АНДРИЋГРАД
Андрићград је туристички, културни, административни и едукативни комплекс смештен на полуострву између река Дрине и Рзава, на неких 300 метара од вишеградске ћуприје. Комплексом управља предузеће Андрићград д.о.о. чији су власници познати српски редитељ Емир Кустурица и општина Вишеград заједно са Владом Републике Српске. Андрићград је настао као идеја проф. Кустурице о каменом средњовековном граду инспирисаног делима и ликовима нобеловца Иве Андрића. То је уствари визија како је Вишеград могао изгледати да га нису заобишли ренесанса и остали историјски периоди. У архитектонском погледу сам град је мешавина различитих епоха и стилова који су се смењивали кроз историју овог подручија: византијски стил, отомански период, ренесанса, класицизам. Током шетње кроз главну улицу-корзо посетиоци ће моћи да се врате у прошлост : „Она практично спаја два периода – фрагменте ренесансе са отоманским периодом и Византијом. На улазу се караван сарај сусреће са бизантским двором, а у наставку ће бити оно што је могла да изгради Аустрија, а није, као што и отоманска империја није изградила оно што је требала да изгради. На крају, према главном тргу, који је нека врста класицизма, који је требао настати за време краљевине између два светска рата, развијаће се улица са деловима ренесансе, које је могла направити Аустрија“, истиче Емир Кустурица. Сама идеја јавно је објављена крајем 2010. године, а већ у априлу 2011. формиран је Андрићград д.о.о. као предузеће базирано на јавно-приватном партнерству са задатком изградње, а касније и управљање комплексом. Предвиђени трошкови изградње Андрићграда су између око 30 милиона КМ (15 милиона евра). Сама градња започета је свечаном церемонијом 28.6.2012. уз звуке опере Кармина Бурано, у извођењу Београдске филхармоније. Андрићград је званично отворен 28.6.2014. године.
ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ДУШКА РАДОВИЋА Навршава се тачно три деценије од 16. августа 1984, када је преминуо чувени песник за децу, афористичар и новинар Душко Радовић. Био је уредник Програма за децу Радио Београда и Програма за децу ТВ Београд, уредник листа "Полетарац", новинар "Борбе" и од 1975. године уредник Студија Б. Годинама је будио Београђане као водитељ култне емисије Студија Б "Београде, добро јутро". Радовић је рођен 29. новембра 1922. у Нишу, школовао се у Суботици и Београду. Прву књигу "Капетан Џон Пиплфокс" објавио је 1953, чувену дечју серију "На слово, на слово" ТВ Београд је емитовао од 1963. до 1965. године, тада у црно-белој техници. Пре неколико година је снимљена верзија за децу рођену у 21. веку, у боји. Позориште "Бошко Буха" више од деценије игра представу, кабаре за децу, с истим именом. Мјузикл "На слово, на слово" је четири године на репертоару београдског Позоришта на Теразијама. Памти се и ТВ серија "Че, трагедија која траје", коју је Радовић написао са Матијом Бећковићем. Нису заборављени многи његови афоризми: "Не спуштајте руке, има још да се гласа", или "Дајте ми добро дете па да видите какав сам ја отац", или пак "Поклони су ретки и јефтини", или "Ако не можете да нађете излаз из ове ситуације, промените ситуацију"... Када се у Београду последњих година склапа грађански брак матичар, уместо као некад изводе из законика, чита Душкове афористичке поруке. Његова дела су превођена на више светских и других значајних језика, а био је добитник најугледнијих српских књижевних и других награда: Награде Змајевих дечјих игара, Награде Стеријиног позорја... Добио је и Седмојулску награду и диплому Међународне организације за дечју књижевност Ханс Кристијан Андерсен. Дечје позориште у Београду, носи његово име. Спомен бисте Душку Радовићу су постављене у Београду испред зграде Београђанке с које је, из Радија Студио Б, афоризмима будио овај град, и у родном Нишу. Његовим именом назване су улица у Београду (Звездара, Миријево), у Нишу (Медијана), у Новом Саду (Петроварадин)...Такође, његове су, од недавно, улице у неколико градова у Републици Српској, у Бањалуци, Бијељини, Козарској Дубици. У Београду, око Савског језера на Ади Циганлији, крајем новембра се одржава атлетска трка "Сећање на Душка Радовића". Ове године, трка ће се, поводом 29. новембра када је 92. година од његовог рођења, организовати 24. пут за редом.
