Sistem ranog upozoravanja 2008

Godišnji izvještaj – 2008. godine web izdanje

Bosna i Hercegovina Razvojni program Ujedinjenih nacija u BiH

SISTEM RANOG UPOZORAVANJA Godišnji izvještaj – 2008. godine Bez obzira što je publikacija ovog izvještaja podržana od strane Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) mišljenja izražena u Izvještaju ne odražavaju oficijelne stavove Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).

Pomoćnik Rezidentne predstavnice: Armin SIRČO Koordinator projekta: Tarik ZAIMOVIĆ; Mersiha ĆURČIĆ Recenzenti: Peter van RUYSSEVELDT, Zamjenik Rezidentne predstavnice; Armin SIRČO, Pomoćnik Rezidentne predstavnice Urednici: Tarik ZAIMOVIĆ; Desmond MAURER; Autori: mr. Dina DURAKOVIĆ; mr. Adnan EFENDIĆ; mr. Aleksandar DRAGANIĆ; mr. Ivan BARBALIĆ; Fahrudin MEMIĆ; mr. Edin ŠABANOVIĆ; Dizajn korica: Tamara KOREN Tehničko uređenje i obrada: Samira SALIHBEGOVIĆ

SADRŽAJ Izvršni sažetak ....................................................................................................................................................................7 I POLITIČKA STABILNOST U BIH..................................................................................................................................................15 1. Godina političke nestabilnosti i duboke institucionalne krize ......................................................................................15 2. Potpisan je SSP, ali je izostanak daljeg razvoja u tom pravcu izazvao jaku kritiku međunarodne zajednice ..............16 3. Visok nivo pesimizma građana......................................................................................................................................17 4. Visoka podrška procesu evropskih integracija ..............................................................................................................18 5. Pad podrške SNSD-u......................................................................................................................................................19 II POVJERENJE U RAD INSTITUCIJA ............................................................................................................................................21 1. Zastoj na nivoima BiH i FBiH prijeti opstanku državnih i entitetskih vlada ..................................................................21 2. Značajne razlike u stavovima ispitanika različitih nacionalnosti u odnosu na rad domaćih institucija vlasti ..............22 3. Različiti stavovi ispitanika različitih nacionalnosti u odnosu na ovlasti Ureda Visokog predstavnika ..........................24 III EKONOMSKA SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI ................................................................................................................27 1. Industrijska proizvodnja tokom 2008. godine u porastu..............................................................................................28 2. Nezaposlenost smanjena ali i dalje veliki makroekonomski problem ..........................................................................29 3. Maloprodajne cijene porasle a devizne rezerve CBBiH smanjenje ..............................................................................29 4. Stanje u vanjskotrgovinskoj razmjeni dodatno pogoršano ..........................................................................................30 5. Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji loše ..............................................................................................................31 6. Institucije u BiH troškovno i proceduralno mnogo koštaju - stanje se dodatno pogoršava..........................................33 IV POSLOVNO OKRUŽENJE U BOSNI I HERCEGOVINI ................................................................................................................35 1. Ekonomska situacija tokom 2008. godine pogoršana ..................................................................................................35 2. Iskorištenost kapaciteta u skoro svakom drugom preduzeću ispod mogućih kapaciteta ............................................36 3. Finansijski pokazatelji bosanskohercegovačkih preduzeća se pogoršali ......................................................................37 4. Nedovoljno efikasne vlasti uz visoka poreska opterećenja, loše funkcioniranje sudstva, nelojalnu konkurenciju i korupciju koče privatni sektor ..............................................................................................38 5. Visoki direktni i indirektni troškovi domaćih institucija ................................................................................................39 V PRIHODI I SISTEM SOCIJALNE ZAŠTITE ..................................................................................................................................41 1. Tokom 2008. godine mali broj domaćinstava bez primanja..........................................................................................43 2. Očekivanja stanovništva u 2008. godini pod uticajem raznih događaja ......................................................................45 3. Kupovna moć i životni standard bez promjene tokom 2008. godine ..........................................................................47 4. Socijalna zaštita i socijalni minimum bez značajne promjene ......................................................................................50 VI SOCIJALNA UKLJUČENOST ....................................................................................................................................................53 1. Pojedini aspekti socijalne isključenosti ........................................................................................................................53 2. Slična očekivanja ekonomske situacije kod manjina i većina........................................................................................55 3. Procjene buduće političke situacije i dalje nisu ružičaste ............................................................................................58 4. Nacionalni i državni identitet podijeljeni kod velikog broja stanovnika........................................................................59 VII ETNIČKI ODNOSI ..................................................................................................................................................................63 1. Indeks međunacionalne stabilnosti ..............................................................................................................................63 2. Nastavlja se sa iskorištavanjem etničkih podjela u političke svrhe ..............................................................................54 3. Broj prijavljenih slučajeva diskriminacije opada tokom cijele godine ..........................................................................65 4. Obnavlja se podrška povratku izbjeglica ......................................................................................................................65 5. Unapređuje se mjerenje socijalne distance između etničkih grupa ............................................................................66 6. Separatistički i nacionalistički trendovi ........................................................................................................................67 VIII STANJE JAVNE I OSOBNE SIGURNOSTI ................................................................................................................................71 1.Indeks sigurnosne stabilnosti ........................................................................................................................................71 2. Zabrinutost u odnosu na pitanja javne sigurnosti izražena na početku godine slabi kako godina odmiče ..................72 3. Opadaju procenti za većinu počinjenih krivičnih djela, za većinu kategorija stanovništva ..........................................73

Godišnji izvještaj 2008.

PREDGOVOR ................................................................................................................................................................................5

3

4 Godišnji izvještaj 2008.

%

I kvartal

2008. godina II kvartal III kvartal

IV kvartal

Politička stabilnost Obzirom na trenutnu političku situaciju, BiH se kreće u pravcu pogoršanja

-14

-17

0.9

12.4

Napustili bi BiH i živjeli u nekoj drugoj zemlji

-3.4

-4

3.4

-1.2

Na proces priključenja EU gledaju sa nadom

8.9

1.8

-7.4

-3.5

Za političku stabilnost BiH je važno da postane članica EU

1.8

-1.3

-1.8

0

Podržavaju proces priključenja EU

4.5

-2.7

-1.6

0.3

Povjerenje u Predsjedništvo

4.3

-3.1

0.2

1.9

Povjerenje u Vijeće Ministara

4.9

-4.3

1.4

2.9

Povjerenje u Parlament FBiH

5.9

-5.2

2

0.5

Povjerenje u Vladu FBiH

6.6

-5.6

1

2.8

Povjerenje u Narodnu Skupštinu RS

-1.6

-4.7

1.3

2.4

Povjerenje u Vladu RS

-2.4

-4.3

1

2.2

Povjerenje u OHR

-0.3

-6.5

2.6

2.7

Povjerenje u EU

-0.3

-3.5

0.6

5.5

Industrijska proizvodnja

6

6

7

8

Broj nezaposlenih lica

2

2

8

3

Maloprodajne cijene

6

7

8

8

Devizne rezerve

30

Bilans robnih transakcija

5

2

1

Prosječna plata

7

4

1

Odnos potrošačke korpe i prosječne plate

1.5

Prosječna penzija

7

7

1

6

Najniža penzija

15

2

2

2

Prosječna penzija u odnosu na prosječnu platu

3

Broj osoba koje bi napustile BiH

Spremnost za proteste uslijed niskih primanja

Broj domaćinstava sa prihodima ispod 500 KM

Navedena kršenja ljudskih prava zbog određene etničke pripadnosti Spremnost na povratak izbjeglica i raseljenih lica

Povjerenje u institucije

Ekonomska situacija i finansijska stabilnost

Prihodi i sistem socijalne zaštite

10

10

5

7

7

10

-3.5

1.6

2.5

-1.5

10

3

15

-0.1

0.7

-5

4.8

0.5

1.5

-0.4

Etnički odnosi

Spremnost na život u istoj državi sa pripadnicima drugih etničkih grupa Jak nivo ponosa pripadnosti BH državi (raste)

-3.9

-5.3

-2.8

0.6

Strah od mogućnosti ponovnog izbijanja rata

-5

-10

6.6

4.5

Podrška javnosti nacionalnim strankama

-1.2

3.9

8.3

-10

Nezakonito ponašanje policije

-3.9

1.8

-4.3

1

Intenzitet doživljavanja različitih neugodnih iskustava/napada

1

3.9

-0.1

-1.4

Učestalost zahtjeva građana za intervencijom policije

-1.9

0.3

0.9

-0.8

Nivo zadovoljstva građana onim što je policija poduzela

-9.3

-30

Indikatori sigurnosti

5

PREDGOVOR

-

Proces integracija sa Evropom i odgovarajući proces reformi,

- Kontinuirani neuspjeh u revidiranju postdejtonskog uređenja na način koji je prihvatljiv za sva tri konstitutivna naroda a koji će obezbijediti političku stabilnost i efikasnu vladu, -

Uspostavljanje lokalnog vlasništva i preuzimanje odgovornosti za političke procese.

Ovoj listi tekućih pitanja možemo dodati i pogoršanje ekonomske situacije i mogućeg uticaja globalne ekonomske krize. U predgovoru prošlogodišnjeg SRU izvještaja naglasili smo stupanj do kojeg je politička situacija ovdje bila podstaknuta doskorašnjom globalnom ekonomskom stabilnošću. Upozorili smo da ovo više neće biti slučaj u budućnosti i zasigurno više nije tako. Kako se ekonomija kreće od stabilne ka neizvjesnoj, možemo očekivati da će se pokazati manjak strukturalnih kapaciteta političkog sistema Bosne i Hercegovine.

Dejton je vjerovatno predstavljao najbolji mogući sporazum u to vrijeme i zaustavio je rat. Štaviše, neki od kompromisa postignuti Dejtonskim mirovnim sporazumom su i dalje neophodni. Međutim, neki elementi ugovora su odslužili svoju svrhu i postoji potreba da se krene naprijed. Dejton mora biti rekonstruisan na način da građanstvo postane temeljni princip a ne nacionalnost.

Armin Sirčo

Pomoćnik Rezidentne predstavnice,

UNDP BiH

Godišnji izvještaj 2008.

Sa krajem 2008. godine i osme godine istraživanja projekta „Sistema ranog upozoravanja“ čiji je fokus usmjeren na praćenje javnog mnijenja u oblastima politike, ekonomije, društvene sigurnosti, međuetničkih odnosa i javne sigurnosti, suočavamo se sa činjenicom da su rezultati ovih istraživanja bez velikih promjena tokom posljednjih godina. Lista prioritetnih pitanja i problema ostaje nepromijenjena i obuhvata:

IZVRŠNI SAŽETAK

7

Kako ulazimo u novu godinu, uz globalnu privredu u agoniji zbog krize, sa nadom u novo geopolitičko uređenje na horizontu i obećanjem da će američko neo-konzervativno ustrojstvo koje je proteklih osam godina dominiralo američkom i svjetskom vanjskom politikom biti zamijenjeno "pragmatičnim idealizmom" i "pametnom snagom", na žalost postoje naznake, a posebno u Bosni i Hercegovini, da bi sve to vrlo lako mogao biti slučaj: “ispratimo staru godinu, dočekajmo (istu takvu) novu".

Godišnji izvještaj 2008.

Naznake da bi se to lako moglo desiti uključuju kontinuirani politički zastoj i kontinuiranu upotrebu radikalne retorike i retorike koja vodi etničkim podjelama, uz produženje mandata Ureda Visokog predstavnika sa svim ovlastima i prezentaciju još jednog kritičkog Izvještaja o napretku od strane Evropske unije. Postoje izvještaji o tome da se vlada suočava sa finansijskim teškoćama, posebno u Federaciji. Tome svakako neće pomoći ukidanje carina na robu iz EU. Sve ovo ne predstavlja poželjno političko okruženje za suočavanje sa ekonomskom krizom, čiji će uticaj biti još veći s obzirom na već vrlo visoku (realnu) stopu nezaposlenosti, stepen neiskorištenosti privrednih kapaciteta i ulogu koju u ekonomskim aktivnostima ima povremena i privremena radna snaga. Izgledi za sve veće nezadovoljstvo javnosti, uz dolazak proljeća i ljepšeg vremena, sve su realniji.

Grafikon 1

Indeksi stabilnosti u BiH

Ko što je jasno prikazano u grafikonu, u toku prethodne godine nije bilo nikakvih krupnih promjena što se tiče sveukupne stabilnosti u Bosni i Hercegovini. Situacija se čak i poboljšala, lagano napredujući od svoje najniže vrijednosti izmjerene u novembru 2007. godine. Glavni indeks stabilnosti je tako porastao sa 57 poena krajem 2007. godine na 59 u oba prva kvartala 2008. godine, i na 60 u trećem i četvrtom kvartalu. Pojedinačni indeksi su, kao i obično, izmiješani, uz izuzetak indeksa etničke stabilnosti koji generalno pokazuje uzlazni trend na samom početku godine i koji je bez promjena i u drugoj polovici godine. Vrijedi primijetiti da, dok su s jedne strane indeksi etničke, ekonomske i socijalne stabilnosti bili na niskom nivou u novembru 2007. godine, od čega se u međuvremenu oporavljaju, indeks političke stabilnosti je preživio kolaps sredinom 2008. godine. Iako se kasnije u drugoj polovini godine ovaj indeks neznatno oporavio, ovaj oporavak je i dalje relativno slab.

Ali ovo ne treba shvatiti kao da se situacija popravlja. To samo znači da se situacija ne pogoršava u odnosu na ranije zabilježene niske vrijednosti indeksa. Naši indeksi predstavljaju indekse stabilnosti u raznim oblastima, a ne indekse zdravlja. U toku druga dva kvartala ove godine došlo je do objektivnog rasta stabilnosti u svim oblastima, nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. To što su indeksi stagnirali krajem druge polovine godine pripisuje se činjenici da je nakon potpisivanja SSP-a došlo do vrlo slabog daljeg napretka i dok su, s jedne strane, EU i šira međunarodna zajednica postajali sve nestrpljiviji i eksplicitniji u svojoj kritici domaćih političara, s druge strane su povećana izdvajanja za plate i transfere u javnom sektoru ublažila oštricu vrlo izražene inflacije koja je obilježila početak godine, a ekonomski indikatori ukazali na vremensko kašnjenje efekata globalne ekonomske krize, koja je počela uticati na biznis ali još uvijek nije u potpunosti prodrla u javnu svijest.

Godišnji izvještaj 2008.

8

Kao što narednih šest grafikona pojašnjava, trenutni skromni preokret u pravcu rasta indeksa stabilnosti ne nudi značajnu osnovu za optimizam. Grafikoni pokazuju trendove kretanja indeksa (u vidu godišnjih prosjeka) od 2000. godine. Jasno je vidljivo da jedino indeks etničke stabilnosti prati u osnovi pozitivan obrazac. Vrijednosti ostalih indeksa su se uglavnom značajno poboljšale u toku prvih godina ove Grafikon 2

Indeks stabilnosti u BiH i linija trenda

Grafikon 3

Indeks političke stabilnosti u BiH i linija trenda

Grafikon 4

Indeks ekonomske stabilnosti u BiH i linija trenda

Grafikon 5

Indeks socijalne stabilnosti u BiH i linija trenda

Grafikon 6

Indeks sigurnosne stabilnosti u BiH i linija trenda

Grafikon 7

Indeks etničke stabilnosti u BiH i linija trenda

Analizirajući pojedinačne odjeljke našeg izvještaja, 2008. godina je definitivno bila godina političke nestabilnosti i duboke institucionalne krize. Naš indeks političke stabilnosti pao je u drugom kvartalu na najnižu zabilježenu vrijednost (48 poena) a, kao što se vidi iz prethodnih grafikona, i godišnji prosjek je sa 50.5 poena bio na najnižem nivou do sada. I sve to usprkos činjenici da je u ovoj godini došlo do očigledne kulminacije dvogodišnjih pregovora i političke drame oko potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Potrebno zakonodavstvo koje se odnosi na policijsku reformu konačno je usvojeno, i zemlja je bila u mogućnosti da nastavi sa finaliziranjem SSP-a. Međutim, to je bila posljednja zemlja u regionu koja je to učinila. Nadalje, ono što je uslijedilo pokazalo se sve samo ne jednostavnim. U toku većeg dijela ove godine političari su se pokazali nesposobnim ili nevoljnim da se krene dalje sa obavezama koje su preuzete potpisivanjem, a posebno da učine napredak u pogledu ustavne reforme. Umjesto toga, nacionalistička retorika se zahuktavala, a podjele su postale sve očitije i između, a i unutar entiteta.

Nastavilo se sa upotrebom retorike koja propagira podjele, i to ne samo zbog lokalnih izbora održanih u oktobru. Rezultati ovih izbora vrlo su malo promijenili odnos snaga, iako je bilo jasno da su i SNSD i SBiH izgubili u odnosu na svoje umjerenije partnere. Međutim, od razgovora o rekonstruiranju vladajuće koalicije na federalnom ili državnom nivou nije bilo ništa. Članovi međunarodne zajednice koji su ranije bili aktivni u Bosni i Hercegovini i relevantne institucije Evropske unije i šire međunarodne zajednice, odnosno Evropska komisija, Vijeće za implementaciju mira i Parlamentarna skupština Vijeća Evrope, sa zabrinutošću su razmatrali političku atmosferu u zemlji. Donesene su brojne rezolucije kojima je osuđen neuspjeh u ispunjavanju raznih uslova u okviru različitih procesa odnosno u postizanju napretka nakon potpisivanja SSP, kao i svi pokušaji da se potkopa ili država Bosna i Hercegovina ili neki od njenih entiteta. Visoki predstavnik, međutim, nije preveo ovu zabrinutost međunarodne zajednice u kaznene mjere protiv svih onih koji su bili odgovorni za nesređene političke okolnosti u zemlji. Početkom novembra, Evropska komisija je usvojila Izvještaj o napretku za Bosnu i Hercegovinu, u kojem je jasno navedeno koliko je malo napretka postignuto u periodu od godinu dana za koji je izvještaj sačinjen, i koliko je štete naneseno neodgovornim i bezobzirnim ponašanjem vodećih političara ove zemlje. Štaviše, zemlja i njeni politički lideri upozoreni su da, ukoliko se stvari značajno i brzo ne promijene, nemaju puno šta očekivati od Evropske unije. Na kraju možemo primijetiti da su krajem novembra ministri vanjskih poslova i ministri odbrane Evropske unije objavili svoju namjeru da ojačaju angažiranost EU u ovoj zemlji, ali nisu izložili nikakve konkretne detalje u tom pogledu.

Ostali značajni događaji u toku ove godine, koji su dodatno zakomplikovali već dovoljno komplikovanu situaciju, uključivali su uniteralnu deklaraciju nezavisnosti Kosova i, u manjoj mjeri, hapšenje ratnog lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, u julu mjesecu.

U posljednjem kvartalu ove godine, lideri tri vodeće nacionalne stranke, Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čavić, sporazumjeli su se u Prudu oko serije kompromisnih rješenja koja se odnose na najvažnija politička pitanja, kao i oko onih pitanja koja su nadirektnije povezana sa zabrinutošću Evropske unije, uključujući ustavnu reformu, status Brčko distrikta, status državne imovine itd. Ovaj dogovor je toplo prihvaćen od strane međunarodne zajednice, a malo slabije od strane drugih domaćih političara, stranki i javnosti uopšte. Ostaje da se vidi kakvi će biti praktični rezultati ovog dogovora.

Kao rezultat političkih previranja u toku godine, nije bilo iznenađujuće da su i federalni i državni nivo vlasti dovedeni u stanje zastoja i da su uz velike teškoće usvajali zakone. Štaviše, kako je međunarodna finansijska kriza počela da prodire, krkhost budžetske pozicije Federacije, i u izvjesnoj mjeri državnog nivoa, postala je sve očiglednija. U stvari, federalni ministar finansija izdao je nekoliko upozorenja da se Federacija suočava sa mogućim bankrotstvom.

Ovoj situaciji sigurno nisu pomagali konstantni razgovori o restruktuiranju ili disoluciji koalicija na državnom i federalnom nivou, kao ni činjenica da nije došlo ni do kakvog restruktuiranja. Zato nije predstavljalo iznenađenje

9 Godišnji izvještaj 2008.

dekade, a 2002. godine se ušlo u fazu opadanja vrijednosti indeksa, i ovo opadanje se ubrzalo 2004-2005 godine, kako su se i ekonomska i politička situacija pogoršavale. 2006. godine je došlo do jedne skromne stabilizacije indeksa, nakon čega je ponovno obnovljen silazni trend. Konačni preokret prema uzlaznom trendu indeksa stabilnosti u BiH može se pripisati relativno zdravim indikatorima ekonomskog i socijalnog napretka, ali teško je očekivati da se taj uzlazni trend i nastavi. S obzirom na neukrotivost političke situacije i uticaj globalne finansijske i ekonomske krize, teško je predvidjeti na koji bi se način silazni trend evidentan još 2001. godine zaustavio.

Godišnji izvještaj 2008.

10

kada je, kao posljedicu svega toga, Vijeće za implementaciju mira objavilo da se Ured visokog predstavnika neće zatvoriti 2009. godine. Štaviše, postojao je rastući konsensus unutar Federacije i nekih dijelova međunarodne zajednice da je prošlogodišnja kriza jasno pokazala da Ured visokog predstavnika treba odigrati ključnu ulogu u osiguranju stabilnosti zemlje u vremenu koje dolazi. Međutim, uzimajući u obzir relativno pasivnu ulogu koju igra trenutni zvaničnik na toj poziciji, nije baš najjasnije kakva bi to tačno uloga trebala biti.

Uopšteno govoreći, rezultati našeg istraživanja su u skladu sa generalno lošim političkim okolnostima u zemlji. Vrlo pesimistično raspoloženje javnosti koje je bilo evidentno u 2007. godini nastavilo se i kroz 2008. godinu. Na početku te godine, gotovo 80% ispitanika iz reda bošnjačke većine i gotovo 60% ispitanika iz reda hrvatske i srpske većine bilo je mišljenja da se politički život odvija u pogrešnom pravcu. Ovaj stav je neznatno ublažen sredinom godine, ali se ponovo pooštrio pred kraj godine, kada je ponovo oko 80% bošnjačkih ispitanika i otprilike 50% srpskih i hrvatskih ispitanika bilo mišljenja da se politička situacija pogoršava (pogledati tabele I i II u prilogu, koje se odnose na političku stabilnost). Sve ovo se dešavalo usprkos potpisivanju SSP-a.

Ovakav pesimizam bio je takođe evidentan i u odnosu na ekonomsku situaciju (pogledati dalje u tekstu).

Javnost je i dalje vidjela spasenje u integraciji sa Evropom. Više od 75% ukupnog uzorka izjasnilo se o podršci ovom procesu u toku godine. Ova podrška je bila posebno velika među Bošnjacima (oko 90% u toku godine). Procenti koji se odnose na hrvatske i srpske ispitanike kretali su se u rasponu od 65 do 78% (hrvatski) i od 56.9% do 67.1% (srpski). Ovo, bez sumnje, odražava činjenicu da izvjestan procenat ljudi iz ove dvije grupe radije vidi rješenje u susjednim zemljama, nego u članstvu u jednoj transnacionalnoj uniji. Vrijedi napomenuti da je procenat srpskih ispitanika koji podržavaju integraciju sa Evropom opao za 10 poena u toku godine.

Mišljenja ovih etničkih uzoraka o tome koliko je članstvo u EU važno za političku stabilnost zemlje prate isti obrazac. Još je manje dobrodošla činjenica da danas manji broj ljudi iz ukupnog uzorka nego ranije vidi proces integracije s Evropom iz perspektive nade: ovaj procenat je opao sa 73 na 64%. U stvari, samo 50% srpskih ispitanika posmatra ovaj proces integracija iz perspektive nade, u poređenju sa 75% bošnjačkih i 65% hrvatskih ispitanika. (pogledati tabele VI, VII i VIII u prilogu, koje se odnose na političku stabilnost).

Kada se govori o podršci političkim strankama, osnovna promjena se sastoji u smanjenju podrške SNSDu, koja je na početku godine u Republici Srpskoj iznosila 45% a na kraju godine samo 24%. Kao rezultat toga, ova stranka izgubila je svoje mjesto najpopularnije stranke u zemlji, koje je preuzeo SDP. Podrška koju je izgubio SNSD nije se prenijela ni na jednu drugu stranku i bivše pristalice ove stranke su se radije izjašnjavale sa “ne znam” ili odbijale da odgovore na pitanja koja su se odnosila na pitanje podrške nekoj stranci.

(Pogledati tabelu IX u prilogu, koja se odnosi na političku stabilnost).

Stoga možda i ne iznenađuje činjenica da su i srpski i bošnjački ispitanici, kako je godina odmicala, bivali sve kritičniji kada se govori o strankama na vlasti, a nekolicina Bošnjaka je čak izrazila mišljenje da stranke na vlasti nisu ni u kom pogledu bile uspješne u implementiranju ključnih reformi, da nisu sposobne za ispunjavanje uslova neophodnih za ostvarenje napretka u integraciji sa Evropom, niti da zaslužuju ostati na vlasti. Hrvati su bili manje kritični nego prethodnih godina, što ukazuje na izvjesnu konsolidaciju Hrvata koji podržavaju HDZ BIH. Sve ovo se odrazilo na relativno nizak nivo povjerenja različitim institucijama vlasti u toku godine: oko 40% ispitanika je iskazalo povjerenje institucijama na državnom nivou, 38% federalnim institucijama, 39% institucijama RS i oko 51% institucijama na opštinskom nivou. Rezultati koji se odnose na opštinski nivo, u odnosu na druge nivoe vlasti, su većim dijelom posljedica naglog uzleta nakon lokalnih izbora. Kao i prije, barem od kada je SNSD preuzeo vlast u Republici Srpskoj i velikim dijelom i na državnom nivou, srpski ispitanici su pokazali najveći nivo povjerenja u sve nivoe vlasti, uključujući federalne institucije, a nakon njih slijede hrvatski ispitanici, dok Bošnjaci u ovom pogledu značajno zaostaju. Ovo je indikativno u pogledu razmjera podrške ispitanika iz RS politici SNSD-a: "manje je više", kada se govori o centralnoj vlasti.

Međunarodne institucije su prošle malo bolje, i ovdje se sveukupna podrška kreće od 38% Sjedinjenim državama do 46% UNDP-u. Rezultati su bili slični kada se govori o uočenoj korupciji u vladinim i međunarodnim institucijama. (Tabele I, II i V u prilogu, koje se odnose na institucionalnu stabilnost).

Na kraju, kada se govori o političkoj i institucionalnoj stabilnosti, zabilježeno je da je stav u odnosu na Ured visokog predstavnika i dalje podijeljen po etničkim linijama. Dok se u prosjeku 44% ukupnog uzorka pozitivno izrazilo o djelovanju OHR-a, ovaj procenat je u stvari bilo posljedica toga što je veoma veliki broj Bošnjaka pružio podršku OHR-u u odnosu na vrlo slabu podršku od strane Srba. Broj Hrvata je bio negdje između. Čak i među Bošnjacima je taj procenat iznosio samo oko 50%. (Tabela II u prilogu, koja se odnosi na institucionalnu stabilnost).

Kada se govori o ekonomskoj stabilnosti u Bosni i Hercegovini, na prvi pogled je slika prilično pozitivna, jer se indeks ekonomske stabilnosti oporavio u toku godine sa niskih 43 poena u novembru 2007. godine, i u toku godine se kretao u rasponu od 46-48 poena. Ovaj poboljšani ili, ako ništa drugo, neopadajući indeks ekonomske stabilnosti dijelom je posljedica relativno povoljnih ekonomskih indikatora u toj godini, a dijelom sporosti reakcije javnog mnijenja na globalnu ekonomsku krizu. Na primjer: - Industrijska proizvodnja je u toku godine porasla u oba entiteta, 8% u Federaciji i 17% u Republici Srpskoj. Porast u Republici Srpskoj je velikim dijelom bio izazvan zapanjujućim udvostručavanjem proizvodnje u decembru 2008 godine u odnosu na decembar 2007. godine. (Tabela I u prilogu, koja se odnosi na ekonomsku stabilnost).

- Dok je nezaposlenost i dalje glavni makroekonomski problem, u toku godine je došlo do gotovo 10% smanjenja zvanične nezaposlenosti, sa 40,000 manje nezaposlenih ljudi u novembru 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine. Veći dio ovog smanjenja nezaposlenosti odnosi se na Federaciju (Tabela II u prilogu, koja se odnsi na eonomsku stabilnost).

- Vijesti koje se odnose na inflaciju izmiješane su, uz jak porast cijena u toku prve polovine godine, i to naročito kao reakciju na međunarodni pritisak u vezi cijena hrane i goriva. Ovo je najviše pogodilo industriju hrane, komunalne usluge i uslužne djelatnosti i najteže je pogodilo najsiromašnije porodice. Kao i u ostalim dijelovima svijeta, ovaj pritisak je popustio u toku druge polovine godine. (Tabela III u prilogu, koja se odnosi na ekonomsku stabinost).

- Rezerve Centralne banke nastavile su se povećavati u toku većeg dijela godine, i tek su u posljednjem kvartalu počele opadati, kada je izgubljeno ukupno oko 500 miliona. Međutim, one su se do kraja godine ponovo počele povećavati, tako da nije jasna priroda ovog trenda na duže staze.

(Grafikon III u prilogu, koji se odnosi na ekonomsku stabilnost).

- Najzabrinjavajući indikator je, kao i uvijek, trgovinski deficit i odnos izvoza i uvoza. Ovaj odnos je bio na tako niskom nivou kao što je 41%, i zemlja je u ovoj godini proizvela više od 9.5 milijardi KM deficita. Dalja liberalizacija trgovine trebala je započeti početkom 2009. godine, a naročito nakon ukidanja carina na robu uvezenu iz Evropske unije, koja već predstavlja veliki dio ukupnog uvoza i izvoza. Ovo teško da će olakšati situaciju, posebno kada se govori o trenutnim fiskalnim problemima vlade. (Tabela V u prilogu, koja se odnosi na ekonomsku stabilnost). Čitava ova situacija odrazila se u umjerenom pesimizmu koji su ispitanici izražavali u toku svih naših istraživanja u 2008. godini. Više od pola ispitanika bilo je mišljenja da u toku godine nije bilo nikakvih važnih promjena u privredi zemlje, dok je trećina ili nešto više od toga opisala stanje privrede kao pogoršavajuće. Iako u osnovi negativno, javno mnijenje u pogledu ekonomske situacije je, međutim, u toku prva tri kvartala relativno poboljšano (tj umanjen je pesimizam). Ovaj trend je zaustavljen u četvrtom kvartalu, jer se pojavila svijest o posljedicama globalne krize. Ispitanici u Federaciji su bili umjereno pesimističniji u odnosu na ispitanike iz Republike Srpske, sa ispitanicima iz područja sa bošnjačkom večinom kao najpesimističnijima, nakon njih slijede Srbi iz područja sa srpskom većinom, a onda Hrvati iz područja sa hrvatskom većinom. (Tabela VI u prilogu, koja se odnosi na ekonomsku stabilnost).

Kada je riječ o očekivanjima, javnost je generalno pesimistična, ali taj pesimizam nije u porastu. Čak je na kraju godine samo 25% ispitanika izjavilo da očekuju da se situacija pogorša u ekonomskom smislu, dok većina, kao i obično, očekuje da će sve biti isto. Štaviše, ispitanici iz uzorka su na neki način manje zabrinuti nego ranije za mogućnost porasta cijena, dok 63% ispitanika ipak očekuje da će cijene rasti. Čak 20% ispitanika očekuje da im se prihodi poboljšaju. S druge strane, u prosjeku više od 80% ispitanika iz uzorka očekuje da u toku sljedeće godine neće biti u mogućnosti da štedi. (Tabele VII-XII u prilogu, koje se odnose na ekonomsku stabilnost).

Naša pitanja koja su se odnosila na efikasnost institucija i njihov ekonomski uticaj na javnost, takođe su otkrila jednu uznemirujuću sliku. Uopšteno, većina ispitanika iz našeg uzorka smatra da institucije u Bosni koštaju više nego što bi trebale, i finansijski, i u odnosu na vrijeme koje im je potrebno da obavljaju

11 Godišnji izvještaj 2008.

Gotovo po istom obrascu odvijala se i podrška različitim reformskim mjerama koje je provodio OHR, gdje je oko 50% Bošnjaka odobravalo ove mjere, dok su ih Srbi odobravali u procentu od i oko 30%. Obrazac koji se odnosi na ovlasti Visokog predstavnika je još jasniji, uz značajnu većinu (oko 70%) srpskih ispitanika koji su se izjasnili za smanjenje ovlasti ovog ureda, u poređenju sa značajnom većinom Bošnjaka koji su se izjasnili za povećanje ovih ovlasti ili barem zadržavanje ovlasti na istom nivou kao sada. Procenat Hrvata je ponovo bio negdje između (Tabele VI i VII u prilogu, koje se odnose na institucionalnu stabilnost).

Godišnji izvještaj 2008.

12

svoje zadatke. Kada su upitani da ovo kvantificiraju, ispitanici su rekli da na svoje troškove života dodaju negdje između 10 i 30% direktnih troškova i još dodatnih 10 do 30% indirektnih troškova. Znači da se značajan procenat stanovništva izjasnio da vladine ustanove uvećavaju njihove troškove života čak i za 60%. Ovo je iznos nakon poreza i doprinosa. Kada se radi o institucijama odgovornim za fiskalnu i monetarnu politiku, Centralna banka i Uprava za indirektno oporezivanje su najbolje rangirani u pogledu svoje radne učinkovitosti u toku godine. Najgore rangirane su agencije za privatizaciju, Zavod za zapošljavanje i Agencija za promociju stranih ulaganja. Ovo jasno ukazuje na to da javnost vidi koristi od monetarnih i fiskalnih agencija odgovornih za obezbjeđenje stabilnog ekonomskog okvira, ali ne od onih čiji je zadatak da pruže direktnu stimulaciju poslovnom okruženju, i u tom pogledu tu možda i ima neke pravde (Tabele XIII-XVIII u prilogu, koje se odnose na eonomsku stabilnost).

Naše istraživanje među 150 vrhunskih menadžera provedeno u toku godine pokazalo je prilično sumornu sliku poslovnog okruženja i privrede u Bosni i Hercegovini. Do kraja godine je oko 70% ispitanika iz ovog poslovnog uzorka opisivalo ekonomsku situaciju u zemlji kao pogoršavajuću, dok ih je samo 4% reklo da je situacija bolja nego prošle godine. Očekivanja poslovnog sektora za prvih šest mjeseci 2009. godine teško da su optimističnija. 62% ispitanika smatra da će se situacija pogoršati, a samo 3% očekuje poboljšanje. (Tabele I i II u prilogu, koje se odnose na stabilnost poslovnog sektora).

Sve ovo se odražava u činjenici da je u privredi sve više neaktivnih kapaciteta, sa 50% kompanija koje nedovoljno koriste postojeće resurse. Ni finansijski pokazatelji nisu ništa bolji, i gotovo 30% ispitanika tvrdi da su njihovi poslovni rezultati gori nego prošle godine. 43% ispitanika je izjavilo da očekuju da se situacija u ovoj oblasti pogorša. Takođe je zabilježen porast dugovanja u kompanijama, posebno u RS. Svi ovi indikatori zajedno doprinose činjenici da je samo 69% ispitanika u decembru 2008. godine izjavilo da je ostvarilo profit, u poređenju sa 80% u 2007. godini. Ovi indikatori su se generalno pogoršali u toku godine, što je ukazivalo na to da je u toku nagli pad u ostvarenju profita. (Tabele IV, V i VI u prilogu, o stabilnosti poslovnog sektora).

Kompanije su za ovakvu situacije najviše okrivljavale različite nivoe vlasti i činjenicu da su im vlasti više ometale nego pomagale u vođenju biznisa. Iz uzorka se vidi da je državni nivo vlasti stalno navođen kao nivo od najmanje pomoći u poslovanju, dok je opštinski nivo prepoznat kao nivo od najveće pomoći.

Kada su zapitani o konkretnim barijerama za obavljanje poslovanja, ponovo je jasno vidljivo da se najveći dio najtežih prepreka odnosi na administraciju ili vlasti, a ne na opšte ekonomske uslove. U anketama obavljenim 2008. godine, naglasak je najviše stavljan na sudove kao prepreku biznisu, nakon čega su slijedila poreska opterećenja i korupcija, a na četvrtom mjestu se nalazila nelojalna konkurencija. Ova četiri faktora su konstantno identificirana kao glavne prepreke, iako ima nekih razlika u njihovom poretku od kvartala do kvartala. Čak je 80 % ispitanika u uzorku identificiralo ove faktore kao prepreke razvoju biznisa. (Tabele VII, VIII i IX u prilogu, koje se odnose na stabilnost poslovnog sektora).

Konačno, možemo primijetiti da su poslovne kompanije bile jednako kritične kao i građanstvo kada se govori o visokim direktnim i indirektnim troškovima povezanim sa domaćim institucijama. Vrlo veliki procenat kompanija izjavio je da takvi troškovi dodaju između 10 i 40% na njihove troškove, što ozbiljno ugrožava njihovu konkurentnost u sve strožijim globalnim ekonomskim uslovima. Ovaj procenat je viši u Federaciji nego u RS. Možda i nije neko iznenađenje ako se kaže da su najefikasnije institucije, prema ispitanicima iz poslovnog uzorka, Centralna banka, Uprava za indirektno oporezivanje i entitetske poreske uprave, dok su najmanju efikasnost pokazali pravni sistem, agencije za privatizaciju i fondovi socijalnog osiguranja. Takođe, posebno iznenađenje ne predstavlja ni činjenica da je gotovo 70% kompanija priznalo da koristi neformalne veze i kontakte da bi bile u stanju obaviti neke aktivnosti. Čak štaviše, ove kompanije su u toku godine sve više bile spremne priznati da koriste takva sredstva, a posebno od trećeg kvartala nadalje. (Tabele Xff u prilogu, koje se odnose na stabilnost poslovnog sektora).

