Будите радосни кад год вам се за то пружа могућност, и кад год за то налазите снаге у себи, јер тренуци чисте радости вреде и значе више него читави дани и месеци нашег живота проведени у мутној игри наших ситних и крупних страсти и прохтева. А минут чисте радости остаје у нама заувек, као сјај који ништа не може замрачити.
AНДРИЋ ОД А ДО Ш
А – Антун Андрић, oтац Иве Андрића, школски послужитељ. Мајка Иве Андрића се звала Катарина Андрић.
Б – Босанска
вила, српски лист за забаву и књижевност у
коме је објављена прва Андрићева песма У сумраку.
В – Велика гимназија Године 1903. уписао је сарајевску Велику гимназију.
Г
– Госпођица,
Андрићев роман који је написан 1945.
године.
Д
– Долац, место поред Травника у коме је Андрић рођен 9.
10. 1892. Припадало je тадашњој Аустроугарској. Умро је 13. 03. 1975. у Београду.
Ђ – Ђерзелез Пут Алије Ђерзелеза, једна од његових најранијих приповедака (1920) чија је тема проблем човека усамљеника разапетог између хтети и моћи.
Е – Ex ponto Прва Андрићева књига стихова у прози, објављена 1918. године.
Ж – Жепа
Мост на Жепи, једна од његових уметничких најуспелијих приповедака, објављена 1926. Утемељена на идеји У ћутању је сигурност, сматра се полазиштем за његов роман На Дрини ћуприја.
З – Зло у човеку Андрићево мишљење о постојању зла у човеку је да је дужност уметника да открива и добро и зло, али истовремено и да својим делом утире пут и спознаје да је могуће победити зло и створити живот заснован на доброти и правди.
И
– Игра, приповетка исприповедана у трећем лицу,
премијерно је објављена 1956. године. Једна од најуспелијих дескриптивних, нефабуларних, поетских Андрићевих прича.
Ј
– Јадни немир, поема објављена у зборнику Хрватска
млада лирика 1914. године.
К – Касна фаза Најуспелије дело касне фазуе је збирка афористичких записа Знакови поред пута (постхумно издање), једно од Андрићевих највреднијих дела.
Л – Лотика Лотика Цилермајер (1860, Краков - 1938, Вишеград), јунакиња романа На Дрини ћуприја. Андрић ју је лично познавао. Управљала је хотелом у Босни који су мештани звали ,,Лотикин хотел“.
Љ –
Љубав у касаби, једна од његових вишеградских
прича, испричана у трећем лицу, објављена 1923. године.
М
– Млада Босна ,напредни, националистички покрет коме
је припадао. Био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарских власти.
Н – Нобелова награда Године 1961. добио је ову престижну награду за роман На Дрини ћуприја.
Њ
- Његош као трагични јунак косовске мисли –
Андрићев есеј о Његошу
О
– Омерпаша Латас – потурчени Србин, главни јунак
истоименог Андрићевог романа постхумно објављеног (1977).
П – Политички затвореник По одласку у Сплит, аустријска полиција га је ухапсила и одвела у шибенски, а потом у мариборски затвор у коме као политички затвореник остаје до 1915. године.
Р
– Развој духовног живота у Босни под утицајем
турске владавине, докторска дисертација коју је Андрић одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.
С – Стваралаштво Андрићево стваралаштво има три фазе: 1. обележена је лириком и песмама у прози (Ех ponto, Немири); 2. обележена је његовим окретањем приповедачкој прози и преласком на екавски говор; 3. фаза у којој ствара обимнија дела: На Дрини ћуприја, Госпођица, Травничка хроника и недовршено дело Омерпаша Латас.
Т – Травничка хроника Осим по роману На Дрини ћуприја, Андрић је у свету познат и по овом роману.
Ћ – Ћоркан и Швабица Приповетка у којој се може видети као проширена и осамостаљена епизода романа На Дрини ћуприја. Написана је у трећем приповедном лицу, а премијерно објављена 1921. године.
