Sistem ranog upozoravanja
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Sistem ranog upozoravanja
Izvršni sa ž e ta k
UNDP je globalna mreža za razvoj Ujedinjenih nacija, koja zagovara promjene i povezivanje zemalja kroz znanje, iskustvo i resurse u cilju pomaganja ljudima da izgrade bolji život. UNDP djeluje u 166 zemalja, radi s njima pomažući im kako bi našli vlastita rješenja na izazove globalnog i nacionalnog razvoja. Razvijajući vlastite lokalne kapacitete, te se zemlje oslanjaju na ljude iz UNDP-a i na široku i razvnovrsnu mrežu njegovih partnera. Copyright © 2010 Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni i Hercegovini, Maršala Tita 48, 71000 Sarajevo Supervizor: Armin SIRČO Menadžerica projekta i urednica: Nicola Nixon Voditelj autorskog tima: Adnan Efendić Saradnica na projektu: Mersiha Ćurčić Autori: Dina Duraković, Adnan Efendić, Aleksandar Draganić, Senad Slatina, Edin Šabanović Prijevod: Ivona Krištić Dizajn korica, tehničko uređenje i obrada: Krešimir Kraljević ISSN: 1986-5678
U ovom su dokumentu iznesena stajališta autora i ista ne odražavaju nužno mišljenje Razvojnog Programa Ujedinjenih nacija (UNDP).
2
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Tabele trendova 1. Politička stabilnost November 2009
November 2010
Obzirom na trenutnu političku situaciju, BiH se kreće u pravcu pogoršanja
11,6
-23,2
Napustili bi BiH i živjeli u nekoj drugoj zemlji
3,7
3,3
November 2009
November 2010
2. Povjerenje u rad institucija
Povjerenje u Predsjedništvo
- 7,9
22,8
Povjerenje u Vijeće ministara
- 9,3
18,0
Povjerenje u Parlament FBiH
- 9,1
18,2
Povjerenje u Vladu FBiH
- 9,6
16,9
Povjerenje u Narodnu Skuštinu RS
- 7,6
9,7
Povjerenje u Vladu RS
- 6,6
9,3
Povjerenje u OHR
5,7
1,1
Povjerenje u Evropsku uniju
2,9
14,6
3. Ekonomska situacija i finansijska stabilnost November 2009
November 2010
Industrijska proizvodnja
- 4,0
3,5 %
Broj nezaposlenih lica
5,0
0,15 %
Maloprodajne cijene
0,3
2%
November 2009
November 2010
Devizne rezerve CBBiH Bilans robnih transakcija
4. Prihodi i sistem socijalne zaštite
1%
Prosječna plata Indeksa potrošačkih cijena (CPI) Prosječna penzija
2,3 % 3%
Najniža penzija Prosječna penzija u odnosu na prosječnu platu Broj osoba koje bi napustile BiH
10 %
7
Spremnost za proteste usljed niskih primanja
10 %
4
Broj domaćinstava sa prihodima ispod 500 KM
15 %
3
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
5. Javna i lična sigurnost November 2009
November 2010
Percepcija o nezakonitom ponašanju policije
5.3
10 %
Stepen kriminalnih djela protiv lične sigurnosti i imovine (kako je navedeno u uzorku)
1.6
5%
Učestalost zahtjeva građana intervencijom policije
4.6
4
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Predgovor Ovim izdanjem obilježavamo deset godina izdavanja izvještaja u okviru sistema ranog upozoravanja. Proteklo je desetljeće, UNDP u BiH osiguravao jedinstven izvor ažurnih analiza podataka o glavnim političkim, ekonomskim i socijalnim trendovima u Bosni i Hercegovini. SRU je, doista, najduže izdavana publikacija ove vrste u BiH te tako predstavlja dragocjen izvor longitudinalnog istraživanja, uz cijeli niz izvještaja proizašlih iz ovog sistema tokom proteklih deset godina. U ovome izdanju analiziramo rezultate ispitivanja javnog mnijenja u kombinaciji s drugim izvorima podataka i istraživanja iz 2010. godine. Rezultat ispitivanja javnog mnijenja ukazuje da su glavni efekti globalne ekonomske krize na BiH možda već uvelike prošli. Premda nezaposlenost i dalje ostaje ogroman problem u zemlji – niz drugih ekonomskih pokazatelja koje su objavile statističke agencije vlade pokazuju znakove poboljšanja. Ovo poboljšanje potvrđuju i rezultati ispitivanja javnog mnijenja. U narednim će mjesecima međutim, izazov predstavljati globalno povećanje cijena hrane koje je stiglo i do BiH. Nasuprot tome, politička situacija i dalje daje razloga za zabrinutost. Neuspjeh u formiranju operativne vlade na državnom nivou šest mjeseci nakon izbora nastavlja usporavati razvoj zemlje, kako u ekonomskom, tako i u društvenom odnosno socijalnom smislu. Izbore je ponovo obilježila razdorna retorika nekih od najvećih političkih stranaka. Rezultati ispitivanja javnog mnijenja međutim pokazuju da ova retorika nije nužno imala poseban utjecaj među stanovništvom u cjelini. I zaista, rezultati ispitivanja javnog mnijenja ukazuju na prisustvo sve većeg broja znakova tolerancije po pitanju međuetničkih odnosa. Ovo izdanje SRU stoga pokazuje, kako su pokazala i brojna ranija izdanja da su, iako se zemlja suočava sa brojnim izazovima na svom trenutnom putu ka evropskim integracijama, prisutni pozitivni znaci promjene ponašanja koji daju razloga optimizmu s dužnom dozom opreza. Ovo je zadnje izdanje izvještaja sistema ranog upozoravanja. Nakon deset godina praćenja trendova u BiH i osiguravanja analiza o promjenama u društveno, političkom i ekonomskom okruženju, vrijeme je da se izdavanje ovoga izvještaja privede kraju. Više ne postoji potreba, vjerujemo za ovakvim mehanizmom koji je, izvorno, publiku trebao ‘upozoravati’ na moguće nadolazeće krize u zemlji. Svi indeksi SRU ukazuju da je, u osnovi, stanje u zemlji stabilno. Nadam se da ćete uživati u čitanju izvještaja.
Yuri Afanasiev rezidentni koordinator UN u Bosni i Hercegovini
5
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Izvršni sažetak
Izvršni sa ž e ta k
6
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Izvršni sažetak
Izvršni sa ž e ta k
Ono što ovaj izvještaj Izvještaj koji je pred nama ukazuje da će protekla 2010. godina ostati zapamćena kao godina ukidanja viza za građane Bosne i Hercegovine, kao godina prvih naznaka oporavka od ekonomske krize i kao razdoblje blagog napretka u regionalnoj saradnji. Pored navedenih pozitivnih pomaka to je bila i godina fiskalnih problema koji su doveli i do uključivanja Međunarodnog monetarnog fonda sa stand-by aranžmanom kao i period kojeg su obilježili događaji koji su se ticali problema vezanih za formiranje vlasti od strane „novih“ političkih snaga koje su izašle kao pobjednici na općim izborima. Uprkos navedenim problemima, čini se da su ostvareni pomaci ipak „dovoljno“ značajni da opća stabilnost u Bosni i Hercegovini može biti ocijenjena kao bolja u odnosu na prethodnu godinu, a što nam pokazuju i promjene indeksa stabilnosti na Grafikonu I1.
ima kao osnovni cilj jeste da identificira „sistemske“ probleme u BiH i „rano upozori“ zainteresirane strane u svakoj od oblasti koje su predmet naše analize.
Grafikon 1: Indeks stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu
Indeks stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu
Indeks stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu
110,00
100,00
90,00
80,00
70,00
Talas istraživanja
60,00
50,00
Feb. Jun. 05 05
Sep. 05
Nov. 05
Apr. 06
Jun. 06
Sep. 06
Nov. 06
Apr. 07
Sep. 07
Nov. 07
Mar. 08
Jun. 08
Okt. 08
Nov. 08
Nov. 09
Nov. 10
Lančani indeks 96,83 98,36 96,67 103,45 101,67 98,36 101,67 101,64 98,39 96,72 96,61 103,51 100,00 101,69 100,00 98,33 103,39 Kompozitni indeks
61
60
58
60
61
60
61
62
61
59
57
59
59
60
60
59
61
Opći indeksi stabilnosti, kako lančani tako i kompozitni, bilježe rast u novembarskom istraživanju 2010. godine, a što je bio slučaj i kod većine ostalih indeksa koje pratimo, uljučujući ekonomsku, međunacionalnu, sigurnosnu, i političku stabilnost. Drugim riječima kazano, u svim navedenim oblastima bilježimo (blagi) napredak u odnosu na stanje iz 2009. godine, što je znak poboljšanja, ali isto tako možemo kazati znak oporavka od izuzetno loših rezultata koje smo dobili u protekloj godini - jednoj od najlošiji koje prati ovaj desetogodišnji izvještaj. Mnogo je razloga doprinijelo ovom pomaku ali i onih koje još uvijek obilježavaju negativni trendovi. Ono što ovaj izvještaj ima kao osnovni cilj jeste da identificira „sistemske“ probleme u BiH i „rano upozori“ zainteresirane strane u svakoj od oblasti koje su predmet naše analize. Shodno tome, u nastavku dajemo kratki sažetak ključnih nalaza iz pojedinih cjelina izvještaja, dok je više detalja dostupno u pojedinačnim sekcijama. U prvoj sekciji koja prati političko okruženje u BiH zabilježili smo značajan napredak indeksa političke stabilnosti u zemlji. Ovakva promjena se može dovesti u vezu sa dva politička događaja koji su obilježili prethodnu godinu – održavanje općih izbora, te posebno dugo očekivana liberalizacija viznog režima sa zemljama EU.
7
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
U vrijeme pisanja ovog izvještaja vlast na državnom nivou još uvijek nije formirana. Mada se ne radi o neuobičajenoj pojavi u bosanskohercegovačkom političkom prostoru, zaključili smo da bi formiranje koalicija na ova dva nivoa moglo biti problematičnije nego ranijih godina. Ne samo da su stavovi stranaka koje su dobile najveći broj glasova u odnosu na najznačajnija pitanja suprotstavljeni, nego se radi i o budućoj koaliciji koja će se suočiti sa izuzetno značajnim političkim i ekonomskim problemima – od izmjena Ustava BiH, ispunjavanja uvjeta za napredak u procesu evropskih integracija, do rješavanja nagomilanih ekonomskih problema. S druge strane, jedan svakako pozitivan događaj za građane/ke BiH kao što je ukidanje viznog režima sa zemljama EU daje nadu da su politički kompromisi ostvarivi kada se pitanja izvuku iz vruće političke sfere i vrate u ruke nadležnim institucijama. Na institucionalnom planu 2010. godina nije donijela značajne promjene za Bosnu i Hercegovinu u percepciji javnosti kada je u pitanju funkcionisanje institucija na državnom nivou. Značajniji napredak bio je vidljiv jedino u procesu ispunjavanja uvjeta za viznu liberalizaciju sa EU gdje su se institucije države, iako sa značajnim kašnjenjima, ipak pokazale sposobnim da ispune uvjete koji su pred njih postavljeni. Kao i prethodnih godina, nefunkcionalnosti državnih institucija najviše je doprinijela kontinuirana politička kriza i njen negativni uticaj na skoro sve institucionalne sfere. Činjenica da su dosadašnje vlade i parlamenti na nivou države dijelile malo zajedničkih ciljeva ili strategija. Pored toga, proces formiranja vlasti kojem svjedočimo ne daje puno razloga za optimizam da će funkcionisanje slijedećeg saziva u državnim institucijama biti značajno drugačije. Kada je u pitanju ekonomsko okruženje većina indikatora sugerira na prve znakove oporavka od ekonomske krize uključujući i blagi pomak kod (lančanog) indeksa ekonomske stabilnosti. Tako je industrijska proizvodnja tokom jedanaest mjeseci protekle godine zabilježila rast, i to u Federaciji BiH oko 3 % a u Republici Srpskoj 4 %. Maloprodajne cijene su u posmatranom razdoblju neznatno uvećane (inflacija od oko 2 %) dok je razina deviznih rezervi Centralne banke BiH također u drugom polugodištu zabilježila blago povećanje. Određeni napredak bilježimo i u spoljnotrgovinskoj razmjeni gdje je porastao ukupan obim razmjene, kao i pokrivenost uvoza izvozom.
Izvršni sa ž e ta k
Kada je u pitanju ekonomsko okruženje većina indikatora sugerira na prve znakove oporavka od ekonomske krize uključujući i blagi pomak kod (lančanog) indeksa ekonomske stabilnosti.
Međutim, u negativne indikatore sigurno da možemo ubrojati kontinuirani problem sa nezaposlenosti koja je tokom 2010. godine dodatno uvećana. Broj nezaposlenih lica u Bosni i Hercegovini premašio je pola miliona i već dvije godine zaredom bilježimo rast nezaposlenosti. Posmatramo li strukturu nezaposlenih, dodatno je povećana nezaposlenost ženskih lica u ukupnoj strukturi nezaposlenih. Analiza strukture nezaposlenih prema kvalifikacijama ukazuje da je daleko najmanji procenat lica bez zaposlenja sa visokim kvalifikacijama mada je i taj broj tokom 2010. godine dodatno uvećan. Kada je u pitanju mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji u prethodnoj godini, u novembarskom istraživanju bilježimo da većina ispitanika smatra da je ekonomska situacija ostala slična prošlogodišnjoj, kao i to da neće biti značajnijih promjena u narednoj 2011. godini. U poređenju sa prethodnom godinom rezultati su dosta slični ali ipak primjećujemo blago višu dozu optimizma nego je to bio slučaj u 2009. godini. Kada su u pitanju rezultati novembarskog istraživanja dobijeni u poslovnom sektoru, apsolutna većina ispitanika smatra da je ekonomska situacija lošija u odnosu na prethodnu godinu, s tim da blago bolje procjene imamo za 2011. godinu. Zabrinutost uočavamo i kroz činjenicu da u našem uzorku značajan procenat kompanija ne koristi instalirane kapacitete u cijelosti (27 %), da 60 % firmi ocjenjuje da je imalo iste ili lošije finansijske rezultate, da je u oko 50 % kompanija zaduženost dodatno uvećana, i da je 23 % anketiranih preduzeća poslovalo sa gubitkom. Ako posmatramo navedene indikatore prema entitetima, u novembarskom istraživanju smo dobili lošije rezultate u Republici Srpskoj nego u Federaciji BiH. Različiti nivou vlasti su dobili relativno slabe ocjene kada je u pitanju njihova potpora poslovnom sektoru. Najbolje ocijenjene institucije u BiH jesu institucije monetarne i fiskalne politike (Centralna banka BiH i Uprava za indirektno oporezivanje BiH), dok su najlošije ocjene dobili pravosudni sistem, socijalni fondovi i Spoljnotrgovinska komora BiH. Ispitanici također ocjenjuju da su direktni i indirektni troškovi institucija u BiH značajna prepreka uspješnom poslovanju, s posebnim akcentom na indirektne troškove s kojim se suočavaju u poslovanju, a koji su primarno posljedica slabe efikasnosti institucija. Efikasnost institucija ne samo da je loše ocijenjena, nego većina ispitanika smatra da je u proteklih pet godina dodatno pogoršana, posebno na državnoj razini. U ovakvim okolnostima ne čudi nas niti odgovor većine ispitanika iz poslovnog sektora koji koriste vlastite „neformalne institucije“ kako bi olakšali poslovanje. U sekciji koja analizira prihode i sistem socijalne zaštite u BiH dobili smo podatke koji i dalje ukazuju na odsustvo poboljšanja socio-ekonomske situacije prosječnog BiH domaćinstva. Niti indeks socijalne stabilnosti u novembru 2010.
8
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
godine nije zabilježio bilo kakve promjene. Vjerujemo da su razlozi za nepromijenjeno stanje u odnosu na prethodni period očituju u istom broju domaćinstava sa niskim primanjima, sličnim očekivanjima, te stagnacijom kupovne moći građana. Međutim, u Bosni i Hercegovini i dalje se nalazi veliki broj osoba koje se smatraju siromašnim, s posebnim akcentom na ruralno stanovništvo. Iako je izvještajni period bio obilježen mnogobrojnim upozorenjima o ekonomskoj krizi i njenim efektima, uz prilično pesimistične prognoze za 2010. godinu, možemo konstatovati da je protekla godina okončana bez velikih strukturnih poremećaja u ovoj oblasti. Izvještajni period karakterišu pozitivniji stavovi o ekonomskoj situaciji kod ispitanika iz FBiH u odnosu na RS, te žena u odnosu na stavove muškaraca. Istina, prosječna plata u oba entiteta bilježi blago smanjenje, uključujući i stagnaciju nivoa prosječnih penzija. U isto vrijeme, maloprodajne cijene su zabilježile povećanje od oko 2 % što u konačnici sugerira na dodatno prosječno smanjenje životnog standarda. Zaključili smo da se u takvim okolnostima postojeći sistem socijalne zaštite suočava sa velikim izazovima. Naime, penzioni sistem, sistem zdravstvene zaštite, te fondovi za nezaposlene i isplatu dječjih i materinskih dodataka skoro u potpunosti zavise od fonda plata zaposlenih. Kada se ekonomski efekti krize osjete u padu zaposlenosti i plata, pojavljuju se problemi u sektoru zdravstva i penziono-invalidskog osiguranja.
Izvršni sa ž e ta k
Državne su vlasti veoma blizu odluke da podrže prvu Strategiju socijalnog uključivanja (SIS) BiH, dokument koji je izrađivan skoro tri godine.
Državne su vlasti veoma blizu odluke da podrže prvu Strategiju socijalnog uključivanja (SIS) BiH, dokument koji je izrađivan skoro tri godine. Završetak ove strategije obilježit će značajnu prekretnicu u smislu politika u procesu usaglašavanja s EU. Istovremeno, a još i značajnije, ona predstavlja potencijal u smislu mjerljivih promjena u životima onih osoba koje su u bosanskohercegovačkom društvu u većoj mjeri marginalizovane i ugrožene. Strategijom se utvrđuju prioriteti u smislu unapređenja u socijalnoj zaštiti, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i penzijama, pri čemu se posebice fokusira na porodice s djecom i osobe s invaliditetom. U ovom izdanju izvještaja, navedenu prekretnicu obilježavamo intervjuom s predstavnicom Direkcije za ekonomsko planiranje, institucije koja je bila zadužena za završetak strategije. Izrada ove strategije je značajan način integrisanja principa društvene solidarnosti u proces izrade i usvajanja vladinih politika, kao i za unapređenje institucionalnih kapaciteta za izradu socijalnih politika. U smislu procjene socijalne isključenosti u BiH, u ovome izdanju se oslanjamo na podatke iz istraživanja na terenu, posebno na uvedena nova pitanja čija je svrha unapređenje analize stanja različitih ugroženih grupa u BiH. Analiza istraživanja s terena potvrđuje ranija istraživanja o nekim od ključnih dimenzija socijalne isključenosti, u kom smislu su vidljivi viši nivoi isključenosti u ruralnim u poređenju s urbanim područjima, među više žena negoli muškaraca, te sveprisutno u BiH, među starijim osobama. To se vidi u nalazima ovoga izdanja, u kojima je moguće vidjeti kako ove grupe imaju slabije izglede za zapošljavanje te zdravstvene ishode. Rezultati k tome sugeriraju da stanovnici ruralnih područja pokazuju niži stepen zadovoljstva životom od drugih. Općenito gledano, najfrapantniji rezultat je konstantno lošija situacija u kojoj se nalaze starije osobe, u skladu s ranijim istraživanjem koje pokazuje da je ova grupa konstantno pogođena većim stepenom isključenosti. Iz pokazatelja posljednjeg izvještajnog perioda može se zaključiti da su međuetnički odnosi u BiH poboljšani. Indeks stabilnosti međunacionalnih odnosa je porastao iako je tokom cijele 2010. godine, a naročito u jeku izborne kampanje i neposredno nakon izbora, na domaćoj sceni bilo mnoštvo događaja koji su mogli pogoršati međunacionalne odnose u BiH. Prema novembarskom istraživanju došlo je do povećanja podrške za povratak onih koji bi u svojoj sredini predstavljali etničku manjinu. Osjećaj javne i lične sigurnosti u BiH nije se značajnije mijenjao, što je vidljivo iz indeksa sigurnosne stabilnosti koji je ostao na sličnoj razini kao i prethodne godine. Izvještaji visokog predstavnika u BiH kao i ministra inostranih poslova EU koji su prezentirani u ovoj sekciji također zaključuju da je stanje opšte bezbjednosti u BiH stabilno. Jedan od elemenata dodatnog osjećaja sigurnosti i odsustva „izolacije“ koji se desio u izvještajnom periodu jeste ispunjavanje uslova za viznu liberalizaciju u BiH i otvaranje granica Evrope prema ovoj tranzicijskoj zemlji. Tokom 2010. godine došlo je do pada broja slučajeva opšteg kriminaliteta. Pozitivni napori u oblasti javne bezbijednosti su vidljivi u aktivnostima na suzbijanju neovlaštene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, kriminaliteta u oblasti krivičnih djela protiv imovine (krađa), krađa motornih vozila i maloljetničke delikvencije. Ono što ipak zabrinjava jeste porast krivičnih djela nasilja u porodici. Javne statistike potvrđuju ovakve ocjene ispitanika. Uprkos tome, dobili smo rezultate koji sugeriraju da je policija sve više u funkciji građana s obzirom da bilježimo rast osoba koje odobravaju rad policije. Prema podacima ispitivanja iz novembra 2010. godine, broj ispitanika koji podržavaju rad policije u BiH je iznosio 73 %. Bosna i Hercegovina je postigla ograničeni napredak u rješavanju korupcije koja je i dalje uveliko prisutna u javnom i privatnom sektoru, što utiče na pravosuđe, poreznu i carinsku upravu, javne nabavke i privatizaciju. Počela je pro-
9
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
vedba Strategije borbe protiv korupcije 2009-2014 i usvojen je Zakon o osnivanju Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije. Da je korupcija čak prisutna i u institucijama koje se bave provođenjem zakona i sankcionisanjem krivičnih djela, govore i indikacije na bazi stavova ispitanika o pojavama primanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe u policiji i sudovima.
Izvršni sa ž e ta k
Svi rezultati koji su diskutirani u ovom izvještaju, ako nemaju svoje reference, bazirani su na rezultatima istražiavanja koje je provela i obradila PRISM Research za potrebe UNDP-a. Svi relevantni podaci su dostupni u tabelama koje se nalaze u prilogu Izvještaja.
10
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Sadržaj
Sadržaj
Tabele trendova
3
Predgovor
5
Izvršni sažetak
7
1. POLITIČKA STABILNOST I POVJERENJE U INSTITUCIJE VLASTI
14
1.1. Indeks političke stabilnosti
14
1.2. Događaji koji su obilježili izvještajni period
15
1.3. Građani/ke značajno optimističniji
16
1.4. Povjerenje u institucije i OHR
16
1.5. Sažetak
18
2. EKONOMSKA SITUACIJA
20
2.1. Indeks ekonomske stabilnosti u porastu
20
2.2. Industrijska proizvodnja bilježi blago povećanje
20
2.3. Nezaposlenost uvećana i nastavlja biti veliki makroekonomski problem
22
2.4. Blago povećanje maloprodajnih cijena ali i deviznih rezervi
23
2.5. Saldo u vanjskotrgovinskoj razmjeni poboljšan
25
2.6. Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji bilježi blagi pomak
26
2.7. Sažetak
28
3. POSLOVNO OKRUŽENJE
30
3.1. Ekonomska situacija pogoršana
30
3.2. Instalirani kapaciteti firmi se nedovoljno koriste a zaduženost raste
31
3.3. Institucionalni problemi otežavaju razvoj poslovnog sektora
32
3.4. Visoki direktni i indirektni troškovi domaćih institucija
34
3.5. Sažetak
37
4. SOCIJALNA ISKLJUČENOST
39
4.1. Uvod
39
4.2. Strategija socijalnog uključivanja u BiH
40
4.3. Nezaposlenost i isključenost
42
4.4. Povjerenje, zadovoljstvo i kvaliteta života
43
4.5. Ekonomska isključenost
46
4.6. Sažetak
48
11
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
5. PRIHODI I SISTEM SOCIJALNE ZAŠTITE
50
5.1. Indeks socijalne stabilnost bez promjena
50
5.2. Broj domaćinstava sa niskim prihodima bez promjene
51
5.3. Različita očekivanja stanovništva u FBiH i RS
52
5.4. Kupovna moć i životni standard građana bez promjene
55
5.5. Procjena ekonomske situacije domaćinstava pogoršana
61
5.6. Sažetak
62
6. ETNIČKI ODNOSI
64
6.1. Indeks međuetničke stabilnosti u porastu
64
6.2. Regionalna i lokalna dogadjanja
65
6.3. Privhatljivost življenja s drugima
66
6.4. Etnički identitet i mobilnost
68
6.5. Odnos prema institucijama međunarodne zajednice
69
6.6. Sažetak
70
7. JAVNA I LIČNA SIGURNOST
72
7.1. Nepromijenjen indeks sigurnosne stabilnosti
72
7.2. Opšta bezbjednost bez promjena
73
7.3. Javna bezbjednost poboljšanja u 2010. godini
73
7.4. Percepcija lične sigurnosti
75
7.5. Korupcija – stalna prijetnja
77
7.6. Napredak u percpeciji o profesionalnosti policije
78
7.7. Sažetak
80
PRILOG: TABELE S PODACIMA
82
P1. Politička stabilnost
82
P2. Ekonomska i finansijska stabilnost
110
P3. Poslovno okruženje
114
P4. Prihodi i sistem socijalne zaštite
122
P5. Socijalna isključenost
131
P6. Etnički odnosi
134
P7. Stanje javne i lične sigurnost
139
12
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
1. PolitiÄ?ka stabilnost i povjerenje u institucije vlasti
13
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
1. Politička stabilnost i povjerenje u institucije vlasti
Politička s ta bi l n os t i povj e r e n j e u i n s t i t u c ij e vl asti
Dina Duraković
1.1. Indeks političke stabilnosti Indeks političke stabilnosti za 2010. godinu porastao je za čak devet poena u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja svojevrsno iznenađenje s obzirom da je 2010. godina bila godina izbora te s obzirom na trend u Bosni i Hercegovini (BiH) u tom smislu koji naginjanja ka većoj nestabilnosti zbog kombinacije institucionalne neaktivnosti uz snažniju individualnu politizaciju u kontekstu predizbornih kampanja u izbornim godinama. U nastojanju da se ovakav skok objasni treba uzeti u obzir činjenicu da je naše istraživanje obavljeno u novembru 2010. godine, nakon objave rezultata izbora, te istovremeno s najavom liberalizacije viznog režima za građane/ke BiH. Može se sa relativnom sigurnošću tvrditi da je vrijeme provođenja istraživanja tako bilo ključno za razumijevanje ovakvog povećanja i da je završetak izbora u kombinaciji s pozitivnim vijestima o liberalizaciji viznog režima pozitivno utjecao na vrijednost indeksa političke stabilnosti. Ipak, uzimajući u obzir da se ukupna politička situacija u BiH u 2010. godini nije značajno poboljšala, tek će se kroz buduća istraživanja potvrditi da li se radi o samo jednokratnoj pojavi uslovljenoj periodom našeg istraživanja u ovoj godini. Pa ipak, važno je napomenuti kako je u istraživanju iz novembra 2010. godine vidljiv najviši nivo stabilnosti ovoga indeksa od početka mjerenja i izvještavanja o istome u 2005. godini.
Važno je napomenuti kako je u istraživanju iz novembra 2010. godine vidljiv najviši nivo stabilnosti ovoga indeksa od početka mjerenja i izvještavanja o istome u 2005. godini.
Grafikon 1.1: Indeks političke stabilnosti 120,00
Indeks političke stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu
Indeks političke stabilnosti
110,00 100,00 90,00 80,00 70,00
Talas istraživanja
60,00 50,00 40,00
Feb. Jun. 05 05
Sep. 05
Nov. 05
Apr. 06
Jun. 06
Sep. 06
Nov. 06
Apr. 07
Sep. 07
Nov. 07
Mar. 08
Jun. 08
Okt. 08
Nov. 08
Nov. 09
Nov. 10
Lančani indeks 100,00 96,30 94,23 110,20100,00100,00 96,30 107,69 92,86 103,85 96,30 101,92 90,57 104,17102,00 92,16 119,15 Kompozitni indeks
54
52
49
54
54
54
52
56
52
54
52
53
48
50
51
47
56
14
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
1.2. Događaji koji su obilježili izvještajni period Kako je i bilo očekivano, 2010. godinu zadesila je sudbina svake izborne godine u posljednjih deset godina. Godine u kojima se održavaju opći izbori, kako se čini karakteriziraju sljedeća obilježja: prolongirana predizborna kampanja, radikalizacija političke scene popraćena višim stepenom institucionalne neaktivnosti. Ni 2010. u ovom smislu nije bila iznimka. Snažna politička retorika iz 2009. godine dodatno je intenzivirana, iako za razliku od nekih ranijih izbornih godina, ovaj put za takvo što je bilo malo reakcija iz Ureda visokog predstavnika. Najznačajniji razvoj događaja na političkoj sceni bilo je sve veće približavanje između zagovornika trećeg (većinski hrvatskog) entiteta i političkih snaga u RS sa sličnim stajalištima, u ovom slučaju SNSD-a. Premda su zagovornici ova dva stajališta u principu, kako se čini slažu sa idejama potencijalne teritorijalne podjele, njihova se stajališta razilaze u smislu obrisa takve podjele pri čemu predstavnici SNSD-a ističu da treći entitet ne smije zadirati u teritoriju RS. Pa ipak, takvo približavanje stavova predstavlja značajno pregrupiranje političkih snaga u zemlji prije predstojećih ustavnih promjena. Suprotno tome, bošnjačke političke elite nastavile su sa isticanjem potrebe osnaživanja državnog nivoa. Nisu međutim uspjele da pronađu i ponude bilo kakvo konkretno rješenje koje bi dovelo do poboljšanja njihovog položaja. Ostvareni ezultati izbora su uglavnom bili očekivani. U Republici Srpskoj i dalje je nastavljena dominacija vladajućeg SNSD-a koji je osvojio oko 38 % glasova za Narodnu skupštini RS. Lider SNSD-a, Milorad Dodik, izabran je za predsjednika RS, odnosno napustio je dosadašnju poziciju predsjednika vlade. S druge strane, izbori za člana Predsjedništva BiH iz ovog entiteta bili su više nego neizvjesni. Kandidat SNSD-a, dosadašnji član Predsjedništva, Nebojša Radmanović je, kako pokazuju rezultati brojanja glasova, pobijedio sa vrlo malom prednošću (manje od 10,000 glasova) u odnosu na drugoplasiranog kandidata PDP-a, Mladena Ivanića. Proces se međutim, odvijao u sjeni optužbi za izbornu prevaru i manipulacije zbog više od 10 % nevažećih glasačkih listića.1
Politička s ta bi l n os t i povj e r e n j e u i n s t i t u c ij e vl asti
Najznačajniji razvoj događaja na političkoj sceni bilo je sve veće približavanje između zagovornika trećeg (većinski hrvatskog) entiteta i političkih snaga u RS sa sličnim stajalištima, u ovom slučaju SNSD-a.
U Federaciji je, s druge strane, došlo do značajne promjene. Trku za bošnjačkog člana Predsjedništva BiH dobio je kandidat SDA, Bakir Izetbegović, pobijedivši do tada aktuelnog člana Predsjedništva i kandidata Stranke za Bosnu i Hercegovinu, Harisa Silajdžića. Za hrvatskog člana Predsjedništva izabran je Željko Komšić, kandidat SDP-a. Njegova je pobjeda opet osporena od strane nekih od predstavnika hrvatskih stranaka koji su tvrdili da je pobjeda nelegalna s obzirom da nije izabran isključivo glasovima glasača Hrvata. Što se tiče Parlamenta FBiH, tu je pobjedu odnijela SDP sa oko 25 % osvojenih glasova, a slijede SDA sa 20 %, novoformirani Savez za bolju budućnost Fahrudina Radončića sa oko 12 %, te HDZ BiH sa oko 11 %. Loš rezultat ostvarila je Stranka za BiH sa oko 8 %, te koalicija HDZ 1990 i HSP sa oko 5 %. SDP je odnijela pobjedu i pet skupština kantona, u nekima od njih po prvi put u postratnoj istoriji BiH, dok je u drugih pet najveći broj glasova dobila HDZ BiH. Konačno, SDP i SNSD su u Parlamentarnoj skupštini BiH osvojile po 8 mandata, čime su potvrdile status najjačih stranaka i na državnom nivou. Slijede ih SDA sa 7 mandata, SDS sa 4, te HDZ BiH sa 3. Nove vlade u BiH u vrijeme pisanja ovog izvještaja (decembar 2010) još uvijek nisu formirane, osim u Republici Srpskoj, a brzo formiranje očekuje se je i u nekim kantonima FBiH i do objave ovoga izvještaja već će se vjerovatno i dogoditi. U RS je Narodna Skupština izabrala novu vladu koja očekuje potvrdu Vijeća naroda RS da bi počela funkcionirati u punom kapacitetu. Na čelu Vlade RS je Aleksandar Džombić, raniji ministar finansija. S druge strane, situacija u FBiH je daleko kompliciranija. Nakon izvora, SDP je provela razgovore sa potencijalnim koalicionim partnerima. Njihovu su političku platformu prihvatile SDA, te HSP i Narodna stranka radom za boljitak, te koje sada zajedno imaju skupštinsku većinu. Novi presjednik Federacije BiH je predstavnik HSP-a, gospodin Živko Budimir. Na državnoj razini, zbog vrlo udaljenih stavova SNSD-a i HDZ BiH s jedne, te SDP-a s druge strane, također je potpuno neizvjesno kada će doći do formiranja vlasti i da li je uopće moguće sve ove oprečne stavove spojiti u jednu funkcionalnu koaliciju. Ubrzo nakon izbora, Evropska unija je donijela odluku o ukidanju viznog režima za građane/ke BiH i Albanije, kao posljednje dvije zemlje jugoistočne Evrope od čijih je građana zahtijevano posjedovanje viza. Uz održane opće izbore, ovo zasigurno predstavlja najbitniji politički događaj u 2010. godini. Ova odluka bila je, prije svega, rezultat ispunjenja niza uslova koji su pred BiH i Albaniju postavljeni mnogo ranije, a njihovo ispunjenje bez da ih se politiziralo je razlog vjerovanju da su dogovor i kompromis mogući kada postoji politička volja.
1 Konačni rezultati izbora dostupni na http://www.izbori.ba/Finalni2010/Finalni/PredsjednistvoBiH/Default.aspx
15
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
1.3. Građani/ke značajno optimističniji Prema rezultatima istraživanja provedenog u novembru, građani BiH su u 2010. bili znatno optimističniji u smislu njihove percepcije kretanja države s obzirom na političku situaciju. U ovom izvještajnom periodu, 38 % svih ispitanika je smatralo da se država kreće u pravcu poboljšanja, što predstavlja skok od 21 % u odnosu na prethodnu godinu. Premda je broj onih koji smatraju da se država kreće u pravcu pogoršanja (za oko 23%) , on i dalje ostaje na visokom nivou od 52 %. Zanimljivo je primijetiti da je optimizam ispitanika iz ruralnih područja daleko viši nego što je to slučaj kod stanovništva u gradovima.
Politička s ta bi l n os t i povj e r e n j e u i n s t i t u c ij e vl asti
Razlike bilježimo i u nivou optimizma između dva entiteta i u Distriktu Brčko. Najoptimističniji su ispitanici u Distriktu Brčko gdje ih čak 70 % smatra da se situacija u državi popravlja. To međutim predstavlja manji pad (12 %) u odnosu na prethodni izvještajni period. Slijede ispitanici u FBiH, kojih 49 % smatra da stanje u BiH pogoršava, a najpesimističniji su ispitanici iz RS kojih 60 % vjeruje da je pravac kretanja BiH negativan. Ovaj rast optimizma u odnosu na budućnost BiH ipak nije donio značajniju promjenu u pogledu želja ispitanika da napuste BiH i žive u nekoj drugoj zemlji. Iz odgovora na ovo pitanje vidi se da je 47 % svih ispitanika odgovorilo da bi napustili BiH, ukoliko bi im se za to pružila prilika (što je blagi rast od oko 3 % u odnosu na prethodni izvještajni period), pri čemu je nešto veći broj ispitanika ovog stava (50 %) u odnosu na broj ispitanica (45 %). Razlike su zabilježene i kod ispitanika/ca iz sela, odnosno grada, pa gradsko stanovništvo u većoj mjeri smatra da bi napustilo BiH (51 %), nego što je to slučaj sa seoskim (45 %).
Grafikon 1.2: U kojem se pravcu, po vašem mišljenju, BiH kreće?
Svi ispitanici %
Percepcija da se politička situacija u BiH kreće u pozitivnom smjeru 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
75% 63% 52%
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
1.4. Povjerenje u institucije i OHR Jedan od rijetkih indikatora uspješnog rada institucija države u 2010. godini bio je ispunjenje uvjeta za liberalizaciju viznog režima za građane BiH, iako sa značajnim zakašnjenjima u poređenju s većinom zemalja u regiji. Nakon ukidanja viznog režima u 2009. godini, državljani Srbije, Crne Gore i Makedonije 2009. godine nisu više trebali vize za putovanje u zemlje Šengena, dok su građani BiH i Albanija građani te iste vize još uvijek trebali. U novembru 2010. EC je odlučila da su i BiH i Albanija ispunile preostale uslove i da može doći do vizne liberalizacije. Ovo je vrlo bitan korak u smislu pristupnih ciljeva te stoga ne iznenađuje da je imao učinka na odgovore ispitanika u novembarskom istraživanju. Protekla 2010. godina je i istovremeno i značajna kao petnaestogodišnjica od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ova je godišnjica naglasila opći konsenzus o potrebi ustavnih promjena, s obzirom da je Ustav BiH dijelom ovoga Sporazuma. Istovremeno su do izražaja došli različiti stavovi o pravcima takvih budućih promjena, o čemu ne postoji ni minimum konsenzusa. Stavovi političkih elita o ovom pitanju u toj mjeri su udaljeni da se postavlja pitanje da li je dogovor uopće moguć.
16
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
U 2010. godini, ništa značajno se nije promijenilo ni u ulozi međunarodne zajednice u BiH. Iako postoji generalni konsenzus o tome da je Ured Visokog predstavnika potrebno transformirati u Ured Specijalnog predstavnika za BiH, postoji više različitih planova za ovu transformaciju koja treba da se provede. Doista se čini da je među međunarodnom zajednicom, a po pitanju nedostatka napretka u BiH u proteklih nekoliko godina prisutan određeni „zamor“. Pak ipak posjeta državne tajnice SAD-a Hillary Clinton Sarajevu ukazala je na obnovljenu zainteresiranost. Posjeta je poslužila kao prva prilika da se stari i novi politički lideri sretnu na jednom mjestu i poslije vrlo oštre i negativno obojene predizborne kampanje pokažu da mogu raditi zajedno. U novembru 2010. godine Evropska komisija je objavila svoj godišnji Izvještaj o napretku za Bosnu i Hercegovinu, čiji su nalazi ocrtavali „sumornu sliku“.2 Evropska komisija je ocijenila da je država ostvarila vrlo mali napredak a posebno u oblasti rješavanja pitanja državne imovine. Također, ocjena Evropske komisije je da ne postoji dovoljno unutrašnjeg konsenzusa o glavnim reformskim pitanjima koja se tiču EU. Što se tiče ispunjavanja političkih kriterija za prijem BiH u članstvo EU, u ovom je dokumentu također ocijenjeno da je Bosna i Hercegovina „ostvarila samo ograničen napredak u poboljšanju funkcionalnosti i efikasnosti struktura upravljanja na nivou države”.3
Politička s ta bi l n os t i povj e r e n j e u i n s t i t u c ij e vl asti
Evropska komisija je ocijenila da je država ostvarila vrlo mali napredak a posebno u oblasti rješavanja pitanja državne imovine.
Grafikon 1.3: Stope odobravanja rada institucija
100,0
Odobravanje rada institucija u BiH
80,0 60,0 40,0
55,3 32,5
59,0
51,5 31,3
50,0 32,9
47,0 28,7
46,4 29,5
42,0 32,4
43,1 33,7
48,8 39,1 19,3
20,0 0,0 Predsjedništva
Parlamenta BiH
Vijeća ministara
Parlamenta FBiH
Nov 09.
Vlade FBiH
Narodne Skupština RS
Vlade RS
Općinske vlasti
Kantonalne vlasti FBiH
Nov 10.
Opći nivo podrške Uredu Visokog predstavnika u uzorku ostalo je na istom nivou kao i u 2009. godini i iznosi 52 %, pri čemu je i dalje veći nivo povjerenja pokazuju ispitanice nego ispitanici. Značajne razlike bilježimo kod ispitanika u entitetima i Distriktu Brčko. Najveći nivo odobravanja rada Ureda Visokog predstavnika i u ovom izvještajnom periodu pokazali su ispitanici u Distriktu Brčko (77 %), premda uz vidljivi pad (11 %) u odnosu na prethodni izvještajni period. Nivo povjerenja ispitanika iz dva entiteta se nije značajno promijenio i u 2010. godini iznosi 59 % za FBiH i 39 % za RS.
2 Izvještaj dostupan na http://www.delbih.ec.europa.eu/files/docs/2010progress1.pdf 3 Izvještaj o napretku Bosne i Hercegovine u 2010. godini, Brisel, 9.11.2010. godine, SEC (2010) 1331, str. 11, http://www.delbih. ec.europa.eu/files/docs/2010progress1.pdf
17
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
1.5. Sažetak Proteklu 2010. godinu obilježila su dva značajna politička događaja – opći izbori, te dugo očekivana liberalizacija viznog režima sa zemljama EU. Oba događaja očekivana su sa velikim nestrpljenjem. S jedne strane, mnogi su izbore percipirali kao obećanje mogućega novog usmjerenja i odmaka od višegodišnje institucionalne i političke stagnacije uz potencijalno pregrupiranje vladajućih političkih snaga. Do radikalnih promjena ipak nije došlo. Na političkoj sceni RS omjer političkih snaga ostao je skoro isti kao u periodu prije izbora.
Politička s ta bi l n os t i povj e r e n j e u i n s t i t u c ij e vl asti
U vrijeme pisanja izvještaja vlast na državnom nivou i u FBiH još uvijek nije formirana. Mada se ne radi o neuobičajenoj pojavi u bosanskohercegovačkoj politici, ipak bi formiranje koalicija na ova dva nivoa moglo biti još kompliciranije nego ranijih godina. Ne samo da su stavovi stranaka koje su dobila najveći broj glasova u odnosu na najznačajnija pitanja potpuno suprotstavljeni, nego bi se i ova koalicija suočila sa izuzetno značajnim problemima, ne samo po pitanju Ustava nego i ispunjavanja uvjeta iz procesa evropskih integracija, kao i nagomilanih ekonomskih problema. Pa ipak, eliminiranje potrebe za BiH građane da posjeduju vize kako bi putovali u EU učinila je da se godina okonča pozitivnom notom, te daje nadu da su politički kompromisi i trenuci napretka mogući i da mogu rezultirati poboljšanjem svakodnevnog života građana/ki, posebice kada se ova pitanja izvuku iz vruće političke sfere i vrate u svakodnevnu nadležnost mjerodavne institucije. Po pitanju institucija, 2010. nije donijela značajnije promjene u Bosni i Hercegovini. Kako je navedeno u izvještaju Evropske komisije o napretku za BiH, napredak u smislu funkcionalnosti struktura na državnom nivou bio je tek ograničen. Takav ograničen napredak je najočitiji u smislu procesa liberalizacije viznog režima sa EU – u ovom su slučaju državne institucije, uprkos značajnim kašnjenjima, uspjele dokazati da su sposobne ispuniti postavljene zahtjeve. Kao i prethodnih godina, slabo funkcioniranje državnih institucija uglavnom je uzrokovano konstantnom političkom krizom i negativnim efektima ove krize na većinu institucija.
18
2. Ekonomska situacija
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Ekonomska situacija
E ko n oms k a si t ua c ija
Adnan Efendić
2.1. Indeks ekonomske stabilnosti u porastu Indeksi ekonomske stabilnosti u novembru 2010. godine bilježe blagi oporavak. Primjećujemo da je u prethodna tri vala ispitivanja lančani indeks zabilježio trend kontinuiranog smanjenja, što odgovara razdoblju od oktobra 2008. godine pa do novembra 2009. godine. Ako se prisjetimo da je posljednja ekonomska kriza krenula upravo drugom polovinom 2008. godine i imala vjerovatno najjači negativan efekat tokom 2009. godine, čini se da su indeksi u dobroj mjeri odslikali realna ekonomska dešavanja, uključujući i naznake ekonomskog oporavka kako na svjetskom nivou, a kao što ćemo vidjeti u nastavku teksta, tako i u Bosni i Hercegovini (BiH).
Indeksi ekonomske stabilnosti u novembru 2010. godine bilježe blagi oporavak.