Sada dolazimo do prihoda i sistema socijalne zaštite, gdje je situacija u toku godine bila barem naizgled stabilna. Kao i indeks ekonomske stabilnosti, i indeks socijalne stabilnosti se oporavio početkom godine u odnosu na jako nisku vrijednost u novembru 2007. godine, i zadržao je tu svoju poziciju više u uzlaznom nego u silaznom trendu, ali je još uvijek bio relativno nizak u poređenju s prosjekom iz prethodnih godina. Ovo je povezano sa pitanjem prihoda po domaćinstvu, jer je došlo do opadanja broja domaćinstava bez ikakvog prihoda, odnosno onih sa prihodima manjim od 500 KM mjesečno, s obzirom da se prosječna plata povećala u toku godine, pokušavajući da održi korak sa rastućim troškovima života (Tabele I i II u prilogu, koje se odnose na prihode i sistem socijalne zaštite). Štaviše, penzije su se u toku godine povećavale, a posebno one najviše (Tabela XIIIa u prilogu, koja se odnosi na prihode i sistem socijalne zaštite). Već smo pomenuli čitav

Izgleda da se iza ove relativne smirenosti sveukupnog stanovništva nalaze povećanja plata, penzija i socijalnih davanja, a samim tim i ukupnih prihoda u toku godine, tako da inflacija cijena nije imala onaj uticaj kakav je mogla imati. Prosječna plata u oktobru 2008. godine iznosila je u oba entiteta oko 780 KM, a povećanje prosječne plate u odnosu na prošlu godinu je iznosilo 24.68% u RS, doj je u Federaciji ovo povećanje iznosilo samo 12% (Tabela XIIIa). Ovo povećanje plata je velikim dijelom uzrokovano višim platama zaposlenih u javnom sektoru, i moglo bi se pokazati neodrživim čak i na kratki rok. Slično povećanje penzija u oba entiteta već se pokazuje teškim za finansiranje.

Stoga postoje razlozi za vjerovanje da će 2009. godinu obilježiti značajne teškoće u oblasti socijalne sigurnosti i sistema socijalne zaštite, kako se vladini resursi budu pokazivali sve manje adekvatnim da pokriju sve veća potraživanja prema sistemu. U tom smislu, vrijedi ukazati na korake koji su u toku 2008. godine poduzeti na kreiranju državne Strategije o socijalnoj inkluziji, ali još uvijek nema jasne indikacije o tome kada će ova strategija biti završena ili usvojena. Uz to, vlada je u toku 2008. godine pokazala znakove prihvatanja potrebe za sistemskim rješenjima, da bi se osigurali minimalni životni standardi i adekvatna socijalna pomoć i zaštita. Vlada RS je na kraju godine uvela propise kojima se povećavaju izdvajanja za sistem socijalne zaštite, ali ovaj teret će ponijeti opštine koje jednostavno nemaju tih resursa, posebno manje opštine. Postoji značajna osnova za zabrinutost da bi efekat ekonomske krize u 2009. godini najviše mogli osjetiti oni najugroženiji, kako se zapošljavanje i prihodi budu smanjivali a vladina sredstva presušivala.

U ovom pogledu vrijedi naglasiti rezultate koji su izneseni u dijelu našeg istraživanja o socijalnoj inkluziji, koji su otkrili značajne i konzistentne razlike između ispitanih pripadnika etničkih manjina i ispitanih pripadnika etničke većine u područjima s etničkom većinom, i pogledu njihovih prihoda i ekonomske samopercepcije, i te razlike su prevazilazile razlike između samih područja sa etničkom većinom. Možda najkonkretniji primjer ovoga predstavlja značajna razlika između većinskih i manjinskih uzoraka kada se govori o posjedovanju trajnih potrošnih dobara, poput auta ili mobilnih telefona. Sve je usložnjeno i činjenicom da su seoska domaćinstva očigledno u lošijoj situaciji od urbanih domaćinstava, dok su domaćinstva gdje je žena glava porodice u mnogo goroj poziciji od domaćinstava gdje je muškarac glava porodice. Ove ekonomske razlike su još više iskomplikovane značajnim razlikama u stepenu u kojem pripadnici manjinskih i većinskih grupa utiču na politički život, a posebno u kojoj mjeri se identificiraju sa svojom etničkom grupom i sa građanskom i političkom jedinicom čiji su sastavni dio, drugim riječima, Bosnom i Hercegovinom. Ovo nigdje nije evidentnije nego kad se govori o većinskim i manjinskim uzorcima u oblastima sa srpskom većinom. Razlike između većinskih i manjinskih uzoraka su slične i u pogledu njihovog vrednovanja različitih nivoa vlasti, sudova i politike, kao i Ureda visokog predstavnika.

Ovu sliku potvrđuje i naš prilog o etničkim odnosima. Indeks etničke stabilnosti je u toku godine bio relativno visok, s najvišom vrijednošću sredinom godine, ali je na kraju ipak iznosio samo 5 poena više od najniže vrijednosti iz novembra 2007. godine. Kao što je već pomenuto u prethodnom tekstu, ovo je jedini od svih indeksa koji je generalno u toku posljednjih 8 godina održao pozitivno kretanje, što je bez sumnje bilo odraz postepenog smirivanja etničkih strasti uzrokovanih ratom. Sve se ovo dešavalo usprkos tome

13 Godišnji izvještaj 2008.

niz ostalih važnih faktora, a posebno opadanje procenta ispitanika koji očekuju da će se ekonomska situacija pogoršati, koji je u područjima sa bošnjačkom većinom opao sa 70.8% krajem 2007. godine na 39.7% krajem 2008. godine, u područjima sa hrvatskom većinom opao sa 46.1% na 20.1%, dok je u područjima sa srpskom većinom ovaj procenat ostao nepromijenjen sa otprilike 28% ispitanika (Tabela V u prilogu, koja se odnosi na prihode i sistem socijalne zaštite). Ovo, naravno, može biti povezano sa osjećajem da stvari ne mogu biti gore nego što su sada. Takođe je moguće da je došlo do izvjesnog olakšanja zbog ubjeđenja da je rast cijena s početka 2008. godine prestao i da je s njim gotovo, jer su i svjetske cijene goriva i hrane takođe počele da opadaju. S druge strane, došlo je do opadanja procenta ispitanika koji smatraju da će njihovi gotovinski prihodi da se smanjuju, taj procenat je u periodu između novembra 2007 i 2008. godine opao sa 19.1% na 14.2% u Federaciji i sa 14.42% na 8.89% u Republici Srpskoj, uz manje ali ipak značajno povećanje procenta onih koji očekuju da će se prihodi u njihovom domaćinstvu povećati (Tabele VI i VIII u prilogu, koje se odnose na prihode i sistem socijalne zaštite). Naravno, ovo je bez sumnje ponovno povezano sa činjenicom da su prihodi rasli, iako se to velikim dijelom dešavalo zahvaljujući povećanim vladinim troškovima, a ne stvarnim porastom zapošljavanja ili produktivnosti. S obzirom da su budžeti vlada u 2009. godini zapali u sve veću krizu, najvjerovatnije će se pokazati da su ova očekivanja izuzetno nerealistična. Konačno, lagano prodiranje ekonomske krize može se vidjeti u smanjenju već ionako niskog procenta onih koji očekuju da će biti u mogućnosti da štede, kao i u porastu procenta onih koji bi mogli u toku naredna tri mjeseca izgubiti posao.

(Tabele IX i X u prilogu, koje se odnose na prihode i sistem socijalne zaštite).

Godišnji izvještaj 2008.

14

što je u pitanju godina u kojoj je izgledalo kao da je veći dio političkog života bio primarno osmišljen da bi se izazvale etničke podjele i sukobi, počevši od reakcije na deklaraciju o nezavisnosti Kosova, kroz neslaganje u vezi popisa stanovništva i odluku premijera RS da se povuče iz kompanije za elektrodistribuciju na državnom nivou, kao i sličnih teatralnih poteza u vezi i nakon izborne kampanje na lokalnom nivou. Stoga ohrabruje činjenica da su ispitanici iz našeg uzorka u 2008. godini prijavili manje slučajeva uznemiravanja na etničkoj osnovi u odnosu na isti izveštaj za 2007. godinu. (Tabela I u prilogu, koja se odnosi na etničku stabilnost). Na žalost, opadanje ovog indeksa odnosi se prvenstveno na područja sa bošnjačkom većinom, a u područjima sa srpskom i hrvatskom većinom došlo je čak i do porasta ovog indeksa, posebno kada se radi o manjinskim uzorcima. Došlo je do opšteg porasta podrške samoj ideji manjinskog povratka, i ova podrška je znatno porasla u područjima sa bošnjačkom i srpskom većinom, ali ne i u područjima s hrvatskom većinom. (Tabela II u prilogu, koja se odnosi na etničku stabilnost).

Situacija je manje pozitivna kada se govori o mjerenju socijalne distance između etničkih grupa, gdje nalazimo da su Hrvati u toku godine postali manje tolerantni prema Bošnjacima i Srbima, uz značajno manji broj Hrvata koji smatraju potpuno ili generalno prihvatljivim da imaju bošnjačke ili srpske susjede, da im djeca idu zajedno u školu, da im pretpostavljeni na poslu bude Bošnjak ili Srbin itd. I Bošnjaci su također u odnosu na ranije manje tolerantni prema Srbima i Hrvatima. Kao kontrast tome, srpsko prihvatanje Bošnjaka i Hrvata u većini ispitanih oblasti bilo je veće nego ranije. Čak i uz ove promjene, Bošnjaci su ipak značajno najtolerantniji, iza njih slijede Hrvati, a Srbi su na trećem mjestu. Sličan obrazac se mogao primijeniti i na spremnost da se zbog boljeg posla preseli u grad gdje se ne bi pripadalo većinskom narodu. Bošnjaci i Hrvati su puno manje spremni da to urade nego ranije, a kod Srba nema promjene u spremnosti na takvo preseljenje. Ponovo napominjemo, mora se uzeti u obzir činjenica da su na generalnom nivou Srbi najmanje spremni i skloni takvom preseljenju, u bilo kom slučaju (oko 25%), nakon toga slijede Hrvati (između 30% i 36%), a Bošnjaci su značajno spremniji od ostalih na takav potez (oko 40%) (Tabele IV, V i VI u prilogu, koje se odnose na etničku stabilnost).

Osjećaj ponosa na etničku pripadnost u toku godine je opadao u sva tri područja sa etničkom većinom u odnosu na manjinske uzorke. Kod ispitanika pripadnika manjinskih grupa zabilježen je viši nivo etničkog ponosa u novembru 2008. godine nego u novembru 2007. godine. Procenat za sve grupe koje su izražavale ponos na svoju etničku pripadnost bio je oko ili iznad 80%. Kontrast ovome predstavlja procenat ispitanika koji su izrazili ponos zbog državljanstva Bosne i Hercegovine, koji je sličan prethodnom jedino kod Bošnjaka, dok je ovaj procenat kod Hrvata i Srba u toku čitave godine iznosio ispod 40%. Uzorci uzeti među manjinskim grupama u područjima sa srpskom i hrvatskom većinom pokazali su znatno izraženiji stepen ponosa manjinskih u odnosu na većinske grupe, i u toku godine je taj nivo porastao do nivoa koji je postojao sredinom 70-tih. Zemlja je i dalje jasno podijeljena uzduž etničkih linija, a Bošnjaci, bilo da žive kao lokalna većina ili lokalna manjina, su jedina grupa sa vrlo visokim procentom ljudi spremnih da izraze visok stepen identifikacije. Radi usporedbe, relativno mali broj Hrvata i još manji broj Srba gaje pozitivne osjećaje prema zemlji u kojoj žive. (Tabele VIII i IX u prilogu, koje se odnose na etničku stabilnost). Usprkos tome, ohrabrujuće je primijetiti da je u toku godine došlo do značajnog smanjenja procenta ispitanika iz većine naših analitičkih kategorija koji misle da bi povlačenje međunarodnih snaga iz zemlje moglo dovesti do rata – osim kod ispitanika iz Republike Srpske, koji su u to više vjerovali na kraju godine, nego na početku. Vrijedi napomenuti da oni u svakom slučaju najmanje vjeruju da bi moglo doći do rata i da je ovaj porast minimalan, tako da je sveukupno gledano ova promjena u svakom slučaju pozitivna. (Tabela X u prilogu, koja se odnosi na etničku stabilnost) I na kraju, kada govorimo o javnoj sigurnosti, vidi se da je indeks sigurnosne stabilnosti lagano rastao od svoje najniže zabilježene vrijednosti u martu 2008. godine (85), da bi do kraja godine dostigao razumno visoku vrijednost od 88, što predstavlja isti nivo kao u novembru 2007. godine. Razlog za ovu promjenu bila je reakcija javnosti početkom godine na ubistvo maloljetnika u Sarajevu, kao i neki drugi događaji koji su izazvali veliku zabrinutost javnosti u odnosu na stanje javne sigurnosti. S obzirom da su vlasti u Sarajevu preduzele jednu sveobuhvatnu akciju, uključujući uvođenje policijskog sata za maloljetnike i pooštravanje kaznenih mjera koje se odnose na odgovornost roditelja, zabrinutost javnosti se u toku ljeta smanjila. Ovo se reflektiralo na činjenicu da se procenat ispitanika u okviru našeg uzorka koji su bili žrtve kriminala nije znatno promijenio u toku godine, ali da je došlo do znatnog povećanja procenta ispitanika iz raznih uzoraka koji su izražavali nezadovoljstvo sa pruženom policijskom pomoći, posebno u područjima sa bošnjačkom većinom (Tabele I i III u prilogu, koje se odnose na javnu i ličnu sigurnost građana).

I POLITIČKA STABILNOST U BIH 1.

2.

3.

4.

5.

Godina političke nestabilnosti i duboke institucionalne krize Potpisan je SSP, ali je izostanak daljeg razvoja u tom pravcu izazvao jaku kritiku međunarodne zajednice Visok nivo pesimizma građana Visoka podrška procesu evropskih integracija Pad podrške SNSD-u

1. Godina političke nestabilnosti i duboke institucionalne krize Prema indeksu političke stabilnosti, 2008. godina je bila politički najnestabilnija godina od početka našeg istraživanja u maju 2000. U 2008. godini smo u drugom kvartalu imali najnižu vrijednost indeksa ikad zabilježenu (48 poena). Konačno, srednja godišnja vrijednost indeksa za 2008. godinu je najniža do sada zabilježena i iznosi 50,5. Time je 2008. godina i uzastopno druga godina u kojoj bilježimo najnižu srednju godišnju vrijednost indeksa od 2000. godine.1 U stvari, kao što to grafikon iznad jasno i pokazuje, trend kretanja indeksa političke stabilnosti je opadajući od momenta njegove najveće zabilježene vrijednosti od 57 poena 2001.godine. U periodu od 2003 do 2005. godine došlo je do njegovog naglog pada od 5 poena, što je bio odraz vrlo teškog političkog perioda, kada je Lord Ashdown bio Visoki predstavnik, alijansa pod vođstvom SDP-a izgubila vlast, a obnova politike etničkih podjela proizvela zastoj u gotovo svakoj oblasti reformi koje je Evropska unija smatrala potrebnim u procesu napretka prema njenom članstvu.

Dok je s jedne strane došlo do umjerenog napretka u 2006. godini, politički događaji u toku 2007. i 2008. godine potvrdili su negativnu prirodu sveukupnog trenda, posebno nakon propasti inicijalnih 1

Godišnja srednja vrijednost indeksa političke stabilnosti u 2007. godini iznosila je 52,7, što je također predstavljalo do tada najnižu zabilježenu vrijednost.

Annual Report 2008 - Political Stability in BiH

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

15

Godišnji izvještaj 2008. godine - Politička stabilnost u BiH

16

pregovora o ustavnim promjenam, opštih izbora koji su uslijedili i raskola koji su oni izazvali između sve radikalnijeg RS premijera Milorada Dodika i sve nediplomatskijeg člana Predsjedništva BiH, Harisa Silajdžića.

2008. bila je godina političke nestabilnosti i duboke institucionalne krize, u kojoj su pozitivni događaji bili iznimno rijetki, a negativni se smjenjivali jedan za drugim. Toliko očekivano potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU dogodilo se sredinom godine, ali nije donijelo novu energiju na političkoj sceni niti je rezultiralo značajnijim pomacima na evropskom putu. Naprotiv, na političkoj sceni dominirala je radikalna retorika, nemogućnost postizanja dogovora o bilo kojem značajnijem političkom pitanju, te evidentno nefunkcionisanje vladajuće koalicije i na državnom i na nivou FBiH. 2008. godina je bila i godina općinskih izbora čiji su rezultati bili u granicama očekivanog i nisu donijeli značajniju promjenu u odnosu snaga na političkoj sceni. 2008. godina još jednom je pokazala i podložnost BiH uticajima i događajima iz okruženja koji su dodatno usložnjavali već ionako složenu političku klimu u zemlji.

2. Potpisan je SSP, ali je izostanak daljeg razvoja u tom pravcu izazvao jaku kritiku međunarodne zajednice 2008. godina donijela je BiH potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je jedan od rijetkih pozitivnih događaja iz ove godine. Nakon skoro dvije godine pregovora, set zakona iz oblasti reforme policije usvojen je u Parlamentarnoj skupštini BiH u aprilu uz snažan pritisak međunarodne zajednice. Kao rezultat postignutog kompromisa, 16. juna BiH je, kao posljednja država u regionu, potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Potpisivanje ovog Sporazuma predstavlja svakako jedan od najznačajnijih političkih događaja u 2008. godini, ali je tek početak procesa u kojem će se od BiH zahtijevati usvajanje brojnih zakonskih rješenja i postizanje kompromisa o vrlo značajnim političkim i institucionalnim pitanjima.

Bez obzira na skoro jednoglasnu deklarativnu podršku procesu evropskih integracija, u 2008. godini, sa izuzetkom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u ovom procesu skoro da nije bilo pomaka.

Osim usvajanja Zakona o fiskalnom vijeću BiH i državne strategije o procesuiranju ratnih zločina, jedva da je bilo ikakve zakonodavne aktivnosti u drugim oblastima čija reforma je uslov za dalji progres. Zvaničnici Evropske unije jasno su stavili do znanja da je reforma ustava, iako zvanično ne predstavlja uslov, neophodna za prijem BiH u EU. Međutim, s obzirom na političku klimu koja je prevladavala tokom cijele godine na domaćoj političkoj sceni, činilo se da je bilo kakav konsenzus o načinu promjene ustava dalji nego ikad ranije.

2008. bila je i izborna godina. Održavanje lokalnih izbora 5. oktobra donijelo je dalju radikalizaciju političke situacije. Nacionalistička retorika je pojačana, politička scena dodatno podijeljena. Iz RS su se sve slobodnije čuli pozivi na otcjepljenje, iz FBiH pozivi na ukidanje entiteta od strane predstavnika stranaka sa bošnjačkim predznakom, te pozivi na stvaranje trećeg entiteta od stranaka tzv. hrvatskog bloka. Rezultati lokalnih izbora ipak nisu donijeli dramatičnije promjene na političkoj sceni. Najbolje rezultate su postigli SDA, SNSD i HDZ BiH, dok su gubitnici izbora dvije manje stranke iz vladajuće koalicije, Stranka za BiH i HDZ 1990.

Politička kriza nastavljena je i nakon općinskih izbora. Radikalna retorika, nemogućnost postizanja dogovora o bilo kom iole značajnijem pitanju, nefunkcionisanje institucija ostalo je obilježje domaće političke scene tokom cijele godine. Vladajuća koalicija na državnom nivou od samog početka svog mandata ne funkcioniše na adekvatan način, a u 2008. godini razlike u stavovima stranaka na vlasti poprimile su dramatične razmjere i često dovodile državne institucije u stanje dugotrajnih kriza. Eklatantni su primjeri izabranih zvaničnika koji su u svojim istupima u inostranstvu odabrali predstavljati svoje vlastite ili stavove svojih stranaka, prije nego institucija koje predstavljaju.2 Zbog ove permanentne političke krize, BiH je tokom cijele godine bila predmetom interesovanja različitih evropskih institucija. Bez razlike, evropske institucije isticale su potrebu usvajanja novog ili izmjena postojećeg ustava kojim bi se stvorila funkcionalna državna struktura. U februaru je održan sastanak Vijeća za implementaciju mira na kojem je postignuta saglasnost da je transformacija Ureda Visokog predstavnika u Ured Specijalnog predstavnika EU uvijetovana ciljevima i uslovima koje BiH prije toga mora ispuniti.3 Također su osuđeni i svi pozivi na jednostrano mijenjanje ustavne strukture države, 2 3

Više o primjerima pogledati u 3. kvartalnom izvještaju.

Pet ciljeva su: prihvatljivo i održivo rješenje pitanja raspodjele imovine između državnog i drugih nivoa vlasti, prihvatljivo i održivo rješenje pitanja vojne imovine, potpuna implementacija finalne arbitražne odluke za Brčko, fiskalna održivost i učvršćivanje vladavine prava. Dva uslova su: potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i povoljna ocjena situacije u BiH od strane Upravnog odbora, koja će se zasnivati na punom poštivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Tekst Deklaracije Vijeća za implementaciju mira dostupan je na http://www.ohr.int/pic/default.asp?content_id=41354

U septembru je Parlamentarna skupština Vijeća Evrope usvojila Rezoluciju o BiH u kojoj je ocijenjeno da BiH nije ispunila sve svoje prijemne obaveze, da mora mijenjati diskriminatorske odredbe u svom Ustavu, te osuđeno bilo kakvo opstruisanje rada državnih institucija i dovođenje u pitanje cjelovitosti države. Rezoluciju o BiH usvojio je u oktobru i Evropski parlament navodeći da za BiH kakva je danas – radikalizirana, podijeljena i bez političkog konsenzusa o evropskom putu – nema mjesta u EU. Početkom novembra, Evropska komisija je usvojila Izvještaj o napretku BiH u kojem je data ocjena da je napredak u smislu političkih kriterija samo djelimičan i to u prvoj polovini 2008. godine, ali da su nedostatak konsenzusa u vezi sa jačanjem države, dovođenja u pitanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i zapaljiva retorika negativno uticali na postignuti napredak. Krajem novembra o BiH se raspravljalo i na sastanku ministara vanjskih poslova i odbrane EU kada je i najavljen značajniji angažman EU u BiH, koji se još uvijek očekuje.

Na političku krizu u BiH uticaj su imali i događaji iz regiona. Jedan od njih koji je značajno uticao na prilike u BiH je svakako jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara ove godine. Treba napomenuti da je već i samo očekivanje ovog događaja tokom cijele 2007. godine imalo jednako negativan efekat. Stalno dovođenje statusa Kosova u vezu sa statusom RS od strane političara iz manjeg bh.entiteta stvaralo je napetost i prije samog proglašenja nezavisnosti, tako da su reakcije koje su uslijedile poslije ovog događaja ostale u okviru očekivanog. Negativne reakcije političara iz RS, odlazak Predsjednika Vlade RS na miting podrške u Beogradu, demonstracije u gradovima RS, pa čak i izglasavanje Rezolucije Narodne skupštine RS o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije4 nisu predstavljale veliko iznenađenje niti su donijele neke značajnije promjene u političkoj klimi.

I događaji iz i u vezi sa Haškim tribunalom, direktno ili indirektno, uticali su na političku scenu u BiH. Pozitivni događaji su svakako hapšenje Stojana Župljanina u junu, te Radovana Karadžića u julu, čije suđenje još uvijek nije počelo i koje će svakako u narednom periodu biti događaj od primarnog političkog značaja.

Političku scenu uzburkala je i presuda bivšem generalu Armije RBiH, Rasimu Deliću koji je osuđen po komandnoj odgovornosti na tri godine zatvora za ratne zločine počinjene u centralnoj Bosni. Očekivano, ovakva presuda je u RS izazvala izrazito negativne reakcije zbog visine kazne, te optužbe o pristrasnosti suda.

Na samom kraju godine lideri tri najjače nacionalne stranke u BiH pokušali su postići dogovor o najbitnijim političkim pitanjima radi prevazilaženja dugotrajne krize. Lideri SDA, SNSD i HDZ BiH postigli su načelni sporazum o ustavnim reformama, popisu stanovništva, statusu Brčko Distrikta BiH, te statusu državne imovine, tzv. Prudski sporazum.5 Prudski sporazum je ocijenjen vrlo pozitivno od strane predstavnika međunarodne zajednice i EU, ali nije naišao na odobravanje drugih lokalnih političkih aktera, niti u vladajućoj koaliciji, niti u opoziciji. Stoga ostaje krajnje neizvjesno da li je implementacija sporazuma uopšte moguća, te da li će on zaista i predstavljati inicijalni korak naprijed u prevazilaženju krize.

3. Visok nivo pesimizma građana U 2008. godini nastavljen je trend vrlo visokog nivoa pesimizma kod svih ispitanika, evidentan još 2007. godine. Ispitanici su već na samom početku godine bili vrlo pesimistični u vezi sa političkom situacijom u zemlji, pa je čak 78,8% ispitanika Bošnjaka, 57,7% Hrvata i 57,3% Srba smatralo da se BiH kreće u pravcu pogoršanja. Slijedeća dva kvartala donijela su ublažavanje ovog stava kod ispitanika Srba i Bošnjaka, ali je godina ipak završila negativno. U posljednjem kvartalu, i dalje je 50,3% ispitanika srpske nacionalnosti, 52,9% ispitanika hrvatske, te čak 79,7% ispitanika bošnjačke nacionalnosti smatralo da se 4

5

U Rezoluciji se navodi da ukoliko status i ovlaštenja RS definisana Dejtonskim sporazumom ne budu prihvaćena u institucijama BiH, ukoliko se nastavi pritisak na RS da se njen status promijeni protivno njenoj volji, te ukoliko BiH započne proces priznavanja Kosova, RS „će ući u proceduru utvrđivanja svog državnopravnog statusa“. Tekst Rezolucije dostupan je na http://www.narodnaskupstinars.net/lat/naslovna/vijest.php?id_vijest=412 Sporazum predviđa slijedeće: izmjene postojećeg ustava kroz amandmansku proceduru da bi se on uskladio sa evropskim standardima, kao i poboljšalo funkcionisanje institucija države i definisala teritorijalna organizacija; popis stanovništva 2011. godine, uz uslova da popis iz 1991. godine ostane osnova za nacionalnu zastupljenost u institucijama svih nivoa vlasti zaključno sa 2014. godinom; dogovor o raspodjeli državne imovine koji predviđa da bi država bila vlasnik one imovine koja je potrebna za rad državnih institucija, dok bi ostala imovina pripala entitetima i nižim nivoima organizacije;dogovor da je pravni status Brčko Distrikta BiH potrebno urediti ustavnim zakonom.

17 Godišnji izvještaj 2008. godine - Politička stabilnost u BiH

te dovođenje u pitanje njenog teritorijalnog integriteta. Stav o statusu Ureda Visokog predstavnika ponovljen je i na sastancima Vijeća za implementaciju mira održanim u junu i novembru. Treba naglasiti i da je, nasuprot očekivanjima, odnos Visokog predstavnika prema lokalnim liderima i političkim prilikama ostao relativno pasivan. Reakcije na negativne trendove i ponekad krajnje radikalne istupe političara ostale su uglavnom u domenu upozorenja, bez korištenja konkretnijih mjera ili bonskih ovlasti.

Godišnji izvještaj 2008. godine - Politička stabilnost u BiH

18

BiH kreće u pravcu pogoršanja s obzirom na trenutnu političku situaciju. U prosjeku, nivo pesimizma svih ispitanika je tokom cijele godine bio nadpolovičan, pri čemu su najpesimističniji bili ispitanici Bošnjaci, a najmanje pesimistični ispitanici Srbi. (Tabele I i II u prilogu) Ispitanici Bošnjaci bili su tokom godine najnegativniji i u svojoj ocjeni ekonomske situacije u zemlji, pa ih je više od 60% tokom cijele godine smatralo da je ekonomska situacija u BiH loša, a zanemarljiv broj je bio onih koji su ekonomsku situaciju smatrali dobrom (između 1,4% na početku i 0,2% na kraju godine). Kod ispitanika hrvatske nacionalnosti znatno niži procenat je bio onih koji su negativno ocjenjivali ekonomsku situaciju u BiH, ali to je uglavnom bio rezultat činjenice da se tokom godine velika većina ispitanika (više od 47%) nije mogla izjasniti o tom pitanju. Ispitanici Srbi su također pokazivali vrlo visok i ujednačen stepen pesimizma u pogledu ekonomske situacije koji se tokom godine kretao između 61,4% i 70,9%. (Tabela III u prilogu) Ispitanici iz RS bili su kritični i prema ekonomskoj situaciji u ovom bh.entitetu, pa ih je tokom godine između 53,8% i 61,4% ekonomsku situaciju u RS ocjenjivalo lošom. (Tabela IIIa u prilogu) Konstantno visok je u 2008. godini bio i broj onih ispitanika koji bi napustili zemlju ukoliko im se za to pruži prilika, između 38,2% i 42,2% svih ispitanika, što je još jedan negativan trend nastavljen iz prošle godine. Ispitanici starosne dobi od 18 do 35 godina već uobičajeno predvode, pa je više od 60% njih tokom cijele godine izjavljivalo da bi napustilo zemlju. (Tabela IV) Stavovi ispitanika različitih nacionalnosti tokom godine bili su vrlo ujednačeni. (Tabela V u prilogu) Tabela IV

Kada bi vam se pružila prilika da li biste napustili BiH i nastavili živjeti u nekoj drugoj zemlji Starost 18 - 35 36 - 50 Sept Nov Mart Juni Sept Nov Mart Juni Sept 41.6 40.4 64.7 61.3 64.5 63.3 51.1 46.1 45.6 47.9 46.3 23.6 27.7 24.3 19.2 35.9 39.7 41.6 10.6 13.3 11.7 11.0 11.2 17.5 13.0 14.3 12.7 100.0100.0100.0100.0 100.0100.0 100.0 100.0 100.0

Spol

All 2008 Da Ne NZ/BO TOTAL

Mart Juni 42.2 38.2 47.5 50.3 10.3 11.4 100.0 100.0

Nov 39.4 48.9 11.7 100.0

Mart 18.6 73.7 7.7 100.0

51 + Juni Sept 14.9 17.4 76.3 73.9 8.8 8.7 100.0 100.0

Nov 17.6 72.2 10.2 100.0

Mart 42.5 45.8 11.7 100.0

Muškarci Juni Sept 37.2 43.4 49.7 46.3 13.1 10.3 100.0 100.0

Nov 43.3 45.9 10.8 100.0

Mart 41.9 49.1 9.0 100.0

Žene Juni Sept 39.2 39.9 51.0 49.3 9.9 10.8 100.0 100.0

Nov 37.6 46.7 15.7 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

4. Visoka podrška procesu evropskih integracija Podrška ispitanika procesu evropskih integracija bila je tokom cijele godine na vrlo visokom nivou, čak višem nego što je to bio slučaj 2007.godine. Između 75,6% i 79,9% svih ispitanika tokom cijele godine podržavalo je ovaj proces. Ispitanici bošnjačke nacionalnosti pokazivali su najviši nivo odobravanja (između 87,9% i 94%), a odobravanje je bilo na visokom nivou i kod druge dvije skupine ispitanika – podrška ispitanika hrvatske nacionalnosti iznosila je između 65% i 78,3%, a ispitanika srpske nacionalnosti između 56,9% i 67,1%. Ipak, kod ispitanika srpske nacionalnosti bio je primjetan postepen pad podrške tokom godine, pa je ona na kraju godine iznosila za od oko 10% manje nego što je bila u prvom kvartalu.

(Tabela VIII u prilogu) Uvjerenje da je za političku stabilnost BiH bitno da postane članica EU također je bilo na visokom nivou tokom cijele godine, između 77,2% i 80,3% kod svih ispitanika. Ovo uvjerenje tokom godine dijelilo je više od 87% ispitanika Bošnjaka, više od 66% ispitanika Hrvata, te više od 60% ispitanika Srba. Slično kao i u odnosu na prethodno pitanje, kod ispitanika srpske nacionalnosti zabilježen je postepen pad ovog uvjerenja, pa je razlika u stavu u prvom i posljednjem kvartalu iznosila oko 10%. (Tabela VII) Ipak, kako je godina odmicala, tako se smanjivao procenat ispitanika koji su na proces evropskih integracija gledali sa nadom, a povećavao broj onih koji su izražavali svoju zabrinutost. U prvom kvartalu je čak 73% ispitanika svih kategorija na ovaj proces gledalo s nadom, da bi taj procenat u posljednjem kvartalu pao na 63,9%. Kod ispitanika Srba i Bošnjaka bilježimo sličan trend. Procenat ispitanika srpske nacionalnosti koji je na na ovaj proces gledalo s nadom pao sa 62,1% koliko je iznosio u prvom kvartalu na 49,3% u posljednjem, dok je u slučaju ispitanika Bošnjaka procenat onih koji dijele ovaj stav znatno veći, ali je ipak bio evidentan trend njegovog opadanja (sa 85,8% na početku godine na 75% na kraju). Kod ispitanika hrvatske nacionalnosti procenat ispitanika ovog stava je bio ujednačeniji i tokom godine iznosio u prosjeku oko 65%. (Tabela VI u prilogu)

Tabela VII

19 Koliko je po vašem mišljenju važno za političku stabilnost BiH da postane članica Evropske unije?

Jako važno Donekle važno Niti važno, niti nevažno Donekle nevažno Uopće nije važno NZ/BO Total TOTAL VAŽNO Niti važno niti nevažno TOTAL NEVAŽNO NZ/BO Total

Mart 08. % 57,8 22,5 11,1 2,2 2,5 4,0 100,0 80,3 11,1 4,6 4,0 100,0

Svi Juni 08. Sept 08. % % 52,6 45,2 26,4 32,0 11,4 13,8 1,6 1,1 2,5 3,9 5,4 3,9 100,0 100,0 79,0 77,3 11,4 13,8 4,1 5,0 5,4 3,9 100,0 100,0

Bošnjačka većina Hrvatska većina Srpska većina Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % % % % % % % % % % % 48,8 80,6 77,9 60,9 73,9 45,5 43,8 51,5 36,4 35,0 25,9 26,5 21,7 28,4 11,7 9,5 28,1 15,2 21,3 32,9 22,7 43,9 35,2 43,5 37,8 39,0 12,9 3,6 3,6 7,6 6,7 19,1 16,2 20,9 14,6 17,4 19,3 18,9 20,5 2,4 0,1 0,2 4,8 1,9 0,7 0,5 3,8 3,0 2,6 5,9 3,9 0,4 0,4 2,0 1,4 1,2 1,2 5,1 5,9 9,3 9,1 3,6 3,6 8,7 3,5 3,8 7,4 3,8 3,0 3,5 3,6 2,5 4,9 3,8 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 77,2 92,3 87,4 88,9 89,1 66,7 76,7 74,2 80,3 70,2 69,3 64,4 60,7 12,9 3,6 3,6 7,6 6,7 19,1 16,2 20,9 14,6 17,4 19,3 18,9 20,5 6,2 0,5 0,2 0,4 6,9 3,3 1,9 1,6 8,9 8,9 11,9 15,0 3,6 3,6 8,7 3,5 3,8 7,4 3,8 3,0 3,5 3,6 2,5 4,9 3,8 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

5. Pad podrške SNSD-u U 2007. godini SNSD je bio stranka sa daleko najvećim nivoom podrške kako u RS, tako i na državnom nivou. U 2008. godini, snažna dominacija ove stranke se postepeno smanjivala, kako je opadala podrška koju su joj iskazivali ispitanici iz RS, njenog primarnog biračkog tijela. U prvom kvartalu ove godine, podrška ispitanika iz RS SNSD-u bila je na zavidnih 45,1%. Pad je bio evidentan već u drugom i trećem kvartalu kada je podrška pala na 32,7%, odnosno 35,3%, da bi na samom kraju godine ona iznosila 23,9%.

Ovaj pad je također značio i gubljenje primata najjače stranke na državnom nivou – sa 17,9% koliko je iznosila na nivou cijele BiH u prvom kvartalu, podrška SNSD-u je na kraju godine pala na 9,7%.

Istovremeno, nije zabilježeno značajno povećanje podrške niti jednoj drugoj stranci u RS, ali je zato konstantno bio veliki broj onih ispitanika koji su izjavljivali ili da nijedna stranka ne zastupa stajališta koja su bliska njihovim ili se o ovom pitanju nisu mogli izjasniti. Po popularnosti, SNSD je u RS slijedila SDS kojoj je nivo podrške varirao od 8,2% do 13%. (Tabela IX u prilogu) Bez obzira na kontinuiran pad podrške SNSD-u, niti jedna druga stranka u 2008. godini nije zabilježila tako visok nivo odobravanja ispitanika. U FBiH je tokom godine u prosjeku najviši nivo podrške imala opoziciona SDP. Podrška ovoj stranci varirala je tokom godine od 12,4% do 17,2% u posljednjem kvartalu kada je ona bila i stranka sa najvišim nivoom podrške na državnom nivou (10,7%). Podrška SDA bila je u prosjeku na nivou od 12%, podrška Stranci za BiH u prosjeku na nivou od 7%. Od stranaka sa hrvatskim predznakom najveći nivo podrške tokom godine imala je HDZ BiH (na prosječnom nivou od 7%), što je daleko više od bilo koje druge stranke tzv. hrvatskog bloka. (Tabela IX u prilogu) Kritičnost prema učinku stranaka na vlasti povećana je kod ispitanika srpske i bošnjačke nacionalnosti.

