,,У прве редове прогонитеља, које је доскора предводио двојац Никола Самарџић- Синиша Мишић, потом се пробио Радош Љушић, пословни човек, директор предузећа на државном буџету, функционер скоро свих политичких партија које су у последњих пар деценија биле на власти. Љушић је, после љуте борбе да не оде у пензију и два продужења радног века, праћена јавним скандалима, последњу годину свог рада на Универзитету посветио избацивању са посла Мире Радојевић и Небојше Шулетића. Овај редовни професор Универзитета у Београду је о књизи Мире Радојевић објавио тако бестидан памфлет, са Филозофским факултетом као издавачем, због кога би поцрвенели образи уредника најразузданијих српских таблоида.''
Текст целе колумне на линку: http://www.politika.rs/scc/clanak/428078/Колумнисти/Аутономија-није-безакоње