У – Уметнички поступак Његове слике живота нису само реалистички израз одређене животне и историјске стварности, већ су и трајна животна значења. Оно по чему се Андрић нарочито истиче у српској књижевности су ванредне анализе и психолошка сагледавања оних човекових стања која су у српској
књижевности до њега била изван значајних литерарних интересовања.
Ф – Филозофски факултет Словенску књижевност и историју студирао је на Филозофском факултету у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу.
Х
– Хрватска млада лирика, зборник у којем је 1914.
објављено шест Андрићевих песама у прози (Лањска песма, Строфе у ноћи, Тама, Потонула, Јадни немир, Ноћ црвених звијезда).
Ц – Цариград Проклета авлија, роман објављен 1954. чији се наслов односи на цариградски затвор, свет у којем живимо и где нема невиних, где су сви кривци који страдају.
Ч – Чаша, прича из фратарског циклуса, једна од оних у коју нас уводи објективни приповедач, објављена је 1940. године.
Џ
– Џем султан, несуђени турски владар са којим се
поистовећује Ћамил, главни јунак романа Проклета авлија.
Ш –Шта сањам
и шта ми се догађа, Андрићеве лирске
песме које за његовог живота нису биле сабране у књигу, објављене су постхумно.
ЖЕЂ
Остадох те жељан једног летњег дана, о сребрна водо, из туђега врела. То је било давно Свака ми је стаза данас обасјана Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела. Из стотину врела жеђ сад моја пије, Ал’ мира не нађох нигде, јер ме никад Ватра прве жеђи оставила није
SOIF
Je suis resté et désireux Un jour d'été, l'eau bleue, d'un autre fait chaud. Il ya longtemps Chaque maintenant mon chemin illuminé par le soleil et la beauté. Heureusement, je l'ai rencontrée. cent ressorts de la soif ma boisson maintenant, mais je ne trouve pas la paix nulle part parce que je n'ai jamais tirer le premier soif est à gauche.
THRIST
Đ?nd I was left craving a summer day, the blue water, from another's hot. A long time ago . Every now my path illuminated by the sun and beauty. Luckily I met her. hundred springs from thirst my drink now, But I do not find peace anywhere because I never fire the first thirst is left.
ПРОСЛАВА ДАНА ШКОЛЕ Дан школе смо прославили у Луткарском позоришту, гледјући пригодан програм који су нам припремили наши даровити и вредни ученици. Директор школе Милица Петковић је поделила награде и похвалнице добитницима овогодишњег литерарног и ликовног конкурса. Сазнали смо шта се дешава у распеваној шуми, научили да поштујемо дечија права, упознали путнике намернике, паука и бубамару из Француске, смејали се Феми из Покондиране тикве, упамтили Андрићеве мисли и уживали уз песму и свирку малог и великог хора.
МАСКЕМБАЛ ПОВОДОМ ДАНА ШКОЛЕ
ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ
ИЗЛОЖБА КУЋНИХ ЉУБИМАЦА
СЕКЦИЈЕ И РАДИОНИЦЕ
ФОТО СЕКЦИЈА Из албума Јесењи пејзажи
Дрворед
Никола Милетић V II 4
Мистeриозна улица
Михајло Лилић VII 4
Духови на путу
Игор Соколовић VII 1
КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА
Декупаж или decoupage је реч настала у 20. веку и долази од француске речи dеcоupеr која у преводу значи исећи, исецати. Сама техника рада састоји се у исецању и аранжирању делова папира и његовом лепљењу на обојену или другачије припремљену површину, те лакирању. Када се техника изводи на традиционалан начин, онда укључује наношење чак 30-40 слојева лака и папира који су шмирглани сваки посебно да се добије мек сјај и тродимензионалност слике. Исто тако исечени папир се може лепити и на стакло са полеђине и онда се добија изглед посебне дубине слике. Техника је на простор Европе доспела у 12. веку из Кине где су кинески сељаци употребљавали папир живих боја за декорисање прозора, лампиона, кутија за поклоне , а још дубље корене вуче из источног Сибира. Свој процват у Европи декупаж доживљава у 17. веку када венецијански мајстори, у помами за намештајем осликаваним техником кинеског лака, а прескупом израдом и недостатком истог, нуде тржишту јефтинију алтернативу у виду декупажа на намештају, а технику називају још и l’аrtе dеr pоvеrо – уметност сиромашних. Ипак, ова врста декорације намештаја је убрзо имала своје поклонике у најпознатијим људима свог времена: Мадам де Помпадур, Мари Антоанету, касније чак и Матис и Пикасо користе ову технику. До данашњег времена, оригинална техника се развијала и еволуирала у много различитих стилова и нових техника. Једна од најпознатијих је и салветна техника, али је никако не треба мешати са оригиналним декупажом, јер има своје посебности и начине израде.
