Sendai framework for DRR_Sr

Оквир за смањење ризика од катастрофа из Сендаија за период 2015–2030.

Садржај Предговор

5

Оквир за смањење ризика од катастрофа из Сендаија за период 2015–2030.

7

Графикон

28

Предговор Оквир за смањење ризика од катастрофа из Сендаија за период 2015–2030. усвојен је на Трећој свјетској конференцији УН-а која је одржана у Сендаију, Јапан, 18. марта 2015. године. Настао је као резултат консултација које су започеле у марту 2012. године и међувладиних преговора од јула 2014. године до марта 2015. године, уз подршку Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа а на захтјев Генералне скупштине УН-а. Оквир из Сендаија је инструмент који представља наставак Хјого оквира за дјеловање (HFA) 2005– 2015: Изградња отпорности нација и заједница на катастрофе. Хјого оквир за дјеловање је осмишљен како би дао даљи подстицај глобалним активностима везаним за Међународни оквир за дјеловање за међународну деценију за смањење природних непогода из 1989. године и Јокохама стратегију за безбједнији свијет: Смјернице за превенцију, приправност и ублажавање посљедица од природних катастрофа и план дјеловања, усвојену 1994. године, те Међународну стратегију за смањење катастрофа из 1999. године. Оквир из Сендаија је изграђен на основу елемената који обезбјеђују континуитет уз активности које су спровеле државе и други стејкхолдери према Хјого оквиру за дјеловање и уводи низ иновација које су покренуте у току консултација и преговора. Многи коментатори су идентификовали најзначајније промјене као што су: снажан нагласак стављен на управљање ризицима од катастрофа у односу на управљање катастрофама; дефиниције седам глобалних циљева, смањење ризика од катастрофа као очекиваног исхода, циљ усмјерен на спречавање настајања новог ризика, смањење постојећег ризика и јачања отпорности, као и низ водећих принципа, укључујући примарну одговорност држава за превенцију и смањење ризика од катастрофа, ангажман цјелокупног друштва и свих државних институција. Сем тога, обим смањења ризика од катастрофа је значајно проширен како би се усредсредио на природне опасности, као и на оне изазване људским фактором, те с тим повезане еколошке, технолошке и биолошке опасности и ризике. Све вријеме се снажно промовише здравствена отпорност. Оквир из Сендаија такође артикулише сљедеће: потребу за побољшаним разумијевањем ризика од катастрофа у свим његовим димензијама изложености, угрожености и својствима опасности; јачање управљања ризицима од катастрофа, укључујући националне платформе; одговорност за управљање ризиком од катастрофа; приправности у контексту принципа унапређења поновне изградње – „Build Back Better“; препознавање стејкхолдера и њихове улоге; мобилизација инвестирања осјетљивих на ризике да би се избјегло стварање нових ризика; отпорност здравствене инфраструктуре, културног насљеђа и радних мјеста; јачање међународне сарадње и глобалног партнерства и политика и програма донатора на основу познавања ризика, укључујући и финансијску подршку и кредите од међународних финансијских институција. Ту је и јасно признавање Глобалне платформе за смањење ризика од катастрофа и регионалних платформи за смањење ризика од катастрофа као механизама за кохерентност међу програмима, праћење и повремена ревидирања као подршка управљачким тијелима УН-а.

UNISDR је задужен за подршку спровођења, праћење и ревидирање Оквира из Сендаија.

Margareta Wahlström, специјална представница генералног секретара за смањење ризика од катастрофа при Уједињеним нацијама

5

Оквир за смањење ризика од катастрофа из Сендаија за период 2015–2030.

Садржај Увод

9

Очекивани исход и циљ

12

Водећи принципи

13

Приоритети за дјеловање

14

Приоритет 1: Разумијевање ризика од катастрофа

14

Приоритет 2: Јачање управљања ризицима од катастрофа

17

Приоритет 3: Инвестирање у смањење ризика од катастрофа ради повећања отпорности

18

Приоритет 4: Јачање приправности на катастрофе за ефикасан одговор и за унапријеђену поновну изградњу (Build Back Better) приликом опоравка, санације и обнове

21

Улога стејкхолдера

23

Међународна сарадња и глобално партнерство

24

7

I. Увод 1. Оквир за смањење ризика од катастрофа из Сендаија за период 2015–2030. усвојен је на Трећој свјетској конференцији УН-а о смањењу ризика од катастрофа, која је одржана од 14. до 18. марта 2015. године у Сендаију, Мијаги, Јапан, а која је представљала јединствену прилику за државе да: а) усвоје сажет, усмјерен оквир за смањење ризика од катастрофа након 2015. године, који је оријентисан ка будућности и дјеловању; б) доврше процјену и преглед спровођења Хјого оквира за дјеловање 2005–2015: Изградња отпорности нација и заједница на катастрофе1; ц) узму у обзир искуство стечено кроз регионалне и националне стратегије/институције и планове за

смањење ризика од катастрофа и њихове препоруке, као и релевантне регионалне споразуме за спровођење Хјого оквира за дјеловање; д) идентификују модалитете сарадње на основу обавеза за спровођење оквира за смањење ризика

од катастрофа након 2015. године; е) утврде модалитете за повремено ревидирање спровођења оквира за смањење ризика од катастрофа након 2015. године.

2. У току Свјетске конференције државе су такође поновиле своју опредијељеност за рјешавање смањења ризика од катастрофа и изградњу отпорности2 на катастрофе с обновљеним осјећајем хитности у контексту одрживог развоја и искорјењивања сиромаштва, те да се смањење ризика од катастрофа и изградња отпорности по потреби интегришу у политике, планове, програме и буџете на свим нивоима и да се оба ова аспекта узму у обзир унутар релевантних оквира. Хјого оквир за дјеловање: извучене поуке, утврђени недостаци и будући изазови 3. Од усвајања Хјого оквира за дјеловање 2005. године, као што је документовано у националним и регионалним извјештајима о напретку спровођења, као и у другим свјетским извјештајима, земље и други релевантни стејкхолдери постигли су напредак у смањењу ризика од катастрофа на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу, што је довело до смањења смртности у случају појединих опасности.3 Смањење ризика од катастрофа представља исплативо инвестирање у спречавање будућих губитака. Ефикасно управљање ризицима од катастрофа доприноси одрживом развоју. Земље су унаприједиле своје капацитете за управљање ризицима од катастрофа. Међународни механизми за стратешко савјетовање, координацију и развој партнерства за смањење ризика од катастрофа, као што су Глобална платформа за смањење ризика од катастрофа и регионалне платформе за смањење ризика од катастрофа, као и остали релевантни међународни и регионални форуми за сарадњу, били су кључни у развоју политика и стратегија и унапређењу знања и узајамног учења. Свеукупно гледајући, Хјого оквир за дјеловање је представљао важан инструмент за подизање свијести јавности и институционалне свијести, генерисање политичке опредијељености и усмјерености, те катализацију активности широког распона стејкхолдера на свим нивоима.

1. A/CONF.206/6 и corr. 1, пог. I, резолуција 2.

2. Отпорност се дефинише као: „Способност система, заједнице или друштва потенцијално изложених опасностима да се одупру, апсорбирају, прилагоде или опораве од посљедица опасности на вријеме и на ефикасан начин укључујући очување и обнову битних основних структура и функција“, Канцеларија УН-а за смањење ризика од катастрофа (UNISDR), „Терминологија за смањење ризика од катастрофа, UNISDR из 2009“, Женева, мај 2009 (http://www.unisdr.org/we/inform/terminology).

3. У Хјого оквиру за дјеловање опасност је дефинисана као: „Потенцијално штетан физички догађај, феномен или људска активност која може да доведе до губитка живота или повреда, штете по власништво, ометања социјалног и економског развоја или еколошке деградације. Опасности могу укључити латентна стања која могу да представљају будућу пријетњу и могу да буду различитог поријекла: природног (геолошког, хидрометеоролошког и биолошког) или изазваног људским процесима (еколошка деградација и технолошке опасности).“

9

4. Међутим, у истом десетогодишњем временском оквиру катастрофе су и даље изазивале велике губитке чиме су утицале на добробит и безбједност лица, заједница и земаља у цјелини. Преко 700 хиљада људи изгубило је животе, више од 1,4 милиона је озлијеђено, а око 23 милиона лица остало је без крова над главом као резултат катастрофа. Свеукупно, више од 1,5 милијарди људи погођено је катастрофама на различите начине, при чему су жене, дјеца и лица у осјетљивим ситуацијама непропорционално погођени. Укупни економски губитак био је преко 1,3 трилиона америчких долара. Сем тога, између 2008. и 2012. године, 144 милиона људи је расељено услијед катастрофа. Катастрофе, од којих су многе погоршане климатским промјенама, које су у порасту у смислу учесталости и интензитета, значајно ометају напредак ка одрживом развоју. Докази указују на то да је изложеност лица и имовине у свим земљама расла брже него што се рањивост4 смањивала, чиме су се створили нови ризици и сталан пораст губитака од катастрофа, са значајним економским, социјалним, здравственим, културним и еколошким утицајем, краткорочно, средњорочно и дугорочно, посебно на локалном нивоу и нивоу заједнице. Катастрофе мањих размјера које се понављају као и споро наступајуће катастрофе нарочито утичу на заједнице, домаћинства и мала и средња предузећа, што чини висок постотак свих губитака. Све земље – посебно земље у развоју, гдје су смртност и економски губици од катастрофа несразмјерно већи – суочавају се с повећањем нивоа могућих скривених трошкова и изазова како би испуниле финансијске и друге обавезе.

5. Хитно је и од кључног значаја предвидјети план за смањење ризика од катастрофа да би се ефикасније заштитила лица, заједнице и државе, њихова егзистенција, здравље, културно насљеђе, социоекономска имовина и екосистеми, јачајући тиме њихову отпорност.

