re­ka­ma Ti­sa ili Bo­drog, po­se­tu obli­žnjem ZOO vr­tu... WS

80

WINE STyle

wine style HOTELI

Ce­na no­će­nja sa do­ruč­kom u ovom ho­te­lu iz­no­si od 96 do 143 evra, u za­vi­sno­sti od se­zo­ne i ti­pa so­be.

WINE STyle

81

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 34 45 310, 011/ 24 44 481 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

wine style WS Club

Wine Style Club organizovao je nekoliko degustacija edukativnog karaktera za svoje članove

Wine bar MAGNUM Degustacija belih vina regije Alto Adige (severna Italija)

Wine bar MAGNUM Degustacija belih vina Burgundije

Wine shop ARENA Uporedna degustacija toskanskih i čileanskih vina

Prijatelji Wine Style Club-a VINOTEKE I WINE BAROVI

RESTORANI

Wine Bar & Shop Magnum Dositejeva 13, Beograd

Balzac Strahinjića Bana 13, Beograd

Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Aromatica & Wine Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

Pampour bar Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd

Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd

Premier Strahinjića bana 13a, Beograd

Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd

Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun

Hedonist Kralja Milana 3, Beograd Chianti Lomina 41, Beograd Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

Žabar Kej oslobođenja bb, Zemun Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad Zlatan bor Zlatibor

Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

HOTELI Zira Ruzveltova 35, Beograd Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd Square Nine Studentski trg, Beograd Hotel Palisad Zlatibor

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

WINE STyle

83

wine style nova vina

Nova domaća vinarija Temet iz okoline Jagodine predstavila se na tržištu sa nekoliko vina ROSE - TEMET 2011 Sortni sastav: 100% cabernet sauvignon. Svetloroze boje, sa laganom rubin nijansom, kristalne bistrine i prozirnosti. Na nosu sveže, veoma voćno, sa lepo ukomponovanim notama kupine, jagode i šumskog voća. Intenzivna voćnost nastavlja se i na nepcima, a arome crvenog voća i cveća sa blagom slasti i odličnom svežinom formiraju elegantnu završnicu. Slaže se uz lagane salate, grilovana bela mesa, predjela, lagane paste, karpaćo od jagnjetine.

Cena: 780 dinara CHARDONNAY - TEMET 2011 Nežnozelene boje, bistro i uljaste strukture. Ima intenzivan miris klasičnog šardonea, odlične svežine, u kojem su ukomponovane note citrusa, breskve, ananasa i blage herbalne note na kraju. Na nepcima veoma mekano, sa blagim puterastim i vanilinskim notama koje se slojevito prepliću sa voćnim aromama. Intezivna voćnost i struktura ostaju u ustima dugo nakon gutljaja. Konzumirati uz kozji i masne sireve, grilovani biftek, jela sa kremastim sosovima, belim mesom, sve vrste testenina.

Cena: 880 dinara PINOT GRIGIO - TEMET 2011 Jasne zelene boje sa naznakama bakarne nijanse, bistro i sjajno. Na nosu intenzivno, sveže, sortno, jasnog stila. Snažno napadaju arome poljskog svežeg cveća, breskve, kruške i cveta lipe, koje ostaju u čaši dugo posle sipanja.

Na nepcima mineralno, izrazito pitko i aromatično sa izraženom citrusnom kiselinom koja mu daje svežinu. U ustima izražene postojane arome cveća, vinogradarske breskve i vanilin šećera. Ovo mlado, sveže i aromatično vino treba slagati uz sve vrste riba, razna rižota, morske plodove i guščiju džigericu.

Cena: 880 dinara TRI MORAVE - TEMET 2011 Sortni sastav: 80% smederevka, 12% tamnjanika, 8% morava. Kristalne bistrine, lagane zelenkaste nijanse i odlične prozračnosti. Na nosu jasno, čisto, sveže, sa dominantnim jasnim muskatnim notama tamjanike. Sveže note cveta lipe, kruške, citrusa i soka od zove slojevito se izražavaju. Na ukusu jednako sveže, mineralno i aromatično, sa blagim uticajem tamjanike i većim herbalnim uticajem smederevke. Lagane strukture i završnice, lagano vino za svaki dan. Slagati uz jela domaće kuhinje i tradicionalne srpske specijalitete.

