Naše Novine by tteichman2018

Naše Novine This newsletter was created by the students of the B/C/S Program at the University of Pittsburgh in the academic year of 2017-2018. We hope you will enjoy reading this! We have done our best in order to show you our dedication to learning B/C/S! B/C/S Instructor: Ljiljana Djurašković As the instructor for this program I would like to extend a heartfelt thank you to those students who put forth an extra effort to make this project a reality. Also, I would like to express special thanks to Theodore Teichman & Zoran Kurjakovic, who made an extra effort to compile the works in this newsletter.

Want to learn a language of beautiful countries in the Balkan region— Bosnia, Croatia, Montenegro and Serbia? Pitt Slavic Department offers three levels of B/C/S during the academic year. Elementary, Intermediate and Advanced and Summer Intensive BCS courses (6 weeks in Pittsburgh + 4 weeks in Montenegro)! If you are thinking of an exciting MINOR, Pitt offers a MINOR in B/C/S. Check and like the Facebook page for the Bosnian/Croatian/Serbian Club for all the BCS events on Pitt Campus (Conversation table, Balkan Disco Night, Movie Nights and many more…). Contact Ljiljana Duraskovic at ljiljana@pitt.edu and register for the BCS class! Bosnian/Croatian/Serbian Minor Checklist for the Bosnian/Croatian/Serbian minor Students may complete this 15-credit minor during the regular academic year or through summer study of the Bosnian/Croatian/Serbian language. SLAV 1865 may not be used to fulfill a requirement for more than one academic program. Option 1: Academic year Language component _______ SERCRO 0030 _______ SERCRO 0040 _______ SERCRO 0400 _______ SERCRO 0410 _______ SERCRO 1240 or SERCRO 1270

Cultural Components _______ SLAV 1865 _______ HIST 1225

Option 2: Summer study (choose 1 from each pair): Language component Cultural Component _______ SERCRO 0220 _______ SERCRO 0230 _______ SLAV 1865 _______ SERCRO 0223 _______ SERCRO 0231 _______ HIST 1225

Kultura Kad Ljubov Zakunst Koncert grupe Magazin Hannah Marvić u Klivlendu Anđela Albanis Kad Ljubav Zakasni je prikazan 2014. godine i napisali su ga Milena Depolo i Mir Jam. Ivan Stefanović je režiser. Film je priča o Radmilu i Ljiljani. Radmilo je advokat u malom gradu u Srbiji. Radmilo je veoma zgodan mladić i puno žena želi da se uda za njega. On je zaljublan u Ljiljanu. Ljiljana je iz Beograda i ona je veoma lepa. Ali Ljiljana je zaljublana u Momčila koji isto tako živi u Beogradu. Momčila nije ozbiljan o nihovoj vezi i nece da se oženi sa Ljilanom.

Ljiljana se udaje za Radmilo. Na samo početku počeli su da se svađaju. Onda su se dogovorali da probaju da žive u braku 3 mjeseca. Puno druga zena su probale da se umješaju u nihov brak. Nihova prva 3 mjecesa braka su bili puni svađa ali na kraju su se Ljiljana i Radmilo zaljubili jedno u drugo. Meni se sviđa ovaj film. Priča je veoma interesantna i oslikava tradiciju balkanskih naroda i nihove zivote. Glumci su bili jako dobri i ja volim romantične filmove.

U februaru, ja sam išla na koncert Magazin u Klivlendu s mamom. Koncert je bio u američko-hrvatskoj loži. U petak navečer, smo

vozile u Klivlend i smo večerale u Dubrovačkom Vrtu. Je hrvatski restoran. Jela sam salatu i ćevape i pila sam bijelo vino. Moja mama je jela salatu i kobasicu. Ona je pila crno vino. Onda, mi smo išle u hrvatski muzej. Moja mama je kupila čašu za šljivovicu. Koncert je počeo u osam sati. Mi smo pile šljivovicu i sed-

jeli smo. Koncert je bio dobar i uzbudljiv! Pjevanje je bilo lijepo. Sviđaju mi se pjesme Put Putujem i Žena, A Ne Broj. Ljudi su pjevali i plesali. Na koncertu, moja mama i ja smo vidjele Anta Žižića. On je košarkaš za Klivlend Kavalirs. Ante je vrlo visok! Mi smo se slikale s njim. U ponoć, smo se vozili kući.

Koliko znate o sujeverjima? Matija Marks

Koliko znate o sujeverjima? Mnogi ljudi znaju za neke sujeverja i verovatno čak i veruju u neke. Iako, malo ljudi zna o poreklu ovih sujeverja i njihovom značaju. Na primjer, većina ljudi je čula za sujeverja sa crnim mačkama, slomljenim ogle-

dalima i četiri lista deteline. Međutim, malo njih zna gde su nastala. Takođe, mnoge različite kulture imaju različita sujeverja. Kao što su, žvakaće gume noću u Turskoj, bogatstvo ptičje otpadi i sedenje na uglu stola. U početku, ova sujeverja samo

izgledaju kao glupe izmišljene priče, ali imaju dublje kulturno značenje. Na Balkanu posebno, sujeverje čak utječu na to koliko ljudi prolazi kroz njihov svakodnevni život. Bez obzira na to da li donose sreću ili izbegavaju nesreću, one su veoma znača-

