Еколог и ја, број 2

ЕКОЛОШКИ ЧАСОПИС УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ИВО АНДРИЋ“ НИШ

_____________________________________________________ Број 2. Октобар 2013.

ЗАБАВНЕ СТРАНЕ ПУТОВАЊА

_______________

ЧУВАЈМО ВОДЕ

Анастасија Поповић II5

Алекса Симоновић III5

Анастасија Шћекић IV3

Анђела Јефтић V

Сара Пајић V

Живковић Мила II5

Јовић Лука II5

Николина Илић III2

Мина Крстић III5

Анастасија Поповић II5

Јована Јовановић V

Исидора Јовић IV3

Mojaрека Кроз врбаке тече река Негдекрива, негдеправа, Јурибрзоиздалека, Крозпоља,Морава.

Морава протиче Поредмогасела, Њеномводомплови Једнастараскела.

ВОДА Жалимисеједнарека, Жалимисеначовека, Заторекохјачовеку Данепрљавишереку!

Чувамоприроду

Жалимиседечакмали, Дамуваздухчистсадфали, Затонашизагађивачи, Некарадепречишћивачи!

Природајелепа Чувајмојесви, Данамбудечиста Волимојеми.

Жалимисеједнозече Дазаборавичесму, паводатече, Затопази, златавреди, Водаморадасештеди!

Водајелепа, Чувамојесви, Данамбудечиста Волимојеми.

Жалилесемалерибе, Даодотпададноневиде, Заторекохсвимагласно: „Очистимодно, данебудекасно!“

ЖивковићМилa Il 5

СтрахињаЈеремић VI5

АндријанаРадојковић III5

АнђелијаСтојановић V Чувајмореке Чистажеља КадаодемнаМораву И забацимудицу, Јаизвучемконзерву, А незлатнурибицу. Природајесамоједна И онајемноговредна! Затодецо,хајде, Дајможивотрибици, Некабудучисти И реке и потоци!

Кадјечистарека, Торибаволи, Јеронатуживи, Играсе и плови.

Неружитеоколину Одсрцавасмолим, Даживим у лепоти И ја,риба,волим.

Имасамиоједнужељу, Оварибамала: „Небацајтељудисмеће, Унапредвамхвала!“ ЈованаМатић Ill5

АлексаСимоновић lII5 Школски тим за израду часописа: Софија Ристовић, Снежана Мушкић, Марина Стојковић.Наставници сарадници:ЉубицаПетровић,ДанијелаМићуновић,МиленаПетковић,ИванаНаумовић,НаташаЈеремић,ГорданаС тојковић,ЉиљанаЈовановић,МиљанРистовић,АнетаЈововић,ДраганаЖивковић.

Ја

Нишаву

Моја река Нишава Река Нишава тече Кроз мој град, Са њом је град лепши И некад и сад.

Дивне слике прави Равницом док тече, И још лепшу клисуру Док планине сече.

По мом граду Име је добила, Али се овде Није родила.

Мајчински у загрљај прими Пуно мањих река: Јерма,Кутинска, Црвена и Височица.

У земљи Бугарској Њен је извор, А цели њен ток Прелеп је призор.

У Јужну Мораву Нишава се улива, Као највећа притока, Сва поносна бива.

Вукашин Петровић lV5

Нишава Анђела Савић V Нишавајерекатиха, ОнатечеусредНиша. Сталнотече и дању и ноћу, Пајаодемпоредњекадгодхоћу. Нишавајерекалепа, Пасвииду и шетајупреколета. КристинаЈоцићIll5