Grafikon 2.1: Indeksi ekonomske stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu 120
Indeks ekonomske stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu
110 100 90 80 70
Talas istraživanja
60 50 40
Feb. 05
Jun. 05
Lančani indeks
96
100
Kompozitni indeks
48
48
Sep. 05
Nov. 05
Apr. 06
Jun. 06
Sep. 06
Nov. 06
Apr. 07
94
98
107
100
102
102
102
45
44
47
47
48
49
50
Sep. 07
Nov. 07
Mar. 08
Jun. 08
Okt. 08
Nov. 08
Nov. 09
Nov. 10
94
91
107
102
102
47
43
46
47
48
100
98
100
48
47
47
2.2. Industrijska proizvodnja bilježi blago povećanje Dok je proteklih godina industrijska proizvodnja, kako u bosanskohercegovačkoj ekonomiji u cjelosti, tako i na entitetskim razinama, redovno bilježila značajne stope povećanja proizvodnje, efekti globalne ekonomske krize nisu zaobišli industriju BiH u 2009. godini. Tako je u Federaciji BiH (FBiH) u 2009. godini industrijska proizvodnja smanjenja za oko 12 % u odnosu na prethodnu godinu, dok je u Republici Srpskoj (RS) nastavljen rast industrijske proizvodnje u vrijednosti od 19 %.4 Ipak, bruto domaći proizvod u 2009. godini je umanjen za oko 3 %5, što je prvi takav zaokret u skorije vrijeme i
4 Izvori: Federalni zavod za statistiku, „Mjesečni statistički pregled FBiH“, broj 1, godina XIV, januar 2010. godine. Republički zavod za statistiku RS, „Mjesečno saopštenje - indeksi industrijske proizvodnje“, br. 8/10, januar 2010. 5 Izvor: Centralna banka BiH, Godišnji izvještaj 2009, Centralna banka BiH, 2010, Sarajevo, str. 17.
20
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
jasan indikator negativnog efekta krize. Ako zanemarimo ostale faktore i indikatore u našoj ocjeni, ukupna industrijska proizvodnja Republike Srpske je u 2009. godini zabilježila manje negativnih efekata globalne krize, a što je primarno rezultat povećanja proizvodnje koksa i derivata od nafte u ovom bosanskohercegovačkom entitetu u protekloj godini.
E ko n oms k a si t ua c ija
Tabela 2.1 Indeksi fizičkog obima industrijske proizvodnje u Bosni i Hercegovini
ENTITET
I-XI 2009 I-XI 2008
Ostvareni rezultat tokom 2010. godine XI 2010
I-XI 2010
0 2009
I-XI 2009
Relativno najuspješniji sektor
Relativno najmanje uspješan sektor
FEDERACIJA BiH
88,2
109,7
103,4
Proizvodnja koksa, derivate nafte i nuklearnog goriva
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica
REPUBLIKA SRPSKA
118,8
118,9
104,1
Reciklaža
Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme
Izvori: Federalni zavod za statistiku „Saopćenje - indeksi industrijske proizvodnje - novembar 2010“, godina III, broj 9.11, decembar 2010. godine. Republički zavod za statistiku RS, „Mjesečno saopštenje - indeksi industrijske proizvodnje“, broj 234/10, decembar 2010. godine.
Tokom 2010. godine čini se da industrija BiH bilježi prve znakove oporavka od krize. U FBiH u jedanaest mjeseci 2010. godine u odnosu na isto razdoblje protekle godine povećanje industrijske proizvodnje je iznosilo 3,4 %. Iako je riječ o neznatnom povećanju u odnosu na prethodnu godinu, vrijedi pomenuti da je ovo svakako značajan zaokret s obzirom na zabilježeni pad od preko 10 % u prethodoj godini u istom razdoblju. Posmatrano prema glavnim sektorima, Prerađivačka industrija je zabilježila najviši rast koji u prosjeku iznosi 7 %, dok je najveći pad zabilježen u području Vađenja ruda i kamena za oko 5 %. Konkretnije, najviše indekse bilježimo kod Proizvodnje koksa, derivata nafte i nuklearnog goriva, zatim Reciklaže i Proizvodnje namještaja.6 Sektor koji bilježi najveći pad je Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica i ovaj indeks je manji za 44 % u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Imajući u vidu da je ovaj sektor zabilježio veliki pad i tokom 2009. godine, imamo veliko smanjenje proizvodnje u sektorima vezanim za autoindustriju već dvije godine u ovom entitetu. Prosječan indeks industrijske proizvodnje u Republici Srpskoj porastao je za 4 % u posmatranom razdoblju 2010. u odnosu na isti period 2009. godine. Najviši relativni rast zabilježen je kod Reciklaže, Proizvodnje medicinskih, preciznih i optičkih instrumenata i Proizvodnji ostalih mašina i uređaja.7 Najviši relativni pad imamo kod Proizvodnje radio, TV i komunikacione opreme, Proizvodnje tekstilnih prediva i tkanina, i Vađenju ostalih ruda kamena. Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme je bilježila veliki pad i tokom protekle godine, što je posebno zabrinjavajuće za ovaj sektor, a vrijednost indeksa u posmatranom razdoblju 2010. godine u odnosu na isti period 2009. je svega 0,7. Iako je rast industrije u ovom entitetu bio pozitivan, on je znatno umanjen u odnosu na prošlu godinu što sugerira da je rast industrije tokom 2010. godine značajno usporen. Konačno, da je blagi porast industrijske proizvodnje i prva naznaka mogućeg pozitivnog rasta GDP-a u BiH tokom 2010. godine govori i procjena za Republiku Srpsku prema kojoj je u trećem kvartalu 2010. bruto domaći proizvod obračunat prema proizvodnom pristupu u odnosu na isto razdoblje 2009. veći za 2,0 %. U drugom kvartalu taj rast je iznosio oko 1 % dok je u prvom tromjesečju bio zabilježen blagi pad od 0,2 %.8 Za očekivati je do kraja godine pozitivan rast u odnosu na proteklu godinu i na nivou BiH, a što se može sresti već u prvim procjenama nekih institucija.9
6 Vrijednost indeksa prema navedenom redoslijedu iznosi: 159,4; 152,4; 143,5. Izvor: Federalni zavod za statistiku, „Saopćenje indeksi industrijske proizvodnje – novembar 2010“, godina III, broj 9.11, decembar 2010. 7 Vrijednost indeksa prema navedenom redoslijedu iznosi: 175,4; 169,8; 135,9. Izvor: Republički zavod za statistiku RS, „Mjesečno saopštenje - indeksi industrijske proizvodnje“, broj 234/10, decembar 2010. godine. 8 Izvor: Republički zavod za statistiku RS, „Tromjesečno saopštenje - tromjesečni bruto domaći proizvod“, broj 230/10, decembar 2010. godine. 9 Na primjer, Evropska banka za obnovu i razvoj projicira rast u BiH za 2010. godinu od 0,8 %. Izvor: www.ebrd.com, decembar 2010. godine.
21
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
2.3. Nezaposlenost uvećana i nastavlja biti veliki makroekonomski problem Visoka stopa nezaposlenosti u BiH predstavlja jedan od najvećih makroekonomskih problema u zemlji posljednjih petnaest godina. Iako je došlo do primjetnog smanjenja broja nezaposlenih lica u BiH u 2008. godini, u naredne dvije godine bilježimo ponovo povećanje broja lica bez zaposlenja. Tako je broj nezaposlenih lica dosegao razinu od preko pola miliona nezaposlenih. U poređenju sa 2008. godinom broj nezaposlenih na evidenciji je uvećan za skoro osam posto, što je u ekonomskom kontekstu znak slabih ekonomskih rezultata. Iako je možda pojednostavljeno kazati da je osnovni uzrok rasta nezaposlenosti globalna ekonomska kriza, ipak se moramo referirati na ovaj negativan ekonomski zaokret koji je pogodio čitav svijet i nezaobilazno Bosnu i Hercegovinu. Pogledamo li šta se dešavalo sa nezaposlenosti u drugim, razvijenijim zemljama svijeta, dobićemo slične zaključke. Na primjer, u razdoblju 2008-2010 nezaposlenost je uvećana u Sjedinjenim Američkim Državama sa 5,8 na 9,4 %, u Francuskoj sa 7,9 na 10,0 %, u Španiji sa 11,3 na 19,4 % i tako dalje.10 Njemačka je jedna od razvijenijih ekonomija koja nije imala značajnije relativno povećanje nezaposlenosti u kriznom razdoblju. Drugim riječima, jedna od pratećih pojava tokom perioda recesije i krize je rast nezaposlenosti, što se desilo i u Bosni i Hercegovini.
E ko n oms k a si t ua c ija
Interesantan zaokret tokom 2010. godine primjećujemo kod spolne strukture nezaposlenih.
Tabela 2.2 Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini Bosna i Hercegovina
2007.
2008.
2009.
Januar 2010
Septembar 2010
520.432
480.313
502.192
516.185
517.004
Nezaposlene žene BiH
257.507
260.255
Nezaposleni muškarci BiH
258.678
256.749
Nezaposleni VSS BiH
18.004
20.055
Nezaposleni VSS – žene
11.208
12.822
Nezaposleni VSS – muškarci
6.796
7.233
Ukupna nezaposlenost BiH
Federacija BiH
370.459
345.381
347.146
357.664
363.146
Republika Srpska
146.180
136.108
134.798
147.816
142.625
Izvori: Podaci za BiH: Agencija za statistiku BiH, „Saopštenje - registrirana nezaposlenost u septembru 2010. godine“, broj 9, godina IV, novembar 2010. godine. FBiH: Federalni zavod za statistiku, „Mjesečni statistički pregled“, broj 11, godina XIV, decembar 2010. godine; RS: Zavod za zapošljavanje Republike Srpske, www.zzrs.org., decembar 2010. godine, prezentirani podaci po godinama se odnose na januar mjesec.
Posmatramo li nezaposlenost na entitetskoj razini, rast nezaposlenih lica prisutan je u oba entiteta u posmatranim godinama izuzev 2010. godine kada je došlo do blagog smanjenja nezaposlenosti u Republici Srpskoj, dok je u Federaciji BiH i dalje zabilježen trend rasta lica bez zaposlenja. Interesantan zaokret tokom 2010. godine primjećujemo kod spolne strukture nezaposlenih. Naime, dok je u januaru 2010. godine na evidenciji u BiH bilo nešto više muških lica, do septembra 2010. godine došlo je do povećanja broja nezaposlenih ženskih osoba i smanjenja broja muškaraca bez zaposlenja. Tako u septembru bilježimo više ženskih lica bez zaposlenja, tačnije, 50,3 % žena i 49,7 % muškaraca. Izdvajamo da je u strukturi nezaposlenih došlo i do povećanja nezaposlenih sa visokom stručnom spremom, tačnije sa 3,5 % u januaru 2010. godine na 3,9 % u septembru 2010. godine. Ovo je indikacija da je blago više porasla nezaposlenost lica sa visokim kvalifikacijama u ukupnoj strukturi nezaposlenih a pretpostavljamo da je osnovni razlog nemogućnost privrede da kreira nova radna mjesta za lica sa ovim kvalifikacijama koje su ostvarili tokom godine.
10 Izvor: World Development Indicators 2010, World Bank, decembar 2010. godine, web: www.worldbank.org,.
22
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
2.4. Blago povećanje maloprodajnih cijena ali i deviznih rezervi I dok smo posljednjih godina bili svjedoci (blagog) rasta maloprodajnih cijena u BiH, posebno nakon uvođenja poreza na dodanu vrijednost u 2006. godini, 2009. godina je bila godina strukturnog zaokreta kada je u pitanju ovaj indikator. Naime, ako posmatramo prosječno kretanje indeksa potrošačkih cijena u Bosni i Hercegovini tokom 2009. godine u odnosu na prosjek iz 2008. godine, možemo zaključiti da je u tom periodu deflacija u prosjeku iznosila 0,4 %.11 Tokom 2009. godine najveći pad cijena bio je u sektorima Prevoza 9,9 %, Odjeća i obuća 3,9 %, dok je najviši rast cijena bio u sektorima Alkoholna pića i duhan za 9,8 % i Restorani i hoteli za 4,9 %. U svakom slučaju, blaga deflacija koja je inače u ekonomiji rjeđa pojava, najviše se može vezati za smanjenje potrošnje koje se dešava u vrijeme krize, zbog čega dolazi do kratkoročnog smanjenja cijena. U 2010. godini, cijene u odnosu na prethodnu godinu bilježe blago povećanje, što iz perspektive pojedinca ne djeluje kao pozitivan pomak, ali u makroekonomskom kontekstu može se posmatrati i kao jedan od potencijalnih znakova početka oporavka ekonomije od krize.
E ko n oms k a si t ua c ija
Tabela 2.3 Indeks cijena na malo u Bosni i Hercegovini XI 2010
XI 2010
I-XI 2010
0 2005
XI 2009
I-XI 2009
Indeks cijena na malo u Bosni i Hercegovini
118,7
102,3
102,0
Indeks cijena na malo u FBiH
118,8
102,3
101,6
Indeks cijena na malo u RS
118,7
102,4
102,4
Indeks cijena na malo
Izvori: Podaci za BiH: Agencija za statistku BiH, „Saopštenje - indeks potrošačkih cijena u BiH u novembru 2010“, godina IV, broj 11, decembar 2010. godine. Podaci za FBiH: Federalni zavod za statistiku, „Saopćenje - indeks potrošačkih cijena u FBiH – novembar 2010“, godina III, broj 7.1.11, decembar 2010. godine. Podaci za RS: Republički zavod za statistiku RS, „Mjesečno saopštenje - indeks potrošačkih cijena“, broj 231/10, decembar 2010.
Tokom 2010. godine možemo očekivati povećanje maloprodajnih cijena od oko 2 %, s tim da bi taj rast mogao biti nešto viši u Republici Srpskoj u poređenju sa Federacijom BiH. Posmatramo li strukturu sektora koji su vodili povećanju indeksa maloprodajnih cijena u oba bosanskohercegovačka entiteta dobijamo da su to primarno slijedeća dva sektora: Alkoholna pića i duhan (preko 20%) i Prevoz (oko 7 %). Konkretnije, u prvom sektoru prosječnom povećanju cijena od oko 30 % u poređenju sa prethodnom godinom doveo je rast cijena duhana dok je u sektoru prevoza prosječno povećanje od oko 10 % zabilježeno kod Upotrebe prevoznih sredstava. U Republici Srpskoj također bilježimo i značajno povećanje cijena kod Komunikacija, tačnije, usluga telefona i telefaksa (oko 9 %).12 Smanjenje cijena u oba bosanskohercegovačka entiteta i do 5 % bilježimo kod maloprodajnih cijena sektora Odjeće i obuće, dok smanjenje od oko 1 % bilježimo u sektoru Hrane i bezalkoholnih pića.13 I na kraju, iako je na godišnjoj razini rast maloprodajnih cijena uglavnom bio u minimalnim procentima proteklih godina, primjećujemo da je u odnosu na stanje iz 2005. godine kumulativni rast cijena (inflacija na inflaciju) u BiH dostigao skoro 20 % (Tabela 2.3). Kada su u pitanju očekivanja ispitanika o povećanju maloprodajnih cijena koje smo dobili u novembarskom istraživanju javnog mnijenja, ona praktično da prate realne ekonomske trendove u BiH. Naime, kako je recesija sve više bila realnost za bosanskohercegovačku ekonomiju tako su se i očekivanja stanovništva BiH kretala u „logičnom“ pravcu, u
11 Izvor: Agencija za statistiku BiH, „Indeks potrošačkih cijena u BiH 2008-2009“, oktobar 2010, Sarajevo. 12 Izvor: Podaci za FBiH: Federalni zavod za statistiku, „Saopćenje - indeks potrošačkih cijena – novembar 2010“, godina III, broj 7.1.11, decembar 2010. godine. Podaci za RS: Republički zavod za statistiku, „Mjesečno saopštenje - indeks potrošačkih cijena“, broj 231/10, decembar 2010. godine. 13 Izvor: Podaci za FBiH: Federalni zavod za statistiku, „Saopćenje - indeks potrošačkih cijena – novembar 2010“, godina III, broj 7.1.11, decembar 2010. godine; Podaci za RS: Republički zavod za statistiku, „Mjesečno saopštenje - indeks potrošačkih cijena“, broj 231/10, decembar 2010. godine.
23
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
pravcu sve manjeg broja onih koji očekuju dalji rast cijena. Tokom 2010. godine, ponovo raste procenat ispitanika koji očekuju povećanje cijena, što je ponovo konzistentno sa kretanjima ovog indeksa.
Tokom 2010. godine
Grafikon 2.2. Prognoziranje kretanja maloprodajnih cijena u BiH 2006-201014
87,6
90
87,5
83,8
napretka ali ipak moramo zaključiti
81,1
80 71,8
%
nema značajnijeg
Odgovori koji prognoziraju dalji rast cijena u BiH (% ukupnih odgovora)
100
da je prisutan trend
77,6
74,9
blagog povećanja
70
tokom pethodna
63,0
62,8
četiri mjeseca što je
60 60,2 50
E ko n oms k a si t ua c ija
ipak pozitivan signal.
54,7
40
Sep
Dec
April
Sep
Nov.
Mart
Juni
Sep.
Nov.
Nov.
Nov.
2006
2006
2007
2007
2007
2008
2008
‘08
‘08
‘09
‘10
14
I konačno, vrlo bitan pokazatelj kojeg redovno pratimo kada su u pitanju ekonomski indikatori za BiH jesu ukupne bruto devizne rezerve Centralne banke BiH (CBBiH). One su posljednjih godina bilježile kontinuirano povećanje na godišnjoj razini i ukupna vrijednost deviznih rezervi je dostigla razinu od oko 6,7 milijardi KM u decembru 2007. godine. Međutim, smanjenje deviznih rezervi bilježimo već u 2008. godini kada je u posljednjem mjesecu ove godine bilo manje rezervi za oko 400 miliona KM u odnosu na kraj 2007. godine.15 Kada je u pitanju „krizni period“ 2009. godine, smanjenje rezervi CBBiH bilježimo u prvih šest mjeseci praktično iz mjeseca u mjesec, da bi od jula 2009. godine razina deviznih rezervi počela blago da raste i do kraja godine se kretala na razini od oko 6 milijardi KM. Tokom 2010. godine nema značajnijeg napretka ali ipak moramo zaključiti da je prisutan trend blagog povećanja tokom pethodna četiri mjeseca što je ipak pozitivan signal. 16
Grafikon 2.3. Devizne rezerve Centralne banke BiH u 2009. godini16 7.000
Devizne rezerve CBBiH (mil KM)
6.500 6.000 5.500 5.000 4.500 4.000 3.500 3.000 2.500
XII XII XII XII XII XII XIII I 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
14 Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, rezultati istraživanja za razdoblje 2006-2010. 15 Izvor: Centralna banka BiH, www.cbbh.gov.ba, decembar, 2009. godine. 16 Izvor: Centralna banka BiH, www.cbbh.gov.ba, decembar, 2009. godine
24
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
U svakom slučaju, razlog evidentiranog smanjenja tokom, a posebno krajem 2008. godine, nije teško pretpostaviti; globalna finansijska i ekonomska kriza indirektno je rezultirala povlačenjem depozita iz bankarskog sistema BiH zbog čega su devizne rezerve CBBiH smanjene. Ipak, nakon druge polovine 2009. godine smanjenje deviznih rezervi je praktično zaustavljeno, i možemo očekivati da do kraja 2010. godine stanje sa devizinim rezervama ostane negdje na razini koju smo imali prije efekata ekonomske krize. Istina, jedan od razloga da nije zabilježeno dalje smanjenje jeste i povlačenje druge i treće tranše stand-by aranžmana BiH od strane Međunarodnog monetarnog fonda krajem marta 2010. godine u ukupnom iznosu od oko 140 miliona Eura.17
E ko n oms k a si t ua c ija
2.5. Saldo u vanjskotrgovinskoj razmjeni poboljšan Vanjskotrgovinska razmjena u Bosni i Hercegovini posljednjih godina bila je obilježena negativnim kretanjima imajući u vidu nisku pokrivenost uvoza izvozom s jedne, i kontinuirani porast deficita, s druge strane. Tokom 2008. godine BiH je generirala deficit u spoljnotrgovinskoj razmjeni u visini od preko 9,5 milijardi KM a pokrivenost uvoza izvozom je bila svega 41 %.18 Za razliku od kretanja u spoljnotrgovinskoj razmjeni ranijh godina, tokom perioda 2009-2010 uočavamo pozitivnu promjenu u kretanjima indikatora spoljne trgovine, a primarno zbog smanjenja kako obima razmjene, tako i uvoza, izvoza, ali u krajnjoj instanci i ukupnog deficita.
Tabela 2.4 Vanjskotrgovinska razmjena BiH sa inostranstvom (miliona KM) za razdoblje I-X 2008-2010. god. I - X 2008
I – X 2009
I – X 2010
Promjena u % prema 2009
Izvoz
5.849
4.649
5.822
+ 28 %
Uvoz
13.598
9.984
11.124
+9%
Obim
19.447
14.633
16.946
+ 16 %
Saldo
- 7.749
- 5.335
- 5.302
+1%
Pokrivenost uvoza izvozom u %
43 %
45 %
52 %
+5%
Izvor: Spoljnotrgovinska komora BiH, „Pregled i analiza ostvarene razmjene za BiH za period 01. do 10. mjesec 2008/09 godine“, novembar 2009. godine. Agencija za statistiku BiH, „Saopštenje - statistika robne razmjene sa inostranstvom“, godina VI, broj 10, novembar 2010. godine.
Ukupan obim spoljnotrgovinske razmjene u BiH u prvih deset mjeseci 2010. godine iznosi 17 milijardi KM, od čega je uvoz 11 miljardi KM, a izvoz oko 6 milijardi KM. Ovakvi omjeri izvoza i uvoza generirali su spoljnotrgovinski deficit u vrijednosti od 5,3 milijardi KM, dok je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 52 % (Tabela 2.7). Posmatramo li navedene indikatore u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, primjećujemo da je došlo do povećanja obima razmjene za oko 2 milijarde KM, s tim da je nešto više porastao izvoz (28 %) nego uvoz (9 %). Ovakve promjene u strukturi razmjene su rezultatirale povećanjem pokrivenosti uvoza izvozom sa 45 % iz prvih deset mjeseci 2009. godine, na 52 % u istom razdoblju 2010. godine. Iako rast pokrivenosti uvoza izvozom sugerira napredak u razmjeni, sve ove promjene sigurno da su velikim dijelom posljedica tendencija ekonomske krize i smanjenja kupovne moći kako potrošača unutar BiH, tako i na drugim tržištima. To se primarno odnosi na 2009. godinu kao godinu za koju možemo kazati da je imala najjači krizni efekat u BiH. Ipak, 2010. godinu možemo označiti kao godinu napretka u spoljnotrgovinskoj razmjeni iz razloga što je obim razmjene porastao (istina još uvijek ispred nivoa „predkriznog“ obima razmjene), a što je indikacija povećanja potrošnje, odnosno, naznaka slabljenja efekata krize. Međutim, mnogo viši relativni rast izvoza od uvoza i dodatno povećanje pokrivenosti uvoza izvozom su pomaci koje vrijedi istaći. 17 Izvor: Centralna banka BiH, Bilten 2, Centralna banka BiH, 2010. godine, Sarajevo, str. 46. 18 Izvor: Agencija za statistiku BiH, „Saopštenje – statistika vanjske trgovine“, godina IV, broj 12, januar 2009. godine
25
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Najznačajnije zemlje partneri u vanjskotrgovinskoj razmjeni sa BiH već prema ustaljenoj praksi jesu, redoslijedom kako slijedi: Hrvatska, Njemačka, Srbija, Italija i Slovenija. Najveći deficit sa pojedinačnim zemljama BiH bilježi u razmjeni sa Hrvatskom, a visina deficita iznosi oko 800 miliona KM tokom posmatranog razdoblja 2010. godine. U poređenju sa istim razdobljem 2009., deficit u razmjeni sa Hrvatskom je umanjen. Najveći obim razmjene BiH bilježi sa Evropskom unijom sa kojom je ostvareno oko polovine ukupne spoljnotrgovinske razmjene.19 Pregledom vanjskotrgovinske razmjene BiH po područjima i oblastima, dobijamo da je najveći rast izvoza bio u sektoru Poljoprivrede, lova i šumarstva, tačnije u dijelu Poljoprivrede (porast za 91 %). Najveći rast uvoza u odnosu na 2009. godinu bilježimo u Proizvodnji i snadbijevanju električnom energijom, plinom i vodom (217,9 vrijednost indeksa). 20
E ko n oms k a si t ua c ija
Oko 46 % pitanih je bilo mišljenja je da je stanje u ekonomiji gore, a do sada najmanji procenat (5 %) ispitanika je
2.6. Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji bilježi blagi pomak
ocijenio poboljšanje.
Kada se posmatraju rezultati ispitivanja javnog mnijenja za potrebe ovog projekta iz novembra 2009. godine moramo zaključiti da je dobijena ocjena bila najgora procjena ekonomske situacije, koja se sigurno slaže i sa realnim ekonomskim dešavanjima u BiH, ali i u svijetu generalno. Naime, oko 46 % pitanih je bilo mišljenja je da je stanje u ekonomiji gore, a do sada najmanji procenat (5 %) ispitanika je ocijenio poboljšanje. U novembarskom istraživanju 2010. godine bilježimo poboljšanje u procjeni ekonomske situacije, što bi moglo značiti i kao procjena ispitanika da je tokom 2010. godine ekonomsko stanje bilo nešto bolje nego u prethodnoj godini. Kao što smo vidjeli u ranijim sekcijama, zvanična statistika također ukazuje na blage znakove oporavka bosanskohercegovačke privrede, barem kada su u pitanju neki od važnijih ekonomskih indikatora.
Grafikon 2.4. Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji Ocjena ekonomske situacije u prethodnoj godini 60,0 50,0
57,1 51,5
%
40,0
47,0 45,9
56,4
35,1
34,5
33,7 27,0
30,0 20,0
53,8
14,0
15,5
10,0
10,8
5,4
8,1
0,0 Juni ‘08
Sep ‘08 POBOLJŠANJE
Nov. ‘08
ISTO
Nov. ‘09
Nov ‘10
POGORŠANJE
U svakom slučaju, svega 8 % ispitanika je mišljenja da se stanje poboljšalo, oko jedne trećine ispitanika smatra da je ekonomska situacija gora, dok je natpolovična većina mišljenja da nema značajnijih promjena. Ovakvi odgovori se ne mogu tumačiti kao pokazatelj dobrog stanja, mada uočavamo blagi napredak u odnosu na stanje iz 2009. godine. Iako nema značajnijih razlika između muških i ženskih ispitanika, dobijeni rezultati sugeriraju na blago optimističnije odgovore ženskih ispitanika u odnosu na muškarce.
19 Izvor: Agencija za statistiku BiH, „Saopštenje - statistika robne razmjene sa inostranstvom“, godina VI, broj 10, novembar 2010. godine. 20 Izvor: Agencija za statistiku BiH,“Saopštenje - statistika robne razmjene sa inostranstvom“, godina VI, broj 10, novembar 2010. godine.
26
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
E ko n oms k a si t ua c ija
Tabela 2.5 Procjena ekonomske situacije u prethodnoj godini po entitetima Novembar 2009
Novembar 2010
FBiH
RS
DB
FBiH
RS
DB
Skoro dvije trećine
%
%
%
%
%
%
ispitanika je
POBOLJŠALA
4,7
5,4
20,2
10,0
5,6
5,0
mišljenja da se
OSTALA ISTA
44,8
50,6
43,7
58,5
53,2
57,6
POGORŠALA
47,8
43,7
36,1
31,5
40,2
36,7
BEZ ODGOVORA
2,7
0,3
-
-
1,0
0,7
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine
ekonomska situacija neće mijenjati, jedna četvrtina ispitanika očekuje pogoršanje, dok je 14 % optimista u
Posmatramo li odgovor na ovo pitanje prema entitetskim razlikama, najlošiji odgovori dolaze iz Republike Srpske. Preciznije kazano, 40 % ispitanika je ocijenilo pogoršanje ekonomske situacije dok je 53 % ocijenilo stanje nepromijenjenim. U rezultatima koje bilježimo za 2009. godinu zaključak je bio obrnut. Najbolje odgovore na ovo pitanje bilježimo kod ispitanika iz Federacije BiH, dok je ranije to uglavnom bio slučaj za Distrikt Brčko.
uzorku. Rezultati su dosta slični prošlogodišnjim.
Kada su u pitanju prognoze ispitanika za narednu godinu, teško da možemo primijetiti znakove značajnijeg optimizma. Naime, skoro dvije trećine ispitanika je mišljenja da se ekonomska situacija neće mijenjati, jedna četvrtina ispitanika očekuje pogoršanje, dok je 14 % optimista u uzorku. Rezultati su dosta slični prošlogodišnjim.
Grafikon 2.5: Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji u narednoj godini Ocjena ekonomske situacije u narednoj godini
70,0 60,0
56,1
62,0 55,4
%
50,0
58,0 51,3
40,0 30,0 20,0
22,5
29,1
24,5 17,2
16,1
17,2
15,0
26,1 15,6
14,4
10,0 0,0
Juni ‘08
Sep ‘08 POBOLJŠANJE
Nov. ‘08
ISTO
Nov. ‘09
Nov ‘10
POGORŠANJE
Prema uobičajenoj praksi, najviše pitanih je tokom svih istraživanja u 2008. godini, pa tako i u novembarskom istraživanju 2009. godine, ocijenilo da se ekonomska situacija u narednoj godini neće značajnije mijenjati. Međutim, dok je u ranijim istraživanjima uglavnom bilo neznatno više onih koji su projicirali pogoršanje u odnosu na pobljšanje ekonomske situacije, u posljednja dva istraživanja (2009-2010) bilježimo skoro dva puta više ispitanika koji su pesimistični od onih koji su optimistični u svojim procjenama. Konačno, u našoj analizi nismo dobili značajna odstupanja u odgovorima nakon što smo kontrolirali spol ispitanika s tim da je nešto više optimističnih prognoza prisutno kod muških ispitanika. Ispitanice ljepšeg spola u apsolutnoj većini (66 %) smatraju da će ekonomska situacija u narednoj godini ostati ista.
27
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
2.7. Sažetak Tokom jedanaest mjeseci 2010. godine industrijska proizvodnja bilježi rast i prve znakove oporavka nakon slabijih rezultata u 2009. godini, posebno u Federaciji BiH. Konkretnije, u Federaciji BiH evidentirano je povećanje ovog indeksa za oko 3 % gdje je najviši rast zabilježio sektor Prerađivačke industrije. U Republici Srpskoj rast fizičkog obima industrije je iznosio 4 % a najviše povećanje imamo u sektoru Reciklaže.
E ko n oms k a si t ua c ija
Nezaposlenost je kontinuirani makroekonomski problem u BiH i tokom 2010. godine bilježimo dalje pogoršanje. Broj nezaposlenih lica je premašio pola miliona, i rastao je zadnje dvije godine. Blago je veći procenat nezaposlenih ženskih lica u strukturi nezaposlenih, dok prema kvalifikacijama daleko je najmanji procenat lica bez zaposlenja sa visokim kvalifikacijama mada je i taj broj u 2010. godini dodatno povećan. Maloprodajne cijene su tokom jedanaest mjeseci tekuće godine neznatno povećane, što sugerira da možemo očekivati na kraju godine blagu inflaciju od oko 2 %. Podsjećamo, tokom 2009. godine u BiH je zabilježena deflacija od oko 0,4 %. Kada su u pitanju promjene u razini deviznih rezervi Centralne banke BiH, tokom 2010. godine nije bilo značajnijih oscilacija, s tim da je u drugom pologodištu došlo do blagog povećanja razine rezervi što možemo ocijeniti kao jedan pozitivan signal. Kada je u pitanju mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji u prethodnoj godini, u novembarskom istraživanju bilježimo da većina ispitanika smatra da je ekonomska situacija ostala dosta slična prethodnoj godini kao i to da neće biti značajnijih promjena naredne godine. U poređenju sa prethodnom godinom rezultati su dosta slični ali ipak primjećujemo blago višu dozu optimizma nego što je to bio slučaj u 2009. godini. Konačno, jedno od glavnih pitanja koje se nameće na kraju izvještaja jeste kako ocijeniti sveukupnu ekonomsku situaciju u 2010. godini i šta možemo očekivati u budućnosti. Zvanični indikatori ali i procjena javnog mnijenja ukazuju na jedan blagi pozitivan ekonomski zaokret, što je svakako vrijedno pažnje, pogotovo pošto je riječ o vremenu koje se direktno veže za efekte globalne ekonomske krize u svijetu i BiH. Ono što se isto tako može kazati jeste da ne primjećujemo značajnije ekspanzivne tendencije, a što je i generalno slučaj u svijetu, ali ipak je vrijedno pažnje da se negativne tendencije nisu nastavile. Jedini indiakator kojeg smo analizirali u izvještaju a izuzetak je od ovakve ocjene jeste nezaposlenost, što sugerira da se ovom makroekonomskom problemu u BiH treba posvetiti mnogo više pažnje u budućnosti.
28
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
3. Poslovno okruženje
Izvršni sa ž e ta k
29
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Poslovno okruženje
P O S L OVN O O KRU ŽEN J E
Adnan Efendić
Kada su u pitanja očekivanja
3.1. Ekonomska situacija pogoršana
privrednika za
Rezultati ispitivanja o ekonomskoj situaciji u BiH tokom 2008. godine su bili izuzetno loši, a što je posebno bio slučaj u posljednjem decembarskom istraživanju. Znatno bolje rezultate smo zabilježili u istraživanju rađenom u novembru 2009. godine, iako je većina zvaničnih statističkih indikatora ukazivalo na negativne efekte krize na ekonomiju ove zemlje. Prošla godina je bila godina u kojoj je bruto domaći proizvod zabilježio pad a nezaposlenost dodatno porasla. No, poslovni sektor je u svom mišljenju iskazao znatno veći optimizam nego smo očekivali, što smo tumačili i kao mogući optimizam o pozitivnom zamahu nakon izlaska iz krize.
većina ispitanika iz
naredno polugodište,
Kada su u pitanju rezultati iz novembra 2010. godine, većina ispitanika (tačnije 58 %) je bilo mišljenja da je ekonomska situacija u zemlji gora od prethodne. Oko jedne trećine ispitanika smatra da je ekonomija u sličnom stanju kao i u prethodnoj godini, dok je svega 8 % pitanih bilo mišljenja da je bio evidentiran ekonomski napredak. Posmatramo li rezultate u ranijim istraživanjima, ovako mali procenat optimističnih ispitanika je bio rijetkost, izuzev znatno lošijih odgovora koji su zabilježeni na kraju 2008. godine, perioda koji je bio možda ponajviše opterećen strahom od mogućih negativnih efekata tada nadolazeće ekonomske krize.
privrednog sektora mišljenja je da se ekonomska situacija u zemlji neće značajnije mijenjati.
Grafikon 3.1: Očekivanja o ekonomskoj situaciji 80
Ekonomska situacija u odnosu na prethodnu godinu
70 60 %
50 40 30 20 10 0
APRIL 2007
SEPT. 2007 BOLJA
DEC. 2007
MART 2008
AVG. 2008
ISTA
SEPT. 2008
DEC. 2008
NOV. 2009
NOV. 2010
LOŠIJA
Kada su u pitanja očekivanja privrednika za naredno polugodište, većina ispitanika iz privrednog sektora mišljenja je da se ekonomska situacija u zemlji neće značajnije mijenjati. Ipak, zabrinjava visok procenat od 33 % ispitanika koji smatraju da će doći do pogoršanja ekonomske situacije u zemlji. Optimista u uzorku imamo 15 %. Posmatramo li navedene odgovore prema entitetskom kriteriju, plijeni pažnju lošija prognoza privrednika iz Republike Srpske u odnosu na bosanskohercegovački prosjek i Federaciju BiH. Naime, 44 % ispitanika iz ovog entiteta očekuje pogoršanje ekonomske situacije dok je optimista bilo svega 4 % u uzorku. S druge strane, u Federaciji BiH je 29 % ispitanika koji projiciraju pogoršanje ekonomske situacije u narednom polugodištu, dok je 17 % mišljenja da možemo očekivati i određene pozitivne pomake. U svakom slučaju, preko 50 % ispitanika kako na nivou BiH, tako i na entitetskim razinama, smatra da će ekonomska situacija u prvom polugodištu 2011. godine ostati ista kao u 2010. godini. Imajući u vidu prilično slabe pomake bosanskohercegovačke privrede tokom prethodne godine, barem kada su u pitanju prve projekcije zvaničnih ekonomskih indikatora, ovakav rezultat bi se mogao protumačiti na način da će privreda BiH ostati na razini slabih ekonomskih pomaka.
30
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
3.2. Instalirani kapaciteti firmi se nedovoljno koriste a zaduženost raste Jedan od bitnih indikatora stanja privrednog sektora BiH, a koji inače nije dostupan u zvaničnoj statistici, jeste i procjena korištenja instaliranih kapaciteta. Ovaj indikator nam daje dosta značajnu informaciju o tome u kojoj mjeri firme trenutno koriste svoje potencijale, a što se na indirektan način može tumačiti kao aproksimacija korištenja kapaciteta bosanskohercegovačke privrede u cjelosti. Rezultati koje smo dobili u novembarskom istraživanju ukazuju da 27 % firmi posjeduje neuposlene kapaciteta, odnosno da ima mogućnosti da proizvodi više ali zbog tržišnih okolnosti ti potencijali stoje neuposleni. Naravno, veza neuposlenih potencijala se direktno odražava i na tržište radne snage, s obzirom da neuposlenost korporacijskih kapaciteta znači i ispod-optimalnu uposlenost radne snage. Ipak, vrijedi istaći da većina predstavnika firmi (57 %) su odgovorili da koriste svoje kapacitete u cjelosti. Posmatramo li odgovor o uposlenosti kapaciteta na entiteskoj razini, dobijamo rezultate koji korespondiraju onome što smo izvijestili u prethodnoj sekciji. Naime, znatno je viši procenata firmi (42 %) u Republici Srpskoj koje smatraju da ne koriste instalirane kapacitete u cjelosti nego što je to slučaju Federaciji BiH (23 %). Entitetski odgovori također su prilično konzistentni sa procjenom o finansijskom poslovanju preduzeća i finansijskim projekcijama za naredno polugodište. Kada je u pitanju protekla godina, 39 % kompanija je ocijenilo napredak u finansijskom poslovanju, 45 % je poslovalo kao i u prethodnoj godini, dok je 17 % ispitanika ocijenilo pogoršanje svog finansijskog poslovanja. Pogledamo li pak odgovore iz novembra 2009. godine, čini se da projekcije o znatnom boljem finansijskom poslovanju u narednom razdoblju nisu bile realne (što bi se moglo tumačiti i kao očekivanje ekspanzivnih tendencije nakon kriznog perioda). Naime, prema rezultatima novembarske ankete iz 2009. godine, visokih 73 % ispitanika je očekivalo da će finansijska pozicija njihovih preduzeća biti unaprijeđena, uključujući ispitanike iz oba bosanskohercegovačka entiteta. Očigledno da je ovo bio preveliki optimizam.
P O S L OVN O O KRU ŽEN J E
Nedovoljna iskorištenost privrednih kapaciteta praćenih pogoršanjem finansijskog poslovanja mogu direktno i/ili indirektno voditi i povećanju kreditne zaduženosti u svrhu prevazilaženja problema u poslovanju.
Sada su projekcije znatno „umirenije“ s obzirom da je u prosjeku 42 % ispitanih kompanija u BiH mišljenja da će finansijski aspekt njihovog poslovanja biti bolji u narednom šestomjesečnom razdoblju. Kada su u pitanju projekcije na nivou entiteta, 31 % kompanija iz Republike Srpske je mišljenja da će biti u lošijoj finansijskoj poziciji u narednom razdoblju dok je isti odgovor imalo 18 % ispitanika iz Federacija BiH. Jednostavno kazano, ponovo uočavamo veću zabrinutost privrednika iz Republike Srpske. Nedovoljna iskorištenost privrednih kapaciteta praćenih pogoršanjem finansijskog poslovanja mogu direktno i/ili indirektno voditi i povećanju kreditne zaduženosti u svrhu prevazilaženja problema u poslovanju. Anketa poslovnog sektora nam nudi odgovor i na ovo važno pitanje koje se tiče poslovanja bosanskohercegovačkih preduzeća. Pogledamo li Tabelu 3.1, vidimo da je u skoro polovine kompanija u uzorku došlo do povećanja kreditne zaduženosti u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. S obzirom da je visok procenat (67 %) pitanih u novembru 2009. godine također odgovorio da su im uvećane kreditne obaveze, uočavamo da već dvije godine zaredom imamo primjetno povećanje zaduženosti preduzeća.
Tabela 3.1 Kako ocjenjujete nivo kreditne zaduženosti vaše kompanije u odnosu na isti period prethodne godine? Veći (%)
Isti (%)
Manji (%)
XII
XI
XI’
XII
XI
XI’
XII
XI
XI’
2008
2009
10
2008
2009
10
2008
2009
10
BiH
37
67
48
35
30.6
38
28
2
14
FBIH
35
68
45
38
29.3
41
27
2
14
RS
42
62
58
33
37.5
31
25
12
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
31
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Nagli rast zaduženosti većine preduzeća u BiH tokom prethodne dvije godine sa prilično ujednačenim odgovorima na entitetskoj razini, sugerira kako su privrednici nastojali ublažiti efekte globalne ekonomske krize. Naime, efekat ekonomske krize tokom prethodne godine koji je rezultirao smanjenjem proizvodnje kako za domaće tako i za strano tržište, a što smo vidjeli u ekonomskoj sekciji izvještaja, sigurno da je jednim dijelom rezultirao da su kompanije tražile izlaz u povećanju zaduženosti. Naravno, rast zaduženosti jednim dijelom se javlja i zbog povećanja investicija, ali sigurno da ovako nagli rast nije posljedica značajnog povećanja investicionih ulaganja u vrijeme smanjenja proizvodnje i potrošnje, a posebno kada imamo odgovore o nedovoljnom korištenju čak i postojećih kapaciteta. Konačno, odgovori ispitanika o sveukupnom poslovanju ukazuju da i pored teškoća u poslovanju koje smo do sada identificirali (neiskorišteni kapaciteti, nezadovoljstvo finansijskim rezultatima, rast kreditne zaduženosti), apsolutna većina firmi (77 %) poslovala je s dobiti.
P O S L OVN O O KRU ŽEN J E
Odgovori ispitanika o sveukupnom poslovanju ukazuju da i pored teškoća u poslovanju koje smo do sada identificirali apsolutna većina
Grafikon 3.2: Poslovanje kompanija u BiH
firmi (77 %)
72
69
63
DOBITAK
GUBITAK
26
SEPT. 2008
26
AVGUST 2008
18
MART 2008
16
DEC. 2007
18
20
67
67
33
31
33
NOV. 2010
78
NOV. 2009
77
DEC. 2008
79
79
SEPT. 2007
90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
APRIL 2007
%
poslovala je s dobiti. Poslovanje komapanija u BiH
Linear (GUBITAK)
Naravno, jedna od dilema koju ne možemo vidjeti iz upitnika jeste da li je dobit koja je ostvarena u 77 % kompanija u apsolutnom i/ili relativnom izrazu manja-veća-ista nego što je to bio slučaj ranijih godina. U isto vrijeme, dobijeni procenat od 23 % kompanija koje nagovještavaju gubitak u 2010. godini još uvijek je visok, a ono što posebno zabrinjava, a što je jasno uočljivo sa Grafikon 3.2, jeste da je linearni trend kompanija sa gubitkom u porastu tokom posljednje tri godine.
3.3. Institucionalni problemi otežavaju razvoj poslovnog sektora Odgovori na pitanje u kojoj mjeri različite razine vlasti pomažu poslovnom sektoru u prevazilaženju prepreka u poslovanju već čitav niz ranijih ispitivanja nisu bili ohrabrujući, uključujući i posljednje novembarsko istraživanje. Posmatrano unazad, najbolje odgovore smo dobili u novembarskom istraživanju 2009. godine, kada su sve razine vlasti bile znatno bolje ocijenjene nego je to bilo slučaj ranije (natpolovična većina ispitanika). Ovakvu promjenu u raspoloženju privrednika u 2009. godini smo tumačili tada evidentnim pokušajem vlada da urade određene poteze u pravcu ublažavanja ekonomske krize, a prije svega na istrajavanju svih nivoa na budžetskim reformama u svrhu dobijanja aranžmana Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) - stand-by aranžmana. U novembarskom istraživanju 2010. godine taj procenat je zatno smanjen i sada je oko 30 % kompanija ocijenilo da ima podršku vlasti svih nivoa u ostvarivanju boljeg poslovanja. 32
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Tabela 3.2 U kojoj mjeri različiti nivoi vlasti pomažu poslovnom sektoru u prevazilaženju problema u poslovanju Uglavnom pomažu
Jako pomažu
Niti pomažu niti odmažu
Uglavnom ne pomažu
P O S L OVN O O KRU ŽEN J E
Uopće ne pomažu
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
Državna
3
30
10
5
56
23
26
14
24
27
20
29
13
Entitetska
2
16
5
11
60
27
20
22
22
26
1
19
28
13
Kantonalna
2
8
4
19
53
28
13
38
23
26
1
17
25
12
Općinska
2
13
4
20
44
30
15
42
25
28
1
19
24
10
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
Pored analize efikasnosti vlasti u pružanju pomoći privrednicima u BiH, već niz godina pratimo i ključne prepreke za poslovanje u BiH, što su također indikatori od izuzetne važnosti, pogotovo za donosioce odluka u ovoj zemlji. Tabela 3.3 nam daje listu mogućih prepeka za bosanskohercegovačka preduzeća, kao i rezultate dobijene u istraživanjima tokom posljednje tri godine.