Cena: 780 dinara Proizvođač: Vinarija Temet

CUVE DI ROSE VENETO - SANTA MARGHERITA Oblast: Veneto, Italija Kupaža sorti merlo i kaberne sovinjon. Aperitivno vino privlačnog mirisa i izražene voćne strukture, idealno za svakodnevno konzumiranje. Odlično se slaže uz vegetarijanska jela, zatim uz salate sa pastom i svim vrstama belog mesa, sušeni bakalar i riblje čorbe. Služiti na temperaturi od 10 do 14 stepeni C. Cena: 636 dinara Uvoznik: ADS Wine

84

WINE STyle

wine style nova vina

NOVINA 2011 - GAZDINSTVO CILIĆ Oblast: Jagodina, Srbija Ružičasto vino, proizvedeno od sorti merlo i muskat hamburg. Ova tradicionalna ružica iz Šumadije je nešto intenzivnije obojena. Dopadljivog je voćnog mirisa, umerenog intenziteta. Voćni karakter nastavlja se i na ukusu, a prvenstveno asocira na zrelo jagodasto voće. Dobrih kiselina i prijatne slasti, ali je suvo vino.

Lagano i dopadljivo, osvežavajuće vino za svaku priliku.

Proizvodi se u količini od 3.750 boca.

Cena: 590 dinara Proizvođač: Gazdinstvo Cilić

PINOT GRIGIO - COLLAVINI Oblast: San Floriano del Collio, Italija Vino je intenzivne slamnatožute boje sa interesantnim odsjajem bakarne nijanse. Na mirisu ima tipične sortne karakteristike, u kojima preovlađuju arome citrusnih plodova. Na ukusu je jako dobro izbalansirano, svilenkaste je strukture sa prijatnim i osvežavajućim finišem. Idealno ga je servirati sa hladnim predjelima, rižotom, pastama, jelima od ribe i plodova mora i belim mesima.

Cena: 1.190 dinara SAUVIGNON BLANC FUMAT - COLLAVINI Oblast: San Floriano del Collio, Italija Vino je zagasitožute boje sa zelenim odsjajem. Izražene su arome voćnog karaktera, a među njima dominiraju mirisi breskve, dinje i banana. Na ukusu je suvo, elegantno i nežno. Idealno se slaže uz sve vrste hladnih predjela, posebno od ribe, zatim uz školjke, specijalitete od piletine ili ćuretine, minestrone i rižota. Servirati na temperaturi od 10 stepeni C. Cena: 1.290 dinara IL PROSECCO - COLLAVINI Oblast: Prosecco, Italija Postojani i veoma fini i dobro integrisani mehurići. Vino je slamastožute boje sa zelenkastim odsjajem. Izražene su arome breskve, jabuke, belog cveća i sveže pečenog hleba. Lepo je zaokruženo, balansirano i pomalo aromatično, sa veoma prijatnim i dugim završetkom. Služiti kao aperitiv, a može biti i jako dobar pratilac hladnim predjelima od plodova mora, kao i pastama i sirevima.

Cena: 1.050 dinara Uvoznik: Barter Koming

ARNO 2011 - VINARIJA ALEKSIĆ Oblast: okolina Vranja, Srbija Sorta grožđa: 100% sauvignon blanc. Slamnatožute boje, laganog tela, osvežavajuće, sa herbalnim i citrusnim aromama. Idealno se slaže sa belim mesom sa laganim belim i kremastim sosovima, kao i testeninama. Služiti na temperaturi između 8 i 10 stepeni C. Cena: 650 dinara Proizvođač: Vinarija Aleksić

WINE STyle

85

wine style INFO

Adresar vinoteka Beograd WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484

WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267

VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69

WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231

MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810

CASA DEL VINO Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOTEKA Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965

DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

Sremski Karlovci VINOTEKA Trg Branka Radičevića 5, 021/ 88 41 10

VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700

Bačka Palanka

ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024

BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499

88

Novi Sad

WINE STyle

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

wine style vinski rečnik

S Sekt – nemački naziv, popularna skraćenica za qualitätschaumwein.

Ovo je inače top kategorija za penušava vina, dok se niža kategorija penušavih vina naziva schaumwein. Ako penušavo vino dolazi iz bilo koje od trinaest anbaugebiete (zvaničnih vinogradarskih regiona), na samoj etiketi će pisati deucher sekt b.A, a može da stoji i oznaka bereich (naziv vinske regije).

Select/Selection – termin koji se često može videti na etiketama vina, ali koji nije zvanično (zakonom) definisan i uglavnom se koristi u marketinške svrhe da bi se sugerisalo da je vino nešto drugačije, posebno, moguće i kvalitetnije ali nije neminovno tako.

Semillon/semijon - bela vinska sorta grožđa koja se gaji skoro po celom svetu (Francuska, Argentina, Čile, Južna Afrika, Australija, Istočna Evropa i Amerika). Kao sortno vino obično je neutralno i prosečno, ali u kupaži sa sortom sovinjon blan daje izuzetna i iznenađujuće lepa i kvalitetna vina. Sam semijon daje dosta alkohola vinu, puno ekstrata (suve materije) i dobru teksturu, ali nažalost manjka u kiselinama i aromama, tako da tek u kombinaciji sa sovinjonom daje bogata i zaokružena vina. Takođe lepo podnosi i barikiranje.

Mnogo je poznatiji u proizvodnji desertnih vina, dobijenih od grožđa zahvaćenog botritisom.

