Екологија, број 3

ЕКОЛОШКИ ЧАСОПИС УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ИВО АНДРИЋ“ НИШ

_____________________________________________________ Број 3. Децембар 2013

_______________

Андрија Нешић VI/2

ЧУВАЈМО ЗЕМЉИШТЕ ЗАБАВНЕ СТРАНЕ

ПУТОВАЊА

СТРУЧНА СЛУЖБА

ДИРЕКТОР ШКОЛЕ

СЕКРЕТАР

УВОДНА РЕЧ ДИРЕКТОРА „Будите радосни кад год вам се за то пружа могућност, и кад год за то налазите снаге у себи“, говорио је наш нобеловац. Имамо и разлога, и снаге и могућности да се радујемо јер је година иза нас била веома успешна.Основна школа „Иво Андрић“ данас има 944 ученика, који су распоређени у 43 одељења и 95 запослених који свакодневно брину да настава буде квалитетно изведена, учионице уредне и чисте, а деца сигурна и задовољна. Трудимо се . и успевамо, да будемо школа по мери детета. Резултати су ту. Ученици 8. разреда уписали су жељене средње школе. Ученици свих разреда и из свих наставних области такмичили су се и доносили награде, што са поносом истичем. У школи су активне и бројне секције у којима ученици откривају и негују своја ваннаставна интересовања. Школа је њихова друга кућа, а ми део њихове породице. Школа дели судбину друштва, која није лака, и свим снагама се труди да успе у оном базичном, а то је да образује и васпитава будућност ове земље. Вратићу се нашем нобеловцу, у чијем духу стварамо, радимо и постојимо већ 37 година, који је говорио: „ Будите строги према себи при извођењу сваке појединости, скромни при њиховој оцени, али код постављања циљева будите храбри и великодушни. Мислите смело и гледајте далеко“. Ми ћемо наставити у Андрићевом духу и по његовом савету ЂАЧКА ЗАКЛЕТВА ИЗ 1914. ЗАКЛИЊЕМ СЕ ДА НЕЋУ УНИШТИТИ ДРВЕЋЕ, ГАЗИТИ ЦВЕЋЕ И ОБЕЋАВАМ ДА НЕЋУ ПЉУВАТИ ПО ПОДУ У ШКОЛИ, НИ У КУЋИ, НИ НА ПУТУ; ДАЈЕМ РЕЧ ДА НЕЋУ КВАРИТИ ОГРАДЕ И НАНОСИТИ КВАР ГРАЂЕВИНАМА, НИКАДА НЕЋУ БАЦАТИ ХАРТИЈЕ ИЛИ МА КАКВО ЂУБРЕ ПО УЛИЦИ, БИЋУ УВЕК УЧТИВ, ШТИТИЋУ ПТИЦЕ, БРАНИЋУ ТУЂУ СВОЈИНУ ОНАКО КАКО БИХ ЖЕЛЕО ДА ДРУГИ БРАНЕ МОЈУ, Михајло Марјанови II/2

ОБЕЋАВАМ ВАМ ДА ЋУ БИТИ ИСКРЕН И ПОШТЕН ГРАЂАНИН.

Земља Земља нам служи да се на њој играмо, да цвеће за маму садимо, кад се саплетемо, на њу падамо, и кућице за љубимце да градимо. Земљу оремо и жито садимо да хлеб једемо и да се радујемо.

OДЕЉЕЊЕ ǀ/2

Земља је спас Нешто тврдо и браон што газимо нешто што треба да волимо и пазимо је станиште за инсекте и мале животињице храна за биљке и као писта за птице. То је земља, важна за све, стварна, а обогаћује нам и сне по њој ходамо и свуда је око нас она је за све живо на њој спас. Њу украшава цвеће, дрвеће и трава по њој може свако да одмори и спава она је као темељ на којој се кућа гради на њој се бере, чупа и сади. Деца је воле јер од ње праве торте и колаче на њој се смеје и плаче, земљица је то наша мила за све спас остала и била. Невена Павловић ǀ/1

Зовите доктора Планета је болесна, боле је плућа, Температуру има, све више је врућа, Крвоток загађен, често кашљуца, Расположење јој се мења у минути, Час је сунчано, час кишу слути, А онда снег све помути, Ветрови, таласи, не зна се више, Ко дува, а ко водом брише. Зовите доктора, зовите сместа, За болесну планету у космосу Нема места. Новинарска секција

ЗЕМЉИШТЕ Кад кап кише на земљу падне, Одмах некој биљци нови живот дадне. Да нема земљишта не би било дрвећа, зелених ливада и шареног цвећа. Земљиште је плодни извор минерала, па на њему ничу: ружа, бор и лала. Чувати га треба, штитити од смећа, штетних хемикалија и пластичних врећа. Кртица и ровац чисту кућу траже, Из ње на пролеће нови лист изађе. Кад је земља здрава, здрави смо и ми, јер из земље храну добијамо сви. У заштиту земљишта треба увек стати, зато што нам оно вишеструко врати. Радивојевић Матеја ǀǀǀ/5

