Brošura CVET 2019

INSPIRACIJA – INOVACIJA-USPEH Jedan pesnik je davno rekao “Inspiracija nikad ne dolazi sama od sebe. Ona jeste u nama, ali je sami ne možemo pokrenuti. Kao što jedan kamen ne može upaliti vatru dok ga drugim kamenom ne udarimo, tako i inspiracija neće doći dok nam neko drugi ne pomogne kako bi tu varnicu stvorili.”

Imam veliku sreću da inspiraciju za svoj posao pronalazim u uspešnim pričama žena koje me okružuju, članica Udruženja poslovnih žena Srbije kao i kandidatkinja za “Cvet uspeha za ženu zmaja”. Dok čitam njihove biografije ili kad razgovaram sa njima o putu uspeha koji su prošle, uvek se iznova podsetim Andersenove bajke o devojčici koja je sama napravila crvene cipele sakupljajući materijal po šumi. Priča dalje kaže da je zbog upadljivosti boje cipela, devojčicu zapazila imućna gospođa koja ju je usvojila i obezbedila joj lep život. Njene cipele predstavljaju veliki korak ka integraciji snalažljive ženske prirode u svakodnevni život, a činjenica da ih je napravila sama u nimalo lakim okolnostima, donosi joj neizmernu radost. Ovo tumačenje bajke dala je poznata američka spisateljica i psihoanalitičarka Klarisa Pinkole Estes, autorka bestselera “Žene koje plešu s vukovima”.

Naše zmajice su poput ove devojčice iz Andersenove bajke stvorile par svojih crvenih cipela, a one koje još uvek nisu, učiniće to kad-tad jer je kreativnost nezadrživa i uvek nađe put. Ukoliko postoji podrška to je mnogo lakše, a uspeh je onda i veći.

Zašto je potrebno posebno podržati žene – pitanje je koje mi često postavljaju. Kada svi imaju iste polazne pozicije i jednake mogućnosti onda nema potrebe za pravljenjem razlika. Na žalost, u većini društava današnjice nije tako i žene u ostvarenju svojih kreativnih potencijala i preduzetničkih inicijativa hodaju dužom stazom, suočene sa većim brojem prepreka nego muškarci. Čak i u najrazvijenijim ekonomijama Evropske unije, primećeno je da mali broj preduzetnica koristi podsti-

DR SANJA POPOVIĆ PANTIĆ PREDSEDNICA UDRUŽENJA POSLOVNIH ŽENA SRBIJE, AUTORKA PROJEKTA „CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA”

cajna sredstva za inovacije. To sigurno ne znači da su manje inovativne, ali ukazuje na to da im ovi fondovi iz različitih razloga nisu dostupni.

Sve češće su prve asocijacije na inovativnost vezane za informacione tehnologije ali čini mi se da je još veći kreativni potencijal potreban da se u tradicionalnim sektorima napravi “par crvenih cipela”. Verujem da ćete se složiti sa mnom da je mnogo veći izazov od jedne slovolivnice osnovane 1872. napraviti firmu koja se bavi modernim industrijskim označavanjem, razviti najsavremeniju bolnicu u kojoj se leče ljudi iz celog sveta, transformisati kurirsku dostavu pošte u sistem koji zapošljava hiljadu radnika i koristi najsavremeniju opremu, izvoziti odeću i kozmetiku vrhunskog kvaliteta i biti u konkurenciji sa najvećim svetskim brendovima, praviti CNC mašine, graditi tržne centre i luksuzne objekte. Sve su to sektori u kojima su naše dosadašnje dobitnice dosegle vrh uz manje ili više podrške, ali ono čime su jedino neograničeno raspolagale jeste inspiracija.

Sigurna sam da će i priče naših ovogodišnjih kandidatkinja biti inspiracija nekim novim budućim preduzetnicama svesnim da samo inovacijom mogu “ubrati cvet uspeha”.

3

Utisci

članica Udruženja poslovnih žena Srbije „Biti deo ovog Udruženja predstavlja veliku čast i inspiraciju, kako za samostalne preduzetnice, tako i za nas žene koje smo deo velikog korporativnog sistema. Lično, imam sreće da radim u kompaniji koja je proglašena za jednu od rodno najsenzitivnijih kompanija u Srbiji, gde žene ravnopravno učestvuju u odlučivanju i poslovanju, a da pritom nailaze na puno razumevanje kada je u pitanju usklađivanje njihovih privatnih i poslovnih obaveza. Drago mi je što u Udruženju mogu da prenesem znanje i dobru praksu iz Vipa i pomognem druge žene preduzetnice ili one koje su, takođe, deo većih sistema. Umrežavanje poslovnih žena doprinosi njihovom dodatnom ohrabrenju i jačanju u modernom poslovanju. Meni je tokom građenja karijere veoma značila podrška koju sam dobijala od drugih žena, a mnoge su bile i velika inspiracija u mom ličnom i profesionalnom razvoju. Moje članstvo u Udruženju vidim i kao priliku za pružanje podrške sjajnim ženama da veruju u sebe i ostvare sve svoje potencijale.“ Branka Pudrlja Durbaba, „Vip mobile” „Mislila sam da ne postoji nagrada koja bi privukla više pažnje i zvučala laskavije od “Žene zmaja”, dok nisam postala “Žena zmaj nad zmajevima”. Biti najbolja među najboljima, samo stajati sa njima na bini jeste pre svega čast i ponosna sam na sve „zmajice“ koje tako dobro vode svoje biznise i postižu fantastične rezultate. Udruženje je jače i veće svake godine, projekti na kojima radi su značajni, tako da imamo plodno tlo za stasavanje novih “Žena zmajeva”. Radujem se budućim pobednicama i prilici da gledam kako koriste tu jedinstvenu priliku u svojoj karijeri.“ Ljiljana Karaklajić, „D Express”

,,Za mene lično, članstvo u Udruženju poslovnih žena znači vetar u leđa i osećanje da niste sami u ovom surovom svetu u kome ima i drugih divnih, jakih žena, majki, preduzetnica koje imaju iste ili slične priče i probleme kao i vi. Ono što uvek ističem kada mi neko dođe u posetu i upita me o nagradi i statui ‘Cvet uspeha za ženu zmaja’, koju sam osvojila 2017. godine, jeste da sam posebno ponosna na baš tu nagradu, jer dolazi od drugih isto tako uspešnih žena. Kada žena drugoj ženi oda priznanje, onda to ima posebnu težinu i vrednost.”

Aleksandra Bogunović , ,,Vatrex”

4

12. DODELA NAGRADE

„CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA“

124 ŽENE

DOBILE PRESTIŽNO PRIZNANJE „CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA“

5

6

Utisci

članica Udruženja poslovnih žena Srbije

,,UPŽ Srbije je autentična organizacija preduzetnica, pouzdana podrška svojim članicama i uvek relevantna i u međunarodnim okvirima, za sva pitanja ženskog preduzetništva. Kao dugogodišnja članica imala sam priliku da dobijem veliku podršku u razvoju firme, ali i da utičem na rad i razvoj Udruženja. Zato mi Udruženje lično i profesionalno mnogo znači.“ Gordana Đurđević, „Slovo” ,,Udruženje poslovnih žena je bilo moje prvo udruženje u koje sam se učlanila i to pre 20 godina. Za njega me vezuju prve edukacije iz veština rukovođenja, vođenja poslova, druženja i umrežavanja. Kroz dugi period članstva, rasli smo zajedno i razvijali se i Udruženje i Bel Medic i ja. Udruženje je bilo i podrška i oslonac u teškim trenucima a i kanal preko kojeg se moglo komunicirati sa donosiocima zakonske regulative za pravljenje boljeg poslovnog ambijenta.

Nagrada Cvet uspeha za ženu zmaja je takođe jedna od prvih nagrada i priznanja koje sam dobila. Sem zadovoljstva što je neko primetio moj trud i rad, ona mi je omogućila i veću vidljivost u medijima i mom poslovnom okruženju i to u tom početnom periodu kada ste za sve uglavnom bili nevidljivi.“ Dr Jasmina Knežević, opšta bolnica „Bel Medic”

,,Članstvo u Udruženju poslovnih žena Srbije mi je dalo mogućnost da se povežem sa mnogim sjajnim poslovnim ženama i da sa njima razmenim poslovna iskustva i ideje. Kroz projekte koje Udruženje realizuje, imala sam priliku da promovišem žensko preduzetništvo i podstaknem žene da započnu svoj posao i postanu preduzetnice, što je nekada bio i moj san, koji danas živim. Udruženje mi godinama pruža dragocene prilike da budem u društvu izuzetnih, poslovno uspešnih žena, koje svakodnevno u svojem okruženju doprinose razvoju ženske vizije poslovanja, kao i razvoju visokih etičkih standarda.“ Anja Ivana Milić, „Arhi.pro”

7

KORAK PO KORAK DO JAKIH ŽENSKIH FIRMI OLIVERA POPOVIĆ POTPREDSEDNICA UDRUŽENJA POSLOVNIH ŽENA SRBIJE I KOORDINATORKA ŽENSKOG BIZNIS KLUBA

novile nagradu za „Rodno najsenzitivniju kompaniju“ i sa zadovoljstvom mogu da kažem da je do današnjeg dana tu titulu ponelo 5 kompanija.

Doprinos UPŽ Srbije razvoju ženskih firmi za bolju poziciju na tržištu, bilo da se radi o start-up ili već donekle razvijenim firmama, svih ovih godina je mentorstvo.

Sigurna sam da ste se svi bar jednom našli u situaciji kada ste pomislili da vaša jedna aktivnost, reč ili čin ne mogu da doprinesu u širem smislu i velikom kontekstu.

Kada god pomislim o tome, podsetim sebe na jednu staru kinesku poučnu priču – kada bacimo kamenčić u jezero – koncentrični talasi se otisnu u svim pravcima, opadajući u intenzitetu doputuju do obale, pa se odbiju, vrate i zamru.

Iako je uskoro voda ponovo mirna, jezero je izmenjeno ovim malim kretanjem i više nikada neće biti isto.

Isto je tako, kada se zapitamo da li je moguće učestvovati ravnopravno u trci za dobavljača ako ste mala kompanija, pogotovo ako ste kompanija na čijem čelu je žena, i da li je moguće dati svima jednake mogućnosti kada je često samo održiv razvoj ekonomski opravdan. Ali održivost obuhvata i uključivanje manje zastupljenih društvenih grupa u ekosistem, jer one su upravo te koje svojim diskretnim talasima pokreću promene i trajno menjaju sliku poslovanja i društva.

Talasi koje pravimo odjekuju i kroz poseban model koji smo osmislile u UPŽ Srbije. Uključivanje malih ženskih kompanija u lance dobavljača velikih kompanija može da bude i deo njihovog društveno odgovornog poslovanja. To daje priliku velikim kompanijama da svoja pravila nabavke prilagode potrebama malih kompanija koje su, iako male, inovativne, fleksibilne, odgovorne, stabilne... Prepoznali smo da takvih velikih kompanija ima već danas i da je potrebno da se sa njihovim pristupom malim ženskim kompanijama upozna i šira javnost. Zbog toga smo prošle godine usta8

To je naš način da zatalasamo tržište i pokrenemo promene.

Otišle smo i korak dalje i razvile e-mentoring, platformu gde mogu da se sretnu mentorke, kvalifikovane žene iz različitih oblasti, sa vlasnicama već registrovanih firmi ili onih sa manje iskustva kako bi ostvarile zacrtane ciljeve da brzo, efikasno, tehnološki savremeno, uspostave mentorski proces koji će obema stranama doneti puno naučenih lekcija neophodnih za bolji plasman na tržištu obe strane.

Novina u ovom procesu je da, komunicirajući preko nekog od programa za video komunikaciju, olakšamo komunikaciju, a bez vremenskog ili geografskog ograničenja. Odziv je zaista veliki i dalje nastavljamo razvoj platforme i okupljamo sve veći broj mentorki.

Kao deo trajne i dugoročne promene, UPŽ Srbije uvek je obraćalo pažnju na uključivanju posebno ranjivih grupa žena u ekonomske tokove a od ove godine, podstaknuti činjenicom da je sve manje raspoloživih ljudskih resursa različitih kvalifikacija, započeli smo, u saradnji sa GIZ-om, i obuku Romkinja za rad u welness i u IT sektoru. Iskustva su nam izuzetna i pokazuju da ovo društvo mora što brže da se oslobađa rodnih, etničkih i svih drugih predrasuda i stereotipa kojima još uvek robuje. Od svog osnivanja do danas promovišemo vrednosti inkluzivnog društva jer ono donosi benefite svima a najviše ekonomiji.

Verujemo da talasi koje pravimo pokreću velike stvari sa izuzetnim, talentovanim i kvalitetnim ženama. Radimo na tome da se sve promene na bolje utemeljuju, traju i budu podržane na pravi način, jer ekosistem čiji smo deo ne može da prosperira ako mu, s vremena na vreme, talasi ne donesu uspešne poduhvate, dobre ideje i nove horizonte.

POKRENULE SMO

E-MENTORING PROGRAM

Udruženje poslovnih žena Srbije osmislilo je e-Mentoring program, kako bi se povezale iskusne preduzetnice menadžerke i žene iz različitih sektora sa preduzetnicama početnicama, onima koje to žele da postanu, kao i svim ženama kojima je potrebno mentorstvo pri izboru i razvoju karijere, u cilju napretka njihovih biznisa i profesija, uz vrhunsku stručnu i profesionalnu podršku.

Postanite i Vi deo naše e-Mentoring zajednice! Odaberite mentorku, ili postanite mentorka.

e-Mentoring je osmišljen tako da kvalifikovane žene iz različitih oblasti pomognu onima sa manje iskustva kako bi ostvarile zacrtane ciljeve. Takođe, pogodnost ovakvog vida mentorstva je to što olakšava komunikaciju, a bez vremenskog ili geografskog ograničenja.

*Program je nastao u okviru projekta „Buđenje digitalnog preduzetništva - od novih oblika ranjivosti na tržištu rada do ekonomski osnaženih žena“. Ovaj projekat je podržan od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji finansira Evropska unija.

Posetite sajt UPŽ Srbije www.poslovnezene.org.rs popunite formular i pošaljite ga na e-mail adresu mentoring@poslovnezene.org.rs

9

GLAVNE KATEGORIJE

ZA NAGRADU „CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA“

„NAJEVROPSKIJA“ ŽENSKA FIRMA Ovom nagradom odaje se priznanje preduzetnicama koje predvode preduzeća koja su prisutna i konkurentna na evropskom tržištu i/ili pružaju usluge korisnicima iz EU, a locirana su u Srbiji, preduzeća koja su uvela inovaciju u svoj način poslovanja, koja se pridržavaju principa „dobre poslovne prakse“, kao i koncepta „društveno odgovornog preduzeća“ i koja imaju i poštuju etički kodeks poslovanja.