Ispitanici Bošnjaci, tradicionalno najkritičniji, iskazali su još veći nivo nezadovoljstva pa ih je tokom godine natpolovična većina smatrala da stranke na vlasti nisu ni relativno uspješne u definisanju i provođenju ključnih reformi, da nisu u stanju da pravovremeno ispune uslove potrebne za napredak BiH u procesu evropskih integracija, te da ne zaslužuju da ostanu na vlasti. Stavovi ispitanika hrvatske nacionalnosti varirali su tokom godine, te je negativne ocjene (sa izuzetkom 2. kvartala kad su pokazali znatno veći nivo kritičnosti nego tokom godine) strankama na vlasti dalo između 25% i 40% ispitanika ove skupine. Ipak, treba napomenuti da je ovaj pad kritičnosti u odnosu na prethodnu godinu, rezultat povećanog broja onih ispitanika ove grupe koji se nisu mogli odlučiti o učinku vladajuće koalcije, a ne značajnog povećanja broja onih koji su njen rad odobravali. (Tabela XI u prilogu) Kod ispitanika srpske nacionalnosti bilježimo povećanje kritičnosti u odnosu na prethodnu godinu, iako je ova skupina i dalje najpozitivnija u odnosu na rad stranaka na vlasti. Negativne ocjene vlastima davalo je između 20% i 30% ispitanika ove skupine, iako je tokom cijele godine bilo oko 30% ispitanika koji nisu mogli dati odgovore. Ipak, između 28,5% i 36,3% ispitanika ove grupe je tokom godine smatralo da stranke na vlasti zaslužuju da ostanu na vlasti. (Tabela XI u prilogu)

Godišnji izvještaj 2008. godine - Politička stabilnost u BiH

Ispitanici

II POVJERENJE U RAD INSTITUCIJA 1.

2.

3.

Zastoj na nivoima BiH i FBiH prijeti opstanku državnih i entitetskih vlada Značajne razlike u stavovima ispitanika različitih nacionalnosti u odnosu na rad domaćih institucija vlasti Različiti stavovi ispitanika različitih nacionalnosti u odnosu na ovlasti Ureda Visokog predstavnika

1. Zastoj na nivoima BiH i FBiH prijeti opstanku državnih i entitetskih vlada Institucije BiH su uvijek bile podložne repliciranju krize prisutne na lokalnoj političkoj sceni, a njihovo (ne)funkcionisanje vjeran indikator političke stabilnosti u BiH. Tako je bilo i u 2008. godini - duboka kriza na političkoj sceni praćena je jednako dubokom institucionalnom krizom. Problemi u funkcionisanju vladajuće koalicije na državnom nivou koji su bili evidentni od samog početka njenog mandata, dodatno su produbljeni tokom 2008. godine. Duboka politička neslaganja među strankama koje čine vladajuću koaliciju su se očekivano odrazila i na rad institucija na državnom nivou. Više nego ikad do sada, državne institucije krasila je neučinkovitost, neefikasnost, međustranački sukobi, zastupanje stranačkih a ne državnih interesa.

Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, BiH mora ispuniti čitav niz uslova za eventualni prijem, što će zahtijevati ne samo vrlo intenzivnu zakonodavnu aktivnost i angažiranost institucija na svim nivoima nego i puni konsenzus svih političkih aktera o evropskom putu BiH. Na žalost, od potpisivanja Sporazuma do danas, nedostatak angažmana na ispunjavanju uslova i prioriteta postavljenih od strane EU ukazuje da stvarni konsenzus ne postoji. Porazan je pokazatelj da je od 30 kratkoročnih prioriteta koje je EU postavila pred Bosnu i Hercegovinu, do kraja septembra ove godine ispunjeno je tek 13, u potpunosti ili djelimično, tako da o sveobuhvatnim reformskim procesima u ovoj godini zapravo ne možemo ni govoriti.

Umjesto da se bave reformama i ispunjavanjem zadataka u procesu evropskih integracija, državne institucije su se tokom cijele 2008. godine bavile same sobom. Proces odlučivanja u kolektivnim državnim institucijama obilježen je preglasavanjem i nedostatkom konsenzusa. Na samom početku godine čak dvije odluke kolektivnog šefa države, Predsjedništva BiH, bile su predmetom odlučivanja o povredi vitalnih nacionalnih interesa.1 Nemogućnost postizanja kompromisa u ovom tijelu potvrđena je i nakon što Predsjedništvo u drugom kvartalu ove godine nije usvojilo platformu za učešće na Generalnoj skupštini UN-a, pa je predsjedavajući Silajdžić održao govor koji je bio izraz njegovih ličnih stavova. Slično je bilo i sa govorom Silajdžića pred Parlamentarnom skupštinom Vijeća Evrope. Ovo je svakako doprinijelo pogoršanju političke klime i očekivano izazvalo vrlo negativne reakcije od strane političara iz RS. 1

Odluka Predsjedništva BiH kojom se od Vijeća sigurnosti UN-a zahtijevalo da preduzme mjere za sprovođenje presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, na koju je veto uložio srpski član Predsjedništva, te odluka o ratifikaciji Ugovora o dvojnom državljanstvu između BiH i Hrvatske, na koju je veto uložio bošnjački član Predsjedništva.

Annual Report 2008 - Political Stability in BiH

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

21

Godišnji izvještaj 2008. godine - Povjerenje u rad institucija

22

S druge strane, istupi Predsjednika Vlade RS, Milorada Dodika, i drugih političara iz RS u kojima je dovođen u pitanje teritorijalni integritet BiH, te nadležnosti koje su prenesene sa entiteta na državu, također su izrazito negativno djelovali na političku stabilnost i funkcionisanje državnih institucija.

Institucije RS otišle su i korak dalje od verbalnih istupa. Tako je početkom septembra, Vlada RS otpočela proces za formiranje sopstvene kompanije za prenos električne energije (nasuprot državnoj koja je nadležna za ovu oblast), nešto kasnije je odbila da Tužilaštu BiH dostavi dokumentaciju koja se odnosila na poreske prijave dva privatna preduzeća, Vladu RS i ministarstva2, a tokom godine nastavila je otvarati i vlastita predstavništva u inostranstvu. Ovakve aktivnosti nastavljene su bez obzira na povremena upozorenja od strane međunarodne zajednice, te reakcije od predstavnika stranaka iz FBiH. Što se tiče funkcionisanja entitetskih institucija, izrazito dominantna pozicija SNSD-a u vlasti RS održana je i tokom 2008. godine, pa iako su zabilježena neslaganja sa manjim koalicionim partnerima, prije svega PDP-om, to nije uticalo na funkcionisanje institucija ovog entiteta. Institucije FBiH, s druge strane, bile su u krizi skoro cijelu godinu, što je opet rezultat loših odnosa koalicionih partnera na ovom nivou, naročito SDA i Stranke za BiH. Nakon objavljivanja rezultata lokalnih izbora, SDA i HDZ BiH otpočele su pregovore o rekonstrukciji Vlade, a čuli su se i nagovještaji o raskidu koalicije između SDA i Stranke za BiH. Međutim, nakon što je SDP jasno dao do znanja da ne želi ući u vladajuću koaliciju, postalo je očigledno da bez Stranke za BiH (i HDZ 1990) nije moguće formirati novu većinu, te se naposljetku odustalo i od rekonstrukcije. O krizi federalnih institucija jasno govori i podatak da je budžet FBiH za slijedeću godinu manji za 240 miliona nego ovogodišnji, što je rezultat deficita koji je ostvaren ove godine.

Da je FBiH na ivici bankrotstva, više puta je potvrdio i ministar finansija FBiH. U uslovima ovakve političke i institucionalne krize, od međunarodnih institucija na čelu sa Uredom Visokog predstavnika, očekivao se značajno veći angažman. Energičan nastup novog Visokog predstavnika Miroslava Lajčaka u 2007. godini kojim je nagovjestio da će biti aktivnim učesnikom političkog procesa, u 2008. godini doživio je transformaciju. Njegovo reaktivno djelovanje, nekorištenje bonskim ovlastima i zadržavanje na verbalnim upozorenjima pokazalo je da ne postoji konsenzus o odlučnijem djelovanju ove institucije unutar EU, te među zemljama koje čine Vijeće za implementaciju mira. Više puta tokom godine sam Visoki predstavnik, te predstavnici institucija EU isticali su da odgovornost za napredak u procesu evropskih integracija leži isključivo na domaćim institucijama i lokalnim političkim akterima. O djelovanju Ureda Visokog predstavnika nije bilo konsenzusa ni među lokalnim političarima. Dok su političari iz FBiH (naročito iz reda tzv. bošnjačkih stranaka) zagovarali veći i odlučniji angažman međunarodne zajednice u BiH, dotle su iz RS dolazile jednoglasne ocjene da se Ured Visokog predstavnika treba zatvoriti. Odluka međunarodne zajednice bila je negdje na sredini – krajem godine Vijeće za implementaciju mira odlučilo je da još uvijek nije došlo vrijeme za zatvaranje Ureda Visokog predstavnika niti povlačenje EUFOR-a. Međutim, također je postalo jasno i da značajno drugačiji angažman od ovog koji trenutno imamo ne treba ubrzo očekivati.

2. Značajne razlike u stavovima ispitanika različitih nacionalnosti u odnosu na rad domaćih institucija vlasti Prosječan nivo povjerenja svih ispitanika institucijama vlasti u 2008. godini iznosio je oko 40% u odnosu na državni nivo, 38% u odnosu na institucije FBiH, 39% u odnosu na institucije RS, te oko 51% u odnosu na općinski nivo vlasti. Nivo povjerenja nije značajno varirao u toku godine – nakon blažeg pada zabilježenog u drugom i trećem kvartalu, odobravanje rada institucija se uglavnom vratilo na nivo od početka godine. (Tabela I u prilogu) Ipak, razlike u stavovima ispitanika različitih nacionalnosti i dalje su evidentne.

Ispitanici srpske nacionalnosti tokom cijele godine pokazivali su najveći nivo odobravanja rada svih nivoa vlasti, sa blažim padom zabilježenim samo u trećem kvartalu. U prosjeku je oko 50% ispitanika ove skupine podržavalo institucije državnog nivoa, oko 65% općinsku vlast, te čak 68% institucije RS. Čak je i relativno visok procenat ispitanika ove skupine podržavao rad institucija FBiH – u prosjeku oko 48%.

Ispitanici hrvatske nacionalnosti godinu su započeli sa relativno visokim procentom onih koji odobravaju rad različitih nivoa vlasti, da bi već u drugom kvartalu ove vrijednosti doživjele pad i zadržale se na otprilike istom nivou do kraja godine. U godišnjem prosjeku, oko 36% ispitanika ove skupine podržavalo je rad 2

Tek nakon oštrih reakcija međunarodnih zvaničnika ovi koraci su zaustavljeni.

Nivo podrške svih skupina ispitanika međunarodnim institucijama u BiH bio je na nešto višem nivou nego što je to slučaj sa podrškom domaćim vlastima i relativno ujednačen u odnosu na različite međunarodne institucije. Podrška svih ispitanika kretala se od oko 38% (što je prosječna godišnja vrijednost) u odnosu na SAD, do 46% u odnosu na UNDP. (Tabela I u prilogu) Također, stavovi ispitanika različitih nacionalnosti bili su značajno ujednačeniji.

Suprotno niskom nivou podrške domaćim institucijama, ispitanici bošnjačke nacionalnosti pokazali su viši stepen odobravanja rada međunarodnih institucija od druge dvije skupine ispitanika. Značajan pad podrške pokazali su samo u drugom kvartalu, dok je u drugim izvještajnim periodima njihova podrška bila na Tabela V

U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama

Ispitanici

Predsjedništvo BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Parlamentarna skupštine BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Narodna skupština RS Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Vlada RS Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Općinska vlast Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total

Bošnjačka većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % %

Hrvatska većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % %

Srpska većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. % % %

Nov 08. %

3,1 15,2 11,2 16,9 53,6 100,0

2,6 9,1 13,9 14,7 59,7 100,0

4,1 15,6 11,6 15,7 53,0 100,0

4,0 12,6 12,8 20,9 49,7 100,0

3,3 18,5 25,2 24,4 28,6 100,0

1,0 12,3 20,5 45,5 20,7 100,0

2,9 20,8 27,2 28,0 21,2 100,0

0,4 18,3 14,8 34,5 32,1 100,0

3,9 23,0 11,2 27,9 34,0 100,0

2,4 16,5 12,9 21,2 46,9 100,0

0,8 28,7 17,0 22,2 31,3 100,0

0,9 20,7 15,1 28,7 34,7 100,0

0,8 8,6 11,0 23,2 56,4 100,0

2,6 7,2 12,3 17,8 60,2 100,0

2,2 12,9 11,8 16,4 56,8 100,0

1,8 9,3 13,4 22,6 52,8 100,0

2,4 17,8 26,8 24,5 28,4 100,0

1,3 9,8 21,8 46,3 20,8 100,0

1,3 17,2 30,7 24,2 26,6 100,0

1,1 16,3 16,2 35,6 30,7 100,0

3,7 22,4 11,7 29,6 32,6 100,0

2,0 17,0 13,2 21,1 46,6 100,0

0,8 27,9 16,4 22,8 32,1 100,0

0,7 19,2 15,6 29,9 34,7 100,0

0,6 5,5 6,7 23,2 64,1 100,0

2,5 5,7 9,9 15,4 66,5 100,0

2,3 5,1 11,6 18,0 63,0 100,0

0,5 6,6 9,9 18,4 64,6 100,0

2,4 13,7 24,5 25,1 34,3 100,0

1,0 5,9 17,5 50,1 25,6 100,0

1,4 14,2 21,8 31,3 31,4 100,0

0,8 6,3 16,5 34,9 41,5 100,0

5,7 22,7 14,5 28,7 28,4 100,0

2,3 17,9 14,2 25,0 40,6 100,0

3,0 30,3 14,9 20,6 31,3 100,0

2,2 19,3 17,5 31,3 29,7 100,0

0,6 5,0 6,5 23,2 64,6 100,0

2,5 5,8 9,6 15,2 66,9 100,0

1,9 5,1 9,1 19,1 64,8 100,0

0,5 7,2 9,6 18,6 64,1 100,0

2,3 12,3 24,3 26,5 34,6 100,0

0,5 5,3 20,7 48,7 24,8 100,0

1,4 13,7 23,9 29,6 31,4 100,0

0,8 6,8 15,1 34,3 43,0 100,0

5,5 22,3 16,1 29,2 26,9 100,0

2,9 17,9 13,2 24,7 41,3 100,0

3,3 29,5 13,7 21,1 32,5 100,0

1,5 20,2 16,8 32,0 29,5 100,0

0,6 8,8 13,3 23,2 54,1 100,0

2,4 7,1 11,6 16,5 62,5 100,0

3,5 8,9 13,3 17,6 56,7 100,0

1,0 10,6 16,4 21,4 50,6 100,0

2,8 12,3 29,0 27,1 28,7 100,0

0,8 12,1 26,4 37,8 22,8 100,0

2,2 14,1 23,5 29,0 31,1 100,0

0,4 8,6 21,8 36,1 33,1 100,0

3,3 20,2 19,0 27,7 29,8 100,0

1,8 16,0 16,9 22,2 43,1 100,0

2,3 23,9 17,6 25,0 31,2 100,0

1,8 19,7 16,6 30,5 31,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

23 Godišnji izvještaj 2008. godine - Povjerenje u rad institucija

državnih institucija, oko 35% rad institucija FBiH, 40% rad općinskih vlasti, te oko 22% rad institucija RS. Ispitanici bošnjačke nacionalnosti u 2008. godini bili su najkritičniji u odnosu na rad svih institucija vlasti, što je posebno bio slučaj u prva dva kvartala godine, dok je u drugoj polovini godine ipak zabilježen blagi rast povjerenja. U prosjeku je njihov nivo odobravanja rada državnih institucija bio na nivou od oko 29%, federalnih oko 28%, institucija RS oko 16%, te nešto značajniji tek u odnosu na općinski nivo vlasti – u prosjeku oko 39%. (Tabela II u prilogu)

Godišnji izvještaj 2008. godine - Povjerenje u rad institucija

24

relativno visokom nivou. Gledano u godišnjem prosjeku, podrška ove skupine je iznosila od oko 42% u odnosu na SAD, do 50% u odnosu na Ured Visokog predstavnika. Kod ispitanika hrvatske nacionalnosti zabilježili smo značajan pad povjerenja u međunarodne institucije u trećem kvartalu koji se zadržao i u posljednjem, četvrtom. Ipak prosječne godišnje vrijednosti pokazuju da je između 40% i 43% ispitanika ove skupine odobravalo rad međunarodnih institucija. Ispitanici srpske nacionalnosti su tokom godine pokazivali relativno ujednačen nivo povjerenja u odnosu na međunarodne institucije, ali je on bio nešto niži nego kod druge dvije skupine ispitanika. Tradicionalno, najmanji broj ispitanika ove skupine podržavao je rad SAD (godišnji prosjek od oko 30%), a najveći OSCE i UNDP (godišnji prosjek od oko 41%). (Tabela II u prilogu) Što se tiče uvjerenja o postojanju korupcije u institucijama vlasti, ono je tokom godine bilo na vrlo visokom nivou. Godišnji prosjek nam pokazuje da je oko 43% ispitanika u 2008. godini smatralo da je korupcija 'jako' prisutna u državnim institucijama, oko 45% u federalnim, te oko 46% u institucijama RS. (Tabela IV u prilogu) Pri tome su daleko najkritičniji bili ispitanici Bošnjaci, kojih je u prosjeku natpolovična većina smatrala da je korupcija prisutna 'jako' u državnim institucijama, oko 60% u institucijama FBiH, te oko 64% u institucijama RS. Ispitanici druge dvije skupine bili su daleko manje kritični, pa je u prosjeku oko 26% ispitanika hrvatske i oko 37% ispitanika srpske nacionalnosti vjerovalo da je u državnim institucijama korupcija prisutna u najvišem stepenu. Zanimljivo je primjetiti da bez obzira na vrlo visok stepen odobravanja rada institucija RS od strane ispitanika srpske nacionalnosti, u prosjeku je oko 32% ispitanika ove skupine smatralo da je korupcija u institucijama ovog entiteta prisutna 'jako'. (Tabela V u prilogu)

3. Različiti stavovi ispitanika različitih nacionalnosti u odnosu na ovlasti Ureda Visokog predstavnika U 2008. godini, podrška svih ispitanika Uredu Visokog predstavnika bila je u prosjeku na nivou od oko 44%. (Tabela 1 u prilogu) Razlike u mišljenjima ispitanika različitih nacionalnosti i dalje postoje, ali ne u tolikoj mjeri kako je to bio slučaj u prethodnim godinama. Već uobičajeno, najveći nivo podrške pokazali su ispitanici Bošnjaci – s izuzetkom drugog kvartala kad je zabilježen značajan pad povjerenja, natpolovična većina ove skupine ispitanika izjavljivala je da odobrava rad Ureda Visokog predstavnika, tako da je godišnji prosjek za ovu skupinu iznosio oko 51%. Po nivou iskazane podrške, nakon ispitanika Bošnjaka slijede ispitanici hrvatske nacionalnosti. Kod ove skupine je značajan pad povjerenja zabilježen u drugom kvartalu (od oko 15%) i na tom nivou se zadržao do kraja godine. Ipak je u godišnjem prosjeku oko 40% ispitanika ove skupine podržavalo rad ove institucije. Podrška ispitanika srpske nacionalnosti niža je u odnosu na druge dvije skupine ispitanika i u prosjeku je iznosila oko 35%. Kod ove skupine zabilježili smo i ujednačen stav o ovom pitanju tokom cijele godine, bez značajnijih oscilacija. (Tabela II u prilogu) Što se tiče pojedinačnih mjera koje je preduzimao Ured Visokog predstavnika u različitim reformskim oblastima, ako uzmemo u obzir sve ispitanike, najviši nivo odobravanja ispitanici su iskazivali u odnosu na mjere iz oblasti reforme javne uprave (godišnji prosjek od oko 42%), slijede mjere u oblasti političkih reformi (oko 41%), ekonomskih reformi (oko 39%), te mjere iz oblasti borbe protiv korupcije (oko 36%).

(Tabela VI u prilogu) Pri tome je bio evidentan postepen pad podrške u odnosu na mjere iz svih reformskih oblasti tokom godine.

Najviši nivo podrške pojedinačnim mjerama Ureda Visokog predstavnika i dalje pokazuju ispitanici Bošnjaci, iako smo i kod njih zabilježili značajan pad podrške od prvog do trećeg kvartala, te tek blagi rast na kraju godine. Ipak je u prosjeku oko 56% ispitanika ove skupine podržavalo mjere iz oblasti političkih reformi, 50% mjere iz oblasti ekonomskih reformi, 46% mjere iz oblasti borbe protiv korupcije, te 54% mjere iz oblasti reforme javne uprave. Podrška ispitanika srpske i hrvatske nacionalnosti bila je na znatno nižem nivou, a njihovi stavovi prilično ujednačeni. I kod ispitanika ove dvije skupine zabilježili smo postepen pad podrške u toku godine, pa je ona na kraju godine bila znatno niža nego u prvom kvartalu. U prosjeku, oko 36% ispitanika hrvatske nacionalnosti podržavalo je mjere iz oblasti političkih reformi, 34% mjere iz oblasti ekonomskih reformi, 28% mjere iz oblasti borbe protiv korupcije, te 32% mjere iz oblasti reforme javne uprave. Podrška ispitanika srpske nacionalnosti u odnosu na mjere iz oblasti političkih reformi u prosjeku je bila na nivou od oko 26%, u odnosu na mjere iz oblasti ekonomskih reformi i borbe protiv korupcije oko 28%, te u odnosu na mjere iz oblasti reforme javne uprave oko 34%. (Tabela VII u prilogu) Stavovi ispitanika tri nacionalne skupine u odnosu na ovlasti Visokog predstavnika i dalje su značajno različiti. S jedne strane, stav ispitanika srpske nacionalnosti bio je jasan tokom cijele godine - velika većina

Tabela IX

Smanje Povećaju Ostanu iste NZ/BO Total

Bošnjačka većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % % 13,9 23,3 22,6 10,9 49,2 25,9 33,1 41,9 24,2 33,8 29,7 40,0 12,7 17,0 14,5 7,2 100,0 100,0 100,0 100,0

Hrvatska većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % % 29,0 40,2 42,2 28,9 32,6 15,5 16,2 18,9 22,7 39,8 36,1 31,9 15,7 4,5 5,4 20,2 100,0 100,0 100,0 100,0

Srpska većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. % % % 71,2 69,9 69,9 4,3 1,7 2,8 18,3 23,5 20,0 6,2 5,0 7,3 100,0 100,0 100,0

Nov 08. % 71,6 2,9 19,1 6,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

(oko 70%) ovih ispitanika smatrala da se ovlasti Visokog predstavnika trebaju smanjiti. Stavovi ispitanika Hrvata i Bošnjaka oscilirali su tokom godine, s tim što je kod ispitanika Hrvata većina smatrala ili da se ovlasti trebaju smanjiti ili da trebaju ostati iste, dok je kolebanje kod ispitanika Bošnjaka bilo u odnosu na to da li se ovlasti Visokog predstavnika trebaju povećati ili ostati iste. (Tabela IX)

Godišnji izvještaj 2008. godine - Povjerenje u rad institucija

Ispitanici

25 Da li ste za to da se ovlasti Visokog predstavnika u BiH smanje, povećaju ili ostanu iste?

III EKONOMSKA SITUACIJA U BiH 1.

2.

3.

4.

5.

6.

Industrijska proizvodnja tokom 2008. godine u porastu Nezaposlenost smanjena ali i dalje veliki makroekonomski problem Maloprodajne cijene porasle a devizne rezerve CBBiH smanjenje Stanje u vanjskotrgovinskoj razmjeni dodatno pogoršano Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji loše Institucije u BiH troškovno i proceduralno mnogo koštaju - stanje se dodatno pogoršava

U svim ranijim kvartalnim izvještajima pratili smo indekse ekonomske stabilnosti za Bosnu i Hercegovinu koji su konstruirani na bazi ispitivanja javnog mnijenja. Generalno možemo zaključiti da ovi indeksi nisu mnogo varirali između kvartala, ali da smo ipak konstatirali u posljednje vrijeme pogoršanje na kvartalnoj razini. Kako bi dobili jasniju sliku o kretanju ovih indeksa izračunali smo godišnje oscilacije ovog indeksa i trend kretanja za posljednjih osam godina; rezultati su prikazani na grafikonu ispod.

Indeks ekonomske stabilnosti na godišnjoj razini oscilirao je posljednjih godina, i to uglavnom u negativnom pravcu. Trend ovog indeksa sugerira da je posmatrani indeks bilježio blagi rast u razdoblju 2000-2003, da bi nakon 2003. godine počeo da pada sa sve većim intenzitetom dostigavši svoju minimalnu vrijednost u 2008. godini. Imajući u vidu i globalna ekonomska dešavanja praćena usporavanjem ekonomskih aktivnosti, pogotovo u posljednjoj 2008. godini, čini se da ovi indeksi odslikavaju značajnim dijelom ono čega i sami postajemo svjedoci. Iako je riječ o prognozama ispitanika, indikativno je da su one već pet godina obilježene prognozama u pravcu koji znači manju ekonomsku stabilnost s najmanjom vrijednosti u posljednjoj godini. Drugim riječima, procjene ekonomskog stanja čini se da su dosta realno predvidjele ekonomsku „nestabilnost“ koja je na sceni.

Annual Report 2008 - Political Stability in BiH

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

27

Godišnji izvještaj 2008. godine - Ekonomska situacija u BiH

28

1. Industrijska proizvodnja tokom 2008. godine u porastu Indeks fizičkog obima industrijske proizvodnje u BiH tokom 2008. godine bilježi rast. Posmatrano na entitetskoj razini, ovaj indeks bio je viši za 8 % u Federaciji BiH dok je u Republici Srpskoj rast u 2008. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, bio značajno viši i iznosio je 17 %. Primjećujemo da je do izuzetno visokog povećanja industrijske proizvodnje u ovom entitetu došlo upravo u posljednjem mjesecu 2008. Tabela I Indeksi fizičkog obima industrijske proizvodnje u Bosni i Hercegovini godine kada je proizvodnja praktično udvostručena u poređenju sa decembrom 2007. godine.

VIII 2008

VIII 2008

I-VIII 2008

Najveće relativno (tj. procentualno) povećanje VIII 2007 VIII 2007 I-VIII 2007 industrijske proizvodnje, posmatrano prema FBiH 98.2 109.6 105.4 glavnim industrijskim grupacijama, u Federaciji BiH RS 100.2 109.4 107.8 bilo je u sektoru Proizvodnje ostalih saobraćajnih Izvor: Federalni zavod za statistiku, Republički zavod za statistiku RS, Februar 2009. godine sredstava, Proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnji medicinskih, preciznih, optičkih instrumenata i satova.1 Identična struktura navedenih industrijskih oblasti bila je evidentirana i u posljednja dva kvartala 2008. godine. U Republici Srpskoj najveće povećanje evidentirano je u slijedeća tri sektora: Proizvodnji koksa i derivata nafte, Proizvodnji drugih električnih mašina i aparata, i Proizvodnji motornih vozila i prikolica.2 Kao što se može vidjeti iz vrijednosti ovih indeksa (pogledati fusnotu), neki od sektora su imali rast od preko 100 % u odnosu na isto razdoblje protekle godine. Posebno visok rast bilježi sektor Proizvodnje koksa i derivata nafte čija vrijednost iznosi čak 675, odnosno čija proizvodnja je viša u odnosu na 2007. godinu za više od šest puta.

Poređenja radi, najveće povećanje industrijske proizvodnje u Federaciji BiH u 2007. godini zabilježeno je u sektoru Proizvodnje kancelarijskih mašina i računara, zatim u Proizvodnji motornih vozila, prikolica i poluprikolica, te Proizvodnji proizvoda od metala, osim mašina i opreme.3 U 2006. godini struktura najuspješnijih sektora bila je drugačija. Tako je u 2006. godini u Federaciji BiH najviše povećanje zabilježeno u Proizvodnji medicinskih, preciznih, optičkih instrumenata i satova, te u Vađenju ruda metala. Treće mjesto zauzela je Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.4 Prema ostvarenim rezultatima u prethodne tri godine, u krajnjem ishodu, poseban rast bilježe dva sektora i to: Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, i Proizvodnja medicinskih, preciznih, optičkih instrumenata i satova.

U Republici Srpskoj najveće povećanje u 2007. godini evidentirano je u slijedeća tri sektora: Proizvodnja namještaja i sličnih proizvoda, Proizvodnja proizvoda za široke potrebe, te u sektoru Reciklaže.5 S druge strane, u 2006. godini u Republici Srpskoj najviši rast ovog indeksa evidentiran je u slijedeća tri sektora: Prerada i proizvodi od drveta i plute, Vađenje kamenog i mrkog uglja, lignita i treseta, Proizvodnja proizvoda od gume i plastike.6 Primjećujemo da je struktura uslovno najuspješnijih sektora u Republici Srpskoj u prethodne tri godine u potpunosti varirala iz godine u godinu.

Najveći pad indeksa industrijske proizvodnje u 2008. godini u FBiH zabilježen je u Proizvodnji kancelarijskih uređaja i računara, zatim u Proizvodnji namještaja, dok je na trećem mjestu Vađenje ostalih ruda i kamena.7 S druge strane, u Republici Srpskoj najmanju vrijednost posmatranog indeksa u 2008. godini imali su sektori Proizvodnje radio, TV i komunikacione opreme, sektor Reciklaže, i Proizvodnje kancelarijskih i računarskih mašina, kao i Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina.8 U ovom bosanskohercegovačkom entitetu imamo sektor koji se ponavlja tri godine zaredom sa najmanjom vrijednosti indeksa, a to je Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme, što sugerira na poteškoće u kojima se nalazi pomenuti sektor privrede. S druge strane, oba entiteta bilježe smanjenje u Proizvodnji kancelarijskih i računarskih mašina, što 1 2 3 4 5 6 7 8

Vrijednost indeksa prema navedenom redoslijedu iznosi: 180,1; 151,4; 119,9. Izvor: Federalni zavod za statistiku, Mjesečni statistički pregled, broj 1, Januar 2009. godine.

Vrijednost indeksa prema navedenom redoslijedu iznosi: 674,8; 216,1; 143,3. Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Saopštenje statistike industrije - Decembar 2008. godine, Broj 8/09, Januar 2009. godine Vrijednost indeksa prema navedenom redoslijedu iznosi: 164,9; 155,3; 153,8. Izvor: Federalni zavod za statistiku, decembar 2007. godine Vrijednost indeksa prema navedenom redoslijedu iznosi: 143,6; 132,5 i 129,7. Izvor: Federalni zavod za statistiku, Mjesečni pregled FBiH 1/07, januar 2007. godine Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Sopštenje statistike industrije, decembar 2007. godine Izvor: Republički zavod za statistku, Sopštenje statistike industrije, januar 2007. godine Izvor: Federalni zavod za statistiku, Mjesečni statistički pregled, broj 1, Januar 2009. godine.

Izvor: Republički zavod za statistiku RS, Saopštenje statistike industrije - Decembar 2008. godine, Broj 8/09, Januar 2009. godine

2. Nezaposlenost smanjena ali i dalje veliki makroekonomski problem Visoka stopa nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini predstavlja sigurno jedan od najvećih makroekonomskih problema u zemlji. Povećanje broja nezaposlenih na evidenciji koje se dešavalo proteklih godina u skorije vrijeme je zaustavljeno, tako da broj nezaposlenih počinje blago da pada. U svakom slučaju, to su samo blagi pomaci, jer još uvijek bilježimo skoro pola miliona nezaposlenih lica u BiH, što je za jednu Tabela II Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini malu ekonomiju kao što je Bosna i Hercegovina itekako visok broj. Podaci o kretanju broja Bosna i Hercegovina 2006.

2007.

2008. nezaposlenih lica na birorima za zapošljavanje su Nezaposlenost na kraju perioda 521.162 518.180 479.296 prezentirani u narednoj tabeli.

Izvor: Saopštenje – Registrirana nezaposlenost u Novembru 2008. godine, Agencija za statistiku BiH, Broj 11, Godina II, Januar 2009. god. Napomena:

Primjećujemo da je u 2008. godini na kraju Podaci za 2008. godinu su iz Novembra mjeseca perioda (novembar mjesec) ukupno registirano oko 480 hiljada lica bez zaposlenja, što je za oko 40 hiljada manje nego u protekloj 2007. godini. Posmatramo li strukturu nezaposlenih prema spolu ona je dosta ujednačena sa blago višim brojem nezaposlenih žena, tačnije 51 % žena i 49 % muškaraca. Posmatrano prema kvalifikacionoj strukturi, dominiraju nezaposlena lica sa VKV i KV kvalifikacija (171.813) i nekvalificirani radnici (161.463) na koje ukupno otpada skoro 70 % nezaposlenih. S druge strane, najmanje je nezaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem kojih ima na evidenciji 11.771 ili u procentima 2,5 %, kao i nezaposlenih sa višom stručnom spremom kojih je evidentirano svega 1,5 %.

3. Maloprodajne cijene porasle a devizne rezerve CBBiH smanjenje Nakon uvođenja PDV-a u 2006. godini došlo je do značajnijeg rasta maloprodajnih cijena tako da smo u toj godini zabilježili rast indeksa cijena u maloprodaji u Federaciji BiH na razini od 7 % i u RS na razini od 8,4 %. U 2007. godini cijene su bile mnogo stabilnije tako da smo registrirali rast u oba bosanskohercegovačka entiteta u vrijednosti od oko 2 %. Međutim, 2008. godina ponovo je obilježena značajnijim porastom cijena koji sada u prosjeku iznosi nešto više od 7 %, što je slično inflaciji koju smo imali u 2006. godini. Primjećujemo da nema velikih odstupanja između entiteta.

Glavni generatori povećanja cijena i troškova života su hrana i bezalkoholna pića (12,1 %), zatim Stanovanje, voda, električna energija, plin i drugi energenti sa rastom maloprodajnih cijena na razini od 8,6 %, i konačno, treće mjesto pripada Restoranima i hotelima u kojima su cijene usluga u 2008. godini u poređenju sa prethodnom godinom uvećane za 7,1 %. Maloprodajne cijene su zabilježile smanjenje jedino u sektoru Odjeće i obuće gdje je pad iznosio 2,1 %.

Tabela III

Indeks cijena na malo u Bosni i Hercegovini

Indeks cijena na malo Indeks cijena na malo u Bosni i Hercegovini Indeks cijena na malo u FBiH Indeks cijena na malo u RS

XII 2008 XII 2008 I-XII 2008 0 2005 XII 2007 I-XII 2007 116,1 103,8 107,4 116,7 103,9 107,7 115,7 103,6 107,2

Izvor: Podaci za FBiH preuzeti iz: Federalni zavod za statistiku, Mjesečni statistički pregled, br. 1, Januar 2009. g.

Podaci za RS preuzeti iz: Saopštenje statistike cijena – Decembar 2008. godine, Broj 7/09, Februar 2009. g.

Grafikon 1

Devizne rezerve Centralne banke BH u 2008. godini

Izvor: Centralna banka BiH, www.cbbh.gov.ba, Februar, 2009. godine, Tabela IV u Prilogu

29 Godišnji izvještaj 2008. godine - Ekonomska situacija u BiH

sugerira na probleme sa kojima se očigledno i ovaj sektora suočio tokom 2008. godine kada je u pitanju nastavak daljeg rasta. Vrijedi primijetiti da je ovaj sektor u 2007. godini bio jedan od najuspješnijih u Federaciji BiH da bi već u 2008. godini spadao među one koji su imali najslabije rezultate u poređenju sa ostvarenom vrijednosti u prethodnoj godini.

Godišnji izvještaj 2008. godine - Ekonomska situacija u BiH

30

Ukupne bruto devizne rezerve Centralne banke BiH već duže vrijeme bilježe kontinuirani rast, što je bio i slučaj tokom većine mjeseci 2008. godine. Ipak, četvrti kvartal obilježen je negativnim zaokretom praćenim smanjenjem deviznih rezervi, što se može vidjeti na Grafikonu 3.

Primjećujemo da je trend rasta rezervi u CBBiH koji je bio evidentiran većinu mjeseci u protekloj godini prekinut u oktobru 2008. godine. Naime, u oktobru i novembru 2008. godine ukupne devizne rezerve Centralne banke BiH smanjene su za preko 500 miliona KM. Posljednji mjesec 2008. godine ukazuje ponovo na blago povećanje deviznih rezervi, što je svakako dobar znak, pogotovo ako ovaj trend bude nastavljen i tokom 2009. godine. U svakom slučaju, razlog evidentiranog pada krajem 2008. godine nije teško pretpostaviti; globalna finansijska kriza indirektno je rezultirala povlačenjem depozita iz bankarskog sistema BiH zbog čega su devizne rezerve Centralne Banke BiH smanjene. Međutim, treba istaći da je riječ o kratkoročnom smanjenju koje je još uvijek na razini iz jula 2008. godine, tako da prostora za veliku paniku ne bi trebalo biti. Međutim, moguće je da će devizne rezerve zabilježiti smanjenje i u narednom razdoblju, ali nadamo se da do značajnijeg pada i ugrožavanja funkcioniranja Centralne banke BiH kao Currency Board aranžmana ne bi trebalo doći. U svakom slučaju, globalna finansijska kriza je realnost, indirektni efekti su najbolje vidljivi na ovom grafičkom prikazu, i to je nešto što se teško moglo i može izbjeći. Za nadati se je da će ova negativna konjuktura tokom naredne godine biti prevaziđena, mada većina prognoza koje možemo čuti u domaćim i međunarodnim ekspertnim krugovima nagovještavaju duže razdoblje negativnog konjukturnog ciklusa, ili recesije. Međutim, trebamo imati u vidu da „recesija“ nema iste efekte u visoko razvijenim zemljama u poređenju sa tranzicijskom zemljom kao što je BiH, pa se je nadati da će evidentno smanjenje ekonomskih aktivnosti manje pogoditi ovu zemlju nego što to trenutno možemo vidjeti u razvijenim zemljama svijeta poputa SAD-a i Velike Britanije.