6. На свим нивоима су потребне унапријеђене активности, као и одговорност за стварање ризика од катастрофа, да би се смањила изложеност и рањивост, чиме се спречава стварање нових ризика од катастрофа. Активности треба да буду усмјерене на рјешавање основних покретача ризика од катастрофа, као што су посљедице сиромаштва и неједнакости, климатске промјене и варијабилности, непланиране и брзе урбанизације, лоше управљање земљиштем и сложени фактори као што су демографске промјене, слаби институционални аранжмани, политике које нису засноване на познавању ризика, недостатак прописа и подстицаја за приватно инвестирање у смањење ризика од катастрофа, сложени ланци снабдијевања, ограничена доступност технологије, неодржива употреба природних ресурса, пад екосистема, пандемије и епидемије. Надаље, потребно је наставити јачање доброг управљања у стратегијама смањења ризика од катастрофа на националном, регионалном и глобалном нивоу и побољшати приправност и националну координацију за одговор на катастрофе, санацију и обнову, те примјену принципа „Build Back Better“ за опоравак и обнову након катастрофе, уз подршку оснажених модалитета међународне сарадње.

7. Мора да постоји шири превентивни приступ ризику од катастрофа који је усредсређен на људе. Праксе смањења ризика од катастрофа морају да буду мултисекторске и да покривају вишеструке опасности, те да буду инклузивне и доступне како би биле ефикасне и дјелотворне. Узимајући у обзир водећу, регулаторну и координациону улогу коју имају, владе би требале да ангажују релевантне стејкхолдере, укључујући жене, дјецу и младе, лица с инвалидитетом, сиромашне, мигранте, домаће становништво, волонтере, практичаре и старија лица, у процесу креирања и спровођења политика, планова и стандарда. Постоји потреба да јавни и приватни сектор и организације цивилног друштва, као и академске и научно-истраживачке установе блиско сарађују и да створе могућности за сарадњу, а да компаније интегришу ризике од катастрофа у њихове праксе руковођења.

8. Међународна, регионална, субрегионална и прекогранична сарадња је и даље кључна у подржавању настојања држава, њихових националних и локалних власти, као и заједница и компанија да смање ризик од катастрофа. Постојећим механизмима је можда потребно јачање да би се обезбиједила ефикасна подршка и постигло боље спровођење. Земље у развоју, посебно недовољно развијене земље, мале острвске земље у развоју, континенталне земље у развоју и афричке земље, као и земље са средњим дохотком које се суочавају с посебним изазовима, захтијевају посебну пажњу и подршку за повећање домаћих ресурса и способности путем билатералних и мултилатералних канала да би се обезбиједила одговарајућа, одржива и благовремена средства за спровођење у изградњи капацитета, финансијска и техничка помоћ, те трансфер технологије, сходно међународним обавезама.

4. У Хјого оквиру за дјеловање рањивост је дефинисана као: „Стања узрокована физичким, социјалним, економским и околишним факторима или процесима, који повећавају осјетљивост заједнице на утицај од опасности.”

10

9. Свеукупно гледајући, Хјого оквир за дјеловање обезбиједио је кључне смјернице у настојањима за смањење ризика од катастрофа и допринио је напретку ка постизању Миленијумских развојних циљева. Међутим, његово спровођење је нагласило бројне недостатке у рјешавању основних фактора ризика од настанка катастрофа, у формулисању циљева и приоритета за дјеловање5, у потреби подстицања отпорности на катастрофе на свим нивоима, као и у обезбјеђивању одговарајућих средстава за спровођење. Ти недостаци указују на потребу израде оквира усмјереног на дјеловање који владе и релевантни стејхолдери могу да спроведу уз међусобну подршку и узајамно дјеловање, што би помогло у идентификовању ризика од катастрофа којима се треба управљати и који усмјеравају инвестирања у циљу побољшања отпорности.

10. Десет година након усвајања Хјого оквира за дјеловање, катастрофе и даље поткопавају напоре на постизању одрживог развоја.

11. Међувладини преговори о развојном програму након 2015. године, финансирању за развој, климатским промјенама и смањењу ризика од катастрофа пружају међународној заједници јединствену прилику за побољшање усклађености политика, институција, циљева, показатеља и мјерних система за спровођење, поштујући одговарајућа овлашћења. Обезбјеђивање поузданих веза, зависно од потребе, између тих процеса, придонијеће изградњи отпорности и постизању глобалног циља искорјењивања сиромаштва.

12. Подсјећамо да је завршни документ Конференције Уједињених нација о одрживом развоју, која је одржана 2012. године, под називом „Будућност коју желимо“6 позвао на смањење ризика од катастрофа и изградњу отпорности на катастрофе које треба рјешавати с обновљеним осјећајем хитности у контексту одрживог развоја и искорјењивања сиромаштва и, по потреби, њихово интегрисање на свим нивоима. Конференција је такође потврдила све принципе Декларације из Рија о животној средини и развоју.7 13. Бављење климатским промјенама као једним од покретача ризика од катастрофа, поштујући овлашћење Оквирне конвенције Уједињених нација о промјени климе8, представља прилику за смањење ризика од катастрофа значајно и кохерентно кроз међусобно повезане међувладине процесе.

14. У том контексту, те како би се смањио ризик од катастрофа, постоји потреба за рјешавањем постојећих изазова и припремом за оне који предстоје, с нагласком на сљедеће: праћење, процјену и разумијевање ризика од катастрофа и размјену таквих информација и о томе како они настају; јачање управљања ризицима од катастрофа и координације између различитих релевантних институција и сектора и потпуно и значајно учествовање релевантних стејкхолдера на одговарајућим нивоима; инвестирање у економску, социјалну, здравствену, културну и образовну отпорност лица, заједница, земаља и животне средине, такође и кроз технологију и истраживање; те повећање система раног упозоравања за вишеструке опасности, приправност, одговор, опоравак, санацију и обнову. Како би се допуниле националне акције и капацитети, постоји потреба за побољшањем међународне сарадње између развијених земаља и земаља у развоју, те међу државама и међународним организацијама.

15. Овај оквир ће се примјењивати на ризик од катастрофа мањег и већег обима, честих и ријетких, изненадних и споро наступајућих, узрокованих природним опасностима или људским фактором, као и на с тим повезане еколошке, технолошке и биолошке опасности и ризике. Он има за циљ да усмјерава управљање ризиком од катастрофа од различитих опасности у развоју на свим нивоима, као и унутар сектора и међу свим секторима.

5. Приоритети дјеловања Хјого okvira за период 2005–2015 су: (1) Обезбиједити приоритизацију смањења ризика од катастрофа на државном и локалном нивоу с јаком институционалном базом за имплементацију; (2) Идентификовати, оцијенити и пратити ризике од катастрофа те побољшати систем раног упозоравања; (3) Користити знање, иновације и образовање за стварање културе безбједности и отпорности на свим нивоима; (4) Смањити основне факторе ризика; и (5) Ојачати приправност за ефикасно дјеловање на катастрофе на свим нивоима

6.­­­A/RES/66/288, анекс 7. Извјештај Конференције Уједињених нација о животној средини и развоју, Rio de Janeiro, 3–14. јун 1992. године, vol. I, Резолуције усвојене на Конференцији (публикација Уједињених нација, Sales бр. E.93.I.8 и corrigendum), резолуција 1, анекс I. 8. Питања климатских промјена поменута у овом оквиру остају у склопу овлашћења Оквирне конвенције Уједињених нација о промјени климе, у надлежности страна ове конвенције.

11

II. Очекивани исход и циљ 16. Иако је постигнут одређени напредак у изградњи отпорности и смањењу губитака и штете, знатно смањење ризика од катастрофа захтијева упорност и устрајност, фокусирајући се више на људе и њихово здравље и егзистенцију, као и редовно праћење. Надовезујући се на Хјого оквир за дјеловање, овај оквир има за циљ постићи сљедеће резултате у наредних 15 година: Знатно смањење ризика од катастрофа и губитака људских живота, средстава за живот и здравља те економске, физичке, социјалне, културне и еколошке имовине лица, привредних друштава, заједница и земаља. Остваривање овог резултата захтијева снажну преданост и укљученост политичког вођства у свакој земљи на свим нивоима у спровођењу и праћењу овог оквира, те у стварању неопходног погодног и подстицајног окружења.

17. Да би се постигао очекивани резултат, потребно је спровести сљедећи циљ: Спријечити нове и смањити постојеће ризике од катастрофа кроз спровођење интегрисаних и инклузивних економских, структурних, правних, социјалних, здравствених, културних, образовних, еколошких, технолошких, политичких и институционалних мјера које спречавају и смањују изложеност опасности и рањивости на катастрофе, повећавају приправност за одговор и опоравак, а тиме и јачају отпорност. Спровођење овог циља захтијева јачање капацитета за спровођење свих тих мјера и способности земаља у развоју, посебно слабо развијених земаља, малих острвских земаља у развоју, континенталних земаља у развоју и афричких земаља, као и земаља са средњим дохотком које се суочавају с посебним изазовима, укључујући мобилизацију подршке путем међународне сарадње за пружање средстава за спровођење сходно њиховим националним приоритетима.