„NAJBOLJI MODEL ZAPOŠLJAVANJA ŽENA” Nagrada se dodeljuje preduzetnicama koje su osmislile načine i modele zapošljavanja žena i koje aktivno rade na ekonomskom osnaživanju žena.

SPECIJALNA PRIZNANJA Udruženje poslovnih žena Srbije zadržava i ove godine praksu da Specijalnim priznanjem nagradi one preduzetnice koje su ostvarile posebne rezultate po nekom od navedenih kriterijuma, kao i da istakne preduzetnice koje ispunjavaju više uslova iz pomenutih glavnih kategorija i potkategorija.

„RODNO NAJSENZITIVNIJA KOMPANIJA“ Priznanje se dodeljuje velikim kompanijama koje primenjuju strategiju Društveno odgovornog poslovanja, rukovode se principima Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, primenjuju načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije i pružaju najbolji model uključivanja žena u lance snabdevanja.

10

23

KANDIDATKINJE

U KONKURENCIJI ZA NAGRADU „CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA“

11

„Ništa nije toliko dobro da ne može biti još bolje.“

PORODICA VREDNIH RUKU

O svojim počecima Aleksandra, po struci akademski slikar, i Sonja, psiholog i porodični terapeut, ćerke prerano preminule Srbislave, kažu: „U početku behu ruke, mamine ruke… i one su mesile i mesile…“ Njima su se pridružila još dva para ruku, Aleksandrinih i Sonjinih „Porodica vrednih ruku koje prave i dele ono što vole, i to sa svima…“ Tako je ispleten „Basket“.

Razvojni put „Basketa“ bio je prepun izazova, prepreka, problema ali i volje da se oni prevaziđu. Od pereca i štapića sa susamom „koji se prave u svakoj kući“ i sa kojima je sve krenulo, paleta „Basket“ proizvoda se širila.

Belo brašno zamenili su crnim, a zatim i integralnim, ražanim, heljdinim, ječmenim, ovsenim, kukuruznim i speltinim. „Basket“ asortiman danas čine hrskave lanene, ovsene, heljdine pločice, pločice sa koprivom, sušenim paradajzom, kurkumom, integralni štapići sa susamom i makom, spelta štapići, pecivo sa dimljenim sirom, „Basket 5 kreker“, štanglice sa semenom bundeve i drugi originalni proizvodi. Kvalitet i bezbednost hrane u okviru procesa proizvodnje potvrđuje se i ISO 9001, FSSC 22000 i HACCP standardima koji su uvedeni. Kvalitet „Basket“ proizvoda je potvrđen i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Dobitnici su Velike zlatne medalje, kao i prestižnog specijalnog priznanja za kvalitet “Dr Rozika Vukobratović”.

Aleksandra i Sonja, članice Udruženja poslovnih žena Srbije, ulažu veliki trud da integrišu i održe ekonomsku, društvenu i ekološku dimenziju poslovanja, nastojeći da doprinesu napretku lokalne zajednice kojoj pripadaju, kao i rastu same kompanije. Svojim najvećim uspehom smatraju zauzimanje pozicije lidera u kategoriji „zdravije 12

KA N D IDAT KIN JE

„Basket“ priču je započela Aleksandrina i Sonjina majka, Srbislava Lazić, koja je hrabro još 2002. godine osnovala preduzetničku radnju za proizvodnju finih pekarskih proizvoda, želeći da ćerkama osigura posao i egzistenciju.

ALEKSANDRA ĐURIĆ I SONJA ĐURIĆ SUVLASNICE PREDUZEĆA „BASKET ZDRAVIJA HRANA MADE BY HAND“ DOO, STARA PAZOVA – GOLUBINCI POČETAK POSLOVANJA: 2002.

DELATNOST: PROIZVODNJA DVOPEKA, KEKSA, TRAJNOG PECIVA I KOLAČA BROJ ZAPOSLENIH: 27/25 ŽENA ADRESA: PUTINAČKA BR. 17, 22308 GOLUBINCI TELEFON: 022/381 318 i 063/11 59 211 E-mail: zdravijahrana@basket.co.rs www.basket.co.rs

hrane“ na tržištu Srbije i širenje prodajne mreže na tržište Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Engleske i UAE. Aleksandra, i sama majka dvoje dece, i Sonja, majka jednog deteta, odaju priznanje, pre svega, svojoj majci koja je svojim primerom pomerala granice. Svoje poslovno putovanje je započela u 45. godini, srušila mnoge predrasude sa kojima se suočavaju žene preduzetnice, pomažući ženama u okviru lokalne zajednice da povrate samopouzdanje.

„Samo napred!“

Ana Marija Marinković vlasnica je i direktorka „Ino edukacija“ centra za školovanje u inostranstvu. Želeći da savetima pomogne mladima koji hoće da nastave školovanje u drugoj zemlji, jer su i njoj iskusnije kolege svojevremeno pružile podršku prilikom upisa na master studije na Sorboni, Ana Marija 2014. godine pokreće blog „Kako na master“, zajedno sa programom mentorskih paketa, bez neke ideje o mogućem biznisu. Shvativši, međutim, da postoji veliko interesovanje za ovu oblast, osniva agenciju koja ubrzo postaje vodeći regruter na Zapadnom Balkanu za studiranje u inostranstvu, sa centralom u Beogradu i poslovanjem u Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Godine 2017. dobija prestižnu ICEF akreditaciju, najpriznatiju za study abroad agente.

Danas njena firma radi predselekciju studenata i marketing na teritoriji Zapadnog Balkana za preko 100 univerziteta i škola iz inostranstva. Ponosna je na činjenicu da se strani univerziteti koji žele da se angažuju na našem području, obraćaju prvo njoj. Kroz mrežu partnerskih univerziteta i mentorskih paketa pružaju se usluge pripreme i upisa na 5.000 državnih i privatnih univerziteta širom sveta. Broj studenata koji je prošao kroz sistem prelazi 1.000, a već nekoliko godina firma konstantno raste. Ove godine dobila je dve velike licence, američku Harisson, za karijernu orijentaciju, i češku Best in English – Best in Deutsch, za jezička takmičenja koja će se organizovati u više od 300 škola na Zapadnom Balkanu. Organizuje i sajmove posvećene školovanju u inostranstvu, kao što je Study Abroad Fair.

Pored bloga „Kako na master“, koji je do sada zabeležio više od milion poseta, pokrenuti su i „Kako na posao“, „Ino univerziteti“ i „Ino kursevi“. Preko „Ino edukacije“ mnogi studenti se besplatno prijavljuju na univerzitete kojima je ona partner. Tako je ova firma postala svojevrstan centar za školovanje u inostranstvu, koji se finansira, pre svega, naplaćujući usluge inostranim univerzitetima, a u znatno

KA N D IDAT KIN JA

OD JEDNOG LAPTOPA DO BIZNISA

ANA MARIJA MARINKOVIĆ VLASNICA CENTRA „INO EDUKACIJA” I „INO AGENCIJA” DOO, BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 2014.

DELATNOST: KONSALTING I POSREDOVANJE U MEĐUNARODNOM OBRAZOVANJU BROJ ZAPOSLENIH: 5/5 ŽENA ADRESA: KNEZA MIHAILA 30, 11000 BEOGRAD TELEFON: 061/55 44 199 E-mail: office@inoedukacija.com www.inoedukacija.com

manjoj meri studentima – lokalnim klijentima.

Ana Marija, članica UPŽ Srbije, uspela je da razvije posao pre svoje tridesete, bez pomoći sa strane i početnog kapitala, krećući samo sa jednim laptopom. Veruje da je preduzetništvo za ambiciozne i radoznale, spremne da probaju nešto novo, ali i podmetnu leđa kad je teško, jer to je sastavni deo preduzetničkog života. I poručuje „Renovirajte svoju budućnost!“.

13

„Dobro došli u svet poslovnog uspeha!“

Biljana Filipović, vlasnica firme „Filbi Co“ pokrenute 2011. godine, bavi se oglašavanjem putem štampanih kataloga, društvenih mreža i interneta, deljenjem flajera na dogovorenim teritorijama i informisanjem putem besplatnih malih oglasa kroz brend „Moja baza“. Cilj i misija brenda je da se ljudi adekvatno informišu, povežu i poslovno sarađuju.

I mada je u pitanju firma sa formalno jednim zaposlenim, u njihovom, kako kaže „uigranom timu“ nalaze se profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom u svojim oblastima, kao što su konsalting i marketing, kompjuterska podrška, grafički i web dizajn, računovodstvo, logistika, kurirska služba i drugo, koji pomažu da „Filbi Co“ stekne klijente iz različitih preduzetničkih sfera.

Pripremaju i štampaju lokalne oglasnike za teritoriju Surčina, Novog Beograda, Zemuna, Obrenovca, po potrebi i Uba, i mogu se pohvaliti cifrom od preko 900 klijenata. Svako izdanje postavlja se i na njihovom portalu. Uz to, biznis portal sa više od 10.000 besplatnih malih oglasa namenjen je ljudima koji žele da se putem mesečnog vodiča „Moja baza“ informišu o svim novinama u biznisu na lokalu u Beogradu i Srbiji, predstavljajući dragocenu bazu firmi i oglasa. U Surčinu i Obrenovcu su najveći lokalni oglasnik, a među prva tri su na teritoriji Novog Beograda i Zemuna. Takođe, po Biljaninim rečima, Google ih je proglasio jednim od pet posto najuspešnijih lokalnih oglasnika na teritoriji grada Beograda.

Biljana, danas preduzetnica, majka dve ćerke, ističe da nije dozvolila da je slome ratne okolnosti, gubitak roditelja, izbeglištvo, besparica i druge nedaće. Rođena u Sarajevu, tri godine provela je u ratnom okruženju. Ipak, bila je uvek među najboljima i u školi i na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je završila španski jezik i književnost.

14

KA N D IDAT KIN JA

KADA KLIJENTI POSTANU PRIJATELJI

BILJANA FILIPOVIĆ VLASNICA AGENCIJE „FILBI CO”, PROKUPLJE

POČETAK POSLOVANJA: 2011.

DELATNOST: OGLAŠAVANJE I IZRADA REKLAMA BROJ ZAPOSLENIH: 1/1 ŽENA ADRESA: PERIKLOVA 9, 11271 SURČIN TELEFON: 064/22 18 425 E-mail: mojabaza4@gmail.com www.mojabaza.com

Posle neuspešnih pokušaja da pronađe stalan posao, rešila je da uđe u preduzetničke vode.

Ponosna je na vreme provedeno na unapređenju poslovanja preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, kako kaže „na unapređenju kvaliteta života naših prijatelja“.

Shodno svojim mogućnostima, firma „Filbi Co“ je i sponzor mnogih manifestacija i akcija.

„Zadovoljan gost je stalni gost, i ljubav se ljubavlju vraća.“

VATROMET UKUSA NA SEVERU BAČKE

Sladoledi „La Biba Ice Cream“ prodaju se u sklopu kafea „Milord“, u okviru istoimene vile na Paliću. Vila „Milord“, jedna od najatraktivnijih u turističkoj ponudi Palića, deo je porodičnog biznisa u vlasništvu Biljaninog oca i u njenom vođenju Biljana je aktivno angažovana. Radnja koja je počela sa radom 2014. godine je u međuvremenu ugašena da bi se otvorila nova, pod sadašnjim imenom.

Aktivna je samo tokom letnje sezone, ali je u planu dopunjavanje ponude i širenje poslovanja na celu godinu.

Poseban program je i “La Biba na točkovima”, ponuda koja podrazumeva iznajmljivanje male vitrine sa propratnom opremom i sladoledom, za razne proslave, rođendane, svadbe, slave i druge događaje.

Ono što ove sladolede čini posebnim jesu kvalitet i specifični ukusi. Sladoled koji Biljana lično pravi, postao je prepoznatljiv brend Palića. U originalnoj ponudi maštovitih naziva i još maštovitijeg sastava i opisa ledenih poslastica, koje se prave od prirodnih sastojaka strogo biranog porekla, nazire se pravi vatromet ukusa, mirisa, boja i pre svega kreativnosti. Pored „klasika“, sladoleda od čokolade, vanile i lešnika, tu su i „Eržikina višnja“, „Sutlijaš sa cimetom“, „Gomboci sa šljivama“ „Josin žerbo“, „Liduškina zova“, „Pita sa jabukama“, „Palačinka sa džemom od šljiva“... Koliko je ovaj sladoled popularan, vidi se po svakodnevnim redovima – mnogo je onih koji dolaze da bi ga probali i to ne samo iz Subotice, već i iz Novog Sada, Beograda. Jer, kako kažu za njega, stare recepture vraćaju u detinjstvo, a novine koje se unose povezuju taj duh sa radošću življenja i sadašnjicom.

KA N D IDAT KIN JA

Biljana Štavljanin je vlasnica „La Biba Ice Cream“ preduzetničke radnje koja se bavi proizvodnjom i prodajom unikatnog zanatskog sladoleda. Diplomirala je i završila master na Ekonomskom fakultetu u Subotici, Novosadskog univerziteta, gde je sedam godina bila i asistent. Trenutno je angažovana kao v.d. direktora Privredne komore Severnobačkog upravnog okruga.

BILJANA ŠTAVLJANIN VLASNICA UGOSTITELJSKE RADNJE „LA BIBA ICE CREAM“, PALIĆ POČETAK POSLOVANJA: 2014.

DELATNOST: UGOSTITELJSTVO, PROIZVODNJA I PRODAJA HOMEMADE SLADOLEDA BROJ ZAPOSLENIH: 3/1 ŽENA ADRESA: SPLITSKA ALEJA 19, 24413 PALIĆ TELEFON: 024/602 800 E-mail: labibaicecream@gmail.com www.vilamilord.com

Tokom sezone, pored nezaposlenih lica, angažuju i studente i đake preko zadruge. Oni dolaze da bi stekli radno iskustvo za vreme školovanja i uče kako da budu deo tima. Svake godine, zbog rastuće potražnje na tržištu, angažuje se sve veći broj radnika, među kojima je često više žena nego muškaraca.