4. Stanje u vanjskotrgovinskoj razmjeni dodatno pogoršano Vanjskotrgovinska razmjena u Bosni i Hercegovini posljednjih godina bila je obilježena negativnim kretanjima imajući u vidu nisku pokrivenost uvoza izvozom s jedne, i kontinuirani porast deficita, s druge strane.

Istina, tokom 2006. godine zabilježen je kratkotrajni iskorak u pozitivnom pravcu kada je pokrivenost uvoza Tabela V Ukupna vanjskotrgovinska razmjena BiH izvozom naglo porasla, a osnovni razlog ove promjene za period 2000-2008. godina (000) bila je strukturna promjena u fiskalnoj politici BiH kada je došlo do uvođenja PDV-a. Tokom 2007. godine IZVOZ (KM) UVOZ (KM) OBIM (KM) SALDO (KM) IZVOZ/UVOZ (%) pokrivenost uvoza izvozom ponovo je smanjenja, mada 2000 1.969.682 7.114.154 9.083.836 -5.144.472 27,69 2001 1.806.725 6.563.599 8.370.324 -4.756.874 27,53 još uvijek sa relativno boljim rezultatima u poređenju sa 2002 1.888.321 6.881.311 8.769.632 -4.992.990 27,44 ranijim godinama. Međutim, u 2008. godini bilježimo 2003 2.313.211 8.274.741 10.587.952 -5.961.530 27,96 dodatno pogoršanje vanjskotrgovinske razmjene 2004 2.994.219 9.371.258 12.365.477 -6.377.039 32,00 2005.

3.826.489 11.081.125 14.907.614 -7.254.636 34,50 imajući u vidu da je BiH generirala deficit u visini od 2006.

5.271.043 11.234.503 16.505.547 - 5.963.460 46,90 preko 9,5 milijardi KM a pokrivenost uvoza izvozom je 2007.

6.080.081 13.625.121 19.705.202 -7.454.040 44,62 smanjena na 41 %, odnosno za dodatnih 3,5 % u 2008.

6.711.690 16.286.056 22.997.746 - 9.574.366 41,20 poređenju sa 2007. godinom9. Osnovni razlog jeste UKUPNO 32.861.461 90.431.868 123.293.330 -57.479.407 34,40 trend bržeg rasta uvoza od izvoza imajući u vidu da je Izvor: Saopštenje – Statistika vanjske trgovine, Agencija za statistiku BiH, Godina IV, Broj 12, Januar 2009. godine. Za ranije godine zvanični podaci uvoz porastao za dodatnih 17,2 % dok je izvoz bio viši za publicirani od strane Spoljnotrgovinske komore BiH. 13,1 %, a konsekvenca je naravno još veći deficit.

Ukupan obim spoljnotrgovinske razmjene u BiH u periodu 2000-2008 godina dostigao je razinu od 123 milijardi KM. Ovako visoka razmjena upućuje na veliku otvorenost BiH ekonomije. Nažalost, u istom periodu ostvaren je izvoz u vrijednosti od svega 32 milijardi KM dok je uvoz bio visokih 90 miljardi KM. Ukupan spoljnotrgovinski deficit BiH u posmatranom razdoblju tako je dostigao razinu od 57 miljardi KM. Premda je neralno očekivati za jednu ekonomiju kao što je BiH da ostvaruje razmjenu blizu ravnoteže, ovako visok akumulirani deficit je ipak problematičan. Posebno zabrinjava činjenica da je veliki dio ovog deficita generiran uvozom proizvoda koji nemaju proizvodnu namjenu (npr. uvozom proizvoda iz agroindustrijskog sektora), nego isključivo potrošnu. Time je uvoz potrošnih proizvoda imao kratkoročno dejstvo u potrošnji dok su dugoročni efekti pozitivni primarno kada je uvoz generiran za potrebe proizvodnje (tzv. proizvodna potrošnja). Sve u svemu, prosječna pokrivenost uvoza izvozom od 34 % u proteklih osam godina ne može biti 9

Izvor: Saopštenje – Statistika vanjske trgovine, Agencija za statistiku BiH, Godina IV, Broj 12, Januar 2009. godine

Najznačajnije zemlje partneri u vanjskotrgovinskoj razmjeni sa BiH već prema ustaljenoj praksi jesu Hrvatska, Njemačka, Srbija, Slovenija i Italija. Najveći deficit sa pojedinačnim zemljama BiH bilježi u razmjeni sa Hrvatskom, a visina deficita iznosi oko 1,7 milijardi KM tokom 2008. godine. Posmatrano prema grupacijama zemalja, najveći obim razmjene BiH bilježi sa Evropskom unijom. I sa zemljama EU zbilježen je viši rast uvoza od izvoza, i to 17,7 % je porastao uvoz, a 8,9 % izvoz10. Imajući u vidu dodatnu liberalizaciju i ukidanje carinskih nameta za uvozne proizvode iz EU od januara 2009. godine, realno je za očekivati da uvoz iz EU čak bude i nešto viši u budućnosti ako stanje globalne ekonomije ne poremeti dosadašnje trendove u vanjskom sektoru BiH.

5. Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji loše Natpolovična većina ispitanika u svim istraživanjima rađenim tokom 2008. godine ocijenila je ekonomsku situaciju u odnosu na prethodnu godinu istom. Nažalost, oko trećine ispitanika je u gotovo svim istraživanjima smatralo da je ekonomsko stanje u zemlji pogoršano, s tim da nešto povoljnije odgovore bilježimo u trećem kvartalu 2008. godine. Odgovori u posljednjem kvartalu bili su ponajlošiji kada je najviši procenat pitanih ocijenio pogoršanje ekonomske situacije, dok je s druge strane zabilježen najmanji procenat onih koji su ekonomsku situaciju u zemlji ocijenili boljom. Istina, analiziramo li promjene posljednjih nekoliko kvartala u odgovoru na posmatrano pitanje, primjećujemo da je raspoloženje javnosti u odgovoru na ovo pitanje postalo dosta statično, bez velikih oscilacija na kvartalnoj razini, s blagim trendom poboljšanja.

Međutim, taj blagi trend poboljšanja sigurno da je prekinut rezultatima iz posljednjeg kvartala 2008. godine.

Ovakvi rezultati nisu za čuditi s obzirom na brigu o mogućoj ekonomskoj krizi koja je već zahvatila veliki dio svjetske ekonomije, a koja bilježi i prve (nezvanične) negativne efekte u bosanskohercegovačkoj okruženju.

Grafikon 2

Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji u prethodnoj godini11

Posmatramo li odgovor na ovo pitanje između entiteta, u drugom kvartalu 2008. godine najlošiji odgovori su zabilježeni u Republici Srpskoj, dok je u preostala tri kvartala pogoršanje ekonomske situacije u zemlji ocijenilo procentualno više ispitanika iz Federacije BiH. Na kraju 2008. godine, najlošije ocjene dolaze od ispitanika iz Federacije BiH, gdje je 37 % pitanih smatralo da je ekonomska situacija pogoršana. Visok je bio procenat pitanih istog mišljenja i u Republici Srpskoj gdje je oko 32 % ispitanika mišljenja da je ekonomska situacija u zemlji gora nego u protekloj godini12. Posmatrano prema području gdje kao većinski žive konstitutivni narodi BiH, najlošije ocjene tokom 2008. godine su u prosjeku bile na području gdje su Bošnjaci većinski narod, zatim sa područja gdje su Srbi većina, dok su relativno najbolje ocjene zabilježene na području gdje kao većinski narod žive Hrvati. 13

10 11 12 13

Izvor: Saopštenje – Statistika vanjske trgovine, Agencija za statistiku BiH, Godina IV, Broj 12, Januar 2009. godine Izvor: Tabela VI u Prilogu Izvor: Tabela VII u Prilogu Izvor: Tabela VIII u Prilogu

31 Godišnji izvještaj 2008. godine - Ekonomska situacija u BiH

zadovoljavajuća i onda ne čudi što je ukupno generirani deficit u vanjskoj trgovini tako visok da bi mogao pokriti finansiranje nekoliko koridora Vc kroz Bosnu i Hercegovinu.

Godišnji izvještaj 2008. godine - Ekonomska situacija u BiH

32

Grafikon 3

Grafikon 4

Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji u narednoj godini14

Odgovori ispitanika o mogućim promjenama maloprodajnih cijena u BiH15

Mišljenje javnosti o ekonomskoj situaciji za narednu godinu ne upućuje na izvjesnije znakove optimizma. Naime, prema uobičajenoj praksi, najviše pitanih je tokom svih istraživanja u 2008. godini ocijenilo da se ekonomska situacija u narednoj godini neće značajnije mijenjati. S druge strane, u prosjeku je bilo više onih koji su projicirali pogoršanje u odnosu na poboljšanje stanja ekonomije u BiH, s tim da najlošije odgovore bilježimo u posljednjem kvartalnom istraživanju. Pretpostavljamo da je bojazan od ekonomske krize utjecala na lošije prognoze za naredno razdoblje i kod običnih građana jer u decembarskom istraživanju bilježimo najviši procenat (25 %) odgovora koji sugeriraju na moguće pogoršanje ekonomskog stanja u zemlji.

Sve u svemu, mišljenje javnosti čini se da sadrži „umjerenu“ bojazan od ekonomske krize o kojoj se govori na svakom koraku, što je ipak dobro za bosanskohercegovačku privredu. Poznato je da su očekivanja stanovništva bitan faktor za ekonomiju jedne zemlje, jer ako je bojazan od krize manja, potrošnja ne bi trebala značajnije padati, a time dodatno otežavati postojeće stanje. Ako bi koristili riječnik jednog od najpoznatijih ekonomista, Johna Maynarda Keynesa, onda bi kazali da BiH ne bi trebala upasti u „zamku likvidnosti“, odnosno u stanje kada zbog bojazni od krize stanovništvo i privreda ljubomorno čuvaju novac, smanjuju potrošnju i investiranje, što samo dodatno otežava ekonomsko stanje. Ako su odgovori odslikali stvarni stav stanovništva BiH, onda do opisanog scenarija ne bi trebalo doći, barem ne u značajnijoj mjeri.

Kao što možemo vidjeti sa grafičkog prikaza, izuzetno visok procenat stanovnika BiH je krajem 2007. i početkom 2008. godine projicirao dalji rast cijena u zemlji. Iako je riječ o percepciji ispitanika o kretanju maloprodajnih cijena, čini se da ona u velikoj mjeri odslikava stvarna kretanja cijena imajući u vidu da smo krajem 2007. i početkom 2008. godine bili svjedoci naglog rasta cijena hrane i energenata na svjetskom tržištu, da bi krajem druge polovine 2008. godine primarno cijena nafte počela naglo da pada. U svakom slučaju, kada je u pitanju 2008. godina, primjećujemo da je od drugog kvartala došlo do smanjenja procenta ispitanika koji su prognozirali dalji rast cijena, mada još uvijek apsolutna većina smatra da će cijene dalje rasti.

Napominjemo, u 2009. godini bi „trebalo“ doći i do smanjenja cijena uvoznih proizvoda iz EU a što ćemo moći analizirati tek nakon što prođe izvjesno vrijeme od početka provođenja pomenute strukturne promjene 14 15

Izvor: Tabela IX u Prilogu Izvor: Tabela X u Prilogu

Tabela XI

BOSNA I HERCEGOVINA SMANJENJE POVEĆANJE NE OČEKUJE PROMJENE

Sep. 2007 % 12,0 23,8 54,0

Nov. 2007 % 14,4 20,5 58,7

Mart 2008 % 12,4 21,4 60,0

Juni 2008 % 11,1 18,5 63,0

Sept. 2008 % 13,2 22,8 58,0

Nov. 2008 % 11,8 20,9 62,6

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe projekta, PRISM Research, Novembar 2008. godine

u vanjskom sektoru BiH. Prve preliminarne projekcije iz januara 2009. godine sugeriraju da cijene ipak nisu zabilježile očekivano smanjene na BiH tržištu.

Vidjeli smo da je većina ispitanika odgovorila da očekuje rast cijena u narednoj godini. U isto vrijeme, visok je procenat (oko 63 %) pitanih iz uzorka koji su odgovorili da ne očekuju povećanje ukupnih prihoda porodice u kojoj žive. Primjećujemo da nije bilo značajnijih odstupanja između četiri istraživanja tokom 2008. godine. Oko 20 % pitanih projicirali su moguće povećanje ukupnih prihoda, što implicira da bi potencijalni dalji rast cijena relativno smanjio životni standard većini stanovništva, poruka je rezultata dobijenih tokom 2008. godine. Iako je riječ o prognozama ispitanika, sigurno da ovakvi trendovi zabrinjavaju, posebno kada je riječ o kategorijama s niskim ukupnim dohotkom.

I konačno, imajući u vidu prethodno analizirane rezultate ankete, ne čudi nas niti odgovor preko 80 % pitanih u svim kvartalnim istraživanjima iz 2008. godine da u budućnosti neće moći izdvojiti dio svojih primanja za štednju. Najlošiji rezultat je zabilježen u posljednjem kvartalu 2008. godine.16 Svakako da ovakvi pokazatelji samo dalje potvrđuju veliku ovisnost BiH ekonomije o stranoj štednji, što naravno da nije dobar indikator pogotovo u vrijeme kada je moguće da će se sve teže dolaziti do stranog kapitala, a primarno zbog posljedica svjetske finansijske krize. Rezultati i na ovo pitanje su se pogoršali u poređenju sa prethodnim kvartalnim izvještajem.

6. Institucije u BiH troškovno i proceduralno mnogo koštaju stanje se dodatno pogoršava Važnost institucija za ekonomski napredak jedne zemlje u modernoj ekonomiji čini se da više nije upitna. Pored značaja institucija za ekonomski razvoj zemlje, ova oblast za BiH je interesantna i iz razloga što se u posljednje vrijeme jako mnogo diskutira(lo) o raznim institucionalnim pitanjima. Shodno tome, postoji dovoljno razloga da pratimo i pitanja koja obuhvataju institucionalni segment BiH ekonomije i društva. Pošto je riječ o ekonomskoj sekciji izvještaja, primarno nas interesiraju ekonomske konsekvence troškova institucija kao i potencijalno slabog kvaliteta i/ili efikasnosti domaćeg institucionalnog okvira.

Grafikon 5

Transakcijski troškovi institucija u BiH17

Prema rezultatima svih istraživanja rađenih tokom 2008. godine, natpolovična većina ispitanika u prosjeku je ocijenila da način na koji je vlast organizirana i kako funkcionira, značajno više nego što bi trebalo da košta obične ljude, kako u smislu direktnih novčanih plaćanja, tako i u smislu utrošenog vremena na poslove koji se završavaju sa domaćim institucijama. Kao i kod većine odgovora, četvrti kvartal 2008. godine obilježen je najlošijim rezultatima koje smo do sada dobili. Pretpostavljamo da bi jedan od razloga mogla biti reforma direktnih poreza u Federaciji 16 17

Izvor: Tabela XII u Prilogu.

Izvor: Tabela XIII u Prilogu

33 Godišnji izvještaj 2008. godine - Ekonomska situacija u BiH

Do kakvih promjena ukupnih prihoda u Vašem domaćinstvu očekujete da bih moglo doći u narednih 6 mjeseci?

Godišnji izvještaj 2008. godine - Ekonomska situacija u BiH

34

Grafikon 6

Direktna plaćanja institucijama u BiH18

BiH, ali i mogući „ispod“ očekivani odgovori domaćih institucija na ekonomske probleme koji postoje i koji se posebno najavljuju kada je u pitanju trenutna ekonomska kriza u svijetu. U svakom slučaju, 57 % pitanih mišljenja su da ih institucije u BiH koštaju više nego što treba, dok 56 % anketiranih lica smatraju da troše više vremena nego što bi trebalo. Vrijedi pomenuti da su lošiji odgovori zabilježeni u Republici Srpskoj u prva dva kvartala 2008. godine, dok je obrnuta situacija bila u posljednja dva kvartala 2008. godine kada su lošiji odgovori zabilježeni u Federacije BiH19. U svakom slučaju, natpolovična većina sugerira na visoke troškove u novcu i vremenu kada su u pitanju institucije BiH. Ili još jednostavnije rečeno, institucije u BiH pored toga što su skupe, vremenski su zahtjevne, odnosno, njihova efikasnost je samim tim upitna.

Analiziramo li direktne i indirektne troškove institucija prema skali, građani BiH projiciraju da se suočavaju sa značajno višim troškovima života, kako zbog direktnog plaćanja institucijama u novcu, tako i zbog indirektnih troškova sa kojima se suočavaju (npr. vremenski zahtjevnih procedura, slabe efikasnost rada, loše implementacija zakona, i slično). Izračunamo li prosti prosjek procijenjenih direktnih i indirektnih troškova prema odgovorima ankete dobijamo da plaćanja u novcu u BiH povećavaju troškove života kod najvišeg broja ispitanika u razni od 10 do 30 %, dok kao indirektne troškove građani također projiciraju visinu od 10 do 30 % ukupnih troškova života20. Drugim riječima, ovi odgovori impliciraju da stanovništvo BiH nije zadovoljno kvalitetom i efikasnošću domaćih institucija, jer pored direktnih troškova, poput plaćanja poreza, građani susreću i visoke indirektne troškove, odnosno nedostatke institucija, primarno zbog slabe implementacije na terenu. Primjećujemo da su najlošiji odgovori sa područja gdje kao većinski narodi žive Bošnjaci i Hrvati, i to je bio rezultat kojeg smo dobili u svim istraživanjima rađenim tokom 2008. godine.

Drugačije kazano, najlošiji odgovori su zabilježeni u Federaciji BiH, što i nije za čuditi imajući u vidu kompleksnu institucionalnu strukturu ovog entiteta koja kako direktno, tako i indirektno mnogo košta.

S obzirom na činjenicu da institucije relevantne za ekonomski rast i razvoj zemlje mogu biti više ili manje efikasne, u anketi smo pratili ocjene ispitanika za osnovne institucije u BiH kada je u pitanju njihov rad.

Rezultati ukazuju da su najbolje ocijenjene u prosjeku bile Centralna banka BiH, Uprava za indirektno oporezivanje i Poreske uprave entiteta. U posljednjem kvartalnom istraživanju bilježimo zaokret kada je Pravosudni sistem dobio nešto bolje ocjene dok su sada lošije rangirane bile Poreske uprave entita, a koje su ranije redovno držale treću poziciju u najbolje ocijenjenim institucijama u BiH. S druge strane, najlošije ocjene dobili su Agencije za privatizaciju, Zavodi za zapošljavanje i Agencija za promociju stranih investicija (FIPA), što je identična lista već niz kvartalnih izvještaja.21 Ovakvi rezultati svakako treba da zabrinu neke institucije kada je u pitanju ocjena njihovog rada. Detaljniji rezultati ankete dostupni su u Tabeli XIV u prilogu ovog izvještaja.

I konačno, ukoliko formalne institucije države nisu efikasne u vršenju svojih poslova, to biva motivom da sektori stanovništva i privrede jačaju tzv. ''neformalne'' institucije kako bi nekada završili poslove koji su u obavezi državnih institucija. Neformalne institucije podrazumijevaju korištenje prijateljskih, rodbinskih, kolegijalnih veza kako bi se neki posao ''brže'' ili ''lakše'' završio. Rezultati istraživanja tokom 2008. godine po ovom pitanju ukazuju na činjenicu da sektor stanovništva koristi neformalne institucije ili razna neformalna pravila ponašanja ali ne u nekoj značajnoj mjeri.22

19 20 21 22

Izvor: Tabela XIII u Prilogu.

Izvor: Tabela XVII u Prilogu Izvor: Tabela XIV u Prilogu Izvor: Tabela XV u Prilogu

IV POSLOVNO OKRUŽENJE U BiH 1.

2.

3.

4.

5.

Ekonomska situacija tokom 2008. godine pogoršana Iskorištenost kapaciteta u skoro svakom drugom preduzeću ispod mogućih kapaciteta Finansijski pokazatelji bosanskohercegovačkih preduzeća se pogoršali Nedovoljno efikasne vlasti uz visoka poreska opterećenja, loše funkcioniranje sudstva, nelojalnu konkurenciju i korupciju koče privatni sektor Visoki direktni i indirektni troškovi domaćih institucija

1. Ekonomska situacija tokom 2008. godine pogoršana Rezultati ispitivanja o ekonomskoj situaciji u BiH tokom 2008. godine ne samo da su bili loši, nego su se do kraja godine dodatno pogoršali. Posmatrano po kvartalima, relativno najbolje ocjene dobili smo u trećem kvartalu a najlošije u posljednjem kvartalu protekle godine. S grafičkog prikaza uočavamo da je u posljednjem kvartalnom istraživanju skoro 70 % upitanih ocijenilo da je ekonomska situacija u zemlji gora i to je do sada najviši procenat ispitanika sa ovakvim stavom. S druge strane svega 4 % pitanih je ocijenilo poboljšanje, a 28 % pitanih smatra da je stanje ostalo isto. Imajući u vidu globalna ekonomska dešavanja obilježena ekonomskom, finansijskom i kreditnom krizom u svijetu, koja su se počela prenositi i na BiH, ovakav odgovor čini se kao i „očekivan“. Sve u svemu, odgovori sugeriraju na to da je 2007. godina bila u ekonomskom pogledu uspješnija za poslovni sektor nego što je to 2008. godina.

Grafikon 1

1

Očekivanja o ekonomskoj situaciji1

Izvor: Tabela I u Prilogu.

Annual Report 2008 - Political Stability in BiH

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

35

Godišnji izvještaj 2008. godine - Poslovno okruženje

36

Očekivanja privatnog sektora o ekonomskoj situaciji za prvo polugodište 2009. godine koja smo dobili u decembarskom istraživanju također nisu nimalo optimističnija. Naime, apsolutna većina ispitanika (62 %) ocjenjuje lošiju ekonomsku situaciju u narednom polugodištu, promjene ne očekuje 35 % pitanih a samo je 3 % optimista u uzorku2. Kao i u prethodnom slučaju, ovaj odgovor nije za čuditi, imajući u vidu da je poslovni sektor vjerovatno počeo da „osjeća“ posljedice globalne ekonomske krize, a šta će biti u narednom razdoblju ostaje tek da se vidi. Za sada nije moguće jasno kazati da li ima recesije u BiH i u kojoj mjeri će ova zemlja biti pogođena.

2. Iskorištenost kapaciteta u skoro svakom drugom preduzeću ispod mogućih kapaciteta Već duže vrijeme pratimo odgovore poslovnog sektora o tome u kojoj mjeri koristi postojeće kapacitete. Pošto je riječ o indikatoru kojeg je teško dobiti u zvaničnoj statistici, a bitan je pokazatelj stvarnog stanja privrede, odgovori na pitanje o razini korištenja privrednih kapaciteta zaslužuju posebnu pažnju. U kvartalnim izvještajima smo više puta naglašavali da razina iskorištenosti instaliranih kapaciteta sugerira koliko privreda je daleko od svojih potencijalnih mogućnosti proizvodnje, odnosno koliki je Grafikon 2

Iskorištenost kapaciteta u BiH3

mogući jaz zbog manjka posla u odnosu na kapacitete koji bi mogli biti uposleni. Generalno kazano, odgovori nisu optimistični pošto visok procenta kompanija ima neuposlene kapacitete, tačnije, skoro svako drugo preduzeće.

Sigurno je da ovako visok postotak kompanija u uzorku koji posjeduju neuposlene kapacitete nije samo problem dotičnih kompanija, nego indirektno i makroekonomski problem u zemlji. Iz ankete nije moguće jasno znati šta je razlog neuposlenosti postojećih kapaciteta, ali sigurno da ovaj indikator nije povoljan za BiH privredu. Nažalost, početkom 2009. godine počinje se govoriti o tome da se probaju zadržati postojeći kapaciteti i postojeća uposlenost radne snage imajući u vidu tendencije recesije u globalnoj svjetskoj privredi. Drugim riječima, sada se praktično može govoriti o uspjehu bosanskohercegovačke ekonomije ako prođe kroz negativan konjukturni ciklus koji je prisutan na svjetskoj sceni bez otpuštanja radne snage i smanjenja uposlenosti kapaciteta koji su ranije radili. Ostaje da se vidi kakvi će efekti biti na bosanskohercegovačku privredu, ali prvi i još uvijek nepotvrđeni podatci sugeriraju da dolazi do otpuštanja radnika i u nekim bosanskohercegovačkim kompanijama kao i do smanjenja uposlenosti postojećih kapaciteta. Čak možemo čuti i komentare, recimo u susjednoj Hrvatskoj, da se u nekim slučajevima radnici otpuštaju ne zbog stvarnog stanja recesije privrede, nego zbog „korištenja situacije“ od strane privrednika i otpuštanja svih radnika koji su bili mogući višak ili je postojalo određeno nezadovoljstvo prema tim uposlenicima od ranije. Svakako da niti ovakav scenario nije isključen, mada u BiH čini se da nismo primijetili ovakva ponašanja privrednika.

2 3

Izvor: Tabela II u Prilogu.

Izvor: Tabela III u Prilogu.

Imajući u vidu sveukupno poslovanje Privrednici BiH ocijenili su pogoršanje ekonomske Vaše kompanije, biste li rekli da ste u situacije tokom 2008. godine u odnosu na prethodnu finansijskom pogledu u odnosu na isti godinu. Pošto je riječ o poslovnim ljudima sigurno da je period prošle godine u situaciji koja je ... njihovo mišljenje najvećim dijelom bazirano na finansijskom poslovanju preduzeća koja su bila BOLJA ISTA LOŠIJA predmet ankete. Drugačije kazano, za očekivati je (%) (%) (%) pogoršanje i finansijske pozicije preduzeća, što su u MART 2008 50 32 17 JULI 2008 35 41 24 stvari i odgovori koje smo dobili tokom 2008. godine.

SEPTEMBAR 2008 28 46 26 Iako su rezultati u prva tri kvartala sugerirali da je u DEC. 2008 27 44 29 većini preduzeća finansijska pozicija bolja, ona se Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog relativno pogoršavala iz kvartala u kvartal. Kulminacija upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, decembar 2008. Godine je naravno evidentirana u posljednjem četvrtom kvartalu kada imamo rezultat da je u najvišem procentu kompanija zabilježen lošiji finansijski rezultat u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Preciznije kazano, u 29 % kompanija zabilježen je lošiji finansijski rezultat, dok je u 27 % kompanija stanje ocijenjeno boljim.

Kada su u pitanju prognoze za 2009. godinu, poslovni sektor sugerira na moguće dalje pogoršanje sa do sada najviših 43 % ispitanika u uzorku koji su imali ovakav stav. Ovo je čini se prvi put odkako anketiramo poslovni sektor u BiH da su kompanije imale lošije prognoze za budućnost nego što su bili odgovori na prethodno stanje. Jednostavno kazano, uvijek je vladao barem blagi optimizam da će u narednom razdoblju stanje biti bolje, da bi sada po prvi puta bilo obrnuto. Sve u svemu, odgovori na prethodna dva pitanja sugeriraju da je finansijska pozicija preduzeća u BiH lošija nego prethodne godine a da za naredno polugodište kompanije očekuju dalje pogoršanje. Gotovo smo sigurni da je glavni razlog ovakvog mišljenja bojazan od globalne ekonomske krize i njenih efekata na bosanskohercegovačku privredu. Posmatramo li odgovor na ovo pitanje između entiteta, uočavamo da nisu prisutna zanačajnija odstupanja.4 Tabela VI

Kako ocjenjujete nivo kreditne zaduženosti vaše kompanije u odnosu na isti period prethodne godine?

Veći (%)

Isti (%)

Manji (%)

B.O. (%)

IV' 07 IX '07 XII '07 III '08 VIII '08 IX '08 XII '08 IV' 07 IX '07 XII '07 III '08 VIII '08 IX '08 XII '08IV' 07 IX '07 XII '07 III '08 VIII '08 IX '08 XII '08 IV' 07 IX '07 XII '07 III '08 VIII '08IX '08XII '08

BiH FBiH RS

28 29 22

23 24 19

39 42 29

26 27 24

23 25 17

34 31 41

37 35 42

46 42 62

35 31 48

34 34 35

46 43 52

47 47 48

42 43 41

35 25 31 38 28 33 33 17 23

25 24 29

27 28 24

20 20 21

24 26 18

28 27 25

1 1 0

11 12 10

1 0 6

1 1

10 9 14

Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, decembar 2008. godine

Pored činjenice da poslovni sektor sugerira na lošije finansijske rezultate u 2008. godini, rezultati ankete također pokazuju da je došlo do rasta kreditne zaduženosti u poređenju sa 2007. godinom. Posmatrano između entiteta, posebno je povećanje evidentirano kod kompanija u Republici Srpskoj. Istina, dosta je teško izreći objektivan sud o razlozima mogućeg rasta kreditnog zaduženja imajući u vidu da rast zaduženosti može biti posljedica investicionih ulaganja, o čemu smo pisali u prethodnim izvještajima. Također, kada je u pitanju buduće moguće zaduživanje domaćih kompanija možemo očekivati smanjenje u narednom razdoblju imajući u vidu trenutni rast kamatnih stopa na tržištu kao posljedicu globalne krize.

I na kraju, lošiji finansijski rezultati i rast kreditne zaduženosti u poređenju sa 2007. godinom vjerovatno su determinirali i smanjenje procenta kompanija koje su nas izvijestile o poslovanju sa dobiti. Naime, tokom 2008. godine bilježimo smanjenje kompanija u uzorku koje su ostvarile pozitivan finansijski rezultat.

Konkretnije kazano, u decembarskom istraživanju 69% kompanija u uzorku ostvarilo je dobit, dok je 31 % kompanija odgovorilo da je poslovalo s gubitkom.7 Napomenućemo da je u 2007. godini uglavnom oko 80 % kompanija ocijenilo da je poslovalo s dobiti.

4 5 6 7

Izvor: Tabela V u Prilogu.

Source: Table VII in annex.

Source: Table VIII in annex.

Izvor: Tabela VII u prilogu.

37 Godišnji izvještaj 2008. godine - Poslovno okruženje

3. Finansijski pokazatelji bosanskohercegovačkih preduzeća se pogoršali Tabela IV

Godišnji izvještaj 2008. godine - Poslovno okruženje

38

4. Nedovoljno efikasne vlasti uz visoka poreska opterećenja, loše funkcioniranje sudstva, nelojalnu konkurenciju i korupciju koče privatni sektor Odgovori na pitanje u kojoj mjeri različite razine vlasti pomažu poslovnom sektoru u prevazilaženju prepreka u poslovanju već niz kvartala nisu bili ohrabrujući. Rezultati su tokom 2008. godine varirali iz kvartala u kvartal da bi najlošije ocjene bile zabilježene u decembarskom istraživanju, posebno za državnu i entitetske razine8. Ovakvim odgovorima ispitanici iz poslovnog sektora iskazuju najveće nezadovoljstvo sa efikasnošću makro-nivoa vlasti, mada niti kantonalne i općinske vlasti nisu posebno bolje ocijenjene u decembarskoj anketi, a u prethodnim kvartalima niže razine vlasti su znale biti ocijenjene i lošije. Sve u svemu, napravimo li presjek odgovora o efikasnosti vlasti za prethodne dvije godine, dobijamo da je najmanje od pomoći privatnom sektoru bila državna razina vlasti, dok se kao najviše od pomoći izdvaja općinska vlast. Ako posmatramo preostala dva nivoa vlasti – entitetsku i kantonalnu – odgovori iz prethodne dvije godine upućuju da je entietska vlast bila manje od pomoći nego kantonalna.

Pored problema nedovoljne potpore vlasti u BiH, privatni sektor se suočava i sa nizom drugih barijera koje su specifične za ovu zemlju. Već duže vremena pratimo koje su to potencijalno najveće prepreke u poslovanju, i manje-više dobijamo iste odgovore, iz kvartala u kvartalu, pa možemo kazati, i iz godine u godinu. Generalni zaključci svih anketa sugeriraju da je većina problema navedenih kao najznačajnije prepreke u poslovanju vezana za funkcioniranje institucija u BiH, odnosno mogući problem slabe efikasnosti institucija kao i visokih troškova institucija.

Tabela IX

U kojoj mjeri naredne stavke predstavljaju prepreke za uspješno poslovanje

Carinske procedure Poreske stope Nelojalna konkurencija Korupcija Funkcionisanje sudstva Politička nestabilnost Regulativa tržišta rada Poreska administracija Procedure za izdavanja poslovnih dozvola Okolinska regulativa Sigurnosna regulativa i standardi Nedostatak obrazovanih kadrova

U velikoj mjeri Donekle VII '08 IX '08 XII '08 VII '08 IX '08 XII '08 19 21 19 33 46 39 50 39 48 24 33 28 48 34 42 29 26 27 46 37 42 16 25 26 47 43 45 21 22 26 36 26 34 32 39 27 14 24 28 27 31 31 23 20 19 32 34 38 39 36 38 30 29 29 17 17 17 28 35 36 16 11 14 20 28 30 19 17 19 24 34 34

Malo VII '08 IX '08 XII '08 13 17 25 10 17 17 9 25 16 9 20 12 11 20 16 10 23 24 27 27 21 20 29 29 9 20 20 21 30 23 32 36 31 20 25 26

Nimalo VII '08 IX '08 XII '08 13 12 12 6 6 2 4 7 9 4 5 6 7 5 3 8 3 6 14 11 14 10 9 9 9 7 8 16 9 12 16 13 15 16 16 14

Ne mogu odgovoriti VII '08IX '08XII '08 6 5 6 15 11 9 6 6 5 13 11 7

Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, decembar 2008. godine

U većini ispitivanja koja smo radili u prethodnoj godini kao i početkom 2008. godine, pitani su identificirali visoke poreske stope, nelojalnu konkurenciju, političku nestabilnost i funkcioniranje sudstva kao glavne probleme u poslovanju. Odgovori u trećem kvartalu 2008. godine su bili nešto drugačiji gdje je na prvom mjestu najvećih problema poslovni sektor identificirao probleme zbog lošeg funkcioniranja sudstva, zatim visina poreskih opterećenja u poslovanju, nakon toga slijedi korupcija, a na četrvtom mjestu jeste nelojalna konkurencija. Decembarsko istraživanje donosi nam dosta slične rezultate s manjim odstupanjima gdje su sada kao najviši problemi poslovanju identificirani sljedećim redoslijedom: postojeća poreska opterećenja, zatim funkcioniranje sudstva, nelojalna konkurencija i korupcija. Ako pak napravimo presjek za posljednje dvije godine, ispitanici su u sedam kvartalnih ispitivanja u prosjeku identificirali kao najveće prepreke slijedeće (redoslijed prema rezultatima ankete): 1. Visoka poreska opterećenja; 2. Nelojalna konkurencija; 3. Politička nestabilnost; 4. Funkcioniranje sudstva. Navedene prepreke identificiralo je u prosjeku preko 80 % ispitanika u poslovnom sektoru, što nam jasno govori o

8

Izvor: Tabela VIII u prilogu.

Ispitanici iz poslovnog sektora kao najmanje prepreke u poslovanju u okviru ponuđene liste biraju uglavnom slijedeće: sigurnosna regulativa i standardi, okolinska regulativa i nedostatak obrazovanih kadrova. Zanimljivo je da prema rezultatima ankete iz posljednja tri kvartala 2008. godine, od navedenih mogućih smetnji poslovanju, nedostatak obrazovanih kadrova rangiran je kao mala prepreka. To nam donekle sugerira da poslovni sektor u BiH smatra da nema toliko problema sa dostupnosti adekvatnog ljudskog kapitala. Povežemo li ovaj odgovor sa nedovoljnom iskorištenosti kapaciteta u BiH, onda činjenica da ljudskog kapitala ne manjka, a da postoje kapaciteti koji bi se mogli uposliti, sugerira na mogući problem nedovoljnosti fizičkog kapitala, odnosno nedovoljne razine investicija kako bi se domaći kapaciteti aktivirali.

5. Visoki direktni i indirektni troškovi domaćih institucija Budući da je postalo očigledno iz rezultata istraživanja poslovnog sektora da institucije determiniraju uspjeh poslovanja domaćih kompanija, od početka 2008. godine pratimo i efikasnost „relevantnih“ institucija u Bosni i Hercegovini. Identificirajuću ključne ekonomske i ne-tržišne institucije (ili organizacije države) relevantne za poslovanje kompanija, odnosno u krajnjem ishodu za ekonomski rast, želimo identificirati koje institucije rade dobro ili loše posao ili funkciju zbog koje egzistiraju. Naredna tabela prikazuje rezultate za posljednja tri kvartalna ispitivanja.

Tabela X

Koliko dobro rade svoj posao slijedeće institucije?