18. У процесу подршке процјени глобалног напретка у постизању резултата и свеукупног циља овог оквира, договорено је седам глобалних циљева. Ти циљеви ће се мјерити на глобалном нивоу и биће допуњени активностима на развоју одговарајућих показатеља. Национални циљеви и показатељи допринијеће постизању резултата и укупног циља овог оквира. Седам глобалних циљева су: (а) Знатно смањити глобалну смртност узроковану катастрофама до 2030. године, да би се смањио просјек глобалне стопе смртности за 100.000 у деценији 2020–2030. године у односу на период 2005–2015; (б) Знатно смањити број људи погођених катастрофама на глобалном нивоу до 2030. године, да би се смањио просјек за 100.000 у деценији 2020–2030. у односу на период 2005–2015;9 (ц) Смањити директне економске губитке узроковане катастрофама у односу на глобални бруто домаћи производ (БДП) до 2030. године; (д) Знатно смањити штету од катастрофа на кључној инфраструктури и ометање пружања основних услуга, међу њима здравствених и образовних установа, поред осталог и развијањем њихове отпорности до 2030. године; (е) Знатно повећати број земаља с националним и локалним стратегијама смањења ризика од катастрофа до 2020. године; (ф) Знатно побољшати међународну сарадњу земаља у развоју путем адекватне и одрживе подршке за унапређење њихових националних активности на спровођењу овог оквира до 2030. године; (г)

Знатно повећати људима доступност и приступ системима раног упозоравања за вишеструке опасности и информацијама о ризику од катастрофа и процјенама до 2030. године.

9. Категорије погођених лица разрадиће се у процесу за активности након Сендаија сходно одлуци Конференције.

12

III. Водећи принципи 19. Ослањајући се на принципе из Јокохама стратегије за безбједнији свијет: Смјернице за превенцију, приправност и ублажавање посљедица од природних катастрофа и план дјеловања10 и Хјого оквира за дјеловање, спровођење овог оквира водиће се сљедећим принципима, узимајући у обзир националне околности, те сходно домаћим законима, као и међународним обавезама и опредјељењима: (a) Свака држава има примарну одговорност за превенцију и смањење ризика од катастрофа, поред осталог и путем међународне, регионалне, субрегионалне, прекограничне и билатералне сарадње. Смањење ризика од катастрофа је заједничка брига за све државе, а степен у ком су земље у развоју у могућности да ефикасно побољшају и спроведу националне политике и мјере за смањење ризика од катастрофа, у контексту њихових околности и могућности, додатно се може унаприједити кроз обезбјеђивање одрживе међународне сарадње; б) Смањење ризика од катастрофа захтијева подјелу одговорности између централних власти и одговарајућих државних тијела, сектора и стејкхолдера, сходно њиховим националним околностима и системима управљања; ц) Управљање ризиком од катастрофа има за циљ заштиту лица и њихове имовине, здравља, егзистенције и средстава за производњу, као и заштиту културног насљеђа и природног богатства, истовремено промовишући и штитећи сва људска права, укључујући право на развој; д) Смањење ризика од катастрофа захтијева ангажман и партнерство цјелокупног друштва. Такође захтијева оснаживање и инклузивно, приступачно и недискриминишуће учествовање, посвећивање посебне пажње лицима која су непропорционално погођена катастрофама, посебно оним најсиромашнијим. Перспектива која се односи на пол, доб, инвалидитет и културу требала би да буду интегрисана у све политике и праксе, а потребно је и промовисати вођство жена и младих. У том контексту, посебна пажња треба да се посвети побољшању организованог волонтерског рада грађана; е) Смањење ризика од катастрофа и управљање зависи од механизама координације унутар сектора и између њих и с релевантним стејкхолдерима на свим нивоима, а то захтијева пуни ангажман свих институција извршне и законодавне власти на државном и локалном нивоу, као и јасну артикулацију одговорности између јавних и приватних стејкхолдера, укључујући пословну и академску заједницу, да би се обезбиједили заједнички обухват, партнерство, као и комплементарност у улогама и одговорностима и праћење; ф) Иако је улога државних и других виших нивоа власти у омогућавању, владавини и координирању и даље од посебне важности, потребно је оснажити локалне власти и локалне заједнице за смањење ризика од катастрофа, поред осталог и путем ресурса, подстицаја и одговорности при одлучивању, по потреби; г) Смањење ризика од катастрофа захтијева приступ заснован на вишеструким опасностима и одлучивање засновано на ризицима путем отворене размјене и достављања разврстаних података, укључујући и према полу, доби и инвалидитету, као и на лако доступним, ажурираним, разумљивим, научно утемељеним, некласификованим подацима о ризику, допуњеним традиционалним знањем; х) Развој, јачање и спровођење релевантних политика, планова, пракси и механизама треба да тежи ка кохерентности, по потреби, преко одрживог развоја и раста, сигурности хране, здравља и безбједности, климатских промјена и варијабилности, управљања животном средином и програма смањења ризика од катастрофа. Смањење ризика од катастрофа је од кључне важности за постизање одрживог развоја; и) Док покретачи ризика од катастрофа у свом обиму могу да буду локални, национални, регионални или глобални, ризике од катастрофа одликују локалне и специфичне карактеристике које се морају разумјети ради одређивања мјера за смањење ризика од катастрофа; ј)

Рјешавање основних узрока који доводе до стварања ризика од катастрофа путем јавних и приватних инвестиција је исплативије од првенственог ослањања на одговор и опоравак након катастрофе, те доприноси одрживом развоју;

10. A/CONF.172/9, пог. I, резолуција 1, анекс I. 13

к) У фази опоравка након катастрофа, обнове и санације, од кључне је важности спријечити поновно стварање ризика од катастрофа, као и смањити тај ризик примјеном принципа унапређења поновне изградње – „Building Back Better“, повећањем едукације и подизањем свијести јавности о ризицима од катастрофа; л) Ефикасно и значајно глобално партнерство и даље јачање међународне сарадње, укључујући и испуњавање одговарајућих обавеза развијених земаља које се састоје у давању помоћи, од кључне су важности за ефикасно управљање ризицима од катастрофа; м) Земљама у развоју, посебно слабо развијеним земљама, малим острвским земљама у развоју, континенталним земљама у развоју и афричким земљама, као и земљама са средњим дохотком које се суочавају с посебним изазовима, потребно је адекватно, одрживо и благовремено пружање подршке, поред осталог и финансирањем, трансфером технологије и изградњом капацитета од развијених земаља и партнера, прилагођено њиховим потребама и приоритетима, на начин како то оне утврде.

IV. Приоритети за дјеловање 20. Узимајући у обзир искуство стечено кроз спровођење Хјого оквира за дјеловање, те сходно очекиваном резултату и циљу, државе имају потребу за усмјереним дјеловањем унутар сектора и између њих на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу на сљедећа четири приоритетна подручја: Приоритет 1: Разумијевање ризика од катастрофа. Приоритет 2: Јачање управљања ризицима од катастрофа Приоритет 3: Инвестирање у смањење ризика од катастрофа ради повећања отпорности. Приоритет 4: Јачање приправности на катастрофе за ефикасан одговор и за унапријеђену поновну изградњу (Build Back Better) приликом опоравка, санације и обнове 21. У свом приступу с циљем смањења ризика од катастрофа, државе, регионалне и међународне организације и други релевантни стејкхолдери треба да узму у обзир кључне активности наведене у сваком од наведених приоритета и треба да их спроводе, по потреби, узимајући у обзир одговарајуће капацитете и могућности, сходно националним законима и прописима.

22. У контексту повећане глобалне међузависности, неопходни су усаглашена међународна сарадња и погодан међународни амбијент за стимулацију и допринос развоју знања, капацитета и мотивације за смањење ризика од катастрофе на свим нивоима, посебно за земље у развоју. Приоритет 1: Разумијевање ризика од катастрофа.

23. Политике и праксе за управљање ризицима од катастрофа треба да буду засноване на разумијевању ризика од катастрофа у свим његовим димензијама рањивости, капацитета, изложености лица и имовине, карактеристикама опасности и животне средине. Такво знање се може искористити у сврху процјене ризика прије катастрофе, за превенцију и ублажавање и за развој и спровођење одговарајуће приправности и ефикасног одговора на катастрофе. Национални и локални нивои 24. Да би се то постигло, важно је: (a) Промовисати прикупљање, анализу, управљање и коришћење релевантних података и практичних информација и обезбиједити њихову широку дистрибуцију, узимајући у обзир потребе различитих категорија корисника, зависно од потребе; б) Подстицати употребу и јачање почетног стања и повремене процјене ризика од катастрофа, рањивости, капацитета, изложености, карактеристика опасности и њихових могућих посљедичних утицаја на одговарајуће социјалне и просторне размјере у екосистемима, сходно националним околностима;

14

ц) Развити, повремено ажурирати и објављивати, по потреби, информације о ризицима од катастрофа засноване на локацији, укључујући карте ризика, за доносиоце одлука, општу јавност и заједнице које су у опасности од изложености катастрофама, у одговарајућем формату, помоћу, зависно од потребе, геопросторне информационе технологије; д) Системски оцјењивати, евидентирати, дијелити и јавно одговарати за губитке од катастрофа и разумјети економске, социјалне, здравствене, образовне, околишне утицаје и утицаје на културно насљеђе, по потреби, у контексту изложености опасности специфичној за одређени догађај и информације о рањивости; е) По потреби, учинити лако доступним и приступачним некласификоване информације о изложености опасности, рањивости, ризику, катастрофи, разврстане према губицима; ф) Промовисати приступ поузданим подацима у реалном времену, искоришћавати простор и ин ситу информације, укључујући и географске информационе системе (ГИС), те користити иновације информационе и комуникационе технологије да би се побољшали алати за мјерење и прикупљање, анализу и широку дистрибуцију података; г) Изградити знање државних службеника на свим нивоима, цивилног друштва, заједнице и волонтера, као и приватног сектора, размјеном искустава, научених лекција, добре праксе и обуке и едукације о смањењу ризика од катастрофа, укључујући примјену постојећих механизама обуке и едукације и вршњачког подучавања; х) Промовисати и побољшати дијалог и сарадњу између научних и технолошких заједница, других релевантних стејкхолдера и креатора политика да би се обезбиједила повезаност науке и политика за ефикасно одлучивање у управљању ризицима од катастрофа; и) Обезбиједити коришћење традиционалног, домаћег и локалног знања и пракси, по потреби, за надопуњавање научног знања у процјени ризика од катастрофа и развој и спровођење политика, стратегија, планова и програма појединих сектора, с међусекторским приступом, који би требали да буду прилагођени локалитетима и контексту; ј)

Јачати техничке и научне капацитете да би се искористило и објединило постојеће знање и развијати и примјењивати методологије и моделе за процјену ризика од катастрофа, рањивости и изложености свим опасностима;

к) Промовисати инвестирања у иновације и технолошки развој дугорочно, у истраживања о вишеструким опасностима за управљање ризицима од катастрофа, вођена рјешењима, за рјешавање недостатака, препрека, међузависности и друштвених, економских, образовних и еколошких изазова и ризика од катастрофа; л) Промовисати укључивање знања о ризику од катастрофа, укључујући и превенцију катастрофа, ублажавање, приправност, одговор, опоравак и санацију, у формално и неформално образовање, као и у грађанско образовање на свим нивоима, али и у стручно образовање и обуку; м) Промовисати националне стратегије за јачање јавног образовања и свијести о смањењу ризика од катастрофа, укључујући информације и знања о ризицима од катастрофа, кроз кампање, друштвене медије и мобилизације заједнице, узимајући у обзир специфичне групе и њихове потребе; н) Примијенити информације о ризицима у свим њиховим димензијама рањивости, капацитетима и изложености лица, заједница, држава и имовине, као и својствима опасности, развијати и спроводити политике за смањење ризика од катастрофа; о) Побољшати сарадњу међу лицима на локалном нивоу да би се информације о ризику од катастрофа достављале путем ангажмана организација у заједници и невладиних организација.