Ova mlada žena, budući doktor ekonomskih nauka, poručuje: „Ukoliko želite da usrećite druge, onda se bavite prodajom sladoleda. Jer, ljubav je osnovni pokretač svih poduhvata.“ 15

„Iskrenošću do poverenja, poverenjem do kredibiliteta, kredibilitetom do uspeha.“

Branislava Antović je 2010. godine diplomirala novinarstvo, a kada ni posle više pokušaja nije uspela da pronađe posao u struci, rešila je da sama nešto preduzme. Kako kaže, tek diplomiranom novinaru bilo je važno da „vežba svoje prste, odnosno pisanje“. Zato je pokrenula sopstveni blog, modnu priču koju je nazvala ‘’Divine World of Fashion’’. Vremenom, blog je počeo da se bavi i drugim sferama u životu mlade žene, postavši jedan od najcenjenijih lifestyle blogova u Srbiji i regionu. Od oktobra 2013. godine blog dobija novo, i danas aktuelno, ime „Brana’s Divine World’’, a od 2016. tako se zove i agencija koju je osnovala, postavši jedna od prvih blogerki u Srbiji koja je i pravno registrovala svoj biznis. Pored čitalaca, značaj i mogućnosti ovakvog online kutka prepoznale su mnoge kompanije, svetski poznati brendovi i organizacije, sa kojima uspešno sarađuje. „PC Press” je 2014. godine proglasio „Brana’s Divine World“ za jedan od pet najboljih blogova u Srbiji u prethodnoj godini, čime postaje deo prestižne liste Top 50 najboljih sajtova. Iste godine kompanija „Grand Aroma“ uvrstila je Branislavu na svoju A listu 50 uspešnih žena, a na tradicionalnoj dodeli Belgrade Fashion Week nagrada, kultni domaći magazin „Bazar“ proglašava je ličnošću od stila. U novembru 2018. godine dobila je nagradu Wannabe Digital Awards – Lifestyle Blogger.

Branislava, koja je i glavni i odgovorni urednik, trudi se da svojim čitaocima ponudi sadržaje koji, osim aktuelnih tema iz oblasti kulture, umetnosti, putovanja, enterijera, kozmetike i mode, obrađuju i društveno odgovorne teme i humanitarne akcije. Takođe, u fokusu njenih tekstova uvek su bili i domaći brendovi i dizajneri, kao i preduzetništvo, posebno žensko. Oko svog bloga okupila je sjajan tim, pretežno žena, za koji kaže kako joj je 16

KA N D IDAT KIN JA

ISKORISTITI JAČINU INTERNET GLASA KOJI NAM JE DAT

BRANISLAVA ANTOVIĆ VLASNICA AGENCIJE „BRANA’S DIVINE WORLD“, BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 2016.

DELATNOST: KREIRANJE I UREĐIVANJE PISANOG, FOTO I VIDEO SADRŽAJA ZA BLOG I PROFILE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA BROJ ZAPOSLENIH: 1/1 ŽENA ADRESA: KUMODRAŠKA 119/14, 11000 BEOGRAD TELEFON: 069/21 85 077 E-mail: branasdivineworld@yahoo.com www.branasdivineworld.com

čast da ih nazove svojim saradnicima. Za sebe s ponosom kaže da je blogerka i preduzetnica, što mnogi još uvek ne vide kao „ozbiljan posao“. Zato je kao deo svoje misije shvatila i rušenje predrasuda i promenu odnosa prema industriji kojoj pripada. Pritisnuvši svojevremeno opciju „publish’’ da bi objavila svoj prvi blog, započela je poslovni poduhvat koji danas predstavlja ostvarenje njenog sna.

Jer, veruje, u preduzetništvu je od novca koji ste zaradili, mnogo važnije kako ste se osećali dok ste ga zarađivali. I poručuje da treba iskoristiti pogodnosti vremena u kojem živimo i jačinu internet glasa koji nam je dat.

„Razmišljaj van granica koje vidiš.“

Centar za edukaciju i savetovanje „Mental Spa“ Dragana Potić je osnovala sa namerom da promoviše zdrave stilove života, uz negovanje opšteg mentalnog, psihičkog i fizičkog stanja čoveka. Centar se bavi prevencijom, lečenjem i psihološkim rastom i razvojem individue primenjujući geštalt pristup u radu, psihoterapijski pravac koji shvata čoveka holistički. Svoja interesovanja Dragana je usmerila ka povezivanju razvoja psihoterapijske misli, načina života, širenja terapijske kulture i direktnog rada sa decom, adolescentima i odraslima. Geštalt terapeuti veruju u kreativan, transformišući i isceljujući potencijal svakog čoveka i lekovitost ljudskog kontakta.

Diplomirani pedagog po struci, završila je master studije iz geštalt psihoterapije na Malteškom institutu za psihoterapiju, član je nekoliko stručnih udruženja i saveza, nosilac nacionalnog sertifikata za psihoterapiju i član i nosilac Evropskog sertifikata za geštalt psihoterapiju (EAGT).

Od 2018. godine je i supervizor u Fondaciji SOS Dečija sela.

Desetogodišnje radno iskustvo pedagoga i nastavnika građanskog vaspitanja u školama, pomoglo joj je da shvati da našem školstvu nedostaje rad na unapređenju trijade odnosa roditelj – dete – pedagog. Zato je tokom rada u školama održavala besplatne radionice za roditelje i adolescente na temu njihovih odnosa, koristeći terapijske tehnike, baveći se prevencijom nasilja, a više puta je u medijima govorila i na temu suicida kod mladih.

Kako društvo nije bilo spremno da prepozna značaj terapeuta u školama, čija bi funkcija bila i preventivna i razvojna, odlučila je da krene sama u taj poduhvat. „Shvatila sam da su koraci samo moji...“ kaže, znajući da bi predugo trajalo ako bi čekala da društvo samo prepozna i promeni sistem.

San iz mladih dana, da pomaže ljudima kao terapeut, počela je da ostvaruje 2016. godine. Dvoumila se da li da to uradi „na lak način“ i otvori centar u Beogradu, gde

KA N D IDAT KIN JA

KADA SHVATIŠ DA SU KORACI SAMO TVOJI

DRAGANA POTIĆ VLASNICA CENTRA ZA EDUKACIJU I SAVETOVANJE „MENTAL SPA“, ZAJEČAR POČETAK POSLOVANJA: 2016.

DELATNOST: OSTALO OBRAZOVANJE, EDUKACIJA, PREVENCIJA I PSIHOTERAPIJSKE DELATNOSTI BROJ ZAPOSLENIH: 1/1 ŽENA ADRESA: AMERIČKA 34, 19000 ZAJEČAR TELEFON: 064/ 21 01 757 E-mail: draganapotic@gmail.com www.mentalspaterapija.wordpress.com

postoje liste terapeuta. Ipak je rešila da ostane u Zaječaru, videvši u tome i društveni značaj. Jer, registrujući svoj terapeutski centar, shvatila je da je u tom trenutku bila jedina u Timočkoj krajini.

Standard u našoj zemlji je veoma nizak i to dodatno otežava posao terapeuta. Zato Dragana, majka jednog deteta, predano radi i na podizanju svesti o uticaju i značaju terapijskog rada na individuu, vodeći se kredom „Think outside the box – bitno je izaći van granica vidljivog i poznatog“.

17

„Sutra je novi dan i nova šansa.”

MENTORKA USPEŠNIH PRAVNICA

Ovaj vrstan advokat sa dugogodišnjim iskustvom, pravi je primer mentorke koja sa puno strpljenja obučava i usmerava svoje mlade koleginice. Sa ponosom ističe da su svi pripravnici zaposleni u njenoj kancelariji bile žene. Tako je za 33 godine, obučila za samostalni rad 23 diplomirane pravnice. Posle dve godine obuke i položenog pravosudnog ispita, Dušanka bi sa svakom od njih nastavljala da sarađuje i pruža joj podršku u daljem radu.

Poučena ličnim iskustvom, oduvek je bila motivisana da pomaže i bude oslonac mladim ženama koje tek ulaze u poslovni svet. Sve je to prolazila i sa svoje tri ćerke na njihovom putu ka sticanju akademskog obrazovanja, ali je i sama u mladim danima osetila značaj dobijene podrške.

Sa četiri sestre došla je u Beograd iz Bileće, male sredine, da studira pravo. Sve one su želele da se školuju i izgrade svoje karijere i sve su uspele u tome. A glavni razlog je, kako kaže Dušanka, bila njihova međusobna podrška, pomoć i razumevanje.

Zato je i danas ženska solidarnost i ohrabrivanje mladih koleginica koje se trude da nađu svoje mesto pod suncem, imperativ za Dušanku. Kao poslodavac i mentor, ličnim primerom pokazuje da preduzetnik može biti uspešan i u privatnom životu. Strpljiva i smirena, svoj uspeh u radu sa mladima meri kroz mnogobrojne položene pravosudne ispite, a rezultat su i dugogodišnja prijateljstva i saradnja koji ostaju nakon toga.

I sama je, posle rada u PGP RTS-u i potom pripravničkog staža u advokatskim kancelarijama, dobila ohrabrenje od svog principala i otisnula se u samostalne vode. Kao advokat 18

KA N D IDAT KIN JA

Dušanka Kostadinović je vlasnica advokatska kancelarije osnovane 1986. godine, koja trenutno ima petoro zaposlenih i bavi se, pre svega, građanskim, porodičnim i privrednim pravom. Pored pravosudnog ispita, Dušanka ima licencu za posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti.

DUŠANKA KOSTADINOVIĆ VLASNICA ADVOKATSKE KANCELARIJE, BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 1986.

DELATNOST: ADVOKATSKI POSLOVI ODBRANE I ZASTUPANJA BROJ ZAPOSLENIH: 5/5 ŽENA ADRESA: SVETOZARA GLIGORIĆA 14, 11000 BEOGRAD TELEFON: 011 244 10 78 i 063/ 30 54 36 E-mail: : advkostadinovic@gmail.com

sa višegodišnjim stažom i iskustvom, posebno je ponosna na to što su joj klijenti pripadnici više generacija iste porodice, koji ostaju verni njenoj advokatskoj kancelariji.

Dušanka, članica Udruženja poslovnih žena Srbije, ističe prednost samostalnog rada koji daje veliku slobodu, nezavisnost u donošenju odluka i mogućnost da se iskaže kreativnost. A pre svega omogućava da se radni dan podeli na porodične i poslovne obaveze. Jer, svojim velikim uspehom smatra upravo to što je mogla da uskladi ove dve važne stvari u životu svakog čoveka.

„Ciljaj visoko. Čak i ako promašiš mesec, ostaćeš među zvezdama.“

Dušica Milosavljević, vlasnica firme „Fuzija testenine“ za proizvodnju makarona, rezanaca i sličnih proizvoda od brašna – šarene, maštovite i zdrave testenine, osnovala je svoju zanatsku radionicu 2018. godine. Po profesiji grafička dizajnerka, majka troje dece, na ovaj korak se odvažila jer je, vrativši se sa porodiljskog odsustva, u dotadašnjoj firmi proglašena tehnološkim viškom. Zato je u NSZ završila preduzetničku obuku, usmerila se ka oblikovanju ideje koja je „već dugo bila u njoj“, prijavila se na konkurs za samozapošljavanje i dobila deo sredstava i vetar u leđa da započne sopstveni biznis, za šta ranije nije imala hrabrosti.

Proizvodnja i prodajno mesto „Fuzija testenina“ smešteni su u centru Novog Sada, uz Riblju pijacu, gde je njena mala stvaraonica, kako voli da je zove, „nastala iz ljubavi prema kulinarstvu, zdravim obrocima i mešenju testa“ brzo stekla svoje poklonike.

U ponudi je asortiman pažljivo sušene testenine, one tradicionalne, sa jajima, ali i inovativne, nutritivno obogaćene povrćem i semenkama: sa spanaćem, paradajzom, paprikom i ona na koju je posebno ponosna, sa crnim susamom. Tu je i već čuvena Funky pasta – trikolore miks sa spanaćem, paradajzom i crnim susamom. Za pripremu svih proizvoda koriste se samo prirodni sastojci, ne dodaju se aditivi, učvršćivači, pojačivači, so ni šećer.

Pored sušene, priprema se i sveža, istog dana umešena testenina, nutritivno najbogatija, sa šargarepom, kao i sto odsto integralna ražana, speltina, heljdina. Svaki ukus dolazi u više oblika, kako bi mogao da se kombinuje sa svim vrstama soseva – školjkice, spirale, čipkani rezanci, taljatele, kanelone, špagete, rezanci za supu.

Dušica pre svega osluškuje potrebe svojih kupaca. Kao novinu na prodajnom mestu je uvela obroke u tegli, užinu ili lagani ručak namenjen zaposlenima koji žele kvalitetno da se hrane. Namirnice su poslagane u staklene tegle, tako da ih treba samo promućkati i konzumirati obrok.

KA N D IDAT KIN JA

FUZIJA MAŠTE I HRABROSTI

DUŠICA MILOSAVLJEVIĆ VLASNICA PREDUZETNIČKE RADNJE „FUZIJA TESTENINE“, NOVI SAD POČETAK POSLOVANJA: 2018.

DELATNOST: PROIZVODNJA I PRODAJA MAKARONA, REZANACA I SLIČNIH PROIZVODA OD BRAŠNA BROJ ZAPOSLENIH: 1/1 ŽENA ADRESA: TRG REPUBLIKE 19, 21000 NOVI SAD TELEFON: 060/41 64 179 E-mail: fuzijatestenine@gmail.com www.facebook.com/fuzijatestenine

Podiže se i ekološka svest kroz akciju davanja popusta svakome ko vrati praznu teglu. Kupcima to odgovara, a firma tako daje doprinos zaštiti životne sredine i obroci se ne pakuju u plastičnu ambalažu. U planu je ekološka ambalaža, širenje prodaje na veće trgovinske lance, kao i izvoz.

Igrajući se bojama, oblicima, stvarajući fuzije različitih ukusa i istovremeno razvijajući posao, Dušica se rukovodi idejom da život ne pruža veće zadovoljstvo od savladavanja poteškoća na putu uspeha, postavljanja novih ciljeva i njihovog dostizanja.

19

„Radi ono što voliš i veruj u to.“

LJUBAV IZ MLADIH DANA KAO BIZNIS

Uspeh tima „Petra fashion style“ rezultat je aktivnog učešća i saradnje svih segmenata u kompaniji, od procesa proizvodnje do menadžmenta, ali i individualne odgovornosti svakog pojedinačno i želje da se lično doprinese razvoju firme. Jer, kako kaže Jelena, „žene koje su deo naše kompanije, ravnopravni su članovi od samog njenog osnivanja”, ističući sa ponosom i stalne kupce koji im ostaju verni, prepoznajući njihov kvalitet i zalaganje.

U planu je osvajanje novih tržišta, kao i dalji razvoj kompanije kroz angažovanje mladih, uz ideje i inovacije koje bi oni uneli. Projekat zapošljavanja u firmi i dalje traje, potrebe za konfekcijskim šivačima su stalne, a nadaju se i proširenju proizvodnog pogona.