Ја сам река Нишава Ја сам река Нишава и извирем у држави Бугарској. Моја руке су моја лева и десна обала. Њима милујем пределе кроз које протичем. Нисам много велика, али имам велико срце и у њему чувам пуно риба. Срећна сам када људи шетају уз које корито. Мојом снагом ја напајам дрвеће дуж обале, а она мени заузврат прави хладовину. Изнад мене весело цвркућу птице, а ја са својим жубором допуњујем тај хор. Мени много смета то што ме људи загађују. Има и добрих људи који ме штите. Ја сам срећна јер без мене и мојих другарица река не би било живота на земљи. Николета Рашић IV5 Нишава Ја сам река Нишава. Долазим из земље Бугарске. Мој животни пут је дуг и занимљив. Рођена сам испод врха Ком на Старој планини. Са тог места почиње мој ток. Пролазим кроз Димитровград, Пирот, а течем поред Беле Паланке и Нишке Бање. Ја имам притоке које повећавају количину воде у мом речном кориту, то су: Височица, Темшица, Црвена река, Кутинска река и Габровачка река. На свом путу се пробијам између Сврљишких планина и Суве планине где градим лепу Сићевачку клисуру. У том делу свог тока имам најјачу снагу. Људи ме користе за наводњавање, риболов и производњу електричне енергије. Ја сам широка и мирна река. Са моје леве и десне обале простиру се њиве, баште, а мало даље брежуљци и брда. Изнад обала леже мостови који их повезују. Град Ниш је добио име по мени. Некада сам се звала Наиса – Вилина вода, а он Наисус-Вилин град. Мојим током кроз град обале су уређене. Направљено је шеталиште, постављене су клупе за одмор и има зеленила. Некада сам била пловна, али сада више нисам. У мојој води живи разноврстан биљни и животињски свет. Код села Трупала уливам се у Јужну Мораву,а са њом течем даље све до града Сталаћа. Тамо са другарицом Западном Моравом стварам Велику Мораву. Тако удружене течемо Дунава и одлазимо у Црно море. Поглед са Тврђаве учиниће да будете одушевљени мојом лепотом. Знам да волите што течем кроз ваш крај, али бих била срећна када би сте сви бринули о мени. Када сам чиста, ја сам здрава и корисна за све вас. Јован Стугар lV5

Камповање у шуми Камповање у шуми Шума је једно предивно место препуно животиња које се скривају иза високог дрвећа, док се у њиховим крошњама крију стидљивe птичице. Са породицом сам отишла на камповање у шуми. Сама замисао била је фантастична. Када смо стигли до шуме једва се нешто видело од високог густог дрвећа.Пронашли смо једну чистину и ту поставили шаторе. Док су се мама и тата распремали, мој брат и ја смо разгледали околину. Сишла сам мало дубље у шуму и наишла на водопад са којег је текла хладна планинска вода. Остала сам ту неко време и уживала у жубору воде и цвркутању птица. Одједном, са друге обале реке створили су се срна и њено младунче. Тај призор је био прелеп. Устала сам и померила се неколико корака уназад да их не уплашим. Они су попили мало воде и побегли међу густо дрвеће. Кренула сам одмах назад све да испричам родитељима и брату. Успут сам видела веверицу која је тражила жиреве испод жутог лишћа и лисицу која је водила своје младунце у јазбину. Када сам стигла, мама је спремила вечеру. Док смо вечерали испричала сам им све о мом невероватном доживљају. Шума је једно од најлепших места на свету и вреди је сачувати због оваквих ствари. Наталија Миладиновић VI 2

ПРИРОДА МЕ МОЛИ ЧУВАЈ МЕ И ВОЛИ Природа моли,чувај ме и воли Природа мала, Много нам је дала: Шарено цвеће, Мирисно пролеће, Зелене травице, Распеване птичице. Шаљем поздрав за све, Децу и одрасле. „Не бацајте смеће, Не газите цвеће.“ Природа ме моли Чувај ме и воли! Петар Ивановић V

Природа моли,чувај ме и воли Природа моли, Сваког дана говори, Чувајте ме људи, Малишани добри!

Нека људи сви, Уживају у мени, Становници драги „Благо мени!“

Не бацајте смеће, По зеленој гори, Јер свуд се чује: „Чувај ме и воли!“

Не газите траву, Не ломите гране, Чувајте лепоту Ваше предстојеће дане!