15

Глобални и регионални нивои 25. Да би се то постигло, важно је: (a) Унаприједити развој и ширење методологија и алата заснованих на науци за евидентирање и информисање о губицима од катастрофа, те одговарајућих разврстаних података и статистика, као и јачати моделирање ризика од катастрофа, процјене, мапирања, праћења и система раног упозоравања за вишеструке опасности; б) Промовисати спровођење свеобухватних истраживања о вишеструким ризицима од катастрофа и израду регионалних процјена ризика од катастрофа и карти, укључујући сценарије климатских промјена; ц) Промовисати и побољшати, кроз међународну сарадњу, укључујући и трансфер технологије, приступ, размјену и коришћење некласификованих података и информација, зависно од потребе, те комуникације и геопросторне и свемирске технологије и сродне услуге; одржавати и јачати in situ и даљинска истраживања земље и климатска посматрања; те јачати коришћење медија, укључујући друштвене медије, традиционалне медије, велике податковне мреже и мреже мобилне телефоније, да би се подржале националне мјере за успјешно преношење информација о ризицима од катастрофа, зависно од потребе и сходно националним законима; д) Промовисати заједничке напоре у партнерству с научном и технолошком заједницом, академском заједницом и приватним сектором за успостављање, широку дистрибуцију и размјену добре праксе на међународном нивоу; е) Подупирати развој локалних, националних, регионалних и глобалних система и услуга прилагођених корисницима за размјену информација о доброј пракси, технологијама за смањење ризика од катастрофа које су економичне и једноставне за коришћење и извучених поука о политикама, плановима и мјерама за смањење ризика од катастрофа; ф) Развити ефикасне глобалне и регионалне кампање као инструменте за упознавање јавности и едукацију, ослањајући се на већ постојеће (на примјер, иницијатива „Милион безбједних школа и болница“, кампања „Учинити градове отпорнима: Мој град се припрема“, Sasakawa награда Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа, те годишњи Међународни дан Уједињених нација смањења ризика од катастрофа), промовисати културу превенције катастрофа, отпорности и одговорног грађанства, генерисати разумијевање ризика од катастрофа, подржавати међусобно учење и размјену искустава; те подстицати јавне и приватне стејкхолдере да се активно укључе у такве иницијативе и развијати нове на локалним, националним, регионалним и глобалним нивоима; г) Побољшати научни и технички рад на смањењу ризика од катастрофа и његову мобилизацију кроз координацију постојећих мрежа и научно-истраживачких институција на свим нивоима и у свим регијама, уз подршку Научне и техничке савјетодавне групе Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа, ради јачања базе доказа као подршке спровођењу овог оквира; промовисати научна истраживања о обрасцима ризика од катастрофа, узрока и посљедица; ширити информације о ризицима с најбољом примјеном геопросторних информационих технологија; дати смјернице о методологијама и стандардима за процјену ризика, моделирање ризика од катастрофа и коришћење података; идентификовати истраживачке и технолошке празнине и дефинисати препоруке за истраживање приоритетних области у смањењу ризика од катастрофа; промовисати и подупирати доступност и примјену науке и технологије у одлучивању; допринијети ажурирању публикације под називом „UNISDR терминологија смањења ризика од катастрофа из 2009“; користити осврте након катастрофа као могућности за побољшање учења и јавне политике; широко дистрибуирати студије; х) Подстицати доступност материјала заштићених ауторским правима и патентираних материјала, укључујући уговорене концесије, по потреби; и) Побољшати приступ и подршку за иновације и технологију, као и за дугорочна истраживања о вишеструким ризицима, вођена рјешењима и развој у области управљања ризицима од катастрофа.

16

Приоритет 2: Јачање управљања ризицима од катастрофа 26. Управљање ризицима од катастрофа на националном, регионалном и глобалном нивоу је од велике важности за дјелотворно и ефикасно управљање ризицима од катастрофе. Да би се то остварило, потребни су јасна визија, планови, компетентност, усмјеравање и координација унутар сектора и између њих, као и учествовање релевантних стејкхолдера. Стога је потребно јачање управљања ризиком од катастрофа за превенцију, ублажавање, приправност, одговор, опоравак и санацију, као и партнерство између различитих механизама и институција за спровођење инструмената релевантних за смањење ризика од катастрофа и одржив развој. Национални и локални нивои 27. Да би се то постигло, важно је: (a) Уградити и интегрисати смањење ризика од катастрофа унутар сектора и међу свим секторима и ревидирати и промовисати кохерентност и даљи развој, по потреби, националних и локалних оквира закона, прописа и јавних политика, чиме се, дефинисањем улога и одговорности, усмјерава јавни и приватни сектор у: (I) бављењу ризицима од катастрофа при јавним, контролисаним или регулисаним службама и инфраструктурама; (II) промовисању и давању подстицаја, по потреби, за активности на смањењу ризика од катастрофа које обављају физичка лица, домаћинства, заједнице и компаније; (III) побољшању релевантних механизама и иницијативе за транспарентност ризика од катастрофа, што може да подразумијева финансијске подстицаје, подизање свијести јавности и иницијативе за обуку, захтјеве за извјештавањем, правне и административне мјере; и (IV) успостављању координације и организационих структура; б) Усвојити и провести националне и локалне стратегије и планове смањења ризика од катастрофа, у различитим временским роковима, с циљевима, показатељима и временским оквирима усмјереним на спречавање стварања ризика, смањење постојећих ризика и јачање економске, социјалне, здравствене и еколошке отпорности; ц) Спровести процјену техничких, финансијских и административних способности за управљање ризицима од катастрофа ради рјешавања идентификованих ризика на локалним и националним нивоима; д) Подстицати успоставу неопходних механизама и подстицаја да би се обезбиједили високи нивои усклађености с постојећим одредбама секторских закона и прописа за подстицање безбједности, укључујући и оне које се баве коришћењем земљишта и урбанистичким планирањем, грађевинским прописима, управљањем животном средином и ресурсима, те здравствене и безбједносне стандарде, као и њихово ажурирање, по потреби, како би се обезбиједио одговарајући фокус на управљање ризицима од катастрофа; е) Развијати и јачати, по потреби, механизме за праћење, повремено процјењивање ​​и јавно извјештавање о напретку националних и локалних планова; те промовисати јавни надзор и подстицати институционалне расправе, укључујући и парламентарце и остале релевантне дужноснике, о извјештајима о напретку локалних и националних планова за смањење ризика од катастрофа; ф) Додијелити, по потреби, јасне улоге и задатке представницима заједнице у институцијама за управљање ризицима од катастрофа и процеса и одлучивања кроз релевантне законске оквире, те предузети свеобухватне јавне консултације у току израде тих закона и прописа да би се подржало њихово спровођење; г) Успоставити и јачати форуме координације власти које чине релевантни стејкхолдери на националном и локалном нивоу, као што су националне и локалне платформе за смањење ризика од катастрофа, као и именовани национални координатор за спровођење Оквира за смањење ризика од катастрофа из Сендаија за период 2015–2030. Потребно је да такви механизми имају јаку основу у националним институционалним оквирима с јасно додијељеним одговорностима и овлашћењима како би, између осталог, идентификовали секторске и мултисекторске ризике од катастрофа, изградили свијест и знање о ризицима од катастрофа кроз размјену и ширење некласификованих информација и података о ризицима од катастрофа, допринијели и координирали извјештаје о локалном и националном ризику од катастрофа, координирали кампањама подизања свијести јавности о ризицима од катастрофа, помагали и подржавали локалну мултисекторску сарадњу (нпр. међу јединицама локалне самоуправе) и допринијели утврђивању и извјештавању о националним и локалним плановима о управљању ризицима од катастрофа и свим политикама релевантним за управљање ризицима од катастрофа. Ове одговорности треба да буду успостављене у законима, прописима, стандардима и процедурама; 17

х) Оснажити локалне власти, по потреби, обезбјеђивањем неопходних законских и финансијских средстава за несметан рад. Успоставити координацију с цивилним друштвом, заједницама и домаћим становништвом и мигрантима у управљању ризицима од катастрофа на локалном нивоу; и) Потакнути парламентарце да подрже спровођење смањења ризика од катастрофа кроз развој нових или измјене и допуне релевантних закона и одређивање давања из буџета; ј)

Промовисати израду стандарда квалитета, као што су сертификати и признања за у п р а в љ а њ е ризицима од катастрофа, уз учествовање приватног сектора, цивилног друштва, стручних удружења, научних организација и Уједињених нација;