Tabela 3.3 U kojoj mjeri naredne stavke predstavljaju prepreke za uspješno poslovanje U velikoj mjeri
Donekle
Malo
Nimalo
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
Carinske procedure
19
26
24
39
50
47
25
23
20
12
1
5
Poreske stope
48
9
32
28
48
32
17
41
29
2
2
3
Nelojalna konkurencija
42
13
29
27
52
33
16
34
25
9
1
7
Korupcija
42
13
32
26
45
26
12
39
27
6
3
2
Funkcionisanje sudstva
45
22
30
26
36
29
16
38
28
3
4
4
Politička nestabilnost
34
19
25
27
42
34
24
36
32
6
3
3
Regulativa tržišta rada
28
19
21
31
53
36
21
24
29
14
3
7
Poreska administracija
19
7
39
38
65
46
29
27
27
9
1
4
Procedure izdavanja poslovnih dozvola
38
19
31
29
42
32
20
35
27
8
4
7
Okolinska regulativa
17
17
10
36
49
44
23
32
30
12
2
9
Sigurnosna regulativa i standardi
14
18
16
30
53
32
31
27
34
15
2
9
Nedostatak obrazovanih kadrova
2
13
4
20
44
30
15
42
25
28
1
19
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
33
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
U većini ispitivanja koja smo radili tokom prethodnih godina, pitani su identificirali visoke poreske stope, nelojalnu konkurenciju, političku nestabilnost i funkcioniranje sudstva kao glavne probleme u poslovanju. U istraživanju rađenom u novembru 2009. godina, lista se izmijenila tako da tri najznačajnije prepreke poslovanju u BiH (prepreke ocijenjene kao „u velikoj mjeri“ i „donekle“) su rangirane slijedećim redoslijedom: carinske procedure (76 %), regulativa tržišta rada (72 %), poreska administracija (72 %). U posljednjem novembarskom istraživanju (2010) lista najvećih prepreka poslovanju domaćim kompanija se neznatno izmijenila. Sumarno kazano, kao tri najveće prepreke ispitanici vide u fiskalnom sektoru, i to redoslijedom kako slijedi: poreska administracija (85 %), carinske procedure (71 %) i poreske stope (64 %). Kod ocjene poreskih opterećena nešto nepovoljnije odgovore imamo kod ispitanika iz Federacije BiH. Ovakvi rezultat nas mnogo ne iznenađuju s obzirom na viša ukupna fiskalna opterećenja u ovom bosanskohercegovačkom entitetu. Također, vjerujemo da je i aktuelna „tranzicija“ u fiskalnom sektoru ovog entiteta koja se provodi kroz fiskaliziciju (uvođenje fiskalnih kasi u poslovanje) koja će stvoriti dodatni fiksni trošak kompanijama, imalo utjecaja na dobijene rezultate u ovom entitetu. Istina, i mnoge ostale prepreke koje su navedene u Tabeli 3.3 su visoko rangirane u negativnom kontekstu. Ono što ćemo ovdje izdvojiti jeste da 60 % kompanija ocjenjuje da ima problem sa nedostatkom obrazovanih kadrova. Zvanična nezaposlenost na tržištu radne snage koja se kreće na razini od preko 40 % i odgovor 60 % kompanija da ima problem naći adekvatno obrazovane kadrove upućuju nas na zaključak da bi visoka nezaposlenost mogla biti okarakterizirana značajnim dijelom kao „strukturna nezaposlenost“. To je ekonomski termin kojim se objašnjava visoka nezaposlenost koja nije jedino posljedica slabosti ekonomije, nego i raskoraka u ponudi i potražnji radne snage. Jednostavnije kazano, dok se na tržištu radne snage nude jedne kvalifikacije i vještine, privreda ima „problem“ da dođe do radnika koji imaju specifična znanja i vještine prema uslovima posla kojim se bavi.
P O S L OVN O O KRU ŽEN J E
U posljednjem novembarskom istraživanju (2010) lista najvećih prepreka poslovanju domaćim kompanija se neznatno izmijenila.
3.4. Visoki direktni i indirektni troškovi domaćih institucija Institucije jedne države direktno i indirektno utječu na uspjeh makro-privrede, ali i mikro-subjekata, korporacija. Značaj institucija u ekonomiji se pojavljuje primarno zbog institucionalnog utjecaja na direktne i indirektne troškova poslovanja kompanija i privrede. U savremenoj ekonomiji postalo je jasno i nezabolizano da institucije determiniraju uspjeh poslovanja preduzeća, te stoga od početka 2008. godine pratimo i efikasnost „relevantnih“ institucija u Bosni i Hercegovini. Identificirajući ključne ekonomske i ne-tržišne institucije (ili organizacije države) relevantne za poslovanje kompanija, odnosno u krajnjem ishodu za ekonomski rast, želimo procijeniti koje institucije rade dobro ili loše posao ili funkciju zbog koje egzistiraju. U ocjeni institucija koje su prema ekonomskoj teoriji i praksi relevantne za poslovni sektor i ekonomski rast, kompanije u BiH su u novembru 2010. godine rangirale kao najmanje efikasne slijedeće: Pravosudni sistem, Socijalne fondove, Spoljnotrgovinsku komoru BiH i Agenciju za privatizaciju. Dok je pravosudni sistem i u ranijim istraživanjima redovno dobijao jako loše ocjene, sada je 62 % ispitanika ocijenilo da ova institucija radi „donekle“ ili „jako“ loše svoj posao. Imajući u vidu da je BiH pravosuđe redovno na prvom mjestu najlošije rangiranih, sigurno da je ovo jedan od prioriteta na kome treba poraditi u budućnosti. Premda je ovdje riječ o neekonomskoj instituciji vrijedi skrenuti pažnju da aktivnosti pravosudnog sistema imaju zanačajne efekte na ekonomiju i da dobijeni odgovori privrednika nisu slučajnost. Posebno zbog činjenice da efikasna tržišna ekonomija zahtijeva postojanje vladavine prava u zemlji kao i dobro zaštićena vlasnička prava, u čemu ključnu ulogu imaju sudovi zemlje. Ovdje ne samo da imamo lošu ocjenu ispitanika, nego i postojeći institucionalni indeksi koji prate zaštitu vlasničkih prava u BiH i vladavinu prava (npr. Governance indicators koje publicira Svjetska banka i Index of Economic Freedom kojeg objavljuje the Heritage Foundation) također sugeriraju na ovakve zaključke. Kao najefikasnije institucije, prema ustaljenoj praksi, ocijenjene su Centralna Banka BiH i Uprava za indirektno oporezivanje, odnosno ključne državne institucije zadužene za makroekonomsku stabilnost u zemlji, odnosno monetarnu i fiskalnu politiku. Od kako pratimo rad institucija u BiH, Centralna banka BiH čini se da je neprikosnoveni „pobjednik“ kada je u pitanju ocjena efikasnosti institucija koje pratimo.
34
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
P O S L OVN O O KRU ŽEN J E
Tabela 3.4 Koliko dobro rade svoj posao slijedeće institucije? Jako dobro
Donekle dobro
Donekle loše
Jako loše
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
Centralna banka BiH
30
29
27
39
53
45
4
17
10
6
Uprava za indirektno oporezivanje
16
12
12
50
64
55
18
21
21
9
1
6
Entitetska poreska uprava
6
11
11
48
52
44
25
35
33
17
1
9
Pravosudni sistem
3
10
7
17
46
26
36
34
44
35
1
18
Direkcija za evropske integracije
7
20
11
18
40
25
20
37
31
10
2
7
FIPA
3
15
6
19
55
35
18
28
21
19
1
14
Agencija za privatizaciju
2
13
3
14
54
30
22
32
30
28
Agencija za bankarstvo
5
11
6
32
53
35
20
30
30
7
5
5
Zavodi za zapošljavanje
3
16
9
36
50
37
24
27
31
17
6
10
Spoljnotrgovinska komora BiH
4
17
11
29
44
30
30
35
35
18
1
12
Privredna komora entiteta
11
19
16
28
46
34
27
31
27
19
3
14
Socijalni fondovi
2
17
7
10
50
22
26
28
31
37
4
21
14
14
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
Pošto je efikasnost formalnih institucija u BiH u mnogim slučajevima upitna, kao posljedica toga moguće je prisustvo „supstituirajućeg“ korištenja neformalnih institucija (tj. neformalnih veza i pravila ponašanja) u funkciji završavanja svakodnevnih poslova. Ovo jeste i razlog zbog čega redovno pratimo i odgovore na pitanja u kojoj mjeri se koriste neformalne institucije u bosanskohercegovačkom poslovnom sektoru.
Tabela 3.5 Molimo da procijenite u kojoj mjeri koristite u svakodnevnom poslovanju razne neformalne veze i kontakte poput rodbinskih, prijateljskih, kolegijalnih... VII ’08
IX ’08
XII’08
XI ’09
XI ’10
U velikoj mjeri
8
9
11
28
15
Donekle
26
31
27
61
37
Malo
31
32
28
10
25
Nimalo
22
19
24
1
13
Ne mogu odgovoriti
13
8
10
9
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
35
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Interesantno je primijetiti da rezultati dosadašnjih istraživanja pokazuju da se u značajnoj mjeri koriste neformalne institucije u BiH. Neformalne veze i kontakte koristi u većoj ili manjoj mjeri preko 50 % kompanija u našem uzorku, a taj procenat je znao biti i blizu 70 % kompanija (npr. novembar 2009). Također, nepisana pravila ponašanja koristi čak preko 60 % kompanija, što govori o značaju neformalnih institucija u poslovnom sektoru ove zemlje. Do sada nismo bili svjedoci bilo kakvih mjera koje bi bile usmjerena na uspostavljanje efikasne interakcije formalnih i neformalnih institucija u ovoj zamlji, kao vizije „najefikasnije“ institucionalnog uređenja jedne zemlje prema institucionalnim ekonomistima.
P O S L OVN O O KRU ŽEN J E
Od 2008. godine pratimo i procjene
Konačno, efikasnost institucionalnog okvira može se posmatrati i neposredno kroz troškove koje institucije stvaraju privatnom sektoru. Ovi troškovi poznati su kao transakcijski troškovi i obuhvataju kako direktni novčani trošak, tako i indirektni trošak izražen kroz npr. utrošeno vrijeme na razne institucionalne procedure, na dobijanje relevantnih informacija, na troškove zbog slabe efikasnosti institucija, i slično. Prema rezultatima novembarskog istraživanja, apsolutna većina ispitanika (preko 70 %) mišljenja je da se suočava sa višim transakcijskim troškovima nego što bi to trebalo, kako u smislu novčanih izdataka tako i u smislu vremenski zahtjevnih procedura kroz koje prolaze (preko 60 %). Posebno smatramo interesantnim primijetiti tako veliki procenat ispitanika koji smatraju problem visokih indirektnih troškova institucija, o čemu se ne vodi računa u zavničnim statistikama, a koji itekako otežavaju poslovanje domaćim kompanijama.
ispitanika o
Od 2008. godine pratimo i procjene ispitanika o visini direktnih i indirektnih troškova institucija, imajući u vidu da su ovi troškovi identificirani od strane poslovnog sektora kao veliki problem za uspješne poslovne aktivnosti. Prema rezultatima novembarske ankete, troškovi poslovanja zbog direktnog plaćanja institucijama BiH viši su za 5-20 % u preko 30 % preduzeća. Što se tiče indirektnih ili oportunitetnih troškova sa kojima se poslovni sektor suočava, plijeni pažnju kako su visoke procjene ovih troškova, a što vidimo iz Tabele 3.6.
od strane poslovnog
visini direktnih i indirektnih troškova institucija, imajući u vidu da su ovi troškovi identificirani sektora kao veliki problem za uspješne poslovne aktivnosti.
Tabela 3.6 Možete li procijeniti za koliko su vaši ukupni troškovi poslovanja viši indirektnog utjecaja držvanih institucija na povećanje vaših troškova poslovanja. XII '08
XI ‘09
XI ‘10
III '08
BIH
FBIH
RS
BIH
FBIH
RS
BIH
FBIH
RS
0-5 %
15
18
13
34
32
44
24
28
8
5-10 %
25
21
29
39
40
31
25
25
23
10-20 %
21
24
13
26
26
25
29
32
15
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine. Napomena: Tabela sa punom skalom je dostupna u Prilogu, Tabela 4.16.
Indirektni troškovi poslovnog sektora zbog loše efikasnosti institucija su viši za 5-20 % u 54 % preduzeća. Istina, razlike se pojavljuju između entiteta, gdje je u Federaciji BiH taj procenat prilično viši (57 %) u poređenju sa rezultatima dobijenim od strane privrednika u Republici Srpskoj (38 %). Dobijene razlike nas ne iznenađuju imajući u vidu da je Federacija BiH organizirana sa jednom razinom vlasti više (kantoni) što dovodi samo po sebi i do viših direktnih, ali posebno indirektnih troškova institucija. Sve u svemu, procjene institucionih troškova u BiH sugeriraju na troškovna opterećenja poslovnog sektora koja su posebno problematična u dijelu koji se tiče indirektnih troškova sa kojim se kompanije suočavaju a koji nisu publicirani u zvaničnoj statistici. No, problem je što i ovi troškove crpe realne resurse. I konačno, u okviru dobijenih rezultata novembarske ankete imamo i ocjene o promjeni efiekasnosti državnih i entitetskih institucija za protekli petogodišnji period. S obzirom na činjenicu da je napredak BiH prema Evropskoj uniji i prema Euro-atlantskim integracijama uslovljen primarno napretkom u institucionalnom pogledu, ova pitanja su nam itekako interesantna iz perspektive poslovnih ljudi koji daju kvalitativnu ocjenu o promjeni efikasnosti. Kao što možemo vidjeti iz rezultata odgovora na ovo pitanje, većina poslovnih ljudi koji su anketirani smatra da je došlo do pogoršanja funkcioniranja institucija u BiH na nivou države. S obzirom na to da je anketa provedena nakon izbora kada je postalo jasno da će formiranje državne vlasti biti veliki izazov za najjače političke stranke u zemlji, dobijeni odgovori nas ne iznenađuju. Entitetske institucije su nešto bolje ocijenjene, s tim što su ispitanici iz Federacije BiH
36
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
institucije ovog entiteta ocijenili znatno lošije, a što se ponovo može povezati sa institucionalnim problemima koji su prateća pojava u funkcioniranju ovog kompleksno uređenog entiteta, pogotovo u izvještajnom periodu. Ovakvi odgovori sigurno da treba da zabrinu, ne samo zbog činjenice da se efikasnost institucija u BiH na nivou države i entiteta nije poboljšala, nego naprotiv, odgovori konzistentno sugeriraju na dalje pogoršanje.
P O S L OVN O O KRU ŽEN J E
Tabela 3.7 Možete li procijeniti kako se efikasnost domaćih institucija relevantnih za vaš posao mijenjala posljednjih 5 godina XI '10
XI '10
DRŽAVNE INSTITUCIJE
ENTITETSKE INSTITUCIJE
BIH
FBIH
RS
BIH
FBIH
RS
Značajno pogoršanje
14
15
4
13
14
4
Blago pogoršanje
27
30
19
21
22
19
Isto
38
38
38
37
35
42
Blago poboljšanje
17
16
19
24
23
23
Značajno poboljšanje
1
4
1
8
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
3.5. Sažetak Ekonomska situacija u BiH je u novembarskom istraživanju ocijenjena kao lošija u odnosu na prethodnu godinu, što nas ne iznenađuje imajući u vidu negativne efekte ekonomske krize na privredu ove zemlje o čemu imamo potvrdu i kroz zvanične statističke indikatore. Tako je skoro 60 % ispitanika ocijenilo pogoršanje ekonomske situacije. Nešto bolje proocjene imamo za naredno polugodište, gdje preko 50 % ispitanika smatra da se ekonomska situacija neće mijenjati, mada brine znatan procenat ispitanika iz privrede koji očekuju pogoršanje, pogotovo u Republici Srpskoj (44 %). Efekte ekonomske krize i slabosti privrede BiH smo uočili kroz značajan procenat kompanija koje ne koriste instalirane kapacitete u cjelosti (27 %), lošije ili iste finansijske rezultate (60 %), povećanje kreditne zaduženosti kompanija (oko 50 %) i poslovanje sa gubitkom (23 %). Ako posmatramo navedene indikatore po entitetima, lošije rezultate smo imali u Republici Srpskoj nego u Federaciji BiH. Sumarno kazano, finansijska pozicija većine preduzeća nije poboljšana što je vjerujemo jednim razlogom i primjetnog rasta zaduženosti i negativnog poslovanja već dvije godine zaredom. Različiti nivoi vlasti su dobili relativno slabe ocjene kada je u pitanju njihova potpora poslovnom sektoru s obzirom da je svega 30 % ispitanika ocijenilo da ima bilo kakvu pomoć državnih-entitetskih-kantonalnih-općinskih vlada. U ocjeni poslovanja pojedinih institucija, već je postala standardna praksa da su institucije monetarne i fiskalne politike na nivou države, odnosno Centralna banka BiH i Uprava za indirektno oporezivanje jako dobro ocijenjene. Na listi najlošije ocijenjenih imamo Pravosudni sistem, Socijalne fondove, Spoljnotrgovinsku komoru i Agencije za privatizaciju. Plijeni pažnju da je redovno na prvom mjestu najlošije ocijenjenih institucija BiH pravosuđe, što predstavlja jasan signal donosiocima odluka u kojem institucionalnom segmentu je bitno učiniti pomake koji bi trebali rezultirati uklanjanjem barijera poslovnom sektoru, odnosno, u krajnjem ishodu i boljim ekonomskim rezultatima. Što se tiče direktnih i indirektnih troškova institucija, oni su ocijenjeni od većine preduzeća kao prepreka poslovanju, s posebnim akcentom na indirektne troškove koji se javljaju u BiH, a primarno kao posljedica slabe efikasnosti institucija. Efikasnost institucija ne samo da je loše ocijenjena, nego većina ispitanika smatra da se u posljednjih pet godina ona pogoršala, pogotovo na državnoj razini. U ovakvim okolnostima nas ne čudi odgovor velike većine poslovnih ljudi da koriste vlastite „neformalne institucije“ (tj. svoje veze i kontakte) kako bi olakšali poslovanje. Smatramo da je pitanje analize efekata neformalnih institucija i njihova interakcija sa formalnim institucijama države jedno od institucionalnih i ekonomskih pitanja o kome treba u budućnosti učiniti napora kako bi se postigli najbolji efekti za privredu ove zemlje.
37
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
4. Socijalna isključenost
Izvršni sa ž e ta k
38
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Socijalna isključenost
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
Nicola Nixon
4.1. Uvod Kako se vlasti u Bosni i Hercegovini približavaju donošenju prve Strategije socijalnog uključivanja (SIS), pravi je trenutak da se podsjetimo zašto je važno napraviti procjenu i obratiti pozornost na socijalnu isključenost u BiH u kontekstu njenog razvoja. U politiku je uvedena evropska definicija socijalnog uključivanja kao: “procesa koji osigurava da oni koji su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti steknu mogućnosti i resurse neophodne kako bi u cijelosti sudjelovali u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i uživali životni standard i blagostanje koje se u društvu u kojem žive smatraju normalnim.“21 EU definicija, a samim time i konceptualna osnova SIS, ističe značaj solidarnosti, zajedništva i jednakosti – ideala koji su neophodni u zemlji koja je izašla iz sukoba, kakva je BiH. Završetak ove Strategije predstavljat će važnu prekretnicu u smislu javnih politika, u procesu usklađivanja politika s onima u EU. Istovremeno, a još važnije, predstavljat će potencijal za mjerljive promjene u životima onih unutar društva u BiH koji su u većoj mjeri marginalizirani i ugroženiji.
UNDP-ovi izvještaji
UNDP-ovi izvještaji o humanom razvoju (NHDR) za BiH iz 2007. i 2009. godine doprinijeli su razumijevanju obima i dimenzija socijalne isključenosti u BiH kroz kvantitativnu i kvalitativnu procjenu.22 Oba izvještaja ponudila su niz preporuka za politike čija je svrha bila podrška vlastima u izradi Strategije socijalnog uključivanja. Izvještaj iz 2007. godine identificirao je sljedeće skupine u BiH kao one koje imaju najveće izglede iskusiti socijalnu isključenost – društvenu, političku, ekonomsku i kulturnu:
kroz kvantitativnu
o humanom razvoju (NHDR) za BiH iz 2007. i 2009. godine doprinijeli su razumijevanju obima i dimenzija socijalne isključenosti u BiH i kvalitativnu procjenu.
- starije osobe, - mladi, - osobe s invaliditetom, - interno raseljene osobe (posebno one koje žive u kolektivnim centrima), - pripadnici romske manjine.
Izvještajem se starije osobe identificiraju kao one koje su u najvećem riziku od siromaštva i socijalne isključenosti: naknadna istraživanja pokazuju da više od pola populacije preko 65 godina ne zadovoljavaju uslove za primanje mirovine.23 Ostale grupe koje osjećaju značajan stepen isključenosti su mladi, koji pokazuju visok nivo razočaranja u pogledu budućnosti; osobe sa invaliditetom kojima je slabo ili nikako dostupno obrazovanje i zapošljavanje. (pored toga što imaju poteškoće u plaćanju troškova zdravstvenih usluga); raseljene osobe (kod kojih je evidentan viši nivo siromaštva nego kod ostatka populacije); pripadnici romske manjine koji su krajnje isključeni iz obrazovanja i zapošljavanja kao i kroz slabiju dostupnost zdravstvenih usluga; žene koje općenito imaju nepovoljniji položaj u društvu i čiji je stepen učešća na tržištu rada među najnižim u Evropi. Između entiteta nema značajnijih razlika po pitanju ovih oblika i nivoa isključenosti. Obilježja socijalne isključenosti su također i kumulativna: grupe koje imaju dvije ili više karakteristika trpe veći stepen isključenosti od drugih. Na primjer, starija osoba sa invaliditetom će vjerovatno biti pogođena većim stepenom stepen isključenosti od mlađe osobe sa invaliditetom ili starije osobe dobrog zdravlja. Slično, svaka od dimenzija isključenosti pojačana je kada se promatra kroz rodnu perspektivu. U izvještaju iz 2007. godine stoji da su, na primjer, žene sa invaliditetom izložene gorem stepenu isključenosti od drugih žena, ili muškaraca sa invaliditetom.
21 Evropska komisija, ‘Joint Report on Social Inclusion’, Brisel, 2004. 22 UNDP BiH, Izvještaj o humanom razvoju za BiH, Social Inclusion, Sarajevo, 2007.; UNDP BiH, Izvještaj o humanom razvoju za BiH, Social Capital, Sarajevo, 2009. 23 UNDP, Pension Reform and Social Protection Systems in BiH. UNDP: Sarajevo, 2007., dostupno na: http://www.undp.ba/index. aspx?PID=36&RID=66.
39
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Dalja analiza socijalne isključenosti u NHDR-u iz 2009. godine, gledano kroz podjelu na urbana/ruralna područja u BiH, pokazuje značajne razlike u smislu dostupnosti usluga, infrastrukture i ukupne kvalitete života, i može se identificirati kroz tu podjelu. Posebno je to izraženo kroz poteškoće s kojima se suočavaju žene i starije osobe u ruralnim područjima u poređenju s istom populacijom u urbanim područjima. Pažnja je posvećena i jednoj od na jednu od najugroženijih skupina u BiH - stanovnicima kolektivnih centara za raseljene osobe. Situacija u nekim od najmarginaliziranijih skupina ne može se ocijeniti kroz upotrebu službenih ili drugih izvora podatka. U sklopu službene statistike, ove skupine su u velikoj mjeri nevidljive. Ipak, kao što je prikazano u nastavku, znatne količine informacija mogu se prikupiti iz postojećih izvora podataka, uključujući u ovom slučaju, podatke sistema ranog upozoravanja o određenim aspektima ugroženosti i isključenosti u BiH.
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
Ova strategija predstavlja prvo usklađeno nastojanje državnih vlasti da u saradnji sa entitetskim
4.2. Strategija socijalnog uključivanja u BiH Strategija socijalnog uključivanja u BiH je prva od dva ključna strateška dokumenta finalizirana na državnom nivou u 2009. godini. Ova strategija predstavlja prvo usklađeno nastojanje državnih vlasti da u saradnji sa entitetskim i kantonalnim vlastima (te vlastima Brčko distrikta) pripreme temelje za smanjenje socijalne isključenosti u zemlji. Šest osnovnih ciljeva strategije su: 1. Socijalna zaštita u funkciji zapošljavanja 2. Poboljšati položaj porodica s djecom
i kantonalnim vlastima (te vlastima Brčko distrikta) pripreme temelje za smanjenje socijalne isključenosti u zemlji.
3. Poboljšati obrazovanje 4. Poboljšati zdravstvenu zaštitu 5. Poboljšati penzionu politiku 6. Poboljšati položaj osoba s invaliditetom
Uzimajući u obzir važnost ovoga dokumenta, u ovo izdanje SRU uključili smo intervju s Mirelom Ibrahimagić, šeficom Odjela za analizu socijalne uključenosti u Direkciji za ekonomsko planiranje (DEP). DEP je vladino tijelo koje je nadgledalo proces izrade strategije.
40
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Intervju s Mirelom Ibrahimagić Rukovoditeljica odjela za analizu socijalne isključenosti
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
Direkcija za ekonomsko planiranje BiH 22. decembra 2010.
SRU: Kakav je trenutni status Strategije socijalnog uključivanja? MI: Strategija socijalnog uključivanja u BiH (SIS) poslana je Vijeću ministara BiH, entitetskim vladama i Vladi Brčko distrikta BiH na usvajanje u trećem kvartalu 2010., zajedno sa akcionim planovima, izrađenim za svaku od četiri vlade. Strategiju je (zajedno sa akcionim planovima) u oktobru 2010. usvojila Vlada FBiH i Vlada Brčko distrikta BiH, dok se usvajanje od strane Vijeća ministara BiH i Vlade RS očekuje nakon formiranja nove vlasti početkom 2011. Također je urađen i ‘Plan implementacije, monitoringa i izvještavanja’ koji nudi detaljne aranžmane u smislu koordinacije implementacije SIS. O Planu se trenutačno diskutira u institucijama zaduženim za koordinaciju na nivou države i entiteta.
SRU: Sada kada je završena, a gledajući unazad kroz cijeli proces, šta je za vas kao DEP bio najveći izazov u procesu sastavljanja strategije? MI: Prije procesa izrade Strategije socijalnog uključivanja, proces strateškog planiranja u BiH uglavnom se odvijao na sektorskom nivou što se i odražava u MTDS-u24. Uvođenje procesa socijalnog uključivanja zahtijevalo je međutim novi način razmišljanja o ovakvoj vrsti javnog interveniranja, a kapaciteti za takvo što su nedovoljni. Okruženje u kojem je proizvedena Strategija socijalne uključenosti karakterizirao je nedostatak socijalnih statistika, uz nemogućnost poređenja kroz regije u BiH i neusklađenost sa Eurostat standardima, kao i nedostatak kapaciteta i alata (npr. analize troškovne koristi, analize troškovne učinkovitosti, analize uticaja) potrebnih za planiranje i monitoring javnih intervencija na sektorskom nivou i slabo sistematsko praćenje intervencije politika. Stoga je, tokom perioda strateškog planiranja i programiranja, veći dio pažnje prirodno bio usmjeren ka izgradnji odgovarajućeg seta indikatora, koji nam pomažu i usmjeravaju nas da bolje shvatimo napredak različitih javnih intervencija na različitim tačkama nadzora, kao i da državu, radi poređenja, pozicioniramo u odnosu na druge relevantne zemlje. Nadalje, željeli smo u proces planiranja uključiti niže nivoe vlasti, kroz uspostavu tijela za monitoring i koordinaciju na kantonalnom i regionalnim nivoima. Uključivanje civilnog društva je također bilo veoma značajno, iako je njegovu ulogu u procesu planiranja potrebno kvalitetnije definirati dok same organizacije civilnog društva trebaju snažnije kapacitete kako bi doprinijele procesu planiranja.
SRU: Kakve izazove očekujete u području implementacije, a naročito s obzirom na troškove implementacije strategije? MI: Namjera Strategije socijalnog uključivanja jeste da pruži politički okvir za kreiranje rashoda na svim nivoima vlade koji traže finansiranje preko budžeta, EU IPA fondova, zajmova IFI (međunarodnih finansijskih institucija) i grantovima donatora i privatnog sektora (kroz javno-privatna partnerstva). Drugim riječima, implementacija SIS-a će uvelike zavisiti od kvalitete povezanosti između pod-ciljeva/prioriteta Strategije i programa javnih investicija (razvojne investicije). Drugim riječima, predložene aktivnosti će trebati u razvojne rashode. Kako bi se ovo postiglo, razvijen je integrirani finansijski okvir za SIS, sa pregledom različitih izvora finansiranja za svaki pod-cilj SIS-a. Kod procjene ove informacije za 200. godinu DEP je bio svjestan slabih veza između pod-
24 Srednjoročna razvojna strategija
41
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
ciljeva/prioriteta SIS-a, procesa planiranja javnih investicija i budžeta. Takvo poimanje sada služi kao osnova za u većoj mjeri strukturiranu raspravu o jačanju strateškog planiranja, budžetiranja i razvoja procesa planiranja investicija. Ove i druge ključne pouke izvučene iz dvogodišnjeg procesa strateškog planiranja dokumentirane u Planu implementacije, monitoringa i izvještavanja kao i odgovarajućem priručniku.
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
Istinska implementacija SIS-a će zahtijevati uspostavljanje niza struktura za implementaciju na različitim nivoima vlasti (institucije koordinacije za strateško planiranje na svim nivoima vlasti, uključujući kantone te mehanizme monitoringa i izvještavanja), kao i unaprjeđenje kvalitete socijalnih statistika. SRU: Koji su to naredni koraci DEP-a? MI: Ono što u narednoj fazi treba učiniti jeste približiti institucije planiranja sa programiranjem javnih investicija i budžetiranjem na svim nivoima, te učiniti Program javnih investicija (PIP) ključnim instrumentom za implementaciju SIS-a. Ove će procese trebati uspostaviti u svrhu budućih procesa integracije u EU, konkretno, za pripremu Nacionalnog razvojnog plana (NDP). Nakon postizanja dogovora o konačnim strukturama za implementaciju, u saradnji s entitetskim koordinatorima, DEP će raditi na izgradnji jačih mehanizama monitoringa i izvještavanja. Ovi napori bi trebali rezultirati prvim izvještajem o napretku do kraja 2011. Istovremeno nastavit će se rad na strukturi za monitoring i izvještavanje i to sve dok strategija ne bude revidirana ili se ne počne s radom na zajedničkom memorandumu o socijalnom uključivanju.
4.3. Nezaposlenost i isključenost Premda nije izvorno bilo namijenjeno u ovu svrhu, SRU istraživanje, ako ga se razmatra uz niz alternativnih raščlanjivanja, u stanju nam je pružiti određene informacije o percepciji položaja ranjive grupa. Istraživanje je u 2010. donekle izmijenjeno, kako bi obuhvatilo određeni broj dodatnih pitanja koja su za cilj imala osigurati veći uvid u stanje u kojemu se nalaze ugrožene grupe u zemlji. Tako je npr. u upitnik uključeno i pitanje koje za svrhu ima da u uzorku identificira osobe s invaliditetom. Ključni način na koji osobe mogu izbjeći isključenost je stanje zaposlenosti. Grafikon 4.1 ispod pokazuje rezultate SRU istraživanja za zaposlena lica raščlanjena prema godinama starosti i području življenja, iz novembra 2009. i novembra 2010. godine.
Grafikon 4.1. Stepen prijavljene zaposlenosti na plaćenim poslovima 60 50 40
Nov. 09.
%
30
Nov. 10.
20 10 0 Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+
42
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Grafikon 4.1 jasno pokazuje veći stepen isključenosti procijenjen kroz nezaposlenost, koji pogađa stanovnike ruralnih područja u poređenju s onima u urbanim područjima, ispitanice u poređenju s ispitanicima te osobe starije od 50 godina u poređenju s mlađim ispitanicima. Ove su nejednakosti evidentne i u 2009. i u 2010. godini. Još jedan indikator isključenosti je stepen nesigurnosti zaposlenja. Drugim riječima, ako ljudi imaju sigurno zaposlenje, manja je vjerovatnoća da će, dugoročno gledano, biti isključeni, dok oni s nesigurnim zaposlenjem u vrijeme kada se podaci prikupljaju mogu biti u dobrom položaju, ali se ubrzo nakon toga mogu naći isključeni gubitkom zaposlenja. SRU upitnik je zaposlenim ispitanicima postavljao pitanje brinu li hoće li izgubiti posao u naredna tri mjeseca. Naredni Grafikon 4.2, prikazuje broj onih koji vjeruju da bi ubrzo mogli izgubiti posao, raščlanjen po stepenu urbanizacije, spolu i dobi.
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
Po pitanju urbanizacije, obje je godine više ispitanika u urbanim područjima koji
Grafikon 4.2. Stepen nesigurnosti zaposlenja
smatraju da im
25
zaposlenje nije
20
ispitanici u ruralnim
sigurno negoli
Nov. 09.
10
Nov. 10.
%
15
područjima.
5 0 Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+
Tu pak vidimo donekle drugačiju sliku. Po pitanju urbanizacije, obje je godine više ispitanika u urbanim područjima koji smatraju da im zaposlenje nije sigurno negoli ispitanici u ruralnim područjima. Jednako tako više muškaraca negoli žena smatra da im je zaposlenje nesigurno. Kao ilustraciju socijalne isključenosti možda je najinteresantniji rezultat koji se odnosi na percepciju sigurnosti među mladima. Veliki dio ispitanika u dobi između 18 i 35 godina u poređenju s ispitanicima u dobi od 36 do 50 godina vjeruje kako će uskoro izgubiti posao. U 2010. godini ovaj je broj opao te se tako izjednačio s brojem ispitanika u dobi preko 50 godina koji su odgovorili da strepe za vlastiti posao.
4.4. Povjerenje, zadovoljstvo i kvaliteta života Ostali, u manjoj mjeri materijalni indikatori također ukazuju na komparativne nivoe isključenosti u BiH među različitim grupama. SRU upitnik uključuje pitanja o društvenom povjerenju i zadovoljstvu životom, što nam ukazuje na neke od subjektivnijih aspekata isključenosti. Visok nivo generaliziranog povjerenja među građanima može doprinijeti boljem funkcioniranju društva – boljoj društvenoj koheziji – kao i smanjenju stepena marginalizacije određenih grupa. Ranija istraživanja društvenog povjerenja u BiH su pokazala veoma nizak stepen, pri čemu manje od 10 % stanovništva vjeruje da se, općenito uzevši, ljudima može vjerovati.25 Ako posmatramo rezultate26 iz 2009. i 2010. godine, u grafikonu 4.3 ispod možemo primijetiti konzistentno niske nivoe generaliziranog povjerenja i u 2009. i u 2010. među stanovnicima urbanih područja, ispitanicima starijim od 50 godina te muškarcima. U drugim aspektima stupnjevi povjerenja dramatično variraju unutar godine i to posebno među ispitanicama te osobama u dobnoj grupi od 36 do 50 godina, koji u 2010. godini pokazuju veći nivo povjerenja negoli u 2009.
25 UNDP BiH, NHDR o društvenom kapitalu, 2009, str. 39 26 Upitnik SRU za 2010. ovo je pitanje postavljao koristeći Likertovu ljestvicu od 10 poena pri čemu je jedan poen značio veoma nizak stepen povjerenja, a 10 veoma visok stepen povjerenja. ‘Nizak nivo povjerenja’ predstavljen ovdje, u Grafikonu 6.3 definira se kao svi odgovori sa 1,2,3 ili 4 poena na toj ljestvici.
43
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
Grafikon 4.3. Nizak nivo generaliziranog povjerenja (%) 70 68 66 64
Nov. 09.
62
Nov. 10.
60 58 56 54
Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+
Nivoi generaliziranog povjerenja u vezi su i sa stepenom životnog zadovoljstva koje je SRU mjerio i u 2009. i u 2010. godini.27
Grafikon 4.4: Nizak stepen zadovoljstva životom (%) 45 40 35 30 25
Nov. 09.
20
Nov. 10.
15 10 5 0 Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+
U Grafikonu 4.4 iznad, možemo vidjeti da se nivo zadovoljstva životom ne razlikuje bitno kod žena i muškaraca ali su stanovnici ruralnih područja u većem broju nezadovoljni vlastitim životima negoli stanovnici urbanih područja. To pak odgovara općoj opservaciji da između kvalitete života u urbanim i kvalitete života u ruralnim krajevima u BiH postoji značajan jaz. Slično, možemo primijetiti kako nivo nezadovoljstva raste s dobi, pri čemu ispitanici u dobi od 18 do 35 godina u najvećoj mjeri izjavljuju kako su zadovoljni vlastitim životima – i to i 2009. i 2010. – dok su ispitanici stariji od 50 godina najnezadovoljniji. To je pak također u skladu s drugim istraživanjima o socijalnoj isključenosti koja starije svrstavaju u najugroženije skupine u BiH.
27 “Ako se sve uzme u obzir, u kojoj bi mjeri rekli da ste trenutno zadovoljni vlastitim životom? Molimo da svoje mišljenje izrazite koristeći ljestvicu od 1 do 10 pri čemu 1 znači da ste izuzetno nezadovoljni, a 10 da ste izuzetno zadovoljni? Ovo je pitanje preuzeto iz istraživanja Eurofounda o kvaliteti života te se stoga potencijalno može uporediti s rezultatima u zemljama EU.
44
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Kroz podatke prikupljene SRU anketom, u stanju smo u određenoj mjeri istražiti i blagostanje ispitanika, kroz njihovu procjenu vlastitoga zdravstvenog stanja. Kada su upitani za vlastito opće zdravstveno stanje, 21 % ispitanika navelo je da su ‘izvrsnog’, a 21 % da su ‘dobrog’ zdravlja, dok je 10 % ispitanika svoje zdravlja opisalo kao ‘loše’. Detaljniju raščlambu ovih brojki dajemo u Grafikonu 4.5.
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
Prema rezultatima istraživanja iz 2010. Grafikon 4.5: Osobe koje su svoje zdravlje opisale kao ‘loše’ ili ‘prosječno’
godine 13,7 % ispitanika boluje od
50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0
hroničnih bolesti ili pak pate od onesposobljenja koje ograničavaju njihove aktivnosti.
Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+
Kada pak ovdje slabije zdravstvene ishode izjednačimo s povećanom socijalnom isključenošću, vidimo nivo isključenosti prisutan u ruralnim područjima, kako se i očekivalo, te među više žena negoli muškaraca i više starijih osoba negoli onih iz drugih dobrih skupina. Pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, posebice za starije osobe, kako su to pokazala nebrojena istraživanja, predstavlja jedan od ključnih načina preveniranja socijalne isključenosti te ponovno, unapređenje zdravstvene zaštite predstavlja jedan od šest ciljeva vladine Strategije socijalnog uključivanja. SRU istraživanje obuhvata i pitanje koje omogućuje da se (ugrubo) procijeni udio osoba s invaliditetom u BiH. U dva zadnja kruga istraživanja, ispitanicima je postavljano pitanje boluju li više godina od neke bolesti ili pak onesposobljenja koje na bilo koji način ograničava njihove aktivnosti. Dugoročno gledano, važno je prikupiti i analizirati više podataka o stanju osoba s invaliditetom kao jedne od grupa koje u najvećoj mjeri pogađa socijalna isključenost. Ovo tim prije s obzirom na neadekvatne podatke i informacije na koje se ukazuje u intervjuu sa gđom Ibrahimagić iz DEP-a. Prema rezultatima istraživanja iz 2010. godine 13,7 % ispitanika boluje od hroničnih bolesti ili pak pate od onesposobljenja koje ograničavaju njihove aktivnosti.
Grafikon 4.6: Udio stanovništva s hroničnim bolestima ili invaliditetom 30 25 20 15 10 5 0
Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+ 45
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Zanimljivo je da ovdje vidimo nešto veći udio muškaraca i ispitanika iz ruralnih područja koji su naveli onesposobljenja (invaliditet) negoli ispitanika iz ruralnih područja ili pak žena. Razlozi za takvu situaciju mogu biti različiti poput možda, više usluga koje su u urbanim sredinama na raspolaganju osobama s invaliditetom, većih izgleda kod stanovnika urbanih područja da će prijaviti bolest ili onesposobljenje odnosno invalidnost negoli kod stanovnika ruralnih područja. U svakom slučaju, evidentna je zapanjujuća povezanost dob i invaliditeta pri čemu ogromna većina osoba s invaliditetom spade u dobnu skupinu stariji od 50 godina.
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
4.5. Ekonomska isključenost Brojni indikatori u SRU istraživanju nude podatke u vezi s ekonomskom deprivacijom na osnovu procjena samih ispitanika datih kroz odgovore na pitanja o ekonomskoj situaciji domaćinstva. Razloženi, ovi podaci su značajni i za procjenu socijalne isključenosti.
Grafikon 4.7. Percepcija ekonomske situacije domaćinstva u posljednjih 12 mjeseci
60 50
Nov. 08.
40
Nov. 09.
30
Nov. 10.
20 10 0 Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+
Glavni trend vidljiv kroz Grafikon 4.7 odnosi se na učinak koji je globalna ekonomska kriza u 2009. imala BiH. Među svim skupinama, veći je udio ispitanika naveo da je ekonomska situacija njihovog domaćinstva u 12 mjeseci prije novembra 2009. godine bila gora. Ovakvo se stanje pak u svim slučajevima donekle popravilo u godini koja je prethodila novembru 2010. U smislu budućih očekivanja, Grafikon 4.8 prikazuje broj ispitanika koji vjeruju da će se njihova ekonomska situacija u 2011. pogoršati.
46
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
Grafikon 4.8. Očekivanja u vezi s ekonomskom situacijom u narednih 12 mjeseci 40 35
Dodatna mjera
30 25
Nov. 08.
20
Nov. 09.
15
Nov. 10.
10 5 0
ekonomske situacije domaćinstava je subjektivna procjena kojom se od ispitanika zahtijeva da ocijene svoju
Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
ekonomsku situaciju
50+
u odnosu na situaciju u kakvoj su drugi. Možda kao odraz pesimizma pod utjecajem finansijske krize, rezultati prikazani u Grafikonu 4.9 čini se odražavaju one iz Grafikona 4.8, s većim brojem ispitanika koji su naveli kako vjeruju da će se njihova ekonomska situacija pogoršati u novembru 2009. negoli i u novembru 2008. i u novembru 2010. godine. Rezultati pored toga ukazuju i na veći stepen pesimizma među ispitanicama negoli ispitanicima te među starijim osobama. Ovakav stepen pesimizma možda se može povezati sa nižim osjećajem blagostanja te možda i sa većim subjektivnim osjećajem isključenosti. Dodatna mjera ekonomske situacije domaćinstava je subjektivna procjena kojom se od ispitanika zahtijeva da ocijene svoju ekonomsku situaciju u odnosu na situaciju u kakvoj su drugi.
Grafikon 4.9: Procenat ispitanika koji sebe smatraju relativno siromašnim 50 45 40 35 30
Nov. 09.
25
Nov. 10.
20 15 10 5 0
Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+
47
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
4.6. Sažetak Kroz gornju je procjenu je evidentno da podaci iz SRU istraživanja imaju potencijala u smislu ilustriranja nekih od važnijih aspekata socijalne isključenosti u BiH, posebice po pitanju razlika uočenih među muškarcima i ženama, među urbanim i ruralnim područjima te po pitanju situacije u kojoj se nalaze starije osobe. Dimenzije koje su obuhvaćene – uključujući temeljnu ekonomsku situaciju, aspekte zdravstvenog stanja, zadovoljstva životom i blagostanja kao i zapošljavanja – sve potvrđuju ranije radove iz domene socijalne isključenosti naglašavajući stanje u kojem se nalaze ugrožene skupine iz ovih kategorija. Posebno zapanjujuća je činjenica da u svim opisanim slučajevima starije osobe bivaju pogođene teže negoli ostale dobne skupine. Dalji rad sa podacima iz SRU istraživanja mogao bi rasvijetliti i stanje u kojem se nalaze ostale skupine, posebno manjinski povratnici, raseljene osobe i osobe s invaliditetom.
S O C I JALNA I S KL J U ČEN O S T
U smislu budućeg usmjerenja kod izrade javnih politika u ovoj oblasti, osnovu za naredni značajni korak u smislu strateškog razvoja će vjerovatno predstavljati Strategija socijalnog uključivanja. Ovaj će korak predstavljati zajednički memorandum o socijalnom uključivanju (JIM) koji predstavlja glavni dio okvira socijalne politike EU. JIM-om se nastoje identificirati glavni izazovi s kojima se suočavaju zemlje kandidati (kada BiH dobije ovakav status) u smislu namjera zemlje u smislu rješavanja pitanja siromaštva i socijalne isključenosti. Postojeća strategija stoga donekle ide ka pripremanju temelja za izradu JIM-a. Izrada strategija poput ove može predstavljati značajno sredstvo za integriranje načela socijalne solidarnosti u izradu i donošenje vladinih politika kao i unapređenje institucionalnih kapaciteta za razvoj socijalnih politika. leko više po pitanju mjerenja socijalne isključenosti Jasno je međutim da je potrebno uraditi daleko više po pitanju mjerenja socijalne isključenosti u BiH s ciljem davanja preciznijeg opisa stanja na više nivoa deprivacije i isključenosti koja pogađa određene grupe i pojedince u BiH.
48
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
5. Prihodi i sistem socijalne zaštite
Izvršni sa ž e ta k
49
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Prihodi i sistem socijalne zaštite
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Aleksandar Draganić
5.1. Indeks socijalne stabilnost bez promjena
Indeks socijalne
Indeks socijalne stabilnosti u novembru 2009. godine u odnosu na novembar 2008. godine nije zabilježio promjene i pored činjenice da je 2009. godina označena kao ekonomski lošija godina. Vrijednost indeksa socijalne stabilnosti je u novembru 2010. godine iznosila 46 poena. Razlozi za nepromijenjeno stanje u odnosu na prethodni period očituju se u istom broju domaćinstava sa niskim primanjima (primanjima ispod 500 KM), sličnim očekivanjima, nepromijenjenim prosječnim platama, te stagnacijom kupovne moći građana.
stabilnosti u novembru 2009. godine u odnosu na novembar 2008. godine nije zabilježio promjene i pored činjenice da je 2009. godina označena
Grafikon 5.1. Indeks socijalne stabilnosti za BiH
kao ekonomski lošija 120,00
godina.