Потрудите се мало, Природа је здрава, Зато људи напред, Чувајте ме од заборава!

Природа и дан данас Говори и моли, Чувај ме и воли!

Наталија Митровић V

Путовања, путовања

Седам дана смо уживали у Дивљани. Обилазили смо: стари храст, воденицу на Дивљанском потоку и Дивљанско језеро. Сваки тренутак смо искористили да видимо и научимо нешто ново. Нека слике говоре више од речи.

ДИВЉАНА

ОТПАДНЕ ВОДЕ Природна или кондиционирана вода, пошто је једном искоришћена за одређену намену постаје употребљена или отпадна вода. Том приликом у њен састав улази мања или већа количина различитих примеса – загађивача. Врсте отпадних вода: домаће отпадне воде, индустријске отпадне воде, атмосферске отпадне воде, инфилтрационе(подземне) отпадне воде. Домаћа отпадна вода представља водоводску воду или природну воду приближног квалитета која ја употребњена за кување, прање или санитарне потребе у домаћинству. Поред минералних и органских материја које су већ биле присутне у води чијом је употребом ова отпадна вода и настала, она још садржи и значајне количине хуманих екскременти, папира, сапуна и других средстава за прање, отпадака од хране, минералних отпадака и великог броја других отпадних материјала. Највећи део загађивача домаће отпадне воде ипак је органског порекла, и због своје високе енергетске вредности, подложан је деловању сапрофитних микроорганизама. Зато је ова отпадна вода подложна микробиолошкој разградњи, односно труљењу. Зато она може имати врло непријатан мирис, на пример на сумпорводоник. Уколико је у насељима карактеристична и развијена индустријска производња и уколико се и индустријске отпадне воде испуштају у градску канализациону мрежу и мешају са домаћим, односно са санитарним отпадним водама, онда се тако настала смеша назива комунална или градска отпадна вода. Основни циљ обраде сваке отпадне воде је њено што потпуније ослобађање од нежењених компоненти – загађивача, што се остварује применом једног или више основних процеса обраде. Један или више основних процеса који се користе за остварење одређеног ефекта обраде, чине линију обраде. Више линија обраде, чине систем обраде, односно систем за обнављање квалитета воде, односно систем за обнављање квалитета воде. С обзиром да у Србији у овом тренутку не постоји ниједна општина или град који имају у потпуности регулисан третман отпадних вода, решавање проблема захтева велике буџете и опсежне радове. Индустријске отпадне воде обухватају све оне отпадне воде које не воде непосредно и искључиво порекло из домаћинства. Индустријске отпадне воде настају у фабрикама и индустријским погонима након употребе воде у процесу производње. Основна каректеристика ове групе отпадних вода је веома велика разноврсност састава. Атмосферске воде су кишне воде које се појављују повремено за време падавина или при топљењу снега и које најчешће нису значајније загађене. Оне, међутин, у току релативно кратког временског периода, и уколико се ради о такозваном комбинованом канализационом систему, могу представљати велико хидрауличко оптерећење за канализациону мрежу и само постројење за обраду комуналних отпадних вода.

Основни циљ обраде сваке отпадне воде је њено што потпуније ослобађање од нежељених компоненти – загађивача, што се остварује применом једног или више основних процеса обраде. Један или више основних процеса који се користе за остварење одређеног ефекта обраде, чине линију одбране. Више линија одбране чине систем одбране, односно систем за обнављање квалитета воде. Лука Младеновић VllI3 Лазар Гоцић VllI3 Бојан Максимовић VllI3