Počeci firme se vezuju za 2011. godinu, kada je Jelena otvorila preduzetničku radnju, šijući svoje kreacije u malim zanatskim radnjama u Kruševcu. Modeli koji su brzo prepoznati na tržištu bili su sve traženiji, pa se stvorila potreba za otvaranjem proizvodnog pogona, gde su zaposlene uglavnom žene, modni šivači i krojači. Tako je Jelenina firma postala jedan od nastavljača kruševačke tradicije u industrijskoj konfekciji, nekada poznatoj po „Zvezdi“ i „Jastri“. „Petra fashion style“ je 2018. godine osvojila prvu nagradu u okviru projekta grada Kruševca „Uključi se – iskoristi šansu, novim znanjima i veštinama do boljeg života žena“ u kategoriji privrednih subjekata koji zapošljavaju najviše žena, a Jelena je prepoznata i kao promoter ženskog preduzetništva u svom gradu. „Biti poslovna žena danas je u Srbiji veliki izazov. Osigurati ekonomski opstanak firme, uskladiti rad i roditeljstvo, 20

KA N D IDAT KIN JA

Jelena Cvetković, vlasnica i direktorka „Petra fashion style“, preduzeća za proizvodnju ženske konfekcije visokog kvaliteta, koja se plasira u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH, svoju kreativnost i ljubav koju od malih nogu gaji prema dizajnu i modi, pretočila je u uspešan biznis.

JELENA CVETKOVIĆ VLASNICA I DIREKTORKA PREDUZEĆA „PETRA FASHION STYLE“ DOO, KRUŠEVAC

POČETAK POSLOVANJA: 2011.

DELATNOST: PROIZVODNJA OSTALE ODEĆE BROJ ZAPOSLENIH: 13/12 ŽENA ADRESA: ALEKSANDRA VOLTE BR. 7, 37000 KRUŠEVAC TELEFON: 060/037 60 37 E-mail: petrafashion@ymail.com www.petrafashion.rs

veliki je napor. Ali, posle uspešnog dana i satisfakcija je veća“, kaže ona. U svom radu imala je mnogo izazova, doživela je i veoma teške porodične trenutke koji su je u jednom periodu odvojili od posla, ali je ova hrabra mlada žena uspela da se uzdigne i nastavi dalje. Tim koji je do te 2014. godina stasao u firmi pokazao je da može da opstane i dalje raste i bez Jeleninog stalnog prisustva i ona to smatra svojim velikim postignućem i ponosom. Pored uspešnog poslovanja, Jelena se bavi i humanitarnim radom.

„Davanje i služenje ljudima. Snaga ljubavi kao pokretač planete.“

Po zanimanju pejzažni arhitekta, Jelena Marić je poželela da svoju stvaralačku energiju usmeri u preduzetništvo.

Tako je 2014. osnovano preduzeće „Carpe Diem“, koje danas ima mlekaru kapaciteta 3.000 litara mleka dnevne prerade i sopstveno stado umatičenih alpino koza. Preradom kozjeg i ovčijeg mleka prave se jogurt, kiselo mleko, sirevi, surutka. U saradnji sa Tehnološkim fakultetom iz Novog Sada, napravili su celu liniju novih proizvoda kao što su liofilizovano kozje mleko, probiotski napici sa ukusima, na bazi kozjeg mleka, a ideja u razvoju je hrana za bebe na bazi kozjeg mleka.

Shvatajući važnost društveno odgovornog preduzetništva, „Carpe Diem“ u 2017. godini kreće sa realizacijom projekta turističkih sadržaja na Fruškoj gori u blizini manastira Krušedol, uz izgradnju vizitorskog i volonterskog kampa za ljude iz celog sveta i počinje sa zapošljavanjem lokalnog stanovništva iz ugroženih društvenih zajednica.

Izgradili su novi pogon za preradu po EU standardima u selu Krušedol, opština Irig. Kako je ova opština po klasifikaciji svrstana u nedovoljno razvijene, firma ima za cilj da pomogne razvoj privrede i poljoprivrede same opštine i tog dela Fruške gore.

Nastupima na Expo sajmu u Milanu i na sajmovima u Moskvi, ostvarili su značajne kontakte sa distributerskim kućama. Proizvod koji imaju deficitaran je i na domaćem i na inostranom tržištu, a s obzirom na to da poseduju sopstvenu sirovinu, konkurentni su sa cenama gotovog proizvoda.

Godinu dana nakon osnivanja, mlekara „Carpe Diem“ je dobilo priznanje Privredne komore Srbije kao Najbolji lokalni brend u Srbiji. Takođe, nosioci su i priznanja kvaliteta domaćih i inostranih sajmova, a 2019. godine na konkursu Generator 2.0 koji je organizovala Societe Generale banka, zahvaljujući glasovima publike, mlekara „Carpe Diem“ je osvojila digitalnu transformaciju svog poslovanja. Tokom 2019. pristupili su uvođenju međunarodnog

KA N D IDAT KIN JA

TAMO GDE SARADNICI NA POSAO DOLAZE SA OSMEHOM

JELENA MARIĆ VLASNICA I DIREKTORKA MLEKARE „CARPE DIEM“ DOO, KRUŠEDOL SELO, IRIG POČETAK POSLOVANJA: 2014.

DELATNOST: PRERADA MLEKA I PROIZVODNJA SIREVA BROJ ZAPOSLENIH: 15/8 ŽENA ADRESA: MARADIČKA BB, 22328 KRUŠEDOL SELO, OPŠTINA IRIG TELEFON: 063/ 87 71 876 E-mail: mlekaracarpediem@gmail.com www.mlekaracarpediem.rs

standarda kvaliteta proizvoda i usluga FSSC. Svojim najvećim uspehom, međutim, Jelena smatra to što svi njeni saradnici dolaze sa osmehom na posao, verujući u ideje koje neguje „Carpe Diem“. Već i samo ime firme, na latinskom „iskoristi dan“, ukazuje na neprocenjivu vrednost sadašnjeg trenutka. Zato se Jelena trudi da iskoristi maksimalno sve potencijale. Tako se i odvažila na ideju: hranimo zdravljem decu Srbije – pomozimo prirodi da nam služi. Jer, kaže „ovo možda nije svet jednakih mogućnosti za sve, ali svako u sebi može da pronađe i neguje izvrsnost“.

21

„I posle kiše ogrejaće sunce: ne odustati od svojih principa i držati se svoje intuicije i moralnih načela po svaku cenu.“

„Nisam započela sama, ali sam sama nastavila, suprotno najčešćem scenariju, kada stranci postaju vlasnici domaće firme. U ovom slučaju ja sam otkupila firmu od Italijana.“ Ovo su reči Jelene Stanojević, suvlasnice i direktorke firme „Ars Nova“, koju su još 1994. osnovala dva italijanska biznismena. Od 2001. firma se bavi uvozom i distribucijom opreme za higijenu i pratećeg potrošnog materijala poznatih svetskih brendova, sa misijom da higijenu u našoj zemlji podigne na viši nivo, stavljajući poseban akcenat na ponudu usmerenu na zaštitu životne sredine.

Kao student, 2002. godine, Jelena je na jednom od sajmova bila angažovana kao hostesa na štandu firme „Ars Nova“.

Shvativši ozbiljno svoj zadatak, pripremila se i naučila sve o proizvodima i asortimanu firme i već time se izdvojila od ostalih. Odmah je dobila ponudu da im se pridruži i zaposli se kod njih, što je posle nekog vremena i prihvatila, počevši kao komercijalista. Njen trud i rezultati bili su i ovoga puta primećeni. Postaje direktor prodaje, zatim vlasnik 30% udela, generalni direktor, a 2013. godine, otkupivši firmu od italijanskih vlasnika, postaje vlasnik, a kasnije suvlasnik, ostvarivši tako usred Beograda „američki san“. „Ars Nova“, koja ove godine slavi 25 godina uspešnog rada, nudi kompletnu uslugu opremanja prostora i rešavanja higijenskih potreba u hotelima i HORECA sektoru uopšte, kancelarijama, javnim ustanovama, bolnicama. Oprema objekte najsavremenijom opremom za toalete i kuhinje i snabdeva ih potrošnim materijalom poznatih italijanskih proizvođača.

Kako Jelena kaže, „uspeh je svakako baviti se higijenom, koja je najsporednija stvar našeg poslovnog okruženja, bez mrlje u poslovanju“.

Korišćenjem adekvatne opreme postiže se visok nivo održavanja higijene prostora i korisnika, uz uštedu vremena i potrošnog materijala. Zato se njihovi proizvodi izrađuju po ISO 9001 standardu, svi poseduju potrebne zdravstvene i 22

KA N D IDAT KIN JA

OSTVARENJE „AMERIČKOG SNA“ U BEOGRADU

JELENA STANOJEVIĆ SUVLASNICA I DIREKTORKA PREDUZEĆA „ARS NOVA“ DOO, BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 1994.

DELATNOST: UVOZNIK I DISTRIBUTER PROFESIONALNE OPREME ZA HIGIJENU I PRATEĆEG POTROŠNOG MATERIJALA BROJ ZAPOSLENIH: 8/6 ŽENA ADRESA: GANDIJEVA 11/14, 11070 NOVI BEOGRAD TELEFON: 011/31 22 122 i 060/ 60 40 430 E-mail: office@arsnova.rs www.arsnova.rs

ekološke sertifikate, a oprema je zaštićena „lock“ sistemom od neovlašćenog pristupa i krađe. Akcenat se, pre svega, stavlja na ekološki momenat, jer im je želja da se ljudi edukuju, verujući da je moguće da svako od nas učini nešto dobro za sebe, ali i za prirodu.

Stekavši poverenje prethodnih vlasnika i učeći od njih, neprekidno se usavršavajući i vodeći firmu napred, Jelena, majka jednog deteta, danas je uspešna poslovna žena, član Srpske asocijacije menadžera, koja je 2018. godine nominovana za prestižno priznanje EY Preduzetnik godine.

„Hrabro i kreativno uz poštovanje, prijateljstvo i saradnju sa celim svetom.“

INOVACIJOM DO STRANOG TRŽIŠTA

Iako je u Nemačkoj imala dobru poziciju u poznatoj multinacionalnoj kompaniji, u jednom trenutku poželela je da krene dalje. Kako kaže, „kao klasični šraf u velikoj korporaciji“ imala je „želju za slobodom i da radi za sebe“.

Shvativši da je veliki potencijal u beauty biznisu, u Ahenu partnerski otvara kozmetički salon i kupuje prvi laser za trajnu epilaciju. Počela je sasvim laički, ali joj je tehničko obrazovanje pomoglo da brzo uđe u oblast aparaturne kozmetike i upotrebu električnih mašina u službi lepote, koji su tada bili u povoju.

Godine 2012. u Beogradu otvara „sestru firmu“, koju čine dva kozmetička salona, u kojima se vrši i prodaja aparata.

Iz nje 2014. nastaju dve nove firme, kozmetički salon „Be You“ i „Be You Technology“, ova druga u Katarininom vlasništvu. Firme su i danas povezane, na istoj su lokaciji i svi zaposleni rade u obe. Tako BY saloni u Beogradu imaju privilegiju da prvi isprobaju najnovije BYT aparate, s obzirom na to da kompletan razvoj proizvoda, dizajn i tehničku pripremu za evropsko tržište, kao i testiranje i servisiranje obavlja BYT Beograd, a prodaja se za EU tržište vrši preko Katarinine firme u Nemačkoj. BYT spada među najpoznatije proizvođače u regionu i jedine edukatore iz oblasti aparaturne kozmetike. Uz ekskluzivno predstavništvo jednog od najvećih kineskih proizvođača lasera, njihovi aparati za evropsko tržište dizajnirani u Beogradu, proizvode se u šest firmi u Pekingu i Guangzhou. Osim klasičnog CE sertifikata, BYT diodni laseri i uređaji za trajnu epilaciju imaju i nemačke TÜV sertifikate, potrebne za evropsko, pre svega nemačko tržište, gde imaju veliki prodor. BYT je i partner za Srbiju nemačke firme „Dermaceutical“, čija se profesionalna linija preparata za negu distribuira širom Evrope.

KA N D IDAT KIN JA

Katarina Obradović, diplomirani inženjer elektrotehnike i magistar tehničkih nauka, vlasnica kompanija „Be You Technology“ (BYT) u Beogradu i Ahenu, Nemačka, tokom godina se specijalizovala u oblasti aparaturne kozmetike.

KATARINA OBRADOVIĆ VLASNICA PREDUZEĆA „BE YOU TECHNOLOGY“ DOO, BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 2014.

DELATNOST: PROIZVODNJA MAŠINA ZA OSTALE SPECIJALNE NAMENE BROJ ZAPOSLENIH: 9/9 ŽENA ADRESA: MAKENZIJEVA 23, 11000 BEOGRAD TELEFON: 011/38 37 599 E-mail: info@beyoutechnology.rs www.beyoutechnology.rs

Katarina, majka dvoje dece i aktivna članica Udruženja poslovnih žena Srbije, takođe je i predsednica Udruženja za standardizaciju aparaturne kozmetike Srbije (USAKS) i član EU udruženja ICADA. Osim obuke organizovane u „Božidarcu“, trenutno organizuju prvu školu za aparaturnu kozmetiku u Srbiji, koja će biti priznata u EU. Pored svega postignutog, Katarina ima još jedan cilj: da se proizvodnja, elektronika rade u Srbiji, sa delovima iz Kine i dalje izvozi u Evropu. To će smatrati svojim najvećim uspehom.

23

„Kada ništa nije sigurno sve je moguće.“

Ksenija Vlaović, suvlasnica i direktorka preduzeća „Futura“ za grafičku delatnost, pionir je u preduzetništvu.

Preduzeće, koje je osnovano 1995. godine, nastalo je iz SZR „Futura“ koje je sa radom počelo još 1989. Osnovna delatnost preduzeća je štampanje knjiga u broširanom i tvrdom povezu, korporacijskih časopisa sa mesečnom dinamikom izlaženja, kalendara, prospekata, kataloga, reklamnih blokova, lifleta, etiketa i drugih otisaka različitog sadržaja. Štamparija „Futura“ se nalazi u samom vrhu svoje grupacije, težeći neprekidno da održi korak sa ubrzanim tehnološkim razvojem i inovacijama u grafičkoj industriji, što podrazumeva stalne investicije.

Ksenija, po zvanju profesorka engleskog jezika, od 2015. i MA Evropskih studija, sa radom na temu „Žensko preduzetništvo u Evropskoj uniji“, pre otvaranja prve SZR radila je u Novinsko-izdavačkoj kući „Dnevnik“ u Novom Sadu. Firmu su ona i suprug, takođe zaposlen u „Dnevniku“, osnovali da bi dopunili kućni budžet, jer su tadašnje plate u grafičkoj industriji bile ispod proseka. Prepoznavši kompjutere i laserske štampače koji su mogli da se koriste i u „kućnim“ uslovima, kao budućnost pripreme za štampu knjiga i časopisa, krenuli su u desktop publishing.

Nije bilo previše razumevanja okoline kada su rešili da napuste „siguran posao“ kako bi se posvetili svojoj firmi, ali su shvatili da je započinjanje privatnog posla pre svega preuzimanje sopstvenog života i odgovornosti za njega u sopstvene ruke.