к) Утврдити јавне политике, по потреби, ради рјешавања питања превенције или пресељења, гдје је то могуће, људских насеља у изложеним зонама ризика од катастрофе, сходно националним законима и правним системима. Глобални и регионални нивои 28. Да би се то постигло, важно је: (a) Водити активности на регионалном нивоу путем договорених регионалних и субрегионалних стратегија и механизама сарадње за смањење ризика од катастрофа, зависно од потребе, у свјетлу овог оквира, ради подстицања ефикаснијег планирања, стварања заједничких информационих система и размјене добре праксе и програма за сарадњу и развој капацитета, посебно у рјешавању заједничких и прекограничних ризика од катастрофа; б) Подстицати сарадњу између глобалних и регионалних механизама и институција за спровођење и обезбиједити повезаност инструмената и алата релевантних за смањење ризика од катастрофа, као што су климатске промјене, биодиверзитет, одрживи развој, искорјењивање сиромаштва, животна средина, пољопривреда, здравство, храна и прехрана и остало, по потреби; ц) Активно се укључивати у Глобалну платформу за смањење ризика од катастрофа, регионалне и субрегионалне платформе за смањење ризика од катастрофа и тематске платформе да би се формирала партнерства, повремено процијенио напредак у спровођењу и размјени праксе и знања о политикама, програмима и инвестирањима заснованим на познавању ризика, укључујући и о развоју и климатским питањима, уколико је примјењиво, као и промовисати интеграцију управљања ризицима од катастрофа у остале релевантне секторе. Регионалне међувладине организације би требале да играју важну улогу у регионалним платформама за смањење ризика од катастрофа; д) Промовисати прекограничну сарадњу да би се омогућиле политике и планирање за спровођење приступа заснованих на екосистемима у погледу заједничких ресурса, нпр. у сливовима и дуж обала, изградити отпорност и смањити ризик од катастрофа, укључујући епидемије и ризик расељавања; е) Промовисати узајамно учење и размјену добре праксе и информација путем, између осталог, добровољног и самоиницијативног прегледа постојећих пракси у смањењу ризика од катастрофа међу заинтересованим државама; ф) Промовисати и јачати, по потреби, међународне волонтерске механизме за праћење и процјену ризика од катастрофа, укључујући релевантне податке и информације, ослањајући се на искуства праћења Хјого оквира за дјеловање (енг. Hyogo Framework for Action Monitor). Такви механизми могу да промовишу размјену некласификованих информација о ризицима од катастрофа међу релевантним националним тијелима владе и стејкхолдерима у интересу одрживог друштвеног и економског развоја. Приоритет 3: Инвестирање у смањење ризика од катастрофа ради повећавања отпорности 29. Јавна и приватна инвестирања у превенцију и смањење ризика од катастрофа кроз структуралне и неструктуралне мјере неопходна су за побољшање привредне, друштвене, научне и културне отпорности лица, заједница, земаља и њихове имовине, као и животне средине. Она могу да буду покретачи иновација, раста и отварања нових радних мјеста. Такве мјере су исплативе и кључне у спашавању живота, спречавању и смањењу губитака и обезбјеђивању ефикасног опоравка и санације послије катастрофе.

18

Национални и локални нивои 30. Да би се то постигло, важно је: (a) Издвојити потребне ресурсе, укључујући финансије и логистику, по потреби, на свим нивоима администрације за израду и спровођење стратегија, политика, планова, закона и прописа за смањење ризика од катастрофа у свим релевантним секторима; б) Промовисати механизме за трансфер ризика од катастрофа и обезбјеђење, подјелу ризика и ретенцију и финансијску заштиту, по потреби, и за јавна и приватна инвестирања да би се смањио финансијски утицај катастрофа на власти и друштва, у урбаним и руралним подручјима; ц) Јачати, по потреби, јавна и приватна инвестирања отпорна на катастрофе, посебно кроз структуралне, неструктуралне и функционалне мјере превенције и смањења ризика од катастрофа у кључним објектима, посебно у школама и болницама и физичким инфраструктурама; затим кроз бољу изградњу објеката од самог почетка који могу да поднесу опасности правилним пројектовањем и градњом, укључујући примјену универзалних принципа дизајна и стандардизације грађевинских материјала; преинаке и преуређивање; његовање културе одржавања; узимајући у обзир економске, социјалне, структуралне, технолошке и еколошке процјене утицаја; д) Заштитити или подржати заштиту културних и музејских установа, културно насљеђе те локације од историјског и вјерског интереса; е) Промовисати отпорност радних мјеста на ризике од катастрофа кроз примјену структуралних и неструктуралних мјера; ф) Промовисати уврштавање процјене ризика од катастрофа у израду и спровођење политика за коришћење земљишта, укључујући и урбанистичко планирање, процјене деградације земљишта и неформалног и привременог смјештаја, те примјену смјерница и алата праћења који су засновани на предвиђеним демографским промјенама и промјенама животне средине; г) Промовисати уврштавање процјене ризика од катастрофа, мапирање и управљање у планирању руралног развоја и управљање, између осталог, планинама, ријекама, обалним равничарским поплавним подручјима, сушним подручјима, мочварама и свим другим подручјима склоним сушама и поплавама, поред осталог и идентификацијом подручја која су безбједна за људска насеља, истовремено чувајући функције екосистема које помажу у смањењу ризика; х) Подстицати ревизију постојећих или израду нових грађевинских прописа и стандарда, као и праксе санације и обнове на националном или локалном нивоу, по потреби, да би их учинили примјењивијим у локалном контексту, посебно у нелегално изграђеним и занемареним људским насељима, те јачати капацитете за спровођење, истраживање и спровођење таквих прописа одговарајућим приступом, ради подстицања структура отпорних на катастрофе; и) Унапређивати отпорност националних здравствених система, поред осталог и интегрисањем управљања ризика од катастрофа у примарну, секундарну и терцијарну здравствену заштиту, нарочито на локалном нивоу; развијати капацитете здравствених радника у разумијевању ризика од катастрофа и примјени и спровођењу приступа за смањење ризика од катастрофа у здравственом раду; промовисати и побољшавати капацитете обуке у области медицине у катастрофама; те подржати и обучити здравствене групе заједница у приступима смањења ризика од катастрофа у здравственим програмима, у сарадњи с другим секторима, као и у спровођењу међународних здравствених прописа (2005) Свјетске здравствене организације; ј)

Ојачати осмишљавање и спровођење инклузивних политика и друштвених механизама безбједносних мрежа, поред осталог и учествовањем заједнице, уз интеграцију с програмима побољшања животних услова, те побољшања приступа основним услугама здравствене заштите, укључујући здравље мајки, новорођенчади и дјеце, сексуално и репродуктивно здравље, сигурност хране и прехране, становања и образовања, ка искорјењивању сиромаштва, за изналажење трајних рјешења у фази након катастрофе и за оснаживање и пружање помоћи људима који су непропорционално погођени катастрофама;

19

к) Лица која болују од хроничних и по живот опасних болести, због њихових посебних потреба, укључити у израду политика и планова да би се управљало њиховим ризицима прије, за вријеме и након катастрофа, укључујући и њихов приступ службама за спашавање живота; л) Подстицати доношење политика и програма који се баве мобилношћу лица услијед катастрофа ради јачања отпорности погођених лица и заједница домаћина, сходно националним законима и околностима; м) Промовисати, по потреби, разматрање интеграције смањења ризика од катастрофа као и укључивање мјера у финансијске и фискалне инструменте; н) Оснажити одрживо коришћење и управљање екосистемима и спровести интегрисане приступе управљања еколошким и природним ресурсима који садрже смањење ризика од катастрофа; о) Повећати отпорност привредних друштава и заштиту егзистенције и производних средстава кроз ланце снабдијевања, обезбиједити континуитет услуга и интегрисати управљање ризицима од катастрофа у пословне моделе и праксе; п) Ојачати заштиту егзистенције и производних средстава, укључујући стоку, радне животиње, алате и сјемена; q) Промовисати и интегрисати приступе управљања ризицима од катастрофа у туризму, с обзиром на често велико ослањање на туризам као кључног покретача привреде. Глобални и регионални нивои 31. Да би се то постигло, важно је: (a) Промовисати повезаност између система, сектора и организација за одрживи развој и смањење ризика од катастрофа у њиховим политикама, плановима, програмима и процесима; б) Промовисати развој и јачање преноса ризика од катастрофа и размјену механизама и инструмената у блиској сарадњи с партнерима из међународне заједнице, пословним сегментом, међународним финансијским институцијама и другим релевантним стејкхолдерима; ц) Промовисати сарадњу између академских, научних и истраживачких субјеката и мрежа и приватног сектора за развој нових производа и услуга да би се помогло у смањењу ризика од катастрофа, а посебно оних који ће помоћи земљама у развоју и њиховим специфичним изазовима; д) Подстицати сарадњу између глобалних и регионалних финансијских институција ради процјене и предвиђања могућих економских и социјалних утицаја катастрофа; е) Побољшати сарадњу између органа из области здравства и других релевантних стејкхолдера за јачање капацитета државе за управљање ризицима од катастрофа за здравство, спровођење међународних здравствених прописа (2005) и изградњу отпорних здравствених система; ф) Ојачати и промовисати сарадњу и изградњу капацитета за заштиту производних средстава, укључујући стоку, радне животиње, алате и сјемена; г) Промовисати и подржавати развој социјалних безбједносних мрежа као мјера за смањење ризика од катастрофа које су повезане и интегрисане с програмима побољшања животних услова да би се обезбиједила отпорност на ударе на домаћинства на нивоу заједнице; х) Ојачати и проширити међународне напоре усмјерене на искорјењивање глади и сиромаштва кроз смањење ризика од катастрофа; и) Промовисати и подржавати сарадњу међу релевантним јавним и приватним стејкхолдерима да би се побољшала отпорност привредних друштава на катастрофе.