Centralna banka BiH Uprava za indirektno oporezivanje Entitetska poreska uprava Pravosudni sistem Direkcija za evropske integracije FIPA Agencija za privatizaciju Agencija za bankarstvo Zavodi za zapošljavanje Spoljnotrgovinska komora BiH Privredna komora entiteta Socijalni fondovi

Jako dobro Donekle dobro VII ‘08 IX ‘08 XII ‘08 VII ‘08 IX ‘08 XII ‘08 33 24 30 38 43 39 21 15 16 43 47 50 9 11 6 44 46 48 2 4 3 22 18 17 3 7 7 26 22 18 8 4 3 22 29 19 7 1 2 18 20 14 10 7 5 33 28 32 6 3 3 27 31 36 8 7 4 31 28 29 11 9 11 37 28 28 1 20 2 14 9 10

Donekle loše VII ‘08 IX ‘08 XII ‘08 3 7 4 17 23 18 23 25 25 26 39 36 14 26 20 16 18 18 17 28 22 12 29 20 22 34 24 21 32 30 24 31 27 13 33 26

Jako loše VII ‘08 IX ‘08 XII ‘08 2 6 6 7 8 9 11 13 17 37 30 35 12 11 10 23 20 19 31 25 28 16 8 7 26 16 17 22 20 18 13 20 19 28 33 37

Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, decembar 2008. godine

U ocjeni institucija koje su prema ekonomskoj teoriji i praksi relevantne za poslovni sektor i ekonomski rast, kompanije u BiH su u decembru 2008. godine rangirale kao najmanje efikasne slijedeće institucije: Pravosudni sistem, Socijalne fondove i Agencije za privatizaciju. Skoro identična lista bila je u skoro svim ispitivanja tokom 2008. godine. Presjek posljednje dvije godine za sedam kvartalnih istraživanja iz preko 700 bosanskohercegovačkih kompanija također nas vodi na isti zaključak, a to je da, kao najmanje efikasne u vršenju svoga posla privatni sektor vidi sljedeće tri institucije (redoslijedom kojeg smo dobili): 1. Pravosudni sistem BiH; 2. Agencije za privatizaciju; 3. Socijalni fondovi.

S druge strane, kao najviše efikasne rangirane su Centralna banka BiH, Uprava za indirektno oporezivanje i Entitetske poreske uprave. Institucije zadužene za fiskalnu i monetarnu politiku u zemlji su u praktično u svim ispitivanjima 2008. godine imale najbolje ocjene, uključujući i posljednje decembarsko istraživanje. Centralna banka BiH je u svim istraživanjima bila najbolje ocijenjena institucija od strane poslovnog sektora, što je svakako vrijedno pažnje. Isti je rezultat za ovu instituciju i za protekle dvije godine.

Interesantno je primijetiti da rezultati svih kvartalnih istraživanja u 2008. godini pokazuju da se u značajnoj mjeri koriste neformalne institucije u BiH. Neformalne veze i kontakte koristi u većoj ili manjoj

39 Godišnji izvještaj 2008. godine - Poslovno okruženje

tome koje su to najviše barijere poslovanju u BiH, kao i šta bi to trebao biti prioritet u rješavanju problema sa kojima se suočava privatni sektor u ovoj zemlji.

Godišnji izvještaj 2008. godine - Poslovno okruženje

40

mjeri blizu 70 % kompanija.9 Pored toga, preko 70 % ispitanika iz poslovnog sektora izjavilo je da koristi razna neformalna ili nepisana pravila u poslovanju, što je također povezano sa korištenjem neformalnih, i slabom efikasnošću formalnih institucija.10 Riječju, velika većina ispitanika iz poslovnog sektora koristi alternativne neformalne institucije u svakodnevnom poslovanju, bilo u većoj ili manjoj mjeri, i primjećujemo blagi relativni rast ispitanika koji su imali ovakav stav posljednjih godinu dana, a naročito je to bio slučaj u trećem kvartalu 2008. godine.

Najzad, efikasnost institucionalnog okvira može se posmatrati i neposredno kroz troškove koje institucije stvaraju privatnom sektoru. Ovi troškovi poznati su kao transakcijski troškovi i obuhvataju kako direktni novčani trošak, tako i indirektni trošak izražen kroz npr. utrošeno vrijeme na razne institucionalne procedure. Prema rezultatima četvrtog kvartalnog istraživanja, natpolovična većina pitanih (oko 60 % iz korporativnog sektora) mišljenja je da se suočava sa višim transakcijskim troškovima nego što bi to trebalo, kako u smislu novčanih izdataka tako i u smislu vremenski zahtjevnih procedura kroz koje prolaze.11 Interesantno, prosjek posljednje dvije godine kojeg smo dobili u odgovoru na ova pitanja sugerira da je privatnom sektoru veći oportunitetni trošak zbog izgubljenog vremena nego onaj kojeg stvarno plaćaju u novcu institucijama BiH, sugerirajući ponovo nezadovoljstvo sa efikasnosti funkcioniranja domaćih institucija.

Tokom 2008. godine pratili smo i odgovor na pitanje koliko su to troškovi poslovanja viši zbog direktnih i indirektnih troškova institucija kako bi dobili više informacija od strane privatnog sektora. Bili smo iznenađeni odgovorima da su ukupni troškovi poslovanja značajno viši kod većine kompanija, ali ono što nam posebno privlači pažnju jeste da poslovni sektor procjenjuje jako visoke indirektne troškove sa kojima se suočava. Drugačije kazano, poslovni sektor smatra da su mu jako visoki troškovi nastali zbog vremenski zahtjevnih procedura, slabe efikasnosti institucija, slabe implementacije zakona, i slično.

Tabela XVI

Možete li procijeniti za koliko su vaši ukupni troškovi poslovanja viši indirektnog utjecaja držvanih institucija na povećanje vaših troškova poslovanja.

0-5 % 5-10 % 10-20 % 20-30 % 30-40 % 40-50 % 50-60 % > 60 % n.a.

BIH 19 22 17 7 2 1 6 3 23

III '08 FBIH 19 23 14 8 3 1 5 4 23

RS 21 21 24 3 0 0 7 0 24

BIH 10 27 26 9 4 7 1 3 13

IX '08 FBIH 13 27 33 7 4 4 1 1 10

RS 23 5 18 5 18 9 23

BIH 15 25 21 10 3 3 2 7 14

XII '08 FBIH 18 21 24 10 4 3 3 6 13

RS 13 29 13 13 0 4 0 8 21

Izvor: Ispitivanje poslovnog okruženja za projekat UNDP-a Sistem ranog upozoravanja u BiH, PRISM Research, Business to Business Survey – top 150, septembar 2008. godine

Prema rezultatima posljednjeg istraživanja u 2008. godini, najviše ispitanika odgovorilo je da su im troškovi poslovanja viši zbog direktnog plaćanja institucijama BiH u rasponu od 5 do 20 %, takvih je bilo 48 % odgovora12. Nije za čuditi da odgovori sugeriraju na više troškove u Federaciji BiH u odnosu na drugi entitet imajući u vidu više nivoa vlasti u FBiH, a time i kompleksniju institucionalnu i administrativnu strukturu. Slične rezultate imali smo i u septembarskom istraživanju S druge strane, odgovori sugeriraju na jako visoke i indirektne troškove u BiH gdje je od 5 do 20 % više troškove procijenilo 46 % kompanija, s tim da je taj procenat bio ponovo nešto viši u Federaciji BiH nego u Republici Srpskoj. Slična situacija bila je i u trećem kvartalu 2008. godine.

9 10 11 12

Izvor: Tabela XI u Prilogu Izvor: Tabela XII u Prilogu Izvor: Tabela XIII i XIV u Prilogu Izvor: Tabele XV i XVI u Prilogu

V PRIHODI I SISTEM SOCIJALNE ZAŠTITE 1.

2.

3.

4.

Tokom 2008. godine mali broj domaćinstava bez primanja Očekivanja stanovništva u 2008. godini pod uticajem raznih događaja Kupovna moć i životni standard bez promjene tokom 2008. godine Socijalna zaštita i socijalni minimum bez značajne promjene

Index socijalne stabilnosti je u opadanju od 2001. godine.

Za to postoji nekoliko razloga: • Očigledna veza između socijalne, ekonomske i političke stabilnosti: završno istraživanje za 2008. godinu pokazuje korelaciju veću od 0.7 između indeksa socijalne stabilnosti i indeksa ekonomske stabilnosti, dok je korelacija indeksa socijalne i političke stabilnosti 0.58.

• Rastuća nejednakost: GINI koeficijent povećao se sa 0.26 u 2004. godini na 0.41 u 2007. godini, iako je broj ljudi koji žive u siromaštvu opao sa 19 na 17 procenata. Gotovo isti je broj ljudi koji žive na granici siromaštva. Naša istraživanja pokazuju da postoji oko 50% domaćinstava sa mjesečnim Tabela

Korelacija između indeksa socijalne, ekonomske i političke stabilnosti za period maj 2000 - dec 2008.

Indeks socijalne stabilnosti Indeks ekonomske stabilnosti Indeks političke stabilnosti

Indeks socijalne stabilnosti 1 0.72 0.58

Napomena: raspon od -1 do 1 (0 nema konekcije između varijabli) Izvor: SRU, kvartalni izvještaji

Indeks ekonomske stabilnosti 0.72 1 0.56

Indeks političke stabilnosti 0.58 0.56 1

Annual Report 2008 - Political Stability in BiH

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

41

Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

42

prihodom manjim od 500 KM, uz sezonske oscilacije. Iako je ovaj broj sada manji nego u 2001. ili 2002. godini, uz povećane troškove života ovo u stvari znači da se mnoga od ovih domaćinstava sa nominalno višim prihodima u stvari bore da zadovolje osnovne životne potrebe.

• Očekivanja javnosti su turobna, uz konstantnu brigu koja se odnosi na ekonomsku situaciju, uticaj privatizacije, mogućnost eventualne štednje u budućnosti, kao i povećanje cijena. Opadanje ovog indeksa od 2007. godine naovamo povezano je sa višim cijenama i troškovima života i iznevjerenim očekivanjima.

• Iako se prosječna plata od 2000. godine naovamo gotovo utrostručila, očigledno konzumerstvo koje je preplavilo zemlju povećalo je nivo dugovanja domaćinstava. Ovo predstavlja vrlo opasnu situaciju u vremenima kad je nesigurnost vezana za radna mjesta u porastu. Vrlo je uznemirujuća činjenica da su dugovanja domaćinstava u 2008. godini bila preko 6 milijardi KM. • U toku prvih šest godina SRU cijene su umjereno rasle, ali su uvođenje PDV-a i rast globalnih cijena hrane i nafte unijeli neizvjesnost. Štaviše, postajalo je sve teže izbjeći plaćanje računa za komunalne usluge i električnu energiju, što je upravo predstavljalo onaj "ustupak" u sistemu koji je omogućavao ljudima da pokriju svoje osnovne potrebe.

• Općenito govoreći, situacija u pogledu ispunjenja minimalnih standarda za život i socijalne zaštite je veoma loša. Uslovi u Federaciji ukazuju da je tu situacija lošija nego u Republici Srpskoj, ali sistem socijalne zaštite je generalno krhak i predmet je velikih političkih rasprava u oba entiteta. Nakon problema u 2001. i 2002. godini, penzioni sistem je i dalje stabilan, iako je bilo nekih manjih problema u 2008. godini. Postoji očigledan problem koji se odnosi na omjer zmeđu broja registrovanih zaposlenika i broja penzionera koji je, međutim, u opadanju. Postojeći sistem PAYE (sistem: "plati kako zarađuješ") će se suočiti sa ozbiljnim problemima u godinama koje dolaze.

Mi smo u toku posljednjih par godina više pažnje posvetili socijalnoj isključenosti. Izvještaj o humanom razvoju za 2007. godinu navodi da je gotovo 50% stanovništva bilo socijalno isključeno, a najugroženije grupe u tom pogledu bili su starci, omladina, Romi, ljudi sa invaliditetom i seoska populacija, uz izvjestan uticaj etničkog porijekla i spola. Kroz probleme etničkih manjinskih grupa, kao što su povratnici u područja u kojima dominira jedan konstitutivni narod, otkrili su se jasni problemi Bosne i Hercegovine – izostanak političke ili ekonomske integriranosti, u kombinaciji sa problemima nalaženja posla ili pristupa socijalnoj zaštiti, obrazovanju i zdravstvenoj njezi. Ovi problemi postaće još uočljiviji sada kada su gotovo svi donatori napustili zemlju.

Godina 2008. je obilježena kao godina oporavka indeksa socijalne stabilnosti, koji je naročito prouzrokovan pojedinim kretanjima i događajima ekonomske i političke prirode. Njegova vrijednost se povećala za 3 poena na kraju 2008. godine u odnosu na vrijednost krajem 2007. godine, tako da u novembru 2008. godine iznosi 46 poena.

Kao što smo već navodili u kvartalnim izvještajima, za pojedine trendove u socijalnom sektoru treba tražiti uzroke i u drugim oblastima. S tim u vezi treba napomenuti da 2008. godinu karakteriše značajan oporavak indeksa ekonomske stabilnosti, turbulentna politička situacija koja je uticala na fluktuacije indeksa političke stabilnosti, te rast indeksa međunacionalne stabilnosti. Indeks socijalne stabilnosti ima visok stepen međusobne povezanosti sa indeksom ekonomske i političke stabilnosti tako da promjene u jednom segmentu vode ka promjenama u drugim.

Indeks socijalne stabilnosti reflektuje probleme sa kojima se suočava bosansko-hercegovačko društvo. Niska primanja, uslovljena slabom privredom i kvalifikacionom strukturom zaposlenih, neadekvatne politike u osnaživanju pozicije zemlje sa stanovišta konkurentskih prednosti, te nedostatak adekvatnih vladinih (socijalnih) programa i mehanizama na šta ukazuju i očekivanja samih ispitanika govore u prilog fragilnosti sistema socijalne sigurnosti. Godina koja je za nama je obilježena rastom cijena, predizbornim (i postizbornim) periodom za lokalne izbore, političkim tenzijama i konfrontacijama, pogoršanjem regionalne stabilnosti nakon proglašenja državnosti Kosova, te slabijim privrednim i ekonomskim rastom (naročito u posljednjem kvartalu ove godine). Treba napomenuti da najvažniji događaj 2008. godine, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, nije ostavilo značajnijeg traga na nivo socijalne stabilnsti, kao ni na stavove ispitanika vezana za pitanja u ovoj oblasti.

Rast indeksa socijalne stabilnosti tokom 2008. godine je prouzrokovan padom broja domaćinstava bez primanja, padom broja domaćinstava sa niskim primanjima (primanjima ispod 500 KM), povećanjem prosječnih plata koje je srazmjerno pratilo povećane troškove života, te relativno boljim očekivanjima (osim kada je u pitanju posljednji kvartal 2008. godine). Tokom 2008. godine je došlo do pada broja osoba koje

1. Tokom 2008. godine mali broj domaćinstava bez primanja Posmatrajući podatke ispitivanja javnog mnijenja tokom 2008. godine, primjećujemo da tokom dva kvartalna ispitivanja u FBiH i RS, te tri kvartalna ispitivanja u Brčko Distriktu nije bilo osoba koje su izjavile da je njihovo domaćinstvo bilo bez mjesečnih primanja (Vidi Tabelu I dole). Ovo predstavlja zaokretu u trendovima iz prethodnih godina gdje su tokom godine uvijek postojale osobe koje su izjavljivale da je njihovo domaćinstvo bez primanja.1 Tabela I

Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) FBiH

Bez primanja < 100 KM 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 501 - 600 601 - 700 701 - 800 801 - 900 901 - 1000 1001 - 1100 1101 - 1200 1201 - 1300 1301 - 1400 1401 - 1500 1501 - 1600 1601 - 1700 1701 - 1800 1801-1900 1901 - 2000 > 2000 KM/DM NA Bez primanja < 100 KM 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 SUBTOTAL do 500 1501 - 1600 1601 - 1700 1701 - 1800 1801-1900 1901 - 2000 > 2000 KM/DM SUBTOTAL >1500

Mart 08. Juni 08.

2,2 2,1 3,5 7,8 1,1 8,7 16,7 8,5 14,7 8,5 12,1 6,6 7,8 6,3 6,0 8,2 5,0 3,9 4,6 2,4 1,4 5,3 0,5 1,3 0,2 3,2 0,4 0,7 1,5 1,4 0,9 0,4 0,2 0,0 1,4 18,4 25,8 100,0 100,0 2,2 2,1 3,5 7,8 1,1 8,7 16,7 8,5 14,7 8,5 12,1 37,9 48,2 1,4 0,0 0,9 0,4 0,0 0,2 0,0 0,0 0,0 1,4 0,0 4,3 0,0

RS Sept 08.

1,0 1,0 2,2 15,4 15,8 11,7 9,5 6,7 5,5 5,9 3,3 0,9 0,1 0,2

Nov 08.

2,4 1,3 10,1 14,4 12,2 10,8 8,3 5,9 5,7 3,3 1,3 0,2 0,5

0,3

20,4 100,0 1,0 1,0 2,2 15,4 15,8 11,7 47,1 0,0 0,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,3

23,7 100,0 2,4 1,3 10,1 14,4 12,2 40,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

Mart 08.

4,3 5,2 9,8 9,3 9,9 9,9 6,7 4,5 3,5 3,7 3,1 3,8 1,4 2,1 2,1 2,2 0,8 0,7 0,5 1,0 1,0 0,8 13,8 100,0 4,3 5,2 9,8 9,3 9,9 9,9 48,3 0,8 0,7 0,5 1,0 1,0 0,8 4,8

Juni 08.

7,6 5,6 12,6 9,8 11,4 8,8 8,1 4,3 2,5 2,4 1,6 0,3 0,5

24,6 100,0

Sept 08.

0,8 5,6 6,7 15,4 17,7 13,2 6,7 4,6 2,3 2,7 1,6

Nov 08.

Mart 08.

4,5 3,1 16,0 14,4 11,4 10,1 7,4 4,4 2,2 2,0 0,4

5,6 24,1 30,2 6,8 11,1 8,1 4,1

0,3 0,3

Brčko Distrikt Juni 08.

Sept 08.

4,3 17,1 7,9 6,9 13,6 25,4 38,4 8,6 19,0 9,0 3,8 2,9 4,0 7,3 4,1 2,2

Nov 08.

9,2 5,3 27,8 24,2 14,1 5,9 1,0

0,5

0,8

24,0 100,0

9,2 100,0

5,4 100,0

7,6 5,6 12,6 9,8 11,4 47,0 0,0

22,1 100,0 0,8 5,6 6,7 15,4 17,7 13,2 59,4 0,0

4,5 3,1 16,0 14,4 11,4 49,5 0,0

5,6 24,1 30,2 6,8 11,1 77,8

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

0,0 0,0

12,6 100,0

17,1 6,9 25,4 8,6 9,0 66,9 0,0

4,4 100,0 4,3 7,9 13,6 38,4 19,0 3,8 86,9 0,0

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

9,2 5,3 27,8 24,2 14,1 80,6 0,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

1

Primjetno je da je sistem socijalne zaštite u najužem smislu (izdvajanja za tuđu njegu i pomoć, dječiji dodatak te socijalna pomoć) u posljednje vrijeme zabilježio stabilnost u funkcionisanju, uz napomenu da su iznosi za ove vidove socijalne zaštite još uvijek jako niski.

43 Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

podržavaju održavanje javnih protesta, štrajkova i demonstracija u Republici Srpskoj i Brčko Distriktu, uz istovremeno njihov rast u Federaciji Bosne i Hercegovine. Takođe je došlo do pada broja osoba koje bi napustile Bosnu i Hercegovinu, naročito kod osoba srednjih godina (starosne kategorije od 36 do 50).

Zabilježen je i rast penzija s tim da je procentualno najviši rast zabilježen kod najviših penzija (oko 22,7% u RS te 10,5% u FBiH), dok su najniže penzije zabilježile nešto nižu stopu rasta (oko 6,7% u RS te 5,1% u FBiH).

Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

44

Ako posmatramo broj domaćinstava sa niskim prihodima (prihodima ispod 500 KM) vidimo da se njihov broj krajem 2008. godine nije značajno promijenio u odnosu na početak godine. Naime, posmatrajući podatke kvartalnog ispitivanja javnog mnijenja, broj domaćinstava sa niskim prihodima u novembru 2008. godine je zabilježio blagi porast u oba entiteta i Brčko Distriktu u odnosu na mart iste godine. Tokom godine je dolazilo do većeg povećanja (ali i pada) broja domaćinstava sa niskim prihodima u entitetima ali ove varijacije ukazuju na pojedine sezonske trendove (prihode od poljoprivrede, građevinarstva, doznaka iz inostranstva, itd.) koji utiču na nivo prihoda u domaćinstvima. Broj domaćinstava sa niskim prihodima je u novembru 2008. godine prema rezultatima ispitivanja javnog mnijenja i dalje najveći u Brčko Distriktu (80,6% osoba) dok je njihov broj najmanji u Federaciji Bosne i Hercegovine (40,3% osoba). Broj domaćinstava sa niskim prihodima u Republici Srpskoj je bio 49,5%, prema odgovorima ispitanika.

Ako posmatramo distribucija prihoda na područjima koja su prema našoj metodologiji klasifikovana kao većinska, rezultati tokom 2008. godine pokazuju koreposndirajuće trendove kao i po entitetima, s tim da se broj domaćinstava sa niskim prihodima (prihodima ispod 500 KM) smanjio u novembru 2008. godine u odnosu na mart 2008. godine na hrvatskim većinskim područjima (sa 25,9% na 21,6%). Na ostala dva područja na kojima je jedan od konstitutivnih naroda većinski je došlo do blagog povećanja broja domaćinstava krajem 2008. godine u odnosu na početak 2008. godine, i to sa 48,3% na 49,5% u srpskim većinskim područjima i sa 41,3% na 45,1% u bošnjačkim većinskim područjima. Ovakvi trendovi nisu prisutni kod manjina u područjima gdje je jedan od konstitutivnih naroda u većini. Naime, broj domaćinstava sa niskim prihodima kod manjinskog stanovništva je značajno porastao na bošnjačkim većinskim područjima (sa 56,2% na 77,8%) i na hrvatskom većinskim područjima (sa 22,1% na 45,6%), dok je broj domaćinstava sa niskim prihodima zabilježio čak mali pad kod manjinskog stanovništva na srpskim većinskim područjima (sa 67,3% na 66,8%). Za više vidjeti Tabelu II dole.

Tabela II

Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %)

Prihodi u KM Kvartal Bez primanja < 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 Subtotal to 500

Bošnjačka većinska područja (BVP) Mart 08. Juni 08.

Sept 08. Nov 08.

2,7 0,7 1,6 3,9 1,3 2,6 8,3 1,3 2,0 1,2 9,6 19,0 17,2 11,4 9,2 17,3 18,8 16,1 9,8 14,0 12,2 13,8 41,3 55,5 52,3 45,1

Hrvatska većinska područja (HVP) Mart 08.

Juni 08.

Sept 08.

Nov 08.

0,5 2,1 3,9 2,1 0,1 1,5 6,0 0,7 2,8 1,6 5,6 8,6 8,8 5,0 6,0 5,8 5,1 7,6 4,0 5,2 10,1 5,8 25,9 22,4 29,1 21,6

Mart 08.

4,3 5,2 9,8 9,3 9,9 9,9 48,3

Srpska većinska područja (SVP) Juni 08.

Sept 08. Nov 08.

0,8 7,6 5,6 4,5 5,6 6,7 3,1 12,6 15,4 16,0 9,8 17,7 14,4 11,4 13,2 11,4 47,0 59,4 49,5

Prihodi u KM Kvartal Bez primanja < 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 Subtotal to 500

Bošnjačka većinska područja (BVP) Mart 08. Juni 08.

Sept 08. Nov 08.

3,7 2,0 6,9 1,4 2,0 4,3 17,6 0,6 2,0 6,2 6,8 21,3 15,4 29,8 9,7 24,5 24,5 17,5 11,4 9,0 10,6 20,0 56,2 56,9 56,5 77,8

Hrvatska većinska područja (HVP) Mart 08.

Juni 08.

Sept 08.

0,5 1,0 0,9 1,8 5,0 1,8 1,9 4,2 22,5 11,4 5,6 27,2 10,8 6,0 10,3 14,4 22,1 63,5 39,3

Mart 08.

10,1 9,6 7,7 23,2 8,2 8,5 67,3

Srpska većinska područja (SVP) Juni 08.

Sept 08. Nov 08.

0,9 9,0 5,2 4,6 11,1 11,8 3,8 27,3 25,9 21,6 8,7 16,8 25,9 4,6 9,5 10,9 60,7 70,1 66,8

Nov 08.

2,6 2,5 15,4 9,4 15,7 45,6

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Na kraju ćemo se osvrnuti na distribuciju prihoda po pojedinim kategorijama stanovništva (Vidi Tabelu III u dodatku). Prema podacima ispitivanja javnog mnijenja na kraju 2008. godine, u odnosu na kraj 2007 godine, broj domaćinstava sa niskim prihodima je opao i u gradskim (sa 42,9% na 37,5%) i u seoskim (sa 54,9% na 50,3%) područjima. Trendovi pada broja domaćinstava sa niskim prihodima krajem 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine su prisutni kod stanovništva ako kao kriterijum posmatramo odgovore osoba prema polu. Istovremeno, broj domaćinstava sa prihodima ispod 500 KM je ostao isti ako posmatramo odgovore ispitanika od 18-35 godina, dok je njihov broj opao kod drugih starosnih kategorija.

Treba svakako napomenuti da je broj domaćinstava sa niskim prihodima i dalje najniži kod mlađih

2. Očekivanja stanovništva u 2008. godini pod uticajem raznih događaja Ako posmatramo odgovore ispitanika o ekonomskoj situaciji u njihovim porodicama tokom prethodnih godinu dana u cijeloj BiH, sa početka i kraja godine, vidimo da je došlo do pada broja osoba koje su smatrale da se situacija poboljšala te skoro nepromjenjenog broja onih koji su smatrali da se situacija pogoršala.

Naime, podaci ispitivanja javnog mnjenja iz novembra 2008. godine u odnosu na mart iste godine ukazuju da je broj osoba koje smatraju da se situacija prethodne godine poboljšala opao sa 13,48% na 10,76%, dok je broj osoba koje smatraju da je došlo do pogoršanja ostao na istom nivou (vidi Tabelu IV dole).

Tabela IV

Istraživanje TOTAL POBOLJŠATI Ostati ista TOTAL POGORŠATI NZ/BO Total

Da li se ekonomska situacija u vašoj porodici promijenila u posljednjih godinu dana (u%)?

BiH Mart 08. Nov 08.

13,48 10,76 51,46 53,78 34,32 34,46 0,74 0,99 100,00 100,00

FBiH Mart 08. Nov 08.

12,15 10,24 49,24 51,95 37,51 36,73 1,10 1,09 100,00 100,00

RS Mart 08. Nov 08.

15,64 9,39 54,83 58,24 29,30 31,63 0,23 0,74 100,00 100,00

Brčko Distrikt Mart 08. Nov 08.

9,71 43,77 49,86 28,00 40,43 25,41 2,82 100,00 100,00

BVP Mart 08. Nov 08.

10,33 8,7 47,30 49,7 41,45 40,5 0,92 1,1 100,00 100,0

HVP Mart 08. Nov 08.

18,6 16,3 56,1 60,8 23,6 22,0 1,8 0,9 100,0 100,0

SVP Mart 08. Nov 08.

15,6 9,4 54,8 58,2 29,3 31,6 0,2 0,7 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Ova godina je obilježena sa nekoliko značajnih stvari koje su imale značajnog efekta na očekivanja stanovništva. Početak godine je obilježen rastom cijena prouzrokovanim globalnim poremećajima na tržištu nafte i hrane. Sredina godine je bila u znaku predizborne kampanje za lokalne izbore koji su održani u oktobru 2008. godine, dok je kraj godine obilježen globalnom finansijskom krizom i najavom njenih efekata po realnu ekonomiju i finansijski sistem Bosne i Hercegovine. Imajući ovo u vidu, tokom 2008. godine je dolazilo do pogoršanja i poboljšanja očekivanja stanovništva, s tim da ćemo se u ovom izvještaju uglavnom osvrnuti na očekivanja krajem 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine.

Broj osoba koje očekuju da će se ekonomska situacija u narednih godinu dana pogoršati je u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine opao u dijelu FBiH sa bošnjačkom većinom sa 70,8% na 39,7% i dijelu FBiH sa hrvatskom većinom (sa 46,1% na 20,1%), uz skoro nepromjenjen broj osoba sa istim stavovima u Republici Srpskoj (29,6% u odnosu na 27,3%).2 Istovremeno, broj osoba koje očekuju da će se ekonomska situacija u narednih godinu dana poboljšati je porastao u dijelu FBiH sa bošnjačkom većinom (sa 7% na 17,2%) i dijelu FBiH sa hrvatskom većinom (sa 6,6% na 23,2%), dok se smanjio u Republici Srpskoj (sa 22% na 19,1%). Za više vidi Tabelu V u dodatku. Ovakva očekivanja su prisutna uslijed generalne ekonomske situacije, koja je prema određenim pokazateljima (industrijska proizvodnja, rast zaposlenosti i slično) zabilježila pozitivniji rast u FBiH u odnosu na RS. Očekivanja ispitanika u vezi sa nastavkom privatizacije i njenog uticaja na ekonomsku situaciju u njihovim porodicama vidljiva su u Tabeli VI dole. Ako uporedimo podatke ispitivanja javnog mnijenja u novembru 2008. i 2007 godine, vidimo da je došlo do rasta broja pesimista tj. osoba koje smatraju da će nastavak procesa privatizacije negativno uticati na ekonomsku situaciju u njihovim porodicama u oba entiteta, dok je njihov broj opao u Brčko Distriktu. U novembru 2008. godine, 66,4% osoba u FBiH, 53,5% osoba u RS te 33,6% osoba u Brčko Distritku su imali pesimistične stavove u vezi efekata daljeg toka privatizacije. Stavovi su odraz lošijih rezultata privatizacije tokom 2008. godine u kojoj nisu realizovane mnoge planirane privatizacije dok se proces privatizacije u Brčko Distriktu privodi samom kraju. Treba napomenuti da je broj osoba koje smatraju da će nastavak procesa privatizacije pozitivno uticati na situaciju u njihovim porodicama opao u FBiH i RS, te porastao u Brčko Distriktu.

2

Podatke našeg ispitivanja potvrđuju i podaci Galupovog istraživanja „Glas naroda“ o broju osoba koje očekuju pogoršanje situacije u 2009. godini, a koji Bosnu i Hercegovinu svrstava na sredinu ljestvice po broju pesimista. www.voice-of-the-people.net

45 Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

populacija (18-35 godina) i da krajem 2008. godine iznosi 29,5%, dok je njihov broj mnogo veći ako se posmatraju starosne kategorije preko 36 godina (vidi Tabelu III u dodatku).

Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

46

Tabela VI

Kvartal TOTAL NEGATIVNO TOTAL POZITIVNO NZ/BO Total

Očekuju da će nastavak procesa privatizacije uticati na ekonomsku situaciju njihove porodice (%) FBiH Nov 07. Nov 08.

57,5 66,4 16,3 10,1 26,2 23,5 100,0 100,0

RS Nov 07. Nov 08.

52,0 53,5 16,6 11,3 31,4 35,2 100,0 100,0

Brčko Distrikt Nov 07. Nov 08.

80,8 33,6 40,1 19,2 26,3 100,0 100,0

BVP Nov 07.

57,1 16,6 26,2 100,0

HVP Nov 08.

68,8 7,9 23,3 100,0

Nov 07.

59,0 15,1 25,9 100,0

SVP Nov 08.

56,9 18,9 24,3 100,0

Nov 07.

52,0 16,6 31,4 100,0

Nov 08.

53,5 11,3 35,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nakon izuzetno burnog perioda krajem 2007. godine i početkom 2008. godine u kome su cijene proizvoda i usluga rasle kao posljedica eksternih šokova i globalnog povećanja cijene hrane i energenata, možemo reći da je ostatak 2008. godine bio period određenog smirivanja strasti ali ne i zabrinutosti u vezi sa rastom cijena (vidi Tabelu VIII dole). U novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine došlo je do pada broja osoba koje očekuju povećanje cijena u narednih 6 mjeseci u FBiH (sa 89,51% na 78.08%), u RS (sa 83,87% na 74,92%) i Brčko Distriktu (sa čak 100% na čak 0,43%). Treba napomenuti da je broj pesimista odnosno broj osoba koje očekuju povećanje cijena u narednom periodu u stalnom padu tokom 2008. godine uslijed smanjenja cijene nafte i naftnih derivata, te pojedinih poteza vlasti u vezi sa kontrolisanjem marži.

Tabela VIII

Da li će doći do povećanja cijena u narednih 6 mjeseci (u %)

Nov 07. Mart 08.

TOTAL SMANJENJE 6,48 3,93 TOTAL POVEĆANJE 89,51 87,05 Neće biti prom. cijena 2,08 5,13 NZ/BO 1,93 3,89 TotaL 100,0 100,0

FBiH Juni 08. Sept 08.

2,40 6,24 76,32 74,28 15,01 13,70 6,27 5,78 100,0 100,0

Nov 08. Nov 07.

7,40 7,48 78,08 83,87 9,31 6,62 5,22 2,03 100,0 100,0

Mart 08.

4,02 80,62 11,97 3,39 100,0

RS Juni 08. Sept 08.

2,46 13,44 89,28 71,59 5,30 10,56 2,96 4,41 100,0 100,0

Nov 08. Nov 07.

8,88 74,92 100,00 11,67 4,53 100,0 100,0

Brčko Distrikt Mart 08. Juni 08. Sept 08.

38,53 4,18 38,41 53,42 59,62 10,76 8,05 33,33 46,01 2,87 4,83 100,0 100,0 100,0

Nov 08.

35,56 0,43 61,96 2,05 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Trenutna ekonomska situacija i neizvjesnost situacije u vezi sa globalnom ekonomskom krizom, nisu imali značajnog uticaja na broj osoba koje očekuju promjene u visini novčanih primanja u njihovim domaćinstvima. Naime, u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine, broj osoba koje očekuju smanjenje novčanih primanja u narednih 6 mjeseci se smanjio u FBiH (sa 19,01% na 14,22%) i RS (sa 14,42% na 8,89%). Istovremeno, broj osoba koje očekuju povećanje novčanih primanja u njihovim domaćinstvima se povećao u oba entiteta, i to sa 16,22% na 18,35% i sa 20,51% na 25,64% u RS. Treba napomenuti da se ovakvi trendovi ne pronalaze kada su u pitanju osobe koje očekuju smanjenje primanja u domaćinstvima na hrvatskim većinskim područjima, te osobe koje očekuju povećanje primanja u domaćinstvima na bošnjačkim većinskim područjima (više u Tabeli VII u dodatku).

Jedan od ključnih pokazatelja za zabrinutost u narednom periodu vidi se u očekivanjima stanovništva u vezi sa mogućnošću uštede u narednih godinu dana. Posmatrajući podatke ispitivanja javnog mnijenja u četvrtom kvartalu 2008. godine u odnosu na četvrti kvartal 2007. godine, vidimo da se broj osoba koje očekuju mogućnost uštede smanjio u oba entiteta i Brčko Distriktu, i to sa 11,93% na 6,33% osoba u FBiH, 12,75% na 7,50% osoba u RS, te sa 3,95% na 0,43% osoba u Brčko Distriktu (Vidi Tabelu IX u dodatku).

Smanjenje mogućnosti štednje i njenog obima u uslovima globalne kontrakcije raspoloživosti kredita, dovešće do značajnog smanjenja potrošnje u Bosni i Hercegovini. Naime, oko 50% svih kredita u Bosni i Hercegovini se odnosi na potrošačke kredite, te će nedostatak domaćih izvora sredstava, praćen smanjenim prilivom inostranih kredita, doprinijeti mogućnosti pojave recesije i krize u zemlji.

Da su građani u BiH svjesni mogućnosti da će se ekonomska kriza iz finansijskog sektora prenijeti u realnu ekonomiju, govore i podaci o očekivanjima mogućnosti ostanka bez posla u naredna 3 mjeseca (vidi Tabelu X dole). Naime, broj osoba koje smatraju da bi u naredna 3 mjeseca mogle ostati bez posla je u novembru 2008. godine iznosio oko 20% ukupnog broja zaposlenih, i to oko 15,41% osoba u FBiH, te čak 22,28% ispitanika u RS.3 3

Može se reći da su ispitanici u oviru našeg istraživanja bili čak i optimistični u odnosu na podatke iz „Glasa naroda“ Galup instituta, gdje stoji da čak 38% zaposlenih u BiH krajem 2008. godine očekuje da bi mogao ostati bez posla. Kao poređenje, 27% zaposlenih u svijetu očekuje da bi mogao ostati bez posla, uzimajući u obzir sve zemlje obuhvaćene navedenom studijom.

Tabela X

47 Misle da bi u naredna 3 mjeseca mogli ostati bez posla (u%) RS Nov 07.

16,91

Nov 08.

22,28

Brčko District Nov 07.

Nov 08.

67,27

18-35 Nov 07.

Nov 08.

17,74 22,62

36-50 Nov 07.

Nov 08.

17,78 14,46

51+ Nov 07. Nov 08.

17,88 12,63

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Ove podatke o očekivanjima stanovnika o mogućnosti ostanka bez posla, potkrepljuju i analize ekonomskih analitičara krajem godine.4 Naime, iznesene su procjene da bi u metalskom i građevinskom sektoru, uslijed recesije koja prijeti Bosni i Hercegovini, bez posla moglo ostati 2.000-2.500 zaposlenih po djelatnostima.