Невена Михајловић ǀǀ/4 Школски тим за израду часописа: Софија Ристовић, Снежана Мушкић и Марина Стојковић. Техничка припрема: Милица Милићевић. Наставници сарадници: Јелена Ђорђевић, Драгана Живковић, Оливера Ђорђевић, Далибор Живковић, Владица Димитријевић, Данијела Мићуновић, Зорица Димитријевић, Љубица Петровић, Милена Петковић, Наташа Јеремић, Лидија Јотић, Љиљана Јовановић, Татјана Стојановић, библиотекар Данијела Димитријевић. Донатор штампе: „Југо-импекс“, Ниш.

Штампарија: „Свен“.

Одлике земљишта јужне Србије Пољопривредно земљиште на југу Србије загађено је тешким металима, пре свега хромом, никлом,оловом и арсеном,показало је прелиминарно истраживање спроведно уз подршку Европске уније на делу територије у јужној Србији. Истраживање није спроведено на целој територији јужне Србије, већ на четвртини пољопривредног земљишта,при чему је већи број узорака узиман на подручјима за које је постојала сумља да су загађена. Трајна изложеност повећаним концентрацијама тешких метала може да изазове генетске промене, болести нервног система, канцер и неплодност,навели су аутори извештаја.. Из резултата се може закључити да узрок лежи у самој структури тла,али да је људска активност попут експлоатације рудних богатства, без примене највиших стандарда,као и индустрија, осетно повећала размере проблема. Проблем је и загађеност река,због изливања индустриских вода,али и канализације,истиче се у тексту,у којем се наводи да је само 50 одсто становништва прикључено на канализацију и да се не примењују најбољи стандарди пословања. Велики извор загађења је и рударство, наводи се у извештају, уз податак да је 97 одсто потрошене енергије засновано на лигниту и да ће, због обилних резерви, та руда остати значајан извор енергије и у будућности. У прошлости је на територији јужне Србије развијана тешка индустрија, без узимања у обзир било који еколошки аспект. У рударству су пре свега експлoaтисане руде хрома, никла, бакра, олова, и калаја, а то ће остати значајна економска активност на југу Србије и у наредним деценијама. Тешки метал хром је, како се чини , свеприсутан на југу Србије будући да су концентрације веће од дозвољених пронађене у више од 70 одсто узорака, а може се очекивати да ће се слика додатно погоршати у детаљном истраживању. Ана Ђокић, Илија Илић, Илија Петровић, ПредрагТаков, Христина Стоиљковић, Петра НаумовићVIII/1

Загађивање тешким материјама Загађивање земљишта и ремећење природног састава је скуп активности које спроводи, пре свега човек, и на тај начин се смањује садашњи и будући потенцијал земљишта који је основни услов за опстанак свог живог света на планети Земљи. Земљиште је једно од најважнијих природних богатстава целог човечанства, не само једне генерације, групе људи или неког појединца. Највећу опасност по безбедност земљишта представљају тешки метали.То су метали чија је специфична тежина већа од 5gr/cm3. Високе концентрације ових метала су изузетно токсичне и њихове карактеристике су да су: 1. Лако растворљиви у води 2. Лако их усвајају биљке и животиње(концентришу се у ткивима) 3. Реагују са биомолекулима (протеинима и нуклеинским киселинама) Високе концентрације никла налазе се углавном у земљиштима формираним на стенама са високим природним садржајем овог елемента. Садржај бакра значајно се повећава код рудних налазишта овог метала, кадмијум се налази често у земљиштима која су богата рудом цинка, карбонатима, фосфоритима, црним шкриљцима и глинама. Арсен се у повећаним количинама налази у околини рударских погона. Природно постојање материјала у земљишту није штетно, али присуство високих концентрација може да буде опасно за биљни и животињски свет на Земљи, а самим тим и за човека. Марта Каралеић VIII/2