20

Приоритет 4: Јачање приправности на катастрофе за ефикасан одговор и за унапријеђену поновну изградњу (Build Back Better) приликом опоравка, санације и обнове 32. Стални раст ризика од катастрофа, укључујући повећање изложености лица и имовине, у комбинацији с извученим поукама из прошлих катастрофа, упућује на потребу даљег јачања приправности за одговор на катастрофе, предузимање мјера у очекивању догађаја, интегрисање смањења ризика од катастрофа у приправности и обезбјеђивања капацитета за ефикасан одговор и опоравак на свим нивоима. Од кључног значаја је оснаживање жена и лица с инвалидитетом да јавно воде и промовишу родно равноправне и универзално приступачне приступе одговора, опоравка, обнове и изградње. Катастрофе су показале да фаза опоравка, обнове и реконструкције, коју треба припремити прије катастрофе, представља изванредну прилику за унапријеђену поновну изградњу према принципу „Build Back Better”, поред осталог и интеграцијом смањења ризика од катастрофа у развојне мјере, чинећи народе и заједнице отпорнијим на катастрофе. Национални и локални нивои 33. Да би се то постигло, важно је: (a) Припремити и ревидирати и повремено ажурирати политике, планове и програме за непредвиђене ситуације и приправност, уз ангажман надлежних институција, узимајући у обзир сценарије климатских промјена и њихов утицај на ризике од катастрофа и посредовање, по потреби, уз учествовање свих сектора и релевантних стејкхолдера; б) Инвестирати, развијати, одржавати и јачати мултисекторско предвиђање и систем раног упозоравања који су усредсређени на људе, за вишеструке опасности, те ризике од катастрофа и механизме комуникације у ванредним ситуацијама, друштвене технологије и телекомуникационе системе за праћење опасности; развијати такве системе у партиципативном процесу; прилагодити их потребама корисника, укључујући друштвене и културне потребе, посебно у контексту полова; промовисати примјену једноставне и економичне опреме за рано упозоравање и објеката; те проширити канале за објављивање информација раног упозоравања о катастрофама; ц) Промовисати отпорност нове и постојеће кључне инфраструктуре, укључујући водене, саобраћајне и телекомуникационе инфраструктуре, образовне установе, болнице и друге здравствене установе, да би се обезбиједило да оне буду сигурне, ефикасне и оперативне током и након катастрофе ради пружања основних услуга и спашавања живота; д) Успоставити центре у заједници за промоцију свијести јавности и прикупљање залиха потребних материјала за спровођење активности спашавања и помоћи; е) Усвојити јавне политике и активности које подржавају улогу запослених у јавним службама у успостављању или јачању координације и механизама финансирања и процедура за помоћ, као и планирању и припреми за опоравак и обнову након катастрофе; ф) Обучити постојећу радну снагу и волонтере за одговор на катастрофе; ојачати техничке и логистичке капацитете ради обезбјеђивања бољег одговора у ванредним ситуацијама; г) Обезбиједити континуитет пословања и планирања, укључујући социјални и привредни опоравак, те пружити основне услуге у фази након катастрофе; х) Промовисати редовне вјежбе приправности, одговора и опоравка након катастрофе, укључујући вјежбе евакуације, обучавања и успостављања система подршке по подручјима, ради обезбјеђивања брзог и ефикасног одговора на катастрофе и с тим повезана расељавања, укључујући приступ безбједном склоништу, основним животним намирницама и непрехрамбеним потрепштинама, зависно од локалних потреба; и) Промовисати сарадњу између различитих институција, различитих органа власти и с тим повезаних стејкхолдера на свим нивоима, укључујући погођене заједнице и привредна друштва, у погледу сложене и скупе природе обнове након катастрофе, под координацијом националних власти; ј)

Промовисати уврштавање управљања ризицима од катастрофа у процесе након опоравка и санације, омогућити везу између помоћи, санације и развоја, користити могућности током фазе опоравка за развијање капацитета који смањују ризик од катастрофа краткорочно, средњорочно и дугорочно, поред осталог и развијањем мјера, као што су планирање коришћења земљишта, побољшање структуралних стандарда и размјена стручности, знања, мишљења након катастрофа

21

и научених лекција и уградити програм обнове након катастрофе у привредни и социјално одрживи развој погођених подручја. То би се такође требало да примјењује на привремена насеља за лица која су расељена услијед катастрофа; к) Израдити смјернице да би се унаприједила спремност актера да реагују у процесу обнове након катастрофе, попут побољшања планирања коришћења земљишта и структуралних стандарда, поред осталог и учењем из програма опоравка и обнове током деценије од усвајања Хјого оквира за дјеловање и размјеном искустава, знања и извучених поука; л) Размотрити пресељење јавних објеката и инфраструктура на подручја изван области ризика, гдје год је то могуће, у процесу обнове након катастрофе, у договору с релевантним лицима, зависно од потребе; м) Јачати капацитете локалних власти за евакуацију лица која живе у подручјима склоним катастрофама; н) Успоставити механизам судског регистра и базе података о смртним случајевима узрокованим катастрофом да би се побољшала превенција болести и смртности; о) Побољшати шеме опоравка за пружање психосоцијалне подршке и услуга из области менталног здравља за све људе којима је то потребно; п) Ревидирати и ојачати, по потреби, националне законе и процедуре о међународној сарадњи, на основу Смјерница за усмјеравање домаће и регулисање међународне помоћи у несрећи и у процесу почетне обнове. Глобални и регионални нивои 34. Да би се то постигло, важно је: (a) Развијати и јачати, по потреби, координиране регионалне приступе и оперативне механизме да би се припремио и обезбиједио брз и ефикасан одговор на катастрофу у ситуацијама које надилазе државне капацитете; б) Промовисати даљи развој и ширење инструмената, као што су стандарди, кодекси, оперативне смјернице, за подршку координираном дјеловању током приправности, у одговору на катастрофе и омогућавању размјене извучених поука и најбољих пракси за програме обнове након катастрофе; ц) Промовисати даљи развој и инвестирање у ефикасне, национално компатибилне, регионалне механизме раног упозоравања за вишеструке опасности, тамо гдје је то релевантно, сходно Глобалном оквиру за климатске услуге и омогућити дијељење и размјену информација међу свим земљама; д) Ојачати међународне механизме, попут Међународне платформе за опоравак, ради размјене искустава и учења међу земљама и свим релевантним стејкхолдерима; е) Подржати, по потреби, напоре релевантних субјеката Уједињених нација за јачање и спровођење глобалних механизама за хидрометеоролошка питања да би се подигла свијест и побољшало разумијевање ризика од катастрофа узрокованих дјеловањем воде и њихов утицај на друштво, те унаприједити стратегије за смањење ризика од катастрофа на захтјев држава; ф) Подржати регионалну сарадњу која се бави приправношћу на катастрофе, укључујући и заједничке вјежбе и увјежбавања; г) Промовисати регионалне протоколе који омогућавају размјену капацитета и ресурса за одговор за вријеме и након катастрофа; х) Обучити постојећу радну снагу и волонтере за одговор на катастрофе.

22

V. Улога стејкхолдера 35. Иако државе имају свеукупну одговорност за смањење ризика од катастрофа, она је заједничка за владе и релевантне стејкхолдере. Конкретно, недржавни актери играју важну улогу као покретачи у пружању подршке државама, сходно националним политикама, законима и прописима, у спровођењу овог оквира на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу. То ће захтијевати њихову преданост, добру вољу, знање, искуство и ресурсе.

36. При одређивању конкретних улога и одговорности за стејкхолдере, а истовремено узимајући у обзир постојеће релевантне међународне инструменте, државе треба да потичу сљедеће активности код свих јавних и приватних стејкхолдера: (a) Цивилно друштво, волонтери, организације које промовишу волонтерски рад и организације које дјелују у локалној заједници треба да: учествују у процесу у сарадњи с јавним установама, да би, између осталог, пружили специфична знања и прагматичне смјернице у контексту израде и спровођења нормативних оквира, стандарда и планова за смањење ризика од катастрофа; учествују у спровођењу локалних, националних, регионалних и глобалних планова и стратегија; доприносе и пружају подршку у подизању свијести јавности, култури превенције и едукације о ризицима од катастрофа; те заговарају за стварање отпорне заједнице и инклузивно управљање ризицима од катастрофа у којем учествује цјелокупно друштво, а које јача синергије између група, зависно од потребе. У том смислу ваља напоменути сљедеће: I.

Жене и њихово учешће су кључни за ефикасно управљање ризиком од катастрофа и пројектовање, обезбјеђивање ресурса и спровођење родно осјетљивих политика, планова и програма за смањење ризика од катастрофа; те је потребно предузети одговарајуће мјере изградње капацитета да би жене повећале ниво спремности и побољшале капацитете за обезбјеђивање алтернативних средстава егзистенције у ситуацијама након катастрофа;

II.

Дјеца и млади су агенти промјена и треба им дати простора и модалитете за допринос смањењу ризика од катастрофа, сходно закону, националној пракси и наставним програмима;

III.

Лица с инвалидитетима и њихове организације су кључне у процјени ризика од катастрофа и у осмишљавању и спровођењу планова прилагођених специфичним захтјевима, узимајући у обзир, између осталог, универзалне принципе дизајна;

IV.

Старија лица имају дугогодишње знање, вјештине и мудрост, особине које су од непроцјењиве вриједности за смањење ризика од катастрофа, те би она требала да буду укључена у обликовање политика, планова и механизама, укључујући и оних за рано упозоравање;

V.

Домаће становништво, кроз своје искуство и традиционално знање, даје важан допринос развоју и спровођењу планова и механизама, укључујући и оне за рано упозоравање;

VI.

