OШ „Иво Андрић“ у Нишу Редакција: Александра Димитријевић V-1, Ирина Стевановић V-1, Ивана Петровић V-1, Марија Стојановић V-1, Петра Станојевић V-1, Марта Стојиљковић V-2, Огњен Ранђеловић V-2 , Јана Терзић V-3,
Даница Деспотовић V-3, Анита Костадиновић V-3, Ивона Крстић VII-1, Борис Цветковић VII-2
Уређује и води Тијана Јоцић, наставник српског језика
Дана 26. фебруара 2016. године у 18 сати, у издвојеном одељењу ОШ "Иво Андрић" у насељу "Б. Бјеговић", одржан је јавни час поводом Међународног дана матерњег језика у чијој су реализацији учествовали ученици млађих и старијих разреда са својим учитељима и наставницима Снежаном Мушкић, Марином Савић,Теодором Кулман, Мирјаном Стефановић, Александром Арсић, Татјаном Стојановић, Анетом Јововић, Светланом Бојковић, Иваном Филиповић и Рајком Затезало, која је била организатор. Ученици другог и четвртог разреда са својим учитељицама Снежаном Мушкић, Лидијом Јотић, Иваном Наумовић, Виолетом Станковић и Зорицом Димитријевић припремили су пригодну изложбу у холу школе. Програму посвећеном језику, неговању говорне и писане културе присуствали су ученици, наставници, родитељи и радници школе.
Дан француског језика и француске културе пролавили смо 22.априла 2016.године. Забавили смо се на француском језику, а затим смо и пробали укусне специјалитете француске кухиње које су припремили наши ученици 7. и 8. разреда.
Дан посвећен нашој планети обележава се сваког 22. априла, још од 1970. године, када је установљен у САД. Међутим, тек 1992. почео је да се слави у 150 земаља широм света, међу којима је и Србија. У школама у Србији Дан планете Земље се посебно обележава – негде тако што се организује сакупљање отпада, различите еколошке акције, садња дрвећа, предавања на тему односа према нашој планети. На ове, или неке потпуно друге начине, децу и себе морамо стално (а не само једанпут годишње) подсећати на то да наша планета нема никог осим нас и да, ако је ми не чувамо, неће моћи толико великодушно да нам даје као што је то чинила вековима уназад Живот на нашој планети је угрожен, бројне биљне и животињске врсте изумиру, воде за пиће је све мање, а загађење достиже забрињавајући ниво. И свему томе можемо да захвалимо само себи. Зато, крајње је време да променимо однос према једином дому који имамо и почнемо да га чувамо како би нам што дуже трајао.
ПЛАНЕТА ЗЕМЉА Хајде, људи добре воље, Учините да Земљи буде боље. Зар не видите природу нашу? Коњи више не желе на пашу. Уместо зелене траве, Стоје флаше старе. Уместо шареног цвећа, Ливада је пуна смећа. На мору делфин драг, Нашао је нафте траг. Птице које у њу залутају, Морају после да се окупају. Ваздух који је мирисао на тулипане, Због озонских рупа лечи своје ране. Планета некада плаве боје Сада води битке своје.
Ивана Петровић V-1
Десанка је рођена у Рабровици 16. маја 1898. године код Ваљева. Била је српска песникиња, књижевница и чланица Српске академије наука и уметности (САНУ). Десанка Максимовић је била најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић је добио премештај, те се породица одселила у Бранковину. У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију. Почетком августа 1933. године удала се за Сергеја Сластикова. Нажалост није имала деце. Имала је велики број пријатеља међу писцима и песницима, у њих су спадали иМилош Црњански, Иво Андрић, Густав Крклец, Исидора Секулић, Бранко Ћопић и многи други. Редовна чланица САНУ постаје 16. децембра 1965. године. Неке од њених најпопуларнијих песама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“. Њена можда најпознатија песма је „Крвава Бајка“ - песма која сведочи о страшном злочину над децом коју су починили немачки окупатори за време Другог светског рата у Крагујевцу. Ова песма је објављена тек после рата. Десанка Максимовић је добила велики број књижевних награда, а међу њима и Вукову (1974), Његошеву (1984), награду АВНОЈ-а(1970), Седмојулска награда (1964), Змајева награда (1958 и 1973), награда „Младо покољење“ (1959). Изабрана је и за почасног грађанина Ваљева. Прво признање добила је 1925. године наградом за песму „Стрепња“ на конкурсу часописа „Мисао“. У Ваљеву је, још за њеног живота, подигнут споменик Десанки Максимовић. Овај споменик је открио Матија Бећковић 27. октобра 1990. године. Песникиња је мало негодовала због овог чина, али су је убедили да је то само споменик поезији са њеним ликом. Доживела је дубоку старост и умрла је у својој 95 години у Београду 11. фебруара 1993. године. Сахрањена је у Бранковини код Ваљева. Дан након њене смрти 12. фебруара 1993. Влада Србије је донела одлуку да се њено име и дело трајно обележи оснивањем Задужбине Десанке Максимовић која додељује награду „Десанка Максимовић“. Одлука Владе је реализована иницијативом Министарства за културу Србије да Народна библиотека буде оснивач и носилац те институције. Задужбина је основана 19. марта 1993. Оснивачким актом и Статутом назначава се да задужбина треба да „створи услове за трајно очување и неговање успомене на Десанку Максимовић, једног од највећих песника српског језика 20. века.