ЛИТЕРАРНИ И ЛИКОВНИ РАДОВИ
ПРВА ЉУБАВ
Цео свет ми је осмех Летим , не ходам Сањам ноћу и дању једну плаву Сању
Њена коса као жито мирише на лето Шарене шналице у коси Заједно трчимо боси
Ја не знам љубав шта је и да ли неко зна, али знам да је Сања, моја тајна најлепша
Михајло Перић V2
КАД ЗАЖМУРИМ И КАД ЗАСПИМ Има ли ичег лепшег од спавања? Кад заспим и утонем у свет снова, у свет савршенства, у свет где сам мирна, безбрижна и срећна. У мојим сновима помажем људима и то ме чини срећном. Кад спустим главу на мекани јастук, опије ме магија која влада мојим сновима. Спокојно и тихо место , сваке вечери чека тренутак када ћу заспати и утонути у свет хармоније. У тренуцима када ми сан не долази на очи, сетим се мог света. Онда магија поново дође код мене и понесе ме у свет снова. Тамо имам свој кутак. Моја платнена љуљашка везанаje о две липе, Сунце непрестано сија и никада није хладно, јер нема мржње већ само љубави која нас греје, птице радосно цвркућу, а паркови су обасипани зеленом бојом. И зато хајде, зажмуримо и заспимо, побегнимо од сурове јаве у шарени свет снова.
Мина Ганић VI5
НАШ ЗИД СМО ОБРАДИЛИ И У ПРОГРАМУ ЛИНОИТ http://linoit.com/users/tijanajocic0309/canvases/inbox tiki_0309
ЧУДЕСАН СВЕТ ДЕТИЊСТВА
Свако од нас пролази кроз различите периоде живота. Први и најлепши је период детињства. Њега карактерише пуно маште и лепих успомена. Како сазревам, схватам да је реалан живот сасвим другачији од маште. Волела бих да још мало будем безбрижна и да што дуже потраје моје
детињство.
Сара Вељковић V1
АНЂЕЛА ЈЕВТИЋ V2
Циљ је постати човек, а срећа бити и остати дете. Хелен Келер
САРА НЕШИЋ V2
Дечији несташлуци су слађи Не зато што су млађи Поштени су и без горчине Од срца су и пуни топлине
Маја Бранковић V2
Како је лепо када си мали Сви брину да ти ништа не фали
Осмех ти стално краси лице Играш таблић, домине и мице
Радујеш се за ситнице Јуриш бубамаре, лептире и свице
Возиш ролере и тротинет
Мало школа, мало интернет
Ако ти се пева, пустиш г лас У песми и игри лежи наш спас
Хвала ти предивни свете Највећа је срећа бити дете
Ива Перић V1
Док праве чоколадну смешу, деца у њему плешу И тако живот у једном лету, Прође у чудном свету
Драгана Плавшић V1
Поглед и осмех, Друг до друга, рука
у р уци,
клупа у школи Све је то детињство и то се воли
Јована Јовановић V2 Никола Стојковић V2
СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Јесен, и живот без смисла...