Мигранти доприносе отпорности заједница и друштава, а њихово знање, вјештине и способности могу да буду корисни у осмишљавању и спровођењу смањења ризика од катастрофа;

б) Академска заједница, научне и истраживачке институције и мреже треба да: усредсреде се на факторе и сценарије ризика од катастрофа, укључујући ризике од катастрофа у настанку, средњорочно и дугорочно; повећају истраживања за регионалну, националну и локалну примјену; подрже акцију локалних заједница и власти; те подрже интеракцију између политике и науке код одлучивања; ц) Привредна друштва, професионална удружења и финансијске институције у власништву приватног сектора, укључујући и финансијске регулаторе и рачуноводствена тијела, као и филантропске фондације, треба да: уграде управљање ризицима од катастрофа, укључујући и континуитет пословања, у пословне моделе и праксе путем инвестирања заснованих на познавању ризика од катастрофа, посебно код микро, малих и средњих предузећа; учествују у подизању свијести и обучавању својих запосленика и клијената; ангажују се и подрже истраживања и иновације, као и технолошки развој за управљање ризицима од катастрофа; дијеле и шире знања, праксе и некласификоване податке; те активно учествују, по потреби и под вођством јавног сектора, у развоју нормативних оквира и техничких стандарда који укључују управљање ризицима од катастрофа;

23

д) Медији треба да преузму активну и инклузивну улогу на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу у доприносу подизању свијести јавности и разумијевању и дистрибуирању тачних и некласификованих информација о ризицима од катастрофа, опасностима и катастрофама, укључујући и катастрофе мањих размјера, на једноставан, транспарентан, лако разумљив и доступан начин, у уској сарадњи с националним властима; усвоје конкретне политике комуникације о смањењу ризика од катастрофа; пруже подршку, по потреби, системима раног упозоравања и у заштитним мјерама за спашавање живота; те потакну културу превенције и велике укључености заједнице у континуираним кампањама едукације јавности и јавним расправама на свим нивоима друштва, сходно националним праксама.

37. Позивајући се на резолуцију Генералне скупштине 68/211 од 20. децембра 2013. године, обавезе релевантних стејкхолдера су важне да би се утврдили модалитети сарадње и спровођење овог оквира. Те обавезе треба да буду конкретне и временски ограничене да би се подржао развој партнерстава на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу, те спровођење локалних и националних стратегија и планова за смањење ризика од катастрофа. Сви стејкхолдери су потакнути да публикују своје обавезе и њихово испуњење ради подршке у спровођењу овог оквира, односно националне и локалне планове за управљање ризицима од катастрофа, путем веб-странице Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа.

VI. Међународна сарадња и глобално партнерство Општа разматрања 38. С обзиром на њихове различите капацитете, као и повезаност између нивоа подршке која им се пружа и мјере у којој ће оне бити у могућности да спроведу овај оквир, земље у развоју захтијевају повећано пружање средстава спровођења, укључујући одговарајуће, одрживе и благовремене ресурсе, кроз међународну сарадњу и глобална партнерства за развој и наставак међународне подршке, да би се оснажили њихови напори на смањењу ризика од катастрофа.

39. Међународна сарадња за смањење ризика од катастрофа укључује различите изворе и представља кључни елемент у подупирању настојања земаља у развоју да смање ризик од катастрофа.

40. У рјешавању економског и диспаритета у технолошким иновацијама као и истраживачких капацитета међу земљама, побољшање трансфера технологије је од пресудног значаја, што укључује процес омогућавања и обезбјеђивања токова вјештина, знања, идеја, искустава и технологије из развијених земаља за земље у развоју за спровођење овог оквира.

41. Земље у развоју које су склоне катастрофама, посебно слабо развијене земље, мале острвске земље у развоју, континенталне земље у развоју и афричке земље, као и земље са средњим дохотком које се суочавају с посебним изазовима, захтијевају посебну пажњу у погледу њихове повећане рањивости и нивоа ризика, који често увелико премашују њихову способност да одговоре и да се опораве од катастрофа. Таква рањивост захтијева хитно јачање међународне сарадње и обезбјеђење правих и трајних партнерстава на регионалном и међународном нивоу да би се земље у развоју подржале у спровођењу овог оквира, сходно њиховим националним приоритетима и потребама. Слична пажња и одговарајућа помоћ такође треба да обухвати и друге земље склоне катастрофама са специфичним карактеристикама, као што су архипелашке земље, као и земље с великим обалама.

42. Катастрофе могу несразмјерно да утичу на мале острвске државе у развоју, због њихових јединствених и посебних рањивости. Утицај катастрофа, од којих су неке повећаног интензитета и погоршане климатским промјенама, ометају њихов напредак ка одрживом развоју. С обзиром на посебан случај малих острвских држава у развоју, постоји велика потреба за изградњом отпорности и пружањем посебне подршке кроз спровођење Пута убрзаног модалитета дјеловања за мале острвске државе у развоју/SIDS (SAMOA)11� у области смањења ризика од катастрофа.

43. Афричке земље се и даље суочавају с изазовима који се односе на катастрофе и растуће ризике, укључујући и оне који се односе на побољшање отпорности инфраструктуре, здравља и егзистенције. Ти изазови захтијевају повећану међународну сарадњу и пружање адекватне подршке афричким земљама да би се омогућило спровођење овог оквира.

11. Резолуција Генералне скупштине 69/15, анекс 24

44. Сарадња на релацији сјевер-југ, допуњена сарадњом на релацији југ-југ и тространом сарадњом, показала се кључном за смањење ризика од катастрофа, те постоји потреба за даљим јачањем сарадње у обје области. Партнерства играју додатну важну улогу искоришћавањем пуног потенцијала земаља и пружањем подршке њиховим националним капацитетима у управљању ризицима од катастрофа и побољшању социјалне, здравствене и економске добробити појединаца, заједница и држава.

45. Настојања земаља у развоју које нуде сарадњу на релацији југ-југ и тространу сарадњу не би требала да смање сарадњу на релацији сјевер-југ од развијених земаља, јер она надопуњују сарадњу сјевер-југ.

46. Финансирање из разних међународних извора, јавних и приватних трансфера поуздане, приступачне, прикладне и модерне, еколошки прихватљиве технологије, под повољним и повлашћеним условима, сходно узајамном договору, помоћ у изградњи капацитета за земље у развоју и омогућавање институционалних и политичких окружења на свим нивоима представљају средства од пресудног значаја за смањење ризика од катастрофа. Начини спровођења 47. Да би се то постигло, потребно је: (a) Потврдити да је земљама у развоју потребно унапријеђено пружање координиране, одрживе и одговарајуће међународне помоћи за смањење ризика од катастрофа, посебно слабо развијеним земљама, малим острвским земљама у развоју, континенталним земљама у развоју и афричким земљама, као и земљама са средњим дохотком које се суочавају с посебним изазовима, кроз билатералне и мултилатералне канале, поред осталог и кроз појачану техничку и финансијску подршку и трансфер технологије под повољним и повлашћеним условима, сходно узајамном договору, ради развоја и јачања њихових капацитета; б) Побољшати приступ држава, посебно земаља у развоју, да финансирају еколошки прихватљиве технологије, науке и инклузивне иновације, као и знања и размјену информација кроз постојеће механизме, односно билатералне, регионалне и мултилатералне колаборативне аранжмане, укључујући Уједињене нације и друге надлежне органе; ц) Промовисати коришћење и ширење тематских платформи сарадње, попут глобалних технолошких конзорција и глобалних система за размјену знања, иновација и истраживања и обезбиједити приступ технологији и информацијама о смањењу ризика од катастрофа; д) Уградити мјере за смањење ризика од катастрофа у мултилатералне и билатералне програме развојне помоћи унутар сектора и међу свим секторима, зависно од потребе, које се односе на смањење сиромаштва, одрживи развој, управљање природним ресурсима, животну средину, урбани развој и прилагођавање климатским промјенама. Подршка међународних организација 48. Ради подршке спровођењу овог оквира, потребно је сљедеће: (a) Од Уједињених нација и других међународних и регионалних организација, међународних и регионалних финансијских институција и донаторских агенција које се баве смањењем ризика од катастрофа захтијева се, зависно од потребе, да побољшају координацију својих стратегија у том погледу; б) Субјекти система Уједињених нација, укључујући фондове и програме и специјализоване агенције, кроз УН-ов План дјеловања на смањењу ризика од катастрофа за отпорност, Оквире развојне помоћи Уједињених нација и програме у земљама, треба да промовишу оптимално коришћење ресурса и да пруже подршку земљама у развоју, на њихов захтјев, у спровођењу овог оквира, у координацији с другим релевантним оквирима, попут Међународних здравствених прописа (2005), поред осталог и развојем и јачањем капацитета и јасних и усмјерених програма који подржавају приоритете држава на уравнотежен и добро координиран и одржив начин, у оквиру својих овлашћења; ц) Канцеларија Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа треба, нарочито, да подржи спровођење, праћење и ревидирање садашњег оквира кроз: припрему периодичне оцјене о напретку, нарочито за Глобалну платформу за смањење ризика од катастрофа и, по потреби, благовремено, упоредо с процесом праћења при Уједињеним нацијама, да подржи развој кохерентног глобалног и регионалног праћења и показатеља, уз координацију, по потреби, с другим релевантним механизмима за одрживи развој и климатске промјене и одговарајуће ажурирање