Милан Митровић VIII

Метали у земљишту Хемијске материје које се могу наћи у природи,све су бројније и разноврсније. Поред оних које су по пореклу природни производи, постоји и све већи број синтетичких, као и оних које се добијају хемијском трансформацијом природних производа у нашим технолошким процесима. Дуго се ни на који начин нисмо обазирали на утицај који материје које производимо имају на екосистеме, али, данас је јасно да са таквим приступом нећемо моћи још дуго да уживамо у природним ресурсима. Један од најопаснијих загађиваћа јесу тешки метали...Једна врста материја у природи су елементи који у земљишту има у врло малим количинама, па се из тог разлога називају елементи у траговима или микроелементи. Неки од њих, у малим количинама учествују у исхрани биљака и названи су микрохранљиви елементи. Они који се у земљишту налазе у траговима, а нису неопходни биљкама, у већим количинама могу бити штетни и опасни за биљке, човека и животиње. Ову групу елемената чине токсични елементи, а обе наведене групе састоје се углавном од тешких метала. Узрок загађењу је све већи број индустријских постројења. Све је више топионицаметала и термоелектрана из чијих димњака излазе велике количине појединих метала у виду гасова, гари, дима. Сви они, најчешће падавинама, доспевају у земљиште загађујући животну средину и уништавајући вегетацију. Знатан део тешких метала доспева у замљиште применом хемијских средстава у индустријским и пољопривредним процесима.То су на пример олово (Pb), жива(Hg), никл(Ni) и арсен(As). Извори уношења тешких метала у земљиште могу да буду и нека минералана ђубрива и пестициди.Многи тешки метали уносе се средствима за заштиту биљака, а градско смеће (комунални отпад) се све више помиње као потенцијални извор ових елемената. Најопаснији загађивачи: кадмијум (Сd), олово(Pb),жива(Hg), хром (Cr), никал (Ni), бакар (Cu), цинк (Zn), арсен (As), селен (Se), бор (B), флуор (F). Петар Манчић,Андриана Миљковић,Тамара Реџепи,Ивана Марковић,Емилија Тодоровић VIII/3

Загађење земљишта у Србији Земљиште представља површински слој земљине коре, у коме се непрекидно одвијају биолошки , хемијски, климатски процеси, али пре свега људске активности. Земљиште је један врло сложен еко систем где живи пуно бактерија, гљивица, биљака, животиња, зглавкара и многи други. Нажалост данас је наше земљиште све загађеније и загађеније. Загађење се може вршити путем ваздуха, воде и путем директног отпада (бацање кеса, папира, пластичних или сталкених флаша итд.) Загађење путем ваздуха може бити од дима који долази из индустрија, усред издувних гасова аутомобила. Загађење путем воде може бити путем воде из домаћинства, вода загађена пољопривредним делатностима и путем индустријских вода. Земљиште се може загадити путем текуће и подземне воде, загађено земљиште је оно које је у директном контакту са водом. Загађење путем отпада је најчешће због несмотрености човека који баца све у природу: пластичне флаше, лименке, кесе. Све се то у пророди разлаже од 100 до 500 година, иако то многи људи знају они настављају да бацају. Хајдемо сви да се потрудимо да не бацамо ствари у природу, већ у канте за смеће; да природу учинимо бољом за нас, а и за будуће генерације. Алекса Величковић VII /2

У оквиру Дечје недеље одељење IV/5 посетило је предшколце. Ученици су млађим другарима однели на поклон садницу бора, дружили се кроз еколошке радионице и позвали их на сарадњу, па отуда и радови предшколаца у овом броју нашег часописа. Овом приликом поздрављамо наше другаре, мале екологе и њихову васпитачицу Марију.

ТЛО Распадањем стена од којих се састоји Земљина кора и тaложењем органских материја ствара се растресити слој који се назива земљиште.Земљиште садржи састојке за исхрану биљака.Под утицајем разноликог састава стена,климе и воде на територији Србије створеним су различити типови земљишта.То су: ЦРНИЦА, ГАЈЊАЧЕ, СМОНИЦА, АЛУВИЈАЛНО ЗЕМЉИШТЕ, ПЕПЕЉУШЕ,ЦРВЕНИЦА.

    

Црница је најплодније земљиште у Србији.Богата је хумусом и због тога је неки зову хумуша. Гајњаче и смонице су плодна и збијена глиновита тла. Алувијално земљиште се јавља дуж свих река.Најшири појас има поред великих равничарских река:Дунава,Саве,Мораве и других. Пепељуше су наша најрастреситија и најмање плодна тла. Црвеница је местимично распрострањена у Старовлашкој-рашкој висији,Метохијској котлини и Источној Србији.

НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА IV РАЗРЕДА

Ерозија тла Већи део површине Земље покривен је слојем земљишта чија дебљина варира од 0,5 cm у планинским крајевима,до 2 m на обрадивим површинама.Од овог танког слоја изложеног ерозији зависи наша исхрана.Прекомерна испаша,слабо наводњавање,интезивна обрада и уништавање шумског покривача,огољују плодни горњи слој земљишта који,уз то,ветар односи,а вода спира.Ако се то настави,може се десити да ускоро неће бити довољно плодног земљишта за производњу хране.Почетком тридесетих година пољопривредна подручја на америчком средњем западу опустошила је ерозија земљишта. Одсуство дрвећа,интезивна обрада и велика пространа поља у којима влада суша стварају >>пустаре.<< Горњи слој земљишта претворен је у прашину и одуван ветровима. НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА IV РАЗРЕДА