cont. pg. 2 — Koliko znate o sujeverjima? jne u balkanskoj kulturi. Sujeverja su gotovo tradicija i povezuju kulturu stranih na jedinstven način. Veliki razlog zbog kojeg mnoga sujeverja nemaju jedno konkretno porijeklo vezano za njih, je zato što su mnoge kulture prilagodile / stvorile ove ideje da nema načina da se sigurno kaže gde je započelo. Jedan primjer ovoga je sujeverje koje stoji iza crnih mačaka. I dok škotska kultura kaže da je dolazak crne mačke u vaš dom znak blagostanja, zapadnjačka kultura ih pripisuje vešticama i zlovnim naporima. Još jedna uobičajena je sedam godina loše sreće zbog razbijanja ogledala. Iako je ideja o razbijanju ogledala koja je izazvala lošu sreću bila u nekim vremenskim prilikama u mnogim kulturama, Rimljani su dodali 7-godišnji rok, jer su vjerovali da je potrebno 7 godina da se život obnoviti. Ovo je dobar primjer sujeverja koji poduzimaju dublje značenje pošto se prenose iz kulture u kulturu. Moj poslednji dobro

poznati primjer je onaj koji ima jasnije mesto porijekla. Ljudi veruju da su četiri lisne djeteline sretna,iako je ovo, umjesto da imaju neku mističnu podlogu ili objašnjenje, zbog rijetkosti biti 1: 10000. Dok su sujevjerja o kojima sam upravo pričao prilično poznata širom svijeta, postoji mnogo sujevjerja za koje možda niste čuli zbog svoje jedinstvenosti. Mnoštvo sujeverja je jedinstveno za jednu kulturu ili region, obično zato što su čudna. U Turskoj se kaže da ne žvaćeš gumu noću ili na dan posebne prilike. To je zato što se veruje da kada žvaćete žvake u ovo doba, nije guma, nego ljudsko meso. Mnogi od nas bi bili više nego malo uznemireni ako je ptica ‘poo’ na nas ili na naš automobil. Međutim, u Rusiji se kaže da je ovaj odvratan događaj značio da ćete postati bogati. Jedno manje čudno sujeverje jedinstveno za slovenske države je da neoženjenoj osobi koja sedi na uglu stola je sudbina da

se nikad neće oženiti. Poreklo ovog sujeverja nije poznato, ali kao i kod drugih sujeverja o kojima smo razgovarali, neke kulture stavljaju na sebi svoj ‘twist’, tvrdeći da traje samo 7 godina. Neki od vas se smeju kada saslušaju ovo sujeverje, ali čak i ako nisu istiniti, oni imaju dublje značenje. Sujeverje je nešto što ujedinjuje kulture širom svijeta. To je način da se povežemo sa ljudima iz svih krajeva, čak iako ne znamo previše o svojoj kulturi. Svaka kultura dobiva svoj spin na sujevjerje dok istovremeno zadržava ideju. Ovo nam omogućava da vidimo kako ??? u različitim područjima utiču na ove priče. Iako većina sujevjerja možda nije istinita, oni nude odličan način da dijele nešto sa stranim kulturama dok još uvek zadržavaju svoju jedinstvenost. Zato smatram da je važno naučiti o sujevjerjima i prelaziti na druge ljude.

in vivo ft. boyant

“Moje leto”

Steve Sloto

Ma nema Švajcarska ni Australija, ono što imamo draga ti i ja, to srce Balkansko i more Jadransko, svima ću pričati da moje leto si. Gde? Ti pokaži mi, na mapi nadji mi, gde su plavlji talasi. Gde ljudi lepši su? To se ni u snu, dva puta ne nalazi. Ovde leto je tri put vrelije, naše devojke su vatrenije, tu su drugovi, tu je obala, samnom nisi sve probala. Ma nema Švajcarska ni Australija, ono što imamo draga ti i ja, to srce Balkansko i more Jadransko, svima ću pričati da moje leto si. U Jugoslaviji muzika je imala dugu i zanimljivu istoriju. Muzičari su igrali stile od punka do avangarda. Prije raspada Jugoslavije jedan novi stil je postao popularan. Turbo folk je miješao moderan sastav, folklorne instrumente, seksi pjevače, i nacionalističku politiku. Danas turbo folk muzika je vrlo popularna u Srbiji.

elektronsku muziku. Zbog toga učio sam pjesmu "Moje leto". Bojan i ja smo svirali jednostavnu pjesmu sa tri melodije i otkucaje prvi put. Pjesma ima malo harmonike i moji prijatelj je mislio da pjesma je kao pjesma Calvin Harrisa.

Ja sam muzičar i sviđa mi se svirati

Svirao sa na sintesajzeru i bubanju strujom. Sa ukusom, ovo je bilo lako.

Shade land Nikola and Stana Topich

U julu i avgustu, mi idemo na Saint Sava Serbian Orthodox Church Camp autom ili avionom. Mi ostajemo četiri nedelje. Stana i ja volimo Shadeland. Shadeland ima puno prostora da se igraju košarka, fudbal, odbojka i da se pliva. Deca dođu u nedelju i odu u (sledeću) subotu. Svako jutro,

mi se budimo u sedam sati. U osam sati, svi idemo u crkvu. Crkva je mala ali lijepa. Mi doručkujemo u pola devet. Svi volimo doručak. Mi jedemo puno kornfleksa, voća, palačinke, jaja, kobasice, i slaninu. Mi pijemo kavu sa ili bez šećera i mleka, vodu, i sok. Posle doručka, deca idu na

časove. Posle časova, mi ručamo. Mi jedemo puno sendviča, hljeba, supa, mesa, voća, povrća, i salata. U jedan sat, mi igramo fudbal ili košarku, idemo na jezero, i plešemo kolo. U pet sati, mi večeramo. Večera je vrlo vrlo dobra. Mi jedemo puno mesa, povrća, hljeba, i sira. Svaku noć imamo

novu aktivnost. U nedelju, mi gradimo kouč i jedemo ‘smores’. U ponedeljak imamo karneval i igramo utakmice. U utorak putujemo autobusom i idemo na kuglanje. U sredu je ‘Shadeland Olympics’. Deca idu u lov oko kampa. U četvrtak, idemo u ‘Waldameer’ zabavni park autobusom i

ostajemo ceo dan. Dan ‘Waldameer’ je dug ali zabavan. U petak, plešemo. Ples počinje posle večere. Mi plešemo razne muzike. U subotu, deca idu kući, i u nedelju, dođu nova deca. Shadeland je gde deca uče, upoznaju nove prijatelje, i se zabavljaju! Volimo Shadeland!