Indeks socijalne stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu Indeks socijalne stabilnosti
110,00 100,00 90,00 80,00 70,00 60,00
Talas istraživanja
50,00 40,00
Feb. 05
Jun. 05
Sep. 05
Nov. 05
Apr. 06
Jun. 06
Sep. 06
Nov. 06
Apr. 07
Sep. 07
Nov. 07
Mar. 08
Jun. 08
Okt. 08
Nov. 08
Nov. 10
Lančani indeks 92,00 97,83 93,33 102,38 104,65 102,22 100,00 102,17 104,26 91,84 95,56 106,98 97,83 102,22 100,00 100,00 Kompozitni indeks
46
45
42
43
45
46
46
47
49
45
43
46
45
46
46
46
50
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
5.2. Broj domaćinstava sa niskim prihodima bez promjene Posmatrajući ispitivanje javnog mnijenja u novembru 2010. godine u odnosu na novembar 2009. godine, možemo primijetiti da nije bilo promjene u procentu domaćinstava sa niskim prihodima (prihodima ispod 500 KM) u Bosni i Hercegovini (Tabela 5.1).
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Tabela 5.1 Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) za cijelu Bosnu i Hercegovinu Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Bez primanja
3,4
4,5
3,0
Manje od 100 KM
2,1
2,9
2,0
101 - 300
12,8
18,1
14,9
301 - 500
14,6
13,4
17,9
SUBTOTAL do 498
33,0
38,9
38,9
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Međutim, ako podatke ispitivanja razložimo po entitetima i Brčko Distriktu, vidimo da je došlo do pada broja domaćinstava sa niskim prihodima u oba entiteta, dok je istovremeno zabilježen rast u Brčko Distriktu (vidi Grafikon 5.2.).
Grafikon 5.2. Broj domaćinstava sa procjenjenim prihodima ispod 500 KM Broj domaćinstava sa niskom prihodima (u %) 66,4502
70,0 60,0 50,0 40,0 30,0
38,0702
61,6062
38,5716 37,5778
66,1856
FBiH 37,9602 35,1067
28,1313
RS Brčko Distrikt
20,0 10,0 0,0 Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Prema podacima ispitivanja javnog mnijenja iz novembra 2010. godine u odnosu na novembar 2009. godine, broj domaćinstava sa niskim prihodima (prihodima ispod 500 KM) je ostao na nivou od 39 % domaćinstava u cijeloj Bosni i Hercegovini. Broj domaćinstava sa prihodima ispod 500 KM je opao sa 37,5 % na 35 % u FBiH, sa 38,5 % na 38 % u Republici Srpskoj, te porastao sa 61,5 % na 66 % u Brčko Distriktu. Kada se porede podaci iz novembra 2010. godine u odnosu na novembar 2009. godine, treba napomenuti da je broj domaćinstava koja su imala prihode više od 1500 KM 51
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
bio viši u FBiH (11 % u odnosu na 5,2 %), te niži u Republici Srpskoj (2,3 % u odnosu na 2,8 %). Ovo je vjerovatno jednim dijelom i rezultat politike plata Vlade RS, koja je početkom 2010. godine svim rukovodećim službenicima smanjila plate za 20-25 %, dok su plate ostalim državnim službenicima plate smanjene za 10-15 %.28 Što se tiče prihoda na područjima koja su prema našoj metodologiji klasifikovana kao većinska, rezultati u novembarskom istraživanju 2010. godine pokazuju da se broj domaćinstava sa prihodima ispod 500 KM povećao u odnosu na novembar 2009. godine na bošnjačkim većinskim područjima (sa 40 % na 43 %), dok je njihov broj opao u srpskim većinskim područjima (sa 39 % na 38 %) i hrvatskim većinskim područjima (sa 27 % na 19 %). Ovakvi trendovi nisu prisutni kod „manjina“ u područjima gdje je jedan od konstitutivnih naroda u većini. Naime, broj domaćinstava sa niskim prihodima kod „manjinskog“ stanovništva je zabilježio pad na bošnjačkim većinskim područjima (sa 49,5 % na 48 %) i srpskim većinskim područjima (sa 59 % na 43 %), dok je broj domaćinstava sa niskim prihodima zabilježio rast kod manjinskog stanovništva na hrvatskim većinskim područjima (sa 29 % na 34 %). Prema podacima ispitivanja javnog mnijenja u novembru 2010. godine u odnosu na novembar prethodne godine, došlo je do pada broja domaćinstava sa niskim prihodima u gradskim (sa 33 % na 30 %), te do nepromijenjenog broja takvih domaćinstava u seoskim područjima (44 %). Na kraju, treba napomenuti da je najveći broj domaćinstava sa niskim prihodima i dalje kod osoba koje spadaju u starosnu kategoriju 50+ (vidi Grafikon 5.3. i Tabelu 5.3).
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Prema podacima ispitivanja javnog mnijenja u novembru 2010. godine u odnosu na novembar prethodne godine, došlo je do pada broja domaćinstava sa niskim prihodima u gradskim, te do
Grafikon 5.3. Broj domaćinstava sa prihodima ispod 500 KM prema kategorijama
nepromijenjenog Broj domaćinstava sa niskom prihodima - Novembar 2010 (%) 43,814
38,756
37,112
broja takvih
56,643
domaćinstava u seoskim područjima.
32,041
29,673
23,743
Grad
Selo
Muškarci
Žene
18-35
36-50
50+
Tabela 5.2 Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) BiH Grad
Prihodi u KM
Selo
Muški
Ženski
18-35
36-50
51+
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Bez primanja
3,9
2,3
5,0
3,6
5,7
2,7
3,4
3,4
4,7
2,0
4,7
4,1
4,3
3,4
Manje od 100
1,9
0,3
3,7
3,2
3,0
2,0
2,9
2,0
2,0
bo
2,5
1,8
3,9
4,2
101 - 300
14,1
11,9
21,2
17,1
15,9
15,4
20,3
14,5
8,2
6,6
6,6
8,7
31,7
27,9
301 - 500
13,0
15,2
13,7
19,9
13,2
18,7
13,6
17,2
11,7
15,1
18,0
17,5
12,4
21,1
SUBTOTAL DO 500
32,8
29,7
43,7
43,8
37,8
38,8
40,1
37,1
26,7
23,7
31,8
32,0
52,3
56,6
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
28 Zakon o izmjenama Zakona o platama zaposlenih u organima uprave Republike Srpske («Službeni glasnik Republike Srpske», broj 116/09)
52
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
5.3. Različita očekivanja stanovništva u FBiH i RS Izvještajni period je obilježen mnogobrojnim izvještajima o ekonomskoj krizi. Tako su na primjer vijesti iz Grčke posmatrane sa zabrinutošću i praćena nagađanjima da li je sličan scenario moguć i u samoj Bosni i Hercegovini. Međutim, pad ekonomskih aktivnosti na sreću nije bio toliko veliki, te se uz pomoć stand-by aranžmana i Međunarodnog monetarnog fonda 2010. godina okončala bez velikih poremećaja. Ispitivanje javnog mnijenja iz 2010 pokazuje da građani Bosne i Hercegovine smatraju da se ekonomska situacija u njihovim porodicama nije značajno promijenila u posljednjih godinu dana (52 % ispitanika).
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Tabela 5.4 Da li se ekonomska situacija u vašoj porodici promijenila u posljednjih godinu dana (u %)? BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Istraživanje
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
TOTAL POBOLJŠATI
10,8
5,4
8,1
10,2
4,7
10,0
9,4
5,4
5,6
43,8
20,2
5,0
Ostati ista
53,8
47,0
56,4
51,9
44,8
58,5
58,2
50,6
53,2
28,0
43,7
57,6
TOTAL POGORŠATI
34,5
45,9
35,1
36,7
47,8
31,5
31,6
43,7
40,2
25,4
36,1
36,7
NZ/BO
1,0
1,7
0,4
1,1
2,7
0,7
0,3
1,0
2,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
100,0
0,7 100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
U smislu budućih očekivanja u odnosu na novembar 2009. godine, broj osoba koje očekuju rast u visini novčanih primanja u njihovim domaćinstvima u narednih 6 mjeseci se povećao u FBiH (sa 17 % na 28 %), dok se istovremeno njihov broj smanjio u RS (sa 29 % na 19,5 %). Interesantan je optimizam dijela ispitanika iz Federacije Bosne i Hercegovine sa aspekta očekivanja rasta visine novčanih primanja u vremenu najavljenih smanjenja plata u javnom sektoru, smanjenju naknada na osnovu određenih prava. Prema ispitivanju javnog mnijenja u novembru 2010. godine, najoptimističnije su bile osobe koje spadaju u starosnu kategoriji od 18-35 (29 % osoba očekuje povećanje visine novčanih primanja). Prema rezultatima ispitivanja javnog mnijenja u novembru 2010. godine u odnosu na novembar 2009. godine došlo je do rasta broja osoba koje očekuju dalji rast. Na ovakve stavove je vjerovatno uticao rast cijena goriva i energenata krajem 2010. godine, najava BiH telekom operatera i elektroprivreda u vezi sa korekcijama cijena početkom 2011. godine, te blagi rast cijena pojedinih životnih namirnica. Tako u novembru 2010. godine 84 % ispitanika u FBiH, 77 % ispitanika u RS, te 28 % ispitanika u Brčko Distriktu očekuje dalji rast cijena.
Grafikon 5.4. Četvorogodišnji trend u percepciji mogućeg povećanja cijena Broj osoba koje očekuju povećanje cijena (u %) 100,00 80,00
100,0 89,513
83,868
78,080
83,868 74,917
71,584
76,933
54,432
60,00 40,00
RS 27,984
20,00 432
0,00 Nov 07.
Nov 08.
FBiH
Brčko Distrikt
5,999 Nov 09.
Nov 10.
53
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
U smislu percepcije sigurnosti zaposlenja, u odnosu na novembar 2009. godine se broj osoba koje misle da bi mogle ostati bez posla smanjio u FBiH, povećao u RS, te ostao nepromijenjen u Brčko Distriktu (Grafikon 5.5). Najzabrinutije za mogućnost ostajanja bez posla su osobe koje se nalaze u starosnoj kategoriji od 18-35 godina i to čak 20 % njih. Ovakvo stanje ukazuje i na problematičan status velikog broja zaposlenih u privatnom sektoru, naročito mlađih kategorija, u kojem ne postoji organizovano sindikalno djelovanje. Na kraju, broj osoba koje misle da bi mogle ostati bez posla se smanjio i kod muške (sa 16 % na 9 %) i kod ženske populacije (sa 15 % na 8 %).
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Najzabrinutije za mogućnost ostajanja bez posla su osobe
Grafikon 5.5. Očekivanja u vezi s mogućnošću gubitka zaposlenja
koje se nalaze u Nov. 09.
Broj osoba koje misle da bi u naredna 3 mjeseca mogle ostati bez posla (u %)
Nov. 10. 6,15
FBiH
starosnoj kategoriji od 18-35 godina i to čak 20 % njih.
17,09
13,98 12,91
RS
0,00
2,00
4,00
6,00
8,00
10,00
12,00
14,00
16,00
18,00
Izvještajnu 2010. godinu je obilježilo nekoliko protesta, od kojih su najznačajniji protesti ratnih veterana, boraca i invalida u Sarajevu, prosvjetnih radnika u Unsko-sanskom kantonu, protesti zaposlenih u javnom sektoru u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, protesti radnika firmi Vranica, Krivaja, itd. Ako posmatramo ispitivanje javnog mnijenja u novembru 2010. godine u odnosu na novembar 2009. godine, broj osoba koje podržavaju održavanje javnih protesta, štrajkova i demonstracija je opao u FBiH. Skoro 60 % građana u FBiH spremno je na sudjelovanje u protestima. • stanovništvo u gradovima je sklonije pružanju podrške organizovanim vidovima ispoljavanja nezadovoljstva pojedinim društvenim problemima od stanovništva u selima; • osobe u starosnoj kategoriji od 36-50 godina su najspremnije za proteste, osim kada se radi o pitanju nemogućnosti pronalaska zaposlenja; • stanovništvo FBiH je najviše sklono pružanju podrške protestima, štrajkovima i demonstracijama u vezi sa slabim platama i penzijama (62 %), gubitkom zaposlenja (61,5 %), te nemogućnošću nalaska zaposlenja (59,5 %); • stanovnici RS su najviše skloni podršci održavanja javnih protesta štrajkova i demonstracija u vezi sa slabim platama i penzijama (46,5 %), gubitkom zaposlenja (46 %), te nemogućnošću nalaska zaposlenja (44 %).
54
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Grafikon 5.6. Spremnost na javne proteste Procenat osoba koje podržavaju javne proteste u vezi sa... (nov 09) 61,6
62,2
59,5
60,0
46,3
44,1
40,0
36,1 29,9
36,2 24,2
23,5
20,0
Brčko Distrikt
42,1
33,2 26,6
RS
58,7 50,8
50,1
45,9
58,3
FBiH
23,4
19,1
12,8
ne ov i im
Po vr at k
nj Pi o
na
ša
om
ju n za aro je d dn ne ice
ed
em
m ni Ug ro že
pl im Sl
ab
m
a/ m at a
nj lje iv Pr ot
na c gr ion ađ al an nim sk i im
pe
nz
ija
m
a
lit ic en i vla tit de et a
po em
šć u n za ala po že sle nj nj a a
uć og m Ne
Gu
bi
tk
no
om
za
po
sle
nj
a
0,0
5.4. Kupovna moć i životni standard građana bez promjene Ako posmatramo podatke entitetskih zavoda za statistiku u vezi sa kretanjem prosječne plate i indeksa potrošačkih cijena, možemo zaključiti da tokom 2010. godine nije bilo značajnijih pomaka (Tabela 5.5).
Tabela 5.5 Kretanje prosječne neto plate i indeksa potrošačkih cijena u RS i FBiH (za period Decembar 09. Oktobar 10.) RS Mjesec
12/09
01/10
02/10
03/10
04/10
05/10
06/10
07/10
08/10
09/10
10/10
Prosječna neto plata
788,0
778,0
772,0
771,0
786,0
774,0
789,0
786,0
785,0
794,0
779,0
CPI (Indeks potrošačkih cijena)
100,1
101,6
100,1
100,2
98,9
100,1
100,0
99,9
99,8
100,2
101,3
FBiH Mjesec
12/09
01/10
02/10
03/10
04/10
05/10
06/10
07/10
08/10
09/10
10/10
Prosječna neto plata
807,7
793,9
786,3
809,1
804,5
802,9
802,3
804,2
806,4
802,1
801,9
CPI (Indeks potrošačkih cijena)
100,1
101,1
100,2
100,1
99,6
100,0
99,9
100,0
99,8
100,5
100,6
Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Federalni zavod za statistiku FBiH, mjesečna saopštenja tokom 2010. godine *Promjena kod indeksa potrošačkih cijena se odnosi na promjenu odnosu na prethodni mjesec.
55
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Prosječna neto plata u oktobru 2010. godine iznosila je 779 KM u Republici Srpskoj, a u Federaciji Bosne i Hercegovine 802 KM. Na osnovu podataka za prvih 10 mjeseci 2010. godine zapaža se da je tokom godine došlo do smanjenja prosječne neto plate u oba entiteta. Ako posmatramo prosječnu neto platu u oktobru 2010. godine u odnosu na prosječnu neto platu iz decembra 2009. godine, može se primijetiti da je u navedenom periodu prosječna neto plata u Republici Srpskoj manja za 1,14 %, dok je prosječna neto plata u istom periodu u FBiH manja za 0,72 %. 29
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Grafikon 5.7. Prosječne plate za prvih 10 mjeseci 2010. godine, po entitetima
Kretanje prosječne neto plate u RS i FBiH 820,00
807,67
804,55
802,89
802,32
804,15
806,37
786,00
785,00
802,10
801,88
793,94
800,00
780,00
809,05
786,33 794,00 788,00
789,00
786,00 778,00
760,00
779,00 772,00
771,00
02/10
03/10
774,00
740,00 12/09
01/10
04/10
05/10
06/10
RS
29 Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Federalni zavod za statistiku FBiH, 2010.
07/10
08/10
09/10
10/10
FBiH
56
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Grafikon 5.8. Promjene plata u 2010. godini, po djelatnostima
Rast/pad plata u oktobru 2010. godine u odnosu na decembar 2009. godine u RS i FBiH
Ribarstvo
6,94% 4,96%
2010. godine
1,43%
iznosila je 338,68
5,65% 0,16% 10,95% 1,98% 6,67%
Hoteli i restorani
-0,32%
KM u Federaciji BiH, te 320,22 KM u Republici Srpskoj.
3,29%
Saobraćaj, skladištenje i veze
-4,19% -3,96%
Finansijsko posredovanje
UKUPNO - prosjek
penzija za novembar
0,09% -0,11%
Trgovina na malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta
Ostale komunalne, društvene i lične uslužne djelatnosti
osiguranje, prosječna
5,89%
Građevinarstvo
Zdrastveni i socijalni rad
i invalidsko
3,73%
Proizvodnja i snabdjevanje električnom energijom, gasom i vodom
OIbrazovanje
za penzijsko
-1,66%
Prerađivačka industrija
Državna uprava, odbrana, obavezno socijalno osiguranje
entitetskih fondova
-5,51%
Vađenje rude i kamena
Aktivnosti u vezi s nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti
Prema podacima
2,78%
Poljoprivreda
-0,42% -0,47% -4,66% -5,94% 0,25% -7,72% 0,08% 1,80% -4,29% -4,30% -0,83% -1,14% -0,72%
30
Prema podacima entitetskih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, prosječna penzija za novembar 2010. godine iznosila je 338,68 KM u Federaciji BiH, te 320,22 KM u Republici Srpskoj. Ako ove podatke uporedimo sa prosječnom penzijom isplaćenom u decembru 2009. godine, uviđamo da je u navedenom periodu u Federaciji BiH zabilježeno smanjenje prosječne penzije od 1,23 %, dok je u Republici Srpskoj smanjenje iznosilo 0,03 %.
30 Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Federalni zavod za statistiku FBiH, 2010.
57
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Grafikon 5.9. Prosječne penzije Kretanje prosječne penzije u RS i FBiH na mesečnom nivou (Decembar 09. - Novembar 2010.) 350,00
342,90
340,00 330,00 320,00
343,03 342,01
320,11
341,13 342,77
318,69 320,85
339,78 339,76 319,88
338,68 320,31
320,11
319,80
319,44
338,95 339,08
319,62
319,16 318,73
310,00
341,41 342,00
320,22
300,00 12/09
01/10
02/10
03/10
04/10
05/10
06/10
08/10
07/10
09/10
10/10
11/10
FBiH
RS
31
U istom periodu, nije bilo promjena kada su u pitanju najniže i najviše penzije u oba entiteta. Najniža penzija u Republici Srpskoj i dalje iznosi 160 KM, dok je iznos najniže penzije u Federaciji Bosne i Hercegovine i dalje 296 KM. Najviša penzija u FBiH je iznosila 1.975 KM, dok je iznos najviše penzije u Republici Srpskoj bio 1.564 KM.
Tabela 5.6 Podaci o penzijama u RS i FBiH za decembar 2009. i novembar 2010. FBiH
RS
Decembar 2009.
Novembar 2010.
Decembar 2009.
Novembar 2010.
Najniža penzija
296,00
296,36
160,00
160,00
Najviša penzija
1975,00
1975,71
1564,56
1564,00
Prosječna penzija
342,90
338,68
320,11
320,22
Izvor: Fond PIO RS i PIO/MIO FBIH, decembar 2010. godine
I dok je u 2009. godini u BiH bila zabilježena blaga deflacija, tokom 2010. godine, u oba entiteta dolazi do rasta indeksa potrošačkih cijena i povećanja cijena roba i usluga. Tako je, prema podacima entitetskih zavoda za statistiku, indeks potrošačkih cijena u novembru 2010. godine u poređenju sa novembrom 2009. godine porastao za 2,4 % u Republici Srpskoj, te za 2,3 % Federaciji BiH. Takođe, ukoliko poredimo podatke iz prvih jedanaest mjeseci 2010. godine u odnosu na isti period 2009. godine, uviđamo da su prosječne cijene proizvoda i usluga više za 2,4 % u RS, odnosno za 1,6 % u FBiH.
31 Izvor: Fond PIO RS i PIO/MIO FBIH, decembar 2010. godine
58
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Grafikon 5.10: Rast/pad cijena proizvoda po mjesecima (CPI) Kretanje indeksa potrošačkih cijena u RS i FBiH na mjesečnom nivou (prethodni mjesec=100) 101,6
102,00 101,00 100,00
100,1
101,1
101,3 100,1 100,2
100,1
100,2
100,0
99,9
99,8
100,0
99,9
100,0
99,8
05/10
06/10
07/10
08/10
99,6 100,1
100,2
100,1
100,5
100,2 100,6
100,4
99,00 98,9 98,00 12/09
01/10
02/10
03/10
04/10
RS
09/10
10/10
11/10
FBiH
32
Posmatramo li podatke prema odjeljcima namjene potrošnje, u prvih jedanaest mjeseci 2010. godine u odnosu na prvih jedanaest mjeseci 2009. godine u Republici Srpskoj najviše su porasle cijene alkoholnih pića i duvana (12,5 %), komunikacija (8,4 %), obrazovanja (4,5 %), prevoza (4,4 %), te stanovanja, vode, električne energije, plina i drugi energenata (2,7 %), dok je istovremeno došlo do smanjenja cijena u odjeljcima odjeće i obuće (3,2 %), te rekreacije i kulture (0,3 %). U navedenom periodu u Federaciji BiH su najviše rasle cijene u odjeljcima alkoholna pića i duvan (11,2 %), komunikacija (i 6,3 %), prevoza (4 %), te hrane i bezalkoholnih pića (2,9 %), dok je istovremeno došlo do smanjenja cijena u odjeljcima odjeće i obuće (7,6 %), te u zdravstvu (1 %).
Tabela 5.7 Indeks potrošačkih cijena (CPI) po odjeljcima (novembar 2010. godine) RS
FBiH
XI 2010 / X 2010
I-XI 2010/ I-XI 2009
XI 2010/ XI 2009
XI 2010 / X 2010
I-XI 2010/ I-XI 2009
XI 2010/ XI 2009
Ukupno
100,2
102,4
102,4
100,4
101,6
102,3
Hrana i bezalkoholna pića
100,4
98,9
101,3
100,8
98,9
102,9
Alkoholna pića i duvan
100,0
121,3
112,5
99,7
119,4
111,2
Odjeća i obuća
99,9
96,3
96,8
99,9
94,9
92,4
Stanovanje, voda, električna energija, plin i drugi energenti
100,1
104,2
102,7
100,8
101,9
101,6
Namještaj, pokućstvo i redovno održavanje
100,0
99,7
100,1
100,2
100,3
101,7
Zdravstvo
99,9
103,0
102,1
100,0
100,6
99,0
Prevoz
100,6
106,6
104,4
100,0
107,3
104,0
Komunikacije
100,0
108,3
108,4
100,0
106,3
106,3
Rekreacija i kultura
100,0
100,0
99,7
100,1
101,4
101,4
Obrazovanje
100,0
105,5
104,5
100,0
100,6
100,9
Restorani i hoteli
100,0
100,3
100,7
100,0
101,8
100,7
Ostala dobra i usluge
99,8
100,7
100,1
100,0
100,7
100,7
Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Federalni zavod za statistiku FBiH, decembar 2010. godine
32 Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Federalni zavod za statistiku FBiH, decembar 2010. godine
59
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Ono što je vjerovatno uticalo na rast inflacije u oba entiteta u 2010. godini je primjena novog Zakona o akcizama iz januara 2010. godine, kojim su uvedene veće akcizne stope na duhanske prerađevine, kafu i naftne derivate, a što je direktno dovelo do povećanja indeks u odjeljcima alkoholna pića i duvana, te u odjeljku prevoza. Dalje, porastu inflacije doprinijelo je i poskupljenje električne energije i vodosnabdijevanja, što se direktno odrazilo na rast indeksa stanovanja, vode, električne energije, plina i drugih energenata, te poskupljenje usluga u telefonskom saobraćaju, a u RS i poštanskih usluga, što je uticalo na rast indeksa u odjeljku komunikacija. Takođe treba napomenuti da je povećanje cijena usluga u obdaništima u RS dovelo do značajnog povećanja indeksa u odjeljku obrazovanja. Po pitanju želje građana da napuste BiH, a poredeći rezultate ispitivanja javnog mnijenja u protekle četiri godine, vidljivo je da veliki broj građana razmatra da ode iz BiH ukoliko se za tako nešto ukaže prilika. Vizna liberalizacija, koja je građanima odobrena od 15. decembra 2010., može doprinijeti da pojedini iz ove kategorije svoje namjere i ostvare.
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Ono što je vjerovatno uticalo na rast inflacije u oba entiteta u 2010. godini je primjena novog Zakona o
Grafikon 5.11. Spremnost na napuštanje zemlje
akcizama iz januara 100,00
2010. godine,
90,00
kojim su uvedene
Napustili bi BiH ako bi im se ukazala prilika (u%)
80,00
veće akcizne stope
70,00
na duhanske prerađevine, kafu i
60,00
naftne derivate, a što
50,00
je direktno dovelo do
40,00
povećanja indeks u
30,00
odjeljcima alkoholna
20,00
pića i duvana, te u
10,00
odjeljku prevoza.
0,00 BiH
FBiH
RS
18-35
36-50
51+
Nov 07.
45,58
46,41
44,21
65,90
56,42
19,54
Nov 08.
40,36
40,08
41,56
63,29
39,38
17,57
Nov 09.
44,02
52,10
32,69
66,54
51,92
22,22
Nov 10.
47,32
46,49
49,17
67,06
56,57
20,80
60
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
5.5. Procjena ekonomske situacije domaćinstava pogoršana Izvještajni period je obilježen nastavkom ekonomske krize, najviše manifestovanoj otpuštanjem velikog broja radnika i rastom broja nezaposlenih. U vremenu smanjene ekonomske aktivnosti, jedna od posljedica se odnosi na povećanje nezaposlenosti i smanjenje prihoda firmi i pojedinaca, dok se drugi svakako odnosi na smanjenje prihoda države, te konsekventnim uticajem na pritiske za obezbjeđenje socijalnog minimuma i adekvatne socijalne zaštite za sve one kojima je neophodna. Naime, penzioni sistem u Bosni i Hercegovini, sistem zdravstvene zaštite, te fondovi za nezaposlene i isplatu dječjih i materinskih dodataka skoro u potpunosti zavisi od fonda plata zaposlenih. Kada se ekonomski efekti krize osjete u padu ekonomske aktivnosti, praćenoj padom zaposlenosti i plata, pojavljuju se značajni problemi u sektoru zdravstva i penziono-invalidskog osiguranja.
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Tokom 2010. godine, vlasti u Republici Srpskoj su u nekoliko navrata isplaćivali avanse, povećavale tranše te čak i mijenjale zakonska rješenja u cilju oslobađanja određenih sredstava za isplatu penzija. To je ocijenjeno kao jako problematično sa aspekta dalje održivosti Fonda i redovnih isplata prava korisnicima. I pored obećanja datih u potpisanom memorandumu o stand-by aranžmanu sa MMF-om, vlade na svim nivoima i dalje ne uspijevaju da smanje nepotrebne rashode, ugrožavajući sam aranžman i stabilnost cijelog državnog aparata i sistema. U 2010. u Bosni i Hercegovini je došlo do povećanja procenta onih koji smatraju da se njihovo domaćinstvo nalazi ispod prosjeka. Tako je u novembru 2009. godine 45 % ispitanika u FBiH, 58 % u RS, te 71 % u Brčko Distriktu smatralo da se nalazi ispod prosjeka ukoliko se posmatra ekonomski položaj njihovog domaćinstva. Ovakvi stavovi i mišljenja su vjerovatno posljedica trenutnog socio-ekonomskog položaja skoro polovine stanovništva, uticaja krize na (ne)zaposlenost i nivo prihoda, te nedostataka aktivnih mjera u pružanju minimuma životnog standarda.
Tabela 5.8 Samopercepcija ekonomskog položaja domaćinstva (%) BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Istraživanje
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Na rubu egzistencije
8,1
14,9
11,4
5,1
8,3
9,4
11,5
23,7
13,1
25,7
28,5
20,9
Znatno ispod prosjeka
11,4
12,1
20,1
9,2
11,6
20,6
14,3
11,6
16,1
17,3
27,7
42,7
Nešto ispod prosjeka
24,3
22,0
19,9
24,4
25,1
15,5
24,1
17,7
28,5
24,4
17,6
7,0
TOTAL ispod prosjeka
43,8
49,0
51,5
38,7
45,0
45,4
49,9
53,0
57,7
67,4
73,7
70,6
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Bosna i Hercegovina troši 4 % svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na novčane naknade kroz programe socijalne zaštite koji nisu bazirani na doprinosima.33 S tako velikim dijelom dijelom BDP-a koji odlazi na novčane naknade, BiH je jedna od zemalja s najvećom javnom potrošnjom u ove namjene na području Evrope i centralne Azije – njeni rashodi su daleko veći od prosjeka zemalja u regiji, koji se kreću prosječno oko 1,6 %, ili zemalja OECD-a, gdje su oni prosječno oko 2,5 %. Ovaj nivo potrošnje na novčane naknade kroz programe socijalne zaštite, a koji nisu bazirani na doprinosima, je fiskalno teško održiv, naročito ako se ima u vidu prijeteći učinak globalne finansijske i ekonomske krize na javne prihode. Očekuje se da će se u narednom periodu, pod uticajem Svjetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, pokušati sa revizijom aktuelnih politika i praksi u sistemu socijalne zaštite, s ciljem uvođenja reformi.34
33 Svjetska banka (2009), Bilješke o politici – socijalna davanja u Bosni i Hercegovini: kreiranje održivog sistema socijalne zaštite zasnovanog na stvarnim potrebama, Sarajevo, str 3-8. 34 Svjetska banka (2009), Zaštita siromašnih u vrijeme globalne krize: Ažurirani izvještaj o siromaštvu za Bosnu i Hercegovinu za 2009. godinu, Jedinica za siromaštvo i ekonomsko upravljanje, Region Evrope i Srednje Azije, str. 37-47.
61
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
5.6. Sažetak Indeks socijalne stabilnosti nije zabilježio promjene u odnosu na novembar 2009. godine, te je njegova vrijednost u novembru 2010. godine iznosila 46 poena. Razlozi za nepromijenjeno stanje u odnosu na prethodni period očituju se u istom broju domaćinstava sa niskim primanjima (primanjima ispod 500 KM), sličnim očekivanjima, te stagnacijom kupovne moći građana i prosječnih plata. U Bosni i Hercegovini se međutim i dalje nalazi veliki broj osoba koje se smatraju siromašnim, sa posebnim osvrtom na ruralno stanovništvo.
P r ihodi i sis t e m so c ija l n e zaštite
Izvještajni period je obilježen mnogobrojnim izvještajima o ekonomskoj krizi i njenim efektima, uz dosta pesimistične prognoze za 2010. godinu. Međutim, pad ekonomskih aktivnosti na sreću nije bio toliko veliki, te se 2010. godina okončala bez velikih strukturnih poremećaja, što je imalo uticaja i na sama očekivanja ispitanika. Izvještajni period karakterišu pozitivniji stavovi ispitanika iz FBiH u odnosu na RS, te stavovi žena u odnosu na stavove muškaraca. Stanovnici FBiH su i dalje skloniji pružanju podrške protestima, štrajkovima i demonstracijama u odnosu na stanovnike RS i Brčko Distrikta, ali uz generalno smanjenje broja osoba koje su spremne za pružanje ovakve podrške. Ako posmatramo prosječnu neto platu u oktobru 2010. godine u odnosu na prosječnu neto platu iz decembra 2009. godine, može se primijetiti da je u navedenom periodu prosječna neto plata u Republici Srpskoj manja za 1,14 %, dok je prosječna neto plata u istom periodu u FBiH manja za 0,72 %. Tokom 2010. godine, došlo je do stagnacije nivoa prosječnih penzija u oba entiteta. Istovremeno, tokom 2010. godine, u oba entiteta dolazi do rasta indeksa potrošačkih cijena i povećanja cijena roba i usluga. Tako je, prema podacima entitetskih zavoda za statistiku, indeks potrošačkih cijena u novembru 2010. godine u poređenju sa novembrom 2009. godine porastao za 2,4 % u Republici Srpskoj, te za 2,3 % Federaciji BiH. Na kraju, treba spomenuti da se postojeći sistem socijalne zaštite suočava sa velikim izazovima uslijed efekata koje prouzrokuje ekonomska kriza. Naime, penzioni sistem, sistem zdravstvene zaštite, te fondovi za nezaposlene i isplatu dječjih i materinskih dodataka skoro u potpunosti zavise od fonda plata zaposlenih, što ih čini ranjivim i stavlja velike zahtjeve pred njih u vrijeme velike nezaposlenosti.
62
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
6. Etnički odnosi
Izvršni sa ž e ta k
63
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Etnički odnosi
ETN I ČK I ODNOSI
Senad Slatina
6.1. Indeks međuetničke stabilnosti u porastu Pozitivna promjena
Grafikon 6.1: Međuetnička stabilnost u Bosni i Hercegovini
indeksa međuetničke stabilnosti mogla
110
Indeks socijalne stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu
bi sugerirati da
Indeks međunacionalne stabilnosti
je tokom 2010. uspostavljen
100
trend političkog sazrijevanja
90
građana u BiH na čija individualna promišljanja o
80
međuetničkoj toleranciji očito
70
Talas istraživanja 60
nisu presudno uticale zapaljive
Maj Aug Jan Apr Jun Aug Dec Mar Apr Jun Aug Okt Jan Jul Sep Nov Feb Jun Sep Nov Feb Jun Sep Nov Apr Jun Sep Nov Apr Sep Nov Mar Jun Okt Nov Nov Nov 00 00 01 01 01 01 01 02 02 02 02 02 03 03 03 03 04 04 04 04 05 05 05 05 06 06 06 06 07 07 07 08 08 08 08 09 10
proklamacije.
94 10 98 10 10 10 10 98 10 10 10 98 10 10 97 10 98 10 10 10 96 97 10 10 10 10 10 96 10 93 10 10 10 98 96 10 73 69 73 72 73 74 76 76 75 75 75 76 75 76 76 74 76 75 76 77 77 74 72 75 76 76 76 79 76 77 72 74 78 78 77 74 79
Kompozitni indeks
Lančani indeks
Protivno onom što bi se moglo očekivati na osnovu generalne političke klime i nacionalističke retorike koja je dominirala javnim diskursom tokom izborne 2010. godine, indeks etničke stabilnosti ukazuje na unapređenje međuetničkih odnosa u Bosni i Hercegovini (BiH) u odnosu na isto vrijeme prethodne godine. Kao što pokazuje Grafikon 1, kompozitni indeks međuetničke stabilnosti uvećan je za pet poena u odnosu na isti period prethodne godine, i u novembru 2010. imao je vrijednost 79. Iako je tokom cijele godine, a naročito u toku izborne kampanje i nakon izbora, na domaćoj sceni bilo mnoštvo javnih događaja i zapaljivih političkih govora koji su mogli bitno pogoršati međunacionalne odnose u BiH, čini se da oni nisu imali bitnijeg uticaja na percepciju javnosti o vrijednostima zajedničkog života i međuetničkog uvažavanja. Pozitivna promjena indeksa međuetničke stabilnosti mogla bi sugerirati da je tokom 2010. uspostavljen trend političkog sazrijevanja građana u BiH na čija individualna promišljanja o međuetničkoj toleranciji očito nisu presudno uticale zapaljive proklamacije.
64
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
6.2. Regionalna i lokalna dogadjanja Iako je unutar zemlje prevladavala ustajala politička atmosfera, više događaja iz regionalnog konteksta vjerovatno je imalo značajne pozitivne implikacije na percepciju javnosti o međuetničkim odnosima u BiH. Prije svega to je pojava na političkoj pozornici novog predsjednika Republike Hrvatske, gospodina Ive Josipovića. Za vrlo kratko vrijeme novi predsjednik Hrvatske promovirao je politiku regionalnog pomirenja i stekao veliku naklonost u Hrvatskoj, BiH i Srbiji. Tokom prve posjete BiH, u državnom Parlamentu se ispričao za sve zločine koji su u ime Hrvatske počinjeni u BiH, a slične poruke je ponovio i tokom narednih posjeta u cijeloj BiH. Odavanje počasti stradalima iz drugih naroda i spremnost na traženje oprosta za djela pripadnika svog naroda imalo je velikog odjeka u cijelom regionu. Slično se u javnim istupima ponašao i predsjednik Srbije, gospodin Boris Tadić, koji je od početka godine promovirao ideju da Narodna skupština Republike Srbije usvoji deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, što se konačno i dogodilo 31. marta 2010. Deklaracija je u regionu prepoznata kao najsnažnija javna osuda države Srbije zločina počinjenih u julu 1995. U 2010., Srbija je konačno, nakon tri godine odlaganja, potvrdila saglasnost za imenovanje ambasadora BiH u Beogradu. Još jedan događaj koji je vjerovatno utjecao na unapređenje međuetničke tolerancije je i javno izvinjenje za zločine koje je počinila Armija BiH, što ga je nakon izbora u Predsjedništvo BiH uputio novi bošnjački član, gospodin Bakir Izetbegović. Ohrabrujuće su poruke, tokom cijele godine, dolazile i od europskih i američkih zvaničnika. Početkom godine, u vrijeme objavljivanja izvještaja Europske komisije o napretku BiH na putu ka viznoj liberalizaciji, zemlju je posjetila baronesa Catherine Ashton, visoka predstavnica EU za sigurnosnu i vanjsku politiku, koja je, tokom ove posjete poručila da EU razumije različitosti zajednica u BiH ali je smatra državom sposobnom da europskim institucijama govori jednim glasom. Istu poruku će prilikom posjete BiH krajem godine ponoviti i predsjednik Evropskog vijeća, gospodin Herman van Rompuy. U međuvremenu su sve nadležne evropske institucije odobrile viznu liberalizaciju i građani BiH su dobili mogućnost da u zemlje EU putuju bez viza. Ohrabrujuće poruke uputila je i državna tajnica SAD, gospođa Hilary Clinton, prilikom posjete u oktobru 2010., kada je otvorila novu zgradu ambasade SAD. Nekoliko mjeseci ranije iz ambasade SAD je saopćena odluka da građani BiH u buduće mogu aplicirati za vize za SAD koje će važiti 10 godina. Ova kombinacija važnih političkih poruka i opipljivih koristi koje su uslijedile za građane BiH vjerovatno je imala značajnog uticaja na njihovu percepciju o važnosti očuvanja dobrih međunacionalnih odnosa, uprkos izazovima na ovom planu koje su proizvodili lokalni događaji i politički lideri.
ETN I ČK I ODNOSI
Još jedan događaj koji je vjerovatno utjecao na unapređenje međuetničke tolerancije je i javno izvinjenje za zločine koje je počinila Armija BiH, što ga je nakon izbora u Predsjedništvo BiH uputio novi bošnjački član, gospodin Bakir Izetbegović.
Kada govorimo o događajima koji su vjerovatno negativno utjecali na međuetničke odnose, spomenut ćemo privođenje i zadržavanje bivšeg člana ratnog Predsjedništva Republike BiH, profesora Ejupa Ganića u Londonu. Nekoliko mjeseci čekalo se da sud u Londonu odluči o eventualnoj ekstradiciji ovog zvaničnika Republici Srbiji, koja je protiv njega povela istragu zbog događaja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u maju 1992., kada su snage Armije BiH napale kolonu JNA. Krajem juna Ejup Ganić je odlukom suda oslobođen i vratio se u Sarajevo. Najzad, kraj godine donio je i vrhunac izborne kampanje, tokom koje su se često čule parole o uspostavi trećeg entiteta, otcjepljenju ili ukidanju entiteta.
65
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
6.3. Privhatljivost življenja s drugima
ETN I ČK I ODNOSI
Grafikon 6.2. Uznemiravanje i fizički napadi na etničkoj osnovi
100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%
Da li ste Vi ili netko od Vaših ukućana u toku prošle godine bili izloženi verbalnom uznemiravanju ili fizičkim napadima isključivo zbog Vaše nacionalnosti ?
Bošnjaci
Hrvati
Ne - Nikada Da - Često
Da - Jednom NZ / BO
Srbi
Da - Nekoliko puta
Kada je u pitanju opća sigurnost u vezi s međuetničkim odnosima u BiH, odnosno verbalno ili fizičko maltreriranje osoba isključivo zbog njihove entičke pripadnosti, čini se da je došlo do dodatnog stabiliziranja prilika. Suprotno trendu koji je zabilježen godinu dana ranije, istraživanje koje je provedeno u novembru 2010. pokazuje da je kod sva tri konstitutivna naroda u BiH došlo do povećanja postotka onih koji su izjavili da nikada nisu bili verbalno ili fizički uznemiravani zbog svoje etničke pripadnosti. Kod ispitanika srpske nacionalnosti taj je procenat najviši i iznosi 98 posto, kod Bošnjaka iznosi 95 a kod Hrvata 91 procenat. Koliko god bili ohrabrujući, ovi podaci o gotovo apsolutnom nepostojanju međuetničkih incidenata mogli bi sugerirati da značajan dio ispitanika većinu svojih društvenih potreba zadovoljava u monoetničkim sredinama u kojima ni ne može doživjeti uznemiravanje po nacionalnom osnovu.
Grafikon 6.3. Prihvatljivost manjinskih povratnika Da li se slažete ili se ne slažete sa time da se pripadnici manjinskih naroda, koji su u ovoj opštini/općini živjeli prije rata vrate u svoje kuće i stanove ? 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Bošnjaci
Hrvati Total neslaganje
Total slaganje
Srbi
NZ / BO
66
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Kako možemo vidjeti u Grafikonu 6.3, visok nivo podrške manjinskom povratku, odnosno povratku u svoje domove onih koji bi u svojoj sredini predstavljali etničku manjinu prisutan je među ispitanicima iz sve tri etničke skupine. Postotak onih koji ovo odobravaju tradicionalno je najveći kod ispitanika bošnjačke nacionalnosti, 95 % (u odnosu na 90 % prethodne godine). Potpuno isti pomak u pozitivnom smjeru registriran je kod ispitanika srpske nacionalnosti koji odobravaju manjinski povratak u 89 % slučajeva (opet za pet postotaka više u odnosu na prethodnu godinu). Najveći je napredak u ovom smislu registriran kod ispitanika Hrvata koji sada u 87 % podržavaju manjinski povratak (u odnosu na 80 % prethodne godine). Značaj pitanja povratka kao indikatora međuetničke stabilnosti donekle je oslabljen činjenicom da ga većina ispitanika danas doživljava kao gotovo irelevantno pitanje, odnosno završen proces. Za zaključak o stvarnoj spremnosti na život sa „drugima“ mnogo su ilustrativniji odgovori na pitanja o prihvatljivosti da osoba koja nije vaše etničke grupe živi u vašem susjedstvu, da djeca te osobe idu sa vašom djecom u školu, odnosno da član vaše porodice stupi u brak s nekim ko nije vaše etničke pripadnosti. Kada govorimo o stavovima konstitutivnih naroda o navedenim pitanjima, u istraživanju provedenom 2010. godine dobijeni su sljedeći rezultati. Ispitanici Srbi, čini se, u neznatno većoj mjeri smatraju prihvatljivijim da u njihovom susjedstvu žive Hrvati negoli Bošnjaci (79% u odnosu na 73%). Istovremeno općenito smatraju prihvatljivijim da u školu s njihovom djecom idu hrvatska, negoli bošnjačka djeca (78,5 % u odnosu na 73,5 %), dok je otprilike jednak broj onih koji smatraju prihvatljivom ideju da neko iz njihove porodice stupi u brak s osobom bošnjačke, odnosno hrvatske nacionalnosti (37,5 % u odnosu na 39,5 %). Ako pogledamo odgovore ispitanika Hrvata, možemo naći otprilike isti udio onih koji smatraju prihvatljivim da žive u istom susjedstvu sa Bošnjacima (90%) i sa Srbima (92%). Njih 83% smatra prihvatljivim da im djeca pohađaju školu zajedno sa srpskom djecom, dok nešto manji broj smatra prihvatljivim da njihova djeca idu u školu zajedno s bošnjačkom djecom (77 %). Gotovo polovina svih ispitanika Hrvata smatra prihvatljivim da član njihove porodice stupi u brak sa osobom srpske nacionalnosti, ali ih svega 38% isto smatra prihvatljivim kada se radi o osobi bošnjačke nacionalnosti.
ETN I ČK I ODNOSI
Značaj pitanja povratka kao indikatora međuetničke stabilnosti donekle je oslabljen činjenicom da ga većina ispitanika danas doživljava kao gotovo irelevantno pitanje, odnosno završen proces.