Najteži trenutak za firmu je bilo bombardovanje 1999. godine. Godinu dana pre toga preselili su se u novi prostor u Petrovaradinu, a kroz 10 meseci nisu više imali ni jedan most kojim bi odatle stigli do lagera hartije. Radnici su dolazili na posao koristeći 4-5 prevoznih sredstava, ali i čamcima. Posao je stao na par meseci, a oporavak 24

KA N D IDAT KIN JA

IZ „SIGURNOG POSLA“ U SOPSTVENI BIZNIS

KSENIJA VLAOVIĆ SUVLASNICA PREDUZEĆA I FINANSIJSKA DIREKTORKA „FUTURA“ DOO, PETROVARADIN POČETAK POSLOVANJA: 1989.

DELATNOST: GRAFIČKA DELATNOST BROJ ZAPOSLENIH: 31/17 ŽENA ADRESA: PUT NOVOSADSKOG PARTIZANSKOG ODREDA BB, 21000 NOVI SAD TELEFON: 021/64 31 602 i 021/64 31 815 E-mail: ksenija.vlaovic@futura.rs futura.rs

je trajao dve godine. Teškoće su ipak prevaziđene i danas je „Futura“ uspešna firma koja se uselila u novih 1.344 kvadrata u Industrijskoj zoni Sever u Novom Sadu. Posebnim uspehom Ksenija smatra to što više od polovine zaposlenih preko deset godina radi sa njima i učestvuje u rastu firme.

Kao preduzetnica sa dugogodišnjim stažom, Ksenija, majka dvoje odrasle dece i dalje je aktivna učesnica brojnih profesionalnih udruženja i volonterskih grupa na lokalnom i regionalnom nivou i mentorka Fondacije Čeri Bler.

„Da seoske žene budu zadovoljne svojim radom na selu i da bake gledaju kako im rastu unučad.“

PROJEKTNA INŽENJERKA U BORBI ZA SELO

Udruženje se bavi razvojem poljoprivrede i domaće radinosti u funkciji seoskog turizma, očuvanja tradicije i kulturne baštine, rodne ravnopravnosti i postizanja veće vidljivosti i aktivnosti seoskih žena. Za šest godina realizovano je 12 projekata. Zahvaljujući Udruženju, žene iz sela pribojske opštine prošle su obuke za pisanje projekata, izradu biznis planova i pokretanje sopstvenog biznisa, za plasteničku proizvodnju povrća, preradu, korišćenje novih tehnologija, marketing za plasman proizvoda, postižući vidljive rezultate, što pokazuje 19 plastenika dobijenih u okviru projekata. Uz plastenike, žene dobijaju i opremu, podstiču se da prerađuju svoje primarne proizvode i tako ih plasiraju na tržište, jer je to isplativije. Napravljeni su timovi u selima, podeljena oprema za preradu, angažovan tehnolog i pomoću uređaja refraktometra u svakom timu se postiže isti kvalitet i ukus prerađevina.

Donacijom grantova za podizanje plastenika, žene su dobile mogućnost da postanu samostalne i nezavisne, materijalno osnažene i da svaka radi na ličnom usavršavanju i napredovanju. Koristeći nove tehnologije komuniciraju mejlovima, same fotografišu svoje proizvode za plasman preko interneta, pored prodaje na lokalnoj pijaci. Edukuju se na seminarima, a uz prezentaciju domaćinstava, radi se i na mapiranju kapaciteta za bavljenje seoskim turizmom. U rad i aktivnosti se uključuje, direktno ili indirektno, oko 100 žena. Deo proizvoda Udruženje donira,

KA N D IDAT KIN JA

Po zanimanju projektant elektroinstalacija, zaposlena u Fabrici automobila Priboj (FAP), Malina Stanojević je svoj odlazak u penziju iskoristila za osnivanje sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva i angažovanje u borbi za opstanak sela, a pre svega ostanak žena u njemu, verujući da je žena ključ za njegovo očuvanje. Jer, kako kaže, žene su „veliki heroji, radnici i stratezi za neku našu novu budućnost“. Gazdinstvo, u kojem joj pomažu članovi domaćinstva, osnovala je 2012. godine, kao i Udruženje žena “Sačuvajmo selo” Priboj, čija je predsednica.

MALINA STANOJEVIĆ VLASNICA POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA MALINA STANOJEVIĆ, PRIBOJ BANJA, I PREDSEDNICA UDRUŽENJA ŽENA „SAČUVAJMO SELO“, PRIBOJ POČETAK POSLOVANJA: 2012.

DELATNOST: RAZVOJ POLJOPRIVREDE U FUNKCIJI SEOSKOG TURIZMA BROJ ZAPOSLENIH: GAZDINSTVO 6/4 ŽENE, UDRUŽENJE OKO 100 ŽENA ADRESA: PRIBOJSKA BANJA BB, 31337 PRIBOJSKA BANJA TELEFON: 064/16 78 844 E-mail: malina.vrabac@gmail.com www.facebook.com/sacuvajmoselopriboj/

pokazujući da je briga o potrebama drugih podjednako važna kao i briga o sebi.

Malina je član Nacionalnog tima za preporod sela, član aktiva za poljoprivredu u opštini Priboj, potpredsednica MZ Pribojska Banja. Dobitnica je nekoliko nagrada, učesnica sajma Žestival, gde je nagrađena za najbolju rakiju 2017. godine, učesnica mnogih smotri izvornog pevanja. Majka je dvoje dece, koja joj u svemu što radi pružaju svesrdnu pomoć i podršku.

25

„Sledite svoje snove, to je jedini pravi put.“

U Skoplju, Makedoniji, gde je rođena, završila je Biološki fakultet na Prirodno-matematičkom fakultetu, smer biohemija i stekla zvanje diplomiranog inženjera hemije.

Još na fakultetu je dobila preporuku za posao u privatnoj biohemijskoj laboratoriji. I danas se seća ponosa koji je osetila kada je donela prvu platu u kuću svojih roditelja.

Udala se, preselila u Beograd i ubrzo našla posao, baveći se komercijalom. A kada je firma u kojoj je radila otvorila laboratoriju za etaloniranje merila, postala je glavna i odgovorna u njoj. Napredovala je, učila i, kao kruna, usledio je poziv za vodeću poziciju u konkurentskoj, najvećoj firmi iz te oblasti.

Za Mariju je to bio dokaz da može da krene dalje. A dalje je bilo tamo gde je sada: osnivanje sopstvene firme 2011. godine. Od samog početka firma se bavi uvozom merne i laboratorijske opreme iz velikog broja zemalja: Velike Britanije, Nemačke, Finske, Italije, Španije, Kine, SAD, itd. Direktni su uvoznici i zastupaju firme od kojih uvoze opremu, plasirajući robu na srpsko tržište. Takođe se bave i servisiranjem merne i laboratorijske opreme. Od samog osnivanja firma neprekidno raste i razvija se.

Godine 2018. osnovali su Laboratoriju za etaloniranje merila temperature i vlage, takoreći još jednu firmu u sklopu postojeće, iako su spojeni entiteti. Time su proširili i zaokružili usluge koje pružaju klijentima, a u proceduri su dobijanja akreditacije.

Pored prodaje na terenu, od 2019. godine jedina su firma na teritoriji Srbije koja prodaje laboratorijsku opremu preko online prodavnice, što su im sugerisali inostrani poslovni partneri, ističući da je to budućnost. Klijenti su im firme i organizacije iz različitih oblasti: prehrambene i farmaceutske industrije, domovi zdravlja, predškolske ustanove, fakulteti, apoteke, veliki supermarketi, zanatske radnje, 26

KA N D IDAT KIN JA

KADA IMAMO SNOVE, ONDA JE ŽIVOT PRAVI

MARIJA TRIFUNOVIĆ VLASNICA PREDUZEĆA „INSTRUMENTI MB“ DOO, BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 2011.

DELATNOST: TRGOVINA MERNOM I LABORATORIJSKOM OPREMOM I AKREDITOVANA LABORATORIJA ZA ETALONIRANJE MERILA TEMPERATURE I VLAGE BROJ ZAPOSLENIH: 4/2 ŽENE ADRESA: NEHRUOVA 51А/1-86, 11070 NOVI BEOGRAD TELEFON: 011/41 21 314 i 060/49 27 781 E-mail: office@instrumentimb.rs www.instrumentimb.rs

ali i fabrike motora, automobila i auto-delova. „Radim posao tako da noću mogu mirno da spavam“, kaže Marija, aktivna članica Udruženja poslovnih žena Srbije.

I dalje vođena vizijom i snom o razvijanju sopstvenog posla, ponosna je na rečenicu svoje ćerke „Mama, ja želim da budem pametna kao ti“. Ćerku želi da nauči da žena može sve, da nema granica. I da novac ne mora uvek da bude odlučujući faktor za uspeh, već rad, posvećenost, intuicija, hrabrost: svoj biznis je započela sa dve i po hiljade evra i mnogo, mnogo rada.

“Ne postoji tajna uspeha, niti tajni sastojak... sve je u nama i od nas samih zavisi.”

„Chapter 4“, agenciju za komunikacijski konsalting, deo istoimene grupacije koja posluje širom Centralne i Jugoistočne Evrope kao ekskluzivni predstavnik jedne od vodećih svetskih komunikacijskih mreža „Burson Cohn & Wolfe“, Tamara i Milena su u Beogradu osnovale 2010. godine. Strateški pristup komunikacijama i inovativni projekti koje razvija ova agencija za svoje klijente, omogućavaju jačanje ugleda velikog broja kompanija, domaćih i međunarodnih brendova sa kojima sarađuju.

Agencija ima trinaest zaposlenih i sve su žene. O Tamari i Mileni njihove saradnice kažu: „Predvoditi i biti lider sto odsto ženskog kolektiva koji se bavi komunikacijama, čista je magija. Sa mnogo buke. U bučnom i magičnom svetu komunikacija, Tamara i Milena su tokom svih ovih godina ostale prijatne, pouzdane i velikodušne osobe, koje su sa podjednakom posvećenošću brinule o potrebama tima i hvatale se u koštac sa svim profesionalnim izazovima.“ Od samog osnivanja, agencija je aktivna i kroz društveno odgovorne projekte, različite programe volontiranja, donacije, podršku udruženjima koja brinu o deci sa posebnim potrebama, Svratištu, udruženjima usmerenim na talente.

Tamara, generalna direktorka, profesorka engleskog jezika i književnosti, posvećena razvoju struke, veliki zagovornik stalnog učenja, dugogodišnji član, ranije i član UO i predsednik Društva Srbije za odnose s javnošću, predavač po pozivu u okviru inicijativa studentskih organizacija, Centra za razvoj karijere i profesora s katedri različitih fakulteta, ove godine dobitnica priznanja PRO PR Awards za doprinos struci, pre svega je ponosna na „svoje muškarce“ – desetogodišnjeg sina i supruga koji su joj neizmerna podrška i radost.

Milena, izvršna direktorka, inženjer za proizvodno mašinstvo po struci, ponosna mama jedanaestogodišnjeg dečaka, učesnica polumaratona, posvećena je društveno

KA N D IDAT KIN JE

USPESI SU REZULTAT PARTNERSTVA I TIMSKOG DUHA

MILENA AVRAMOVIĆ BJELICA I TAMARA BEKČIĆ SUVLASNICE I DIREKTORKE PREDUZEĆA „CHAPTER 4“ DOO, BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 2010.

DELATNOST: ODNOSI S JAVNOŠĆU I KONSALTING U OBLASTI KOMUNIKACIJA BROJ ZAPOSLENIH: 13/13 ŽENA ADRESA: BEOGRADSKA 54/V, 11000 BEOGRAD TELEFON: 011/38 62 560 E-mail: office-srb@chapter4.at www.chapter4.rs I www.chapter4events.rs

odgovornim inicijativama i ideji ženskog preduzetništva, mentorka u okviru programa Netokracije, član UO Društva Srbije za odnose s javnošću, aktivno radi na afirmaciji struke u primeni profesionalnih etičkih načela na tržištu, a zaslužna je i za prve projekte u oblasti digitala i online PR-a na našem tržištu.

Najvećim uspehom Tamara i Milena smatraju pre svega svoje partnerstvo, koje je rezultiralo stabilnošću agencijskog tima i klijenata. Ponosne su i na inovacije i kvalitet agencijskih projekata, prepoznatih kako kod nas, tako i na profesionalnim smotrama širom Evrope.

27

„Uspeti u svemu što poželiš i započneš: budi uporan dok ne uspeš.”

Dr Nikodinka Nikolovska-Sinicki, doktor medicinskih nauka, specijalista otorinolaringologije i kvantne medicine, sa diplomom Fakulteta muzičke umetnosti (klavirski i teoretski odsek), suvlasnica je prve privatne poliklinike za integrativnu medicinu u Srbiji i na Balkanu „As Medicus Biorezonanca“, koju je još 1995. godine osnovala sa suprugom, dr Aleksandrom Sinickim. Od male ordinacije, „As Medicus Biorezonanca“ izrasta u polikliniku koja je uvela novi medicinski pravac kod nas: kvantno-informacionu medicinu i integrativni pristup u dijagnostici i terapiji, a 2011. osnovana je još jedna poliklinika „As Medicus + Biorezonanca“ na Novom Beogradu.

Za svestranu dr Ninu kažu da njeno angažovanje na svim poljima „ne bi moglo ni troje da postigne“. Istovremeno studira medicinu i Muzičku akademiju, radi kao profesor u baletskoj školi, 15 godina peva u akademskom horu „Collegium Musicum“. Doktorirala je na Medicinskom fakultetu odbranivši rad na temu “Bolesti glasa”, povezujući tako dve svoje ljubavi, medicinu i muziku. Umesto da ostane na nekom od fakulteta, kako su joj nudili, ona se odlučila za humani rad sa pacijentima. Radila je kao šef ORL odeljenja u Univerzitetskoj poliklinici i bila načelnik svih specijalističkih službi, a onda osnovala polikliniku u kojoj radi kao direktor, ali i specijalista za ORL, uz to i organizator i stručnjak za marketing. Kvantnu medicinu usavršavala je u Moskvi, Kijevu i Pragu, odakle je donela mnogo novina, a njeno interesovanje za medicinu bilo je i šire, pa je završila i školu indijske ayurvede i kineske akupunkture. Uz sve to, ova neobična i svestrana žena, članica Udruženja poslovnih žena Srbije, okrenuta je porodici, utičući na svoje dvoje dece da postanu dobri ljudi i stručnjaci u svojim profesijama.