Најмудрија српска глава По сведочењима и мудријих од мене, Душан Радовић је најмудрија српска глава двадесетог века. Србија толико квалитетног рада у једном Радовићу и толико племените душе у једном Душану тешко да је имала у прошлости, и тешко да ће имати у скорој будућности. Био је „срећни гост живота“, али је срећнима учинио генерације деце, тако што их је учио да мисле, да се радују животу, да воле отаџбину као што воле оца и мајку. Реформа образовног система без његових идеја је млаћење празне сламе. Стваралаштво за децу без „Душановог законика“ о томе како треба писати за децу и радити с децом било би пресипање из шупљег у празно. Српска академија наука и уметности без имена Душана Радовића је инвалидна установа. Само српска епска поезија с Његошем на челу може да буде мера етичким нормама и моралној чврстини које је поседовао Душан Радовић. Он није био само народни, он је био народ. Срећни су они који су га знали живог. Срећни ће бити они који прочитају оно што је писао и говорио. Он је заслужио све што није добио, и није се љутио, јер је од Бога добио највише. Београд је велики дужник Душану Радовићу: ћутањем је пропратио идеју да се једна њива на Звездари („Спомен-њива Душана Радовића“) сваке године оре и ђубри, залива и окопава, да се сеје кукуруз или пшеница, да се жање, врше, меље, и да се од тог брашна месе и пеку хлебови, и деле гладнима, сиромашнима и убогима. Да то ради омладина земље ове („збијајмо се у редове“), да тако, и том ономатопејом соцреалистичког доба у којем је Душко радио, сваке године РАДОМ на грудима мајке Земље, велики Београд одаје почаст свом великом грађанину, раднику и ствараоцу. Љубивоје Ршумовић
МЕЂУНАРОДНИ СТУДЕНТСКИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА
Мексички ансамбл одушевио је посетиоце на прошлогодишњем фестивалу својим упечатљивим ношњама
Преко 500 учесника из 12 ансамбла учествовало је на Међународном студентском фестивалу фолклора одржаном од 16. до 20. јула у Нишу и околини. Своју музику, културу, фолклор и ношње представили су гости из Бугарске (Велико Трново), Грчке (Катерини), Индије (Ахмедабад- Гујарат), Мексика (Салтиљо-Коахуила), Пољске (Краков), Румуније (Бузау), док су из наше земље наступили ансамбл “Соња Маринковић” из Новог Сада, КУД “Бранислав Нушић” из Владичиног Хана, КУД “Ремизијана” из Беле Паланке, КУД “Абрашевић” из Ниша, “Коло” из Књажевца и домаћин фестивала Фолклорни ансамбл ОРО СКЦ-а. Осим у Нишу, где су ансамбли наступали у Парку светог Саве, амфитеатру на кеју и на Летњој позориници, концерти су били одржани и у Белој Паланци, Владичином Хану, Нишкој Бањи и Књажевцу. Сваке вечери од 20.30 сата одржавала су се по два концерта на различитим локацијама. Фестивал, који је организовао Студентски културни центар Ниш, ове године представља и нову радну годину фолклорног ансамбла ОРО СКЦ-а који постоји више од пола века. Седми фестивал по реду отворен је у среду 16. јула на амфитеатру на кеју, а затварен 20. јула на Летњој позорници у Тврђави.