ДУНАВ Дунав је најдужа река у Европској унији и друга најдужа река у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду спајањем мањих река Берге и Бригах код града Донауешингена. Дунав је дугачак око 2850 километара, улива се у Црно море. Река протиче кроз или чини границу 10 држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину. За разлику од осталих река, дужина Дунава мери се од ушћа до извора, а полазном тачком сматра се светионик у Сулини на Црном мору. Саставни је део трансевропског пловидбеног система Рајна-Мајна-Дунав, који својом дужином од 3505 километара пловног пута спаја Атлантик и Медитеран, повезује запад и исток Европе. Дунав је и кроз историју увек био важан међународни пловни пут. На свом току кроз Србију, дугом 588 километара Дунав се протеже од тромеђе Србије, Мађарске и Хрватске до ушћа Тимока, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније. Пролази кроз живописну војвођанску равницу и националне паркове „Фрушка гора“ и „Ђердап“. Поред природног блага, бројне су културно-историјске вредности које се нижу дуж његових обала. Главне притоке у Србији су му реке Тиса, Сава, Тамиш, Морава, Нера и Тимок. Канал Дунав-Тиса-Дунав је јединствени систем канала против поплава, за наводњавање земљишта, као пловни пут, за туризам, лов и риболов Добри познаваоци Дунава кажу да сваку реку најбоље упознаш из чамца и тако доживиш њене лепоте на најискренији начин. Свако од наведених места вредно је помена због своје јединствености. Нађа Јанаћковић lV3

Ја као чувар Дунава Тужна река срочила молбу На свелом лишћу врбе старе, Моли сву децу – њене другаре: „Не бацајте ми у скут прљаво смеће, Старе кишобране, најлонске вреће, Посуде шупље, окрзнуте чаше... Јер здравље моје – здравље је ваше!“ Сара Јанковић lV3 Moстови на горњем току Дунава Oд границе са Мађарском до Новог Сада су мостови код Бездана, Богојева и Бачкe Паланке, a последња два реконструисана су после бомбардовања 1999. годинe. На току Дунава кроз Србију, у дужини од 588 километара, је 13 мостова, који спадају у најзначајније инфраструктурне објекте у нашој земљи, чија су градња и реконструкција интезивне у претходних пар година, а најављује се, истим темпом, и за наредних неколико година. На делу Дунава, где мостови повезују саобраћајнице Србије и Хрватске, средњорочним плановима није предвиђена изградња нових мостова у наредних 10 година. Мост код Бездана изграђен је 1974. године, а првобитно име било му је Мост 51. дивизије у част Батинске битке и славне дивизије која је, заједно са јединицама Црвене армије, у току Другог светског рата форсирала Дунав у ширем реону места где је мост каснијеподигнут. Мост 51. дивизије, који је касније у народу добио име Батински мост, повезује пут од Батине у Барањи до Бездана у Бачкој,односно Осијек и Бели Манастир у Хрватској са Сомбором у Србији. Конструкцију моста чине бетонски део (радове изводила „Мостоградња“ из Србије и челични део (радове израдило предузеће „Ганзмаваг“ из Мађарске). Мост је дугачак 638 метара и лежи на 11 бетонских стубова. Железнички мост код Богојева изграђен је 1911. године и обнављан је неколико пута. Овај мост je дугачак 670 метара, иначе повезује Богојево у Србији и Ердут у Хрватској и он је истовремено и царински прелаз из Србије у Хрватску. Овај мост је 7 година обнављан после силе НАТО агресора. Мост „25. мaj” на Дунаву, дугачак 825 метара, он повезује Бачку Паланку и Илок и пуштен је у промет 1974. године. Тај мост је повезивао Бачку, источну Славонију, односно два најближа и највећа места у Србији и Хрватској. Мост је, после више покушаја, оштећен у бомбардовању НАТО-а, 4. априла 1999. године и обновљен 30. априла 2002. године и тада су њиме поново почели да прелазе камиони и аутобуси, што није било дозвољено од 1999. године. Миленко Лековић VIII1