Sport Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018 Nicholas Medich

U Junu 2018, 32 nacije će ići u Rusiju da igraju fudbal. Fudbal je važan sport u balkanskim zemljama, i mnoge ljude žele da vide pobedu njihove zemlje. Međutim, tamo će biti samo jedan pobednik, 31 gubitnik, i puno zemalja će ostati kući. Zemlje će igrati mnogo utakmica da odluče najboljih 32 timova. Bosna neće ići na Svetsko prvenstvo. 31.8.2017, Bosna je izgubila od Kipre 3-2, i 7.10.2017, ona je izgubila od Belgije 4-3. Ona je pobedila Gibraltar i Estoniju, ali bilo je prekasno. Umesto Bosne, Belgija će ići u Rusiju. Crna Gora neće ići na Svetsko prvenstvo. Na početku ona je igrala dobro. Ona je pobedila Kazah-

stan, Jermeniju, i Rumuniju. Međutim, 5.10.2017 ona je izgubila od Danske 1-0, i 8.10.2017 ona je izgubila od Poljske 4-2. Robert Lewandowski i Poljska će ići na svetsko prvenstvo i Crna Gora će ostati kući. Srbija je igrala dorbo. Ona je pobedila Moldaviju, Austriju, i Irsku. 9.10.2017, ona je pobedila Gruziju 1-0 u Beogradu, i Srbija će ići na Svetsko prvenstvo. Srpska zemlja je veoma uzbuđena. Hrvatska će ići na Svetsko provenstvo. Prvo, ona je pobedila Kosovo, Finsku, i Ukrajinu, ali

onda ona je izgubila od Islanda i Turske. Međutim, 9.11.2017 ona je pobedila Grčku 4-1 u Zagrebu. Srpski trener je Mladen Krstajić. Srbija će trebati

golove od kapetana Branislava Ivanovića, Aleksandra Korarova, Dušana Tadića, i Aleksandra Mitrovića. Ona će trebati štedi od golman Vladimira Stojkovića. Ona će igrati s Kostarikom, Švajcarskom, i Brazilom. Hrvatski trener je Zlatko Dalić. Ona će trebati golove od kapetana Luke Modrića, Ivana Rakitića, Maria Mandžukića, i Ivana Perišića. Ona će trebati štedi od golmana Danijela Subašića. Ona će igrati protiv Nigerije, Argentina, i Islanda.

16.6.2018 – Moskva

Hrvatska

vs. Nigerija 22.6.2018 – Kaliningrad

Srbija

vs. Švajcarska 17.6.2018 – Samara

Srbija

vs. Kostarika 26.6.2018 – Sankt-Peterburg

Hrvatska vs. Island

21.6.2018 – Nižnij Novgorod

Hrvatska

vs. Argentina 27.6.2018 – Moskva

Srbija

vs. Brazil

Olimpijske Igre u Sarajevo Chris Vielott

Ove godine su se održavale Zimske olimpijske igre u Pjongčangu, Južnoj Koreji. Zimske igre su dio savremene Olimpijade, koji se održavaju svake četiri godine. Olimpijada ima dva dijela: zimske igre i ljetne igre. Imaju zimske ili ljetne igre svake dvije godine, a sve igre se održavaju svake četiri godine. Danas u olimpijskim igrama su petnaest zimskih igara i dvadeset i šest ljetnih igara. Zimske igre su sportovi, koji su igrani na ledu ili na snijegu. Sve zemlje bivše Jugoslavije su bile na igrama ove godine u Pjongčangu, a u prošlosti Jugoslavija je održavala Zimske igre u Sarajevu 1984. godine.Olimpijske igre imaju dugu i interesantnu povijest od drevnog vremena do

danas. Ideja za savremene olimpijske igre je iz drevne Grčke. U drevnoj Grčkoj olimpijada je bila period četiri godine, koja je počela u ljeto. Igre su održavane među atletičarima grčkih gradova. Savremene igre, koje se održavaju sada, počele su na kraju XIX. vijeka. Prva savremena Olimpijada je počela 1896. godine, a prve savremene igre su održavale te godine u Atini, Grčkoj. Od tog vremena, ljetne igre su se održavale svake četiri godine osim 1916, 1940 i 1944. Igre nisu se održavale u vrijeme svetskih ratova. Zimske igre Olimpijade su prve održavane 1924. godine. Zimske igre su uvijek u različitim mjestima od ljetnih igara, a od 1924. do