Pored otvaranja još jedne poliklinike, svojim velikim uspehom smatra i uvođenje novih aparatura, koje su usavršile proces dijagnostikovanja i lečenja pacijenata: biorezonantni skener, termovizijski skener, mikrorezonantna 28

KA N D IDAT KIN JA

MEDICINA I MUZIKA U SLUŽBI ČOVEKA

NIKODINKA NIKOLOVSKA -SINICKI SUVLASNICA POLIKLINIKE „AS MEDICUS BIOREZONANCA“ I VLASNICA I DIREKTORKA „AS MEDICUS + BIOREZONANCA“ BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 1995.

DELATNOST: POLIKLINIKA ZA KLASIČNU I KVANTNU MEDICINU BROJ ZAPOSLENIH: 10/8 ŽENA ADRESA: LJUBINKE BOBIĆ 13/2, 11070 NOVI BEOGRAD TELEFON: 011/22 72 916 i 064/27 40 750 E-mail: asmedicus@yahoo.com www.asmedicus.rs

terapija, dark field mikroskop, veda puls, rikta terapija.

Za četvrt veka, u poliklinici je novim metodama lečeno preko 20.000 pacijenata. Klasična medicina leči bolesti, a kvantno-informaciona medicina se bavi stanjem zdravlja organizma, sistemom samoregulacije i samoizlečenja.

Svet vibracija i biorezonance odavno je poznat i njime se bavi vizionarski deo medicine, a kvantna medicina predstavlja i sadašnjost, ali i budućnost. Zato je, kaže dr Nina, njena misija da pruži najbolju moguću zdravstvenu uslugu kod nas.

„Svetska moda je kod nas – u svakom malom i velikom gradu Srbije.“

VISOKA MODA U GRADU SECESIJE

Po povratku iz Milana u rodnu Suboticu, grad secesije i lepih formi, koji je Ninina stalna inspiracija pored dalekih i egzotičnih destinacija, pokreće svoj mali krojački salon, a nakon nekoliko godina, 2018. otvara atelje koji se prostire na skoro 500 kvadratnih metara, koji zajedno čine proizvodni i prodajni deo. U ateljeu su izložene ekskluzivne venčanice, koje su uspele da se nametnu kao novi izazov u svetu mode, a njene kreacije se opisuju kao impresivne i ekstravagantne.

U ateljeu su zaposlene žene koje doprinose tome da svaka kreacija ima Ninin autorski pečat. Nedostaje još zaposlenih, ali nije lako naći žene profesionalce, koje znaju da šiju, imaju osećaj za detalj i filigransku preciznost u izradi modela sa dosta ručnog rada, kaže. Pored Subotice, Nina izlaže modele i u salonu u Beogradu, ali je veliki broj onih koji iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova dolaze upravo u Suboticu, na „izvorište“. Jer, Nina je uspela da formira novo tržište iako vlada mišljenje da je visokoj modi mesto samo u velegradu. U skladu sa trenutkom u kome živimo, ona svesrdno koristi društvene mreže i internet prezentacije kao modne revije dostupne svima, prikazujući tako svoje unikatne modele i venčanice koje kreira.

Planovi ove kreativne i preduzimljive mlade žene, odnedavno mame devojčice koja je sada uvek sa njom u ateljeu, obuhvataju otvaranje proizvodno-prodajnih objekata u većim centrima zemalja regiona i izlazak na evropsko tržište.

KA N D IDAT KIN JA

Nina Rajak Radoman je odmalena znala šta želi i u tome je imala punu podršku svoje porodice. Završila je modni dizajn na fakultetu Istituto Marangoni u Milanu, gde se „osećala kao kod kuće“, a za master studije odabrala je dizajn aksesoara. Svoja prva profesionalna radna iskustva stekla je još pred kraj studija radeći za velike modne internacionalne brendove. Bila je i kreativni direktor u subotičkoj modnoj kompaniji, za koju i kreira.

NINA RAJAK RADOMAN VLASNICA ATELJEA „ATELIER NR“, SUBOTICA

POČETAK POSLOVANJA: 2018.

DELATNOST: KREIRANJE I IZRADA UNIKATNIH MODELA BROJ ZAPOSLENIH: 5/5 ŽENA ADRESA: MASARIKOVA 37, 24000 SUBOTICA TELEFON: 062/494 098 E-mail: rajaknina@yahoo.com www.facebook.com/NinaRajakAtelier/

„Ja sam veoma srećna i zadovoljna preduzetnica, jer sam za relativno kratko vreme uspela da steknem poverenje i veliki broj zadovoljnih klijentkinja. Niko iz mog ateljea ne izađe bez radosti i zadovoljstva. I dalje imam običaj da im lično odnesem venčanicu, bez obzira da li je to u Srbiji ili u inostranstvu, jer želim da osetim i njihovu radost kada je obuku.“ 29

„Ne postoje granice, svaka situacija se može rešiti.“

PREVAZIĆI TEŠKOĆE I PONOVO UZLETETI

Mala konkurencija, tržište željno lepe dekorativne robe, volja, strpljenje i rad omogućili su joj da ubrzo otvori ortačku firmu „Zemlja čuda“ za uvoz i veleprodaju stvari za kuću. Početak je bio težak, početni kapital mali, poslovanje započeto u iznajmljenoj garaži, sa robom koju su uvozili iz Grčke i sa Tajlanda.

Firma se brzo širila, počeli su i uvoz iz Italije, Vijetnama i Kine, pa je firma uskoro imala 52 zaposlena i uvozila iz Kine više od 50 kontejnera godišnje. Pored veleprodaje, imali su tri maloprodajna objekta i dve ispostave, kao i komercijalu na terenu. Olivera u međuvremenu otkupljuje partnerski udeo i postaje vlasnik cele firme. Godine koje dolaze, međutim, donose pad prometa. Od 2013. zahtevi tržišta i velikih sistema postaju neisplativi, ulagalo se mnogo truda, a rezultati su bili kratkotrajni. Godine 2014. došlo je i do velike poplave koja je uništila veleprodajni izložbeni prostor i svu robu u njemu. Materijalna šteta je bila velika, a osiguranje je nije pokrilo u potpunosti.

Oliveri je bilo potrebno neko vreme da se oporavi i definiše čime raspolaže i šta može od toga da se napravi. Promenila je delatnost i svu snagu usredsredila na novi posao. „Sunčevu dolinu“ osniva 2014. godine kao firmu „za iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima“, ali 2017. započinje uvoz nameštaja iz Indije koji plasira na tržište u celoj zemlji, shvativši da je upravo to ono što voli, a da veleprodaju ovog nameštaja ne radi niko kod nas.

Paralelno, uz uvoz nameštaja koji za sada distribuira samo u 30

KA N D IDAT KIN JA

Kao sportski pilot, Olivera Knežević i doslovno zna kako je biti „žena zmaj“ i leteti. Sklonost ka dosezanju visina prenela je i na preduzetništvo. Srednjoškolsku želju da bude vlasnica radnje u kojoj će prodavati poklone i ukrase pretvorila je u stvarnost u dvadeset trećoj godini, kada je osnovala radnju smeštenu u 20 kvadrata.

OLIVERA KNEŽEVIĆ VLASNICA PREDUZEĆA „SUNČEVA DOLINA“ DOO, VALJEVO POČETAK POSLOVANJA: 2014.

DELATNOST: UVOZ, VELEPRODAJA I MALOPRODAJA NAMEŠTAJA BROJ ZAPOSLENIH: 10/7 ŽENA ADRESA: MIRKA OBRADOVIĆA 6, 14000 VALJEVO TELEFON: 014/291 315 i 065/ 28 18 750 E-mail: suncevadolinadoo@gmail.com www.suncevadolina.rs

Srbiji, rasprodaje i lager svoje nekadašnje firme. Uz to, vlasnica je i lokala u kojem se prodaje sve za kuću pod brendom „Dom k’o grom“ gde, pored prodaje, organizuje i druženja, predavanja iz različitih oblasti – holistike, enologije, ishrane, mode. „Sunčeva dolina“ organizuje tim bildinge, stipendira studente svojih zaposlenih, učestvuje u akcijama zajedno sa Ekološkim društvom Gradac i ima mnogo drugih aktivnosti.

Majka dvoje odrasle dece, svestrana Olivera je zakonski zastupnik Aerokluba Valjevo, a bila je i prva žena predsednik jednog aerokluba u Srbiji.

„Bez obzira čime se bavili, odakle ste potekli i gde idete, ukoliko verujete – pretvorićete nemoguće u moguće.“

PRAVI LIDERI U TEŠKOĆAMA VIDE ŠANSE

Kasnije Sanja osniva i firmu „Beorol-Prima“ u kojoj je stoprocentni vlasnik. Danas „Beorol“ ima sedam firmi u Evropi i na Bliskom istoku. Sanja je vlasnik filijala u Rusiji, Mađarskoj, Rumuniji, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i suvlasnik filijale u UAE. Jedna je od retkih kompanija, ako ne jedina sa prostora Srbije i bivše Jugoslavije, koja ima ćerku firmu u Dubaiju, sa magacinom, trgovačkom mrežom i celokupnom strukturom, koja je opstala na tom izuzetno teškom tržištu. U firmama kod nas i u inostranstvu ima gotovo 300 zaposlenih iz Srbije, BiH, Crne Gore, Rumunije, Mađarske, Rusije, sve do Jordana, Indije, Pakistana... i time se ubrajaju u multinacionalne kompanije. Na rukovodećim pozicijama pedeset odsto je žena. Izvoze u preko 80 zemalja širom sveta, od Južne Amerike, preko Afrike do Bliskog istoka. Cenom su uspeli da konkurišu čak i kineskim proizvođačima, kvalitetom su već bili iznad. Osim sopstvenih proizvoda, molerskog alata, valjaka, četki i pomoćnog pribora, distributeri su i ručnog alata, zaštitne opreme, tehničke hemije, baštenskog i kućnog programa drugih proizvođača. Tržište snabdevaju gletericama, mistrijama, špahtlama, pištoljima za silikon, zaštitnim naočarima i drugim proizvodima.

Firma posluje kao društveno odgovorna, kako kaže Sanja „ne zato što tako treba“ već zato „što to žive“. Pomažu porodicama koje imaju bolesnu decu, one sa niskim

KA N D IDAT KIN JA

U godinama koje su bile „teške i izazovne, ali sa puno šansi i prilika“ nastao je „Beorol“, kaže Sanja Jakovljević, suvlasnica, direktorka i partner vodeće kompanije u Jugoistočnoj Evropi za proizvodnju, uvoz i distribuciju ručnog alata i pribora za završne radove u građevinarstvu.

Osnovalo ga je nekoliko mladih ljudi, spremnih da se bore na tada turbulentnom tržištu. „Krenuli smo kao SZR, iz garaže, sa vizijom da postanemo vodeći proizvođač i trgovac alatima na evropskom tržištu“.

SANJA JAKOVLJEVIĆ SUVLASNICA I DIREKTORKA PREDUZEĆA „BEOROL” DOO I VLASNICA PREDUZEĆA „BEOROL PRIMA” DOO BEOGRAD POČETAK POSLOVANJA: 1997.

DELATNOST: PROIZVODNJA, UVOZ I DISTRIBUCIJA RUČNOG ALATA I PRIBORA ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU BROJ ZAPOSLENIH: 240/96 ŽENA ADRESA: KIROVLJEVA 10/26, 11030 BEOGRAD TELEFON: 011/80 42 244 E-mail: beorol@beorol.rs www.beorol.rs

primanjima, kupili su kuću zaposlenom koji nije imao mogućnosti za to, ktitori su crkve posvećene Sv. Nikolaju Velimiroviću. Uspeli su da prevaziđu sve krize u poslovanju, pa i jednu od najvećih 2005. godine. U trenutku kada je mislila da se „sve srušilo“, izlaz je bila odluka da se investira u kadrove, vozila, novi sistem prodaje i to je bila prekretnica u razvoju firme. Jer, veruje Sanja, članica UPŽ Srbije i majka dvoje dece, lideri su oni koji umeju da izvuku najbolje iz neuspeha i da u teškoćama vide šanse.

31

„Samo uporni, istrajni pobeđuju!“

IZ ZONE KOMFORA U IZAZOVE PREDUZETNIŠTVA

Nekadašnja službenica „Čačanske banke“ još 1992. rešila je da napusti siguran posao ekonomiste i uđe u neizvesne preduzetničke vode, registrujući preduzeće „samo od svoje plate“, bez ikakvog početnog kapitala i ušteđevine. U početku se bavi trgovinom građevinskog materijala i proizvodnjom papirne konfekcije, a onda 2008. osniva najsavremeniju predškolsku ustanovu, po evropskim standardima. Ideja joj je bila da svim majkama, koje zbog poslovnih angažmana veći deo radnog vremena provode na službenim putovanjima, omogući da putem video nadzora prate rad i napredak svog deteta. Kako bi zaposleni roditelji bezbrižno obavljali svoja radna zaduženja, PU „Mimiland“ je dostupna 24 časa i roditeljima i deci, pa je samim tim i odgovornost prema njima na najvišem nivou.

Vesna je posebno ponosna na činjenicu da je lokalna samouprava grada Čačka prihvatila njen projekat, kojim se zalagala da privatni vrtići dobiju subvencije kao i državni, kako bi se izjednačili uslovi rada, omogućio prijem većeg broja dece u vrtiće i time se posredno podržalo zapošljavanje žena, ali i žensko preduzetništvo. U početku nije bilo mnogo razumevanja za ovu ideju i Vesna je shvatila da mora da se bori, bude uporna, da „kuca i otvara sva vrata“ kako bi projekat bio prepoznat i ocenjen pozitivno. Danas je to ustanova koja prima preko pet stotina dece, a zahvaljujući pozitivnom ishodu projekta moći će da se proširi delatnost i zaposli još veći broj žena.

U ovom trenutku, od 40 zaposlenih u PU „Mimiland“, 39 je žena.

32

KA N D IDAT KIN JA

„Razmišljajte na dečiji način i bićete zauvek srećni.“ Vesni Kojić, osnivaču i direktorki Predškolske ustanove „Mimiland“, jedne od najvećih kod nas, deca su velika inspiracija i ona daje sve od sebe da mališanima omogući radosno odrastanje u „Mimilandu“.

VESNA KOJIĆ VLASNICA I DIREKTORKA PREDŠKOLSKE USTANOVE „MIMILAND“, ČAČAK POČETAK POSLOVANJA: 1992.

DELATNOST: PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE BROJ ZAPOSLENIH: 40/39 ŽENA ADRESA: KULINOVAČKO POLJE POTEZ 4 BROJ 105, 32000 ČAČAK TELEFON: 032/376 106 i 032/376 446 E-mail: mimiland032@yahoo.com

Dobitnica je Zlatne povelje književnog časopisa za decu „Vitez“ i Beogradskog festivala pisaca za decu Vitezovo proleće, za izuzetan dragocen doprinos ulepšavanja sveta deteta. Kako kažu za nju, ova preduzetnica koja se intenzivno bavi i humanitarnim radom, ima svoje dvoje dece, dvoje unučadi i još 550 „usvojenih“, koje voli najviše na svetu i sve čini za njih. Dovoljno je samo videti ogromnu vojsku mališana koji sa osmehom na licu ulaze u dva najsavremenija objekta ove predškolske ustanove, jer znaju da će tu provesti nezaboravno vreme sa svojim vršnjacima.