25

тренутног веб-праћења Хјого оквира за дјеловање; активно учествовање у раду Међуагенцијске и експертне групе о показатељима циљева одрживог развоја; генерисање заснованo на доказима и практичне смјернице за спровођење у уској сарадњи с државама и мобилизацијом експерата; јачање културе превенције међу релевантним стејкхолдерима путем подршке у изради стандарда коју ће им пружити стручњаци и техничке организације, иницијативе заговарања и ширења информација о ризицима од катастрофа, политике и праксе, као и омогућавањем едукације и обуке о смањењу ризика од катастрофа кроз повезане организације; пружање подршке земљама, укључујући и путем националних платформи или других еквивалентних начина у изради националних планова и трендова праћења, и образаца у случају ризика од катастрофа, губитака и утицаја; сазивање Глобалне платформе за смањење ризика од катастрофа и подршку организацији регионалних платформи за смањење ризика од катастрофа у сарадњи с регионалним организацијама; предвођење ревизије УН-овог Плана дјеловања на смањењу ризика од катастрофа за отпорност; омогућавање побољшања, и наставка услуга, научне и техничке савјетодавне групе Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа у мобилизацији науке и техничких активности на смањењу ризика од катастрофа; предвођење, у уској сарадњи с државама, ажурирања публикације под називом „UNISDR терминологија смањења ризика од катастрофа из 2009“, сходно терминологији коју договоре држава; као и одржавање регистра обавеза стејкхолдера;

д) Међународне финансијске институције, попут Свјетске банке и регионалних развојних банака, треба да узму у обзир приоритете овог оквира за пружање финансијске подршке и кредита за интегрисано смањење ризика од катастрофа у земљама у развоју;

е) Остале међународне организације и уговорна тијела, укључујући Конференцију страна Оквирне конвенције Уједињених нација о промјени климе, међународне финансијске институције на глобалном и регионалном нивоу и Међународни покрет Црвени крст и Црвени полумјесец треба да пруже подршку земљама у развоју, на њихов захтјев, у спровођењу овог оквира, у координацији с осталим релевантним оквирима; ф) Глобални договор Уједињених нација, као главне иницијативе Уједињених нација за ангажман с приватним сектором и привредним друштвима, да се додатно ангажује и промовише кључни значај смањења ризика од катастрофа за одрживи развој и отпорност; г) Потребно је ојачати свеукупни капацитет система Уједињених нација за помоћ земљама у развоју у смањењу ризика од катастрофа пружањем адекватних ресурса кроз различите механизме финансирања, укључујући повећане, благовремене, стабилне и предвидљиве доприносе Повјереничког фонда Уједињених нација за смањење катастрофа и јачањем улоге Повјереничког фонда у смислу спровођења овог оквира; х) Потребно је да Међупарламентарна унија и остала релевантна регионална тијела и механизми за парламентарце по потреби наставе да подржавају и заговарају смањење ризика од катастрофа и јачање националних законских оквира; и) Потребно је да уједињени градови и локалне самоуправе и друга релевантна тијела јединица локалне самоуправе и даље подржавају сарадњу и узајамно учење међу јединицама локалне самоуправе ради смањења ризика од катастрофа и спровођења овог оквира. Активности праћења 49. Конференција позива Генералну скупштину да на својој седамдесетој сједници размотри могућност укључивања прегледа глобалног напретка у спровођењу Оквира за смањење ризика од катастрофа из Сендаија за период 2015‒2030. у склопу својих интегрисаних и координираних процеса праћења за конференције Уједињених нација и самите, усклађено с Економским и социјалним савјетом, Политичким форумом на високом нивоу за одрживи развој и четверогодишњим циклусом свеобухватне ревизије политика, по потреби, узимајући у обзир доприносе Глобалне платформе за смањење ризика од катастрофа и регионалних платформи за смањење ризика од катастрофа, те система праћења Хјого оквира за дјеловање.

26

50. Конференција препоручује Генералној скупштини успостављање, на својој шездесет деветој сједници, отворене међувладине радне групе, која се састоји од стручњака које су номиновале државе чланице, а које подржава Канцеларија Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа, уз ангажман релевантних стејкхолдера, за развој низа могућих показатеља за мјерење глобалног напретка у спровођењу овог оквира у вези с радом међуагенцијске и Експертне групе о показатељима циљева одрживог развоја. Конференција такође препоручује да радна група размотри препоруке Научне и техничке савјетодавне групе Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа о ажурирању публикације под називом „UNISDR терминологија смањења ризика од катастрофа из 2009“ до децембра 2016. године, те да се исход њеног рада достави Скупштини на разматрање и усвајање.

27

Знатно смањити број лица захваћених катастрофама на глобалном нивоу до 2030. године, да би се смањио просјек за 100.000 између 2020-2030. у односу на период 2005-2015;

Смањити директне економске губитке од катастрофа у односу на глобални бруто домаћи производ (БДП) до 2030. године;

Знатно смањити штету од катастрофа на критичним инфраструктурама и нарушавање основних услуга, међу њима и здравствених и образовних установа, укључујући и развијањем њихове отпорности до 2030. године;

Циљеви Знатно повећати број земаља с националним и локалним стратегијама смањења ризика од катастрофа до 2020. године;

Знатно побољшати међународну сарадњу земаља у развоју адекватном и одрживом подршком за надопуњавање њихових националних активности на спровођењу овог оквира до 2030. године;

Спријечити нове и смањити постојеће ризике од катастрофа кроз спровођење интегрисаних и инклузивних економских, структуралних, правних, социјалних, здравствених, културних, образовних, еколошких, технолошких, политичких и институционалних мјера које спречавају и смањују изложеност опасностима и рањивост на катастрофе, повећавају приправност за одговор и опоравак, а тиме и јачају отпорност.

Циљ

Знатно смањење ризика од катастрофа и губитака живота, егзистенције и здравља, као и привредне, физичке, социјалне, културне и еколошке имовине лица, привредних друштава, заједница и земаља.

Очекивани исход

Овај оквир ће се примјењивати на катастрофе већих и мањих размјера, учестале и ријетке, изненадне и споро наступајуће, узроковане природним или људским фактором, као и повезане с еколошким, технолошким и биолошким опасностима и ризицима. Оквир има за циљ водити управљање ризика од вишеструких катастрофа у развоју на свим нивоима, као и унутар свих сектора.

Обим и сврха

Знатно повећати доступност и приступ системима раног упозоравања за вишеструке опасности и информацијама о ризику од катастрофа и процјенама за људе до 2030. године, адекватном и одрживом подршком за надопуњавање њихових националних активности на спровођењу овог оквира до 2030. године;

Графикон Оквира за смањење ризика од катастрофа из Сендаија за период 2015-2030.

Знатно смањити глобалну смртност од катастрофа до 2030. године, да би се смањио просјек глобалне смртности за 100.000 између 2020-2030. године у односу на период 2005–2015;

28

Принцип боље градње – „Build Back Better“ за спречавање стварања ризика од катастрофа и смањења постојећих

Да одлучивање буде инклузивно и засновано на познавању ризика уз примјену приступа за вишеструке опасности

Да се подршка од развијених земаља и партнера за земље у развоју прилагоди потребама и приоритетима које они утврде

Оснаживање локалних власти и заједница путем средстава, подстицаја и одговорности одлучивања, по потреби

Искуство показује да је потребно ојачати спремност на катастрофе за ефикаснији одговор и обезбиједити постојање капацитета за ефикасан опоравак. Катастрофе су такође показале да опоравак, санација и фаза обнове, што је потребно припремити прије саме катастрофе, представљају прилику за примјену принципа боље поновне градње – „Build Back Better“ интегрисањем мјера смањења ризика од катастрофа. Жене и лица с инвалидитетом би требали да јавно воде и промовишу родно равноправне универзално доступне приступе у току фаза одговора и обнове.

Приоритет 4 Јачање приправности на катастрофе за ефикасан одговор и за унапријеђену поновну изградњу (Build Back Better) приликом опоравка, санације и обнове

Да квалитет глобалног партнерства и међународне сарадњe буде ефикасна, значајна и снажна

Пуни ангажман свих државних институција извршне и законодавне природе на националном и локалном нивоу

Јавна и приватна инвестирања у превенцију и смањење ризика од катастрофа кроз структуралне и неструктуралне мјере су од пресудног значаја за побољшање привредне, друштвене, научне и културне отпорности лица, заједница, земаља и њихове имовине, као и животне средине. Она могу да буду покретачи иновација, раста и отварања нових радних мјеста. Такве мјере су исплативе и кључне у спашавању живота, спречавању и смањењу губитака и обезбјеђивању ефикасног опоравка и санације.

Ангажман цијелог друштва

Бављење основним факторима ризика на исплатив начин путем инвестирања у односу на првенствено ослањање на одговор и опоравак након катастрофе

Заштита лица и њихове имовине, уз истовремено промовисање и заштиту свих људска права, укључујући право на развој

Уважавање локалних и специфичних карактеристика ризика од катастрофа приликом утврђивања мјера за смањење ризика

Заједничка одговорност централних власти и одговарајућих државних органа, сектора и стејкхолдера сходно националним околностима

Усклађеност смањења ризика од катастрофа и одрживих развојних политика, планова, пракси и механизама, међу различитим секторима

Примарна одговорност држава у спречавању и смањењу ризика од катастрофа, укључујући и путем сарадње

Владавина над ризицима од катастрофа на националном, регионалном и глобалном нивоу је од виталног значаја за управљање смањењем ризика од катастрофа у свим секторима и обезбјеђивање усклађености националних и локалних оквира закона, прописа и јавних политика које, дефинисањем улога и одговорности, воде, охрабрују и потичу јавне и приватне секторе да предузму активности и да адресирају ризике од катастрофа.

Управљање ризицима од катастрофа треба да буде засновано на разумијевању ризика од катастрофа у свим његовим димензијама рањивости, капацитета, изложености лица и имовине, својствима опасности и животне средине.

Приоритет 3 Инвестирање у смањење ризика од катастрофа за отпорност

Водећи принципи

Приоритет 2 Јачање владавине над ризицима од катастрофа за управљање ризицима од катастрофа

Приоритет 1 Разумијевање ризика од катастрофа

Државе имају потребу за усмјереним дјеловањем унутар сектора и између њих на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу на сљедећа четири приоритетна подручја:

Приоритети за дјеловање

2030. године;

Биљешке

30

Биљешке

31

UNISDR/GE/2015 - ICLUX EN5000 1st edition 32