I konačno, kada govorimo o ispitanicima Bošnjacima, 98 % njih je saglasno da žive u susjedstvu zajedno s Hrvatima, a 96 % su saglasni da žive u istom susjedstvu sa Srbima. Ogromna većina ispitanika Bošnjaka su saglasni s tim da njihova djeca pohađaju školu skupa sa srpskom djecom (96 %), te sa hrvatskom djecom (98 %). Značajan ih procenat međutim smatra neprihvatljivim da neko iz njihove porodice stupi u brak bilo s osobom iz bilo koja druga dva konstitutivna naroda. Ukupno uzevši, vidljivo je da podaci iz istraživanja o stavovima ukazuju da premda značajna većina u svakoj od tri glavne etničke zajednice, općenito gledano, svakodnevnu interakciju sa pripadnicima druga dva naroda u svojim lokalnim zajednicama ili porodicama kroz školovanje smatra prihvatljivom, i dalje je značajan broj onih koji ne bi išli tako daleko da prihvatljivim smatraju da osoba druge nacionalnosti postane članom njihove porodice. Kada govorimo o trendovima, općenito gledano, ispitanici Bošnjaci su skloniji pokazati viši nivo međuetničke tolerancije, pri čemu se stepen prihvatljivosti ‘drugih’ kreće od 70 do 90 procenata, osim po pitanju mješovitih brakova, gdje se može zamijetiti povećana odbojnost (61 % smatraju neprihvatljivim brakove sa Hrvatima, u poređenju sa 49 % iz 2009. godine). Pozitivni trendovi su vidljivi i u procentu ispitanika Hrvata koji smatraju prihvatljivim da žive u istom susjedstvu sa Bošnjacima – što sada iznosi 90 %, 17 % više u odnosu na 2009. godinu. Ispitanici Hrvati međutim pokazuju i veći stepen odbojnosti prema mješovitim brakovima, pri čemu 62 % ispitanika Hrvata smatra neprihvatljivim za člana njihove porodice da stupi u brak s osobom bošnjačke nacionalnosti, što je 24 % više negoli u istraživanju iz 2009. godine. Druga značajna promjena vidljiva je u broju Hrvata koji smatraju prihvatljivim da žive u istom susjedstvu sa Srbima koji je od 2009. porastao za 20 % i sada iznosi 92 %.
67
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
6.4. Etnički identitet i mobilnost Kod ispitanika hrvatske i bošnjačke nacionalnosti ustanovljeno je značajno porast u smislu osjećaja ponosa zbog pripadanja svome narodu, kod kojih se iskazani osjećaj ponosa povećao za više od 10% na 86% kod ispitanika Hrvata te 88% kod ispitanika Bošnjaka.
ETN I ČK I ODNOSI
Grafikon 6.4: Ponos etničkim i građanskim identitetom Koliko se ponosite time što ste pripadnik Vašeg naroda ? Koliko se ponosite time što ste državljanin Bosne i Hercegovine ? 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Bošnjaci
Hrvati
Jako se ponosi pripadnošću svom narodu
Srbi
Jako se ponosi državljanstvom BiH
Kako se vidi iz Grafikona 6.4, ispitanici bošnjačke nacionalnosti osjećaju se jako ponosni i zbog toga što su državljani BiH. Tako se izjašnjava 86 posto ovih ispitanika što je za 20 procenata više nego prethodne godine. Ovako značajne oscilacije iz godine u godinu bez stalnog trenda vjerovatno su rezultat uticaja dnevno-političkih događaja. Identifikacija sa državom BiH je temeljno polazište svake bošnjačke politike tako da nije iznenađujuće da postotak bošnjačkih ispitanika koji se osjećaju jako ponosni što su državljani BiH bude značajno uvećan u godini kada ta država dobija bezvizni režim putovanja od EU. Entuzijazam za identificiranje sa državom u kojoj žive ne dijele druga dva naroda u BiH. Tako se jako ponosi pripadnošću državi BiH svega 42 posto ispitanika hrvatske nacionalnosti, odnosno tek 19 posto ispitanika srpske nacionalnosti. U vezi etničkog identiteta treba primijetiti da osjećaj jakog ponosa zbog pripadnosti svom narodu u primjetno većem procentu ispoljavaju mlađe osobe (86 posto ispitanika) u odnosu na one u zrelijoj dobi (80,5 posto). Također, ispitanici muškog spola u značajno višem postotku izražavaju svoj jaki ponos zbog pripadnosti svom narodu (86 posto) u odnosu na ispitanice (81,2 procenta). Kada se govori o osjećaju jakog ponosa zbog pripadnosti državi BiH značajna razlika uočava se među ispitanicima u gradskim i ruralnim područjima. Naime, osjećaj jakog ponosa izražava 56,2 posto ispitanika iz gradova naspram svega 47 procenata ispitanika koji žive na selu. Konačno, na upit: Da li bi se zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u kojem su većina pripadnici nekog drugog naroda kojem vi ne pripadate? jedino su ispitanici iz reda srpskog naroda demonstrirali povećanje spremnosti na ovakvu migraciju (za šest postotnih poena). Kod ispitanika bošnjačke nacionalnosti spremnost na ovakvu mobilnost je umanjena za devet, a kod ispitanika hrvatske nacionalnosti za 12 postotaka.
68
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
ETN I ČK I ODNOSI
Grafikon 6.5. Spremnost migraciju ka područjima u kojima su drugi narodi većina Da li biste zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u kojem su većina pripadnici nekog drugog naroda kojem Vi ne pripadate ? 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%
Najviše strahova od izbijanja rata zbog mogućeg odlaska međunarodnih snaga još uvijek osjećaju ispitanici bošnjačke nacionalnosti.
Bošnjaci
Hrvati DA
NE
Srbi
NZ / BO
Spremnost na ekonomsku mobilnost u krajeve u kojima drugi narodi predstavljaju većinu kod ispitanika bošnjačke nacionalnosti umanjena je u odnosu na prethodno istraživanje i iznosi 49 posto. Ispitanici hrvatske nacionalnosti iz godine u godinu demonstriraju postojanu nižu zainteresiranost za ovakve migracije – svega 29 posto bi se preselilo u drugu sredinu zbog dobre poslovne ponude. Najzad, ispitanici srpske nacionalnosti u 36 posto slučajeva izjasnili su se da bi se preselili u sredinu u kojoj njihov narod ne predstavlja većinu. Predvidivo, daleko veću spremnost na ovakve migracije izražavaju ispitanici iz gradskih područja u odnosu na one sa sela (47 % u odnosu na 32 %), te mlađi ispitanici u odnosu na one u zrelijoj dobi (49 % u odnosu na 26%). Također, osobe muškog spola u većoj su mjeri spremne na ovakve migracije od osoba ženskog spola (42 % u odnosu na 36 %).
6.5. Odnos prema institucijama međunarodne zajednice Set pitanja o nekim od ključnih institucija međunarodne zajednice u BiH rezultirao je odgovorima koji ukazuju na zanimljive trendove. Ispitanicima koji su sudjelovali u ispitivanju mnijenja postavljeno je pitanje vjeruju li da bi u slučaju da međunarodne snage napuste zemlju došlo do novoga rata. Ogromna većina ispitanika iz sva tri konstitutivna naroda, kako se čini, smatra da više nije neophodno formalno prisustvo ovih snaga kao garanta mira. Već postojeća većina onih koji dijele ovakvo mišljenje je dodatno uvećana u odnosu na prethodnu godinu. Do najdramatičnijeg povećanja došlo je među ispitanicima Hrvatima (za 30 %). Tako oko 91,5 % Hrvata, 71 % Bošnjaka te 80 % Srba dijele mišljenje da odlazak međunarodnih snaga ne bi doveo do novog rata. Najviše strahova od izbijanja rata zbog mogućeg odlaska međunarodnih snaga još uvijek osjećaju ispitanici bošnjačke nacionalnosti. Ovo ne iznenađuje budući da se ključna poruka bošnjačke politike odnosi na značaj prisustva stranih snaga kao garancije mira u BiH. Očito je, međutim, da ni ispitanici bošnjačke nacionalnosti više ne vide potrebu za njihovim fizičkim prisustvom. Osim toga, napredak u vojnim reformama bitno je izmijenio stanje u BiH, te i smanjio prisustvo međunarodnih snaga. Zanimljivo je razmotriti i promjene u percepciji ispitanika u vezi Ureda Visokog predstavnik (OHR), Europske Unije (EU), te Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Kod ispitanika bošnjačke nacionalnosti došlo je do značajnog pada podrške političkim reformama koje pokreće OHR. Tako je procenat onih koji pozitivno ocjenjuju političke reforme OHR-a među ispitanicima bošnjačke nacionalnosti pao sa 67 posto (koliko je zabilježeno prilikom prošlogodišnjeg istraživanja) na 57 procenata.
69
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
U istom periodu, dakle tokom 2010., kod hrvatskih ispitanika desio se sasvim suprotan trend – broj onih koji pozitivno ocjenjuju OHR povećan je sa 52 posto na 62 procenta. Kod ispitanika srpske nacionalosti, koji tradicionalno negativno ocjenjuju političke reforme OHR-a, postotak onih koji ih pozitivno ocjenjuju pao je sa 30 posto na 20,5 procenata.
ETN I ČK I ODNOSI
Tokom izvještajne godine, OHR je uglavnom nastavio praksu reduciranja svojih aktivnosti i fokusiranja na nekoliko preostalih zadataka koje treba ispuniti prije zatvaranja Ureda. Tokom 2010. OHR je donio svega 10 odluka, od kojih se osam odnosilo na podizanje zabrana za političko djelovanje ili vraćanje putnih isprava pojedinim osobama kojima su takva prava ranijim odlukama bila uskraćena35. Ovaj nedostatak angažmana OHR-a vjerovatno je presudno doprinio smanjenju podrške od strane ispitanika bošnjačke nacionalnosti. Hrvatske političke stranke nekoliko posljednjih godina sugeriraju da OHR treba smanjiti svoj intervencionizam i generalno prepustiti procese lokalnim političkim elitama. Čini se da u podudarnosti ovih očekivanja i onoga što se dešavalo u vezi s OHR-om, treba tražiti objašnjenje za 10-postotno uvećanje broja onih koji pozitivno ocjenjuju rad OHR-a. Tokom 2010. zvaničnici OHR-a su u nekoliko navrata proklamirali pravna tumačenja koja su bila suprotstavljena nastojanju srpske političke elite, prije svega u oblasti zakona o referendumu, te zakona o državnoj imovini. Ovo je vjerovatno doprinijelo dodatnom umanjenju postotka srpskih ispitanika koji pozitivno ocjenjuju rad OHR-a. U vezi s ulogom EU i SAD u BiH, ispitanici su zamoljeni da se izjasne da li odobravaju ili ne odobravaju njihov rad. Centralni događaj 2010. godine koji je vjerovatno presudno determinirao percepciju EU bila je odluka EU institucija da ukinu vize građanima BiH. U slučaju SAD više je aktivnosti koje su vjerovatno zainteresirale javnost u 2010.: sa različitih nivoa je ponovljena posvećenost SAD razvoju daytonske BiH, odbačene su spekulacije o imenovanju posebnog izaslanika SAD za BiH i region, imenovan je novi ambasador i otvorena nova zgrada ambasade u Sarajevu, te je donijeta odluka da građani BiH mogu aplicirati za vize koje će važiti deset godina. I u slučaju EU i SAD, u rezultatima istraživanja je vidljivo da je kod ispitanika bošnjačke nacionalnosti došlo je do povećanja postotka onih koji odobravaju njihov rad. Rad EU odobrava 84 posto bošnjačkih ispitanika (23 posto više negoli 2009.), a SAD-a 63 procenata (uvećanje od osam posto). Slično čini se da ispitanici srpske nacionalnosti odobravaju djelovanje ovih dvaju međunarodnih aktera. Postotak onih koji odobravaju rad EU uvećan je za 22 posto i iznosi 62 procenata. I odobravanje rada SAD u BiH je povećano, ali svega za tri procenta i iznosi 39 posto. Suprotno tome, ispitanici hrvatske nacionalnosti, međutim, u oba slučaja, čini se, njihov rad smatraju negativnim te je među njima vidljiv opadajući trend: rad EU podržava svega 45 posto hrvatskih ispitanika (gotovo 20 procenata manje u odnosu na 2009.), a rad SAD podržava ih čak i manje – (39 % manje u odnosu na 59 % u 2009. godini).
6.6. Sažetak Ukupno uzevši, na osnovu rezultata posljednjeg istraživanja javnog mnijenja u BiH može se zaključiti da su u proteklih godinu dana donekle poboljšani međuetnički odnosi. Iako je tokom cijele 2010. godine, a naročito tokom izborne kampanje i neposredno nakon izbora, na domaćoj sceni bilo mnoštvo događaja koji su mogli bitno pogoršati međunacionalne odnose u BiH, donekle iznenađuje da oni, kako se čini nisu imali bitnijeg uticaja na percepciju javnosti o vrijednostima zajedničkog života i međuetničkog uvažavanja. Tokom 2010. je dodatno opao nivo etnički zasnovanog nasilja; došlo je do povećanja podrške manjinskom povratku, a među sve tri etničke skupine, a posebice kod Srba zabilježen je viši nivo prihvatljivosti suživota (iako ne i u odnosu na mješovite brakove). Kod hrvatskih i bošnjačkih ispitanika došlo je do povećanja osjećaja ponosa zbog pripadnosti svom narodu, dok je kod ispitanika srpske nacionalnosti taj osjećaj neznatno umanjen. To pak nije iznenađujuće, s obzirom na politički kontekst kakav je vladao u 2010. godini. Za razliku od Bošnjaka entuzijazam za identificiranje sa državom u kojoj žive ne dijele druga dva naroda u BiH. Spremnost na ekonomsku mobilnost u krajeve u kojima drugi narodi predstavljaju većinu umanjena je kod ispitanika iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda, a uvećana kod ispitanika srpske nacionalnosti. Kod ispitanika iz sva tri naroda u protekloj godini značajno je uvećan postotak onih koji su uvjereni da odlaskom EUFOR-a ne bi došlo do novog rata u BiH. U tom je smislu, kako se čini, snažno prisutno mišljenje da je stanje u zemlji sve stabilnije.
35 Ured Visokog predstavnika u BiH: http//:www.ohr.int.
70
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
7. Javna i lična sigurnost
Izvršni sa ž e ta k
71
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Javna i lična sigurnost
Ja v n a i lična sigu r n os t
Aleksandar Draganić
7.1. Nepromijenjen indeks sigurnosne stabilnosti Prema ispitivanju
Grafikon 7.1: Indeks sigurnosne stabilnosti za BiH februar 2005 – novembar 2010. godine
javnog mnijenja u novembru
110,00
2010. godine, indeks sigurnosne
Indeks sigurnosne stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu Indeks sigurnosne stabilnosti
stabilnosti je iznosio 87 poena,
100,00
što predstavlja nepromijenjen status kada se u obzir uzme istraživanje
Talas istraživanja
90,00
sprovedeno u novembru 2009. godine.
80,00
Feb. 05
Jun. 05
Sep. 05
Nov. 05
Apr. 06
Jun. 06
Sep. 06
Nov. 06
Apr. 07
Sep. 07
Nov. 07
Mar. 08
Jun. 08
Okt. 08
Nov. 08
Nov. 9
Nov. 10
Lančani indeks 101,15 97,73 101,16 98,85 100,00 98,84 103,53 97,73 102,33 97,73 102,33 96,59 101,18 102,33 100,00 98,86 100,00 Kompozitni indeks
88
86
87
86
86
85
88
86
88
86
88
85
86
88
88
87
87
Prema ispitivanju javnog mnijenja u novembru 2010. godine, indeks sigurnosne stabilnosti je iznosio 87 poena, što predstavlja nepromijenjen status kada se u obzir uzme istraživanje sprovedeno u novembru 2009. godine. Imajući u vidu ostale indekse koji se prate istraživanjem, ovaj indeks konstantno bilježi najviše vrijednosti uslijed stabilne opšte bezbjednosne situacije, konstantnih unapređenja u institucijama za provođenje zakona, te stopi kriminaliteta koja nije lošija od ostalih razvijenih zemalja. Međutim, treba reći da svakako ima prostora za dalje unapređenje stanja u ovoj oblasti, o čemu govore brojni izvještaji domaćih i međunarodnih institucija, naročito kada je riječ o aspektu koordinacije rada policijskih organa, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, jačanju institucija za provođenje zakona, unapređenju Krivičnog zakona, borbi protiv terorizma, te unapređenju sistema praćenja i stope rješavanja krivičnih djela. S obzirom na stepen odobravanja rada policijskih i sudskih organa od strane građana, vidljivi su određeni pozitivni pomaci.
72
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
7.2. Opšta bezbjednost bez promjena Više međunarodnih izvještaja potvrdilo je da je stanje opšte bezbjednosti u Bosni i Hercegovini stabilno. Prema 21. i 22. kvartalnom izvještaju baronese Ketrin Ašton36, ministarke inostranih poslova EU, upućenog Savjetu bezbjednosti UN 5. oktobra 2010. godine o aktivnostima vojne misije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, sveukupna bezbjednosna situacija je ocijenjena kao mirna i stabilna tokom izvještajnog perioda (od 01. decembra 2009. godine do 31. maja 2010. godine). Iako je nacionalistička retorika bila prisutna, to nije imalo efekta na sveukupnu bezbjednost.
Ja v n a i lična sigu r n os t
Nepovoljna ekonomska situacija, praćena kašnjenjem plata, imala je uticaj na pojavu brojnih štrajkova širom Bosne i Hercegovine. Reakcije vlasti i njenih organa za uspostavljanje reda i mira su ocjenjene kao jako profesionalne i bez uticaja na sveukupnu bezbjednosnu situaciju. Kao najozbiljniji događaj koji je zabilježen u izvještajnom periodu, ocijenjen je protest veterana i invalida Federacije BiH u Sarajevu. Prema procjenama EUFOR-a, preko dvije hiljade osoba je protestovalo protiv aktuelnih politika vlade FBiH, sa izlivom nasilja u kojem je povrijeđeno preko šezdeset osoba, uključujući i petnaest policajaca. Treba napomenuti da je broj vojnika EUFOR-a tokom 2010. godine bio nepromijenjen, sa mandatom koji je definisan Generalnim mirovnim sporazumom i potrebom obezbjeđenja mira. Kada se posmatra saradnja EUFOR-a i Oružanih snaga BiH, saradnja je ocijenjena kao odlična. Vrijedi istaći da je tokom izvještajnog perioda EUFOR predao na upravljanje BiH vlastima i Oružanim snagama BiH civilnu kontrolu nad transportom oružja. 38. izvještaj Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Valentina Incka37, upućen Savjetu bezbjednosti UN-a navodi da je stanje opšte bezbjednosti stabilno, ali navodi prisustvo pojačane retorike predstavnika Vlade Republike Srpske. Najveći progres je zabilježen u ispunjavanju uslova za viznu liberalizaciju, dok u ostalim oblastima nije bilo nikakvog značajnijeg napretka ka EU i NATO integracijama. Isto se navodi i kada se radi o implementaciji strategije o procesuiranju ratnih zločina, po kojoj se dio nadležnosti trebao prebaciti sa BiH nivoa na ostale nivoe. Međutim, čak i uz navedene probleme, opšta bezbjednosna situacija je ocijenjena kao više nego zadovoljavajuća.
7.3. Javna bezbjednost poboljšanja u 2010. godini Prema podacima entitetskih ministarstava unutrašnjih poslova te Policije Brčko Distrikta, tokom 2010. godine je došlo do smanjenja broja krivičnih djela opšteg kriminaliteta u odnosu na 2009. godinu. Naime, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova RS38, za prvih 9 mjeseci je evidentirano 7.170 krivičnih djela što je za 13,7 % manje nego u istom periodu prošle godine. Od toga je rasvijetljeno 72 % od ukupno evidentiranih krivičnih djela. Prema podacima Federalne uprave policije39, za prvih 9 mjeseci je evidentirano 16.890 krivičnih djela, od čega je rasvijetljeno 62,7 % od ukupno evidentiranih. Takođe, treba napomenuti da je na području Brčko Distrikta za prvih 6 mjeseci 2010. godine registrovano 553 krivična djela, od čega je 341 riješenih slučajeva. Tokom 2010. godine su zabilježene brojne policijske aktivnosti na suzbijanju neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Prema podacima MUP-a RS40, tokom prvih 9 mjeseci 2010. godine, otkrivena su 163 krivična djela u odnosu na 146, koliko ih je bilo u istom periodu tokom 2009. godine. Stoga se može reći da je broj ovih krivičnih djela veći za 11,6 %, broj podnesenih izvještaja za 19,4 % a broj prijavljenih lica veći za 77,2 %. Istovremeno, u FBiH je za 244 krivična djela neovlaštene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga prijavljeno 260 osoba, od čega 116 povratnika i dva maloljetnika. Tokom aktivnosti policije u FBiH, oduzeto je velika količina narkotika i opojnih sredstava.
36 United Nations Security Council, Report of the High Representative of the European Union for Foreign Affairs and Security Policy on the activities of the European Union military mission in Bosnia and Herzegovina (S/2010/510), UN, New York,, http://www.reliefweb.int/ rw/rwb.nsf/db900sid/MMAH-8AN5KG?OpenDocument, 5. oktobar 2010. 37 United Nations Security Council, Thirty-eighth report of the High Representative for Bosnia and Herzegovina (S/2010/575), UN, New York, http://www.reliefweb.int:80/rw/rwb.nsf/db900sid/MUMA-8BQ5J4?OpenDocument, 8. novembar 2010. 38 Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (2010), Izvještaj o stanju bezbjednosti (januar-septembar 2010. godine, Banja Luka 39 Federalna uprava policije (2010), Stanje kriminaliteta za prvih devet mjeseci 2010. godine, Sarajevo 40 Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (2010), Izvještaj o stanju bezbjednosti (januar-septembar 2010. godine, Banja Luka
73
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
U prvih 9 mjeseci 2010. godine je registrovano i deset smrtnih slučajeva koji se direktno ili indirektno mogu dovesti u vezu sa zloupotrebom droga. Policija Brčko Distrikta je uhapsila nekoliko desetina osoba, te zaplijenila brojne narkotike.41 Kada posmatramo stanje kriminaliteta u oblasti krivičnih djela protiv imovine, možemo reći da su trendovi različiti po entitetima i Brčko Distriktu. Naime, MUP RS je tokom prvih 9 mjeseci 2010. godine zaprimio 4.645 krivičnih djela protiv imovine. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, broj krivičnih djela je manji za 15,9 %, izvještaja manji za 16,1 % a prijavljenih lica veći za 8 %. Istovremeno, broj krivičnih djela protiv imovine za prvih 9 mjeseci 2010. godine u FBiH je iznosio 10.844, odnosno 64,2 % od ukupnog broja krivičnih djela. Treba napomenuti da ovaj broj predstavlja i povećanje za 557 djela (5,4 %) u odnosu na isti period 2009. godine. Na kraju, kada je u pitanju Brčko Distrikt, treba napomenuti da je broj krivičnih djela protiv imovine za prvih 6 mjeseci 2010. godine veći od polugodišnjeg prosjeka u 2009. godini. Treba napomenuti da se i pored uvođenja centralnog registra motornih vozila i novog načina registracije, nastavlja sa krivičnim djelima otuđenja motornih vozila. Za prvih devet mjeseci 2010. godine, u Republici Srpskoj je prijavljena 143 krađa motornih vozila, što predstavlja pad od 35,3 % u odnosu na isti period 2009. godine, kada je prijavljeno otuđenje 221 motorna vozila. U Brčko Distriktu je zabilježen nepromijenjen broj otuđenja motornih vozila u 2010. u odnosu na 2009. godinu – 11 vozila. Istovremeno, u FBiH je tokom prvih devet mjeseci 2010. godine otuđeno 1.029 motornih vozila, tj. 17 ili 1,6 % manje slučajeva u odnosu na isti period 2009. godine.
Ja v n a i lična sigu r n os t
U prvih 9 mjeseci 2010. godine je registrovano i deset smrtnih slučajeva koji se direktno ili indirektno mogu dovesti u vezu sa zloupotrebom droga. Policija Brčko Distrikta je uhapsila nekoliko desetina
Tabela 7.1 Broj ukradenih motornih vozila u FBiH za prvih 9 mjeseci 2010. godine Tip vozila
osoba, te zaplijenila Broj ukradenih vozila
Volkswagen
613
Škoda
144
Audi
80
Renault
50
BMW
38
Mercedes
27
Peugeot
11
Opel
8
Fiat
5
Nissan
4
Hyundai
3
Citroen
2
Ostale marke
44
UKUPNO
brojne narkotike.
1029
Izvor: Federalna uprava policije (Stanje kriminaliteta za devet mjeseci 2010. godine), oktobar 2010. godine
41 Policija Brčko Distrikta (2010), Izvještaj o stanju bezbjednosti za prvih šest mjeseci 2010. godine u Brčko Distriktu, Brčko distrikt.
74
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
S obzirom na naše prethodne izvještaje i osvrt na zabrinjavajuće efekte porasta maloljetničke delikvencije (npr. ubistvo Denisa Mrnjavca, spaljivanje starice u Sarajevu, učestale teške krađe, itd.), ohrabrujuća je činjenica da je u prvih 9 mjeseci 2010. godine došlo do pada broja krivičnih djela koje čine maloljetnici. Tako je u prvih 9 mjeseci 2010. godine registrovano 900 počinjenih krivičnih djela od strane maloljetnika, što predstavlja smanjenje za 7,4 % u odnosu na isti period 2009. godine. Istovremeno, broj maloljetnih izvršilaca krivičnih djela u Republici Srpskoj je u prvih 9 mjeseci 2010. godine iznosio 522, odnosno 14,7 % manje (612) u odnosu na isti period 2009. godine. I pored činjenice da je opšte stanje bezbjednosti poboljšano, zabrinjava činjenica da tokom 2010. godine nije došlo do poboljšanja kada su u pitanju krivična djela nasilja u porodici. Naime, broj prijavljenih krivičnih djela nasilja u porodici je tokom prvih 9 mjeseci 2010. godine ostao na istom nivou, kada se poredi sa istim periodom u 2009. godini u RS, dok je broj ovih krivičnih djela u FBiH veći čak za 11,3 %. Ovdje se, naravno govori samo o prijavljenim slučajevima dok je vrlo vjerovatno da je broj stvarnih slučajeva daleko veći.
Ja v n a i lična sigu r n os t
Posmatrajući rezultate ispitivanja javnog mnijenja vidimo da je broj ispitanika u Bosni i Hercegovini koji su se susreli sa provalnom krađom
7.4. Percepcija lične sigurnosti
donekle opao sa 2,3 % na 2,0 %.
Tabela 7.2 Građanima, članovima njihovih porodica, ili cijeloj porodici dogodilo se u posljednja 3 mjeseca (%) BiH
FBiH
RS
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Provalna krađa u privatnu kuću/stan
0,92
2,33
2,03
1,45
3,67
2,42
Provalna krađa u radnju/ poslovni prostor
0,49
0,47
0,82
0,63
0,60
1,23
Krađa novčanika
1,76
3,83
2,24
2,34
5,23
2,92
Krađa automobila
0,22
0,99
0,87
0,38
1,71
1,03
Krađa bilo kakvih drugih vrijednosti, stvari
1,79
2,85
3,86
1,57
3,99
4,88
Nov 08.
Brčko Distrikt
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
0,50
1,74
2,82
0,33
0,30
0,32
0,99
2,03
1,56
Nov 09.
Nov 10.
4,73
3,16
0,75 1,42
1,02
2,43
12,52
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Posmatrajući rezultate ispitivanja javnog mnijenja vidimo da je broj ispitanika u Bosni i Hercegovini koji su se susreli sa provalnom krađom donekle opao sa 2,3 % na 2,0 %. Ispitivanje također pokazuje opadajući trend kada se radi o krađama automobila. Čini se da su provalne krađe u kuće ili poslovne prostorije češće kod seoske nego kod gradske populacije. Kada posmatramo rodne razlike, primjetno je da su se žene češće izjašnjavale da su bile metama lopova koji kradu novčanike. Kada posmatramo starosnu strukturu, vidimo da su starije kategorije stanovništva češće meta lopova, naročito kada je u pitanju provalna krađa u kuću ili krađa novčanika. Ispitanici u kategoriji od 18 do 35 godina su grupa koju najčešće ima negativno iskustvo sa krađom automobila, dok su ispitanici u kategoriji od 36 do 50 godina najčešće pogođeni provalnom krađom u poslovni prostor. Pozitivan je trend uočljiv u Graph 7.3 ispod gdje je vidljivo da je broj osoba koje su zatražile policijsku intervenciju u 2010 opao sa 8,2 % na 5,2 %.
75
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Ja v n a i lična sigu r n os t
Grafikon 7.2. Procenat osoba koje su tražile intervenciju policije (%) Građani ili članovi njihove uže porodice koje su tražile intervenciju policije bilo kojeg razloga u posljednja 3 mjeseca (%) 10,73 8,04 6,70 5,64
5,18
4,21
3,71
3,10
BiH
FBiH
RS
Nov 09.
Brčko Distrikt
Nov 10.
Odgovori dobijeni ispitivanjem javnog mnijenja u smislu kvalitete policijske intervencije – kada je ista bila zatražena nisu tako pozitivni, što ukazuje da bi se stanje u ovoj domeni trebalo još popraviti. Svega 37 % ispitanika u FBiH, te 51 % ispitanika u RS je zadovoljno odgovorom policije na bazi zatražene intervencije. I zaista, 63 % ispitanika u FBiH, 49 % u RS, te 100 % u Brčko Distriktu izjasnilo se da nije zadovoljno. Kada posmatramo podatke po drugim karakteristikama, nema nekih značajnijih razlika u stepenu nezadovoljstva osoba: ispitanici iz bošnjačkih većinskih područja, te ispitanici iz starosne kategorije od 36 do 50 godina pokazuju nešto više nezadovoljstva u odnosu na druge kategorije. Ispitivanje javnog mnijenja prati i stavove ispitanika u vezi sa privođenjem od strane policije bez naloga. Prema rezultatima ispitivanja u novembru 2010. godine u odnosu na novembar 2009. godine, došlo je do pada broja osoba u Bosni i Hercegovini koje su privođene u policijsku stanicu bez naloga za privođenje (vidi Tabelu 7.3 dole). Ovaj je zabilježen u FBiH i Brčko Distriktu, ali ne i u RS gdje je zabilježen rast broja ispitanika koji su dali takav odgovor.
Tabela 7.3 Da li ste u protekla 3 mjeseca vi ili član vaše uže porodice bili privedeni u policijsku stanicu bez naloga za privođenje? (%) BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Da
1,23
0,85
1,90
0,99
0,18
0,57
1,88
1,29
Ne
97,4
98,08
96,3
98,00
99,3
98,2
96,2
98,2
NZ/BO
1,33
1,07
1,84
1,02
0,55
1,22
1,88
0,55
TOTAL
100,0
100,00
100,00
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
76
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
7.5. Korupcija – stalna prijetnja Prema Izvještaju o napretku Bosne i Hercegovine u 2010. godini, Bosna i Hercegovina je postigla ograničeni napredak u rješavanju korupcije koja je i dalje uveliko prisutna u javnom i privatnom sektoru, što utiče na pravosuđe, poreznu i carinsku upravu, javne nabavke i privatizaciju. Počela je provedba Strategije borbe protiv korupcije 2009-2014 i usvojen je Zakon o osnivanju Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije. Zakon je stupio na snagu i omogućava osnivanje nezavisne agencije, čime se ispunjava jedna od preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO). Imenovan je vršilac dužnosti direktora, do izbora stalnog direktora. Izrađen je prvi nacrt pravilnika Agencije. Pronađen je prostor za Agenciju, ali još nije završeno kadrovsko popunjavanje. U pogledu preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO), ispunjene su 4 od 16 preporuka. Bosna i Hercegovina je izmijenila i dopunila odredbe Krivičnog zakona u pogledu upravljanja zaplijenjenim sredstvima. Bosna i Hercegovina međutim još nije ispunila zahtjeve za učešće u radnoj grupi o borbi protiv podmićivanja u međunarodnim poslovnim transakcijama, što je preduslov za pristupanje Konvenciji OECD-a o suzbijanju podmićivanja stranih javnih funkcionera u međunarodnim poslovnim transakcijama. Treba napomenuti da ne postoje efikasne istrage, krivična gonjenja i presude za korupciju na visokom nivou. Korupcija se uglavnom procesuira u okviru pravila o zloupotrebi obavljanja dužnosti i na nivou entiteta. U fazi istrage je jedan broj slučajeva na visokom nivou u koje su umiješani političari na visokim funkcijama i državni službenici. Jedan slučaj zloupotrebe obavljanja dužnosti na višem nivou rezultirao je oslobađajućom presudom. Sudsko praćenje slučajeva korupcije je i dalje sporo te iako su posebne istražne mjere dostupne policiji i tužiocima, one se rijetko koriste u slučajevima korupcije. Osoblje koje radi na slučajevima korupcije nije dovoljno obučeno da vodi finansijske istrage. Potrebno je poboljšati saradnju između policije i tužilaca kako bi istraga u slučajevima korupcije bila efikasnija. Ispitivanje sistema ranog upozoravanja prati i pitanja koja se odnose na korupciju. Da je korupcija prisutna u institucijama koje se bave provođenjem zakona i sankcionisanjem krivičnih djela, govore i indikacije na bazi stavova ispitanika o prisustvu korupcije u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe u policiji i sudovima (Tabela 7.4).
Ja v n a i lična sigu r n os t
Da je korupcija prisutna u institucijama koje se bave provođenjem zakona i sankcionisanjem krivičnih djela, govore i indikacije na bazi stavova ispitanika o prisustvu korupcije u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe u policiji i sudovima.
Tabela 7.4 U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u institucijama..? (%)
SUDSTVO
POLICIJA
BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nimalo
2,68
2,67
1,85
3,72
2,77
1,21
18,06
1,30
Malo
14,35
14,35
14,09
11,22
12,57
16,63
41,47
31,49
Umjereno
19,61
24,78
18,38
25,56
21,42
23,02
22,28
27,84
Donekle
26,13
32,96
21,04
33,24
35,59
34,64
11,92
19,67
Jako
37,22
25,23
44,64
26,25
27,66
24,49
6,27
19,70
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Nimalo
1,90
3,75
1,39
4,57
1,32
2,74
18,86
1,84
Malo
13,22
11,82
10,76
8,64
13,78
14,69
54,49
25,75
Umjereno
17,63
26,14
16,87
26,98
19,28
22,43
12,66
40,75
Donekle
25,67
31,70
21,56
31,11
33,56
35,46
11,79
14,34
Jako
41,58
26,58
49,42
28,70
32,05
24,67
2,20
17,32
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
77
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnijenja u novembru 2010. godine za Bosnu i Hercegovinu, 25,2 % ispitanika smatra da je korupcija jako prisutna u policiji dok je 26,6 % ispitanika smatralo da je jako prisutna u sudstvu. Broj ispitanika koji ovo smatra veći je u FBiH u odnosu na RS i Brčko Distrikt, no bez nekih pretjerano značajnih razlika. Osim toga su i stavovi građana mnogo pozitivniji kada se govori o aspektima prakse davanja mita i zloupotrebe funkcije u privatne svrhe ako rezultate istraživanja javnog mnijenja poredimo s onima iz novembra 2009. godine. Aktivnije uključivanje domaćih i međunarodnih aktera, te puna implementacija zakonski definisanih mehanizama (primjena Krivičnog zakona, puni kapacitet Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije, rad organa za provođenje zakona, te uloga civilnog društva i medija), sigurno će voditi ka daljem unapređenju stvari u ovoj oblasti.
Ja v n a i lična sigu r n os t
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnijenja u novembru 2010. godine za Bosnu i
7.6. Napredak u percpeciji o profesionalnosti policije
Hercegovinu, 25,2
Da je policija sve više u funkciji građana govore i podaci ispitivanja javnog mnijenja o broju osoba koje odobravaju rad policije. Prema podacima ispitivanja iz novembra 2010. godine, broj ispitanika koji podržavaju rad policije u Bosni i Hercegovini je iznosio 72,5 %. Poredeći podatke po entitetima, ispitanici su pozitivniji prema radu policije u RS gdje 78,4 % odobrava rad policije u odnosu na FBiH gdje 67,0 % odobrava rad policije. Najzadovoljniji radom policije stanovnici Brčko Distrikta, gdje čak 88,7 % odobrava rad policije.
% ispitanika smatra da je korupcija jako prisutna u policiji dok je 26,6 % ispitanika smatralo da je jako prisutna u sudstvu.
Grafikon 7.3. Procenat zadovoljstva radom policije Broj osoba koje odobravaju rad policije (%) 100,00 90,00 80,00 70,00 60,00 50,00 40,00 30,00 20,00 10,00 0,00
88,69 72,51
78,40
Nov 08.
67,01
Nov 09. Nov 10.
BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Ako kao predmet posmatranja uzmemo i odgovore na pitanja koja se odnose na percepciju prisustva korupcije u sudstvu, možemo reći da ono u određenoj mjeri „kaska“ za policijom. Iako je došlo do značajnog pomaka u broju osoba koje odobravaju rad sudstva u 2010. godini u odnosu na 2009. godinu, ovaj je broj i dalje manji u odnosu na broj osoba koje odobravaju rad policije. Prema podacima ispitivanja iz novembra 2010. godine, 66,5 % ispitanika podržavaju rad sudstva u Bosni i Hercegovini je iznosio 66,5 %. Poredeći podatke po entitetima, ispitanici su pozitivniji prema radu sudova u RS gdje 69,0 % odobrava njihov rad u odnosu na FBiH gdje 62,6 % odobrava rad sudstva. Najzadovoljniji radom sudova su stanovnici Brčko Distrikta, gdje čak 89,8 % odobrava rad sudstva.
78
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Ja v n a i lična sigu r n os t
Grafikon 7.4: Stope zadovoljstva radom sudstva Broj osoba koje odobravaju rad policije (%) 100,00
89,79
80,00
66,53
68,99
62,60
Nov 08.
60,00
Nov 09.
40,00
Nov 10. 20,00 0,00 FBiH
BiH
RS
Brčko Distrikt
Rezultati ispitivanja mnijenja pokazuju da je oko 3 % ispitanika u BiH bilo izloženo ili su svjedočili situacijama u kojima je policija jasno zloupotrijebila svoja ovlaštenja. Situacija je nešto lošija u Republici Srpskoj sa 5 % u odnosu na FBiH 2 %)i Brčko Distriktu u kojemu nisu prijavljeni takvi slučajevi.
Tabela 7.5 Da li ste u posljednjih 6 mjeseci doživili situacije ili bili svjedoci situacija u kojima je policija jasno zloupotrijebila ovlaštenja koja ima u svom radu (npr. u saobraćaju, regulisanju protesta građana, u istrazi i sl.)? (%) BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Da
13,28
3,04
11,55
2,06
16,84
4,96
Ne
81,94
95,66
86,46
97,20
74,14
92,90
96,24
98,71
NZ/BO
4,78
1,30
1,99
0,74
9,02
2,14
3,76
1,29
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
79
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
7.7. Sažetak Indeks sigurnosne stabilnosti u novembru 2010. godine u odnosu na novembar 2009. godine nije zabilježio promjene. Međunarodni izvještaji o stanju sigurnosti u BiH potvrdili su ovo stanje.
Ja v n a i lična sigu r n os t
Tokom 2010. godine došlo do pada broja slučajeva opšteg kriminaliteta, je vjerovatno pozitivno uticalo i na generalno stanje bezbjednosti. Pozitivni efekti u oblasti javne bezbjednosti su ostvareni u aktivnostima na suzbijanju neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, kriminaliteta u oblasti krivičnih djela protiv imovine (krađa), krađa motornih vozila i maloljetničke delikvencije. Zvanične podatke potvrđuju i ocjene ispitanika, prema rezultatima ispitivanja javnog mnijenja za potrebe sistema ranog upozoravanja. Uprkos pozitivnom razvoju ukupne sigurnosne situacije podaci dobijeni ispitivanjem javnog mnijenja ukazuju da značajan dio stanovništva smatra da je korupcija prisutna u radu nekih od ključnih institucija u zemlji, poput policije ili sudstva. Određeni napredak je ostvaren u smislu uspostave institucija zaduženih za rješavanje ovog problema ali je potrebno uložiti dodatne napore na njihovom popunjavanju osobljem te kako bi iste profunkcionisale.
80
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0
Izvršni sa ž e ta k
PRILOG:
Tabele s podacima Spol ki š u M Svi Nov 10.
Nov 09.
ov 8.
%
%
%
75,0
63,4
16,5
25,0 11,7 0,0
8,5 100,0
51,8 37,8 10,4 100,0
63,8 26,9 9,3 100,0
%
%
%
%
Nov 08.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 08.