Опасни отпад КОД КУЋЕ:остаци боја ,лакова,средства за чишћењe, разређивача, минералних уља, мазива,пестицида,стари лекови,термометри са живом, неонске сијалице, батерије,акuмулатори,уље из фритезе... НА ПОСЛУИ У ШКОЛИ: све опасне отпатке које настају у раду или производњи потребно је предати предузећима која су овлашћена за сакупљање и безбедно уништење овог отпада. ЗАШТО МОРАМО ОПАСНЕ ОТПАТКЕ САКУПЉАТИ ПОСЕБНО ? Опасни отпаци, помешани с другим остацима отпада на депонији се распадају, разграђују и опасни елементи продиру у земљу до наше воде за пиће, коју за дуги временски период загађују. Само неколико литара уља проузроковаће праву катастрофу!!! НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА IV РАЗРЕДА

II / 6

Да ли знате?  Да је сипање отпадног уља у канализацију исто као изливање директно у реку,језеро или море,а само пола литра отпадног уља може направити отровну мрљу на готово пола хектара водене површине.  Да један литар разливеног коришћеног моторног уља загади чак 1. 000.000 литара воде за пиће, а 1 литар бензина око 750.000 литара. То се догађа и онда кад их излијемо у WC .  Да се стиропор биолошки апсолутно никад не распада-он никад не нестаје,зато га никада не остављајте у природи.  Да је стиропор погубан за живот у мору, језерима и рекама јер плута површином, дроби се у мрвице које су сличне храни и животиње, једући их, угину.  Да одбачена боца од стакла може загађивати околину и више од 1000 година.  Да ће одбачена алуминијумска конзерва , лименка у идућих 500 година загађивати околину.  Да су пластичне кесе за куповину често погодније од папирнатих, а боја која се користи за натписе на њима садржи отровни тешки метал. Зато, ако их већ користимо, користимо оне без натписа и користимо их више пута .  Да бактерије које користимо у домаћинству: у сатовима, даљинским управљачима, играчкама,...садрже тешке метале - живу и кадмијум, од којих људи, ако су им дуже изложени, тешко физички и психички оболевају. Због тога их увек одлажите у посебне спремнике или предајте предузећу које збрињава отпад.  Да свака тона рециклираног канцелиријског папира значи уштеду 1.436 литара нафте.

Наталија Петровић II/2 Еколошка култура Писмо индијанског поглавице Године 1854. влада у Вашингтону послала је понуду америчким Индијанцима да откупи њихову земљу, обећавајући им нови резерват. Поглавица Сијетл је влади одговорио следећим писмом: „Како се може купити и продати родна земља, топло небо, свеж ваздух, искре у води? Сваки део ове земље је свет мојим људима... Ми ни мртви не заборављамо ову лепу земљу, јер је она мајка црвеном човеку. Ми смо део ове земље и она је део нас. Мирисни цветови су наше сестре; коњи и велики орлови су наша браћа... Ми знамо да бео човек не разуме наше гледање. Једно парче земље је за њега исто као и друго. Он безбрижно одводи децу са њихове земље, заборавља очев гроб и права његовог детета стеченог рођењем... Он ће својим апетитом прождерати земљу и оставити само пустињу иза себе... Учите своју децу да је земља наша мајка. Све што задеси земљу задесиће и синове земље. И белци ће једног дана нестати, можда пре свих осталих племена. Затрујте свој кревет и једне ноћи, угушићете се у свом сопственом отпаду... Ми ово знамо: Земља не припада човеку, човек припада земљи!“

Живковић Лена III/5

ЗАБАВНА СТРАНА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА

Find the words and write.

Who lives on the graund?

Tiger Fish CrocodileSnake Zebra

Groundriverwoodplantbirdflowerwaterforestanimalinsectgras smountaintree

Dog

Monkey

Frog

CowShark Which one do you prefer?

Butterfly

Rabbit

MosquitoPigeon cardboard box

metal box

Chicken

Horse

Bee Snail Duck

Parrot

Turtle

Cat

Mouse

Eagle

Cockroach paper bag

plastic bag

Sea gull

Ram

Worm

Wolf

Turkey

Swan

Rhino

Puppy Mole Lion Hedgehog glass bottle

plastic bottle

Hippo

предшколац Никола Б.

предшколац Дамјан

предшколац Даница

Јовановић Матеја I/5

Маринковић Нина I/3

Стојановић Никола I/1

Сергеј Богдановић VI/2

Ленка Гоцић I/5

Дукић Петар VIII/3

Николија Орловић I / 2

Петковић Марија III/5

Неда Живановић I/3

Алекса Илић IV/2