Interesantna je i činjenica da bi čak u bankarskom sektoru moglo doći do otpuštanja između 700 i 1.000 osoba.

Međutim, da je situacija krajem 2008. godine ipak nešto bolja od situacije u 2007. godini, govore podaci o spremnosti ispitanika da napuste BiH. Prema podacima ispitivanja javnog mnijenja, u novembru 2008. godine je 40,36% osoba u BiH izjavilo da bi napustilo BiH ukoliko bi se za tako nešto stvorila prilika, za razliku od 45,58% osoba iz novembra 2007. godine. I dalje su najspremniji za napuštanje BiH osobe iz starosne kategorije od 18 – 35 godine, i to još uvijek oko 2/3 svih anketiranih.

Na kraju ovog dijela ćemo se osvrnuti na broj osoba koje podržavaju održavanje javnih protesta, štrajkova i demonstracija u vezi sa pojedinim aspektima (gubitak zaposlenja, slabe plate, ugrožena prava, itd.). Ako posmatramo ispitivanje javnog mnijenja u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine, broj osoba koje podržavaju održavanje javnih protesta, štrajkova i demonstracija se smanjio u Republici Srpskoj i Brčko Distriktu5 uz istovremeno povećanje njihovog broja u Federaciji BiH. (vidi Tabelu XI u dodatku).

Grafikon 1

Napustili bi BiH kad bi im se pružila prilika (u %) - Nov 07/Nov 08

Ako posmatramo ispitivanje javnog mnijenja u novembru 2008. godine, situacija izgleda ovako: • Stanovnici FBiH su i dalje skloniji pružanju podrške protestima, štrajkovima i demonstracijama u odnosu na stanovnike RS i Brčko Distrikta • Stanovništvo u selima je sklonije pružanju podrške organizovanim vidovima ispoljavanja nezadovoljstva pojedinim društvenim problemima od stanovništva u gradovima.

• Osobe u starosnoj kategoriji od 18-35 godina su najspremnije za proteste, što predstavlja promjenu u odnosu na prethodne kvartale gdje su osobe u starosnoj kategoriji od 36 do 50 godina bile najspremnije.

• Stanovništvo FBiH je najviše bilo sklono pružanju podrške protestima, štrajkovima i demonstracijama u vezi sa gubitkom zaposlenja (61,3%), slabim platama i penzijama (60,8%), te nemogućnošću nalaska zaposlenja (58,2%).

• Istovremeno, stanovnici RS su najviše skloni podršci održavanja javnih protesta štrajkova i demonstracija u vezi sa povratkom imovine (41,9%), ponašanjem međunarodne zajednice (39,9%), te ugroženim nacionalnim i građanskim pravima (39,0%).

• U Brčko Distriktu, najveći broj osoba spremnih za pružanje podrške organizovanim vidovima ispoljavanja nezadovoljstva bio je u vezi sa pitanjem slabih plata i penzija (njih 38,8%) i gubitkom zaposlenja (33,7%).

3. Kupovna moć i životni standard bez promjene tokom 2008. godine Ako posmatramo podatke entitetskih zavoda za statistiku u vezi sa kretanjem prosječne plate i indeksa potrošačkih cijena, možemo zaključiti da je tokom 2008. godine rast plata praćen rastom troškova 4 5

Zlatica Kovač, Socijalna bomba – Uticaj krize na BiH, Časopis Ekonomist, broj 451, 9. januar 2009. godine Osim kada se radi o pitanjima gubitka zaposlenja i slabim platama i penzijama u Brčko Distriktu

Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

FBiH Nov 07. Nov 08.

17,63 15,41

Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

48

Tabela XIII

Kretanje prosječne plate i indeksa potrošačkih cijena u RS i FBiH (za period Dec. 07. - Dec. 08.)

RS Mjesec Prosječna plata CPI (Indeks potrosačkih cijena) FBiH Mjesec Prosječna plata CPI (Indeks potrosačkih cijena)

12/07 01/08 02/08 03/08 04/08 05/08 06/08 07/08 08/08 09/08 10/08 11/08 12/08 628,00 584,00 724,00 731,00 751,00 758,00 768,00 765,00 762,00 783,00 783,00 790,00 100,80 101,50 100,30 100,90

Promjena 10/08 u odnosu na 12/07 124,68

99,30 100,80 100,90 100,00 100,20 100,00 100,70 99,40

99,40

104,2*

12/07 01/08 02/08 03/08 04/08 05/08 06/08 07/08 08/07 09/08 10/08 11/08 696,74 709,84 713,20 723,66 735,11 751,82 740,60 763,51 759,11 773,44 780,51 -

12/08 -

Promjena 10/08 u odnosu na 12/07 112,02

-

104,71*

-

101,26 100,42 100,91

99,74 100,91 100,95 100,11

99,60 100,14 100,76 99,37

*Promjena kod indeksa potrošačkih cijena se odnosi na promjenu 11/08 u odnosu na 12/07 Izvor: Entitetski zavodi za statistiku

života (Vidi Tabelu XIII dole). Iako je početkom godine zabilježen rekordan rast prosječne plate u Republici Srpskoj od skoro 20%, značajnih povećanja tokom godine nije bilo. Prosječna plata u oktobru 2008. godine je iznosila 783,00 KM u RS, te 780,51 KM u FBiH. To u odnosu na decembar 2007. godine predstavlja nominalni rast od 24,68% u RS, te 12,02% u FBiH. U Republici Srpskoj najviše su porasle plate zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju, proizvodnji električne energije, te rudarstvu. U Federaciji BiH najviše su porasle plate u poljoprivredi, rudarstvu, zdravstvu, te državnoj upravi (Tabela XIIIb dole). Pojedine djelatnosti su zabilježile i pad plata kao što su saobraćaj i skladištenje, poslovi sa nekretninama i finansijsko posredovanje u Republici Srpskoj, ako posmatramo plate iz oktobra 2008. godine u odnosu na decembar 2007. godine.

Tabela XIIIb

Podaci o prosječnim platama po sektorima u RS i FBiH za decembar 2007. i oktobar 2008. godine RS Decembar 2007 Oktobar 2008 537,00 659,00 555,00 683,00 672,00 903,00 446,00 510,00

Poljoprivreda Ribarstvo Vađenje rude i kamena Prerađivačka industrija Proizvodnja i snabdjevanje električnom energijom, gasom i vodom 697,00 Građevinarstvo 533,00 Trgovina na veliko i trgovina na malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo 442,00 Hoteli i restorani 400,00 Saobraćaj, skladištenje i veze 763,00 Finansijsko posredovanje 1269,00 Aktivnosti u vezi s nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti 688,00 Državna uprava, odbrana, obavezno socijalno osiguranje 910,00 Obrazovanje 552,00 Zdravstveni i socijalni rad 664,00 Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 530,00 UKUPNO-prosjek 628,00

Rast plata (Okt 08/ dec 07) 22,72% 23,06% 34,38% 14,35%

FBiH Decembar 2007 Oktobar 2008 607,03 727,30 423,56 483,66 645,98 751,05 507,04 562,18

Rast plata (Okt 08/ dec 07) 19,81% 14,19% 16,27% 10,87%

871,00 567,00

24,96% 6,38%

1082,41 450,95

1235,22 516,36

14,12% 14,50%

536,00 450,00 752,00 1204,00

21,27% 12,50% -1,44% -5,12%

482,09 460,88 871,36 1254,25

522,85 517,32 977,26 1257,11

8,45% 12,25% 12,15% 0,23%

676,00 1059,00 890,00 1143,00 620,00 783,00

-1,74% 16,37% 61,23% 72,14% 16,98% 24,68%

693,70 951,99 740,23 827,28 702,45 696,74

757,62 1099,49 820,20 971,48 744,77 780,51

9,21% 15,49% 10,80% 17,43% 6,02% 12,02%

Izvor: Entitetski zavodi za statistiku

Tokom 2008. godine, došlo do rasta prosječnih, najnižih i najviših penzija u oba entiteta. Naime, prema podacima entitetskih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, prosječna isplaćena penzija za novembar 2008. godine je iznosila 368,42 KM u Federaciji BiH, te 319,41 KM u Republici Srpskoj. To predstavlja rast za 11,72% u Federaciji BiH te 19,70% u RS, ako se poredi sa prosječnom penzijom za januar 2008. godine. U istom periodu, najniže penzije su porasle za 6,67% u RS te 5,1% u FBiH. Što se tiče najviših penzija, zabilježen rast od 10,25% u FBiH i 22,66% u RS. (vidi Tabelu dole).

Tabela XIIIa

Januar 08.

281,98 1263,94 329,76

FBiH Maj 08.

289,17 1393,48 340,04

Avgust 08. Novembar 08.

296,36 296,36 1393,48 1393,48 347,50 368,42

Januar 08.

150,00 1148,60 266,84

RS Maj 08.

150,00 1329,00 300,60

Avgust 08. Novembar 08.

150,00 160,00 1329,00 1408,88 300,95 319,41

Izvor: Fond PIO RS i PIO/MIO FBIH

Podaci entitetskih zavoda za statistiku ukazuju da je indeks potrošačkih cijena krajem 2008. godine bilježio pad u odnosu na početak 2008. godine kada je značajno rastao (vidi Tabelu XIV dole). Ako poredimo podatke iz novembra 2008. godine sa podacima iz decembra 2007. godine, vidimo da je indeks potrošačkih cijena u RS porastao za 4,2%, dok je njegov rast u FBiH iznosio 4,71% (Tabela III).

Tabela XIV

Indeks potrošačkih cijena (CPI) po odjeljcima (januar i novembar 2008. godine)

Ukupno Hrana i bezalkoholna pića Alkoholna pića i duvan Odjeća i obuća Stanovanje, voda, el. energija, plin i drugi energenti Namještaj, pokućstvo i redovono održavanje Zdravstvo Prevoz Komunikacije Rekreacija i kultura Obrazovanje Restrani i hoteli Ostala dobra i usluge

I 2008 / XII 2007 101,5 102,2 100 99,9 102,2 100,2 100 102 103,8 100,4 100,7 100,6 100,6

RS I 2008 / I 2008 / I 2007 XII 2007 105,8 101,26 110,4 101,97 100,2 99,97 97,8 99,99 103,9 102,52 101,4 100,24 101,9 99,88 111 100,59 105,5 103,44 99,9 100,72 104,5 100 101,7 100,49 101,6 100,52

I 2008 / I 2007 106,35 111,96 100,79 97,31 105,33 101,39 99,8 108,03 103,14 103,15 104,38 108,38 101,15

XI 2008 / X 2008 99,40 99,80 100,00 100,00 100,30 100,10 100,10 94,70 102,80 100,00 100,00 100,20 100,00

FBiH XI 2008 / XI 2008 / XI 2007 X 2008 105,10 99,37 107,30 99,63 101,70 100,09 98,10 99,64 107,70 101,69 102,80 100,24 100,80 100,07 104,30 94,34 106,60 99,97 104,90 99,95 101,10 100,60 105,60 101,04 103,60 100,02

XI 2008 / XI 2007 105,95 109,38 101,40 96,47 112,14 103,33 99,45 101,72 104,80 106,47 97,96 107,75 104,38

Izvor: Entitetski zavodi za statistiku

Podaci u tabeli gore govore o značajnosti stabilnosti cijena hrane i energenata, te njihovog sveukupnog uticaja na ostale robe i usluge. Naime, kako su hrana te energenti i goriva bili glavni generator rasta indeksa potrošačkih cijena na početku 2008. godine, tako je i njihov pad krajem 2008. godine doveo do pada sveukupnog indeksa potrošačkih cijena u oba entiteta. S tim u vezi treba naglasiti i ulogu državne te entitetskih i kantonalnih vlada na potrebi korištenja adekvatnih instrumenata (robnih rezervi, inspekcijskih organa za kontrole marži, te drugih mehanizama) u cilju održavanja cjenovne stabilnosti, naročito na pragu najavljene krize.

Ispitivanje javnog mnijenja u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine ukazuje da je došlo do relativnog povećanja prosječnih troškova po stavkama u kućnom budžetu za hranu (uključujući kafu i piće) i otplatu duga u Federaciji BiH, te za hranu i gorivo i održavanje automobila u Republici Srpskoj (vidi Tabelu XV u dodatku). Ono što zabrinjava je rast procentualnog iznosa troškova za hranu u okviru kućnog budžeta i u FBiH i u RS što dovodi do manjeg raspoloživog iznosa za druge troškove.

Takođe je zabrinjavajuće i činjenica da je došlo do povećanje troškova za otplatu duga, što je djelimično i posljedica povećanja bankarskih kamatnih stopa u prethodnih par mjeseci kojim su povećani anuiteti za otplatu postojećih i novih kredita.

Da je kupovna moć građana na dnu ljestvice u Evropi govore i podaci istraživanja marketing agencije GfK o kupovnoj moći građana u Evropi. Prema podacima ove agencije, građani Bosne i Hercegovine u prosjeku imaju 2.325 evra godišnje što ih stavlja na 36 mjesto od 41 zemlje u Evropi. Situacija u 2008. godini se nešto poboljšala u odnosu na 2007. godinu, ako se posmatra raspoloživi iznos ali bez promjene na rang listi evropskih zemalja (Vidi Tabelu XVa u dodatku i Grafikon dole).

Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

Najniža penzija Najviša penzija Prosječna penzija

49 Podaci o penzijama u RS i FBiH za avgust I novembar 2008. godine

Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

50

Životni standard u moderno vrijeme se ogleda i u posjedovanju osnovnih trajnih (potrošnih) dobara kao što su telefon, mobilni telefon, kompjuter (sa mogućnošću priključenja na internet), te automobil. Da je situacija bez značajne promjene govore podaci u Tabeli XVI u dole. Prema odgovorima naših ispitanika u novembru 2008. godine, više od polovine domaćinstava u RS i FBiH posjeduje automobil u svom vlasništvu.

Takođe, podaci pokazuju da 83,22% domaćinstava u FBiH, te 71,41% domaćinstava u RS posjeduje telefon, dok je broj onih koji imaju pristup internetu neuporedivo manji (20,78% u FBiH i 14,22% u RS). Prema odgovorima naših ispitanika, broj osoba preko 18 godina koje posjeduju mobilni telefon je oko 3/4 u FBiH, te oko 2/3 u RS. Tabela VI

Grafikon 3

Kupovna moć građana jugoistočne Evrope u 2007 i 2008. godini

Broj domaćinstava sa trajnim potrošnim dobrima (u %) FBiH Nov 05.

86,68 43,20 7,96 n/p

Telefon Mobilni telefon Kućni dial-up pristup internetu Automobil

Dec 06.

79,46 56,83 11,57 47,26

RS Nov 07.

81,47 63,65 15,28 50,86

Nov 08.

83,22 74,27 20,78 53,08

Nov 05.

73,09 48,33 8,59 n/p

Dec 06.

75,80 58,42 12,37 51,49

Nov 07.

63,85 64,85 8,67 48,72

Nov 08.

71,41 65,23 14,22 54,59

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

4. Socijalna zaštita i socijalni minimum bez značajne promjene Sistem socijalne zaštite u oba entiteta ima ozbiljnih teškoća. Suočava se sa ogromnim porastom zahtjeva za različitim vrstama socijalne pomoći, koje se još uvijek razvijaju, te neadekvatnim zakonskim rješenjima koja propisuju širi spektar socijalne zaštite nego što to dozvoljavaju budžetski kapaciteti.

Poboljšanje socio-ekonomske situacije u BiH tokom 2008. godine, manifestovane preko pada broja osoba koje smatraju da se njihovo domaćinstvo nalazi ispod prosjeka svakako je pozitivna stvar. Tako je u novembru 2008. godine, 38,7% ispitanika u FBiH, 49,9% u RS, te 67,4% u Brčko Distriktu smatra da se nalazi ispod prosjeka ukoliko se posmatra ekonomski položaj njihovog domaćinstva (vidi Tabelu XVII dole).

Ovakva situacija predstavlja poboljšanje u odnosu na kraj 2007. godine (novembar 2007.) u FBiH i Brčko Distriktu, te stanje bez promjene u RS. Samopercepcija ekonomskog statusa je u dobroj mjeri vezana za visinu prihoda i njihovu distribuciju po domaćinstvima ali i nedostajuće mehanizme obezbjeđenja socijalnog minimuma (cjenovnu politiku, socijalnu zaštitu, itd.).

Tabela XVII

Samopercepcija ekonomskog položaja svog domaćinstva (%)

BiH

FBiH

Nov 07. Nov 08. Nov 07.

Na rubu egzistencije 13,2 Znatno ispod prosjeka 14,6 Nešto ispod prosjeka 20,4 TOTAL ispod prosjeka 48,3

8,1 11,4 24,3 43,8

11,0 14,6 20,6 46,2

RS

Brčko District

Grad

Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07.

5,1 9,2 24,4 38,7

14,6 14,6 20,3 49,5

11,5 14,3 24,1 49,9

48,9 15,9 18,7 83,4

25,7 17,3 24,4 67,4

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

8,5 13,8 19,8 42,2

Selo

BVP

CVP

Nov 08. Nov 07. Nov 08.Nov 07. Nov 08. Nov 07.

5,9 16,7 10,9 15,2 23,3 20,9 40,0 52,8

9,7 11,8 25,0 46,6

11,0 14,0 21,1 46,2

5,1 9,4 26,3 40,7

10,8 16,4 18,8 46,0

SVP

Nov 08. Nov 07.

5,1 8,6 17,0 30,7

14,6 14,6 20,3 49,5

Nov 08.

11,5 14,3 24,1 49,9

Grafikon 4

6

Samopercepcija ekonomskog položaja svog domaćinstva (%)

Chawla, Betherman, Banerji, i ostali., Iz crvenog u sijedo – Treća tranzicija ostarjelog stanovništva u Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu, Svjetska Banka, Wašinton, 2008

51 Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

Tokom 2008. godine desile su se sljedeće važne karakteristike u vezi sa sistemom socijalne zaštite i obezbjeđenja socijalnog minimuma: • Rast cijena na početku godine ozbiljno je naudio najugroženijem stanovništvu, naročito kada su u pitanju cijene hrane, energenata i komunalnih usluga. Određene aktivnosti u cilju očuvanja socijalnog minimuma, kao što su izdvajanje 28 miliona KM od strane Vlade RS za najugroženije kategorije ili uvođenje novčanih naknada za nezaposlene demobilisane borce u FBiH su realizovane, ali sa zakašnjenjem i uz upitne efekte njihove realizacije. Uvođenje naknade za demobilisane borce u FBiH je čak doveo u pitanje operativnost Budžeta FBiH te su se u javnosti pojavljivale priče o njegovom bankrotu. Druga polovica je donijela određena olakšanja jer je došlo do pada cijene hrane i energenata na svjetskim tržištima, ali i pojedinih aktivnosti predstavnika vlasti na kontroli marži određenih roba i usluga.

• Iako je početak godine obilježen povećanjem minimalne penzije u oba entiteta, te povećanjem koeficijenta prema kojem se isplaćuju penzije, nedostatak sredstava neophodnih za isplate je pratio cijelu 2008. godinu. Fond PIO RS je već u februaru posegao za dodatnim sredstvima za isplatu neophodnih penzija dok je Fond PIO/MIO FBiH bio u stalnom strahu od posljedica presude Evropskog suda pravde iz Strazbura u korist Duška Karanovića i neophodnosti isplate razlike penzija prema osnovu sticanja penzije. Iako je tužba Fonda PIO RS protiv Fonda PIO/MIO FBiH za preuzimanje 38.000 korisnika i isplatu od oko 180 miliona KM na osnovu razlika odbačena od strane suda u Mostaru, ovaj slučaj uvodi dozu nestabilnosti u projektovane izdatke Fonda PIO/MIO FBiH. Ozbiljniji pokazatelji neophodnosti reforme sistema penziono-invalidskog osiguranja izneseni su na konferenciji Svjetske banke tokom prezentovanja posebnog izvještaja „Iz crvenog u sijedo – Treća tranzicija ostarjelog stanovništva u Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu“. Prema njihovim pokazateljima i analizama, Bosna i Hercegovina spada u „ostarjele zemlje koje su kasno ušle u reforme“ i kojima predstoji najveća opasnost od starenja – ne samo zbog demografskih pomjeranja već i zbog toga što postojeće reforme nisu dovoljno razvijene da mogu da pomognu u ublažavanju posljedica starenja6. Njihove projekcije predviđaju da će udio stanovništva +65 godina 2025. godine biti nešto viši od 1/5 dok će istovremeno doći do pada broja stanovnika za oko 3%. Prema njima, da bi se izbjegle radikalne implikacije starenja stanovništva i obezbjeđenja adekvatnih uslova za život starije populacije moraće se ozbiljno pristupiti kreiranju sektorskih politika u vezi sa tržištem radne snage (naročito većom uključenošću populacije), povećanju produktivnosti rada i reformama penzionog i obrazovnog sistema, uz upravljanje migracijama. Međutim, da vlasti u Bosni i Hercegovini ne poduzimaju neke radikalne poteze, vidi se i u Tabeli XVIII o broju zaposlenih, nezaposlenih i penzionera krajem 2007. i 2008. godine.

52 Godišnji izvještaj 2008. godine - Prihodi i sistem socijalne zaštite

• Iako je javna potrošnja u Bosni i Hercegovini i dalje na izuzetno visokom nivou (oko 45% bruto društvenog proizvoda) i dalje je izdvajanje za socijalnu zaštitu na nivou od 15% bruto društvenog proizvoda odnosno na nivou koji je niži od evropskog prosjeka. Ono što je interesantno je činjenica da se državni i entitetski organi lako odriču izdvajanja za socijalnu zaštitu i obezbjeđenje socijalnog minimuma zarad veličine administracije i plata u ovom sektoru, te određenih javnih poslova i investicija koje bi mogle da pređu i u privatni sektor ostavljajući više prostora za izdvajanja za socijalnu zaštitu.

• Tokom 2008. godine realizovane su aktivnosti u vezi sa kreiranjem državne Strategije socijalne uključenosti ali se još uvijek ne nazire vremenski period u kojem će ona biti završena i usvojena.

Strategija socijalne uključenosti je bitna jer se fokusira na preko 50% stanovništva u BiH7 koje se smatra isključenim te se odnosi na sistematski pristup razvoja svih onih oblasti zbog kojih do ovoga dolazi (obrazovanje, zdravstvena zaštita, tržište rada i zaposlenost i sistem socijalne zaštite i službe).

• Kraj godine je obilježen najavom ekonomske krize većih razmjera nakon što je došlo do urušavanja svjetskog finansijskog sistema početkom oktobra 2008. godine. S obzirom na činjenicu da će se efekti odraziti i na ekonomiju Bosne i Hercegovine, u narednom periodu će jedan od glavnih zadataka vlasti biti obezbjeđenje socijalnog minimuma i adekvatne socijalne zaštite za sve one kojima će biti neophodna. Naime, penzioni sistem u Bosni i Hercegovini, ali i sistem zdravstvene zaštite, skoro u potpunosti zavisi od fonda plata zaposlenih. Ukoliko se ekonomski efekti krize osjete u padu ekonomske aktivnosti, praćenoj padom zaposlenosti i plata, mogu se očekivati značajni problemi u sektoru zdravstva i penziono-invalidskog osiguranja s obzirom da se broj korisnika sigurno neće smanjiti u narednom periodu. Da se vlasti boje za prihode fondova zdravstvenog i penzionog osiguranja, govore i posljednji potezi Vlade RS krajem godine koja je u „socijalnom dijalogu“ sa predstavnicima sindikata i poslodavaca podigla osnovicu najniže plate na koju se obračunavaju porezi i doprinosi i koja je sa 250 KM povećana na 320 KM. • Pojedini potezi vlasti koje je karakterisala 2008. godina i dalje ukazuju da je neophodno više pažnje posvetiti sistemskim rješenjima u vezi sa obezbjeđenjem socijalnog minimuma i adekvatne socijalne zaštite. Vlada RS je krajem godine donijela propise o povećanju izdvajanja za socijalnu zaštitu, ali na teret opština tako da će naredni period vjerovatno biti obilježen problemima u ovom sektoru u pojedinim malim opštinama kod kojih budžet može da isfinansira samo tekuće finansiranje (plate zaposlenih i materijalne troškove). Od 70 miliona maraka neophodnih za finansiranje socijalne zaštite na lokalnom nivou, Vlada RS participira sa svega 5% od ukupnog iznosa. Ovaj problem prepoznaju i predstavnici međunarodnih instutucija kao što je Svjetska banka, koja sa predstavnicima vlasti u BiH radi na sistemskim rješenjima za efikasnije usmjeravanje socijalnih naknada. Postoji velika zabrinutost da će globalna finansijska kriza najviše uticati na siromašne8, pogotovo u onim zemljama u kojem ne postoji efikasan sistem usmjeravanja socijalnih naknada i gdje postoji velika diskrecija vlasti u odlučivanju o alokaciji sredstava.

7 8

Prema podacima UNDP-ovog Izvještaja o humanom razvoju 2007 (Socijalna uključenost u Bosni i Hercegovini) Izjava Kathy Lindert, menadžera Sektora za socijalnu zaštitu Svjetske banke

VI SOCIJALNA UKLJUČENOST 1.

2.

3.

4.

Pojedini aspekti socijalne isključenosti Slična očekivanja ekonomske situacije kod manjina i većina Procjene buduće političke situacije i dalje nisu ružičaste Nacionalni i državni identitet podijeljeni kod velikog broja stanovnika

1. Pojedini aspekti socijalne isključenosti Kada posmatramo kvartalne izvještaje u sekciji socijalne inkluzije tokom 2008. godine, možemo reći da su se glavni aspekti socijalne isključenosti odnosili na ekonomsku situaciju i materijalni položaj pojedinih domaćinstava, zajedno sa stavovima pojedinih etničkih grupa. Analizu navedenih aspekata smo pokušali da produbimo sa analizom pojedinih kategorija stanovništva koje se smatraju isključenim zbog statusa, stanovanja, pola ili godina.1 S obzirom da se situacija nije značajno mijenjala tokom godine, godišnji izvještaj u sekciji socijalne uključenosti će se odnositi uglavnom na promjene stavova pojedinih kategorija stanovnika koje se smatraju isključenim krajem 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine.

Etnička podijeljenost je jedan od najjačih uzroka manifestacije socijalne isključenosti u BiH i to na tri načina. Prvo, direktno uzrokuje isključivanje manjina u oblastima sa većinskim stanovništvom. Drugo, slabi sposobnost institucionalnog okvira za zaustavljanje isključenosti i treće, ima negativan i širok efekat na društvene procese. I sprečava progresivne promjene i produžava otuđivanje ljudi u BiH. Efekti etničke podijeljenosti se najviše manifestuju u procesu povratka, te su manjine, kao posljedica veoma slabog intergrisanog povratka u predratna boravišta, jedna od najupečatljivijih socijalno isključenih grupa. Ovo se ne ogleda samo u njihovoj ograničenoj političkoj participaciji i pristupu uslugama, već i u njihovom otuđenju iz regularnih društvenih procesa u oblastima gdje žive.2 Ostale glavne isključene grupe se suočavaju sa marginalizacijom na slične načine, ali njihova isključenost nije direktno proizašla iz političke podijeljenosti BiH. Posebno ugrožene grupe uključuju Rome, osobe sa invaliditetom, starije osobe, stanovnike ruralnih područja i mlade.

Kada posmatramo procjenu trenutne ekonomske situacije s obzirom na područja na kojima neki od naroda predstavlja većinsku etničku skupinu (i manjinsko stanovništvo na njima) u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine, vidimo da je broj osoba koje trenutnu ekonomsku situaciju vide kao lošu opao i kod većinskog i kod manjinskog stanovništva na datim područjima. Trenutnu ekonomsku situaciju kao „lošu“ u novembru 2008. godine ocjenjuje 77,6% osoba na većinskim bošnjačkim područjima (BVP), 62,3% osoba na većinskim srpskim područjima (SVP) i 35,0% osoba na hrvatskim većinskim područjima (HVP). To predstavlja poboljšanje u odnosu na stavove iz novembra 2007. godine, 1 2

Prema raspoloživim informacijama na osnovu izvješaja Direkcije za ekonomsko planiranje Vijeća ministara BiH, buduća Strategija za socijalno uključivanje u BiH biće fokusirana na mlade, stare, osobe sa invaliditetom, Rome i ruralnu populaciju, vodeći računa o gender i etničkom aspektu.

Socijalna uključenost u Bosni i Hercegovini, Izvještaj o humanom razvoju 2007, UNDP, Sarajevo, 2007

Annual Report 2008 - Political Stability in BiH

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

53

Godišnji izvještaj 2008. godine - Socijalna uključenost

54

kada je 84,9% osoba na većinskim bošnjačkim područjima, 72,1% osoba na većinskim srpskim područjima (SVP) i 68,0% osoba na hrvatskim većinskim područjima (HVP) smatralo da je ekonomska situacija loša (vidi Tabelu I dole). Razlog tome je relativno stabilna ekonomska situacija krajem 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine u vezi sa rastom cijena i pogoršanjem ostalih ekonomskih pokazatelja (više u sekciji Prihodi i sistem socijalne zaštite). Pripadnici manjinskog stanovništva, generalno procjenjuju ekonomsku situaciju lošijom od većina na hrvatskim većinskim područjima ali je i kod njih prisutan trend pada broja osoba u vezi sa procjenom trenutne ekonomske situacije kao loše u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine. Istovremeno, manjine na srpskim i bošnjačkim većinskim područjima procjenjuju situaciju boljom od većine na istom području što predstavlja promjenu u stavovima u krajem 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine Tabela I

Total loša Niti loša niti dobra Total dobra NZ/BO Total

Total loša Niti loša niti dobra Total dobra NZ/BO Total

Procjena trenutne ekonomske situacije u BiH (%) - novembar 2008. u odnosu na 2007.

Bošnjaci - većinski Nov 07.

Nov 08.

84,9 77,6 12,3 21,3 1,6 0,2 1,2 0,9 100,0 100,0 Minority population in BMA Nov 07.

Nov 08.

89,1 71,6 4,9 25,2 2,4 6,1 0,8 100,0 100,0

Hrvati - većinski Nov 07.

Nov 08.

68,0 35,0 23,8 46,8 7,0 16,6 1,2 1,6 100,0 100,0 Minority population in CMA Nov 07.

Nov 08.

50,8 47,3 47,1 41,4 2,0 11,2 0,2 100,0 100,0

Srbi - većinski Nov 07.

Nov 08.

72,1 62,3 23,3 35,4 2,6 0,6 2,0 1,6 100,0 100,0 Minority population in SMA Nov 07.

Nov 08.

73,8 55,4 24,4 41,5 1,8 3,1 100,0

100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

U novembru 2008. godine, trenutnu ekonomsku situaciju „dobrom“ smatra 16,6% osoba na hrvatskim većinskim područjima, te 0,2% na bošnjačkim većinskim područjima i 0,6% na srpskim većinskim područjima. Istovremeno, ako uzmemo pripadnike manjinskog stanovništva, ekonomsku situaciju dobrom smatra 2,4% osoba na bošnjačkim većinskim područjima, 11,2% osoba na hrvatskim većinskim područjima, te 3,1% osoba na srpskim većinskim područjima.

Ako kao kriterijum materijalnog položaja stanovništva, a prema mjestu življenja, uzmemo broj osoba koje smatraju da je položaj njihovog domaćinstva ispod prosjeka, onda vidimo da je došlo do pada njihovog broja i u selima i u gradovima u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine (Vidi Tabelu XIa u dodatku i grafikon dole). Grafikon 1 Prema ekonomskim pokazateljima, koje potvrđuju i rezultati našeg istraživanja3, prihodi domaćinstva i generalna ekonomska situacija mnogo je lošija u seoskim u odnosu na gradska područja. Neriješeni radni status kod osoba koje se bave poljoprivredom, slaba dostupnost osnovnih institucija društvene infrastrukture, neadekvatna politika u oblasti zdravstvene zaštite i penziono-invalidskog osiguranje za poljoprivrednike, te slabo participiranje u donošenju lokalnih odluka u vezi sa razvojem ruralnih sredina, uveliko utiču da se ruralno stanovništvo može smatrati socijalno isključenim. 4 3 4

Broj osoba koje smatraju da je njihovo ekonomski položaj njihovog domaćinstva ispod prosjeka (u%)

Vidi sekciju Prihodi i sistem socijalne zaštite Prema podacima iz Izvještaja o humanom razvoju za 2007. godinu, ruralno stanovništvo je za 19% više krajnje socijalno isključeno od urbanog.

Istovremeno, rezultati naših kvartalnih istraživanja ukazuju da su osobe iz starosne kategorije preko 50 godina u lošijem položaju u odnosu na ostale kada se radi o visini novčanih primanja. U ovu grupu spada dosta penzionisanih osoba, ali i osoba koje su u procesu privatizacije i restrukturiranja bivših velikih sistema ostale bez posla i nade da će ga naći uslijed opadajućih fizičkih sposobnosti i prevaziđenog obrazovanja (kvalifikacija i vještina). Nepostojanje socijalnih mreža za rješavanje problema socijalne isključenosti u svim sferama i oblastima (obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i socijalna zaštita), utiče da se mnogi u Bosni i Hercegovini mogu svrstati u kategoriju koju je neophodno socijalno uključiti.

Grafikon 2

Napustili bi BiH kad bi im se pružila prilika (u %) - Sept 08/Nov 08

Slična je situacija i kada osobe posmatramo prema polu. Kvartalni izvještaji ukazuju da je samopercepcija ekonomskog položaja ženskih ispitanika, kao i visina novčanih prihoda domaćinstava u kojima su žene glava porodice, uveliko niža od muških ispitanika (Sekcija Prihodi i sistem socijalne zaštite).

Segregacija muško/žensko postoji i u radnim odnosima, gdje pojedini poslodavci ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze u vezi sa porodiljskim odsustvom.

Na kraju, treba napomenuti da naše istraživanje ne prepoznaje stavove dvije socijalno isključene grupe a to su Romi i osobe sa invaliditetom. S tim u vezi treba spomenuti da su vlasti prepoznale probleme sa kojima se suočavaju ove kategorije stanovništva i to kroz kreiranje Politike u oblasti invalidnosti BiH, usvojene od strane Vijeća ministara BiH u junu 2008. godine, te kroz Strategiju BiH za uključenje Roma, usvojene još 2005. godine. Ono što svakako zabrinjava je činjenica da se u Bosni i Hercegovini olako donose pojedini dokumenti (politike, strategije, planovi, itd.) bez adekvatnog planiranja sredstava za njihovu realizaciju. Uvidom u državne i entitetske budžete za 2009. godinu, primjetno je da nisu izdvojena značajnija sredstva u odnosu na 2008. godinu u cilju realizacije navedenih strateških dokumenata. S tim u vezi trebamo svakako spomenuti i dokument Strategija socijalnog uključivanja u BiH. Iako se već više od godinu dana govori o njegovoj pripremi, javnost još uvijek jako malo zna o njemu i vremenu kada će biti usvojen. Poznato je da će dokument biti u funkciji nastojanja uklanjanja ključnih uzroka (siromaštvo, nezaposlenost, zdravstvena zaštita i obrazovanje uz vođenje računa o polnom i etničkom aspektu) socijalne isključenosti kod najugroženijih grupa kao što su starije osobe, mladi, osobe sa invaliditetom, raseljene osobe i Romi.

2. Slična očekivanja ekonomske situacije kod manjina i većina Što se tiče očekivanja vezanih za promjene cijena u narednom periodu, rezultati istraživanja pokazuju da krajem 2008 godine još uvijek veliki broj građana očekuje povećanje cijena (Tabela II dole). Međutim, ako posmatramo podatke iz novembra 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine, vidimo da je došlo do smanjenja broja osoba koje očekuju povećanje cijena i kod većinskog stanovništva i kod manjina na područjima na kojima je jedan od konstitutivnih naroda većinski. Što se tiče broja osoba koje očekuju 5

Nalazi pojedinih opštinskih strategija razvoja zasnovanih na ljudskim pravima (RMAP pristup).

55 Godišnji izvještaj 2008. godine - Socijalna uključenost

Što se tiče starosnih kategorija stanovništva, socijalna isključenost postoji u nekoliko vidova. Mlade osobe su najugroženije u vezi sa zaposlenjem o čemu govore i podaci Ankete o tržištu rada, koji ukazuju da je nezaposlenost mladih (osoba od 15-25) godina duplo veća od generalne stope nezaposlenosti. Ovo je naravno jedan od glavnih razloga zašto mladi ljudi odnosno osobe od 18-35 godina žele da napuste Bosnu i Hercegovinu u velikom broju (za više vidjeti Grafikon dole). Iako se broj osoba koje bi napustile BiH u novembru 2008. godine smanjio u odnosu na podatke iz novembra 2007. godine, primjetno je da je procenat smanjenja najmanje izražen kod mlađe populacije. Veliki problemi u vezi sa socijalnom isključenošću mladih odnosi se i na osobe u ruralnim područjima i malim opštinama koje nisu u mogućnosti da zbod materijalnog položaja, ili nepostojanja institucionalnih mehanizama podrške, nastave dalje školovanje5.

Godišnji izvještaj 2008. godine - Socijalna uključenost

56

Tabela II

Očekivanje promjene cijena u narednih 6 mjeseci (%) Bošnjaci - većinski

Total smanjenje Total povećanje Neće biti promjene cijena NZ/BO Total

Nov 07.

6,1 90,0 1,8 2,1 100,0

Hrvati - većinski Nov 08.

6,0 78,8 10,2 5,1 100,0

Nov 07.

7,8 87,9 3,1 1,3 100,0

Nov 08.