ČLANICE KOMISIJE KOMISIJA

KOMISIJA

„CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA“

„RODNO NAJSENZITIVNIJA KOMPANIJA“

Katarina Obradović Jovanović

Ljiljana Lončar

Pomoćnica ministra za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo, Ministarstvo privrede

Savetnica potpredsednice Vlade za rodnu ravnopravnost

Bojana Vukosavljević

Direktorka Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan

Principal manager, EBRD advice for small business EBRD

Dubravka Negre

Milana Rikanović

Dragijana Radonjić Petrović

Savetnica i osnivač konsultantske kompanije MD SOLUTION

Ljiljana Lončar

Savetnica potpredsednice Vlade za rodnu ravnopravnost

Direktorka UN Women u Srbiji

Dr Sanja Popović Pantić

Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije

Olivera Popović

Potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije

Radojka Nikolić

Vlasnica i urednica časopisa Ekonometar i MAGAZIN BIZNIS

Žužana Hargitai

Regionalna direktorka za zemlje Zapadnog Balkana, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

Dr Sanja Popović Pantić

Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije

POČASNA PREDSEDNICA KOMISIJE:

Prof. dr Zorana Mihajlović

Potpredsednica Vlade Srbije, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

33

PROF. DR ZORANA MIHAJLOVIĆ POTPREDSEDNICA VLADE SRBIJE MINISTARKA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE I PREDSEDNICA KOORDINACIONOG TELA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

POŠTOVANE PREDUZETNICE I PREDUZETNICI, DRAGE GRAĐANKE I GRAĐANI, Pod pokroviteljstvom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, a u saradnji sa krovnim udruženjem preduzetnica – Udruženjem poslovnih žena Srbije, 2018. godine ustanovili smo nagradu za rodno najsenzitivniju kompaniju, sa ciljem da ona postane tradicionalno godišnje priznanje onima koji u svom radu i poslovanju primenjuju rodno odgovorne principe.

Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da smo ove godine još bliži svom cilju, jer drugu godinu zaredom možemo odati priznanje kompanijama koje u svom poslovanju primenjuju strategiju Društveno odgovornog poslovanja, koje se vode principima rodne ravnopravnosti, pra34

vedno postupajući prema svim zaposlenima, poštujući i uvažavajući ljudska prava i nediskriminaciju, koje u svom radu promovišu obrazovanje, obuke i stručno usavršavanje žena, rade na obezbeđenju zdravlja, bezbednosti i ravnopravnosti svih radnica i radnika, javno zagovaraju ravnopravnost i uključuju ženske firme u lance snabdevanja. To su kompanije koje svojim primerom doprinose da se u Srbiji stvori nova, rodno osetljiva, klima. I na tome im čestitam!

Za Vladu Srbije unapređenje rodne ravnopravnosti i bolji položaj žena u političkom, ekonomskom i društvenom životu je prioritet i neupitan imperativ. U prethodne četiri godine uradili smo mnogo na ovom

polju, postavljajući ekonomsko osnaživanje žena među ključne stubove politike jednakih mogućnosti i strateških dokumenata, svesni da to nije pitanje društvene odgovornosti, već ozbiljan faktor privrednog razvoja naše zemlje. A žene to jesu – neiskorišćeni ekonomski potencijal.

jem sve građanke i građani imaju jednake šanse za rast i razvoj neophodno je da se uključimo svi. I zato sam naročito ponosna što i ove godine zajedno sa Udruženjem poslovnih žena Srbije nastavljamo realizaciju projekta “Ravnopravno u lancu vrednosti”.

Sa ponosom konstatujem da je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost prepoznato kao ključan partner na brojnim projektima koji za cilj imaju podršku ekonomskom osnaživanju žena. Da su naši napori međunarodno prepoznati govori i činjenica da je Evropska unija prvi put kroz IPA fondove izdvojila sredstva za unapređenje rodne ravnopravnosti. Već dve godine uspešno realizujemo projekat “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti” koji za cilj ima podršku lokalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost kao i organizacijama civilnog društva koje rade na poboljšanju ekonomskog položaja žena. Samo ove godine 1.500 žena imaće priliku da kroz programe koje podržavamo unaprede svoja znanja i veštine, da se lakše zaposle i postanu konkurentne na tržištu rada.

Verujem da će ovogodišnji laureati dati podstrek svima ostalima da u svom radu primene gore navedene rodno odgovorne principe. Jedino na taj način možemo da se razvijamo u moderno društvo, stvarajući bolju budućnost za generacije koje dolaze.

Ponosna sam i na inicijativu “Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima” kojom, u saradnji sa NALED-om i Etnomrežom, pomažemo da se žene sa sela, kao jedna od najosetljivijih kategorija, zaposle, a njihov rad bude vrednovan.

U saradnji sa Ministarstvom finansija, a uz podršku UN Women, nastavili smo uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Nema rodne ravnopravnosti ukoliko sistemski, u sve javne politike i planiranje budžeta ne uvedemo rodne principe. Po ROB-u smo i međunarodno priznati, kao primer dobre prakse u sprovođenju gender mainstreaminga.

Da smo kao država na dobrom putu kada je podrška ekonomskom jačanju žena u pitanju, govori i Indeks rodne ravnopravnosti. Srbija, kao jedina zemlja van EU, po drugi put je izradila svoj Indeks krajem prošle godine. Ne samo da smo ostvarili ukupan napredak od 3,4 poena između dva izveštajna perioda, nego je taj pomak i najvidljiviji u domenu moći. U odnosu na evropski prosek, Srbija ima više vrednosti indeksa u poddomenima političke i ekonomske moći, pri čemu smo, spram 28 zemalja EU, u pogledu ekonomske moći pozicionirani na šestom mestu. I to je rezultat koji nas ohrabruje, ali i motiviše da radimo još više.

Na putu stvaranja rodno ravnopravnog društva u ko35

REČ PREDSEDNICE

KOMISIJE

Žene preduzetnice su važne za razvoj naše ekonomije: i one koje vode svoje male biznise kroz koje obezbeđuju samozapošljavanje, i one koje su aktivno uključene u upravljanje porodičnim biznisom, i one koje samostalno ili sa poslovnim partnerima razvijaju uspešne kompanije.

KATARINA OBRADOVIĆ JOVANOVIĆ POMOĆNICA MINISTRA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVO, MINISTARSTVO PRIVREDE

Katarina Obradović Jovanović je rođena 1974. godine u Beogradu. Završila je Mašinski fakultet Beogradskog univerziteta, smer industrijsko inženjerstvo. Prvo radno iskustvo stekla je na Ekonomskom institutu, nakon čega je karijeru nastavila u oblasti razvoja preduzetništva.

Poslednjih 15 godina je na rukovodećim pozicijama u sektoru za mala i srednja preduzeća, gde je radila na pripremi planskih dokumenata u ovoj oblasti kao i koncipiranju i sprovođenju većeg broja različitih programa i mera podrške.

Konstantno se usavršavala u oblasti podrške preduzetništvu i učestvovala je na više stručnih obuka i studijskih poseta u zemljama EU, SAD i Japanu.

Predstavnik je Republike Srbije u različitim međunarodnim radnim telima, projektima i inicijativama u oblasti preduzetništva i konkurentnosti i koordinator za sprovođenje Akta o malim preduzećima Evropske unije u Republici Srbiji.

U oblasti evropskih integracija, predsednik je pregovaračke grupe za poglavlje 20 koje se odnosi na industrijsku politiku i mala i srednja preduzeća i obavlja funkciju visokog službenika za programe pomoći Ministarstva privrede u okviru sistema upravljanja IPA sredstvima EU. Tečno govori engleski i služi se francuskim jezikom. Udata je i majka je dvoje dece.

36

Zajedničko za sve njih je da uz puno truda, rada i odricanja uspevaju da usklade svoje poslovne obaveze sa privatnim obavezama u kući, oko dece, starijih članova porodice, da prevaziđu još uvek prisutne predrasude o ženama u biznisu, da se dokažu i pokažu da su sposobne da vode biznis podjednako dobro, a ponekad i bolje od svojih muških kolega.

To nije lako, pogotovo na početku, kad se izazovi množe, pa dođu trenuci kad se samopouzdanje poljulja, a uspeh čini dalek i nedostižan.

Zato je važno da se prepoznaju i promovišu uspešne ženske preduzetničke priče: da motivišu one žene koje razmišljaju, ali nisu sigurne da li da se upuste u preduzetničke vode, da ohrabre nove preduzetnice u teškim trenucima, da pokažu da je uspeh moguć i da će doći, ako se u njega veruje i ozbiljno radi.

Isto tako je važno odati priznanje onim ženama preduzetnicama koje su se posebno istakle u prethodnoj godini i čije su poslovne priče prepoznate i preporučene iz sredina odakle dolaze. One to ne traže, ali svakako zaslužuju.

Upravo sa tim ciljem ustanovljena je nagrada „Cvet uspeha za ženu zmaja“ i zato mi je velika čast da me je Udruženje poslovnih žena pozvalo da i ove godine budem predsednica komisije za izbor dobitnica.

Kroz svoje trajanje, nagrada „Cvet uspeha za ženu zmaja“ izgradila je posebno mesto u razvoju ženskog preduzetništva u Srbiji, a Ministarstvo privrede je od samih početaka njen institucionalni partner. Želela bih da čestitam svim ovogodišnjim dobitnicama nagrada i specijalnih priznanja, kao i Udruženju poslovnih žena na entuzijazmu i zalaganju sa kojim iz godine u godinu realizuje izbor i dodelu ove nagrade.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo privrede u narednom periodu intenziviraće podršku razvoju preduzetništva. Mnoge „zmajice“ već su koristile podsticajna sredstva kroz raspoložive programe, a naš zajednički zadatak je da udružimo snage i pomognemo da još više žena preduzetnica i budućih preduzetnica dobije blagovremene informacije i podršku i iskoriste raspoloživa podsticajna sredstva, kako bi se povećao broj žena preduzetnica i unapredili poslovni rezultati firmi koje vode.

ČLANICE KOMISIJE

BOJANA VUKOSAVLJEVIĆ PRINCIPAL MANAGER, EBRD ADVICE FOR SMALL BUSINESS, SERBIA

Bojana Vukosavljević je od 2006. godine na poziciji menadžerke ASB Srbija (Saveti za mala preduzeća), Evropske banke za obnovu i razvoj. Od 2001. do sada podržano je preko 900 domaćih pravnih lica, sa ukupnim doprinosom donatora od 18,5 miliona evra. Po rečima gospođe Vukosavljević, njihov tim povezuje srpska preduzeća sa domaćim konsultantima i međunarodnim savetnicima koji pomažu u transformisanju preduzeća – od malih koja teže da porastu, do onih većih koja prelaze na globalno tržište. U svim svojim projektima, i kada je u pitanju finansiranje ili savetodavna podrška, EBRD podržava principe rodne ravnopravnosti. Tako je 2012. godine pokrenut i poseban program za podršku ženskom preduzetništvu. Od tada do sada realizovano je preko 95 savetodavnih projekata i održane su obuke iz više ključnih oblasti za razvoj poslovanja, kao što su digitalno predstavljanje biznisa, aktivno rukovođenje i najnoviji u ovom nizu – osnove finansijskog upravljanja. Pre EBRD-a Bojana je punih 15 godina bila angažovana na uspostavljanju i razvijanju trgovinskih veza i investicionih projekata između Velike Britanije i Srbije u Britanskom trgovinskom predstavništvu (UKTI) na poziciji menadžerke za trgovinu i investicije (Trade and Investment Manager). Bojana je rođena Beograđanka, školovala se na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Kasnije, tokom karijere je završila studije menadžmenta u Velikoj Britaniji. Stalno usavršavanje koje sugeriše svim preduzetnicama sa kojima sarađuje, primenjuje i u svom radu. 2017. godine je stekla i diplomu na Brighton School of Business and Management, a na temu Strategic Leadership.

Advice for small business: www.ebrd.com/small-business-support. html Women in Business: www.ebrdwomeninbusiness.com/

DRAGIJANA RADONJIĆ PETROVIĆ SAVETNICA I OSNIVAČ KONSULTANTSKE KOMPANIJE MD SOLUTION

Dragijana Radonjić Petrović je svoju karijeru započela 1995. godine, kao broker, u Beogradskom eskontnom centru.

1997. godine prelazi u M&V Investments, gde zauzima funkciju direktora i svojim zalaganjem ovu brokersku kuću dovodi do liderske pozicije.

Od 2010. do 2012. godine bila je državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zadužena za oblast regionalnog razvoja i preduzetništva. Bila je zadužena i za koordinaciju EU IPA projekata i bilateralne međunarodne pomoći ukupne vrednosti blizu 150 miliona evra.

2012. godine imenovana je za posebnog savetnika ministra u Ministarstvu finansija i privrede, nadležna za preduzetništvo i konkurentnost. Koordinirala je timom eksperata koji su uspešno organizovali poslednje tri emisije evroobveznica.

Imenovana je i za NAO i u toj funkciji značajno je unapredila proces uspostavljanja sistema za decentralizovano upravljanje pretpristupnim fondovima EU. Inicirala je donošenje nacrta Zakona o rizičnom kapitalu.

2013. godine postala je član UO Udruženja poslovnih žena Srbije.

Osnivač je i partner u konsultantskoj kući MD Solution od 2014. godine. Član je Odbora direktora Messer Tehnogas AD Beograd. Potpredsednik je Saveza ekonomista Srbije, član IO Poslovnog kluba Privrednik i UKDS-a, član Uniqa životno osiguranje a.d.o., počasni konzul Republike Filipini u Beogradu od 15. 12.

2017. godine.

2016. godine završava Master akademske studije na smeru Poslovna analitika Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.

LJILJANA LONČAR SAVETNICA POTPREDSEDNICE VLADE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Ljiljana Lončar je savetnica za rodnu ravnopravnost potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Kao diplomirana pravnica, specijalizaciju – zvanje mastera stekla je na Studijama roda, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Oblašću ljudskih i manjinskih prava, zabrane diskriminacije i rodne ravnopravnosti bavi se dugi niz godina, angažovanjem na poslovima pomoćnice poverenice za zaštitu ravnopravnosti, te radom u instituciji zaštitnika građana.