1992. zimske igre su bile u istoj godini ljetnih igara. Od 1994. zimske igre još se održavaju svake četiri godine, no sada period je dvije godine od ljetnih igara. Zato, sada ima jedne olimpijske igre svake dvije godine. Jedan važni dio povijesti olimpijskih igara za ljude bivše Jugoslavije su zimske igre održane u Jugoslaviji 1984. godine. Ovo su bile XIV. Zimske olimpijske igre i jedine olimpijske igre održavane u Jugoslaviji ili zemljama bivše Jugoslavije. Igre su se održavale od 8. do 19. februara 1984. Ljetne igre te godine su bile u Los Angelesu u Americi. 49 država sa 1.272 atletičara su sudjelovali u igrama u Sarajevu. Maskota igara je mali vuk, Vučko,

kojeg je dizajnirao slovenački crtač. Na Sarajevskim igrama bili su samo deset igara: alpsko skijanje, biatlon, bob, brzo klizanje, hokkej na ledu, umjetičko klizanje, skijaško skokovi, skijaško trčanje, sankanje i nordijska kombinacija. Na kraju igara, Jugoslavija je dobila 14. mjesto sa samo jednom srebrnom medaljem. Prvi tri mjesta su bili Istočna Njemačka sa 24 medalja (9 zlata), SSSR sa 25 (samo 8 zlata) i SAD sa 8 medalja. Za igre devet mjesta za sport su bili izgrađeni od 1978. do 1983., ali poslje igara neka mjesta nisu korišćena. Mnogo olimpijskih mjesta u Sarajevu su bili oštićena tokom rata. Staza za bob i sankanje, koja nije sada korišćena, je popularno mjesto

za grafite. Sada Jugoslavija predstavlja sedam država, a svaka ima svoje olimpijske timove i atletičare. Olimpijske igre su vrlo popularne i važne za mnoge ljude na svijetu. Kad se održavaju igre, ljudi u svakoj zemlji uvijek gledaju svoji televizore. Oni žele da navijaju za atletičare svoje zemlje, a hoće da svoja zemlja pobedi i dobije mnogo medalja. Tokom igara ljudi gledaju i uče mnoge sportove, o kojim obično ne mnogo znaju. Također vrijeme olimpijskih igara je vijreme mira i jedinstva među narodima i državama. Olimpijske igre su izvor sreće i narodnog ponosa za sve ljude u svijetu.

Istorija i sadašnje stanje FK Spartak Pablo Lindsey

FK Spartak je srpski fudbalski klub iz grada (Subotice) koji trenutno se takmiči u Superligi Srbije. Klub je osnovan 21. aprila 1945 godine. Ime je dobio po Jovanu Mikiću Spartaku, članu atletske reprezentacije, državnom rekorderu u troskoku i petoboju, koji je poginuo oktobra 1944 tokom oslobađanja grada Subotice kao komandant Subotičkog partizanskog odreda. Prvo ime mu je bilo Fiskulturni omladinski klub Jovan Mikić Spartak. U sportskom društvu Spartaka Subotica je pored fudbalske bilo još 15 sekcija: atletika, bokc, odbojka, rvanje, rukomet i druge. U prvim godinama posle drugog svetskog rata, društvo je bilo jed-

no od najboljih u Vojvodini i u Srbiji. U tom vremenu Spartak Subotica se takmičio u Vojvođanskoj, Drugoj i Prvoj ligi Jugoslavije. 1946 godine, klub je postao učesnik prvog klupskog prvenstva Jugoslavije 1946/7 u kojem su završili sezonu na šestom mestu. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina uglavnom nastupao u drugoj i regionalnoj ligama, a krajem osamdesetih se vratio klub u prvenstvo, gde je ostao do raspada Jugoslavije. Uprkos tome, posle raspada Jugoslavije Spartak je igrao u Drugoj ligi. Na koncu vratili su se u Superligu 2008 godine, kada su osvojili 4. mesto i izborili plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Od sezone

2013-14 godine promenili su ime da bi nestalo prethodno ime Zlatibor voda. Spartaki navijači su poznati kao Marinci, i društvo navijača je osnovano 1989 godine. Spartak Subotica igra utakmice na gradskom stadionu u vojvođanskom gradu. Stadion ima kapacitet za otprilike 13.000 gledalaca. Ima u jednom kompleksu i fudbalski i atletski tereni. Zbog toga da stadion se nalazi sada u veoma lošem stanju, Spartak svoje utakmice u evropskom takmičenjima u sezoni 2010-11 mora da igra u drugom gradu jer gradski stadion ne ispunjava uslove za igranje UEFA takmičenja.

šesnaest u srpskom pr venstvu. U sadašnjem prvom timu većina igrača su iz Srbije ili iz Crne Gore, no ima i igrači iz Senegale, Ekvadore i Japan. Prema statistikama predstavljenim na sajtu Transfermarkt.com ukupan prvi tim stoji 5,20 miliona evra, a najvredniji igrač je dvadesetpetgodišnji napadač Nemanja Nikolić. Većina igrača, u sklopu sa prosečnim statistikama srpskog prventstva, ima između devetnaest i dvadeset godina i odgojilo u omladinskim ekipama Spartak Subotice. To održava privrednu strategiju mnogo srpskih ekipa Spartak Subotica koji pokušavaju da trenutno se nalazi odraste nove generna petom mestu iz acije igrača i proda-

je ih drugim klubovima za višu cenu, i na taj način ponavljaju osnovnu štab igrača i zarađuju dosta novca da bi mogli da produži svoje fudbalske i privredne operacije. Za sadašnju godinu zabio je najvišu količinu golova za Spartak Suboticu Đorđe Ivanović dvadesetdrugigodišnji srpski napadač koji je prodan Partizanu poslednje zime. Posle prodaja Đorđa Ivanovića postao je najglavniji napadač Spartaka po zabijenim golovima dvadesetpetigodišnji Srbin Nemanja Nikolić sa devet zabijenih golova za dvadeset dve utakmice.