„Нишвил" џез фестивал већ двадесет година у свету гради слику о Нишу и Србији уопште, а извођачи који понекад тешко прихвате понуду за наступ, после пожеле да се врате и поново учествују. Пракса је показала да они затим често постају најбољи промотери фестивала. Кенди Далфер је на "Нишвилу" први пут наступила 2009. године. Две године касније свирала је на фестивалу са својим оцем, што је, како каже, остало као лепа успомена. „Осећам се одлично на Нишвилу зато што овај фестивал комбинује много музичких праваца, окупља људе различитих година и музичког укуса, а то је оно што и ја волим да радим када правим музику. Свету је потребно још оваквих џез фестивала. Иако не могу као класични туриста да обилазим град, ја гледам лица људи. Ако су лепа и насмејана, ја их памтим и зато је лепо бити на "Нишвилу", каже Кенди Далфер. Према речима Ивана Благојевића, директора фестивала, она је постала прави амбасадор Нишвила и Ниша пре свега у Холандији, а онда и шире. То је један од разлога због чега ју је, након овогодишњег наступа, предложио за почасног грађанина Ниша. „Она је још после првог доласка причала о Нишу и по Холандији показивала снимке са "Нишвила" и награду коју је тада добила. Сада имамо највише бендова из Холандије, што значи да је то брендирање Ниша и "Нишвила" урадила управо Кенди. Дешава се лепа ствар, да ми не морамо више да убеђујемо да је "Нишвил" велики фестивал и да је Србија безбедна. Они су добили информације из прве руке и сада траже своје место на фестивалу“, каже Благојевић. Бендови „Емпирицал“ и „Моп Моп“ су ове године били први пут на "Нишвилу", а о том фестивалу чули су од колега. „Ово је први пут да долазим у Србију. Веома је лепо и мирно. Свиђа ми се ваша култура, храна и људи. Чуо сам да такође постоји и добар џез фестивал у Београду“, каже Шејни Форбс из британског састава „Емпирицал“. Андреа Бенини из немачко-италијанског састава "Моп Моп“о "Нишвилу" је сазнао од пријатеља и "Јаззанове" који су чинили програм прошлогодишњег фестивала. И тако сваке године Нишлије добију по 80 концерата за уживање, а град у исто време од 500 до 600 музичара који после наступа на фестивалу постају његови најбољи промотери по свету.
Највише признање 49. филмских сусрета у Нишу, Гран при "Наиса" припало је одлуком стручног жирија глумцу Борису Миливојевићу за улогу у филму "Споменик Мајклу Дзексону", саопштено је вечерас на свечаној церемонији доделе награда у Нишкој тврђави. У име лауреата који није био у Нишу, награду је примио редитељ тог филма Дарко Лангулов. Награда "Цар Константин" за најбољу главну мушку улогу припала је Срђану Тодоровићу за улогу у филму "Атомски здесна", а он је приликом пријема награде рекао да то признаје посвећује његовом недавно преминулом оцу Бори Тодоровићу. Награда "Царица Теодора" за најбољу главну женску улогу припала је Анити Манчић за улогу у филму "Топ је био врео". Повеља за изузетну мушку улогу припала је Небојши Илићу за улогу у филму "Монтевидео, видимо се", а повељу за изузетну женску улогу добила је Хана Селимовић за улогу у филму "Непослушни". Најуспешнији епизодисти били су Иван Ђорђевић (филм "Непослушни") и Христина Поповић ("Атомски здесна"). Награда за дебитантску улогу додељена је Бранкици Себастијановић за улогу у филму " Кад љубав закасни", а ова глумица је од стране нишке публике проглашена глумицом фестивала. Жири је повеље доделио и најуспешнијим страним глумцима у српском филму: Наташи Јањић за улогу у филму "Атомски здесна", Бранку Ђурићу за улоге у филмовима "Монтевидео, видимо се" и "Атомски здесна", као и Бранки Станић за улогу у филму "Ђечаци улице Маркса и Енгелса". Стручни жири чинили су Драгана Варагић, председница, Предраг Ејдус и Дубравко Јовановић.