Књижевни критичар и теоретичар Радивоје Микић у изванредној студији Прича, сан и младост, један поглед на Дневник о Чарнојевићу истиче: „Трагична судбина Црњанског, присиљеног да кроз своје бурно доба прође са много рана и много личне среће, побуђује дубоко поштовање према великом писцу“. Црњански је рођен 26. октобра 1893. године у Чонграду, у Аустроугарској (данас Мађарској), у осиромашеној грађанској породици. Отац Тома био је нижи чиновник који је због свог темпераментног заступања српске мањинске политике „прогнан“ из Баната, из Иланџе (коју је Црњански називао Иланчом, по њеном старом називу) у Чонград. Мајка му се звала Марија Вујић и била је родом из Панчева. Школовао се у Панчеву, Темишвару, студије историје је почео у Бечу, а завршио после Првог цветског рата у Београду. Током Првог светског рата био је војник у аустријској војсци, борио се на галицијском фронту са Русима. Рано је почео да објављује (почетак у сомборском Голубу). У књижевни живот укључио се последњих ратних година које је провео у Загребу. Ту је објавио највећи број песама и учествовао у покретању часописа Књижевни југ. Рано је ушао у новинарство, потом и у политику и диполоматију. Као диполоматски службеник (1935) отишао је из земље, у иностранству провео рат и болне године емигрантског живота (највише у Лондону). У емиграцији, од 1957. и поеме Ламент над Београдом, почиње и други период у стваралаштву Црњанског. У земљу се вратио тек 1965. Преминуо је 30. новембра 1977. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Према жељи из тестамента Народна библиотека Србије је 1979. године примила заоставштину Милоша Црњанског.
Најзначајнија дела: Лирика Итаке, песме (1919), Приче о мушком (1920), романи Дневник о Чарнојевићу (1921) и Сеобе (1929), путописи Љубав у Тоскани (1930) и Књига о Немачкој (1931), Друга књига Сеоба (1962), Код Хиперборејаца (1966), Роман о Лондону (1971). После пишчеве смрти објављене су монографија Микеланђело (1982) и меморска проза Ембахаде (1983).
СУМАТРА Сад смо безбрижни, лаки и нежни. Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала. Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече! По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна корала, као, из завичаја, трешње. Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда ледене горе, благо, руком.
ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА ПЕТРА ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША
ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ
Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна људскијема кољенима. У њ се осам близанацах у један мах изњихаше из колевке Белонине, и на земљи показаше: Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов. Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов. Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио и земљу им за поприште, да се боре, назначио. Из грмена великога лафу изаћ трудно није, у великим народима генију се гњ'јездо вије: овде му је поготову материјал к славном дјелу и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу. Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме: диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души. Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди; од витештва одвикнута у њим лафска срца буди. Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе, Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле! Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге, сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге. .................... .................... .................... Да, витеза сустопице трагически конац прати: твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати! .................... .................... .................... Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема, гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов, за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов. .................... .................... .................... Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше, ал небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе? Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити? Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити. Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље, све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље. .................... .................... .................... Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће, ал хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће, гле, Српкиње сада рађу... Благородством Српство дише... Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ
Милунка Савић Глигоревић рођена је 1890. (или 1892, како пише у њеној чланској карти удружења резервних војних старешина) године у селу Копривница код Рашке, од мајке Данинце и оца Раденка, као најстарије дете. Имала је две млађе сестре Миону и Славку и брата Милана. Мада је израсла у лепу, стаситу девојку, удаја је није занимала. Ушла је у 20 годину живота када је 1912. рат био на помолу. Размишљајући о томе како јој је отац стар, а млађи брат Милан исувише млад, одлучила је да се уместо њих добровољно пријави у рат. Када је по објављивању Указа о мобилизацији 30. септембра/3. октобра 1912. године, дошло је до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави на једном од мобилизационих зборишта у Београду и регистровала се под именом Милун Савић. преобучена у мушкарца. Њен анатомски пол открило је болничко особље
У Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила се као добровољац, после рањавања у Брегалничкој бици, скоро годину дана после приступања српској војсци.
