Негде на средини Антићевог текста стиже се и до главне теме. Он, наиме, јавним увредама покушава да присили чланове факултетског већа (одржаног, вероватно случајно, баш на дан када је објављен овај текст), да његовом заштитнику, Радошу Љушићу, уместо да оде у пензију, продужи радни однос.