Putovanje Moje Putovanje

Lejla Suljević

Prošle zime ja sam putovala u Bosnu sa mojom mamom. Mi smo kupili karte od turističke agencije. 22 decembra išle smo na aerodrom i poletile smo do Detroita, pa do Frakfurta, onda do Zagreba, i do Sarajeva. Mi smo se vratile na sličan način 5 januara. Mi smo putovali za tevhid mog deda i da vidim moju porodicu. Kada smo stigle u Sarajevo, otišle smo kod moje tetke i jele smo večeru. Moja porodi-

ca koja je živjela u Sarajevu je došla i posjetila nas. Bilo je vrlo dobro da ih vidim jer nisam vidjela njih dugo, skoro 3 godine. Također, vidjela sam moju rodicu, koju nisam nikada vidjela. Ona se zove Ajna. Sutradan, ja i moja mama smo se vozile u Tuzlu. Porodica moje mame živi tamo. Taj dan smo proveli kuhanjem i čišćenjem jer će tevhid biti sledećeg dana. Sutradan, puno ljudi su došli da pokažu saučešće zbog mojeg dede. On je umro prošle godine. Otišli smo u džamiju i klanjali smo. Sutradan sam se vratila autobusom u Sarajevo. Moja mama je ostala u Tuzli sa svojom mamom dok ja sam bila u Sarajevu s mojim rođacima. Izašla sam u grad

sa svojim rođacima skoro svake noći. Otišli smo na večeru, u kafićima, u nargile i na klubove. Zato što starost u kojoj možete piti alkohol praktično ne postoji, mogla sam da pijem alkohol u Bosni. U novogodišnjoj večeri otišla sam u klub koji je igrao bosanske i američke muzike. Voljela sam to puno zato što nisam znala puno bosanske muzike. Dan prije nego što mi je trebalo da se vratim u Ameriku, otišli smo u Bjelašnicu. Bjelašnica je planina izvan Sarajeva, gdje su održani neki od skijaških događaja za Zimske olimpijske igre 1984. godine. Bilo je puno ljudi koji su se skijali i puno djece koja su sankala. Voljela sam da gledam jer su svi radili nešto. Bilo je predivno.

Volim da idem u Bosnu kad god mogu. Pošto karte koštaju puno, moja porodica ne ide toliko često. Obično idemo svake 2 godine. Volim vidjeti svoju porodicu i istraživati zemlju u kojoj sam se rodila. Kad je bilo vrijeme da idem, bila sam tužna. Nisam znala kada ću da ih

vidim sljedeći put. Svaki put kad idem u Bosnu, imam divno vrijeme.

Naše Leto Stefanie Bartus and Natalija Steen Ovo leto, Stephanie i ja ćemo putovati u Kaliforniju i Nevadu avionom.

i ja ćemo kupovati džempere, haljine, i čarape. Kristofer i ja ćemo jesti burek i čevape u BalOvo leto, ja ću ići u kanskom restoranu Los Anđeles sa Ari- i onda ići u bioskop. show. Slusaćemo anom i Kristoferom. srpsku i hrvatsku Mi ćemo ići od aero- Putovaćemo u San muziku sa Gabrieldroma do hotela Francisko. Ostat lom i Julianom. autobusom i ostaje- ćemo dva dana. Mi mo jednu nedelju. ćemo se voziti bick- Onda, mi ćemo ići U Los Anđelesu, ja lom oko zlatnog u Las Vegas sa Marću kupovati, jesti mosta, i plesatti i kom i Acom vozom. dobru većeru, i gle- svirati instrumente Mi ćemo ići u kazin dati filmove. Ariana u Tamburitzkom da osvojimo novac.

onda mi ćemo piti hladno pivo i jesti ukusnu hranu. Mi ćemo ostati četiri dana. Las Vegas ima fantastićan noćni život! Puno kazina, prodavnice, i restorana. Ima puno toga da se uradi.

Konačno, San Diego! Mi ćemo ići na more i plaže. Slusaćemo tamburaši muziku i igraćemo odbojku. Mi ćemo ostati jednu nedeliju! Ja ne mogu da čekam!

куповала (ишла на куповину) у град с Десом. Купила сам нову хаљину мени и поклон мојој другарици. Моја породица и ја смо ишли у ресторан у Стари град и ми смо вечерали. Вечерала сам добру рибу, салатy и хлеб с кајмаком. Остали смо у Будви

једнy недељу. Онда, путовала сам с мојом породицом од Будве до Београда авионом, oнда од Београда до Чикага авионом.

Путовање прошлог лета Јелена Воркапић

Прошлог лета моја породица и ја смо ишли у Србију и Будву. Прво ми смо ишли у Београд од Чикага, онда смо возили од аеродрома до нашег стана. Наш стан је био

близу улице Кнез Михаиловa. Сваки дан, моја сестра, Десанка и ја смо ходали по Кнезу Михаиловa и доручковали. Доручковали смо обично пите са сиром или палачинкe c чоколадом и кексом. В о л и м кафу, и обично сам пила кафу. Осим тога, у Београду ја сам шеталa у Каламегдан парку с м о ј о м

породицом. Каламегдан парк је био леп. Деса и ја смо ишли на сплавове исто, кojи cy били забавни. Остала сaм у Београду с мојом породицом две недеље. Онда, ми смо путовали у Будву авионом. Будва је била лепа и сунчана. У Будви, мој брат Петар и ја смо пливали у мору сваки дан. Моја сестра Мила воли да једе сладолед, и Мила обично је јелa сладолед у Будви. Шеталa сам у Старом градз с мамом, а ја сам