У Првом светском рату била је део „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. Нарочито се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима. У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт где је учествовала у биткама, на лето и јесен 1916. године. Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом. Без школе и самоука, после рата, најпре је радила у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, контролор у фабрици војних униформи. Удала се 1922. године, за осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара, где су се и упознали, а 1924. добили су
ћерку
Милену. Усвојила
је
још
три
ћерке: Милку, коју је пронашла
заборављену на железничкој станици у Сталаћу, Вишњу (1921-2004), своју сестру од ујака, рођену у позним годинама и Зорку, узету сиротишта на далматинској обали, која је била хендикепирана, пошто је прележала менингитис. Вељко је имао посао у пошти. Касније је премештен у Бањалуку. Убрзо је запостави о породицу, а брак је био угашен. Почетком 1920-их
година за заслуге у рату, од државе је добила имање
у Степановићеву, селу крај Новог Сада, где је подигла кућу и са сестром Славком обрађивала имање, док је брак са Вељком, западао у кризу, тако да је сама подизала четворо деце. У потрази за бољим животом, заједно са ћеркама је отишла за Београд, где је месецима покушавала да нађе посао. На иницијативу њених сабораца од 1929. запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века. Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду, где су људи брзо заборавили њене заслуге. За све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце коју је доводила из свог родног села.. Између два светска рата су је поштовали широм Европе. Позивали су је на прославе јубилеја, обиласке ратишта, полагање цвећа на гробове палих, а на сусрете с ратним друговима је одлазила у шумадијској народној ношњи, украшеној добијеним одликовањима.
За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу, у којо ј је лечила рањенике. Након рата, власт јој је 1945. доделила пензију. Старост је провела у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним в етеранима, на која је одлазила у српској униформи и са ордењем. Након продаје куће, 1972. године Скупштина града Београда доделила
јој
је једнособан стан у насељу Браће
Јерковић на 4. спрату у згради без лифта. Годину дана к асније, након три мождана удара, умрла је у том стану 5. октобра 1973. године. Сахрањена је на Новом гробљу.
Ордење
Милунка Савић је најодликованија жена Првог светског рата. Њена одликовања су:
Златна Карађорђеве звезде са мачевима (1917)
Сребрна Медаље за х раброст „Милош Обилић“
Златна Медаље за храброст „Милош Обилић“
Орден Легије части IV степена (официр)
Орден Легије части V степена (витез)
француски Ратни крст са з латном палмом, као једина жена
Албанска споменица
Јубиларнс спомен-медаља Солунског фронта
Руски орден Светог Ђорђа
Медаља реда
за
храброст Енглеске
Св. Михајла
првог
ПОСЕТЕ И АКЦИЈЕ У Галерији “Филип Морис” у Нишу посетили смо изложбу Константин Велики и Милански едикт. Изложено је 180 експоната нулте културне вредности, насталих од краја 2. па све до 6. и 7. века н.е. Осликано је доба које претходи времену Константина Великог, период његове владавине, као и вредно наслеђе првог хришћанског цара. Видели смо Константинову главу, али и Лицинијеве тањире који су такође пронађени у Нишу.
У сарадњи са биоском Купина Филм из Ниша планирана је посета пројекцији филма Пут ружама посут.
Пут ружама посут Документарно-играни филм “Пут ружама посут”, о животном путу принцезе Оливере Лазаревић, премијерно је приказан у великој дворани Сава центра, у Београду. Средњометражни филм (54 минута), по сценарију Оливере Шарановић, режирао је Марко Новаковић, а реализован је у продукцији Фонда “Принцеза Оливера”. Шарановићева је и ауторка монографије о судбини српске принцезе Оливере (1373-1444), кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице, која је након Косовске битке морала, као залог за мир, да постане једна од супруга султана Бајазита, а своју жртву искористила је да помогне српском народу. У играном делу главну улогу тумачи Весна Станојевић, а принцезу у младим данима –Александра Манасијевић, њену мајку кнегињу Милицу – Тања Бошковић, брата деспота Стефана – Драган Мићановић и Љубомир Булајић, султана Бајазита Првог – Иван Јевтовић, а Јелу Балшић –Александра Николић. Гледаоце кроз документарни део и архивску грађу води наратор Милан Цаци Михаиловић, на аутентичним локацијама српских средњовековних тврђава и цркава. Посебну атмосферу даје музика композитора Светислава Божића. Наслов филма потиче од приче да је принцезу Оливеру, приликом одласка из родног Крушевца у султанов харем, народ испратио бацајући пред њу латице ружа. Она је успела да се достојанствено избори са недаћама које јој је живот на турском двору донео, непрестанопомажући своме народу и отаџбини. Након смрти Бајазита вратила се у Србију и била саветник и подршка своме брату деспоту Стефану.