ИВАНА ШПАНОВИЋ Ивана Шпановић освојила је сребрну медаљу на Европском првентству. Српска атлетичарка је у финалу скока у даљ, упркос ветру и киши који су ометали такмичење, већ у првој серији скочила 6,81 метара, али је за четири центиметра од ње била боља Елоиз Лешур из Француске. Шпановићева је донела прву медаљу Србији на првенству Европе у Цириху, а то је учинила по великом невремену који је упорно сметао такмичарима да дају све од себе. Ивана је дала све, и освојила сребро! Прва је скакала Калаика Михамбо из Немачке која је добацила 5,70, али је Шпановићева потпуно засенила са 6,81 метара. Ниједна атлетичарка до Мелани Башке није успела да уздрма српску атлетичарку, а Немица је била врло близу у првом скоку (6,79), али не и боља. Ивана је у другој серији знантно лошије скочила, примарно због јаког ветра који јој је дувао у прса, тако да је достигла 6,36 метара, а може се рећи да је изгубила корак при скоку. Претила је представница Француске Лешур да је угрози, ипак, преступила је и остала на трећој позицији. Искључиво је Лешур претила Шпановићевој константно, и у другој и трећој серији, али оба пута је минимално преступила, па јој се није бројао учинак. Осталим учесницама је до половине треће серије, па је Ивана била на врху и након три серије. У четвртој серији скочиле су Клишина, Жардер и Миамбо, али нису имале оружје да угрозе Ивану, док је Грабусте преступила. Ипак, Лешур је коначно, за њу, успела да не преступи, а онда дође до првог места са 6.85 метара. Шпановићева је имала одличан скок у петој серији, али је била за центиметар краћа него у првој серији, тако да тада она није могла да престигне првопласирану Лешур. На крају, Ивана није успела да шпронађе тај један скок који ће да уздрма нову шампионку Европе, али то сигурно неће склонити сјај сребрне медаље коју je донела у Србију.
http://youtu.be/m7b0gj6qNH8
ТАТЈАНА ЈЕЛАЧА
Татјана Јелача направила је фантастичан успех и донела Србији другу медаљу на Европском првенству у Цириху пошто је у финалу бацања копља освојила сребро. Наша атлетичарка је у свих шест покушаја пребацила 60 метара, после трећег се винула на друго место са 62,31, а одличје јој је донео хитац од 64,21 метра из пете серије, што је нови национални рекорд. Мало је недостајало да се Јелача окити и златном медаљом у изузетно узбудљивом финалу. Најбољи резултат одвео ју је на прво место, али само на кратко, јер је у тој истој петој серији Чекиња Барбара Шпотакова бацила копље 64,41 метар и дошла до највишег места на победничком постољу. Бронзана медаља припала је Немици Линди Штал са резултатом од 63,91 метра. Србија је тако у само два дана освојила две медаље у Цириху, пошто се Ивана Шпановић такође окитила сребром као Јелача.
http://youtu.be/Zue9WkSWcH0
ВЕЛИМИР СТЈЕПАНОВИЋ Велимир Стјепановић (Београд, Србија, 7. август 1993) је српски пливач, члан пливачког клуба Хамилтон Акватикс из Дубаиа, европски шампион у великим и малим базенима. Тренутно тренира уз тренера Криса Тадеја и доктора Марка Буквића. На Олимпијским играма младих у Сингапуру 2010. године је носио заставу Србије на церемонији отварања и освојио је две медаље, сребрну на 100 метара слободним стилом и бронзану на 100 метара делфин. Исте године га је Олимпијски комитет Србије прогласио за најуспешнијег младог спортисту, а наредне је на Европском јуниорском првенству у Београду освојио две златне медаље. Године 2012. се пласирао у финале на Европском првенству у дисциплини 200 метара делфин, где је заузео пето место, као и на Олимпијским играма у Лондону, где је био шести у финалу. На Медитеранским играма 2013. године у Мерсину је освојио три златне медаље, у слободном стилу на 200 и 400 метара (поставивши нове државне рекорде), као и делфин стилу на 200 метара. На Европском првенству у базенима од 25 метара у Хернингу је дошао најпре до бронзане медаље у дисциплини на 400 метара слободним стилом, а затим и до титуле европског првака на 200 метара делфин. По избору новинара, Стјепановић је проглашен за „нову наду“ првенства. Највећи репрезентативни успех доживео је на Европском првенству 2014. године у Берлину. Већ на првој трци 400 метара слободним стилом освојио је златну медаљу, и то што је врло убедљиво водио за једну па чак и две дужине тела током читаве трке. То му је била прва титула Европе на олимпијским базенима.