Međunarodno, višegodišnje iskustvo rada u multikulturalnoj sredini stekla je pre svega živeći i radeći u Australiji kao menadžerka u saveznom Ministarstvu za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj. Članica je Komisije za rodnu ravnopravnost Saveta Evrope. Angažovana je na praćenju primene nacionalne Strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020., koja kao poseban strateški cilj postavlja poboljšanje ekonomskog položaja žena i njihovog statusa na tržištu rada, i promovisanje, praćenje i podsticanje razvoja ženskog preduzetništva.

Aktivno sarađuje sa brojnim međunarodnim organizacijama, Savetom Evrope, agencijama Ujedinjenih nacija, OEBS-om, Nemačkom međunarodnom organizacijom za razvoj, itd. na raznorodnim pitanjima koja se tiču rodne ravnopravnosti, nediskriminacije i ljudskih prava.

www.rodnaravnopravnost.gov.rs

www.mdsolution.rs 37

ČLANICE KOMISIJE

OLIVERA POPOVIĆ

RADOJKA NIKOLIĆ

DR SANJA POPOVIĆ PANTIĆ

POTPREDSEDNICA UDRUŽENJA POSLOVNIH ŽENA SRBIJE

VLASNICA I UREDNICA ČASOPISA EKONOMETAR I MAGAZIN BIZNIS

PREDSEDNICA UDRUŽENJA POSLOVNIH ŽENA SRBIJE

Olivera Popović je diplomirana matematičarka i još za vreme studija imala je jasnu viziju da želi da se bavi, u to vreme, veoma inovativnim zanimanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Polovinu radnog veka provela je u preduzeću „Informatika“ a.d., u to vreme najvećoj informatičkoj kući na prostorima bivše Jugoslavije, na pozicijama od programera do direktora Školskog centra. Od sredine devedesetih godina do 2010. godine je suosnivač i menadžerka na poziciji direktora i zamenika direktora firme „Power Symbol Technology” d.o.o., vodeće kompanije u Srbiji kada je reč o IT sektoru.

Nakon penzionisanja posvetila se proširenju porodične firme – Stomatološke ordinacije „Dr Popović“ i sa pozicije izvršne direktorke proširuje i povezuje rad eminentnih stručnjaka iz oblasti stomatologije sa razvojem medicinskog turizma u Beogradu. Članica je Udruženja poslovnih žena od 2000. godine, a potpredsednica Udruženja poslovnih žena od 2006. godine, kao i koordinatorka Ženskog biznis kluba.

Učestvovala je na velikom broju projekata vezanih za ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji, razvoju ženskog preduzetništva, kreatorka je velikog broja mentorskih programa, a i sama je mentorka mladim preduzetnicama u zemlji i inostranstvu.

Udata je, majka dva sina i baka troje unučadi. www.poslovnezene.org.rs

Radojka Nikolić je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, a tokom studija počela je da se bavi novinarstvom. Prva iskustva stiče u Radio Beogradu, TV Beograd, Borbi, Radio Studio B. Od 1991. do januara 2006. godine bila je novinar i urednik Ekonomske rubrike dnevnog lista Politika. U januaru 2006. godine osnovala je izdavačku kuću NIRA PRESS d.o.o koja izdaje Ekonometar i Magazin Biznis. Uporedo sa tim, 2011. godine urednik je Ekonomske rubrike u nedeljniku NIN. Autor je knjiga o Dragoslavu Avramoviću (1995. godine), „Ekonomisti o tranziciji u Srbiji“ (2003. godine), autor i projekt menadžer istraživanja „Otvoreno o korupciji u Srbiji“ u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, autor istraživanja i vođa projekta „Socijalna slika i reforme u Srbiji” (2003. godine).

Nagrade i priznanja: Godišnja nagrada lista Politika 1995. godine za najboljeg novinara, nagrada UPŽ „Cvet uspeha za ženu zmaja“ 2009. godine, nagrada Beogradske bankarske akademije 2009. godine za ekonomsku analitiku, uređivanje i novinarstvo. „Zlatno pero“ 2010. godine, nagrada Privredne komore Srbije za najboljeg ekonomskog novinara 2010. godine, Godišnja nagrada Srpske asocijacije menadžera (SAM) za 2014. godinu za najboljeg novinara. Nagrada za životno delo Udruženja novinara Srbije i Crne Gore (novembar 2015), nagrada kompanije Hugo Bos za ženu heroja (8. marta 2016). www.nirapress.com

38

Sanja Popović Pantić je diplomirana ekonomistkinja čije su oblasti interesovanja preduzetništvo, biznis konsalting, istraživanje i razvoj. Doktorsku titulu stekla je 2013. godine, odbranom disertacije na temu ženskog preduzetništva, na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Takođe, bavi se i konsultantskim radom na evropskim projektima razvoja preduzetništva u Srbiji i vodeći je nacionalni konsultant za pitanja razvoja ženskog preduzetništva. Od 2015. godine je na čelu sektorske grupe za žensko preduzetništvo pri Evropskoj mreži preduzetništva koju čine predstavnici 16 evropskih zemalja.

Sanja Popović Pantić je 2012. godine dobila i dve važne nagrade za svoj rad.

Nagradu „Planeta Biznis“ joj je dodelio ekonomski časopis Magazin Biznis za veliki doprinos razvoju preduzetništva u Srbiji. Dobitnica je i prestižne nagrade koju dodeljuje Međunarodna alijansa žena sa sedištem u Vašingtonu, čime se svrstala među 100 odabranih osoba (i žena i muškaraca) u celom svetu koje se svake godine nagrađuju za izuzetan doprinos ekonomskom osnaživanju žena.

Udata je i majka dve kćerke. www.poslovnezene.org.rs

ČLANICE KOMISIJE

DUBRAVKA NÈGRE

MILANA RIKANOVIĆ

ŽUŽANA HARGITAI

DIREKTORKA REGIONALNOG PREDSTAVNIŠTVA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE (EIB) ZA ZAPADNI BALKAN

DIREKTORKA UN WOMEN U SRBIJI

REGIONALNA DIREKTORKA ZA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA, EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EBRD)

Milana Rikanović je od 2016. godine na poziciji direktorke Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).

Sa više od 17 godina profesionalnog iskustva u međunarodnim organizacijama na Zapadnom Balkanu, uključujući agencije Ujedinjenih nacija, Svetsku banku i različite projekte Evropske unije, Milana je vodila kompleksne i multisektorske programe. Njeno zapaženo iskustvo u sferi radnih prava žena, rodno zasnovane diskriminacije, rodno odgovornog upravljanja i uvođenja rodne perspektive u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji, dovelo je do brojnih sjajnih rezultata u oblasti rodne ravnopravnosti. Jedan od takvih je i projekat Ekonomskog osnaživanja žena koji je vodila u Srbiji i Crnoj Gori, a koji je postao primer dobre prakse sličnih programa u regionu. Predvodila je i zajedničku inicijativu UN Women i UN Global Compact o Principima ekonomskog osnaživanja žena sa ciljem pružanja podrške privatnom sektoru za osnaživanje žena na radnom mestu, tržištu i zajednici koja je okupila preko 80 kompanija u Srbiji.

Od kako je počela da radi za Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) 1992. godine, gospođa Hargitai je bila na više pozicija unutar EBRD, uključujući i rukovodeće poslove u zemljama Zapadnog Balkana, Mađarskoj i Hrvatskoj kao i na poziciji direktorke tima za strategije zemalja i upravljanje rezultatima, i najnovije kao direktorka za sufinansiranje sa fondovima Evropske unije i finansijske instrumente. Od 1. aprila 2018. godine, postavljena je za regionalnu direktorku za zemlje Zapadnog Balkana.

Dubravka Negre je na čelu Regionalnog predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan od avgusta 2016. godine. EIB, najveća međunarodna finansijska institucija na svetu, jedan je od najvećih kreditora Zapadnog Balkana sa do sada uloženih 11 milijardi evra, od čega u Srbiji više od 5,5 milijardi evra. Negre je u periodu od 2004. do 2013. godine bila zadužena za finansiranje projekata u zemljama u regionu, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju. Pre dolaska u Beograd, vodila je projekte javno-privatnog partnerstva u Irskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji. Za projekat javno-privatnog partnerstva u Hrvatskoj, izgradnju novog terminala aerodroma u Zagrebu, dobila je dve prestižne nagrade iz struke. Gostuje kao predavač na Univerzitetu UCL u Londonu, Univerzitetu Donja Gorica u Crnoj Gori i na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Pre karijere u EIB-u, radila je u medijima za CNN International. Govori srpski, engleski, italijanski i francuski jezik. Udata je i ima četvoro dece.

Takođe je radila u UNDP-u na programima socijalne inkluzije, životne sredine i pitanjima ljudske bezbednosti.

EBRD je međunarodna finansijska institucija osnovana 1991, a njeni akcionari su iz 69 zemalja sa pet kontinenata, kao i Evropska unija i Evropska investiciona banka. Banka podržava razvoj konkurentne, inkluzivne, ekološke, otporne, dobro vođene i integrisane tržišne ekonomije, i to kroz svoje investicije i savetodavne usluge u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, južnom i istočnom Mediteranu i centralnoj Aziji.

EBRD je do sada uložila skoro 12 milijardi evra u zemlje Zapadnog Balkana, radeći sa privatnim sektorom, finansijskim institucijama, energetskim sektorom i u infrastrukturi.

39

UDRUŽENJE

POSLOVNIH ŽENA SRBIJE

Misija Udruženje poslovnih žena Srbije je najveća nacionalna organizacija žena preduzetnica. Već dvadeset i jednu godinu UPŽ ima vodeću ulogu u organizovanju poslovnih žena i pružanju vrhunske podrške, kao i u promociji preduzetnica Srbije.

Udruženje se bavi aktivnim javnim zagovaranjem u cilju poboljšanja poslovne klime i podsticanja umrežavanja na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Vizija

Udruženje poslovnih žena Srbije je snažan, prepoznatljiv i kompletan partner u dijalogu državnog i privatnog sektora, koji doprinosi socijalnom i ekonomskom razvoju, sa posebnim naglaskom na žensko preduzetništvo, kao faktorom ekonomskog rasta.

40

5.600

UPŽ U BROJKAMA

ŽENA PROŠLO KROZ RAZLIČITE EDUKACIJE ZA OTPOČINJANJE I RAZVOJ BIZNISA

13.

21

GODINA POSTOJANJA

DODELA NAGRADE

145 REALIZOVANIH PROJEKATA

10

PARTNERSKIH ORGANIZACIJA UDRUŽENJA POSLOVNIH ŽENA U SRBIJI

900

ČLANICA ŠIROM SRBIJE

1.735

370

MEDIJSKIH OBJAVA O ČLANICAMA I RADU UPŽ U 2018. GODINI

8.905

pratilaca NA FACEBOOK STRANICI UPŽ SRBIJE

153.192

pratilaca na Instagramu

124

PREGLEDA NA YOUTUBE KANALU UPŽ SRBIJE

ŽENE U SRBIJI DOBILE PRESTIŽNO PRIZNANJE „CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA“ www.poslovnezene.org.rs

Cvet uspeha za ženu zmaja 2019 #CvetUspeha

upzsrbije 41

RAVNOPRAVNO U LANCU VREDNOSTI

Predstavljamo vam katalog „Ravnopravno u lancu vrednosti“ koji možete detaljno pogledati na našem kanalu publikacija www.issuu.com/upzsrbije Uključivanje žena u lanac vrednosti je jedan od principa Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), preciznije peti: ,,Razvijati kompaniju, lanac snabdevanja i marketing na način koji osnažuje žene“.

Ovaj princip se pre svega odnosi na razvijanje poslovne saradnje kompanija u vlasništvu žena, malih i mikro preduzeća i preduzetnica sa velikim kompanijama i uključivanje u njihov lanac dobavljača. Kompanijama koje pruže najbolje primere za uključivanje u lance vrednosti, Udruženje poslovnih žena Srbije dodeljuje specijalno priznanje „Rodno najsenzitivnija kompanija“, a u okviru najveće manifestacije za promociju ženskog preduzetništva u Srbiji „Cvet uspeha za ženu zmaja“.

42

KROZ NEMAČKO-SRPSKU RAZVOJNU SARADNJU

GIZ VEĆ DUGI NIZ GODINA PODRŽAVA MANIFESTACIJU „CVET USPEHA“

Udruženje poslovnih žena Srbije je u proteklih 10 godina kroz nemačkosrpsku razvojnu saradnju realizovalo 16 projekata u različitim oblastima.

Podržavajući manifestaciju „Cvet uspeha za ženu zmaja“, Projekat za razvoj privatnog sektora u Srbiji (PSD), koji implementira GIZ, od 2010. godine podržava razvoj i doprinosi većoj vidljivosti ženskog preduzetništva u privredi Srbije. Saradnja Udruženja poslovnih žena Srbije sa GIZ-om pretvorila se u dugogodišnje partnerstvo i predstavlja važan faktor uspeha u dosadašnjim zajednički realizovanim projektima.

PSD projekat ima za cilj da poboljša konkurentnost i uvođenje inovacija u mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP). Projekat je aktivan u različitim oblastima u cilju jačanja javnih i privatnih aktera koji pružaju usluge MMSP i relevantnim resornim ministarstvima.

Unapređenje ponude generičkih usluga za podršku MMSP kroz: • Obuke u vezi sa: tehničkim zahtevima za proizvode, CE znakom i srpskim znakom usaglašenosti; upravljanjem izvozom („export management“), pristupom finansijama.

• Razvoj kapaciteta Privredne komore Srbije (PKS), kao što je: implementacija upravljanja po ciljevima i poboljšanje odnosa sa članovima putem istraživanja zadovoljstva uslugama.

Podrška ponude usluga za MMSP u odabranim sektorima: • Podrška MMSP u unapređenju B2B odnosa u određenim sektorima: IT, mašinska industrija i organska poljoprivreda, što će rezultirati poboljšanjem njihovog poslovanja.

Promocija novih start-up poslovnih modela u manje razvijenim srpskim regionima podstiče preduzetništvo, a implementacija novih IT rešenja ima za cilj povećanje produktivnosti MMSP. • Podrška procesu digitalne transformacije na savetodavnom nivou i transfer tehnologija u organskoj poljoprivredi, mašinstvu i IT sektoru.

Izrada nacionalne industrijske politike: • Doprinos u izradi nacionalne strategije za industrijsku politiku pružanjem savetodavnih usluga Ministarstvu privrede Srbije, sa fokusom na uključivanje potreba privatnog sektora, uglavnom MMSP u odabranim sektorima.

Glavni partner projekta je Ministarstvo privrede, a aktivnosti se odvijaju i u bliskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Srbije, Privrednom komorom Srbije i Razvojnom agencijom Srbije.

Projekat je realizovan uz podršku Vlade Savezne Republike Nemačke posredstvom Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH).

Vremensko trajanje projekta: januar 2017. - decembar 2020.

Kontakt osoba: Tomislav Knežević, tomislav.knezevic@giz.de

43