ЉУБАВ ЈЕ ВЕЧНА Потребне су емоције да би некога волео. Потребно је време да би некоме одолео. Када љубав гајиш у себи, Када осећања кријеш, Тешко је да ту љубав детаљно разоткријеш. Да му признаш, Мораш то, Ипак је љубав богатство сво. Тајну љубав најтеже је крити. За ту љубав вреди се борити. Љубав је опасна ствар, У срцу може да изазове квар, Али ту је посебан чувар који Једној дами стално осмах измами. Када дође време да љубави дође крај, То је време када душа одлази у рај, Али знај, Само једна љубав траје вечено.
Ивона Крстић VII-1 Meнтор: Тијана Јоцић
СТРЕПЊА Чујем секунде, минуте, сате. Познат ми је звук старога сата. Детињство полако кофере пакује. Испред мене стоје неостварени снови, другачије жеље, неко ново време. Преда мном дилеме. Којим путем поћи? Где олује и матице воде? Да ли ће хтети и да ли ће моћи, испунити хтења која ће у мени тада да се јаве? Борис Цветковић VII-2 Ментор: Тијана Јоцић
МОЈА МАЛА РАЗМИШЉАЊА Гледам свет одраслих, овај око мене. Увек приче на исте теме, смањена плата, скочиле цене, а проблеми опет народ стисли. Не разумем много, али све ми то изгледа ружно. Имам свој свет, лепа ми је стварност, а између њих и мене нигде подударност. Још увек имам своје кочије од снова које са мном понекад по небу језде, са којима могу, кад год пожелим, да загрлим месец и дотакнем звезде. Полако кроз живот корачам, а нешто у мени каже: „ Ничега се не боји. Главу горе, поштен човек буди. Не дозволи да ти ико наду руши и судбину кроји“. Борис Цветковић VII-2 Ментор: Тијана Јоцић
http://www.kraljevstvobijelihrada.stihomgovorim.com/rezultatiodVIdoIX2015_16.html
КОД БАКЕ И ДЕКЕ НА СЕЛУ
Кад сам била код баке и деке на селу, Видела сам једну козу белу, Поред ње су били зечићи, А до њих весели прасићи. Бака нам је спремала Ђаконије разне, Пунили смо стомаке празне. Дека нас је спровео по селу, Показао фамилију целу, Видели смо прелепе њиве И брали најлепше шљиве. Од тих шљива Он ракију пече, Каже дека да све Болести лече. Бака нам је спремила Пекмез и слатко. Много ми је криво Што остасмо кратко.
Јана Терзић V-3 Meнтор: Тијана Јоцић
http://www.sirmiumart.com/cir/dbitnici-ngrd-i-phvl-6--mdjunrdng-fstivl-pzi-mldih-psnik-mst-i-snvihttp://www.sirmiumart.com/files/File/zbornik/ZBORNIK%20MASTA%20I%20SNOVI%20 2016.pdf
СНЕЖНА КРАЉИЦА Снег се блиста на планини. Траг стопал се не види. Краљевство изолације. Чини ми се да сам краљица. Ветар завија попут гладних вукова. Нисам могла да спречим олују, Али небеса знају да сам покушала. Олуја не престаје. Хладноћа ми више не смета. Све изгледа смешно са дистанце. Страх ме више не блокира, Не допире до мене. Време је да тестирам способности, Савладам препреке. Моја моћ ковитла кроз ваздух, Улази у земљу. Граница више нема. Душа се увија попут спирале, Фркће промрзло. Мисао се кристалише. Савршенство не постоји, Прекрила га белина.
Ирина Стевановић V-1 Meнтор: Тијана Јоцић
На завршној Републичкој смотри читалаштва „Читалићи 2016“, у суботу 21.5.2016. године, екипа наше школе такмичила се у две категорије: „Народна књижевност кроз игру“ и „Читалићи креативци“. Школа домаћин смотре била је ОШ „Иван Вушовић“ из Ражња. У првој категорији, на тему „Народна књижевност кроз игру“, представио се велики број школа из целе Србије, уређивањем штандова. Штанд наше школе осмислио је и уредио Алекса Симоновић, ученик петог разреда. Његов рад је била креативна 3D игрица, средњовековни замак са означеним пољима по којима се бацањем коцкице померају фигурице, а биле су ту и картице са задацима. Игрица је изазвала велико интересовање, нарочито код ученика млађих разреда. У категорији читалачких дневника „Читалићи креативци“, нашу школу су својим радовима представљали ученици: Лара Митић 1/5, Анђела Јевтић 7/2 и Алекса Симоновић 5/5 који је освојио прво место у категорији петих разреда. Наши домаћини заслужују све похвале за одличну организацију ове дивне манифестације, у знаку књиге, читања и дружења. У Нишу, 25.5.2016.године Коордионатор школског тима Данијела Димитријевић, библиотекар
https://sites.google.com/site/bibliotekaosivo/citalici/citalici-2016
Алекса Симоновић са библиотекаром Данијелом Димитријевић
Алекса Симоновић са песником Властом Ценићем
Ментор: Оливера Ђорђевић
ЈУТРО Када се ујутру пробудим, Низ мој длан Поветарац јутарњи Клизи као сан. Јутро је лепо, Благо и мило Као сунашце Да га је снило. Нека су јутра хладна, Нека топла, А нека магловита И помало страховита. У школу када кренем, Магла се диже, А ја сам школи Све ближе и ближе. Нема јутра без росе, Која мокри наше косе И ноге мале босе.