2,0 88,4 8,9 0,8 100,0

Nov 07.

3,8 87,2 5,6 3,4 100,0

Manjine na BVP Total smanjenje Total povećanje Neće biti promjene cijena NZ/BO Total

Nov 07.

3,7 92,5 3,9 100,0

Srbi - većinski Nov 08.

13,0 75,4 5,9 5,7 100,0

Nov 07.

7,5 83,9 6,6 2,0 100,0

Nov 08.

22,9 65,5 8,5 3,1 100,0

Nov 07.

2,5 85,7 6,3 5,5 100,0

Manjine na HVP

Nov 08.

8,9 74,9 11,7 4,5 100,0 Manjine na SVP Nov 08.

13,6 75,4 5,7 5,3 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

smanjenje cijena, podaci sa kraja 2008. godine u odnosu na podatke sa kraja 2007. godine ukazuju da se njihov broj povećao na hrvatskim i srpskim većinskim područjima, dok je opao na bošnjačkim većinskim područjima. Treba svakako napomenuti da stavovi manjinskog stanovništva na područjima na kojima je jedan od konstitutivnih naroda većinski korespodniraju sa stavovima većinskog stanovništva.

Krajem 2008. godine povećanje cijena očekuje 78,8% osoba na bošnjačkim većinskim područjima, 75,4% osoba na hrvatskim većinskim područjima i 74,9% oosoba na srpskim većinskim područjima. Rezultati istraživanja i dalje pokazuju da se najveća povećanja cijena u narednom periodu očekuju manjine na onim teritorijama na kojima Bošnjaci predstavljaju većinski dio populacije BiH i to čak 88,4% osoba. Povećanje cijena očekuje i 75,4% manjinskog stanovništva na srpskim većinskim teritorijama, kao i 65,5% osoba koje spadaju u manjinsku populaciju na hrvatskim većinskim područjima.

U skladu sa prethodnim rezultatima ispitivanja javnog mnijenja vezanim za procjenu trenutne ekonomske situacije u zemlji, su i očekivanja o povećanju novčanih prihoda u domaćintvu. U novembru 2008. godine se može uočiti da se najpozitivnije promjene opet očekuju na teritorijama na kojima Hrvati čine većinski dio populacije BiH (33,3%). Da će u narednom periodu doći do povećanja prihoda očekuje i 25,6% osoba na teritorijama na kojima srpsko stanovništvo predstavlja većinsku grupu stanovnika, kao i 14,6 % na bošnjačkim većinskim područjima. Ako uporedimo podatke sa kraja 2008. godine i podatke iz novembra 2007. godine, vidimo da je broj optimista, odnosno broj osoba koje očekuju povećanje novčanih primanja u njihovom domaćinstvu, porastao na hrvatskim i srpskim većinskim područjima, dok je njihov broj opao kada posmatramo bošnjačka većinska područja. Ovakvi stavovi su prisutni i kod manjina na područjima na kojima je jedan od konstitutivnih naroda većinski. Međutim, ako posmatramo broj pesimista sa kraja 2008. godine u odnosu na kraj 2007, godine, odnosno broj osoba koje očekuju smanjenje novčanih primanja u njihovom domaćinstvu, njihov broj je blago porastao na hrvatskim većinskim područjima, te kod manjinskog stanovništva na bošnjačkim i srpskim većinskim područjima (Vidi Tabelu III u dodatku). Činjenica je da se efekti moguće krize još uvijek ne percipiraju kao izgledni te da ispitanici smatraju da se kriza neće značajno odraziti na njihova primanja.

U pogledu očekivanja da bi se u narednih pola godine mogle ostvariti bilo kakve uštede, generalno govoreći, stanovništvo BiH je pesimističnije krajem 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine, što je u skladu sa opštom procjenom buduće ekonomske situacije u zemlji. Međutim, ako posmatramo stavove manjinskog i većinskog stanovništva u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine, vidimo da je broj osoba koje očekuju da će nešto uštedjeti porastao kod manjina na područjima na kojima je jedan od konstutitivnih naroda većinski, kao i generalno na hrvatskim većinskim područjima. Istovremeno, broj osoba koje očekuju mogućnost uštede se smanjio na bošnjačkim i srpskim većinskim područjima. U novembru 2008. godine, najveću mogućnost uštede očekuju pripadnici hrvatske nacionalnosti na teritorijama na kojima predstavljaju većinsko stanovništvo (njih 15,1%), dok su ova očekivanja najlošija na područjima na kojima je bošnjačko stanovništvo većinska populacija (njih svega 4,1%). Broj osoba koje očekuju uštedu u narednih godinu dana na srpskim većinskim područjima je bio 7,5%.

Tabela IV

57 Očekivana ušteda u narednih 6 mjeseci (%)

Da Ne NZ/BO Total

Da Ne NZ/BO Total

Nov 07.

1,7 92,7 5,6 100,0

Hrvati - većinski Nov 08.

4,1 91,5 4,3 100,0

Nov 07.

14,0 79,0 7,1 100,0

Nov 08.

4,2 92,6 3,2 100,0

Nov 07.

3,0 89,4 7,6 100,0

Manjine na BVP

Srbi - većinski Nov 08.

15,1 75,1 9,9 100,0

Nov 07.

12,8 85,1 2,2 100,0

Nov 08.

8,5 89,2 2,3 100,0

Nov 07.

5,3 92,2 2,5 100,0

Manjine na HVP

Nov 08.

7,5 89,1 3,4 100,0 Manjine na SVP Nov 08.

8,8 89,2 2,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Na kraju treba napomenuti da je ekonomski položaj manjina na područjima na kojima je neki od konstitutivnih naroda većinski ipak lošiji u odnosu na većinsku populaciju na datom području. Ovakve tvrdnje se najbolje potkrepljuju visinom novčanih primanja u domaćinstvu ili posjedovanjem trajnih potrošnih dobara. Naime, ako uzmemo broj domaćinstava sa niskim prihodima (prihodima ispod 500 KM) tokom 2008. godine, može se vidjeti da je njihov broj bio stalno veći kod manjinskog stanovništva u odnosu na generalnu populaciju na prostorima na kojima je jedan od konstitutivnih naroda većinski (Vidi Tabelu XIII dole). Izuzetak od pravila predstavljaju rezultati iz prvog kvartala 2008. godine (mart 2008) na hrvatskim većinskim područjima na kojima je broj domaćinstava sa niskim prihodima bio manji kod manjinskog stanovništva u odnosu na većine.

Tabela XIII

Prihodi u KM Kvartal Bez primanja Manje od 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 Subtotal do 500 Prihodi u KM Kvartal Bez primanja Manje od 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 Subtotal do 500

Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) Bošnjačka većinska područja (BVP) Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

2,7 0,7 1,6 3,9 1,3 2,6 8,3 1,3 2,0 1,2 9,6 19,0 17,2 11,4 9,2 17,3 18,8 16,1 9,8 14,0 12,2 13,8 41,3 55,5 52,3 45,1 Bošnjačka većinska područja (BVP) Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

3,7 2,0 6,9 1,4 2,0 4,3 17,6 0,6 2,0 6,2 6,8 21,3 15,4 29,8 9,7 24,5 24,5 17,5 11,4 9,0 10,6 20,0 56,2 56,9 56,5 77,8

Hrvatska većinska područja (HVP) Mart 08.Juni 08. Sept 08. Nov 08.

0,5 2,1 3,9 2,1 0,1 1,5 6,0 0,7 2,8 1,6 5,6 8,6 8,8 5,0 6,0 5,8 5,1 7,6 4,0 5,2 10,1 5,8 25,9 22,4 29,1 21,6 Hrvatska većinska područja (HVP) Mart 08.Juni 08. Sept 08. Nov 08.

0,5 1,0 0,9 1,8 2,6 5,0 1,8 1,9 2,5 4,2 22,5 11,4 15,4 5,6 27,2 10,8 9,4 6,0 10,3 14,4 15,7 22,1 63,5 39,3 45,6

Srpska većinska područja (SVP) Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

4,3 0,8 5,2 7,6 5,6 4,5 9,8 5,6 6,7 3,1 9,3 12,6 15,4 16,0 9,9 9,8 17,7 14,4 9,9 11,4 13,2 11,4 48,3 47,0 59,4 49,5 Srpska većinska područja (SVP) Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

10,1 0,9 9,6 9,0 5,2 4,6 7,7 11,1 11,8 3,8 23,2 27,3 25,9 21,6 8,2 8,7 16,8 25,9 8,5 4,6 9,5 10,9 67,3 60,7 70,1 66,8

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Sličan zaključak o lošijem materijalnom položaju manjina u odnosu na većine možemo izvući ako posmatramo podatke o posjedovanju trajnih potrošnih dobara. Krajem 2008. godine (novembar 2008. godine) procentualno manji broj osoba kod manjinskog stanovništva posjeduje mobitel u odnosu na osobe koje pripadaju većinskom stanovništvu, dok je manji broj domaćinstava manjinskog stanovništva u posjedu telefonskog priključka ili automobila (vidi Tabelu IX dole). Razlozi se svakako pronalaze u težoj integraciji povratnika, ostrakizmu koje pojedino većinsko stanovništvo ima prema manjinama, te smanjenoj mogućnosti pronalaska zaposlenja i obezbjeđenja izvora prihoda.

Godišnji izvještaj 2008. godine - Socijalna uključenost

Bošnjaci - većinski Nov 07.

11,3 83,8 4,8 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine - Socijalna uključenost

58

Tabela IX

Posjedovanje trajnih potrošnih dobara Bošnjaci - većinski

Telefon Mobitel Automobil

Nov 07.

83,3 64,3 47,9

Telefon Mobitel Automobil

Nov 07.

84,5 60,5 28,3

Hrvati - većinski Nov 08.

85,7 74,6 49,2

Nov 07.

75,1 61,2 61,4

Nov 08.

80,5 47,6 31,3

Nov 07.

76,5 56,3 54,3

Manjine na BVP

Srbi - većinski Nov 08.

73,4 73,1 68,2

Nov 07.

63,8 64,9 48,7

Nov 08.

62,5 53,1 36,9

Nov 07.

63,8 64,9 48,7

Manjine na HVP

Nov 08.

71,4 65,2 54,6 Manjine na SVP Nov 08.

51,2 62,2 24,5

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

3. Procjene buduće političke situacije i dalje nisu ružičaste Politička dešavanja tokom 2008. godine imala su značajan uticaj na stavove ispitanika u vezi sa procjenama buduće političke situacije (vidi Tabelu Va dole). U 2008. godinu se ušlo sa pogoršanom političkom situacijom nakon pokušaja izmjene poslovnika Parlamentarne skupštine BiH u vezi sa ukidanjem entitetskog glasanja. Situaciju je pogoršalo proglašenje nezavisnosti Kosova, nakon čega je došlo i do ispoljavanja organizovanih protesta i demonstracija u Republici Srpskoj, te pojedinih zahtjeva za referendumom o otcjepljenju. Ova dešavanja su ostavila jak utisak na stavove na bošnjačkim većinskim područjima, gdje je čak 78,8% osoba smatralo da će u narednom periodu doći do pogoršanja političke situacije. Slične zebnje su dijelile i manjine na bošnjačkim većinskim područjima, i to čak 88,3% njih. U drugom kvartalu 2008. godine došlo je do određenog smirivanja situacije, naročito tokom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Međutim, pozitivni trendovi u očekivanjima se nisu manifestovali u stavovima manjinskog stanovništva na hrvatskim i srpskim većinskim područjima. U trećem kvartalu je došlo do povećanja broja pesimista na bošnjačkim i hrvatskim većinskim područjima, te kod manjinskog stanovništva na bošnjačkim i srpskim većinskim područjima. Razlozi se pronalaze u održavanju lokalnih izbora i predizbornoj kampanji koja je prethodila a koja je ocijenjena jako negativno sa stanovišta korektnosti. Kraj godine (četvrti kvartal) je ponovo donio određenu zabrinutost u vezi sa pogoršanjem političke situacije na bošnjačkim i srpskim većinskim područjima, naročito nakon potpisivanja Prudskog sporazuma između čelnika tri političke partije (SDA, SNSD i HDZ). I dok je sam sporazum pozdravljen od strane međunarodne zajednice, isti je unio dosta kontroverze na bosanskohercegovačku političku scenu, polarizujući pojedine strane u njegovom prihvatanju ili odbacivanju.

Tabela Va

Očekivanje pogoršanja u u BiH sa obzirom na trenutna političku situaciju u 2008. godini (%) Bošnjaci

Novembar Septembar Juni Mart

Većinski 79,7 57,2 54,4 78,8

Hrvati Manjinski 82,1 60,6 55,6 88,3

Većinski 52,9 61,5 57,5 57,7

Srbi Manjinski 47,4 64,5 71,5 65,7

Većinski 50,3 42,5 42,5 57,3

Manjinski 41,2 43,2 39,2 37,6

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Prema rezultatima istraživanja javnog mnijenja u novembru 2008. godine, 79,7% osoba na bošnjačkim većinskim područjima, 57,9% osoba na hrvatskim većinskim područjima i 50,3% osoba na srpskim većinskim područjima smatra da će se politička kretanja u BiH pogoršati u narednom periodu. Istovremeno, najpesimističnije su manjine na bošnjačkim većinskim područjima odnosno najveći broj osoba koje pripadaju manjinskom stanovništvu na bošnjačkom većinskom području očekuje pogoršanje u vezi sa trenutnom političkom situacijom (njih čak 82,1%), a slijede ih manjine na hrvatskim većinskim područjima. Kod manjina na srpskim većinskim područjima zabilježen je najmanji broj osoba koje očekuju pogoršanje (njih 41,2%).

Priča o nacionalnom i državnom identitetu i dalje ukazuje na podijeljenost mišljenja i stavova građana Bosne i Hercegovine. Naime, u toku nekoliko godina naših ispitivanja javnog mnijenja u vezi sa ponosom pripadanja određenom narodu, situacija se nije značajno mijenjala osim što je došlo do povećanja relativnog broja osoba kod konstitutivnih naroda koje su veoma ponosne što pripadaju svom narodu. Na primjer, ako podatke iz 2008. godine uporedimo sa podacima iz 2004. godine, broj osoba koje su odgovorile da su jako ponosne što pripadaju svom narodu je povećan u sve tri etničke grupe, s tim što je relativno najveće povećanje zabilježeno kod osoba srpske nacionalnosti. Slični stavovi se manifestuju i ako posmatramo manjinsko stanovništvo na teritorijama na kojima je neki od konstitutivnih naroda većinski, dok se potvrda datih trendova može vidjeti ako uporedimo podatke iz novembra 2008. godine sa podacima iz novembra 2007. godine (Vidi Tabelu VI dole).

Tabela VI

Ponos pripadnošću vlastitom narodu (%) Bošnjaci - većinski

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi važno Ne znam/Ne mogu odlučiti NZ/BO Total

Nov 07.

86,4 10,4 2,1

Hrvati - većinski Nov 08.

84,7 8,6 3,7 0,3 1,1 1,1 0,5 100,0

1,2

100,0

Nov 08.

80,7 10,2 2,3 0,5 6,0

0,1 100,0

0,3 100,0

Manjine na BVP Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi važno Ne znam/Ne mogu odlučiti NZ/BO Total

Nov 07.

82,8 8,0 1,0 5,0 2,0 1,3 100,0

Srbi - većinski

Nov 07.

81,4 13,6 2,7 0,9 1,3

Nov 07.

82,0 12,7 3,3 2,0

100,0

Manjine na HVP Nov 08.

90,9 4,9 2,7 0,7 0,8 100,0

Nov 07.

72,8 4,5 6,0 0,6 13,8 0,5 1,8 100,0

Nov 08.

79,3 13,7 2,5 1,9 2,2 0,2 0,2 100,0 Manjine na SVP

Nov 08.

87,9 3,1 1,0

Nov 07.

74,1 14,6

Nov 08.

87,8 5,0

6,0

10,3

6,4

2,1 100,0

0,9 100,0

0,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Krajem 2008. godine, na teritorijama na kojima predstavljaju većinsko stanovništvo, najveći broj Bošnjaka osjeća se jako ponosnim zbog pripadnosti vlastitom narodu (njih 84,7%). Takođe se nešto manji procenat Hrvata (80,7%) i Srba (79,3%) osjeća jako ponosnim što pripada vlastitom narodu. Ako posmatramo manjinsko stanovništvo na teritorijama na kojima je neki od konstitutivnih naroda većinski, vidimo da je broj osoba koje se jako ponose pripadnošću svom narodu čak veći. Tako se čak 90,9% osoba na bošnjačim većinskim područjima, 87,9% osoba na hrvatskim većinskim područjima, te 87,8% osoba na srpskim većinskim područjima, iz reda manjinskog stanovništva, osjeća jako ponosnim što pripada svom narodu. Stavovi manjina ukazuju da je relativno stabilna sigurnosna situacija (indeks sigurnosne situacije je u novembru 2008. godine iznosio 88), zajedno sa prilično dobrom međuetničkom situacijom (indeks međunacionalne stabilnosti je iznosio 77), ključna za ispoljavanje ponosa pripadanja svom narodu kod manjima. Prethodni period u kome se održala kampanja za lokalne izbore tokom 2008. godine nije zabilježila probleme etničkog karaktera, dok je zabilježeno polarizovanje stavova većina na određenim teritorijama u skladu sa pojedinim političkim programima.

Ako se posmatraju stavovi građana u odnosu na ponos državljanstvom BiH tokom 2008. godine, i dalje stoji tvrdnja da su nacionalni i državni identitet usklađeni jedino kod pripadnika bošnjačke nacionalne grupe, dok je kod hrvatskog i srpskog stanovništva državni identitet dosta manje izražen (tabela VII dole). Državni 6

Za više pogledati kvartalne izvještaje Sistema ranog upozoravanja iz 2004. godine i 2008. godine. www.undp.ba

59 Godišnji izvještaj 2008. godine - Socijalna uključenost

4. Nacionalni i državni identitet podijeljeni kod velikog broja stanovnika

Godišnji izvještaj 2008. godine - Socijalna uključenost

60

identitet zasnovan na državljanstvu BiH i identitet zasnovan na pripadnosti nacionalnoj grupi su kod Bošnjaka izjednačeni, što nije slučaj sa srpskom i hrvatskom nacionalnom grupom, koje osjećaju mnogo jači ponos u vezi sa nacionalnom pripadnošću vlastitom narodu.

Tabela VII

Ponos državljanstvom BiH (%) Bošnjaci - većinski

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi važno Ne znam/Ne mogu odlučiti NZ/BO Total

Nov 07.

86,3 9,8 2,1 0,5 1,2 0,2 100,0

Hrvati - većinski Nov 08.

80,7 11,2 5,4 0,4 0,8 0,9 0,6 100,0

Nov 07.

31,6 27,5 12,7 10,7 12,6 1,5 3,5 100,0

Nov 08.

87,0 8,7 2,7

Nov 07.

49,9 9,6 9,5 0,6 27,7 0,5 2,3 100,0

Manjine na BVP Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi važno Ne znam/Ne mogu odlučiti NZ/BO Total

Nov 07.

78,4 8,0 1,0 4,2 2,0 2,6 3,9 100,0

Srbi - većinski Nov 08.

32,5 33,8 13,8 4,7 14,0 0,3 0,9 100,0

Nov 07.

16,4 21,8 19,0 21,6 20,3

Nov 08.

75,4 12,5 3,0 1,1 6,7

Nov 07.

64,2 23,6 0,9 10,4

Nov 08.

72,9 9,8 1,1 5,3 10,2

1,4 100,0

0,9 100,0

0,7 100,0

1,0 100,0

Manjine na HVP

0,8 0,8 100,0

Nov 08.

23,7 20,1 15,7 20,8 17,7 1,2 0,9 100,0 Manjine na SVP

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Ono što karakteriše kraj 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine, odnosi se na povećanje broja osoba koje se jako ponose državljanstvom BiH na hrvatskim i srpskim većinskim područjima, te kod manjina na područjima na kojima su konstitutivni narodi većinski. Međutim, i dalje se svega 32,5% osoba na hrvatskim većinskim područjima, te 23,7% osoba na srpskim većinskim područjima smatra jako ponosnim državljanstvom BiH, prema ispitivanju javnog mnijenja u novembru 2008. godine. Ovakva situacija teško da će se popraviti, naročito uslijed činjenica da biti državljanin BiH ne nudi iste pogodnosti kao državljanstvo Hrvatske a prema skorašnjim najavama iz Brisela, ista situacija bi mogla uskoro biti i sa državljanstvom Srbije.

Naime, dok većina Hrvata u BiH ima i državljanstvo Hrvatske koje im omogućava, da nakon što dobiju putna dokumenta, putuju u zemlje Zapadne Evrope bez viza, iz Brisela se najavljuje da bi i građani Srbije uskoro mogli da imaju istu pogodnost.

Tabela VIII

Stav prema ovlastima Visokog predstavnika u BiH (%) Bošnjaci - većinski

Smanje Povećaju Ostanu iste NZ/BO Total

Nov 07.

13,1 55,8 25,0 6,2 100,0

Smanje Povećaju Ostanu iste NZ/BO Total

Nov 07.

26,8 35,5 24,9 12,9 100,0

Hrvati - većinski Nov 08.

10,9 41,9 40,0 7,2 100,0

Nov 07.

46,8 22,0 22,9 8,3 100,0

Nov 08.

12,8 26,9 56,4 3,9 100,0

Nov 07.

17,3 33,7 22,1 26,9 100,0

Manjine na BVP

Srbi - većinski Nov 08.

28,9 18,9 31,9 20,2 100,0

Nov 07.

85,1 3,9 7,4 3,6 100,0

Nov 08.

12,0 30,5 54,2 3,4 100,0

Nov 07.

27,0 24,2 45,4 3,5 100,0

Manjine na HVP

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 08.

71,6 2,9 19,1 6,4 100,0 Manjine na SVP Nov 08.

17,6 28,2 42,2 12,0 100,0

Što se tiče povjerenja u pravni sistem, najveće povjerenje pokazuje bošnjačka većinska skupina (57,75%), a slijede srpska (57,30%) i hrvatska (32,02%) većinska skupina, prema podacima za novembar 2008. godine. Ovdje je interesantno spomenuti da prilikom odgovora na pitanje da li će pravni sistem pružiti podršku u vezi sa ugovornim i vlasničkim pravima u kategoriji jako se slažem zabilježen najbolji rezultat kod manjina na srpskim većinskim područjima (njih 23,88%). Takođe, se na osnovu rezultata ispitivanja javnog mnijenja u novembru 2008. godine može konstatovati da najviše povjerenja u pravni sistem imaju manjine na srpskim većinskim teritorijama (njih 66,20%). Za više vidjeti rezultate u Tabeli X u dodatku.

61 Godišnji izvještaj 2008. godine - Socijalna uključenost

Ako posmatramo rezultate ispitivanja javnog mnijenja, lako se mogu uočiti razlike u stavovima etničkih grupa vezano za pitanje smanjenja ili povećanja ovlasti Visokog predstavnika. Krajem novembra 2008. godine, 10,9% bošnjačkog većinskog stanovništva, 28,9% hrvatskog većinskog stanovništva, te čak 71,9% srpskog većinskog stanovništva smatra da se ovlaštenja Visokog predstavnika trebaju smanjiti. Interesantna je činjenica da je broj osoba koje smatraju da se ovlasti Visokog predstavnika u BiH trebaju smanjiti u novembru 2008. godine u odnosu na novembar 2007. godine opao u cijeloj BiH, s tim da je najveći pad zabilježen na hrvatskim većinskim područjima, te kod manjima na bošnjačkim i srpskim većinskim područjima. Broj osoba, koje smatraju da se ovlašćenja Visokog predstavnika u BiH trebaju povećati, je opao na hrvatskim i srpskim većinskim područjima, te kod manjinskog stanovništva na bošnjčkim i hrvatskim većinskim područjima (Vidi Tabelu VIII na prethodnoj strani).

VII ETNIČKI ODNOSI 1.

2.

3.

4.

5.

6.

Indeks međunacionalne stabilnosti Nastavlja se sa iskorištavanjem etničkih podjela u političke svrhe Broj prijavljenih slučajeva diskriminacije opada tokom cijele godine Obnavlja se podrška povratku izbjeglica Unapređuje se mjerenje socijalne distance između etničkih grupa Separatistički i nacionalistički trendovi

1. Indeks međunacionalne stabilnosti Sa 77 poena, indeks etničke stabilnosti nalazio se na relativno visokom nivou na kraju ove godine, u poređenju sa 72 poena koliko je iznosio na kraju prošle godine. Ovaj indeks imao je svoju najvišu vrijednost sredinom godine, nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a opao je u posljednjem kvartalu, nakon izbora. Kao što se može vidjeti iz narednog grafikona koji pokazuje godišnji prosjek i trend kretanja indeksa etničke stabilnosti od početka projekta, ovaj indeks je u početku iznosio 71 u 2000. godini, u toku naredne dvije do četiri godine je rastao umjerenim tempom, kada je počeo da varira u rasponu od 3 poena. Ali je generalno njegov trend bio uzlazan, što je ukazivalo da je vremenska distanca od rata do danas imala uticaja. Period oscilacije indeksa etničke stabilnosti povezan je se sa sličnim periodom fluktuacije indeksa političke, ekonomske i socijalne stabilnosti, samo što je u slučaju ovih posljednjih fluktuaciji prethodio nagli pad njihovih indeksa. Indeks etničke stabilnosti očigledno reagira na iste političke i ekonomske događaje, kao što su teškoće u pregovaranjima oko ustavnih reformi, policijska i druge reforme, nezavisnost Kosova, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, sve veće korištenje radikalne retorike u politici, lokalni izbori krajem 2008. godine, porast cijena u 2007. i početkom 2008. godine, i tako dalje, ali svi ovi događaji još nisu uspjeli izazvati krupan pad stvarne vrijednosti ovog indeksa.

Annual Report 2008 - Political Stability in BiH

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

63

Godišnji izvještaj 2008. godine - Etnički odnosi u BiH

64

2. Nastavlja se sa iskorištavanjem etničkih podjela u političke svrhe Početak godine je obilježen destabilizacijom političke i sigurnosne situacije u BiH, te različitim reakcijama na izglasavanje nezavisnosti Kosova. Na ulicama Banja Luke i drugim većim gradovima u Republici Srpskoj održavali su se protesti protiv nezavisnosti Kosova, dok Narodna Skupština Republike Srpske izglasava Rezoluciju u kojoj stoji da se ne priznaje nezavisno Kosovo. U Federaciji BiH je politički establišment pozdravio proglašenje nezavisnosti. Političari iz RS-a ponovo su počeli otvarati špekulacije o referendumu za otcjepljenje ovog entiteta od BiH. Turbulentni politički odnosi se smiruju kada Predsjedništvo BiH donosi odluku da do daljnjeg neće biti priznavanja Kosova kao samostalne države.

Ova godina će biti zapamćena po potpisivanju i ratifikovanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom. Potpisivanju su predhodile velike rasprave i neslaganja vodećih političkih partija o donošenju zakona o reformi policije. EU je uslovila donošenje ovih zakona sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Nakon velikih političkih kompromisa Sporazum se potpisuje 16. juna.

Ovu godinu obilježava i stupanje na snagu privremenog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te primjene trgovinskog sporazuma BiH sa EU. Sredinom jula, BiH je primljena u Uniju mediteranskih zemalja.

Neslaganje političara oko donošenja odluke za sprovođenje popisa stanovništva u BiH dodatno čini složenim i stav međunarodnih predstavnika da se u popisu stanovništva ne traže podaci o nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti. Ovakvi stavovi naišli su na negativne reakcije političara u RS-u, te je Milorad Dodik najavio da će RS samostalno organizirati popis 2011. godine, ako ne bude dogovora na nivou BiH. Sredinom godine, Premijer RS-a najavljuje istupanje iz Elektroprenosa BiH, što uznemirava građane i međunarodnu zajednicu. Vijeće za implementaciju mira se sastaje i traži od Vlade RS-a da se ovaj zaključak poništi, što se ubrzo i dešava.

U ovoj godini pratili smo još jednu predizbornu kampanju, koja je kao i do sada bila karakteristična po korištenju nacionalizma u svrhu mobiliziranja glasačkog tijela. Predizborni period, kao i lokalni izbori, koji su se održali 5. oktobra 2008.godine, završeni su bez velikih problema i incidenata. Kao i svaki put do sada, predizborna kampanja je učinila svoje i podigla nacionalne tenzije kod građana i još jednom pokazala da je Bosna i Hercegovina nacionalno duboko podjeljena zemlja. Na ove izbore je izašlo 55% birača.

Predstavnički dom Parlamenta BiH i Dom naroda Parlamenta BiH su 22. oktobra, 2008. godine prihvatili i ratifikovali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Dan nakon ratifikovanja SSP-a u Parlamentu BiH, u Briselu je Evropski Parlament izglasao Rezoluciju o našoj zemlji, u kojoj su lideri BiH upozoreni da BiH, ovakva kakva je danas, nema šta tražiti u Evropskoj Uniji.

Nakon što Predsjedništvo BiH nije usvojilo zajedničku Platformu za učešće državne delegacije na Generalnoj skupštini UN-a, predsjedavajući Predsjedništva, Dr. Haris Silajdžić samostalno istupa pred Generalnom skupštinom, sa govorom o aktivnostima vladajućih struktura u Republici Srpskoj. Ovaj govor predsjedavajući ponavlja i pred Savjetom Evrope, nakon čega Savjet Evrope izglasava rezoluciju. Rezolucija Savjeta Evrope zaoštrila je političke odnose na relaciji Banjaluka-Sarajevo. Političari RS-a donose jednoglasan stav da je govor Harisa Silajdžića uvod u dalje podjele.

Ono što je svakako obilježilo ovu godinu je i potvrda Visokog predstavnika, Miroslava Lajčaka, da OHR u BiH ostaje i u 2009.g, ali i informacija da on više neće biti Visoki predstavnik.

U gradiću Prud, 8. novembra, lideri tri partije, SDA, SNSD i HDZ-a, postigli su sporazum (Prudski sporazum) o daljnjim reformama u BiH. Predsjednici ovih stranaka postigli su dogovor o ustavnim reformama, pitanju državne imovine, popisu stanovništva i statusu Brčko Distrikta. Uslijedile su različite reakcije političkih partija na ovaj dogovor.

Posljednja aktivnost Vlade RS-a u 2008.g. je jako odjeknula u međunarodnim i domaćim političkim krugovima. Vlada u Banjaluci podigla je krivičnu prijavu protiv predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Visoki predstavnik u BiH je izjavio da je podizanje ovakve optužnice direktna prijetnja međunarodnoj zajednici.

65

Tokom cijele 2008 godine, raste procenat ispitanika u gradovima koji nikada nisu bili uznemiravani na nacionalnoj osnovi. Ovaj procenat raste sa 88.7% u novembru 2007.g., na 96% u novembru slijedeće godine. U 2008.g. značajno se smanjio procenat ispitanika u gradovima koji su jedan put imali negativno iskustvo uznemiravanja na osnovu svoje nacionalne pripadnosti, i to sa 5.8% u novembru 2007.g., na 1.8% u novembru 2008.g. Na seoskim područjima dešava se obrnuta situacija nego u gradovima, gdje procenat ispitanika koji nikada nisu bili uznemiravani na nacionalnoj osnovi postepeno pada tokom 2008.godine.

Procenat je u novembru 2007.g., iznosio 96.5%, da bi na kraju 2008.g., pao na 94.5%. Procenat ispitanika koji nikada nisu imali negativna iskustva uznemiravanja zbog njihove nacionalne pripadnosti raste i kod muških, ali i ženskih ispitanika tokom 2008. godine. U novembru 2008.g. taj procenat kod ispitanika iznosi 94.7%, dok kod ispitanica 95.5% (u odnosu na novembar predhodne godine: muškarci 91.8%, žene 94.5%). (Tabela I a) Tabela IIa

Da li ste vi ili neko od vaših ukućana, u toku prošle godine, bili izloženi verbalnom uznemiravanju, ili fizičkim napadima isključivo zbog vaše nacionalnosti?

TIP

SPOL

Grad Nov 2007 Juni 2008

TOTAL SE NE SLAZE TOTAL SE SLAZE NZ/BO Total

% 12,6 83,4 4,0 100,0

% 10,8 85,4 3,9 100,0

Selo

Sep 2008

% 12,6 83,0 4,4 100,0

Muski

Zenski

Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

% 6,2 90,5 3,3 100,0

% 11,8 84,9 3,3 100,0

% 11,0 85,2 3,8 100,0

% 11,6 85,0 3,4 100,0

% 9,0 87,9 3,1 100,0

% 12,5 85,6 1,9 100,0

% 13,1 84,7 2,2 100,0

% 12,6 83,0 4,4 100,0

% 8,8 88,1 3,2 100,0

% 11,8 83,0 5,2 100,0

% 8,8 85,8 5,3 100,0

% 11,5 85,2 3,2 100,0

% 6,9 89,8 3,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Bilježimo da su ispitanici, pripadnici najstarije starosne grupe, tokom 2008.g., kao i u prethodnoj godini, imali najmanje čestih uznemiravanja po pitanju nacionalne pripadnosti u odnosu na ispitanike iz dvije mlađe starosne grupe. Procenat čestih uznemiravanja ispitanika iz grupe starijih od 50 godina, u novembru 2008.g. iznosi 0.4%, dok kod srednje starosne grupe iznosi 1.2%, a kod pripadnika najmlađe starosne kategorije ova česta uznemiravanja broje 1.8%. (Tabela I b) Ovo istraživanje pokazuje da se desio pozitivan rast procenta i većinskih i manjinskih ispitanika na bošnjačkom području koji nikada nisu bili uznemiravani na nacionalnoj osnovi. Ovaj procenat raste kod većinskih ispitanika, sa 88.5% prošle godine, na 93.2% u novembru ove godine, dok kod manjinskih ispitanika raste sa 92.2% u novembru 2007.g., na 95.5% u novembru 2008.g. Neznatan pad procenta po ovom pitanju bilježimo kod manjinskih ispitanika na hrvatskom području, gdje procenat pada sa 90.4% iz prošle godine, na 89.9% u ovoj godini. Kod većinskih ispitanika na ovom području ovaj procenat raste sa 92% u novembru 2007.g., na 94% u novembru 2008.g. U Republici Srpskoj se u posljednjem izvještajnom kvartalu 2008 godine dešava negativan pad procenta i većinskih i manjinskih ispitanika koji nikada nisu imali uznemiravanja na osnovu nacionalne pripadnosti. U novembru 2007.g. ovaj procenat je kod većinskih ispitanika iznosio 98.5%, dok je kod manjina iznosio 97.3% (procenat opada na 97.5% kod većine i 95.8% kod manjine). (Tabela I c)

4. Obnavlja se podrška povratku izbjeglica U odnosu na prošlogodišnje relativno niske procente ispitanika u gradovima i selima koji se u potpunosti ili uglavnom slažu da se pripadnici manjinskih naroda vrate na svoja predratna prebivališta tokom 2008.g. taj procenat se povećava. U gradovima procenat u novembru 2008.g. iznosi 90.%, i povećao se u odnosu na novembar prošle godine kada je iznosio 83.4%. U selima se procenat u godini dana povećao sa 84.9% na 87.9%. Ispitanice u ovoj godini imaju veći procenat (89.9%) u odnosu na ispitanike (88.1), što nije bio slučaj prošle godine. Značajno je spomenuti da je procenat ispitanica koje se ne slažu sa povratkom pripadnika manjinskih naroda u njihove kuće prije rata, pao sa 11.8% iz novembra 2007.g., na 6.9% u novembru 2008.g. (Tabela II a)

Godišnji izvještaj 2008. godine - Etnički odnosi u BiH

3. Broj prijavljenih slučajeva diskriminacije opada tokom cijele godine

Godišnji izvještaj 2008. godine - Etnički odnosi u BiH

66

U posljednjem kvartalu 2008.g. raste procenat ispitanika iz svih starosnih kategorija po pitanju slaganja sa povratkom manjina na predratna prebivališta. Najveći rast se desio kod ispitanika iz najmlađe starosne kategorije i to sa 83.1% na 90.5%. (Tabela II b) U odnosu na mjerenja izvršena u posljednjem kvartalu 2007.godine, na kraju 2008. najniži procenat ispitanika, koji se uglavnom ili u potpunosti slažu da se pripadnici manjinskih naroda vrate u svoje kuće, mjerimo kod većinskih ispitanika na području sa hrvatskom većinom. Ovaj procenat iznosi 79.6%. Na području sa većinskim bošnjačkim stanovništvom procenat većinskih ispitanika koji se u potpunosti ili uglavnom slažu da se manjine vrate je u ovom kvartalu veći nego u posljednjem kvartalu 2007.g. Procenat raste sa 87.4% na 92.1%. Kod manjinskih ispitanika na ovom području procenat također raste u odnosu na prošlu godinu, i to sa 87.9% na 94.7%. U Republici Srpskoj procenat većinskih i manjinskih ispitanika koji daju podršku povratku raste u posljednjem kvartalu 2008.g. i iznosi, za većinske 87.6%, a za manjinske ispitanike 90.8%. (Tabela II c)

5. Unapređuje se mjerenje socijalne distance između etničkih grupa U odnosu na kraj prošle godine, na području sa hrvatskom većinom opada procenat ispitanika koji se potpuno ili uglavnom slažu da žive u istoj državi sa Bošnjacima (sa 85,7% na 81.6%). Procenat ispitanika Hrvata kojima je prihvatljivo da Bošnjaci žive u njihovom susjedstvu opada od novembra 2007.g. kada je iznosio 80.5% na 76.7% u novembru 2008.g. Procenat ispitanika na području sa hrvatskom većinom, za koje je potpuno ili uglavnom ne prihvatljivo da njihova djeca idu u istu školu sa Bošnjacima, u ovoj godini raste u odnosu na prošlu godinu (21% na 24.6%). Opada i procenat ispitanika sa hrvatskog područja kojima je prihvatljivo da član njihove obitelji stupi u brak sa pripadnikom bošnjačke nacionalnosti sa 31.6% na 28.1%. (Tabela IV) Tokom čitave 2008.g. rastao je procenat ispitanika u Republici Srpskoj kojima je prihvatljivo da žive u istoj državi sa Bošnjacima. Taj procenat je u novembru 2007.g. iznosio 67%, a u novembru 2008 godine 76%. U odnosu na prošlu godinu raste i procenat ispitanika kojima je prihvatljivo da Bošnjaci žive u njihovom susjedstvu, i to sa 65% na 74.3%. Procenat ispitanika na području sa srpskom većinom, kojima je prihvatljivo da njihova djeca idu u istu školu sa djecom Bošnjaka, je tokom 2008.g. varirao. U prvom kvartalu je procenat narastao u odnosu na zadnji kvartal u prethodnoj godini, da bi u drugom kvartalu opao, te se ponovo povećao na kraju 2008. godine, i iznosi 74.1%. Raste i procenat ispitanika u Republici Srpskoj kojima je prihvatljivo da član njihove obitelji stupi u brak sa pripadnikom bošnjačke nacionalnosti, sa 26.5% u novembru 2007.g. na 35.1% u novembru 2008.g. (Tabela IV) Na području sa većinskim bošnjačkim stanovništvom procenat ispitanika kojima je prihvatljivo da žive u istoj državi sa Hrvatima na kraju 2008 godine opada na 95.3%, u odnosu na novembar 2007.g., kada je ovaj procenat bio veoma visok i iznosio 97.9%. U ovoj godini postepeno opada procenat ispitanika koji u potpunosti ili uglavnom prihvataju da njihova djeca idu u školu sa djecom Hrvata. U novembru 2007 godine, ovaj procenat je iznosio 97.3%, dok u novembru 2008.g., taj procenat iznosi 94.8%. Procenat ispitanika na području sa bošnjačkom većinom kojima je prihvatljivo da član njihove obitelji stupi u brak sa nekim ko je hrvatske nacionalnosti opada u odnosu na prošlu godinu (sa 50.8% na 33.2%). (Tabela V) Tabela VIIa

Da li biste zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u kojem su većina pripadnici drugog naroda?