Javni prevoz u Bivšoj Jugoslaviji Theodore Teichman

U Bivšoj Jugoslaviji ima nekoliko vozovi. Nema metro ni u jednom gradu. Ali imaju tramvaji. Beograd, Zagreb, Sarajevo. Niš, Novi Sad , Trčika, Subotica, Dubrovnik, Opatija, Osijek, Pula, Rijeka svi su imali tramvaji, ali svi tramvaju su nestali do 1960 godine. Nema ni tramvaja ni metro u Podgorici. Kada

sam bio u Srbiji, ja sam išao svuda tramvajom. Ali ja sam bio iznenađen. Veliki grad, ali nema metro! Beograd Metro je bilo prvi put planirano u 1930 godini. U 1980, Sovjetski Savez je dao puno novca izgradnjj Metro u Beogradu. Ali, Hrvatska i Slovenija su bile nesrećne. Još uvek nema metroa. bili

su više planova, ali su se dogodilo puno kontroverza i disorginizacije. U Sarajevu ima jedan dugi tramvaj. On je prvi u Evropi. On ide pored reke i kroz Sniper Allei. On je bio izgrađen pre toga da je tramvaj u Beći bio izgrađen. Odličan je. Ali, u toku rata u Bosni, on je bio uništen. Sada, on

ide i ima još planova poboljšanja. Između gradovima ima nekoliko vozova. Vozovi su takođe vrlo spori. Ja sam išao od Beograd do Sarajeva autobusom. Putovanje je trajalo sedam sata. Mi smo išli preko brda i kroz polje. Mi smo zaustavili u kafićima na autoputevima. Svi su hodali oko praz-

nog prostora spolja ili pili Bosnu kafu ili dim. On je jedini javni prevoz do Sarajeva od Beograda. Zanimljiv je. Odlična je scenografija i zanimljive su ljude. Ima malo javnog prevoza u Bivšoj Jugoslaviji. Ali je vitalan i odličan.

Hrana Restorani u Pitsburgu

Hrana u Filadelfiji

U Pitsurgu nema mnogo balkanskih ili slovenskih restorana. Ali, svi istočnoeuropski restorani u Pitsburgu su vrlo odlični. Ja volim restoran koji se zove “Apteka.” Apteka je poljski restoran u Bloomfieldu. Ja sam jela pieroge i zelenu salatu s gljivama i mrkvom. Moja drugarica ima dvadeset tri godine i ona je pila alkoholno piće sa cvetom u čaši. U Pitsburgu je balkanska prodavaonia se zove “Fredo’s”. Tamo, ja s mojom sestrom smo kupovale ćevapčiće, kajmak, i ajvar. Fredo’s je prodavaonia, ali također mali restoran. Često ja kupujem čokolada, bombon, ili napolit-

Filadelfija je lep grad sa puno ukusne hrane, kafića i restorana. Ona ima mnogo važnih hrana. Prvi “cheesesteaks” su sendviči na Italijanskom hlebu s sirom (obično “cheese whiz” ili provolonski sir), lukom i pečurkama. Sviđa nam se "soft pretzels" i "hoagies" (sendviči sa hladnim mesom, sirom i povrćem). Oni su drugačiji u Pitsburgu. Filadelfija takođe ima poznati gelato (italijanski sladoled). Ono se zove Capogiro’s i časopis “National Geographic” je rekao da to je najslavnije u svijetu (čak bolje od Italije). U Filadelfiji ima mnogo velikih susedstva i mnogi su ljudi koji žive tamo. Filadelfija ima mnogo ljudi koji govore evropske jezike. U Filadelfiji nema mnogo Bosa-

Emma Mamula

inke. Druga prodavaonia u Pitsburgu se zove “Kiev”, on ukrajinska trgovina i tamo ja kupujem kvas i supu. Sviđa mi se zato što kad ja sam tamo, ja govorim ruski jezik s ljudima.

Joseph Patrick

naca, Hrvata, ili Srba. Jedno susedstvo se zove Port Richmond i ima mnoge govornike Poljskog jezika. Ono ima Poljski restorani, crkve, i delikatesi. Sviđa mi se kupovati Poljsku kobasicu, čaj i bombone (moj omiljeni je “advocaat”- krema sa jajom i čokoladom). Na severoistoku Filadelfije ima mnogo Rusa. Moj omiljeni restoran se zove Uzbek. On kuha Rusku i srednju-Azijsku hranu. Volim ‘khachapuri’ (on je ukusni hleb s sirom), Ukrajinski borsch, i vareniki sa krompirom. Jelovnik je u ćirilici. Ja i moji prijatelji volim da sjedimo napolje i da jedemo ukusnu hranu i pije-

mo dobro vino i čaj ili kafu. U Filadelfiji takođe ima puno Rumuna. Svake godine idem na festival u rumunsku pravoslavnu crkvu sa mojim Rumunskim prijateljima i jedemo ukusnu sarmale (kupus i meso), mititei (male kobasice), i puno torta sa voćem i šećerom. Filadelfija je veliki i lep grad sa mnogo kultura. On je odlično mesto za odmor!

Sarma recept Grace Deen

Štrudla (recept moje bake) Brandon Bisceglia

Moj recept je štrudla od jabuka I od sira. Ovo recept je star trito godina možda I više. Moja prabaka je često pravila ovo štrudla za familiju. Ona je volila peći ovu štrudlu za familiju kad je neko imao rođendan. Ovo recept ima nekoliko sastojakai ali treba i puno posla. Ovaj recept može biti dosta za dve velike štrudle. Sarma je ukusna srpska hrana!Srbi mnogo jedu sarmu ali posebno za slavu! Sastojci: • jedna velika glava kupus • mlevenog meso (1⁄2 svinjetina 1⁄2 govedina) • jedan veliki luk (iseckanog) • biber i sol • jedna čaša pirinča • kiseli kupus • suvo meso ili kobasica Zaprška: ulje brašno paradajz sos Prvo pripremi listove kupusa! 1. Skuvati glavu kupusa u lonac sa vodom. 2. Polako kuvaj i skidaj listove.