Že
76,8 15,1 8,1 100,0
63,0
54,1 36,6 9,3 100,0
81
23,1
13,9
10
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
P1. Politička stabilnost Tabela 1.1a
Spol
Svi
Muški
Ispitanici
Ženski
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
U pravcu pogoršanja
63,4
75,0
51,8
63,8
76,8
54,1
63,0
73,1
49,6
U pravcu poboljšanja
25,0
16,5
37,8
26,9
15,1
36,6
23,1
17,9
38,9
NZ/BO
11,7
8,5
10,4
9,3
8,1
9,3
13,9
8,9
11,5
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Možete li reći u kom pravcu se kreće BiH s obzirom na trenutnu političku situaciju
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Selo
Grad
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
U pravcu pogoršanja
59,6
76,0
49,6
68,5
73,6
54,9
74,3
86,3
49,2
50,3
62,9
60,1
10,4
9,6
22,8
U pravcu poboljšanja
26,6
17,7
40,2
22,8
15,0
34,4
15,8
8,1
45,1
34,6
24,2
21,9
89,6
82,3
70,1
NZ/BO
13,9
6,2
10,2
8,8
11,4
10,7
10,0
5,6
5,7
15,1
12,9
18,0
8,0
7,1
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Ispitanici
Tabela 1.1 Možete li reći u kom pravcu se kreće BiH s obzirom na trenutnu političku situaciju
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Bošnjačka većina Ispitanici
Hrvatska većina
Tabela 1.2
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
U pravcu pogoršanja
79,7
90,5
46,6
52,9
70,5
54,8
50,3
62,9
60,1
U pravcu poboljšanja
13,5
6,0
48,9
24,7
15,9
36,9
34,6
24,2
21,9
NZ/BO
6,8
3,4
4,5
22,4
13,5
8,3
15,1
12,9
18,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Možete li reći u kom pravcu se kreće BiH s obzirom na trenutnu političku situaciju
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
82
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Svi
Bošnjačka većina
Hrvatska većina
Tabela 1.3
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Vrlo loša
29,1
42,2
24,4
37,3
47,0
25,2
12,0
27,8
36,5
24,4
17,5
Općenito loša
36,6
38,3
37,2
40,3
36,4
38,2
23,1
47,1
31,2
37,9
37,9
Niti loša niti dobra
29,8
17,7
34,0
21,3
15,4
32,6
46,8
20,6
25,9
35,4
41,2
Općenito dobra
2,9
1,1
2,2
1,2
3,0
16,2
0,7
2,9
0,6
0,4
Vrlo dobra
0,4
NZ/BO
1,3
Total
Ispitanici
0,1
0,2
0,4
0,4
0,8
2,1
0,9
0,8
1,6
3,7
3,6
1,6
3,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL LOŠA
65,7
80,5
61,6
77,6
83,5
63,3
35,0
74,9
67,6
62,3
55,3
Niti loša, niti dobra
29,8
17,7
34,0
21,3
15,4
32,6
46,8
20,6
25,9
35,4
41,2
TOTAL DOBRA
3,3
1,1
2,4
0,2
1,2
3,3
16,6
0,7
2,9
0,6
0,4
NZ/BO
1,3
0,8
2,1
0,9
0,8
1,6
3,7
3,6
1,6
3,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
100,0
Kako biste opisali ekonomsku situaciju u kojoj se trenutno nalazi BiH
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Godine starosti
Svi Ispitanici
18-35
Tabela 1.4a
Spol
36-50
51+
Muški
Ženski
Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov Nov 08. 09. 10. 08. 09. 10. 08. 09. 10. 08. 09. 10. 08. 09. 10. 08. 09. 10. %
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Da
40,4 44,0 47,3 63,3 66,5 67,1 39,4 51,9 56,6 17,6 22,2 20,8 43,3 45,3 49,8 37,6 42,7 45,0
Ne
46,3 49,4 44,6 19,2 27,7 22,2 48,9 39,0 37,1 72,2 71,8 72,4 45,9 48,1 43,8 46,7 50,6 45,3
NZ/BO
13,3
TOTAL
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
6,6
8,1
17,5
5,7
10,8 11,7
9,0
6,3
10,2
6,0
6,8
10,8
6,6
6,4
15,7
6,6
Kada bi vam se pružila prilika da li biste napustili BiH i nastavili živjeti u nekoj drugoj zemlji
9,7
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
83
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Selo
Grad
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Da
41,0
44,3
44,8
39,6
43,7
50,8
40,1
52,1
46,5
41,6
32,7
49,2
28,6
34,2
43,4
Ne
49,0
50,0
48,3
42,6
48,6
39,3
44,5
39,5
45,2
47,6
63,2
41,8
68,1
62,1
56,6
NZ/BO
10,0
5,8
6,9
17,8
7,7
9,9
15,4
8,4
8,3
10,8
4,1
9,0
3,3
3,8
TOTAL
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Ispitanici
Tabela 1.4 Kada bi vam se pružila prilika da li biste napustili BiH i nastavili živjeti u nekoj drugoj zemlji
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Bošnjačka većina Ispitanici
Hrvatska većina
Tabela 1.5
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Da
39,2
56,3
41,7
43,4
36,4
56,8
41,6
32,7
49,2
Ne
44,8
36,4
50,8
43,2
51,1
33,1
47,6
63,2
41,8
NZ/BO
15,9
7,3
7,5
13,5
12,5
10,0
10,8
4,1
9,0
TOTAL
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Kada bi vam se pružila prilika da li biste napustili BiH i nastavili živjeti u nekoj drugoj zemlji
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Bošnjačka većina Ispitanici
Hrvatska većina
Srpska većina
Distrikt Brčko
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
Da
86,7
79,3
67,6
70,8
74,5
51,6
77,7
86,9
Ne
5,2
13,6
15,3
22,5
12,5
29,7
10,2
6,9
Ne zna/Ne želi odgovoriti
8,1
7,0
17,0
6,7
12,9
18,6
12,1
6,2
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL
Tabela 1.6 Uzimajući sve u obzir, da li biste rekli da BiH može imati prednosti ili ne od članstva u Evropskoj Uniji?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
84
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Svi
Bošnjačka većina
Hrvatska većina
Tabela1.7
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
DNZ BiH-Demokratska narodna zajednica BiH
,1
,2
,1
,2
,5
,1
,2
Stranka za Bosnu i Hercegovinu
3,2
1,2
1,0
6,8
1,7
2,1
SDA-Stranka demokratske akcije
8,8
7,2
8,1
17,6
15,2
20,5
3,5
Stranka penzioneraumirovljenika BiH
1,0
SPD-Socijaldemokratska partija BiH-Socijaldemokrati
11,9
18,9
39,4
1,0
3,8
,5
Ispitanici
9,2
16,8
,1
DNS-Demokratski narodni savez
,9
,1
,0
SDS-Srpska demokratska stranka
4,1
1,7
2,8
Srpska radikalna stranka dr. Vojislav Seselj
,2
PDP RS-Partija demokratskog progresa Republike Srpske
,6
,1
1,0
12,7
14,3
17,5
23,6
,7
,2
,3
2,4
,2
10,1
3,6
7,5
1,5
,4
2,7
31,6
34,8
44,6
,6
Socijalisticka partija
,4
,3
,8
Narodna stranka "Radom za boljitak"
1,1
,7
,7
HDZ-Hrvatska demokratska zajednica BiH
4,3
3,9
4,9
,7
SBBBiH - Savez za bolju budućnost BiH - Fahrudin Radončić
1,2
2,7
2,6
DP – Demokratska partija Dragan Čavić
,9
,1
Neka druga
2,8
2,0
Penzionerska stranka RS
Savez nezavisnih socijaldemokrata-SNSD Milorad Dodik
,1
Neće glasati
1,7
,6
1,5
33,0
28,7
,2 27,3
,2
6,6
,2 12,9
3,7
2,2
,3 16,5
3,1
1,1
12,3
9,6
,8
,3
,2
20,2
17,8
19,6
13,6
Nijedna
25,0
22,5
11,4
28,5
29,7
8,0
36,5
23,8
9,7
16,2
14,6
16,4
Ne zna/Ne može odlučiti
7,0
19,4
11,2
6,1
16,3
8,8
6,2
17,7
11,1
8,8
24,5
13,5
Bez odgovora/Ne želi odgovoriti
17,2
,2
11,7
,4
7,6
,2
,4
,0
,8
,3
Naša stranka Srpska radikalna stranka Republike Srpske
Ako bi se opći izbori održali ove sedmice, za koju biste stranku najvjerovatnije glasali, bez obzira o kojem nivou vlasti je riječ
,1 ,2
,7
,4 ,2
27,9
,3
85
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Svi Ispitanici
Bošnjačka većina
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Građanska demokratska stranka Bosne i Hercegovine
,1
BSP-Bosansko-hercegovacka stranka prava
,1
,2
Hrvatska stranka prava Bosne i Hercegovine-Đapić dr. Jurišić
,3
1,4
Hrvatska demokratska zajednica 1990
,6
,1
5,1
BOSS-Bosanska stranka
,2
,1
,1
SDU BiH-Socijaldemokratska Unija Bosne i Hercegovine
,0
BPS-Sefer Halilovic Total
Hrvatska većina
100,0
,3 ,1
,6 ,2
,4
,2
1,3
100,0
100,0
7,4
4,8
1,0
22,9
100,0
100,0
100,0
,2
,1 ,1
2,2
,1
100,0
,2
1,7
100,0
100,0
100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
FBiH
Tabela 1.7a
RS
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
DNZ BiH-Demokratska narodna zajednica BiH
,2
,4
,1
Stranka za Bosnu i Hercegovinu
5,4
1,9
1,4
SDA-Stranka demokratske akcije
14,7
12,0
14,0
Stranka penzionera-umirovljenika BiH
1,6
SPD-Socijaldemokratska partija BiH-Socijaldemokrati
19,0
15,0
28,2
,5
Penzionerska stranka RS
,2
DNS-Demokratski narodni savez
2,4
,2
10,1
3,6
7,5
SDS-Srpska demokratska stranka
,3
Srpska radikalna stranka dr. Vojislav Seselj
,6
PDP RS-Partija demokratskog progresa Republike Srpske
1,5
,4
2,7
31,6
34,8
44,6
Savez nezavisnih socijaldemokrata-SNSD Milorad Dodik
,3
Socijalisticka partija
,8
Narodna stranka "Radom za boljitak"
1,9
1,3
1,0
HDZ-Hrvatska demokratska zajednica BiH
6,7
6,7
8,6
2,1
4,5
SBBBiH - Savez za bolju budućnost BiH - Fahrudin Radončić DP - Demokratska partija - Dragan Čavić
Ako bi se opći izbori održali ove sedmice, za koju biste stranku najvjerovatnije glasali, bez obzira o kojem nivou vlasti je riječ
,2 ,2
2,2
,3
86
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
FBiH
Neka druga
RS
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
,2
,3
Neće glasati
,2
14,0
12,2
19,6
13,6
Nijedna
30,2
28,4
8,5
16,2
14,6
16,4
Ne zna/Ne može odlučiti
6,1
16,6
9,5
8,8
24,5
13,5
Bez odgovora/Ne želi odgovoriti
10,8
,3
,7
,1
Naša stranka
27,9 ,2
Srpska radikalna stranka Republike Srpske
,2
,3
Građanska demokratska stranka Bosne i Hercegovine
,2
BSP-Bosansko-hercegovacka stranka prava
,1
,4
Hrvatska stranka prava Bosne i Hercegovine-Đapić dr. Jurišić
,5
2,5
Hrvatska demokratska zajednica 1990
1,0
,2
7,2
BOSS-Bosanska stranka
,3
,2
,1
SDU BiH-Socijaldemokratska Unija Bosne i Hercegovine
,1
BPS-Sefer Halilovic Total
100,0
,2
1,2
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Svi Ispitanici
Bošnjačka većina
Hrvatska većina
Srpska većina
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
Uopste se ne slaže
46,7
30,0
64,5
44,2
30,5
16,1
30,4
23,0
Uglavnom se ne slaže
28,4
30,1
19,4
29,9
30,4
6,9
37,4
36,5
Uglavnom se slaže
14,7
24,7
9,1
15,3
18,0
47,8
21,2
25,1
Potpuno se slaže
3,7
10,2
3,6
7,4
4,9
29,2
3,6
5,3
NZ/BO
6,5
5,0
3,4
3,2
16,1
7,4
10,0
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL NESLAGANJE
75,1
60,1
83,8
74,1
60,9
23,0
67,8
59,6
TOTAL SLAGANJE
18,4
34,9
12,7
22,6
22,9
77,0
24,8
30,4
6,5
5,0
3,4
3,2
16,1
7,4
10,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
NZ/BO Total
100,0
Tabela 1.8 Neki kažu da samo nacionalne stranke ili stranke sa nacionalnim predznakom u BiH mogu osigurati zaštitu vitalnih nacionalnih interesa naroda koje predstavljaju. U kojoj mjeri se slažete ili ne slažete sa ovim mišljenjem?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
87
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Talas istraživanja
Lančani indeks
Kompozitni indeks
Feb. 05
100,00
54
Jun. 05
96,30
52
Sep.05
94,23
49
Nov.05
110,20
54
Apr. 06
100,00
54
Jun 06
100,00
54
Sep 06
96,30
52
Nov 06
107,69
56
Apr 07
92,86
52
Sep 07
103,85
54
Nov 07
96,30
52
Mar 08
101,92
53
Jun 08
90,57
48
Okt 08
104,17
50
Nov 08
102,00
51
Nov 09
92,16
47
Nov 10
119,15
56
Tabela 1.9 Indeks politicke stabilnosti za BiH
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
88
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Tabela 1.10a
Spol
Svi
Muški
Da li odobravate rad...?
Ženski
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Predsjedništvo BiH Da
40,4
32,5
55,3
42,7
33,1
51,7
38,2
31,9
58,7
Ne
39,1
50,2
33,4
36,7
50,5
37,7
41,4
49,8
29,3
1,5
1,1
1,4
1,3
1,6
,9
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
8,4
13,5
8,7
8,9
13,1
8,6
8,0
13,9
8,7
NZ/BO
12,0
2,4
1,6
11,6
1,9
,7
12,4
2,8
2,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
41,2
31,3
51,5
42,8
32,1
48,3
39,7
30,5
54,4
Ne
38,1
51,7
37,7
36,4
51,7
41,9
39,7
51,7
33,7
0,6
,5
0,6
,4
0,6
,6
Total Parlamentarna skupština BiH
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
8,5
13,8
8,7
8,8
13,3
8,7
8,2
14,3
8,7
NZ/BO
12,2
2,6
1,6
12,0
2,2
,5
12,4
3,0
2,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
41,3
32,0
50,0
43,6
32,6
46,5
39,1
31,4
53,3
Ne
38,2
50,6
39,9
36,0
50,4
43,6
40,3
50,8
36,5
0,8
,1
1,1
,1
0,5
,1
Total Vijeće/savjet ministara BiH
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
8,5
14,2
7,9
8,7
13,7
8,4
8,2
14,8
7,5
NZ/BO
12,0
2,4
2,0
11,7
2,3
1,4
12,3
2,5
2,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
37,8
28,7
47,0
39,8
29,0
43,2
35,9
28,5
50,6
Ne
41,0
53,4
41,4
39,4
53,0
45,0
42,5
53,8
37,8
0,6
,4
0,7
,8
Total Parlament Federacije BiH
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
9,0
14,5
9,1
9,1
15,2
9,6
8,9
13,9
8,7
NZ/BO
12,2
2,7
2,1
11,7
2,1
1,3
12,7
3,3
2,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
39,1
29,5
46,4
42,1
30,8
42,8
36,2
28,2
49,9
Ne
40,2
53,2
41,8
37,6
52,2
45,7
42,6
54,3
38,1
0,6
,3
0,9
,7
13,8
9,2
14,3
9,2
Total Vlada Federacije BiH
0,5
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
8,7
8,8
0,4 8,7
13,3
9,3
89
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Spol
Svi
Muški
Ženski
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
12,0
2,8
2,3
11,6
1,9
1,7
12,4
3,7
2,8
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Narodna Skupština Da RS
40,2
32,4
42,0
44,6
35,0
40,9
36,1
29,8
43,2
Ne
39,7
52,8
44,8
35,0
51,3
46,8
44,1
54,3
42,9
0,4
,3
0,4
,4
0,5
,2
NZ/BO
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
8,2
11,7
10,2
9,7
11,1
10,7
6,8
12,4
9,8
NZ/BO
11,9
2,6
2,6
10,7
2,2
1,2
13,0
3,0
4,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
40,3
33,7
43,1
44,5
37,0
42,3
36,3
30,5
43,8
Ne
39,6
52,1
43,9
34,7
50,3
44,7
44,3
53,8
43,1
0,4
,4
0,4
,5
0,5
,3
Total Vlada RS
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
8,1
11,3
9,9
9,7
10,3
10,9
6,7
12,2
8,9
NZ/BO
11,9
2,5
2,8
11,1
2,0
1,6
12,7
2,9
3,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
55,5
39,1
59,0
59,0
41,2
56,5
52,2
37,1
61,3
Ne
25,0
45,3
30,6
21,1
43,1
32,4
28,7
47,4
28,9
Total Općinska vlast
Ne može se primjeniti
0,2
7,2
12,9
9,0
7,7
12,9
10,5
6,7
13,0
7,7
NZ/BO
12,3
2,4
1,4
12,2
2,5
,6
12,4
2,4
2,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
38,6
19,3
48,8
42,0
19,6
45,1
35,4
19,0
52,3
Ne
38,3
63,9
42,6
35,0
64,0
46,7
41,3
63,7
38,7
Ne može se primjeniti
0,2
0,1
0,3
Niti odobrava niti ne odobrava
6,1
13,6
7,7
6,7
13,4
8,0
5,6
13,9
7,5
NZ/BO
17,0
3,0
,9
16,3
2,9
,2
17,7
3,1
1,5
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
48,0
51,0
56,3
52,2
49,6
52,7
43,9
52,4
59,8
Ne
26,3
29,9
28,9
24,3
30,8
32,1
28,1
29,1
25,8
0,6
,1
0,6
,1
0,5
,1
Total OSCE
0,3
Niti odobrava niti ne odobrava
Total Kantonalna vlast u FBiH
0,2
Ne može se primjeniti
90
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Spol
Svi Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Niti odobrava niti ne odobrava
10,4
14,7
8,9
9,8
15,2
8,8
11,0
14,3
9,0
NZ/BO
15,4
3,7
5,8
13,7
3,9
6,3
16,9
3,6
5,3
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
45,6
51,3
52,4
47,7
49,6
49,1
43,6
53,0
55,5
Ne
29,6
31,6
33,6
28,9
32,9
37,6
30,4
30,4
29,8
0,8
,4
1,0
,7
0,5
,2
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
11,2
12,8
8,7
10,4
12,5
8,8
11,9
13,0
8,6
NZ/BO
13,6
3,5
4,9
13,0
4,0
3,8
14,1
3,0
5,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
50,5
52,4
58,6
55,0
51,5
56,0
46,2
53,3
61,2
Ne
22,9
27,5
25,4
21,2
28,0
26,8
24,5
27,0
24,0
0,6
,2
0,9
,4
0,4
,1
Total UNDP
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
10,7
14,6
9,5
9,5
14,3
10,9
11,9
14,9
8,2
NZ/BO
15,9
4,9
6,3
14,3
5,3
5,9
17,4
4,4
6,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
47,2
53,8
55,9
49,8
51,7
53,6
44,7
55,7
58,2
Ne
27,5
28,5
27,8
27,1
30,2
30,0
28,0
26,8
25,7
0,6
,5
0,7
,6
0,4
,4
Total EUPM
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
10,7
13,2
10,4
9,9
12,5
12,0
11,5
13,9
9,0
NZ/BO
14,6
4,0
5,4
13,3
4,9
3,9
15,9
3,2
6,7
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
47,7
50,6
65,2
53,3
52,0
63,7
42,4
49,2
66,6
Ne
24,5
29,3
24,6
22,5
30,1
26,5
26,5
28,6
22,9
0,8
,1
0,8
,1
0,8
,1
Total EU
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
10,4
12,9
7,3
9,5
11,8
7,9
11,2
14,0
6,6
NZ/BO
17,4
6,3
2,8
14,7
5,3
1,8
19,9
7,4
3,7
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
38,7
45,3
49,9
41,9
45,9
47,4
35,7
44,8
52,2
Ne
35,2
35,7
37,0
35,2
36,5
41,2
35,1
35,0
33,0
Total SAD
Ženski
Nov 08.
Total OHR
Muški
91
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Spol
Svi
Ženski
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
0,9
,3
1,0
,1
0,9
,5
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
11,2
14,2
8,7
9,7
12,4
8,9
12,8
16,1
8,4
NZ/BO
14,9
3,8
4,1
13,2
4,3
2,3
16,5
3,2
5,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
47,7
48,5
55,5
53,2
50,2
53,5
42,5
46,8
57,4
Ne
23,4
28,2
28,9
21,3
28,8
30,7
25,4
27,6
27,1
0,7
,2
0,9
,1
0,6
,2
Total Direkcija za evropske integracije
Muški
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
10,8
14,9
9,5
9,8
13,2
11,0
11,9
16,7
8,0
NZ/BO
18,0
7,6
6,0
15,7
7,0
4,6
20,2
8,2
7,3
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
RS
FBiH Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Da
52,1
60,1
59,0
32,5
35,4
38,7
95,9
88,6
77,4
Ne
20,6
21,8
28,6
45,1
48,5
43,3
2,1
2,4
18,9
1,0
0,8
5,2
3,7
Ispitanici
OHR
Ne može se primjeniti
Total
Tabela 1.10b
Distrikt Brčko
Da li odobravate rad...?
0,4
Niti odobrava niti ne odobrava
11,5
12,7
7,5
11,4
13,5
11,3
NZ/BO
15,8
4,4
4,1
11,0
2,2
6,8
2,1
3,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
92
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina
Hrvatska većina
Tabela 1.11
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Predsjedništvo BiH Da
31,4
14,8
48,6
34,5
34,1
35,9
49,5
48,9
65,3
Ne
52,1
68,9
40,4
22,6
40,6
52,7
30,8
33,8
21,4
2,7
2,8
Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava
5,0
12,1
7,0
16,7
17,3
NZ/BO
11,5
1,5
1,1
26,2
6,5
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
32,1
14,8
46,8
33,5
Ne
51,7
71,6
44,1
23,7
0,8
1,3
Total Parlametnarna skupština BiH
Ne može se primjeniti
10,6
14,9
10,3
9,1
2,1
3,0
100,0
100,0
100,0
100,0
30,8
27,6
51,2
47,7
61,6
41,5
63,8
28,3
33,9
23,4
1,4
0,2
11,5
7,1
17,4
18,4
8,0
11,1
15,7
11,9
NZ/BO
11,8
1,3
,7
25,4
7,9
,6
9,4
2,4
3,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
31,4
15,3
43,5
33,2
31,0
29,9
52,4
49,2
60,4
Ne
52,5
69,3
48,1
23,8
42,0
62,1
27,4
33,2
25,4
1,2
,3
1,4
0,2
Niti odobrava niti ne odobrava
4,3
12,9
7,3
18,2
18,1
4,9
11,1
15,4
11,2
NZ/BO
11,8
1,3
,8
24,7
7,5
3,1
9,1
2,0
3,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
28,9
15,7
45,4
31,8
28,0
28,9
47,8
42,3
53,3
Ne
55,3
70,0
45,6
25,2
45,6
66,2
29,9
37,5
27,8
0,7
,1
0,3
1,0
12,2
17,5
13,7
10,1
2,4
4,2
Total
Ne može se primjeniti
1,4
Niti odobrava niti ne odobrava
4,4
11,8
7,4
18,3
17,6
NZ/BO
11,4
1,8
1,4
24,7
7,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
30,5
14,6
43,4
32,4
26,9
27,6
48,8
45,1
54,1
Ne
54,2
71,3
47,6
25,0
46,9
67,5
29,2
35,6
26,7
0,7
,4
0,5
,5
Total Vlada Federacije BiH
11,3
4,4
Ne može se primjeniti
Parlament Federacije BiH
0,2
Niti odobrava niti ne odobrava
Total Vijeće ministara BiH
1,4
Ne može se primjeniti
1,2
Da li odobravate rad...?
4,9
93
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina
Hrvatska većina
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Niti odobrava niti ne odobrava
3,9
11,8
6,9
19,0
17,8
4,9
12,0
15,9
14,5
NZ/BO
11,4
1,6
1,7
23,6
7,2
9,9
2,9
4,2
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Narodna skupština Da RS
19,1
9,0
22,8
16,9
11,1
16,8
71,6
63,6
73,7
Ne
62,4
79,0
63,8
38,1
62,7
67,5
12,8
21,3
12,8
0,8
,7
Ne može se primjeniti 4,6
9,7
9,1
20,8
17,9
13,6
9,2
12,8
11,2
NZ/BO
13,9
1,6
3,7
24,3
7,8
2,0
6,4
2,1
2,3
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
18,9
9,0
23,8
17,3
12,3
16,8
71,9
66,7
75,5
Ne
63,0
78,9
63,2
37,4
61,6
66,2
12,1
19,8
11,7
0,8
,6
0,1
,4
Ne može se primjeniti
0,4
Niti odobrava niti ne odobrava
4,6
9,5
9,1
19,8
17,9
15,0
9,3
11,8
9,6
NZ/BO
13,4
1,8
3,3
25,5
7,8
2,0
6,7
1,6
2,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
47,1
18,2
49,3
35,6
25,8
39,5
69,0
64,7
73,8
Ne
36,3
67,5
40,7
21,6
45,7
52,5
13,9
21,6
12,7
Total Općinska vlast
Ne može se primjeniti
1,0 3,8
12,7
8,8
18,5
20,1
7,7
8,2
11,9
11,1
NZ/BO
12,8
1,6
1,2
24,4
7,5
,2
8,8
1,5
2,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
40,1
17,1
51,5
32,7
27,3
43,0
Ne
42,2
69,1
38,9
23,0
44,3
50,6
Ne može se primjeniti
0,8
Niti odobrava niti ne odobrava
3,2
12,1
8,4
17,4
19,4
NZ/BO
14,5
1,7
1,3
26,8
8,2
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
54,7
56,2
71,7
38,2
46,2
40,0
39,8
43,7
45,2
Ne
23,1
24,2
14,8
18,1
29,3
53,0
34,2
38,8
34,1
Total OSCE
0,3
Niti odobrava niti ne odobrava
Total Kantonalna vlast u FbiH
0,1
Niti odobrava niti ne odobrava
Total Vlada RS
0,4
6,4
94
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
0,8
,3
7,2
15,5
7,4
20,6
14,3
NZ/BO
15,0
3,3
5,9
23,1
9,3
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
56,5
63,4
69,7
35,0
Ne
20,8
20,5
15,2
19,6
1,1
1,1
Ne može se primjeniti
2,5
8,5
100,0
100,0
100,0
100,0
47,8
36,0
32,5
35,4
38,7
26,6
57,6
45,1
48,5
43,3
7,0
0,7 21,5
16,1
NZ/BO
13,7
3,2
6,0
23,8
8,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
58,4
60,9
70,3
37,8
Ne
17,9
19,3
14,1
17,8
0,9
,6
0,4 6,4
11,4
13,5
11,3
11,0
2,2
6,8
100,0
100,0
100,0
100,0
44,2
47,6
41,8
42,3
48,9
29,3
43,9
31,9
38,3
31,1
1,0
0,2
Niti odobrava niti ne odobrava
7,4
13,7
7,4
19,0
14,3
7,9
12,9
16,4
12,2
NZ/BO
16,3
5,1
7,5
25,3
11,1
,6
13,4
2,8
7,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
56,6
64,9
72,5
36,4
51,2
38,0
36,0
38,9
44,0
Ne
20,5
20,2
12,6
18,8
25,3
52,2
40,3
41,0
34,7
0,6
1,3
0,7
0,4
Niti odobrava niti ne odobrava
7,5
10,9
6,6
20,9
13,7
9,2
12,1
16,3
15,5
NZ/BO
15,4
3,3
7,0
23,8
9,0
,6
11,6
3,4
5,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
53,8
59,5
83,7
37,1
49,5
34,8
40,6
37,9
57,0
Ne
19,0
21,0
8,8
17,8
25,4
60,4
34,7
42,1
26,7
1,4
,3
Total
Ne može se primjeniti
0,7
Niti odobrava niti ne odobrava
7,5
10,9
4,3
19,4
14,1
NZ/BO
19,8
7,3
2,8
25,7
10,2
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
46,7
53,3
64,6
34,4
Ne
29,3
28,2
22,3
19,0
Total SAD
14,1
8,0
Ne moze se primjeniti
EU
12,1
11,7
Total EUPM
14,8
9,0
Ne moze se primjeniti
0,2 11,9
Niti odobrava niti ne odobrava
Total UNDP
1,0
Niti odobrava niti ne odobrava
Total
Srpska većina
Nov 08.
Ne može se primjeniti
OHR
Hrvatska većina
0,2 4,9
11,8
15,6
12,3
12,9
4,2
3,9
100,0
100,0
100,0
100,0
43,8
34,4
27,2
33,4
38,8
28,9
58,0
48,9
48,7
44,7
95
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
1,7
,8
7,9
13,4
7,3
21,6
17,9
NZ/BO
16,1
3,5
5,0
25,0
8,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
53,5
53,1
67,7
35,7
Ne
18,9
22,0
18,0
17,7
1,2
,4
Ne može se primjeniti
Total
0,8
Niti odobrava niti ne odobrava
Total
Srpska većina
Nov 08.
Ne može se primjeniti
Direkcija za evropske integracije
Hrvatska većina
0,2 7,6
12,8
15,0
11,2
11,1
2,7
5,3
100,0
100,0
100,0
100,0
47,1
39,0
41,6
40,7
47,9
25,6
53,1
31,8
37,7
32,0
1,0
Niti odobrava niti ne odobrava
7,5
14,0
7,9
20,8
14,4
NZ/BO
20,1
9,7
6,0
25,8
11,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
0,2 7,9
100,0
12,5
17,1
11,8
14,1
4,2
8,3
100,0
100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
96
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Centralna banka BiH
Srpska većina
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Jako dobro
7,4
6,7
13,5
8,7
6,8
25,8
3,1
6,8
8,9
6,8
7,0
4,0
Uglavnom dobro
33,1
35,5
36,4
25,2
43,3
43,7
26,8
35,0
37,9
42,7
24,1
22,6
Uglavnom loše
29,5
28,2
26,1
34,3
18,9
18,3
32,1
32,7
36,4
23,5
38,0
31,7
Jako loše
9,8
15,6
9,6
12,1
18,6
4,4
6,7
9,0
16,2
8,5
15,1
12,8
Ne zna/Ne želi odgovoriti
20,2
13,9
14,4
19,8
12,5
7,8
31,3
16,5
,6
18,5
15,7
28,8
Koliko dobro mislite da rade svoj posao slijedeće institucije u BiH?
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO
40,5
42,3
49,9
33,8
50,0
69,5
29,9
41,8
46,8
49,5
31,2
26,6
TOTAL LOŠE
39,3
43,8
35,7
46,4
37,5
22,7
38,9
41,7
52,6
32,0
53,1
44,5
NZ/BO
20,2
13,9
14,4
19,8
12,5
7,8
31,3
16,5
,6
18,5
15,7
28,8
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Jako dobro
6,6
5,3
7,8
8,5
5,4
15,3
2,4
1,4
5,2
4,8
6,5
1,9
Uglavnom dobro
32,6
26,4
31,0
23,4
29,0
41,9
25,8
21,9
22,7
44,9
22,9
21,3
Uglavnom loše
28,8
35,9
35,4
33,1
32,2
27,1
32,1
42,5
47,8
23,1
37,6
37,1
Jako loše
13,3
19,0
13,6
18,5
23,1
8,4
8,8
13,6
24,2
8,4
17,3
15,8
Ne zna/Ne želi odgovoriti
18,7
13,4
12,2
16,6
10,3
7,3
30,9
20,7
18,7
15,7
23,9
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO
39,3
31,7
38,8
31,9
34,4
57,2
28,2
23,2
27,9
49,7
29,4
23,2
TOTAL LOŠE
42,0
54,9
49,0
51,6
55,3
35,5
40,8
56,0
72,1
31,5
54,9
52,9
NZ/BO
18,7
13,4
12,2
16,6
10,3
7,3
30,9
20,7
18,7
15,7
23,9
Total Poreska uprava entiteta
Hrvatska većina
Nov 08.
Total
Uprava za indirektno oporezivanje BiH
Tabela 1.12
Bošnjačka većina
Svi
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Jako dobro
3,5
4,4
7,3
3,1
3,7
14,1
3,0
1,5
4,1
2,9
6,3
2,0
Uglavnom dobro
29,5
24,4
28,6
23,4
21,6
37,3
23,7
17,8
23,4
37,3
28,2
22,7
Uglavnom loše
31,8
37,3
38,7
34,4
36,8
30,8
31,5
46,8
55,5
29,8
34,5
36,2
Jako loše
17,6
21,7
13,2
23,1
27,9
9,6
11,6
13,3
17,1
13,1
17,9
16,4
Ne zna/Ne želi odgovoriti
17,6
12,3
12,2
16,0
10,0
8,3
30,2
20,5
16,9
13,1
22,7
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO
33,0
28,7
35,9
26,5
25,3
51,4
26,7
19,3
27,5
40,2
34,5
24,7
97
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina
Svi Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
TOTAL LOŠE
49,4
59,0
51,9
57,5
64,7
40,3
43,1
60,1
72,5
42,9
52,4
52,6
NZ/BO
17,6
12,3
12,2
16,0
10,0
8,3
30,2
20,5
16,9
13,1
22,7
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Jako dobro
5,3
3,2
7,0
6,1
1,0
13,2
2,3
1,2
2,8
4,1
6,4
1,0
Uglavnom dobro
28,1
22,4
33,8
23,1
17,3
42,4
28,5
17,5
33,6
32,8
28,5
25,6
Uglavnom loše
25,4
36,0
34,6
27,1
33,6
27,9
26,1
47,5
43,9
23,6
34,7
38,0
Jako loše
10,9
28,2
15,4
15,4
40,0
11,2
5,3
18,5
18,2
7,3
18,6
17,3
Ne zna/Ne želi odgovoriti
30,2
10,2
9,2
28,3
8,0
5,3
37,8
15,2
1,4
32,2
11,8
18,1
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO
33,4
25,6
40,8
29,2
18,3
55,6
30,8
18,7
36,4
36,9
34,8
26,7
TOTAL LOŠE
36,3
64,2
50,0
42,5
73,7
39,1
31,4
66,1
62,2
30,9
53,3
55,2
NZ/BO
30,2
10,2
9,2
28,3
8,0
5,3
37,8
15,2
1,4
32,2
11,8
18,1
Total Direkcija za evropske integracije
Srpska većina
Nov 08.
Total Pravosudni sistem
Hrvatska većina
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Jako dobro
4,4
4,7
7,1
5,1
4,9
12,5
2,5
1,4
4,1
3,0
5,6
1,8
Uglavnom dobro
25,7
24,0
33,0
21,0
21,4
45,7
25,4
22,0
21,7
30,5
26,1
24,8
Uglavnom loše
24,7
34,3
27,7
25,5
32,4
21,7
24,0
39,6
55,2
24,2
34,9
23,7
Jako loše
12,4
21,4
13,7
18,6
26,9
7,6
6,6
14,9
17,5
7,1
17,4
16,8
Ne zna/Ne želi odgovoriti
32,8
15,7
18,5
29,9
14,4
12,5
41,5
22,2
1,6
35,3
16,0
32,8
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO
30,0
28,7
40,1
26,0
26,2
58,2
27,9
23,3
25,7
33,4
31,7
26,7
TOTAL LOŠE
37,2
55,7
41,4
44,0
59,3
29,3
30,5
54,5
72,7
31,3
52,3
40,5
NZ/BO
32,8
15,7
18,5
29,9
14,4
12,5
41,5
22,2
1,6
35,3
16,0
32,8
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
FIPA Agencija za promociju stranih
Jako dobro
2,3
5,0
5,3
2,0
5,3
9,3
2,3
2,7
4,1
2,0
5,6
1,2
Investicija
Uglavnom dobro
15,7
22,9
28,5
11,4
20,6
41,2
17,0
21,7
25,0
19,2
25,1
17,1
Uglavnom loše
31,5
31,9
27,1
30,2
29,6
20,8
31,1
38,0
51,6
34,1
32,0
21,3
Jako loše
30,7
21,8
14,9
39,2
27,6
9,6
14,3
14,5
19,4
25,4
17,5
18,4
Ne zna/Ne želi odgovoriti
19,8
18,4
24,2
17,2
17,0
19,0
35,4
23,1
19,3
19,7
42,0
98
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina
Svi
Total
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
18,0
27,9
33,9
13,4
25,8
50,6
19,3
24,4
29,0
21,3
30,7
18,4
TOTAL LOŠE
62,2
53,7
42,0
69,4
57,2
30,4
45,3
52,5
71,0
59,4
49,5
39,7
NZ/BO
19,8
18,4
24,2
17,2
17,0
19,0
35,4
23,1
19,3
19,7
42,0
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Jako dobro
1,6
2,4
2,4
1,0
Uglavnom dobro
14,2
13,5
14,6
8,7
Uglavnom loše
26,3
31,2
34,1
Jako loše
42,7
42,4
Ne zna/Ne želi odgovoriti
15,2
10,6
5,4
2,8
1,0
1,8
5,6
,3
9,9
18,0
14,5
12,7
9,6
20,5
17,2
11,2
27,6
23,9
26,2
30,7
42,8
55,9
24,1
37,3
33,4
39,4
49,4
59,5
44,6
20,9
23,7
33,3
40,3
27,0
36,9
9,5
13,3
6,7
5,8
31,0
19,8
1,2
13,4
12,8
18,2
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO
15,8
15,8
17,1
9,8
9,9
23,3
17,3
13,8
9,6
22,2
22,8
11,6
TOTAL LOŠE
69,1
73,6
73,5
76,9
83,4
70,8
51,7
66,5
89,2
64,4
64,4
70,2
NZ/BO
15,2
10,6
9,5
13,3
6,7
5,8
31,0
19,8
1,2
13,4
12,8
18,2
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Jako dobro
2,5
2,5
2,1
2,9
0,2
3,0
2,8
1,2
1,6
2,0
5,9
,2
Uglavnom dobro
12,6
11,4
14,1
11,7
5,9
14,3
24,0
9,6
21,9
10,4
17,4
10,4
Uglavnom loše
28,3
25,9
33,0
26,5
18,9
28,2
24,4
34,8
43,8
31,6
32,3
35,9
Jako loše
38,2
50,7
43,2
36,8
68,8
50,9
38,1
38,1
31,5
39,6
32,7
37,9
Ne zna/Ne želi odgovoriti
18,3
9,5
7,6
22,0
6,2
3,7
10,7
16,3
1,2
16,6
11,7
15,7
Total
Total
Nov 08.
TOTAL DOBRO
Total
Zavodi za zapošljavanje
Srpska većina
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Total Agencija za privatizaciju
Hrvatska većina
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO
15,1
13,9
16,2
14,6
6,1
17,2
26,8
10,8
23,5
12,3
23,2
10,6
TOTAL LOŠE
66,5
76,6
76,2
63,3
87,7
79,1
62,5
72,9
75,4
71,1
65,1
73,8
NZ/BO
18,3
9,5
7,6
22,0
6,2
3,7
10,7
16,3
1,2
16,6
11,7
15,7
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
99
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Svi
Predsjedništvo BiH
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Nimalo
2,2
2,3
3,5
2,3
2,8
3,8
2,2
1,8
3,2
Malo
17,2
16,1
16,4
18,2
18,1
14,2
16,1
14,0
18,4
Umjereno
14,6
17,7
21,1
14,8
18,3
19,4
14,3
17,1
22,7
Donekle
25,5
29,3
31,0
25,0
26,9
34,2
25,9
31,9
27,9
Jako
40,6
34,5
28,0
39,6
33,8
28,3
41,5
35,3
27,7
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
1,2
0,7
2,0
1,3
1,1
2,3
1,2
0,3
1,8
Malo
14,3
11,5
14,4
15,6
13,6
12,7
13,1
9,3
16,0
Umjereno
15,6
15,4
22,7
15,9
17,8
21,2
15,3
12,8
24,1
Donekle
26,9
27,9
34,1
26,2
25,8
36,4
27,6
30,0
32,0
Jako
41,9
44,6
26,7
41,1
41,7
27,4
42,8
47,6
26,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
1,2
0,9
1,8
1,8
1,4
2,1
0,6
0,3
1,5
Malo
13,3
10,2
11,5
13,5
12,7
10,2
13,2
7,7
12,8
Umjereno
15,0
14,1
22,0
16,2
15,0
19,6
13,8
13,2
24,2
Donekle
27,3
27,4
35,5
25,7
25,8
38,0
28,9
29,0
33,1
Jako
43,2
47,4
29,2
42,9
45,1
30,1
43,5
49,8
28,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
0,7
0,9
1,9
0,7
1,5
2,4
0,6
0,2
1,5
Malo
13,1
9,5
12,0
13,3
12,0
9,2
12,8
6,9
14,7
Umjereno
14,4
13,9
22,8
14,9
14,6
21,0
13,8
13,3
24,5
Donekle
26,3
27,0
34,4
25,9
25,3
37,6
26,6
28,7
31,4
Jako
45,6
48,7
28,9
45,1
46,6
29,9
46,2
50,9
27,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
0,8
1,1
2,4
1,1
2,1
1,9
0,6
0,1
2,9
Malo
12,1
8,7
11,5
12,1
10,5
9,4
12,1
6,7
13,5
Umjereno
15,3
12,8
19,3
16,7
13,5
18,3
13,9
12,0
20,4
Donekle
25,5
26,3
36,2
24,3
24,4
39,3
26,6
28,3
33,1
Jako
46,3
51,2
30,6
45,8
49,5
31,1
46,8
52,9
30,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
1,2
3,0
1,4
1,8
5,1
1,9
0,6
0,8
1,0
Malo
11,8
7,3
10,8
11,8
8,1
9,3
11,7
6,5
12,2
Total Parlament Federacije BiH
Total Vlada Federacije BiH
Total Narodna skupština RS
Ženski
Nov 09.
Total Vijeće/savjet ministara BiH
Muški
Nov 08.
Total Parlamentarna skupštine BiH
Tabela 1.13
Spol
U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama
100
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Spol
Svi Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Umjereno
14,5
13,1
19,3
15,3
14,1
17,5
13,8
12,0
21,0
Donekle
26,0
25,3
36,9
25,3
25,0
39,4
26,6
25,7
34,4
Jako
46,5
51,3
31,7
45,7
47,8
31,9
47,3
55,0
31,5
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
0,9
3,1
1,0
1,5
5,2
,8
0,3
0,8
1,2
Malo
12,5
6,9
11,6
13,1
7,4
9,7
12,0
6,4
13,5
Umjereno
14,0
12,9
19,5
13,8
13,3
18,5
14,1
12,5
20,5
Donekle
26,1
25,2
35,3
26,0
25,3
38,2
26,2
25,1
32,4
Jako
46,5
51,9
32,6
45,7
48,7
32,8
47,3
55,2
32,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
1,2
2,7
2,1
1,3
4,8
1,7
1,1
0,5
2,5
Malo
15,0
8,0
11,8
16,2
8,4
9,7
13,8
7,7
14,0
Umjereno
17,3
18,2
22,8
16,9
17,5
23,8
17,7
18,9
21,8
Donekle
26,8
27,9
34,8
27,2
26,4
36,6
26,3
29,5
33,0
Jako
39,8
43,2
28,4
38,4
42,9
28,1
41,1
43,4
28,7
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
9,1
14,8
10,3
8,4
13,1
8,0
9,9
16,6
12,5
Malo
19,6
26,1
21,8
19,6
25,1
20,6
19,5
27,2
22,9
Umjereno
24,9
20,1
25,9
25,4
17,8
26,2
24,3
22,7
25,6
Donekle
21,4
19,2
24,7
22,4
22,2
26,8
20,5
16,1
22,8
Jako
25,0
19,7
17,3
24,2
21,9
18,5
25,8
17,4
16,3
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
10,3
15,6
10,7
9,2
13,0
9,0
11,3
18,4
12,4
Malo
19,6
26,0
22,9
19,2
24,7
21,0
20,0
27,4
24,8
Umjereno
24,6
19,5
24,2
26,5
18,7
25,1
22,6
20,4
23,4
Donekle
21,8
19,3
23,9
21,9
21,6
25,1
21,7
16,9
22,8
Jako
23,8
19,5
18,2
23,2
22,0
19,9
24,3
16,9
16,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
10,8
14,8
12,3
10,4
12,3
10,9
11,3
17,5
13,6
Malo
21,7
28,9
22,4
22,5
29,7
20,0
21,0
28,1
24,6
Umjereno
23,1
19,2
23,7
23,2
17,0
24,5
22,9
21,7
23,0
Donekle
21,9
18,7
23,7
22,2
21,0
25,3
21,7
16,3
22,1
Total Općinska vlast
Total OSCE
Total OHR
Total UNDP
Ženski
Nov 08.
Total Vlada RS
Muški
101
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Spol
Svi Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
22,4
18,3
18,0
21,7
20,1
19,3
23,2
16,5
16,7
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
11,0
8,6
10,8
7,5
11,2
9,6
Malo
20,8
18,8
21,3
18,9
20,3
18,7
Umjereno
16,1
17,3
15,4
17,1
16,7
17,5
Donekle
14,5
17,9
17,1
18,6
11,9
17,3
Jako
13,6
13,4
15,5
15,3
11,8
11,6
24,0
23,9
20,0
22,5
27,9
25,3
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
15,0
10,4
15,3
14,2
9,2
12,9
15,9
11,6
48,5
28,0
23,6
46,9
28,0
21,9
50,2
28,0
25,3
29,1
20,1
24,3
29,3
18,9
24,6
28,8
21,4
24,0
8,3
19,2
23,8
8,5
20,6
24,6
8,1
17,6
23,0
17,7
17,9
18,3
19,7
17,1
16,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Total
Nimalo
Direkcija za evropske integracije BiH
14,1
Total
Ženski
Nov 08.
Jako
Delegacija Evropske komisije
Muški
100,0
100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
102
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina
Predsjedništvo BiH
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Nimalo
4,0
1,9
6,1
0,4
1,6
1,2
0,9
3,2
1,7
Malo
12,6
15,2
17,9
18,3
20,0
14,5
20,7
12,7
13,2
Umjereno
12,8
18,1
20,6
14,8
26,2
24,2
15,1
12,9
20,5
Donekle
20,9
26,2
23,4
34,5
30,7
41,8
28,7
34,9
31,9
Jako
49,7
38,6
32,0
32,1
21,5
18,3
34,7
36,3
32,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
3,2
1,1
1,1
0,7
1,5
1,6
Nimalo
1,8
Malo
9,3
8,7
16,3
16,3
15,7
5,4
19,2
12,7
15,0
Umjereno
13,4
10,8
22,7
16,2
29,0
29,0
15,6
14,1
19,3
Donekle
22,6
22,0
24,9
35,6
27,6
48,1
29,9
36,3
35,9
Jako
52,8
58,5
32,9
30,7
26,6
17,4
34,7
35,4
28,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
1,8
0,8
2,9
0,4
0,5
0,7
1,2
1,3
Malo
7,6
6,8
13,7
11,3
16,0
5,8
19,5
12,2
12,5
Umjereno
12,6
8,6
22,0
21,6
26,6
19,4
14,7
14,9
20,8
Donekle
22,8
20,5
26,0
34,2
30,5
52,5
30,6
35,7
36,4
Jako
55,2
63,3
35,5
32,6
26,4
22,3
34,5
36,1
29,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
0,9
1,1
3,2
0,8
0,9
0,4
0,7
1,3
Malo
7,8
7,3
14,3
12,2
16,1
8,3
18,3
9,7
11,6
Umjereno
10,7
8,8
22,9
19,9
25,2
26,8
16,5
14,2
19,9
Donekle
21,1
19,4
26,7
33,5
30,7
46,1
29,8
36,8
35,2
Jako
59,5
63,4
33,0
33,7
27,2
18,8
35,0
38,6
32,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
0,9
1,1
3,3
1,2
0,7
2,9
0,7
1,4
,8
Malo
7,5
7,0
13,3
10,8
14,3
4,3
17,3
8,4
12,8
Umjereno
11,1
7,8
18,9
22,3
26,4
19,9
17,4
13,4
19,4
Donekle
19,6
18,0
28,2
32,5
28,7
50,4
29,6
36,0
35,8
Jako
60,9
66,1
36,4
33,2
29,8
22,5
35,0
40,9
31,2
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
0,5
1,1
2,2
0,8
0,5
2,2
6,5
1,5
Malo
6,6
2,8
7,1
6,3
9,3
4,7
19,3
11,4
16,7
Umjereno
9,9
6,0
15,9
16,5
24,7
21,7
17,5
16,3
20,1
Total Vijeće/savjet ministara BiH
Total Parlament Federacije BiH
Total Vlada Federacije BiH
Total Narodna skupština RS
Tabela 1.14
Srpska većina
Nov 08.
Total Parlamentarna skupštine BiH
Hrvatska većina
U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama
103
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Donekle
18,4
16,0
32,2
34,9
35,1
50,4
31,3
34,1
34,5
Jako
64,6
74,1
42,6
41,5
30,4
23,1
29,7
31,6
27,2
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
0,5
1,4
1,6
0,8
0,8
1,5
6,3
1,0
Malo
7,2
1,7
7,9
6,8
7,0
7,7
20,2
12,1
17,1
Umjereno
9,6
5,5
15,3
15,1
24,2
18,3
16,8
16,6
22,4
Donekle
18,6
15,3
30,3
34,3
36,5
50,7
32,0
35,0
31,8
Jako
64,1
76,2
44,9
43,0
31,6
23,3
29,5
30,1
27,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
1,0
2,0
2,8
0,4
0,7
2,9
1,8
4,4
1,2
Malo
10,6
2,7
11,1
8,6
11,8
4,3
19,7
11,7
16,1
Umjereno
16,4
15,4
23,3
21,8
30,3
23,3
16,6
16,4
22,5
Donekle
21,4
21,5
26,2
36,1
29,2
52,6
30,5
36,7
32,8
Jako
50,6
58,4
36,6
33,1
27,9
16,9
31,4
30,8
27,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
13,3
22,8
18,4
7,5
11,8
7,2
3,8
2,7
3,8
Malo
17,6
32,5
31,6
18,5
30,8
6,5
19,0
14,0
14,5
Umjereno
33,4
21,3
25,9
18,5
26,4
31,2
17,9
17,9
23,6
Donekle
14,6
8,1
12,3
30,0
20,1
40,2
28,0
35,2
30,6
Jako
21,0
15,2
11,7
25,5
10,8
14,9
31,3
30,3
27,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
15,1
23,7
19,7
8,9
17,6
5,9
4,3
1,9
3,8
Malo
19,4
33,8
32,1
17,1
25,4
9,9
17,5
14,3
16,0
Umjereno
32,2
20,5
26,0
16,2
27,3
28,8
19,6
17,1
20,8
Donekle
15,0
9,8
11,2
32,7
20,4
38,9
27,6
32,7
30,2
Jako
18,4
12,1
11,0
25,2
9,3
16,5
31,1
34,0
29,2
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nimalo
15,9
23,0
22,4
8,2
13,8
7,5
4,9
2,2
3,4
Malo
21,2
38,7
30,4
20,3
27,6
12,9
20,0
14,4
17,5
Umjereno
30,6
18,6
24,2
15,1
27,7
30,5
17,8
18,6
19,2
Donekle
15,7
8,5
11,9
32,2
21,9
35,5
27,1
32,4
30,3
Jako
16,6
11,2
11,1
24,2
9,1
13,5
30,2
32,4
29,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total Općinska vlast
Total OSCE
Total OHR
Total UNDP
Total
Srpska većina
Nov 08.