На представи У сарадњи са наставником француског језика Александром
Арсић, планирана је посета Луткарском позоришту (за пети и шести разред) и присуство изведби представе за децу Оh là là cоllègе, Oсновне школе Краљ Петар И из Ниша. Представа је сценски приказ дијалошких ситуација које обухвата удзбеник Оh là là cоllèге 1, за 5.разред, по коме се ради и у нашој школи и који је нашим ученицима познат. Представа је обогаћена неколицином музичких нумера на француском језику. Циљ посете је био да ученици по први пут прате представу на француском језику и искусе француски на нов и креативан начин; утврде садржаје говорних јединица научене претходне школске године и навикавају слух за француски језик; развијају културу одласка у позориште, уче се понашању у позоришту, осамостаљују се и васпитавају у духу отворености према другим културама. Представа на врло сликовит и једноставан начин приказује свакодневне ситуације, прикладне узрасту ученика. На примерима костима, сценографије, изражајног разговора на француском језику, ученици су видели како изгледа глумити на страном језику и добили жељу да учествују у сличним пројектима, који су у плану у нашој школи. Организовани одлазак и боравак у позоришту показују степен самосталности и одговорности присутних ученика. Посета је протекла беспрекорно. Организација је била добра. Ученици су били одговорни и послушни, а утисци о представи позитивни. Предложено је да се ученици укључе у рад позоришне трупе наше школе.
ВАТРОГАСЦИ У ПОСЕТИ НАШОЈ ШКОЛИ
ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ Учитељица Снежана Мушкић је са својим ученицима обележила Дан толеранције.
Сара Јовановић , српска је поп певачица, рођена је 29. октобра 1993. У Риму. Читаво детињство провела је у Италији. У Београд се преселила из Рима са непуних 16 година. Највећи утицај на њу имале су светске звезде као што су Бијонсе, Ријана, Џеси Џеј, Лиона Луис,Кристина Агилера и Ејми Вајнхаус. На сцени се појавила 2012. године као учесница музичког шоуа Први глас Србије, где је освојила треће место. Наредне године је као чланица групе Моје 3 са песмом
Љубав
је
свуда представљала
Србију
на
58.
избору
за
Песму
Евровизије у Малмеу, али није успела да се пласира у финале. Сара важи за звезду у успону која се за само две године каријере нашла на десетине насловних страна и чији је живот ван сцене такође медијски пропраћен.