Pripemi meso i sarmu 1. Prži luk u malo ulja dok postane. 2. Dodaj metni meso sa lukom i prži dva minuta. 3. Dodaj presan pirinač, sol i biber. 4. Mešaj vrlo dobro! 5. Metni punu čašicu mesa na svaki list i zarolij. 6. Kombinuj ulje, brašno i paradajz sos i prži dok ne postane gusto.   7. Kuvaj u pećnicu na 350 stepeni. Onda posle jedan sat kuvaj u pećnici na 250 stepeni za dva sata. Onda ti jedeš!

Za tijesto Za punjenje • Deset šalica brašna • Dva štapića putera • Pet šalica tople vode • Tri -četiri šalice šećera • Jedan žličica soli • Jedno jaje • Tri žlice ulja Za jabuke Za sir • Deset jabuka • Jedan kontejener sira • Jedna žlica cimeta • Jedno jaje • Jedna žlica šećera • Jedna žlica šećera

Recept 1. Uzmi veliku zdjelu i stavi brašno, ulje, jaje, sol, četviriti šalicu tople vode 2. Mijesi tijesto kuhačom, tako se dodaje mlaka voda 3. Mijesi tijesto rukom 30 minuta da postane glatko 4. Zatim podijeli na dva hljepčica, onda mijesi svaki hljepčić da postane gladak 5. Pokrij hljepčice toplom šerpenom 20 minuta 6. Stavi stolnjak na stol I pospi brašnom 7. Stavi hljepčic na stol I razvuci 8. Pospi toplim puterom 9. Rukama se razvlači dok postane prozirno 10. Kad je tijesto razvučeno preko cijelog stola 11. Pospi toplim puterom I šećerom 12. Možeš puniti sa jabukom ili sirom 13. Zavji tijesto uz pomoć stolnjaka 14. Stavi rolne u pleh stavi u pećnicu I pecć jedan sat 15. Onda reži u komadiće I serviraj toplo ili hladno

Recept za pierogi Anna Becker

Ovo je poljski recept za pierogi. Puno Poljaka ima svoje recept za pierogi. Moja obitelj je iz istočne Poljske, ali se približila Wroclawu. Ovaj recept je od moje bake. Prozvani su „ruskie pierogi”. Sastojci: Za tijesto: 300g pšeničnog brašna Prstohvat soli 125 ml kipuće vode 1 jaje 20 g maslaca Prosijte brašno u zdjelu i dodajte sol. Ulijte maslac u kuhanu vodu i rastopite, postepeno uliti u brašno, sve miješajući žlicom.. Dodajte jaje i kombinirajte sve sastojke, zamijesite glatko tijesto. Stavite na vrh malo brašna i mijesite 7 do 8 minuta. Omotajte u foliju i ostavite oko 30 minuta. Podijelite tijesto na 4 dijela i razvucite tanki kolač (približno 2-3 mm), ako je potrebno popuniti tijesto brašnom. Uz malom čašom, izrežite prstenove, malo ih rastegnite

prstima, a zatim stavite na sredinu jednu žlicu punjenja. Presavijte na pola pola i pažljivo zalijepite rubove, raspravite na ploči. U velikom loncu, kuhajte slanu vodu i kako će snažno kuhati, stavite prvu turu knedla (oko 15 komada). Nakon kuhanja opet smanjite vatru na srednje i kuhajte knedle oko 2 minute računajući od vremena kad plutaju do površine vode (dok kolač nije mekan, provjerite prstom uhvativši jedan dio). Duljina kuhanja ovisi o debljini tijesta. Izbrišite s prorezanom žlicom na tanjuru.

Za pierogi: dvostruki dio tijesta za pierogi 500 g masnog ili polu-masnog sira 500 g krumpira 2 žličice soli (ili na okus) 1/2 čajnu žličicu biljke ili crnog papra Pripremite CAKE ON PIERGO s dvostrukom količinom sastojaka. Punjenje krumpir oguliti, isprati, staviti u lonac, posoliti, poklopiti s hladnom vodom i kuhati. Kuhajte ispod poklopca pola sata ili dok ne natrpnete. Procijedite je, stavite ga natrag u lonac i temeljito ga zagrijte s pire krumpirom za glatku masu bez grudica. Krumpir se posve hladi, isparava. Izmrviti sir, zgnječiti vilicom ili Praga (bez sira u hrani procesor samljeti jer punjenje će izaći za rijetke). Pomiješajte

s krumpirom, posolite sol i papar. Sjeckajte luk i kockice u maslacu ili zrnu, dodajte punjenje, pomiješajte. Staklo za rezanje krugova tijesta, staviti u središtu jedne pune žlice nadjeva (ili koliko stane). Pecite kolač na pola i pažljivo zaglavi rubove, pazeći da punjenje ne dođe na mjesto lijepljenja. Gotove knedle stavite na stol ili na šalter s gornjom brašnom. Pokrijte krpom do kuhanja tako da se ne osuši. U velikom loncu kuhati slanoj vodi žlica ulja, maslino-

vo ulje ili maslac i slično će biti jako nježno, stavili prvi batch okruglice (oko 15 jedinica). Nakon ponovnog vrenja, smanjite toplinu na medij i kuhajte knedle dok ne plutaju na površini. Nakon izlaska knedle kuhajte približno 1.5 minuta (pokupiti jednu knedl s prorezanom žlicom i prstima provjeri ako je kolač mekan, točno vrijeme kuhanja ovisi između ostalog o veličini i debljini tijesta knedle). Napunite knedle s prorezenom žlicom i stavite na tanjure.