Total Vlada RS
Hrvatska većina
104
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina
Delegacija Evropske komisije
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Nimalo
17,5
15,7
12,5
5,8
2,6
2,6
Malo
29,6
27,0
17,5
11,9
8,8
12,5
Umjereno
16,3
18,5
21,0
26,4
14,7
13,9
Donekle
6,6
7,7
16,1
37,8
23,8
20,8
Jako
8,5
7,3
5,7
12,9
23,0
21,4
21,5
23,8
27,1
5,2
27,1
28,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
15,7
23,5
19,5
15,8
19,1
3,0
7,3
3,1
4,7
Nimalo
44,5
37,3
34,3
36,4
25,9
14,3
58,1
13,4
15,9
Malo
30,3
19,4
25,1
42,9
25,1
28,8
26,2
20,0
20,5
Umjereno
9,5
9,7
11,0
4,8
21,1
39,2
8,4
31,9
29,1
10,1
10,0
8,8
14,6
31,6
29,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Donekle Total
Srpska većina
Nov 08.
Total Direkcija za evropske integracije BiH
Hrvatska većina
Jako
100,0
100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Političke reforme
Ženski
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Jako pozitivno
4,9
13,0
5,8
4,1
13,8
6,0
5,7
12,3
5,6
Uglavnom pozitivno
35,8
36,5
37,5
38,9
31,0
35,8
32,8
41,9
39,2
Uglavnom negativno
28,9
25,6
31,2
26,5
31,3
31,6
31,1
20,0
30,8
Jako negativno
11,8
16,7
15,3
13,0
16,7
17,9
10,5
16,8
12,8
NZ/BO
18,7
8,1
10,2
17,5
7,2
8,8
19,9
9,0
11,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL POZITIVNO
40,6
49,5
43,3
42,9
44,8
41,7
38,4
54,2
44,8
TOTAL NEGATIVNO
40,6
42,4
46,4
39,5
48,1
49,5
41,6
36,8
43,5
NZ/BO
18,7
8,1
10,2
17,5
7,2
8,8
19,9
9,0
11,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Jako pozitivno
4,1
11,3
4,6
3,5
11,2
5,3
4,7
11,4
4,0
Uglavnom pozitivno
32,8
37,3
35,9
34,1
33,2
34,1
31,5
41,4
37,7
Total Ekonomske reforme
Muški
Nov 08.
Total Političke reforme
Tabela 1.15
Spol
Svi
Kako biste ocijenili mjere koje poduzima Ured Visokog predstavnika u slijedećim oblastima
105
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Spol
Svi
Muški
Ženski
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Uglavnom negativno
31,8
26,3
35,7
30,6
30,5
35,7
32,8
22,3
35,7
Jako negativno
12,3
16,6
14,4
13,8
17,1
17,4
10,8
16,0
11,6
NZ/BO
19,1
8,5
9,4
17,9
8,0
7,6
20,1
8,9
11,1
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Ekonomske reforme TOTAL POZITIVNO
36,9
48,6
40,5
37,6
44,4
39,3
36,2
52,8
41,7
TOTAL NEGATIVNO
44,0
42,9
50,1
44,5
47,6
53,0
43,7
38,3
47,2
NZ/BO
19,1
8,5
9,4
17,9
8,0
7,6
20,1
8,9
11,1
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Jako pozitivno
4,1
9,7
5,4
4,3
10,0
6,0
4,0
9,5
4,8
Uglavnom pozitivno
29,6
29,5
30,6
30,2
24,7
28,6
29,0
34,2
32,6
Uglavnom negativno
29,0
28,4
36,0
29,4
32,1
35,7
28,5
24,8
36,2
Jako negativno
19,0
23,3
19,1
18,6
23,5
22,4
19,2
23,1
16,0
NZ/BO
18,4
9,1
8,9
17,4
9,7
7,4
19,3
8,4
10,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL POZITIVNO
33,7
39,2
36,0
34,5
34,7
34,6
33,0
43,7
37,4
TOTAL NEGATIVNO
47,9
51,7
55,0
48,1
55,5
58,0
47,7
47,9
52,2
NZ/BO
18,4
9,1
8,9
17,4
9,7
7,4
19,3
8,4
10,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Jako pozitivno
4,9
12,1
4,5
4,5
12,5
4,3
5,2
11,7
4,8
Uglavnom pozitivno
36,9
37,6
40,1
36,8
32,7
39,8
36,9
42,4
40,3
Uglavnom negativno
26,7
22,9
29,6
26,2
26,7
27,1
27,3
19,2
32,0
Jako negativno
12,5
17,4
14,9
14,6
17,4
18,8
10,6
17,4
11,1
NZ/BO
19,0
10,0
10,9
17,9
10,7
10,0
20,0
9,4
11,7
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL POZITIVNO
41,7
49,6
44,6
41,3
45,2
44,1
42,2
54,0
45,1
TOTAL NEGATIVNO
39,3
40,3
44,5
40,8
44,1
45,9
37,9
36,6
43,2
NZ/BO
19,0
10,0
10,9
17,9
10,7
10,0
20,0
9,4
11,7
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total Borba protiv korupcije
Total Borba protiv korupcije
Total Reforme javne uprave/ administracije
Total Reforme javne uprave/ administracije
Total
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
106
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina
Hrvatska većina
Tabela 1.16
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Jako pozitivno
8,2
23,2
12,4
3,4
9,2
1,2
0,6
2,3
,7
Uglavnom pozitivno
48,1
47,8
44,7
30,0
29,1
60,4
21,1
23,8
16,7
Uglavnom negativno
22,2
16,5
29,7
28,7
27,7
28,3
37,4
36,1
36,2
Jako negativno
8,4
7,8
9,7
5,0
14,4
8,8
18,4
28,8
24,4
NZ/BO
13,1
4,7
3,5
32,9
19,7
1,4
22,4
8,9
22,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL POZITIVNO
56,3
71,1
57,1
33,4
38,2
61,6
21,7
26,1
17,5
TOTAL NEGATIVNO
30,6
24,2
39,4
33,6
42,0
37,0
55,9
64,9
60,6
NZ/BO
13,1
4,7
3,5
32,9
19,7
1,4
22,4
8,9
22,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Jako pozitivno
6,7
20,8
10,0
3,0
7,5
,2
0,9
1,0
1,7
Uglavnom pozitivno
42,9
44,2
41,0
27,5
31,9
66,2
21,4
29,7
16,8
Uglavnom negativno
27,0
19,9
33,0
30,0
21,4
30,1
37,8
35,9
40,9
Jako negativno
9,3
10,4
12,7
6,6
19,9
2,3
17,9
23,3
19,7
NZ/BO
14,1
4,7
3,4
32,9
19,3
1,2
22,1
10,0
20,8
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Ekonomske reforme TOTAL POZITIVNO
49,6
65,0
51,0
30,5
39,4
66,4
22,3
30,7
18,5
TOTAL NEGATIVNO
36,3
30,3
45,7
36,6
41,3
32,4
55,7
59,3
60,7
NZ/BO
14,1
4,7
3,4
32,9
19,3
1,2
22,1
10,0
20,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Jako pozitivno
6,7
17,6
8,8
2,8
7,2
3,7
0,9
0,7
2,1
Uglavnom pozitivno
37,1
30,4
30,7
24,5
23,5
63,1
22,0
29,2
16,6
Uglavnom negativno
27,2
24,0
38,3
25,2
25,0
27,5
31,9
35,0
37,7
Jako negativno
15,9
21,5
19,1
15,0
24,7
5,7
23,5
25,8
23,3
NZ/BO
13,1
6,5
3,2
32,4
19,6
21,6
9,4
20,3
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL POZITIVNO
43,8
48,0
39,4
27,3
30,7
66,8
23,0
29,8
18,7
TOTAL NEGATIVNO
43,1
45,5
57,4
40,3
49,7
33,2
55,4
60,8
61,0
NZ/BO
13,1
6,5
3,2
32,4
19,6
21,6
9,4
20,3
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Jako pozitivno
7,4
20,3
8,6
3,3
7,6
3,7
1,6
3,2
1,4
Uglavnom pozitivno
49,0
42,8
41,7
24,5
27,1
63,2
26,4
34,4
25,3
Političke reforme
Total Političke reforme
Total Ekonomske reforme
Total Borba protiv korupcije
Total Borba protiv korupcije
Total Reforme javne uprave/ administracije
Kako biste ocijenili mjere koje poduzima Ured Visokog predstavnika u slijedećim oblastima
107
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Uglavnom negativno
21,2
17,0
31,3
31,1
22,5
25,1
32,5
30,1
31,5
Jako negativno
9,0
13,6
13,0
8,2
19,3
7,4
16,9
21,6
18,8
NZ/BO
13,4
6,3
5,4
32,9
23,6
,6
22,7
10,8
22,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL POZITIVNO
56,4
63,1
50,3
27,8
34,6
66,9
28,0
37,6
26,7
TOTAL NEGATIVNO
30,2
30,6
44,3
39,3
41,8
32,5
49,4
51,7
50,4
NZ/BO
13,4
6,3
5,4
32,9
23,6
,6
22,7
10,8
22,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total Reforme javne uprave/ administracije
Hrvatska većina
Total
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Tabela 1.17
Spol
Svi
Muški
Ženski
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Smanje
37,6
36,8
43,6
39,6
40,0
46,5
35,7
33,6
40,9
Povećaju
23,1
33,5
21,4
23,1
35,1
23,3
23,2
31,9
19,7
Ostanu iste
30,7
22,0
30,9
30,5
20,5
26,1
30,9
23,6
35,4
NZ/BO
8,5
7,7
4,1
6,8
4,4
4,1
10,1
11,0
4,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Da li ste za to da se ovlasti Visokog predstavnika u BiH smanje, povećaju ili ostanu iste?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Bošnjačka većina
Hrvatska većina
Tabela 1.18
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Smanje
10,9
7,5
14,0
28,9
32,6
59,5
71,6
74,5
67,3
Povećaju
41,9
61,2
39,7
18,9
24,4
11,4
2,9
3,2
7,7
Ostanu iste
40,0
21,9
42,9
31,9
25,3
27,2
19,1
19,4
18,6
NZ/BO
7,2
9,4
3,4
20,2
17,7
1,9
6,4
3,0
6,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Da li ste za to da se ovlasti Visokog predstavnika u BiH smanje, povećaju ili ostanu iste?
*Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
108
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većina Ispitanici
Hrvatska većina
Tabela 1.19
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Značajno poboljšala
1,2
0,2
0,8
0,8
0,3
1,2
1,8
0,2
3,8
Donekle poboljšala
18,6
10,7
12,9
14,2
14,3
14,3
37,9
20,2
16,0
Osta ista
45,0
41,0
52,4
43,3
50,9
73,4
45,7
46,9
55,7
Donekle pogoršala
26,4
25,6
24,2
18,0
18,8
9,6
6,8
20,9
16,2
Značajno pogoršala
3,2
18,8
7,6
1,5
3,3
1,6
1,5
2,0
5,6
Ne zna/Ne želi odgovoriti
5,7
3,8
2,1
22,1
12,4
6,2
9,9
2,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
100,0
Kad posmatrate efikasnost državnih institucija u zadnjih 5 godina, da li se ta efikasnost značajno poboljšala, donekle poboljšala, ostala ista, donekle pogoršala, značajno pogoršala?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Bošnjačka većina Ispitanici
Hrvatska većina
Tabela 1.20
Srpska većina
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Značajno poboljšala
1,0
2,5
0,6
0,5
0,3
1,6
0,8
4,2
Donekle poboljšala
18,1
7,9
11,6
16,6
15,4
14,0
40,7
28,1
26,6
Osta ista
51,7
41,5
51,5
47,4
48,6
72,2
43,7
45,8
50,4
Donekle pogoršala
21,3
26,6
25,7
18,9
20,0
11,5
5,8
13,2
11,6
Značajno pogoršala
3,0
17,9
7,5
1,9
3,1
1,6
1,0
3,0
2,8
Ne zna/Ne želi odgovoriti
5,0
3,6
3,1
14,7
12,6
0,6
7,2
9,2
4,4
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Kad posmatrate efikasnost entitetskih institucija u zadnjih 5 godina, da li se ta efikasnost značajno poboljšala, donekle poboljšala, ostala ista, donekle pogoršala, značajno pogoršala?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Bošnjačka većina Ispitanici
Hrvatska većina
Tabela 1.21
Srpska većina
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
%
%
%
%
%
%
Uvijek
3,4
2,5
2,5
2,0
0,4
0,6
Ponekad
11,8
12,6
19,5
30,1
11,3
10,5
Povremeno
19,0
23,2
20,7
41,4
12,5
18,7
Nikad
60,8
58,1
40,9
22,4
67,8
62,4
Ne zna/Ne želi odgovoriti
5,0
3,6
16,4
4,1
8,1
7,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Koliko često koristite neformalne, lične veze i kontakte kada komunicirate sa različitim državnim, entitetskim, kantonalnim i općinskim institucijama?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
109
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
P2. Ekonomska i finansijska stabilnost Talas istraživanja
Lančani indeks
Kompozitni indeks
Feb. 05
96,00
48
Jun. 05
100,00
48
Sep.05
93,75
45
Nov.05
97,78
44
Apr. 06
106,82
47
Jun 06
100,00
47
Sep 06
102,13
48
Nov 06
102,08
49
Apr 07
102,04
50
Sep 07
94,00
47
Nov 07
91,49
43
Mar 08
106,98
46
Jun 08
102,17
47
Okt 08
102,13
48
Nov 08
100,00
48
Nov 09
97,92
47
Nov 10
100,00
47
Tabela 2.1 Indeks ekonomske stabilnosti u BiH
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine i kalkulacije tima.
ENTITET
I-XI 2009 I-XI 2008
Tabela 2.2
Ostvareni rezultat tokom 2010. godine XI 2010
I-XI 2010
0 2009
I-XI 2009
Relativno najuspješniji sektor
Relativno najmanje uspješan sektor
FEDERACIJA BiH
88,2
109,7
103,4
Proizvodnja koksa, derivate nafte i nuklearnog goriva
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica
REPUBLIKA SRPSKA
118,8
118,9
104,1
Reciklaža
Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme
Indeksi fizičkog obima industrijske proizvodnje u Bosni i Hercegovini
Izvori: Federalni zavod za statistiku „Saopćenje - indeksi industrijske proizvodnje - novembar 2010“, godina III, broj 9.11, decembar 2010. godine. Republički zavod za statistiku RS, „Mjesečno saopštenje - indeksi industrijske proizvodnje“, broj 234/10, decembar 2010. godine.
110
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bosna i Hercegovina
2007.
2008.
2009.
Januar 2010
Septembar 2010
520.432
480.313
502.192
516.185
517.004
Nezaposlene žene BiH
257.507
260.255
Nezaposleni muškarci BiH
258.678
256.749
Nezaposleni VSS BiH
18.004
20.055
Nezaposleni VSS – žene
11.208
12.822
Nezaposleni VSS – muškarci
6.796
7.233
Ukupna nezaposlenost BiH
Federacija BiH
370.459
345.381
347.146
357.664
363.146
Republika Srpska
146.180
136.108
134.798
147.816
142.625
Tabela 2.3 Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini
Izvori: Podaci za BiH: Agencija za statistiku BiH, „Saopštenje - registrirana nezaposlenost u septembru 2010. godine“, broj 9, godina IV, novembar 2010. godine. FBiH: Federalni zavod za statistiku, „Mjesečni statistički pregled“, broj 11, godina XIV, decembar 2010. godine; RS: Zavod za zapošljavanje Republike Srpske, www.zzrs.org., decembar 2010. godine, prezentirani podaci po godinama se odnose na januar mjesec.
XI 2010
XI 2010
I-XI 2010
0 2005
XI 2009
I-XI 2009
Indeks cijena na malo u Bosni i Hercegovini
118,7
102,3
102,0
Indeks cijena na malo u FBiH
118,8
102,3
101,6
Indeks cijena na malo u RS
118,7
102,4
102,4
Indeks cijena na malo
Tabela 2.4 Indeks cijena na malo u Bosni i Hercegovini
Izvori: Podaci za BiH: Agencija za statistku BiH, „Saopštenje - indeks potrošačkih cijena u BiH u novembru 2010“, godina IV, broj 11, decembar 2010. godine. Podaci za FBiH: Federalni zavod za statistiku, „Saopćenje - indeks potrošačkih cijena u FBiH – novembar 2010“, godina III, broj 7.1.11, decembar 2010. godine. Podaci za RS: Republički zavod za statistiku RS, „Mjesečno saopštenje - indeks potrošačkih cijena“, broj 231/10, decembar 2010.
Sep. 2006
Dec. 2006
April 2007
Sep. 2007
Nov. 2007
Mart 2008
Juni 2008
Sep. 2008
Nov. 2008
Nov. 2010
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Smanjenje cijena
5,0
6,8
2,2
4,1
6,7
4,7
2,5
9,8
8,7
5,6
Povećanje cijena
54,7
62,8
60,2
87,6
87,5
83,8
81,1
71,8
74,9
77,6
Neće biti promjena
33,7
25,5
26,0
2,9
3,8
7,9
11,5
13,1
11,6
14,9
Bez odgovora
6,7
4,9
11,6
5,4
1,9
3,6
4,9
5,2
4,9
1,8
BiH
Tabela 2.5 Očekivanje promjene cijena u narednom polugodištu
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine
111
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
MJESEC
REZERVE
XII 2003
2821
XII 2004
3507
XII 2005
4252
XII 2006
5480
XII 2007
6726
XII 2008
6324
XII 2009
6212
I 2010
6035
II
6039
III
6193
IV
6150
V
6115
VI
5953
VII
6099
VIII
6375
IX
6258
X
6416
Tabela 2.6 Devizne rezerve Centralne banke BiH
Izvor: Centralna banka BiH, www.cbbh.gov.ba, decembar 2010. godine. Podaci se odnose na ukupan iznos devizne aktive CBBiH.
I - X 2008
I – X 2009
I – X 2010
Promjena u % prema 2009
Izvoz
5.849
4.649
5.822
+ 28 %
Uvoz
13.598
9.984
11.124
+9%
Obim
19.447
14.633
16.946
+ 16 %
Saldo
- 7.749
- 5.335
- 5.302
+1%
Pokrivenost uvoza izvozom u %
43 %
45 %
52 %
+5%
Tabela 2.7 Vanjskotrgovinska razmjena BiH sa inostranstvom (miliona KM) za razdoblje I-X 20082010. god.
Izvor: Spoljnotrgovinska komora BiH, „Pregled i analiza ostvarene razmjene za BiH za period 01. do 10. mjesec 2008/09 godine“, novembar 2009. godine. Agencija za statistiku BiH, „Saopštenje - statistika robne razmjene sa inostranstvom“, godina VI, broj 10, novembar 2010. godine.
112
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Juni 2008
Sep. 2008
Nov. 2008
Nov. 2009
Nov. 2010
Muškarci Nov. 2010
Žene Nov. 2010
%
%
%
%
%
%
%
POBOLJŠANJE
14,0
15,5
10,8
5,4
8,1
7,0
9,1
ISTO
51,5
57,1
53,8
47,0
56,4
57,1
55,8
POGORŠANJE
33,7
27,0
34,5
45,9
35,1
35,6
34,5
BEZ ODGOV.
0,7
0,3
1,0
1,7
0,4
0,3
0,6
BiH
Tabela 2.8 Procjena ekonomske situacije u prethodnoj godini
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine
Novembar 2009
Tabela 2.9
Novembar 2010
FBiH
RS
DB
FBiH
RS
DB
%
%
%
%
%
%
POBOLJŠALA
4,7
5,4
20,2
10,0
5,6
5,0
OSTALA ISTA
44,8
50,6
43,7
58,5
53,2
57,6
POGORŠALA
47,8
43,7
36,1
31,5
40,2
36,7
BEZ ODGOVORA
2,7
0,3
-
-
1,0
0,7
Procjena ekonomske situacije u prethodnoj godini po entitetima
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine
Juni 2008
Sep. 2008
Nov. 2008
Nov. 2009
Nov. 2010
Muškarci Nov. 2010
Žene Nov. 2010
%
%
%
%
%
%
%
POGORŠANJE
21,1
16,4
27,1
26,6
22,5
21,1
16,4
ISTO
56,6
66,2
58,6
55,9
62,5
56,6
66,2
POBOLJŠANJE
16,8
13,3
9,6
12,4
13,8
16,8
13,3
BEZ ODGOVORA
5,5
4,1
4,8
5,1
1,3
5,5
4,1
BiH
Tabela 2.10 Procjena ekonomske situacije za narednu godinu
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
113
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
P3. Poslovno okruženje BOLJA
ISTA
LOŠIJA
(%)
(%)
(%)
MART 2006
7
41
53
JUNI 2006
7
39
54
SEPTEMBAR 2006
17
38
45
DECEMBAR 2006
13
40
47
APRIL 2007
16
51
33
SEPTEMBAR 2007
22
34
43
DECEMBAR 2007
9
29
62
MART 2008
12
35
53
JULI 2008
9
35
55
SEPTEMBAR 2008
12
35
53
DEC. 2008
4
28
68
NOV. 2009
48
46
6
NOV. 2010
8
35
58
Tabela 3.1 Ekonomska situacija u BiH u odnosu na isti period prošle godine je ...
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
BOLJA
ISTA
LOŠIJA
(%)
(%)
(%)
MART 2006
15
52
33
JUNI 2006
13
60
26
SEPTEMBAR 2006
16
62
21
DECEMBAR 2006
19
54
25
APRIL 2007
21
55
23
SEPTEMBAR 2007
21
52
24
DECEMBAR 2007
18
29
62
MART 2008
17
47
36
JULI 2008
15
58
26
SEPTEMBAR 2008
11
52
37
DEC. 2008
3
35
62
NOV. 2009
38
57
5
NOV. 2010
15
53
33
FBIH NOV. 2010
17
54
29
RS NOV. 2010
4
52
44
Tabela 3.2 Ekonomska situacija u BiH će po Vašem mišljenju za 6 mjeseci biti....
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
114
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
ISTRAŽIVANJA
BOSNA I HERCEGOVINA
FBiH
RS
Iznad
Na nivou
Ispod
%
%
%
DECEMBAR 2005
31
39
29
MART 2006
5
51
43
JUNI 2006
7
57
35
SEPTEMBAR 2006
7
47
46
DECEMBAR 2006
9
42
48
APRIL 2007
6
49
45
SEPT. 2007
9
53
38
DECEMBAR 2007
8
42
51
MART 2008
10
43
48
JULI 2008
10
43
47
SEPTEMBAR 2008
5
56
39
DEC. 2008
2
53
45
NOV. 2009
52
45
3
NOV. 2010
17
57
27
MART 2006
4
50
45
JUNI 2006
7
59
34
SEPTEMBAR 2006
8
49
43
DECEMBAR 2006
11
42
45
APRIL 2007
6
51
43
SEPT. 2007
11
54
35
DECEMBAR 2007
8
47
45
MART 2008
12
42
46
JULI 2008
10
46
44
SEPTEMBAR 2008
4
61
35
DEC. 2008
1
53
46
NOV. 2009
51
48
1
NOV. 2010
20
57
23
MART 2006
7
54
39
JUNI 2006
13
38
50
SEPTEMBAR 2006
-
38
62
DECEMBAR 2006
-
42
58
APRIL 2007
6
44
50
SEPT. 2007
29
48
35
DECEMBAR 2007
6
24
71
MART 2008
3
45
52
JULI 2008
10
21
47
SEPTEMBAR 2008
9
36
55
DEC. 2008
0
58
42
NOV. 2009
56
31
13
NOV. 2010
4
54
42
Tabela 3.3 Iskorištenost kapaciteta u firmi
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
115
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
BOLJA
ISTA
LOŠIJA
(%)
(%)
(%)
APRIL 2007
43
36
21
SEPTEMBAR 2007
62
24
14
DECEMBAR 2007
46
34
20
MART 2008
50
32
17
JULI 2008
35
41
24
SEPTEMBAR 2008
28
46
26
DEC. 2008
27
44
29
NOV. 2009
73
27
NOV. 2010
39
45
Tabela 3.4 Imajući u vidu sveukupno poslovanje Vaše kompanije, biste li rekli da ste u finansijskom pogledu u odnosu na isti period prošle godine u situaciji koja je...
17
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
BOLJA
ISTA
LOŠIJA
BOSNA I HERCEGOVINA
(%)
(%)
(%)
MART 2008
50
36
14
JULI 2008
45
46
9
SEPTEMBAR 2008
31
48
21
DEC. 2008
21
36
43
NOV. 2009
73
27
NOV. 2010
42
37
21
FBiH
(%)
(%)
(%)
MART 2008
49
32
18
JULI 2008
46
46
9
SEPTEMBAR 2008
31
47
22
DEC. 2008
18
36
46
NOV. 2009
73
27
NOV. 2010
43
39
18
RS
(%)
(%)
(%)
MART 2008
52
45
3
JULI 2008
41
48
10
SEPTEMBAR 2008
27
55
18
DEC. 2008
25
33
42
NOV. 2009
75
25
NOV. 2010
35
35
Tabela 3.5 Da li očekujete da će u narednih 6 mjeseci poslovanje Vaše kompanije u finansijskom pogledu biti ...
31
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
116
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Veći (%)
Isti (%)
Tabela 3.6
Manji (%)
XII
XI
XI’
XII
XI
XI’
XII
XI
XI’
2008
2009
10
2008
2009
10
2008
2009
10
BiH
37
67
48
35
30.6
38
28
2
14
FBIH
35
68
45
38
29.3
41
27
2
14
RS
42
62
58
33
37.5
31
25
Kako ocjenjujete nivo kreditne zaduženosti vaše kompanije u odnosu na isti period prethodne godine?
12
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
DOBITAK
GUBITAK
(%)
(%)
MART 2006
76
24
JUNI 2006
77
23
SEPTEMBAR 2006
79
21
DECEMBAR 2006
81
19
APRIL 2007
79
18
SEPT. 2007
79
16
DECEMBAR 2007
77
20
MART 2008
78
18
JULI 2008
72
26
SEPTEMBAR 2008
63
26
DECEMBAR 2008
69
31
NOVEMBAR 2009
67
33
NOVEMBEAR 2010 - BiH
67
33
NOVEMBEAR 2010 - FBIH
65
35
NOVEMBEAR 2010 - RS
77
23
Tabela 3.7 Vaša kompanija u prvom polugodištu ove godine ostvarila je...
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
Uglavnom pomažu
Jako pomažu
Niti pomažu niti odmažu
Uglavnom ne pomažu
Tabela 3.8
Uopće ne pomažu
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
Državna
3
30
10
5
56
23
26
14
24
27
20
29
13
Entitetska
2
16
5
11
60
27
20
22
22
26
1
19
28
13
Kantonalna
2
8
4
19
53
28
13
38
23
26
1
17
25
12
Općinska
2
13
4
20
44
30
15
42
25
28
1
19
24
10
U kojoj mjeri različiti nivoi vlasti pomažu poslovnom sektoru u prevazilaženju problema u poslovanju
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
117
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
U velikoj mjeri
Donekle
Malo
Tabela 3.9
Nimalo
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
Carinske procedure
19
26
24
39
50
47
25
23
20
12
1
5
Poreske stope
48
9
32
28
48
32
17
41
29
2
2
3
Nelojalna konkurencija
42
13
29
27
52
33
16
34
25
9
1
7
Korupcija
42
13
32
26
45
26
12
39
27
6
3
2
Funkcionisanje sudstva
45
22
30
26
36
29
16
38
28
3
4
4
Politička nestabilnost
34
19
25
27
42
34
24
36
32
6
3
3
Regulativa tržišta rada
28
19
21
31
53
36
21
24
29
14
3
7
Poreska administracija
19
7
39
38
65
46
29
27
27
9
1
4
Procedure izdavanja poslovnih dozvola
38
19
31
29
42
32
20
35
27
8
4
7
Okolinska regulativa
17
17
10
36
49
44
23
32
30
12
2
9
Sigurnosna regulativa i standardi
14
18
16
30
53
32
31
27
34
15
2
9
Nedostatak obrazovanih kadrova
19
19
22
34
49
38
26
31
25
14
1
9
U kojoj mjeri naredne stavke predstavljaju prepreke za uspješno poslovanje
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
Jako dobro
Donekle dobro
Donekle loše
Tabela 3.10
Jako loše
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
XII
XI
XI
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
‘08
‘09
‘10
Centralna banka BiH
30
29
27
39
53
45
4
17
10
6
Uprava za indirektno oporezivanje
16
12
12
50
64
55
18
21
21
9
1
6
Entitetska poreska uprava
6
11
11
48
52
44
25
35
33
17
1
9
Pravosudni sistem
3
10
7
17
46
26
36
34
44
35
1
18
Direkcija za evropske integracije
7
20
11
18
40
25
20
37
31
10
2
7
FIPA
3
15
6
19
55
35
18
28
21
19
1
14
Agencija za privatizaciju
2
13
3
14
54
30
22
32
30
28
Agencija za bankarstvo
5
11
6
32
53
35
20
30
30
7
5
5
Zavodi za zapošljavanje
3
16
9
36
50
37
24
27
31
17
6
10
Spoljnotrgovinska komora BiH
4
17
11
29
44
30
30
35
35
18
1
12
Privredna komora entiteta
11
19
16
28
46
34
27
31
27
19
3
14
Socijalni fondovi
2
17
7
10
50
22
26
28
31
37
4
21
Koliko dobro rade svoj posao slijedeće institucije?
14
14
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
118
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
VII ’08
IX ’08
XII’08
XI ’09
XI ’10
U velikoj mjeri
8
9
11
28
15
Donekle
26
31
27
61
37
Malo
31
32
28
10
25
Nimalo
22
19
24
1
13
Ne mogu odgovoriti
13
8
10
Tabela 3.11 Molimo da procijenite u kojoj mjeri koristite u svakodnevnom poslovanju razne neformalne veze i kontakte poput rodbinskih, prijateljskih, kolegijalnih...
9
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
VII ’08
IX ’08
XII’08
XI ’09
XI ’10
U velikoj mjeri
4
8
9
22
14
Donekle
26
39
37
66
47
Malo
29
33
26
11
22
Nimalo
21
11
17
8
Ne mogu odgovoriti
20
8
12
9
Tabela 3.12 Molimo da procijenite u kojoj mjeri koristite u svakodnevnom poslovanju razna ‘’nepisana pravila’’ poput običaji, raznih poslovnih praksi, kodova ponašanja, i slično.
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
VII ’08
IX ’08
XII’08
XI ’09
XI ’10
Značajno više nego što treba
42
39
39
35
33
U nekoj mjeri više
24
31
24
54
40
Taman koliko i treba
10
11
10
10
11
U nekoj mjeri manje
2
3
2
2
2
Značajno manje nego što treba
3
4
7
2
Ne mogu odgovoriti
18
12
18
12
Tabela 3.13 U kojoj mjeri mislite da postojeći institucionalni okvir u BiH, odnosno način na koji je vlast organizirana i funkcionira, utiče na vaše poslovne aktivnosti u smislu novčanih izdataka koje izdvajate
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
119
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
VII ’08
IX ’08
XII’08
XI ’09
XI ’10
Značajno više nego što treba
42
44
40
32
36
U nekoj mjeri više
21
19
18
55
31
Taman koliko i treba
9
16
11
12
15
5
3
4
U nekoj mjeri manje Značajno manje nego što treba
4
4
7
2
Ne mogu odgovoriti
3
12
21
12
Tabela 3.14 U kojoj mjeri mislite da postojeći institucionalni okvir u BiH, odnosno način na koji je vlast organizirana i funkcionira, utiče na vaše poslovne aktivnosti u smislu utrošenog vremena (vremenskih zahtjevnih procedura, aktivnosti, ...)
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
XII '08
XI ‘09
Tabela 3.15
XI ‘10
BIH
FBIH
RS
BIH
FBIH
RS
BIH
FBIH
RS
0-5 %
14
17
13
47
46
50
27
27
27
5-10 %
20
21
17
41
40
44
34
39
15
10-20 %
28
26
29
9
11
17
17
15
20-30 %
13
14
8
2
1
7
6
8
30-40 %
4
4
4
4
4
4
40-50 %
0
0
0
4
4
4
50-60 %
4
4
4
1
1
preko 60 %
5
7
0
n.a.
13
7
25
7
3
%
1
6
1
Ukoliko posmatramo institucije u BiH, možete li procijeniti za koliko su vaši ukupni troškovi poslovanja viši zbog direktnog plaćanja u novcu državnim institucijama.
27
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
XII '08
XI ‘09
Tabela 3.16
XI ‘10
BIH
FBIH
RS
BIH
FBIH
RS
BIH
FBIH
RS
0-5 %
15
18
15
18
15
18
24
28
8
5-10 %
25
21
25
21
25
21
25
25
23
10-20 %
21
24
21
24
21
24
29
32
15
20-30 %
10
10
10
10
10
10
7
5
15
30-40 %
3
4
3
4
3
4
1
1
40-50 %
3
3
3
3
3
3
4
3
50-60 %
2
3
2
3
2
3
1
1
preko 60 %
7
6
7
6
7
6
2
1
8
n.a.
14
13
14
13
14
13
7
5
19
%
Možete li procijeniti za koliko su vaši ukupni troškovi poslovanja viši indirektnog utjecaja javnih institucija na povećanje vaših troškova poslovanja.
12
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
120
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
XI '10
XI '10
DRŽAVNE INSTITUCIJE
ENTITETSKE INSTITUCIJE
Tabela 3.17
BIH
FBIH
RS
BIH
FBIH
RS
Značajno pogoršanje
14
15
4
13
14
4
Blago pogoršanje
27
30
19
21
22
19
Isto
38
38
38
37
35
42
Blago poboljšanje
17
16
19
24
23
23
Značajno poboljšanje
1
4
1
Možete li procijeniti kako se efikasnost domaćih institucija relevantnih za vaš posao mijenjala posljednjih 5 godina
8
Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, novembar 2010. godine
121
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
P4. Prihodi i sistem socijalne zaštite FBiH
RS
Tabela 4.1a
Brčko Distrikt
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Bez primanja
2,4
4,6
3,9
4,5
3,9
1,7
9,2
10,6
3,9
Manje od 100 KM
1,3
2,0
1,2
3,1
4,5
3,4
5,3
1,6
0,7
101 – 300
10,1
15,1
12,6
16,0
20,9
15,4
27,8
41,6
35,1
301 – 500
14,4
15,9
17,4
14,4
9,3
17,5
24,2
7,7
26,4
501-700 KM
12,2
15,3
11,8
11,4
20,0
18,7
14,1
14,4
11,3
701-900 KM
10,8
6,8
13,1
10,1
7,9
11,5
5,9
1,9
11,4
901-1100 KM
8,3
7,4
9,3
7,4
6,5
6,5
0,5
7,4
1101-1300 KM
5,9
5,1
10,1
4,4
4,0
3,0
1,0
0,0
1301-1500 KM
8,3
7,4
4,6
2,2
2,9
1,8
0,0
0,0
0,6
1501-2000 KM
3,3
3,1
5,0
2,4
2,8
1,6
1,0
2,0
0,0
Više od 2000 KM
2,1
2,1
6,0
0,0
0,0
0,8
0,0
1,4
0,0
Bez odgovora/Odbijanje
23,7
19,1
5,0
24,0
17,3
18,2
12,6
4,1
3,2
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Bez primanja
2,4
4,6
3,9
4,5
3,9
1,7
9,2
10,6
3,9
Manje od 100 KM
1,3
2,0
1,2
3,1
4,5
3,4
5,3
1,6
0,7
101 – 300
10,1
15,1
12,6
16,0
20,9
15,4
27,8
41,6
35,1
301 – 500
14,4
15,9
17,4
14,4
9,3
17,5
24,2
7,7
26,4
SUBTOTAL do 500
28,1
37,6
35,1
38,1
38,6
38,0
66,5
61,6
66,2
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
5,4
5,2
11,0
2,4
2,8
2,3
1,0
3,4
0,0
Preko 1500
Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Bez primanja
3,4
4,5
3,0
Manje od 100 KM
2,1
2,9
2,0
101 – 300
12,8
18,1
14,9
301 – 500
14,6
13,4
17,9
SUBTOTAL do 500
33,0
38,9
38,9
Tabela 4.1b Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) za cijelu Bosnu i Hercegovinu
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
122
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većinska područja (BVP)
Prihodi u KM
Hrvatska većinska područja (HVP)
Srpska većinska područja (SVP)
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Bez primanja
2,6
5,7
4,0
1,5
0,7
3,6
4,5
3,9
1,7
Manje od 100
1,2
2,1
1,8
1,6
1,3
3,1
4,5
3,4
101 – 300
11,4
15,2
15,7
5,0
14,5
6,0
16,0
20,9
15,4
301 – 500
16,1
17,3
21,3
7,6
10,7
9,0
14,4
9,3
17,5
Subtotal do 500
31,3
40,4
42,7
15,7
27,2
18,6
38,1
38,6
38,0
Kvartal
Prihodi u KM
Manjine u BVP
Manjine u HVP
Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %)
Manjine u SVP
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Bez primanja
4,3
2,0
6,9
2,6
1,2
4,6
4,6
16,1
6,7
Manje od 100
6,2
0,0
1,0
2,5
1,6
1,7
3,8
8,6
2,1
101 – 300
29,8
23,3
22,6
15,4
17,0
14,7
21,6
16,6
11,4
301 – 500
17,5
24,2
17,6
9,4
9,2
12,9
25,9
17,9
22,5
Subtotal do 500
57,7
49,5
48,1
29,9
29,0
33,9
56,0
59,2
42,8
Kvartal
Tabela 4.2
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Tabela 4.3
BiH Prihodi u KM
Grad
Selo
Muški
Ženski
18-35
36-50
51+
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Bez primanja
3,9
2,3
5,0
3,6
5,7
2,7
3,4
3,4
4,7
2,0
4,7
4,1
4,3
3,4
Manje od 100
1,9
0,3
3,7
3,2
3,0
2,0
2,9
2,0
2,0
bo
2,5
1,8
3,9
4,2
101 - 300
14,1
11,9
21,2
17,1
15,9
15,4
20,3
14,5
8,2
6,6
6,6
8,7
31,7
27,9
301 - 500
13,0
15,2
13,7
19,9
13,2
18,7
13,6
17,2
11,7
15,1
18,0
17,5
12,4
21,1
SUBTOTAL DO 500
32,8
29,7
43,7
43,8
37,8
38,8
40,1
37,1
26,7
23,7
31,8
32,0
52,3
56,6
Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
123
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Istraživanje
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
TOTAL POBOLJŠATI
10,8
5,4
8,1
10,2
4,7
10,0
9,4
5,4
5,6
43,8
20,2
5,0
Ostati ista
53,8
47,0
56,4
51,9
44,8
58,5
58,2
50,6
53,2
28,0
43,7
57,6
TOTAL POGORŠATI
34,5
45,9
35,1
36,7
47,8
31,5
31,6
43,7
40,2
25,4
36,1
36,7
NZ/BO
1,0
1,7
0,4
1,1
2,7
0,7
0,3
1,0
2,8
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
100,0
Tabela 4.4 Da li se ekonomska situacija u vašoj porodici promijenila u posljednjih godinu dana (u%)?
0,7 100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Tabela 4.5
Dio Federacije BiH sa bošnjačkom većinom (samo za ispitanike iz FBiH sa bošnjačkom većinom)
Dio Federacije BiH sa hrvatskom većinom (samo za ispitanike iz FBiH sa hrvatskom većinom)
Republika Srpska (samo za ispitanike sa RS)
Nov 08. Znacajno pogoršati
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
11,1
9,0
5,5
8,9
5,9
3,7
5,6
5,5
Uglavnom pogoršati
35,1
43,7
31,0
17,1
25,8
33,3
23,7
35,1
32,3
Ostati ista
44,8
35,0
49,4
57,1
38,9
48,0
48,8
41,7
46,6
Uglavnom poboljšati
6,1
4,2
8,2
15,9
7,6
9,6
19,1
15,3
12,7
Znacajno poboljšati
9,4
0,5
0,1
0,2
1,0
NZ/BO
4,5
5,5
2,3
4,2
17,8
3,2
4,7
2,3
2,5
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
TOTAL POGORŠATI
35,1
54,8
40,0
22,6
34,7
39,2
27,3
40,7
37,7
Ostati ista
44,8
35,0
49,4
57,1
38,9
48,0
48,8
41,7
46,6
TOTAL POBOLJŠATI
15,6
4,6
8,4
16,1
8,6
9,6
19,1
15,3
13,1
NZ/BO
4,5
5,5
2,3
4,2
17,8
3,2
4,7
2,3
2,5
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Očekujete li da će se ekonomska situacija u narednih godinu dana (u %)
0,4
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Bošnjačka većinska područja (BVP)
Hrvatska većinska područja (HVP)
Srpska većinska područja (SVP)
Kvartal
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
TOTAL NEGATIVNO
66,4
67,4
66,9
53,5
57,9
58,3
33,6
44,1
47,0
71,2
57,5
58,3
TOTAL POZITIVNO
10,1
7,0
11,8
11,3
17,7
9,6
40,1
16,0
13,3
11,6
12,5
9,6
NZ/BO
23,5
25,6
21,3
35,2
24,4
32,1
26,3
39,9
39,7
17,2
30,1
32,1
Total
100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
100,0
100,0
100,0
Tabela 4.6 Očekuju da će nastavak procesa privatizacije uticati na ekonomsku situaciju njihove porodice (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
124
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Tabela 4.7
1835
3650
51+
Kvartal
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
TOTAL SMANJENJE
14,2
22,2
12,0
8,9
18,0
21,3
2,1
3,6
3,1
16,1
13,7
14,9
TOTAL POVEĆANJE
18,4
17,1
28,2
25,6
28,7
19,5
8,6
0,5
9,5
28,9
21,8
20,1
Nece biti promjena
62,8
56,8
57,2
60,6
46,4
53,6
89,3
90,8
87,4
50,2
61,8
62,1
NZ/BO
4,6
3,9
2,5
4,9
6,9
5,6
4,8
2,7
2,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
5,2 100,0
100,0
100,0
Da li očekujete promjenu u visini novčaninih primanja u vašem domaćinstvu u narednih 6 mjeseci (u%)?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
FBiH
RS
Tabela 4.8a
Brčko Distrikt
Nov 07.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 07.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
TOTAL SMANJENJE
6,48
7,40
8,28
5,22
7,48
8,88
17,87
5,92
TOTAL POVEĆANJE
89,51
78,08
71,58
82,96
83,87
74,92
54,43
76,93
Neće biti promjena cijena
2,08
9,31
14,36
10,63
6,62
11,67
23,68
NZ/BO
1,93
5,22
5,78
1,19
2,03
4,53
TotaL
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Nov 07.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
35,56
6,73
7,47
0,43
6,00
27,98
14,10
61,96
85,63
64,54
4,01
3,05
2,05
1,64
100,0
100,0
100,0
100,0
100,00
100,0
Da li će doći do povećanja cijena u narednih 6 mjeseci (u %)
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Nov 07.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
FbiH
89,51
78,08
71,58
83,87
RS
83,87
74,92
54,43
76,93
Brčko Distrikt
100,00
0,43
6,00
27,98
Tabela 4.8b Osobe koje očekuju povećanje cijena u narednih 6 mjeseci (u%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
FBiH
RS
Brčko Distrikt
18-35
36-50
Tabela 4.9a
51+
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 10.
15,41
17,09
6,15
22,28
12,91
13,98
0,00
0,00
0,00
19,90
10,37
11,56
6,34
13,84
10,24
Misle da bi u naredna 3 mjeseca mogli ostati bez posla (u%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Muško
Tabela 4.9b
Žensko
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
15,91
9,35
14,77
8,16
Misle da bi u naredna 3 mjeseca mogli ostati bez posla (u%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
125
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Grad
Selo
Tabela 4.10
1835
3650
51+
Istraživanje
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 10.
Nov 10.
Nov 10.
Gubitkom zaposlenja
61,3
67,4
61,6
35,1
39,9
45,9
33,7
48,4
26,6
58,1
60,8
54,7
48,6
61,2
62,8
39,7
Nemogućnošću nalaženja zaposlenja
58,2
61,8
59,5
35,3
38,2
44,1
31,6
48,7
23,5
54,5
58,0
50,5
47,1
60,1
57,7
38,9
Protivljenjem politici vlade entiteta
51,6
55,2
50,1
32,5
35,8
33,2
2,9
49,5
12,8
49,3
46,1
46,1
38,5
47,4
49,3
30,4
Slabim platama/ penzijama
60,8
65,9
62,2
37,7
41,6
46,3
38,8
54,9
24,2
59,1
58,9
53,8
50,7
58,8
61,4
43,8
Ugroženim nacionalnim i gradjanskim pravima
56,4
61,3
58,3
39,0
39,8
42,1
5,5
48,4
23,4
55,1
55,9
50,6
46,2
57,5
60,2
35,4
Ponašanjem medjunarodne zajednice
49,8
53,7
50,8
39,9
36,5
36,2
4,2
49,3
19,1
48,8
49,4
45,5
39,3
50,9
51,5
30,1
Povratkom imovine
54,6
60,3
58,7
41,9
36,3
36,1
33,1
51,0
29,9
51,8
55,7
49,7
43,5
54,7
57,8
35,8
Podržava održavanje javnih protesta, štrajkova, demonstracija u vezi sa (u %)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Tabela 4.11
BiH
FBiH
RS
18-35
36-50
51+
Nov 07.