Shallow/hollow (plitko, šuplje, prazno) - ovaj izraz koristi se za opisivanje vina koja nemaju dubinu, slojevitost, bogatsvo aroma. Ovakva vina mogu biti pitka, ali ipak previše jednostavna.

Sharp (oštro) – za vino se može reći da je oštro ako je prenaglašenih kiselina, odnosno ako na nepcu dominiraju kiseline u odnosu na druge komponente vina. Kiseline u nekim vinima mogu vremenom (odležavanjem) da se ublaže, da postanu nežnije i prijatnije.

Sherrified (šerizacija) - termin kojim naglašavamo da je obično (stono) vino poprimilo karatkter (arome) šerija, usled oksidacije.

Sinonim za šerizaciju je maderizacija. Generalno, ovo se smatra manom vina (osim kod pojačanih vina - šerija i madere). U početku ova aroma blago podseća na špinovan šećer, ali takvo vino s vremenom dobija vrlo teške arome i ćilibarne tonove, kad pričamo o boji.

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu

WINE STyle

89

wine style vinski rečnik

Sherry (šeri) – pojačano vino koje se proizvodi na jugu Španije u oblasti oko grada Jerez dela Frontera u Andaluziji. Šeri nikad nema naznačenu godinu na etiketi, uvek se pravi u posebnim kupažama i solera sistemu, koji ovom pojačanom vinu daje konstantan kvalitet. Solera sistem sastoji se od niza buradi uzajamno povezanih kapilarnim cevima. Sorte grožđa koje se koriste za proizvodnju šerija su palomino, pedro ximenez i moscatel (muscat). Šeri se proizvodi u nekoliko stilova, a dva osnovna su fino i olo­ roso. Karakteristično za svaki šeri jeste da se fermentacija odvija u prisustvu kiseonika, te od toga i potiče ona njegova karakteristična i lako prepoznatljiva aroma. Još jedna zajednička karakteristika za svaki šeri jeste to da se prirodni alkohol (brandy) dodaje u vino po završetku fermentacije i to do nekih 15,5 - 22% alkohola, a u zavisnosti od samog stila šerija.

Vina koja su suviše oksidirala stavljaju se na preradu za sirće i to izuzetno kvalitetno.

Shiraz/Syrah (širaz, sira) – crna vinska sorta grožđa, koja se koristi za proizvodnju vrhunskih vina. Potiče negde sa srednjeg istoka, ali je na svojoj popularnosti dobila zahvaljujući tome što se gajila u Francuskoj, tačnije u dolini reke Rone, još u doba Rimljana. U Francuskoj i zemljama starog vinskog sveta poznata je pod nazivom syrah, dok se u zemljama Novog vinskog sveta mnogo češće naziva shiraz.

Short (kratko, bez završnice) – opisni pridev u vinskoj terminologiji koji označava vino niskog kvaliteta (niže cenovne kategorije) usled nepostojanosti ukusa i mirisa. Arome mu brzo isčezavaju, a sam ukus se vrlo kratko zadržava u ustima nakon što se proguta gutljaj.

90

WINE STyle

Silky (svilenkasto, glatko) – opis vina koja su nežna, bujna, glatka na nepcu, vrlo prijatnog ukusa. Ovo je i sinonim za velvety (baršunasto vino).

Simple (jednostavno, bez slojevitosti) – izraz koji se često koristi za opisivanje vina koja nisu složenih ukusa i aroma, ali to nikako ne znači da nisu dobra i pitka. Ova vina samo nisu kompleksna i slojevita.

Skin contact (skin contact time)/ maceracija – maceracija je proces tokom kojeg kožica, pulpa i semenke bobice grožđa, posle muljanja, ostaju u direktnom kontaktu sa širom. Tokom ovog procesa se određena količina suve materije ekstrahuje iz kožice, pulpe i semenki i prelazi u sok. Maceracija može da traje od nekoliko sati do nekoliko nedelja, a u zavisnosti od vrste i stila vina koje se želi dobiti. Maceracija se može raditi i u proizvodnji belih vina (da bi se dobilo na njihovoj punoći), i obično traje od 12 do 24 časa. U proizvodnji roze vina maceracija obično traje od 24 do 48 časova, a u proizvodnju crvenih vina, umuljano grožđe ostavlja se da macerira znatno duže (pet do petnaest dana, nekada i duže).

Skunky (smrdljivo, neprijatnog mirisa) – ovaj neprijatan miris u vinu posledica je prisustva merkaptana (isparljiva jedinjenja sa sumporom, izuzetno neugodnog mirisa). Ovo se smatra izuzetno težakim defektom (manom vina). WS

Wine bar&shop Magnum Dositejeva 13, Beograd Tel: +381 11 26 26 267 winebar@adswine.rs www.wineandcoffee.rs