Музичка каријера
Први глас Србије
Пре пријављивања за Први глас Србије, Сара Јовановић је постављала препеве углавном страних песама на свој Јутјуб канал . Запаженије препеви били су они песама Halo, S&M и Moves Like Jagger. Након тога, снимила је и своју прву песму названу Заувек, чији је аутор Александра Милутиновић. Са овом песмом се појавила и као музички гост у емисији Вече са Иваном Ивановићем.Такође је сарађивала са репером MCN-ом у три песме: Она, Моменат и Ти и ја. У 2012. години, Сара Јовановић јеv учествовала у музичком шоу Први глас Србије на ТВ Прва. Стигла је све до суперфинала где је гласовима публике изгласана као трећа. У финалним вечерима изводила је следеће песме: 1. финално вече: Ејми Вајнхаус - Valerie 2. финално вече: Лејди Гага - Poker Face 3. финално вече: Цеца - Београд 4. финално вече: Лиона Луис - Run 5. финално вече: Ријана - S&M 6. финално вече: Тијана Богићевић - Тражим 7. финално вече: Michael Sembello - Maniac / Тања Бошковић - Танго смрти 8. финално вече: Александра Ковач - Да те волим / Бритни Спирс - I Love Rock 'n' Roll 9. финално вече: Мадона - Like a Prayer / Александра Радовић - Чувај моје срце / Марија Шерифовић - Не волиш је знам Суперфинале : Бијонсе - End of Time / Земља Грува - Најлепше жеље / Eurythmics - Sweet Dreams (Are Made of This)
Песма Евровизије 2013. г одине
После
овог
такмичења
одлучила
је
да
заједно
са
преостале
две
суперфиналисткиње, Невеном Божовић и Мирном Радуловић, учествује на Беосонгу 2013. Заједно су оформиле групу Моје 3. Наступиле су са песмом Љубав је свуда за коју
је текст написала Марина Туцаковић, а музику и аранжман
урадио Саша
Mилошевић Маре. У полуфиналној вечери су имале 10.994 гласа, што је било довољно за пролазак у велико финале. У великом финалу су освојиле највећи број публике и са 25.959 2013. године у Малмеу.
гласова
гласова постале представник Србије на Песми Евровизије
После Евровизије 27. јуна 2013. промовисала је песма „Ујутру“ у дуету са Марком Мандићем. На промоцији је приказан и спот за ову песму.
Дискографија Синглови
2012. Заувек
2012. Oнa (зajeднo ca рeпeрoм MCN)
2012. Moмeнaт (зajeднo ca рeпeрoм MCN)
2012. Tи и ja (зajeднo ca рeпeрoм MCN)
2013. Љубав је свуда (Заједно са Невеном Божовић и Мирном Радуловић)
201. Ујутру (заједно са Марком Мандићем)
Сара Пајић V2
Пред вама је квиз који порд едукативне има и забавну функцију.Проверићете вашу моћ запажања, у којој сте мери саладали аналитичко читање (читање са оловком у руци;појединости се истражују и бележе) и дружити се са јунацима романа "Доживљаји Тома Сојера" Марка Твена.
1. ПСЕУДОНИМ ЈЕ
2. ПРАВО ИМЕ МАРАКА ТВЕНА ЈЕ АЛКИБИЈАД НУША АНТОН ПАВЛОВИЧ БЕН АКИБА САМЈУЕЛ ЛАНГХОРН КЛЕМЕНС
3. НАДИМАК ПАРОБРОД МИСУРИ ИМА ЕМИ ЛОРЕНС БЕН РОЏЕРС ЏИМ СИД
4. ГОСПОДИН ВОТЕРС ЈЕ УЧИТЕЉ СУДИЈА ИНДИЈАНАЦ УПРАВИТЕЉ НЕДЕЉНЕ ШКОЛЕ
5. ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ СКАМИЈА ЈЕ
6. ШТА ЈЕ МЕРИ ПОКЛОНИЛА ТОМУ?
7. КОГА СУ ТОМ И ХАК ЗАТЕКЛИ НА ГРОБЉУ? МАФА ПОТЕРА, ИНДИЈАНЦА ЏОА И ДОКТОРА РОБИНСОНА ЕМИ ЛОРЕНС БЕКИ СИДА И МЕРИ
8. КО ЈЕ ОСУМЊИЧЕН ЗА УБИСТВО ДОКТОРА РОБИНСОНА? ТОМ СОЈЕР УДОВИЦА ДАГЛАСКА ИНДИЈАНАЦ ЏО МАФ ПОТЕР
9. У КОГА ЈЕ ЗАЉУБЉЕН ТОМ СОЈЕР? РЕБЕКУ ТАЧЕР ЕМИ ЛОРЕНС УДОВИЦУ ДАГЛЛАСКУ МЕРИ
10. ЧЕГА СЕ ПЛАШИ РЕБЕКА ТАЧЕР? МРАКА ЗМИЈА СЛЕПИХ МИШЕВА ГОДПОДИНА ВОТЕРСА