45,58
46,41
44,21
65,90
56,42
19,54
Nov 08.
40,36
40,08
41,56
63,29
39,38
17,57
Nov 09.
44,02
52,10
32,69
66,54
51,92
22,22
Nov 10.
47,32
46,49
49,17
67,06
56,57
20,80
Napustili bi BiH kad bi im se pružila prilika (u %) Novembar 2007, 2008, 2009 i 2010. godine
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Tabela 4.12a
RS Mjesec
12/09
01/10
02/10
03/10
04/10
05/10
06/10
07/10
08/10
09/10
10/10
Prosječna neto plata
788
778
772
771
786
774
789
786
785
794
779
CPI (Indeks potrosačkih cijena)
100,1
101,6
100,1
100,2
98,9
100,1
100
99,9
99,8
100,2
101,3
Kretanje prosječne neto plate i indeksa potrošačkih cijena u RS i FBiH (za period Decembar 09. - Oktobar 10.)
FBiH Mjesec
12/09
01/10
02/10
03/10
04/10
05/10
06/10
07/10
08/10
09/10
10/10
Prosječna neto plata
807,67
793,94
786,33
809,05
804,55
802,89
802,32
804,15
806,37
802,1
801,88
CPI (Indeks potrosačkih cijena)
100,1
101,1
100,2
100,1
99,6
100
99,9
100
99,8
100,5
100,6
Izvor:Republički zavod za statistiku RS, Federalni zavod za statistiku FBiH, mjesečna saopštenja tokom 2010. godine *Promjena kod indeksa potrošačkih cijena se odnosi na promjenu odnosu na prethodni mjesec
126
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
RS
Tabela 4.12b
FBiH Rast plata
Decembar 2009
Oktobar 2010
(dec 09/okt 10)
Poljoprivreda
576,00
592,00
Ribarstvo
625,00
Vađenje rude i kamena
Rast plata
Decembar 2009
Oktobar 2010
(dec 09/okt 10)
2,78%
654,87
700,35
6,94%
656,00
4,96%
552,06
521,66
-5,51%
911,00
945,00
3,73%
791,04
777,92
-1,66%
Prerađivačka industrija
526,00
557,00
5,89%
572,96
573,46
0,09%
Proizvodnja i snabdjevanje električnom energijom, gasom i vodom
935,00
934,00
-0,11%
1301,58
1320,14
1,43%
Građevinarstvo
549,00
580,00
5,65%
514,32
515,14
0,16%
Trgovina na veliko i trgovina na malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo
539,00
598,00
10,95%
549,39
560,26
1,98%
Hoteli i restorani
495,00
528,00
6,67%
540,96
539,24
-0,32%
Saobraćaj, skladištenje i veze
759,00
784,00
3,29%
973,10
932,28
-4,19%
Finansijsko posredovanje
1263,00
1213,00
-3,96%
1298,35
1292,92
-0,42%
Aktivnosti u vezi s nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti
633,00
630,00
-0,47%
794,56
757,56
-4,66%
Državna uprava, odbrana, obavezno socijalno osiguranje
1095,00
1030,00
-5,94%
1122,77
1125,56
0,25%
Obrazovanje
907,00
837,00
-7,72%
835,96
836,60
0,08%
Zdravstveni i socijalni rad
1000,00
1018,00
1,80%
1004,46
961,35
-4,29%
Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti
651,00
623,00
-4,30%
768,32
761,92
-0,83%
UKUPNO-prosjek
788,00
779,00
-1,14%
807,67
801,88
-0,72%
Podaci o prosječnim neto platama po sektorima u RS i FBiH za decembar 2009. i oktobar 2010. godine
Izvor:Republički zavod za statistiku RS, Federalni zavod za statistiku FBiH, novembar 2010
12/09
01/10
02/10
03/10
04/10
05/10
06/10
07/10
08/10
09/10
10/10
11/10
RS
320,11
320,85
318,69
318,73
319,16
319,44
319,62
319,80
319,88
320,11
320,31
320,22
FBIH
342,90
342,01
343,03
342,77
341,13
342,00
341,41
339,76
339,78
339,08
338,95
338,68
Tabela 4.12c Kretanje prosjecne penzije u RS i FBiH na mjesečnom nivou (Decembar 09. Novembar 10.)
Izvor: Fond PIO RS i PIO/MIO FBIH, decembar 2010
127
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
FBiH
Tabela 4.12d
RS
Decembar 2009.
Novembar 2010.
Decembar 2009.
Novembar 2010.
Najniža penzija
296,00
296,36
160,00
160,00
Najviša penzija
1975,00
1975,71
1564,56
1564,00
Prosječna penzija
342,90
338,68
320,11
320,22
Podaci o penzijama u RS i FBiH za decembar 2009. i novembar 2010.
Izvor: Fond PIO RS i PIO/MIO FBIH, decembar 2010
RS
Tabela 4.13
FBiH
XI 2010 / X 2010
I-XI 2010/ I-XI 2009
XI 2010/ XI 2009
XI 2010 / X 2010
I-XI 2010/ I-XI 2009
XI 2010/ XI 2009
Ukupno
100,2
102,4
102,4
100,4
101,6
102,3
Hrana i bezalkoholna pića
100,4
98,9
101,3
100,8
98,9
102,9
Alkoholna pića i duvan
100,0
121,3
112,5
99,7
119,4
111,2
Odjeća i obuća
99,9
96,3
96,8
99,9
94,9
92,4
Stanovanje, voda, električna energija, plin i drugi energenti
100,1
104,2
102,7
100,8
101,9
101,6
Namještaj, pokućstvo i redovno održavanje
100,0
99,7
100,1
100,2
100,3
101,7
Zdravstvo
99,9
103,0
102,1
100,0
100,6
99,0
Prevoz
100,6
106,6
104,4
100,0
107,3
104,0
Komunikacije
100,0
108,3
108,4
100,0
106,3
106,3
Rekreacija i kultura
100,0
100,0
99,7
100,1
101,4
101,4
Obrazovanje
100,0
105,5
104,5
100,0
100,6
100,9
Restorani i hoteli
100,0
100,3
100,7
100,0
101,8
100,7
Ostala dobra i usluge
99,8
100,7
100,1
100,0
100,7
100,7
Indeks potrošačkih cijena (CPI) po odjeljcima (novembar 2010. godine)
Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Federalni zavod za statistiku FBiH, decembar 2010. godine
128
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
FBiH Kvartal
Tabela 4.14
RS
Nov 07.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 07.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
HRANA (UKLJUČUJUĆI KAFU I PIĆE)
29,8
40,2
37,6
36,7
33,0
36,7
42,7
34,3
ODJEĆA I OBUĆA
6,4
5,5
6,3
7,0
7,1
6,8
7,6
5,8
CIGARETE/DUHAN
5,3
4,0
4,3
5,2
5,1
3,8
4,0
3,4
SREDSTVA ZA LIČNU HIGIJENU
6,2
6,0
7,2
5,4
6,4
6,4
6,5
5,6
GORIVO I ODRŽAVANJE AUTOMOBILA
6,1
5,5
7,1
7,4
5,9
6,2
3,5
6,3
PREVOZ - AUTOBUS I TRAMVAJ
2,6
1,4
1,6
1,6
1,7
1,6
1,3
1,7
OBDANIŠTE/ČUVANJE DJECE
1,3
0,2
0,2
0,8
0,6
0,1
0,0
0,5
OTPLATA DUGA
4,2
5,9
3,0
4,5
4,0
3,7
2,5
2,9
RADOVI I OPRAVKE U KUĆI
3,3
1,9
2,5
3,1
2,8
2,4
0,9
1,7
LIJEKOVI I LIJEČENJE
7,0
5,0
6,0
4,2
6,3
4,9
4,1
3,6
ODMOR
3,4
2,4
1,9
3,5
4,2
2,8
1,6
3,0
ŠKOLOVANJE DJECE
4,6
3,0
4,9
3,9
4,7
3,4
1,8
2,9
STRUJA
8,6
6,3
7,7
7,6
9,8
7,8
6,9
8,3
VODA
3,6
2,0
3,0
2,0
2,4
1,5
2,0
2,6
TELEFON
6,1
4,3
4,1
4,6
5,1
4,7
4,1
5,9
GAS
1,5
0,2
0,3
1,5
0,8
0,6
0,1
1,3
Prosječni troškovi po određenim stavkama u kućnom budžetu (u %)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
FBiH
Tabela 4.15
RS
Kvartal
Nov 07.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 07.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Telefon
81,47
83,22
79,71
75,86
63,85
71,41
65,56
75,15
Mobilni telefon
63,65
74,27
75,60
83,34
64,85
65,23
73,66
82,23
Kućni dial-up pristup internetu
15,28
20,78
19,08
39,48
8,67
14,22
13,28
26,85
Automobil
50,86
53,08
52,82
62,80
48,72
54,59
48,65
58,33
Broj domaćinstava sa trajnim potrošnim dobrima (u %)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Istraživanje
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Na rubu egzistencije
8,1
14,9
11,4
5,1
8,3
9,4
11,5
23,7
13,1
25,7
28,5
20,9
Znatno ispod prosjeka
11,4
12,1
20,1
9,2
11,6
20,6
14,3
11,6
16,1
17,3
27,7
42,7
Nešto ispod prosjeka
24,3
22,0
19,9
24,4
25,1
15,5
24,1
17,7
28,5
24,4
17,6
7,0
TOTAL ispod prosjeka
43,8
49,0
51,5
38,7
45,0
45,4
49,9
53,0
57,7
67,4
73,7
70,6
Tabela 4.16 Samopercepcija ekonomskog položaja svog domaćinstva (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
129
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Grad
Bošnjačka većinska područja
Selo
Hrvatska većinska područja
Srpska većinska područja
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Na rubu egzistencije
11,3
6,7
17,7
14,8
8,2
11,6
8,7
4,6
23,7
13,1
Znatno ispod prosjeka
10,8
15,6
13,0
23,3
11,7
14,1
11,4
34,6
11,6
16,1
Nešto ispod prosjeka
17,4
21,2
25,5
19,0
24,3
17,0
28,1
12,1
17,7
28,5
TOTAL ispod prosjeka
39,6
43,5
56,2
57,1
44,1
42,7
48,2
51,3
53,0
57,7
Tabela 4.17 Samopercepcija ekonomskog položaja svog domaćinstva (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Talas istraživanja
Lančani indeks
Kompozitni indeks
Jan. 03
97,96
48
Jul. 03
100,00
48
Sep. 03
100,00
48
Nov. 03
97,92
47
Feb. 04
100,00
47
Jun. 04
100,00
47
Sep. 04
104,26
49
Nov. 04
102,04
50
Feb. 05
92,00
46
Jun. 05
97,83
45
Sep.05
93,33
42
Nov.05
102,38
43
Apr. 06
104,65
45
Jun 06
102,22
46
Sep 06
100,00
46
Nov 06
102,17
47
Apr 07
104,26
49
Sep 07
91,84
45
Nov 07
95,56
43
Mar 08
106,98
46
Jun 08
97,83
45
Okt 08
102,22
46
Nov 08
100,00
46
Nov 09
100,00
46
Nov 10
100
46
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Tabela 4.18
130
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
P5. Socijalna isključenost Nov. 09.
Nov. 10.
Grad
36
39,6
Selo
25,3
30,2
Muškarci
36,6
40,1
Žene
23,4
28,4
18-35
35,6
42,8
36-50
51,6
47,9
50+
14,6
15,4
Tabela 5.1 Nivo zaposlenosti na plaćenim poslovima – Kakav je vaš trenutni status u smislu zaposlenja?
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
Nov. 09.
Nov. 10.
Tabela 5.2 Mislite da biste u naredna 3 mjeseca mogli ostati bez posla?
Grad Selo Muškarci
15,9
9,4
Žene
14,8
8,2
18-35
19,9
10,4
36-50
11,6
6,3
50+
13,8
10,2
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
Tabela 5.3
(Ljestvica 1 do 10: 1 + 2 + 3 + 4 = niska stopa povjerenja) Nov. 09.
Nov. 10.
Grad
65,2
65,6
Selo
65,9
62,2
Muškarci
63,9
65
Žene
67,4
62,1
18-35
59,6
62,9
36-50
67,9
62,6
50+
69,1
64,9
% osoba koje iskazuju nisku stopu povjerenja: Općenito uzevši, biste li rekli da se većini ljudi može vjerovati ili pak da u odnosima s ljudima uvijek treba biti oprezan ?
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
131
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Tabela 5.4
(Ljestvica 1 do 10: 1 + 2 + 3 + 4 = nezadovoljni) Nov. 09.
Nov. 10.
Grad
28,8
24,6
Selo
38,6
33,9
Muškarci
34,6
31,1
Žene
34,1
29,1
18-35
27,1
18,1
36-50
33,7
31,6
50+
40,4
41
% nezadovoljnih ispitanika: Ako se sve uzme u obzir, u kojoj bi mjeri rekli da ste trenutno zadovoljni vlastitim životom?
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
Grad
19,9
Selo
25,5
Muškarci
22,9
Žene
23,4
18-35
5,6
36-50
14,5
50+
46,8
Tabela 5.5 Osobe koje su svoje zdravlje opisale kao ‘loše’ ili ‘prosječno’
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
Grad
13,8
Selo
11,6
Muškarci
13,5
Žene
11,6
18-35
2,6
36-50
9,2
50+
24,7
Tabela 5.6 Osobe koje su navele da su već duže vrijeme bolesne ili da su invalidi
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
132
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Nov. 08.
Nov. 09.
Nov. 10.
Grad
31,9
45,5
35,8
Selo
36,4
46,1
34,5
Muškarci
32,5
45,3
35,7
Žene
36,2
46,4
34,5
18-35
27,8
39,8
26,7
36-50
35,8
52,6
39,9
50+
40,3
47,1
40,1
Tabela 5.7 % ispitanika koji navode da se ekonomska situacija u njihovoj porodici pogoršala
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
Nov. 08.
Nov. 09.
Nov. 10.
Grad
25,8
28
23,8
Selo
23,5
29,9
27,7
Muškarci
22,2
31,5
23,1
Žene
26,6
26,6
28,9
18-35
18,5
23,4
26,3
36-50
26,1
29,1
25
50+
29,6
33,6
26,7
Tabela 5.8 % osoba koje očekuju da će se ekonomska situacija pogoršati
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
Nov. 09.
Nov. 10.
Grad
22,1
22,3
Selo
30,7
38,1
Muškarci
28,4
33,5
Žene
25,6
29,7
18-35
14,2
18,5
36-50
24,8
30,1
50+
38,1
45,8
Tabela 5.9 % osoba koje svoje domaćinstvo svrstavaju u kategoriju onih ‘na rubu egzistencije’ i ‘daleko ispod prosjeka’
Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010 godine
133
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
P6. Etnički odnosi Bošnjaci
Hrvati
Tabela 6.1
Srbi
Nov 2009.
Nov 2010.
Nov 2009.
Nov 2010.
Nov 2009.
Nov 2010.
%
%
%
%
%
%
Ne – Nikada
91,4
95,8
84,9
89,6
94,2
97,8
Da – Nekoliko puta
4,3
1,2
7,5
8,1
0,6
0,8
Da – Jednom
0,7
1,1
3,3
2,3
1,2
0,3
Da – Često
0,6
2,0
2,6
-
0,5
0,6
NZ/BO
2,9
-
1,8
-
3,5
0,5
TOTAL
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da li ste Vi ili neko od Vaših ukućana u toku protekle godine bili izloženi verbalnom uznemiravanju ii fizičkim napadima isključivo zbog Vaše nacionalnosti?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Bošnjaci
Hrvati
Tabela 6.2
Srbi
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
TOTAL NESLAGANJE
7.8
4.8
14.1
12.2
13.9
9.3
TOTAL SLAGANJE
90.0
94.4
77.3
85.3
82.6
87.0
NZ/BO
2.2
0.8
8.6
2.5
3.6
3.7
TOTAL
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
Da li se slažete ili se ne slažete sa time da se pripadnici manjinskih naroda, koji su u ovoj općini/ opštini živjeli prije rata vrate u svoje kuće i stanove?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Bošnjaci
Hrvati
Tabela 6.3
Srbi
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
Jako se ponosi
75.0
90.2
82.0
85.1
73.0
76.5
Donekle
13.0
6.5
11.6
9.4
12.9
13.9
Malo
4.5
1.4
1.8
5.0
7.3
2.0
Nimalo
3.1
0.3
0.2
-
3.9
1.0
Nije mu važno
3.2
1.2
2.0
0.5
2.5
4.2
Ne znam
1.3
-
0.9
-
0.1
0.3
-
0.3
1.5
-
0.3
2.1
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
Bez odgovora TOTAL
Koliko se ponosite time što ste pripadnik Vašeg naroda?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
134
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Godine starosti 18 - 35
Tabela 6.4
Spol
36 - 50
Preko 50
Muški
Koliko se ponosite time što ste pripadnik Vašeg naroda?
Ženski
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Jako
78.2
86.1
72.1
80.5
75.7
83.5
76.5
86.0
75.0
81.2
Donekle
10.1
10.9
14.3
9.4
13.4
8.4
12.1
8.3
12.7
11.0
Malo
4.2
1.8
6.0
5.3
5.5
1.0
5.5
1.8
4.8
3.1
Nimalo
3.4
0.2
2.4
1.2
2.8
0.3
2.7
0.4
3.2
0.6
Nije mu važno
2.4
0.7
.6
1.6
2.4
4.0
2.1
1.6
3.3
2.7
Ne znam
1.2
0.3
1.4
1.2
-
0.9
1.0
1.3
0.5
0.2
Bez odgovora
0.5
-
0.2
0.9
0.2
1.9
0.2
0.7
0.5
1.2
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
TOTAL
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Bošnjaci
Hrvati
Srbi
Grad
Tabela 6.5
Selo
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Jako
62.7
88.0
55.4
31.0
16.0
17.9
45.6
56.2
42.7
47.0
Donekle
18.7
8.5
22.6
35.6
17.8
20.3
20.6
18.1
17.8
17.0
Malo
6.8
1.5
7.1
7.9
24.1
18.5
14.4
7.0
12.7
10.6
Nimalo
7.3
1.1
6.9
5.8
20.6
18.3
9.9
6.9
14.0
9.8
Nije mu važno
3.0
0.8
6.1
14.4
18.4
19.5
7.7
9.2
10.5
11.9
Ne znam
1.3
-
0.9
5.3
0.9
2.1
1.6
2.1
0.6
2.0
Bez odgovora
0.2
-
1.0
-
2.2
3.4
0.2
0.5
1.8
1.8
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
TOTAL
Koliko se ponosite time što ste državljanin Bosne i Hercegovine?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Bošnjaci
Hrvati
Tabela 6.6
Srbi
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
DA
61.5
45.3
30.4
28.9
28.0
37.0
NE
32.9
45.7
55.3
66.5
62.7
49.9
NZ/BO
5.5
9.0
14.3
4.6
9.3
13.1
TOTAL
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
Da li biste zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u kojem su većina pripadnici nekog drugog naroda kojem Vi ne pripadate?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
135
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Godine starosti 18 - 35
36 - 50
Područje Preko 50
Grad
Tabela 6.7
Spol Selo
Muški
Ženski
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
DA
56.8
48.7
46.7
41.9
31.9
25.9
42.2
47.3
44.8
32.2
44.0
41.6
43.4
35.6
NE
35.6
40.3
44.7
49.9
60.2
65.1
49.1
46.5
47.6
55.8
49.8.
47.8
46.8
55.9
7.6
11.0
8.6
8.3
8.0
9.1
8.7
6.2
7.5
12.0
6.2
10.6
9.8
8.6
NZ/BO TOTAL
Da li biste zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u kojem su većina pripadnici nekog naroda kojem Vi ne pripadate?
100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Bošnjaci
Hrvati
Tabela 6.8
Srbi
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
DA
35.9
22.6
15.3
2.9
19.1
8.0
NE
53.4
69.9
69.4
94.3
73.1
80.5
NZ/BO
10.7
7.5
15.3
2.8
7.9
11.5
TOTAL
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
Da li mislite da bi u slučaju povlačenja EUFOR-a u BiH moglo doći do rata?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Hrvati 2009
2010
%
Tabela 6.9
Srbi 2009
Da li je za Vas prihvatljivo da...
2010
Da
Ne
Da
Ne
Da
Ne
Da
Ne
Bošnjaci žive u Vašem susjedstvu
64.5
28.3
87.0
11.6
73.3
24.8
69.6
29.3
Djeca Bošnjaka idu u istu školu sa Vašom djecom
64.9
28.1
72.4
27.6
72.5
25.5
70.5
28.0
Član Vaše obitelji stupi u brak s osobom bošnjačke nacionalnosti
36.1
53.9
25.0
73.9
33.2
58.0
35.3
57.7
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
136
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjaci 2009
2010
%
Tabela 6.10
Srbi 2009
Da li je za Vas prihvatljivo da...
2010
Da
Ne
Da
Ne
Da
Ne
Da
Ne
Hrvati žive u Vašem susjedstvu
97.2
2.4
98.1
1.8
73.3
24.8
73.9
25.4
Djeca Hrvata idu u istu školu sa Vašom djecom
95.6
4.0
98.1
1.6
72.6
25.5
72.4
25.6
Član Vaše obitelji stupi u brak s osobom hrvatske nacionalnosti
42.2
54.4
37.1
60.8
36.6
54.3
39.0
55.4
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Bošnjaci 2009
2010
%
Tabela 6.11
Hrvati 2009
Da li je za Vas prihvatljivo da...
2010
Da
Ne
Da
Ne
Da
Ne
Da
Ne
Srbi žive u Vašem susjedstvu
94.8
4.6
96.3
3.5
63.0
29.6
90.2
9.8
Djeca Srba idu u istu školu sa Vašom djecom
93.3
6.1
96.5
3.1
63.5
28.9
78.1
21.9
Član Vaše obitelji stupi u brak s osobom srpske nacionalnosti
35.1
61.3
34.6
63.3
31.9
56.1
43.7
52.8
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Bošnjaci
Hrvati
Tabela 6.12
Srbi
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
TOTAL POZITIVNO
71.1
57.1
38.2
61.6
26.1
17.5
TOTAL NEGATIVNO
24.2
39.4
42.0
37.0
64.9
60.6
NZ/BO
4.7
3.5
19.7
1.4
8.9
22.0
TOTAL
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
Kako biste ocjenili političke mjere koje poduzima OHR, odnosno Ured Visokog predstavnika?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
137
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjaci
Hrvati
Tabela 6.13
Srbi
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
DA
59.5
83.7
49.5
34.8
37.9
57.0
NE
21.0
8.8
25.4
60.4
42.1
26.7
NE MOŽE SE PRIMJENITI
1.4
0.3
0.7
-
0.2
-
NITI DA NITI NE
10.9
4.3
14.1
4.9
15.6
12.3
NZ/BO
7.3
2.8
10.2
-
4.2
3.9
TOTAL
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
Da li odobravata ili ne odobravate rad Europske unije u BiH?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
Bošnjaci
Hrvati
Tabela 6.14
Srbi
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
Nov 2009
Nov 2010
%
%
%
%
%
%
DA
53.3
64.6
43.8
34.4
33.4
38.8
NE
28.2
22.3
28.9
58.0
48.7
44.7
NE MOŽE SE PRIMJENITI
1.7
0.8
0.8
-
0.2
-
NITI DA NITI NE
13.4
7.3
17.9
7.6
15.0
11.2
NZ/BO
3.5
5.0
8.6
-
2.7
5.3
TOTAL
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
Da li odobravata ili ne odobravate rad SAD u BiH?
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine.
138
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
P7. Stanje javne i lične sigurnost BiH
FBiH
RS
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Provalna krađa u privatnu kuću/stan
0,92
2,33
2,03
1,45
3,67
2,42
Provalna krađa u radnju/ poslovni prostor
0,49
0,47
0,82
0,63
0,60
1,23
Krađa novčanika
1,76
3,83
2,24
2,34
5,23
2,92
Krađa automobila
0,22
0,99
0,87
0,38
1,71
1,03
Krađa bilo kakvih drugih vrijednosti, stvari
1,79
2,85
3,86
1,57
3,99
4,88
Nov 08.
Brčko Distrikt
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
0,50
1,74
2,82
0,33
0,30
0,32
0,99
2,03
1,56
Nov 09.
Nov 10.
4,73
3,16
Tabela 7.1a Građanima, članovima njihovih porodica, ili cijeloj porodici dogodilo se u posljednja 3 mjeseca (%)
0,75 1,42
1,02
2,43
12,52
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Grad
Selo
Muški
Tabela 7.1b
Ženski
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Provalna krađa u privatnu kuću/stan
2,85
1,19
1,92
2,63
1,67
2,36
2,98
1,71
Provalna krađa u radnju/ poslovni prostor
0,71
0,79
0,28
0,84
0,37
0,80
0,56
0,83
Krađa novčanika
4,51
2,97
3,31
1,72
3,77
2,03
3,89
2,45
Krađa automobila
1,28
0,73
0,77
0,97
1,57
0,62
0,43
1,11
Krađa bilo kakvih drugih vrijednosti, stvari
3,66
3,63
2,23
4,02
2,85
3,97
2,85
3,75
Građanima, članovima njihovih porodica, ili cijeloj porodici dogodilo se u posljednja 3 mjeseca (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
18-35
36-50
Tabela 7.1c
51+
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Provalna krađa u privatnu kuću/stan
0,45
1,95
2,27
0,44
1,21
1,07
1,74
3,19
2,49
Provalna krađa u radnju/ poslovni prostor
1,06
0,95
0,45
0,23
0,64
1,86
0,10
Krađa novčanika
1,86
2,81
2,16
1,84
2,84
1,44
1,60
5,15
2,92
Krađa automobila
0,17
0,89
1,10
0,41
2,31
1,05
0,14
0,41
0,51
Krađa bilo kakvih drugih vrijednosti, stvari
1,60
2,96
3,22
1,17
3,41
4,20
2,42
2,50
4,26
Građanima, članovima njihovih porodica, ili cijeloj porodici dogodilo se u posljednja 3 mjeseca (%)
0,43
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
139
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većinska područja (BVP)
Hrvatska većinska područja (HVP)
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Provalna krađa u privatnu kuću/stan
1,53
4,06
3,54
1,14
2,19
Provalna krađa u radnju/ poslovni prostor
0,48
0,22
1,79
1,19
2,03
Krađa novčanika
2,02
5,86
2,67
3,60
2,88
Krađa automobila
0,08
1,77
1,51
1,55
1,50
Krađa bilo kakvih drugih vrijednosti, stvari
1,24
3,80
5,66
2,85
4,69
Manjine u BVP
Srpska većinska područja (SVP)
Nov 10.
Nov 08.
3,47
Nov 09.
Nov 10.
0,50
1,74
0,33
0,30
0,32
0,99
2,03
1,56
3,17
1,42
Manjine u HVP
1,02
2,43
Manjine u SVP
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
2,25
3,03
4,00
3,48
5,74
2,45
0,55
10,00
3,10
2,36
1,50
3,48
0,68
3,36
1,00
7,59
3,68
2,57
4,41
0,55
0,96
Krađa automobila
2,69
1,16
2,99
1,80
1,04
Krađa bilo kakvih drugih vrijednosti, stvari
0,33
6,51
4,48
3,56
8,64
Provalna krađa u radnju/ poslovni prostor Krađa novčanika
1,50
Građanima, članovima njihovih porodica, ili cijeloj porodici dogodilo se u posljednja 3 mjeseca (%)
0,75
Nov 08. Provalna krađa u privatnu kuću/stan
Tabela 7.1d
10,00 0,55
1,39
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Da
4,84
8,04
5,18
5,58
10,73
6,70
3,76
4,21
3,10
4,20
5,64
3,71
Ne
94,27
91,11
94,44
92,90
88,14
92,79
96,24
95,44
96,65
95,80
92,49
96,29
NZ/BO
0,89
0,85
0,38
1,52
1,12
0,51
0,35
0,25
TOTAL
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Tabela 7.2a Građani ili članovi njihove uže porodice koje su tražile intervenciju policije iz bilo kojeg razloga u posljednja 3 mjeseca (%)
1,88 100,0
100,0
100,0
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Grad
Selo
Muški
Tabela 7.2b
Ženski
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Da
11,4
6,3
5,5
4,4
6,5
4,0
9,5
6,3
Ne
87,9
93,0
93,6
95,5
92,9
95,4
89,3
93,5
NZ/BO
0,73
0,70
0,94
0,16
0,55
0,60
1,14
0,18
TOTAL
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Građani ili članovi njihove uže porodice koje su tražile intervenciju policije iz bilo kojeg razloga u posljednja 3 mjeseca (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
140
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Bošnjačka većinska područja (BVP)
Hrvatska većinska područja (HVP)
Srpska većinska područja (SVP)
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Da
5,84
10,69
7,29
4,57
10,87
5,41
3,76
4,21
3,10
Ne
92,53
88,47
91,96
94,33
86,93
94,59
96,24
95,44
96,65
NZ/BO
1,63
0,84
0,75
1,10
2,20
0,35
0,25
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Manjine u BVP
100,00
100,00
Manjine u HVP
Građani ili članovi njihove uže porodice koje su tražile intervenciju policije iz bilo kojeg razloga u posljednja 3 mjeseca (%)
Manjine u SVP
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Da
2,25
7,39
8,03
2,18
8,28
8,88
1,80
13,09
11,88
Ne
96,55
91,10
91,97
94,23
88,73
91,12
98,20
86,29
88,12
NZ/BO
1,20
1,51
3,59
2,99
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Tabela 7.2c
0,62 100,00
100,00
100,00
100,00
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
18-35
36-50
Tabela 7.2d
50+
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Da
8,36
4,43
7,03
6,31
8,32
5,11
Ne
91,27
95,57
92,97
93,01
90,15
94,33
NZ/BO
0,38
0,68
1,52
0,56
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Građani ili članovi njihove uže porodice koje su tražile intervenciju policije iz bilo kojeg razloga u posljednja 3 mjeseca (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Uopce/uopste nije zadovoljan
26,66
15,09
28,66
35,55
9,40
27,97
3,73
37,31
20,93
67,01
0,00
85,12
Uglavnom je nezadovoljan
26,61
35,34
32,40
33,50
36,18
34,80
12,33
32,46
27,70
10,28
33,33
14,88
Uglavnom je zadovoljan
32,49
29,48
36,40
16,10
32,18
33,76
70,03
22,39
51,37
22,71
0,00
0,00
Potpuno je zadovoljan
10,45
16,80
2,54
9,24
17,96
3,46
13,91
7,84
0,00
0,00
66,67
0,00
NZ/BO
3,79
3,29
0,00
5,60
4,27
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
TOTAL
Tabela 7.3a Nivo zadovoljstva ili nezadovoljstva onim što je u vezi sa tim policija preduzela (%)
100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
141
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Grad
Selo
Muški
Ženski
18-35
36-50
51+
Nov 09. Nov 10. Nov 09. Nov 10. Nov 09. Nov 10. Nov 09. Nov 10. Nov 10. Nov 10. Nov 10. Uopce/uopste nije zadovoljan
13,37
21,45
17,86
36,06
9,18
20,28
19,18
33,71
41,16
34,18
12,73
Uglavnom je nezadovoljan
29,80
38,04
44,25
26,62
30,66
41,99
38,58
26,62
13,80
37,60
44,01
Uglavnom je zadovoljan
31,44
37,58
26,32
35,18
40,21
34,93
22,05
37,28
45,04
20,40
43,26
Potpuno je zadovoljan
21,38
2,94
9,45
2,14
17,49
2,81
16,33
2,38
0,00
7,83
0,00
NZ/BO
4,01
2,12
0,00
2,45
0,00
3,87
0,00
0,00
0,00
0,00
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Tabela 7.3b Nivo zadovoljstva ili nezadovoljstva onim što je u vezi sa tim policija preduzela (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Bošnjačka većinska područja (BVP)
Hrvarska većinska područja (HVP)
Srpska većinska područja (HVP)
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Uopce/uopste nije zadovoljan
9,18
30,25
10,22
21,33
37,31
20,93
Uglavnom je nezadovoljan
37,41
36,91
31,67
28,67
32,46
27,70
Uglavnom je zadovoljan
31,60
28,19
34,33
50,00
22,39
51,37
Potpuno je zadovoljan
21,81
4,65
3,88
0,00
7,84
0,00
100,00
100,00
100,00
NZ/BO TOTAL
Tabela 7.3c Nivo zadovoljstva ili nezadovoljstva onim što je u vezi sa tim policija preduzela (%)
19,90 100,00
100,00
Manjine na BVP Nov 09.
Nov 10.
Uopce/uopste nije zadovoljan
38,88
Uglavnom je nezadovoljan
18,05
Uglavnom je zadovoljan
22,56
Potpuno je zadovoljan
20,51
28,67
100,00
100,00
71,33
100,00
Manjine na HVP
Manjine na SVP
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
27,88
16,43
92,67
44,05
51,79
7,33
28,07
27,30
60,35
4,48
24,49
15,16
NZ/BO TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
142
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Da
1,23
0,85
1,90
0,99
0,18
0,57
1,88
1,29
Ne
97,44
98,08
96,27
98,00
99,28
98,21
96,24
98,16
NZ/BO
1,33
1,07
1,84
1,02
0,55
1,22
1,88
0,55
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Tabela 7.4a Da li ste u protekla 3 mjeseca vi ili član vaše uže porodice bili privedeni u policijsku stanicu bez naloga za privođenje? (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Grad
Selo
Muško
Žensko
18-35
36-50
50+
Da
0,80
0,88
0,40
1,27
1,08
Ne
97,61
98,43
99,06
97,16
98,11
98,26
97,92
NZ/BO
1,59
0,70
0,54
1,57
0,81
1,74
0,85
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
1,23
Tabela 7.4b Da li ste u protekla 3 mjeseca vi ili član vaše uže porodice bili privedeni u policijsku stanicu bez naloga za privođenje? (%) Novembar 2010
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
Bošnjačka većinska područja (BVP)
Hrvarska većinska područja (HVP)
Srpska većinska područja (HVP)
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Da
1,50
0,91
3,38
1,15
0,18
0,57
Ne
97,19
98,32
92,82
97,29
99,28
98,21
NZ/BO
1,31
0,77
3,80
1,55
0,55
1,22
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Manjine na BVP Nov 09. Da
2,18
Ne
95,97
NZ/BO
1,85
TOTAL
100,00
Nov 10.
Manjine na HVP Nov 09.
Nov 10.
1,21 100,00
94,23
100,00
4,57 100,00
100,00
100,00
Tabela 7.4c Da li ste u protekla 3 mjeseca vi ili član vaše uže porodice bili privedeni u policijsku stanicu bez naloga za privođenje? (%
Manjine na SVP Nov 09.
Nov 10.
0,62
1,92
98,42
92,22
0,96
5,87
100,00
100,00
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
143
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
BiH
FBiH
RS
Brčko Distrikt
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Da
13,28
3,04
11,55
2,06
16,84
4,96
Ne
81,94
95,66
86,46
97,20
74,14
92,90
96,24
98,71
NZ/BO
4,78
1,30
1,99
0,74
9,02
2,14
3,76
1,29
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Tabela 7.5a Da li ste u posljednjih 6 mjeseci doživili situacije ili bili svjedoci situacija u kojima je policija jasno zloupotrijebila ovlaštenja koja ima u svom radu (npr. u saobraćaju, regulisanju protesta građana, u istrazi i sl.)? (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010. godine
Grad
Selo
Muško
Tabela 7.5b
Žensko
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Da
12,79
15,17
4,26
6,24
11,82
2,17
10,71
14,80
3,40
7,42
11,77
2,69
Ne
86,06
78,69
94,34
92,11
84,44
96,61
88,37
79,00
95,26
90,64
84,85
96,04
NZ/BO
1,15
6,14
1,41
1,65
3,74
1,23
0,92
6,20
1,34
1,93
3,38
1,27
TOTAL
Da li ste u posljednjih 6 mjeseci doživili situacije ili bili svjedoci situacija u kojima je policija jasno zloupotrijebila ovlaštenja koja ima u svom radu (npr. u saobraćaju, regulisanju protesta građana, u istrazi i sl.)? (%)
100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
18-35
35-50
Tabela 7.5c
50+
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Da
13,00
15,30
4,89
8,12
14,31
1,61
5,60
11,18
2,22
Ne
85,07
82,72
93,98
90,27
84,57
96,46
93,60
80,09
96,76
NZ/BO
1,94
1,97
1,13
1,61
1,12
1,93
0,81
8,73
1,02
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Da li ste u posljednjih 6 mjeseci doživili situacije ili bili svjedoci situacija u kojima je policija jasno zloupotrijebila ovlaštenja koja ima u svom radu (npr. u saobraćaju, regulisanju protesta građana, u istrazi i sl.)? (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
144
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
EUPM
SUDSTVO
POLICIJA
BiH
FBiH
RS
Tabela 7.6a
BrÄ?ko Distrikt
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Da
62,5
53,0
72,5
51,2
38,4
67,0
77,2
72,1
78,4
97,9
88,0
88,7
Ne
21,4
34,6
19,8
29,9
47,7
26,5
9,7
17,3
11,0
2,1
6,1
10,8
0,6
0,1
0,9
0,1
Ne moze se primjeniti
0,2
Niti odobrava niti ne odobrava
6,1
9,4
6,4
6,3
10,2
5,6
6,3
8,9
8,6
0,5
NZ/BO
10,0
2,4
1,2
12,6
2,8
0,8
6,8
1,5
2,0
5,4
0,6
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
56,2
47,3
66,5
48,0
34,5
62,6
66,1
63,1
69,0
95,1
91,7
89,8
Ne
26,9
38,8
24,3
32,7
49,8
29,8
19,8
24,7
18,2
2,1
5,9
9,5
Ne moze se primjeniti
0,3
0,4
0,2
Niti odobrava niti ne odobrava
6,3
11,1
7,8
6,6
12,5
6,4
6,2
9,7
11,1
NZ/BO
10,6
2,6
1,4
12,8
2,9
1,2
7,9
2,2
1,7
2,8
1,9
0,7
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
53,8
55,9
62,0
61,6
38,9
44,0
88,2
79,8
Ne
28,5
27,8
21,3
25,2
41,0
34,7
4,5
7,8
Ne moze se primjeniti
0,6
0,5
0,7
0,9
0,4
Niti odobrava niti ne odobrava
13,2
10,4
11,5
7,4
16,3
15,5
5,2
6,7
NZ/BO
4,0
5,4
4,5
5,0
3,4
5,9
2,2
5,6
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Da li odobravate ili ne odobravate rad...? (%)
0,5
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
145
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
EUPM
SUDSTVO
POLICIJA
Grad
Selo
Muško
Ženski
18-35
36-50
50+
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Da
59,8
68,5
47,7
75,4
56,2
71,1
49,8
73,9
74,5
65,5
75,6
Ne
29,9
23,1
38,3
17,4
32,3
21,8
36,9
17,8
18,3
23,4
18,7
Ne moze se primjeniti
0,4
0,8
0,1
0,7
0,5
0,1
Niti odobrava niti ne odobrava
7,9
7,4
10,6
5,8
8,3
6,5
10,6
6,3
5,8
10,0
4,5
NZ/BO
2,0
1,1
2,6
1,4
2,5
0,6
2,2
1,8
1,5
0,8
1,2
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
53,4
63,0
42,6
69,0
48,8
64,0
45,8
69,0
71,2
62,3
64,8
Ne
34,0
27,4
42,4
22,1
37,7
27,1
39,8
21,6
20,1
27,4
26,4
Ne moze se primjeniti
0,5
0,2
Da li odobravate ili ne odobravate rad...? (%)
0,3
0,4
Niti odobrava niti ne odobrava
10,2
8,6
11,7
7,2
10,0
8,2
12,1
7,4
7,3
9,9
6,8
NZ/BO
2,4
1,0
2,7
1,7
3,2
0,7
2,0
2,0
1,4
0,4
2,0
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
59,6
54,8
49,3
56,7
51,7
53,6
55,7
58,2
59,3
54,1
54,1
Ne
21,7
28,1
33,7
27,5
30,2
30,0
26,8
25,7
26,8
29,0
27,6
Ne moze se primjeniti
0,3
0,9
0,7
0,2
0,7
0,6
0,4
0,4
0,1
1,0
0,5
Niti odobrava niti ne odobrava
14,7
11,3
12,0
9,8
12,5
12,0
13,9
9,0
9,6
11,9
10,3
NZ/BO
3,6
4,9
4,3
5,7
4,9
3,9
3,2
6,7
4,2
4,0
7,5
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Tabela 7.6b
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
146
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
EUPM
SUDSTVO
POLICIJA
Bošnjačka većinska područja (BVP)
Hrvatska većinska područja (HVP)
Tabela 7.6c Srpska većinska područja (HVP)
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 08.
Nov 09.
Nov 10.
Da
53,5
39,8
73,7
42,2
33,3
52,5
77,2
72,1
78,4
Ne
32,7
49,2
19,7
19,0
41,9
41,1
9,7
17,3
11,0
0,9
0,2
Ne moze se primjeniti
1,1
Niti odobrava niti ne odobrava
3,6
8,5
5,3
16,9
16,8
NZ/BO
10,2
1,7
1,1
21,9
6,9
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
49,9
34,6
68,4
40,7
Ne
35,6
52,5
23,5
21,3
Ne moze se primjeniti
0,2
0,2
6,4
6,3
8,9
8,6
6,8
1,5
2,0
100,0
100,0
100,0
100,0
34,2
50,1
66,1
63,1
69,0
39,5
43,6
19,8
24,7
18,2
1,1
0,2
Niti odobrava niti ne odobrava
4,0
11,1
6,3
16,6
17,6
NZ/BO
10,5
1,6
1,8
21,4
7,6
Total
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Da
64,9
72,5
51,2
Ne
20,2
12,6
25,3
Ne moze se primjeniti
0,6
1,3
0,7
Niti odobrava niti ne odobrava
10,9
6,6
13,7
9,2
16,3
15,5
NZ/BO
3,3
7,0
9,0
0,6
3,4
5,9
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Total
Da li odobravate ili ne odobravate rad...? (%)
6,4
6,2
9,7
11,1
7,9
2,2
1,7
100,0
100,0
100,0
38,0
38,9
44,0
52,2
41,0
34,7
0,4
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
147
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
SUDSTVO
POLICIJA
Grad
Selo
18-35
36-50
Tabela 7.7a
50+
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nov 09.
Nov 10.
Nimalo
2,08
3,15
3,13
2,33
1,92
0,94
3,53
4,52
2,84
3,09
Malo
19,07
14,54
10,78
14,21
16,89
13,61
9,30
11,83
14,84
16,69
Umjereno
20,81
26,10
18,71
23,81
18,93
26,67
23,75
25,51
18,07
22,37
Donekle
24,71
34,42
27,21
31,91
24,40
36,26
26,75
28,85
27,19
32,77
Jako
33,33
21,79
40,17
27,73
37,87
22,52
36,67
29,30
37,05
25,09
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Nimalo
1,67
4,33
2,08
3,33
2,04
3,52
1,19
6,55
2,16
1,91
Malo
16,21
11,84
11,00
11,81
15,68
10,74
7,71
8,71
14,01
15,28
Umjereno
19,12
27,79
16,52
24,94
16,44
29,13
26,52
29,11
14,09
20,62
Donekle
25,81
32,63
25,57
31,02
23,32
33,58
24,11
26,33
28,28
33,89
Jako
37,20
23,41
44,83
28,90
42,52
23,03
40,48
29,30
41,46
28,29
TOTAL
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u institucijama..? (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research, novembar 2010.
148
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Talas istraživanja
Lančani indeks
Kompozitni indeks
Aug. 02
98,86
87
Okt. 02
101,15
88
Jan. 03
100,00
88
Jul. 03
100,00
88
Sep. 03
97,73
86
Nov. 03
100,00
86
Feb. 04
101,16
87
Jun. 04
101,15
88
Sep. 04
97,73
86
Nov. 04
101,16
87
Feb. 05
101,15
88
Jun. 05
97,73
86
Sep.05
101,16
87
Nov.05
98,85
86
Apr. 06
100,00
86
Jun 06
98,84
85
Sep 06
103,53
88
Nov 06
97,73
86
Apr 07
102,33
88
Sep 07
97,73
86
Nov 07
102,33
88
Mar 08
96,59
85
Jun 08
101,18
86
Okt 08
102,33
88
Nov 08
100,00
88
Nov 09
98,86
87
Nov 10
100,00
87
Tabela 7.8 U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u institucijama..? (%)
Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, Prism Research, novembar 2010. godine i kalkulacije tima.
149
S I S TE M RAN O G U P O Z O RAVAN J A 2 0 1 0 // TA B ELE S P O D AC I M A
Sistem ranog upozoravanja 2010
Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) Ured rezidentnog predstavnika u Bosni i Hercegovini Maršala Tita 48 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina Tel: +387 (33) 563 800, 801 Fax: +387 (33) 552 330 e-mail: registry@undp.ba 150