Марија Стојановић V-1
ПРИЈАТЕЉ ИЗ МАШТЕ
Свако има друга Који му се не руга, Који се слаже са њим, А затим ... Оде од њега када пожели, Дође код њега када зажели И сваког дана се друже Док миришу латице руже. То вам је, децо, Пријатељ из маште Што воли играње Са вама и лоптицама. Може бити вила, Може бити змај, Има чак и крила, Али овој песми сада је крај.
Марта Стојиљковић V-2
ДЕЧЈА ПРАВА Свако дете има право Да буде весело и здраво. Деца су украс света, Нека их је пуна планета! Нико не сме да их дира Ни случајно малтретира. Да их пазе, Да их воле И шаљу у лепе школе. Родитељи нека чују, Дечја права се поштују! Нема чврга ни шамара, Поштују се дечја права. Ја знам ко сам И шта хоћу, Избаците ту строгоћу. Нек се осмех свуда чује, Било дању или ноћу!
Петра Станојевић V-1
ДНЕВНИК СНОВА
Некo пишe дневник догодовштина, неко љубавни, а ја, ја пишем „ дневник снова“. Дараги дневниче, Данас је 20. 5. 2015. године. Прошеле вечери десило се чудо. Тај невероватни сан памтићу годинама. Легао сам, и тако лагано запао. Ако неко чита мој дневник, сигурно ће ме сматрати лудим, али ја негирам ту чињеницу. Нашао сам се на мрачној влажној улици. Тек нека светиљка би засветлела и допустила ми да уђем у тај мрачни простор. Пришао сам једној осветљеној кући на углу сокака. Још нисам стигао до куће, чуло се звоно, толико јако да ми је одзвањало у ушима. Тада сам угледао Биг Бен. Схватио сам да се налазим у Лондону и да је поноћ. Пришао сам кући и покуцао на врата. Из куће је изашао мали бркати буцко. Упитао ме је: „Јао! Дете, шта радиш овде у ово доба ноћи? Уђи, уђи!“ „Хвала!“, изустио сам дрхтавим гласом. Када сам ушао у тај стан, односно кућу, било је феноменално. Удобна фотеља, камин и много занимљивих ствари. Дошетао је високи носања са лулом и упечатљивим оделом. „То је Шерлок, Шерлок Холмс!“, узвикнуо сам. Схватио сам да је ниски дебељко др Вотсон. „Ви, Ви сте тако стварни“. Кренули смо у шетњу Лондоном. Причали су ми о својим догодовштинама, авантурама, мистеријама. Кад, пролете нека сенка. Јасно се видело да има пиштољ. Бум! Чуо се пуцањ. Пекара неког малдог човека била је проваљена. Холмс и Вотсон су испитвали неког младића. Стајао сам са стране. Младић није рекао ништа интересантно. Следеће вечери - банка. Холмс и ја смо се прошетали до банке. Банкар је био тотално збуњен, а уличар сумњив. Поново смо угледали исту сенку. Потрчали смо и угледали уличара. Холмс му је свезао руке, али поново је угледао сенку у близини пекаре. Мирно је одшетао. Једне вечери је позвао све осумњичене. Када су сви дошли, гласно је рекао да је то млади пекар. Он извади пиштољ, али га полиција ухвати. Дневниче, снови се не памте као јава, али су бољи од ње. Сматрам да снове треба записивати. Огњен Ранђеловић V-2
http://www.srpskakuca.org.rs/www/srpskakuca/index.php/bibl-mladi-talenti?layout=edit&id=401
Песме наших ученика Ивоне Крстић VII-1, Јована Николића VII-1, Иве Перић VII-1, Драгане Плавшић VII-1, Филипа Стошића VII-1, Михајла Перића VII-2, Бориса Цветковића VII-2, Теодоре Цветковић VII-2, Александре Димитријевић V-1 и Марте Стојиљковић V-2 објављене су у Зборнику "Сто младих талената Нишавског огруга". Ментор: Тијана Јоцић
Изложба ученика трећег разреда
https://www.youtube.com/watch?v=O2_XRKKnZ2o&feature=youtu.be