ДАН АРТИЉЕРИЈЕ, МЕШОВИТЕ АРТИЉЕРИЈСКЕ БРИГАДЕ И ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ
Ппвпдпм Дана артиљерије, мешпвите артиљеријске бригаде и впјне пплиције ппсетили смп касарну "Мија Станимирпвић".
Извпђеое "Марша на Дрину" изазвалп је салве аплауза и пдушевљеое некпликп хиљада ппсетилаца Међунарпднпг фестивала впјних пркестара у главнпм граду Русије. Заслуге за пву реакцију има Впјни пркестар из Ниша, кпји је, предвпђен капетанпм Дејанпм Ђпрђевићем, маестралнп извеп најппзнатију српску впјну нумеру. Фестивал је пдржан 30. августа дп 7. септембра на Црвенпм тргу, а какп је тп изгледалп и звучалп, уверите се сами.
Марија Крстовицћ VIII 5, председник Анђела Станковић VII 2, потпредседник Исидора Станимировић VIII 5, записничар Наталија Миладиновић VII2 Кристина Стојановић VII3 Емилија Милојевић VII3 Теодора Велицковић VII4 Елеонора Алијевић VII4 Николина Митић VII5 Милица Крстић VII5 Милица Илијић VII5 Сташа Петровић VII5 Владан Илић VIII1 Данило Радоњиц VIII1 Марко Поповић VIII1 Сара Динић VIII1 Ања Илић VIII2 Миња Митић VIII2 Мирослав Васић VIII3 Душан Аризанов VIII3 Теодора Ђорђевић VIII4 Александар Павловски VIII4
Чланови Ђачког парламента и Вршњачког тима су отпочели заједничке припреме за обележавање Дечје недеље. У склопу тих активности ученици оба тима одржаће радионицу о породици за ученике петог разреда и организовати акцију прикупљања књига за опремање библиотеке у истуреном одељењу.
Свако од нас, дете или одрасла особа, воли да машта. Остварење снова чини нас задовољним и срећним. Сматрам да сви имамо звезду водиљу коју следимо и ослушкујемо. Када се нешто силно жели, а уз то уложи труд и љубав, успех не може да изостане. На путу ка циљу ометају нас бројне препреке, враћају уназад, покушавају да поколебају, натерају да одустанемо. Једна звезда нам осветљава пут и даје снагу да наставимо. Сваке вечери обраћам се мојој „плавој звезди“ јер знам да ће ми помоћи. Она преноси позитивну енергију и даје ми снагу. „Само напред! Можеш ти то!“ Пратим сигнале, растем, схватам да имам мноштво могућности да успем и остварим све жеље. Сара Вељковић VI1
Док сам гледала звезде како се по небу гнезде, чула сам галаму и уочила ту звезду саму. Та звезда била је плава и велика као нечија глава. Кад је доле сишла, са њом сам све обишла, океане, мора, земљу снова и пуно гора. Океан је био плав и опасан као лав. Море је исто плаво било, али хладно као игло. У гори зеленој било је много забавно. У земљи снова било је слаткиша, али не и миша. И тако сам се ја провела, на путовању на које ме је звезда повела. Драгана Плавшић VI1