BHS Jezik Zašto ja učim: Robbie Cimmino Ja se zovem Robbie Cimmino. Ja sam iz San Antonija, Teksas. Radio sam u restoranima kao barmen deset godina. U San Antoniju mnogi govore španski. Kuvari su iz Meksika, Gvatemale, Hondurasa itd. Studirao sam španski jezik u školi, ali nikad nisam bio dobar u govoru. Saznao sam da je bez jezika jako teško komunicirati i učiti od ljudi. Mnogi studenti sa mojih časova imaju porodicu iz Bosne, Hrvatske i Srbije. Učili su jezik da razgovaraju sa svojom porodicom. Ovo mi pokazuje da je jezik važan. Porodica je sve. Moramo govoriti isti jezik kako bismo rasli,

čak i sa članovima naše porodice. Učim B/H/S iz drugog razloga. Sada sam u pravnoj školi. Odlučio sam da studiram međunarodno pravo Univerziteta u Pittsburghu. Pravna škola ima puno dobre odnose sa Bal

kanom. Zbog ovog resursa, važno je učiti bosanski / hrvatski / srpski jezik. Ovog leta, imam stručnu praksu sa velikom advokatskom kancelarijom u Beogradu. Uzbuđen sam da vežbam jezik i poboljšam moje govorne sposobnosti.

Moja karijera i prijateljstva će se svakodnevno poboljšavati jer učim BHS. Međunarodni studenti često dolaze sa Balkana. Postaju moji prijatelji, cimeri i kolege. Zajedno, radimo naporno u školi i zajedno ćemo svi postati odlični ad-

vokati. Studenti sa kojima se sastajem iz Bosne, Hrvatske i Srbije pred vode svoje zajednice u budućnosti. Moji prijatelji i veština jezika će mi pomoći da postignem svoje ciljeve. Zašto učim bosanski / hrvatski / srpski jezik? Da bih pobol-

Standardizacija dijalekta bosanskoghrvatskogcrnogorskogsrpskog jezika Pablo Lindsey

Formalna dezintegracija «sprsko-hrvatskog jezika» nakon raspada Jugoslavije je izazvala celi red zvaničnih programa za jezično planiranje i standardizaciju kroz sav post-jugoslovenski prostor. Zvanične deklaracije o postojanju određenih «nacionalnih jezika» potpuno su odgovorile nacionalističkim ideologijama koji su povezivali jezik, nacionalnost i državu, kao neophodne osobine novo-formirajućih nacionalnih identiteta. Pored toga ogromna veličina akademskih ra-

dova koji se tiču ove teme samo razmatraju jezično pitanje u kontekstu svake zemlje a ne pokušavaju da uporede politike kroz Balkan. Na ovaj način akademički radovi su samo doprinosili tome da sada postoji percepcija da jezično «čišćenje» i standardizacija odražavaju povećavan stepen uskih nacionalističkih pogleda u svakoj određenoj zemlji. Upotrebljavajući uporednu metodu za analizu jezične politike i standardizacije, ovaj rad pokušava da dokaže da jezična

politika u Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbija su više rezultat regionalnog dijaloga i takmičenja, nego isključivo domaći projekti. Jezične politike koji su u kontaktu jedna sa drugima i deluju međusobno nenamerno pokazuju vitalnost i važnost među-državnog, među-kulturnog i među-nacionalnog dijaloga i debata kroz balkanski prostor. U stvari dugotrajni kontinuitet među-nacionalnog javnog diskursa i dijalektične raznovrsnosti u tim

oblastima, kao što su socijalne mreže i tradicionalne medije, prouzrokuju da vlade pokušavaju da definišu i promovišu određene nacionalne-specifične dijalektične standarde u javnom obrazovanju i zvaničnoj birokratiji da bi mogli da opravdaju svoju nezavisnost. Inicijative za standardizaciju nikada nisu sprovedene u nacionalnoj izolaciji, a uvek ukazuju na prethodna ili trenutna rešenja po jezičnoj standardizaciji u susednim državama: na primer nesklonost sa strane

Srbije da uključuje turcizme u dijalektični standard ne možete da smatrate odeljeno od rešenja Bosne da primi arapske i turske arhaizme. U istom smislu, ne možete da razvezujete formiranje određenog «crnogorskog jezika» od prethodnih inicijativa sa strane Srbije i Hrvatske za pojačanje nacionalne jezične samobitnosti.

Balkan Disco Night by Pitt BCS Club

BCS Students at the Midwest Slavic Conference, The Ohio State University, Columbus, March 23-25, 2018

Bosnian/Croatian/Serbian students Emma Mamula (elementary), Anton Boras (advanced) and Pablo Lindsey (advanced) and their instructor Dr. Ljiljana Duraskovic participated and presented at the Midwest Slavic Conference at the Ohio State University (March 23-25, 2018). A Language in Flux: Bosnian-Croatian-Montenegrin-Serbian, the Struggle for Dialectical Standardization, the Introduction of Neologisms, and the Living Language of Migrant Speakers, Chair: Dr. Ljiljana Duraskovic (University of Pittsburgh), Mendenhall Lab, room 131 •"Neologisms and Nationalism in Bosnian, Croatian, and Serbian," Anton Boras (University of Pittsburgh) •"Dialectal Standardiszation of Bosnian-Croatian-Montenegrin-Serbian: A Comparative Approach," Pablo Lindsay (University of Pittsburgh) •"Retaining Identity While Gaining Opportunity: Effects of Bosnian-Serbian-Montenegrin-Croatian Migration," Emma Mamula (University of Pittsburgh) Congratulations on your successful presentations!