Позориште од папирних кеса Једног дана, мама је дошла са пијаце и у папирној кеси донела слатко воће. Воће је ставила у чинију, а кесу је изгужвала и бацила у канту за смеће.Ускоро се из канте зачуо плач. КЕСА ДЕСА: Шта се то чује? Ко то плаче? ИЗГУЖВАНИ: Ја сам! КЕСА ДЕСА: Ко је то? ИЗГУЖВАНИ: Ја! КЕСА ДЕСА: Ко си ти? Где си? ИЗГУЖВАНИ: Ја сам одбачена, изгужвана кеса из канте. КЕСА ДЕСА: Из канте?! Ту си! (Деса проналази Изгужваног) ИЗГУЖВАНИ: Молим те, спаси ме одавд. Тако сам усамљена, тужна и ружна. КЕСА ДЕСА: О, не брини! Ја ћу ти помоћи и направити удо од тебе, као што се девојчица Цица за мене изборила и лепо ме створила.  Узећу папир у боји, да се одело скроји.  Онда ћу ти четкицом насликати лице, заводићеш њиме госпођице.  Узећу клупко вунице и уз мало магијице створити локнице.  Још да ставим црне очи, да срце поскочи! ИЗГУЖВАНИ: Јао, што сам лепа! КЕСА ДЕСА: Ниси лепа, него леп, улепшаћеш и мој свет. ИЗГУЖВАНИ: Како се зовеш? КЕСА ДЕСА: Ја сам Деса, а ти си мој нови друг Веса. КЕСА ВЕСА: (Пева уз Десину пратњу): Био сам ја стара кеса, док ме није створила Деса, згужван сам био ја, док ме ниси створила. КЕСА ДЕСА: Весо, да ли знаш шта је то рециклажа? КЕСА ВЕСА: Рециии.....рециии... КЕСА ДЕСА: Рециклажа! КЕСА ВЕСА: Рециклажа, немам појма! КЕСА ДЕСА: То је кад од старих, одбачених ствари направиш нешто ново и корисно за себе и своје пријатеље. КЕСА ВЕСА: Аха, разумео сам! Рециклажом сам од одбачене кесе постао корисна. Сада сам занимљива играчка којом деца могу да се забаве и позоришну представу да направе. ДЕСА И ВЕСА: (Певају заједно): Били смо ми прво смеће, док нас није створило умеће. Сада нам је кеса дража, јер је ту рециклажа! Представу осмислиле девојчице одељења lV4: Денић Милица, Медаревић Сара, Живковић Наталија, Миленовић Анђела, Хатаб Сара и Динић Јована.

1. Како се презива наш једини нобеловац?

2. „На Дрини ...“ 3. Име познатог писца који се презива Андрић?

4. Онај ко прима Нобелову награду је ...?

5. Град на Дрини назива се ...?

Станојевић Анђела VI3

ЈОШ НЕКО БРИНЕ О НАМА ПОСЕТА РЕЦИКЛАЖНОМ ЦЕНТРУ Уредници часописа Екологија су са групом ученика организовали посету фабрици Ерециклажа , која рециклира електронски отпад, и разговарали са шефом производње и једним од техничких директора Звезданом Живковићем. Зашто је ова фабрика важна за нашу околину?

Oва фабрика је веома битна зато што се бави очувањем животне средине.

Kako набављате артикле? Постоји ланац сакупљача отпада, њега чине људи чији је то посао, они довозе отпад на рециклажу. Шта добијате рециклажом једног телевизора, рачунара или фрижидера? Све предмете растављамо на примарне сировине, а опасне делове у којима постоји фреон, уља, испаравајући гасови, одвозимо у другу фабрику на даљу рециклажу. Шта радите са пластиком коју издвајате као сировину? Фабрика продаје пластику фабрикама којима је она потребна за израду предмета који даље користе човеку.

Koja je ваша порука деци? Чувајте своју околину и одложите отпад у канте за смеће. Шта саветујете одраслима ? Одрасли треба да дају пример својим понашањем деци, што се тиче одлагања отпада. Ученици су добили корисне информације о рециклажи електронског отпада које су поделили са својим друговима у учионици. Исказали су задовољство зато што у њиховом граду постоји велики центар који на овај начин чува наш град и околину.

Вукашин Петровић IV5