SPOL

Da Ne NZ/BO Total

Muski

Zenski

Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

% 38.0 47.8 14.3 100.0

% 37.1 53.5 9.4 100.0

% 34.7 57.0 8.3 100.0

% 31.2 57.6 11.2 100.0

% 27.9 60.4 11.7 100.0

% 31.0 59.6 9.5 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Na području Republike Srpske u 2008 godini, raste procenat ispitanika kojima je u potpunosti ili uglavnom prihvatljivo da žive u istoj državi sa Hrvatima (sa 69.4% u novembru 2007.g., na 77.6% u novembru 2008.g). Bilježi se pozitivan pad procenta ispitanika kojima je neprihvatljivo da žive u istom susjedstvu sa Hrvatima (28.7%, novembar 2007.g. – 21.7%, novembar 2008.g).

Opada i procenat ispitanika na području Republike Srpske kojima je u potpunosti ili uglavnom ne prihvatljivo da njihova djeca idu u školu sa djecom Hrvata, i to sa 28.5% kraj prošle godine, na 22.8% kraj ove godine.

Opada procenat ispitanika na području sa bošnjačkom većinom koji smatraju da je prihvatljiv suživot sa Srbima u istoj državi (92,6%), dok u odnosu na kraj prošle godine opada procenat i hrvatskih ispitanika koji to smatraju i to sa 83% na 79.7%. (Tabela V) U odnosu na kraj prošle godine, pada procenat bošnjačkih ispitanika koji uglavnom ili u potpunosti podržavaju da žive u istom susjedstvu sa Srbima (sa 95.9% na 92.9%), a opada i procenat onih ispitanika koji podržavaju da njihova djeca idu u istu školu sa srpskom djecom (95.1% na 92.9%). Interesantno je spomenuti da procenti ispitanika na području sa hrvatskom većinom po pitanju suživota sa Srbima padaju tokom čitave 2008.g., osim jedne kategorije gdje ovaj procenat raste. Raste procenat hrvatskih ispitanika kojima je prihvatljivo da član njihove porodice stupi u brak sa pripadnikom srpske nacionalnosti sa 22% na 24.6%. (Tabela VI) Na gradskom području opada procenat ispitanika koji su spremni zbog bolje poslovne ponude da se presele u grad u kojem su većina pripadnici drugog naroda. Procenat u odnosu na zadnji kvartal 2007. godine opada sa 36% na 31.7%. Također, pad je izmjeren i na seoskom području i to sa 34.8% na 33.6%.

Veću spremnost na preseljenje zbog poslovne ponude u posljednjem kvartalu mjerimo kod ispitanika u odnosu na ispitanice (34% u odnosu na 31%). (Tabela VII a) U odnosu na zadnji kvartal prošle godine jedino kod ispitanika iz najmlađe starosne grupe bilježimo rast spremnosti da se zbog poslovne ponude presele u grad gdje su manjina. Ova procenat znatno raste i to sa 48% na 49.9%. Kod ispitanika iz Tabela VIIc Da li biste zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u druge dvije starosne kategorije ovaj kojem su većina pripadnici drugog naroda? procenat opada u odnosu na prošlu godinu. (Tabela VII b) Srbi Nov 2007 Jun 2008 Sep 2008 Nov 2008 Na području sa bošnjačkom Većina Manji.

Većina Manji.

Većina Manji.

Većina Manji. većinom opada procenat spremnosti % % % % % % % % na ovakvu vrstu selidbe kod Da 25.4 35.8 29.0 57.1 26.7 43.3 25.1 28.8 većinskih ispitanika. U odnosu na Ne 65.5 47.6 56.4 34.8 59.2 38.5 65.1 58.9 zadnji kvartal 2007. godine kada je NZ/BO 9.1 16.6 14.5 8.1 14.1 18.2 9.8 12.3 procenat iznosio 43.1% u zadnjem Total 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research kvartalu 2008. godine on iznosi 39.4%. Na području sa hrvatskom većinom procenat također pada sa 36% na 32.1%. Trend pada ovog procenta odražava se i na području Republike Srpske gdje procenat kod većinskih ispitanika u odnosu na kraj prošle godine opada sa 25,4% na 25.1%. (Tabela VII c)

6. Separatistički i nacionalistički trendovi U gradovima procenat ispitanika koji se jako ponose svojom nacionalom pripadnošću, u odnosu na kraj prošle godine, opada. U novembru 2008. godine ovaj procenat je iznosio 82.6%, dok godinu dana kasnije taj isti procenat iznosi 81%. I u seoskim područjima Tabela VIIIb Koliko se ponosite svojom nacionalnom procenat ponosa nacionalnom pripadnošću opada i pripadnošću? to sa 85% na 83.3%. U odnosu na prošlu godinu kada GODINE STAROSTI su ispitanice bile daleko ponosnije na svoju 18 – 35 nacionalnu pripadnost od ispitanika na kraju ove Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 godine postotak njihovog jakog ponosa je gotovo % % % % jednak, (muškarci 82.2%, žene 82.5%). (Tabela VIII a) Jako se ponosi 83.2 81.6 80.0 80.7 Jak ponos svojoj nacionalnoj pripadnošću raste kod ispitanika iz dvije starije dobne kategorije, dok kod najmađih ispitanika taj procenat u odnosu na prošlu godinu opada. Procenat pada sa 83.2% na 80.7%. (Tabela VIII b) Na području sa bošnjačkom većinom procenat jakog ponosa nacionalnom pripadnošću, u odnosu

Donekle Malo Nimalo Nije mi vazno Ne znam/Ne mogu odlučiti BO/NO Total

13.6 2.4 0.1 0.7

11.1 3.1 0.5 2.6

0.0 100.0

1.2 100.0

13.8 4.1 0.0 1.3 0.4 0.3 100.0

13.9 3.2 0.3 1.3 0.5 0.2 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

67 Godišnji izvještaj 2008. godine - Etnički odnosi u BiH

Procenat spremnosti da član porodice stupi u brak sa pripadnikom bošnjačke nacionalnosti se također povećava sa 33.2% na 39.9%. (Tabela V)

Godišnji izvještaj 2008. godine - Etnički odnosi u BiH

68

na kraj prošle godine, kod većinskih ispitanika opada sa 86.4% na 84.7%, dok kod manjinskih ispitanika ovaj procenat raste. Identična situacija se dešava i na području sa većinskim hrvatskim stanovništvom gdje procenat jakog ponosa kod većinskih ispitanika pada, a kod manjinskih raste. U odnosu na prošlu godinu u Republici Srpskoj procenat većinskih ispitanika koji se jako ponose svojom nacionalnom pripadnošću opada sa 82% na 79.3%, dok kod manjinskih ispitanika ovaj procenat znatno raste, i to sa 74.1% na 84.8%. (Tabela VIII c) U poređenju sa prošlom godinom u seoskim područjima mjerimo rast procenta ispitanika koji se jako ponose pripadnošću državi BiH (sa 50.6% na 54.4%), dok u gradovima ovaj procenat opada (sa 52.9% na 51.5%). Kod muških ispitanika ovaj procenat raste sa 49.4% sa 52.6%, dok kod ispitanica ostaje približno jednak kao i u posljednjem kvartalu prošle godine. (Tabela IX a) U odnosu na kraj prošle godine, u posljednjem kvartalu 2008. mjerimo znatan pad osjećaja ponosa pripadnošću državi BiH ispitanika na većinskom bošnjačkom prostoru i to sa 86.3% na 80.7%. Procenat manjinskih ispitanika o jakom ponosu bh državljanstvom raste sa 78.4% na 87%. Na području sa hrvatskom većinom procenat nastavlja rast kod većinskih ispitanika, i mjerimo ga posljednje četiri godine (33,1%, 32,8%, 31,6%, 32.5%). U odnosu na kraj prošle godine procenat kod manjinskih ispitanika drastično raste sa 49.9% na 75.4%. Na području Republike Srpske, procenat ove vrste ponosa kod većinskih ispitanika iznosi 23.7%, dok kod manjine iznosi 72.9%. (Tabela IX c) Kada poredimo sa novembrom 2008. godine, u novembru 2009. značajno su smanjeni procenti onih ispitanika, iz svih kategorija, koji misle da bi nakon povlačenja EUFOR-a moglo doći do rata u BiH. Tako je u gradovima ovaj procenat pao sa 26.2% na 21.9%, na selu sa 33.3% na 23.8%, a u kategoriji muških ispitanika sa 32.3% na 23.9%. (Tabela X a) Analizirajući prema starosnim kategorijama najveći procenat ispitanika koji su uvjereni da bi nakon povlačenja međunarodne zajednice došlo do rata je iz srednje starosne grupe, i znosi 24.8%. (Tabela X b) Na području sa većinskim bošnjačkim stanovništvom procenat ovog negativnog uvjerenja opada i kod većinski, ali i kod manjinskih ispitanika. Ovaj procenat je prošle godine kod većinskih ispitanika iznosio 44.7%, a kod manjinskih 33.1%, da bi u ovom izvještajnom periodu pao na 29.5% kod većinskih, i 13.9% kod manjinskih ispitanika. Na području sa većinskim hrvatskim stanovništvom procenat pada sa 21.3% na 18.6%, a kod manjinskih ispitanika sa 33.1% na 27.2%. Jedino se na području Republike Srpske u ovom izvještajnom periodu procenat negativnog uvjerenja povećava i kod većinskih i kod manjinskih ispitanika (sa 15.3% na 17.8% kod većine, te sa 25.4% na 27% kod manjine). (Tabela X c) U gradovima raste procenat ispitanika koji su mišljenja da vjerske zajednice imaju jak uticaj na aktuelna politička zbivanja u BiH. U odnosu na prošlu godinu ovaj procenat je porastao sa 27.2% na 31.1%. Na seoskim područjima procenat o jakom uticaju vjerskih zajednica na dnevno politička zbivanja također raste, i to sa 25.6% na 28.1%. Muškarci i žene su približno jednakog mišljenja o ovakvom uticaju: ispitanici 29.5%, ispitanice 29.3%. (Tabela XII a)

Tabela VIIc

Nimalo Malo Donekle Jako NZ/BO Total TOTAL MALO TOTAL JAKO NZ/BO Total

Koliki uticaj imaju vjerske zajednice na politička dešavanja u BiH?

Nov 2007 Već.

Manj. % % 4.79 2.99 15.35 10.24 35.49 24.72 33.22 38.94 11.15 23.11 100.00 100.00 20.14 13.22 68.70 63.66 11.15 23.11 100.00 100.00

PODRUCJE Bosnjaci Juni 2008 Većinski Manj. % % 4.7 6.8 17.6 10.6 28.7 15.1 32.5 45.2 16.5 22.2 100.0 100.0 22.3 17.5 61.2 60.4 16.5 22.2 100.0 100.0

Sep 2008 Već. % 7.3 12.6 31.5 43.0 5.6 100.0 19.9 74.5 5.6 100.0

Manj. % 4.9 10.4 29.1 45.2 10.4 100.0 15.3 74.4 10.4 100.0

Nov 2008 Već. % 2.1 18.1 31.6 45.6 2.6 100.0 20.2 77.2 2.6 100.0

Manj. % 7.4 13.2 18.7 58.8 1.9 100.0 20.5 77.5 1.9 100.0

Na području sa bošnjačkom većinom raste uvjerenje da vjerske Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research zajednice imaju jak uticaj na politiku u BiH. Za razliku od kraja prošle godine, kada je ovaj procenat, za većinske ispitanike, iznosio 33.22%, u posljednjem izvještaju ove godine procenat je 45.6%. Ovo uvjerenje raste i kod manjinskih ispitanika na području sa bošnjačkom većinom. ispitanika. Jedino u Republici Srpskoj, kod većinskih ispitanika, ovaj procenat u odnosu na prošlu godinu opada, i to sa 20.1% na 13%, dok kod manjinskih ispitanika procenat raste. (Tabela XII c)

Tabela XIIIa

69 Da li isključivo nacionalne stranke mogu osigurati zaštitu vitalnih nacionalnih interesa?

TOTAL SE NE SLAŽE TOTAL SE SLAŽE NZ/BO Total

Nov 2007 % 72.5 19.5 8.0 100.0

Grad Juni 2008 Sep 2008 % % 63.8 63.0 22.4 26.4 13.8 10.7 100.0 100.0

Nov 2008 % 74.9 16.2 8.9 100.0

Nov 2007 % 67.8 21.2 11.0 100.0

Selo Juni 2008 % 62.4 23.8 13.8 100.0

Sep 2008 % 56.9 28.1 15.0 100.0

Nov 2008 % 72.2 18.0 9.9 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

U gradovima, kao i na selu, opada uvjerenje da samo stranke sa nacionalnim predznakom mogu osiguravati vitalne nacionalne interese. U odnosu na prošlu godinu ovaj procenat se kreće sa 19.5% na 16.2% u gradovima, te sa 21.2% na 18% na seoskim predjelima.

Mjerimo konzistentan pad ovog uvjerenja u zadnjih par godina. (Tabela XIII a) Na području sa većinskim bošnjačkim stanovništvom pada procenat većinskih ispitanika koji se slažu sa konstatacijom da samo nacionalne stranke mogu zaštititi vitalne nacionalne interese (sa 8.6% na 8%). Na ovom području i manjinski ispitanici sve manje vjeruju u ovu tvrdnju, njihov procenat pada sa 10.9% iz novembra 2007. godine, na 5.1% u novembru 2008.g. Za razliku od područja sa bošnjačkom većinom, na većinskom hrvatskom području procenat kod većinskih ispitanika raste u odnosu na prošlu godinu, i to sa 39.6% na 45.7%.

Ovaj procenat raste i kod manjinskih ispitanika na ovom području sa 21.5% na 32.6%. U Republici Srpskoj mjerimo pad procenta većinskih ispitanika koji se slažu da samo nacionalne stranke mogu štititi vitalne interese sa 27% na 20.5%, dok kod manjina ovo uvjerenje raste, i to sa 12.5% na 23.3%. (Tabela XIII c).

Godišnji izvještaj 2008. godine - Etnički odnosi u BiH

TIP

VIII STANJE JAVNE I OSOBNE SIGURNOSTI 1.

2.

3.

Indeks sigurnosne stabilnosti Zabrinutost u odnosu na pitanja javne sigurnosti izražena na početku godine slabi kako godina odmiče Opadaju procenti za većinu počinjenih krivičnih djela, za većinu kategorija stanovništva

1. Indeks sigurnosne stabilnosti Na osnovu ovogodišnjih rezultata, izgleda da je indeks sigurnosne stabilnosti u velikoj mjeri određen svakodnevnim iskustvima javnosti i odnosom stanovništva prema određenim pitanjima, kao što je pitanje sigurnosti imovine, sigurnost kretanja u okviru njihovih lokalnih zajednica i povjerenje u lokalne institucije zadužene za javni red i sigurnost. Stoga je nakon ubistva tinejdžera u tramvaju početkom ove godine uslijedio najveći pad ovog indeksa do sada zabilježen. Do kraja godine ovaj indeks se vratio na otprilike isti nivo kao i na početku. Izbori nisu imali nikakav direktni uticaj na ovaj indeks, čime je potvrđeno da se osjećaj sigurnosti kod stanovništva vezuje uz konkretne događaje u njihovim lokalnim zajednicama. Kao što pokazuje sljedeći grafikon, u kojem su prikazani godišnji prosjeci i trend kretanja indeksa sigurnosne stabilnosti od 2000. godine naovamo, ovaj indeks se zadržao u relativno uskom okviru od 3 poena, između inicijalno visokih 89 poena i najnižih 86.5 u 2006. godini, što ukazuje da u oblasti javne sigurnosti i sigurnosti uopšte nije bilo nekih velikih problema u toku posljednjih 8. godina. S druge strane, ovaj trend je očigledno silazni, uz jedan umjeren oporavak 2007. godine. Iz svega navedenog vidimo da su rezultati za 2008. godinu bili mješoviti. Činilo bi se brzopletim isključiti mogućnost daljeg pogoršanja u ovoj oblasti, ukoliko se dugoročnij trendovi nastave, posebno imajući u vidu sve veću pažnju i zabrinutost koju mediji iskazuju u pogledu javne sigurnosti.

Annual Report 2008 - Political Stability in BiH

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

71

Godišnji izvještaj 2008. godine - Stanje javne i osobne sigurnosti

72

2. Zabrinutost u odnosu na pitanja javne sigurnosti izražena na početku godine slabi kako godina odmiče U ovoj godini pitanja koja se izravno tiču sigurnosti građana bila su u centru političkih aktivnosti, te su pokrenula niz građanskih aktivnosti. Na pokretanja građanskih aktivnosti najviše je utjecala eskalacija maloljetničke delikvencije u Sarajevu koja je šokirala javnost.

Početkom februara na sastanku lidera šest vladajućih političkih stranaka opet je postalo jasno da ne postoji politički koncenzus u vezi reforme policije. Sredinom februara, Vijeće ministara je utvrdilo Prijedlog zakona o Direkciji za koordinaciju policijekih tijela i Prijedlog zakona o nezavisnim i nadzornim tijelima policijeske strukture, a Parlament BiH je usvojio ta dva prijedloga krajem mjeseca.

Početak godine je obilježio stravičan zločin kada je grupa maloljetnika u javnom prevozu u Sarajevu maltretirala i ubila sedamnaestogodišnjeg Denisa Mrnjavca. Ovaj zločin je izazvao nezapamćenu osudu javnosti, te su održani protesti na kojima je učestvovalo više hiljada ljudi. Nakon prvih mirnih protesta, na kojima su građani iskazali nezadovoljstvo sigurnosnom situacijom, naredno okupljanje pred Kantonalnom vladom u Sarajevu rezultiralo je kamenovanjem zgrade Vlade, na koje je vlast reagovala optužbama prema nekolicini nevladinih organizacija. To je dodatno zakompliciralo situaciju, te su se od tada svake subote u Sarajevu redovno počele održavati demonstracije, na kojima se traže ostavke kantonalnog premijera Samira Silajdžića, te gradonačelnice Semihe Borovac. Vlast je u međuvremenu, ali sa evidentnim zakašnjenjem pokrenula dijalog sa građanima u vezi pitanja sigurnosti, dok su i kantonalni i Parlament federacije BiH održali vanredne sesije u vezi pitanja maloljetničke delikvencije, te su usvojene odgovarajuće strategije. Pitanje sigurnosti je postalo jedno od aktuelnih političkih i društvenih debata kako u Kantonu Sarajevo, tako i u ostatku države.

Nakon duge političke debate i podrške međunarodne zajednice, 11. aprila Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH usvojio je dva prijedloga zakona iz oblasti reforme policije. Na taj način su se dostigli kriteriji koje je postavila međunarodna zajednica i ostvareni su preduslovi ka potpisivanju Sporazuma.

Na samitu NATO-a, u aprilu ove godine, najavljeno je da BiH može očekivati pozivnicu za pristup već naredne godine, te je dobila poziv u intenzivirani dijalog.

Sredinom maja u Bosni i Hercegovini je boravio Predsjednik Haškog tribunala, koji je najavio da će od Savjeta sigurnosti tražiti da se odgodi zatvaranje Suda sve dok svi optuženi ne budu uhapšeni.

Pregovori o olakžavanju viznog režima su uslijedili odmah nakon juna mjeseca, kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Vladi BiH je tom prilikom uručena Mapa puta, odnosno zadaci i smjernice koji se moraju ispuniti da bi se vizni režim za BiH promjenio.

Predizborna kampanja nije rezultirala velikom sigurnosnom krizom, no ponovo je rezultirala prljavim predizbornim metodama, nepoštovanjem kampanje političkih protivnika, uličnim bitkama za plakatna mjesta, itd... Najalarmantiji događaj se desio u Doboju gdje je 17 aktivista SDS-a privedeno u policiju pod optužbom za postojanje sumnje da su se bavili kupovinom glasova.

U septembru se desio jedan od događaja koji je direktno utjecao na sigurnost građana, ali i koji je poslao svijetu izuzetno lošu sliku o Bosni i Hercegovini. To je nedovoljna organiziranost i kapaciteti policijskih snaga za osiguravanjem sigurnosti učesnika prvog Queer festivala u BiH. BiH je ovom prilikom poslala poruku svijetu da je država koja ne funkcionira i nije spremna zaštititi elementarnu sigurnost svojih građana, bez obzira na njihova uvjerenja.

Iako su pred održavanje ovog Festivala određene vjerske skupine, kao i skupine navijača najavljivali linč učesnika manifestacije, to nije bilo dovoljno upozorenje za policiju da osigura neophodna sredstva kako bi spriječila eventualne napade. I pored prisustva policije, nekolicina ljudi je bila fizički napadnuta, a nastavak Festivala je bio odgođen.

Krajem septembra, Transparency International saopćio je da je BiH najkorumpiranija država u regionu, a nalazi se na 93. mjestu među 180 zemalja u svijetu.

Pred kraj godine, svjedoci smo napadima na zgradu vlade Federacije BiH. Anonimna grupa građana je nezadovoljna lošom finansijskom i sigurnosnom situacijom u Federaciji BiH, bojama napala zgradu Vlade.

Na zgradi su polupana stakla i ubačene su poruke da će se ovi neredi nastaviti i u buduće.

Ako poredimo zadnji kvartal 2008. godine, sa krajem 2007. godine, vidimo da se kriminalne aktivnosti u gradovima nastavljaju gotovo u jednakim procentima. U pojedinim kategorijama kao što je krađa automobila procenat ispitanika koji su doživjeli ovo neugodno iskustvo ostaje isti kao i prošle godine i iznosi 0.2%. Procenat provalnih krađa u stan ili kuću u ovom izvještajnom periodu neznatno raste sa 1.3% na 1.5%, dok opada procenat provalnih krađa u poslovne prostore, i to sa 0.8% na 0.2%. Na seoskom području krajem 2008. godine mjerimo manji nivo provalnih krađa u privatne kuće u odnosu na prošlu godinu (0.5% u odnosu na 0.9%). Procenat ispitanika kojima se desila krađa automobila opada sa 0.6% na 0.2%, dok procenat negativnih iskustava krađe novčanika raste sa 0.7% na 1.4%. Na seoskom području, za razliku od kraja prošle godine, opada procenat ucjenjivačkih aktivnosti sa 0.5% na 0.3%. Muški ispitanici se češće bili žrtve provalnih krađa u privatne kuće i stanove, kao i krađa novčanika u odnosu na ispitanice.

Procenat krađe automobila kod ispitanika ostaje isti kao i prošle godine i iznosi 0.3%, dok kod ispitanica pada sa 0.5% na 0.2%. (Tabela I a) Za razliku od kraja 2007. godine, u posljednjem kvartalu ove godine opada procenat provalnih krađa u privatne kuće i stanove za ispitanike iz dvije mlađe starosne grupe, dok kod najstarijih ispitanika ovaj procenat raste sa 0.4% na 1.7%. Procenat krađe automobila kod najmlađih ispitanika opada sa 0.6% na 0.2%, dok ovaj procenat za ispitanike iz srednje starosne grupe raste sa 0.1% na 0.4%. (Tabela I b) Na području sa bošnjačkom većinom, procenat provalnih radnji u kuću ili stan je neznatno pao kod većinskih ispitanika u odnosu na kraj prošle godine, sa 1.6% na 1.5%. Kod manjinskih ispitanika ovaj procenat raste, i to sa 1.3% na 2.3%. Raste procenat krađe novčanika kod većinskih, ali i kod manjinskih ispitanika na ovom području. Procenat većinskih ispitanika koji su doživjeli neugodno iskustvo krađe novčanika, u odnosu na kraj prošle godine, raste sa 1.5% na 2%, a kod manjinskih sa 1.3% na 1.5%.

Na području sa hrvatskom većinom, kod većinskih ispitanika, u ovoj godini procenat provalnih krađa u kuće ili stanove pada, i iznosi 1,1%, dok ovaj procenat kod manjinskih ispitanika značajno raste, i to sa 0.2% na 3.5%. Procenat većinskih ispitanika koji su doživjeli neugodno iskustvo krađe novčanika, za razliku od prošle godine, također raste sa 2.6% na 3.6%. Nivo krađe automobila na području sa hrvatskom većinom raste kod većinskih ispitanika sa 0.8% na 1.6%. Bilježimo značajan rast procenta kriminalnih aktivnosti ucjenjivanja kod manjinskih ispitanika na hrvatskom području. Ovaj procenat je u zadnjem kvartalu prošle Tabela IIa

Da li ste u posljednja tri mjeseca, vi ili član vaše obitelji, tražili intervenciju policije iz bilo kojeg razloga?

SPOL

Da Ne NZ/BO TOTAL

Nov 2007 % 6.7 92.9 0.4 100.0

Muski Juni 2008 % 5.9 93.8 0.3 100.0

Sep 2008 % 6.5 91.3 2.2 100.0

Nov 2008 % 5.5 93.7 0.8 100.0

Nov 2007 % 6.6 92.9 0.5 100.0

Zenski Juni 2008 % 4.2 95.1 0.7 100.0

Sep 2008 % 3.5 95.2 1.3 100.0

Nov 2008 % 94.8 1.0 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

godine iznosio 0.7%, da bi godinu dana kasnije porastao na 5.5%. Kod manjinskih ispitanika na području Republike Srpske, u posljednjem kvartalu 2008. godine, bilježimo pad procenta žrtava provalnih krađa u kuće ili stanove sa 0.8% na 0.5%. Raste procenat kod većinskih ispitanika po pitanju krađe novčanika sa 0.2% na 1%, a raste i procenat aktivnosti ucjenjivanja većinskih ispitanika sa 0.2% na 0.5%. (Tabela I c) Na gradskom području u odnosu na prethodnu godinu opada procenat ispitanika koji su tražili intervenciju policije. Ovaj je procenat na kraju 2007. godine iznosio 9.5%. Tokom godine procenat je padao sa 4.4% u prvom kvartalu, na 6.6% u srednjem mjernom periodu, da bi u posljednjem kvartalu pao na 5%. Na seoskom području procenat raste sa 4.5% na 4.7%. U odnosu na kraj prošle godine, krajem ove godine manji je procenat i muških, a i ženskih ispitanika koji su tražili intervenciju policije. Ovi procenti iznose 5.5% za ispitanike, i 4.2% za ispitanice. (Tabela II a)

73 Godišnji izvještaj 2008. godine - Stanje javne i osobne sigurnosti

3. Opadaju procenti za većinu počinjenih krivičnih djela, za većinu kategorija stanovništva

Godišnji izvještaj 2008. godine - Stanje javne i osobne sigurnosti

74

Iako za razliku od kraja prošle godine procenat ispitanika iz najmlađe starosne grupe, koji su tražili intervenciju policije, opada u ovom izvještajnom periodu, i dalje je najveći u odnosu na procenat ispitanika iz dvije ostale starosne grupe. Ovaj procenat u novembru 2008. godine iznosi 7.1%, za razliku od novembra prošle godine kada je iznosio 8.9%. (Tabela II b) Na području sa bošnjačkom većinom, tokom 2008. godine, procenat većinskih ispitanika koji su tražili intervenciju policije je konstantno opadao. Krajem prošle godine ovaj procenat je iznosio 10.9%, u prvom kvartalu ove godine pao je na 6.6%, u narednom kvartalu na 5.9%, da bi na kraju 2008. godine iznosio 5.8%. Na području sa hrvatskim većinskim stanovništvom ovaj procenat kod većinskih ispitanika također opada sa 4.9% na 4.6%. Ovaj procenat kod većinskih stanovnika, na kraju ove godine, jedino raste u Republici Srpskoj, i to sa 2.7% na 3.8%. (Tabela II c) Nezadovoljstvo intervencijom policije raste na gradskom području u odnosu na kraj 2007. godine.

Procenat značajno raste sa 16.1% na 27.2%. Ovo nezadovoljstvo raste i na seoskom području gdje na kraju ove godine mjerimo 26.3% nezadovoljnih ispitanika, u odnosu na 19.6% u novembru prošle godine.

Ovakav vid nezadovoljstva je naročito veliki kod muških ispitanika, te je nihov procenat značajno porastao u odnosu na prošlu godinu (sa 12.7% na 36.1%). Ovaj trend porasta procenta nezadovoljstva intervencijom policije jedino se ne odražava kod ispitanica, gdje u ovom izvještajnom periodu procenat pada u odnosu na kraj prošle godine, i to sa 22.1% na 14.9%. (Tabela III a) Na području sa bošnjačkom većinom, kod većinskih ispitanika mjerimo veliki rast nezadovoljstva intervencijom policije u odnosu na kraj prethodne godine. Ovaj procenat raste sa 16% na 42.7%. Kod većinskih ispitanika na hrvatskom području raste procenat uglavnom zadovoljnih ispitanika intervencijom policije u odnosu na kraj prošle godine. Procenat uglavnom zadovoljnih značajno se povećava, i to sa 16.5% na 45.1%. U Republici Srpskoj većinski ispitanici su u ovoj godini bili sve manje zadovoljni intervencijom policije. Tako je procenat od 38.4% potpuno zadovoljnih ispitanika u novembru 2007. godine, pao na 13.9% u novembru 2008. godine. (Tabela III c) U gradovima na kraju 2008. godine bilježimo pad procenta ispitanika koji su unutar svoje porodice imali iskustva privođenja u policijsku stanicu bez naloga. U odnosu na prošlu godinu procenat pada sa 3% na 1.1%. Na seoskom području ovaj procenat također opada sa 2.1%, izmjeren u novembru 2007. godine, na 1.5% u novembru ove godine. (Tabela IV a) Tabela IVa

Da li ste u posljednja tri mjeseca, vi ili član vaše obitelji, bili privedeni u policiju bez naloga?

TIP

Da Ne NZ/BO TOTAL

Nov 2007 % 3.0 96.2 0.9 100.0

Grad Juni 2008 % 1.8 97.6 0.6 100.0

Sep 2008 % 0.9 98.6 0.4 100.0

Nov 2008 % 1.1 96.4 2.4 100.0

Nov 2007 % 2.1 96.9 1.1 100.0

Selo Juni 2008 % 2.1 96.8 1.1 100.0

Sep 2008 % 0.7 98.2 1.1 100.0

Nov 2008 % 1.5 95.0 3.4 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Interesantno je da procenat ispitanika koji su imali iskustva privođenja u policijsku stanicu bez naloga u svim kategorijama generalno opada tokom 2008. godine. Ispitani građani iz sve tri starosne kategorije su u ovoj godini imali manje ovakvih iskustava nego prethodne godine. (Tabela IV b) Procenat iskustava privođenja bez naloga pada kod većinskih ispitanika na području sa bošnjačkom većinom. Na kraju 2007. godine procenat je iznosio 4.3%, da bi u novembru 2008. godine pao na 1.8%.

Kod manjinskih ispitanika procenat raste sa 1.3% na 1.5%. Na području sa hrvatskom većinom bilježimo rast kod većinskih ispitanika u odnosu na kraj prethodne godine, sa 2.3% na 4.3%. Opada procenat većinskih ispitanika sa području Republike Srpske koji nisu imali negativno iskustvo privođenja bez naloga, i on na kraju ove godine iznosi 98%, u odnosu na kraj prošle godine kada je iznosio 98.6%. Ovaj procenat značajnije pada kod manjinskih ispitanika u Republici Srpskoj, i to sa 98.2% na 92.3%. (Tabela IV c) Procenat ispitanika u gradovima koji su bili svjedoci situacija u kojima je policija jasno zloupotrijebila svoja ovlaštenja, pokazuje da je u odnosu na kraj prošle godine situacija po ovom pitanju malo bolja. Ovaj

Na području sa većinskim bošnjačkim stanovništvom procenat većinskih ispitanika koji su bili svjedoci zloupotrebe ovlaštenja od strane policije na kraju ove godine opada. Procenat je na kraju prethodne godine iznosio 10.6%, da bi godinu dana kasnije pao na 9.6%, dok kod manjinskih ispitanika ovaj procenat raste sa 2.3% na 6.1%. Na području sa hrvatskom većinom ovaj procenat kod većinskih, ali i kod manjinskih ispitanika opada. Procenat značajno opada kod manjinskih ispitanika, i to sa 15.3% na 2.7%. U Republici Srpskoj također ovaj procenat pada kod većinskih, a i kod manjinskih ispitanika (sa 11.9% na 9% - kod većine; sa 4.6% na 2.2% - kod manjine). (Tabela V c) U gradovima pada procenat ispitanika koji odobravaju rad policije i sudstva. U odnosu na kraj prošle godine procenat odobravanja rada policije pada sa 68% na 64.1%, dok procenat o radu sudstva pada sa 63.5% na 58.6%. Na seoskom području procenat odobravanja rada policije također opada sa 62.5% na 61.2%, dok procenat odobravanja rada sudstva raste sa 53.4% na 54.4%. Procenat ispitanika koji podržavaju rast policije iznosi 66.2%. U toku godine procenat je opao u prvom kvartalu na 50.1%, da bi nakon toga ponovo postepeno rastao na trenutni nivo. Kod ispitanica ovaj procenat ne raste u odnosu na kraj prošle godine, nego naprotiv opada, i to sa 65.2% na 59%. Mjerimo da ispitanici više odobravaju i rad sudstva u odnosu na ispitanice (58.9% u odnosu na 53.6%). (Tabela VI a) Na području sa većinskim bošnjačkim stanovništvom opada procenat većinskih ispitanika koji odobravaju rad policije i sudstva u odnosu na kraj predhodne godine, dok ovaj procenat kod manjinskih ispitanika raste. U ovom godišnjem izvještajnom periodu, a u odnosu na prethodni, procenat odobravanja rada policije i sudstva značajno opada kod manjinskih, a i kod većinskih ispitanika na području sa hrvatskom većinom. U Republici Srpskoj raste procenat većinskih ispitanika koji su zadovoljni radom policije sa 73.5% na 77.2%. (Tabela VI c) Neznatno raste procenat ispitanika na gradskom području koji smatraju da jak stepen korupcije postoji u radu policije. Procenat u odnosu na zadnji kvartal prethodne godine raste sa 40.1% na 40.4%.

Ovaj procenat je samo u prvom kvartalu 2008. godine jako porastao da bi već u narednom kvartalu zabilježili pozitivan pad. Na seoskom području procenat u odnosu na prošlui godinu opada 40.9% na 36.8%. U gradovima raste i procenat ispitanika koji jako vjeruju da je korupcije prisutna u sudstvu.

Procenat raste sa 43.3% u posljednjem kvartalu 2007. godine, na 44.6%. Na seoskom području mjerimo pad ovog negativnog uvjerenja, gdje procenat opada sa 45.5% na 40.6%. (Tabela VII a) Tabela VIIa

U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija prisutna u radu policije i sudstva?

TIP

SPOL

Grad Nov 2007 Juni 2008

Selo

Sep 2008

%

Muski

Zenski

Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

%

%

%

%

%

%

%

%

%

%

%

%

%

%

%

Nimalo

4,0

2,8

1,1

3,8

4,9

2,0

3,3

1,5

6,3

3,0

1,8

2,8

2,7

1,7

3,0

2,2

Malo

19,6

9,2

18,0

16,5

11,6

12,4

16,1

15,2

15,0

11,9

16,2

16,5

15,3

10,1

17,6

15,0

Umjereno

16,9

20,9

19,2

17,1

15,4

17,4

18,6

16,6

14,5

19,6

19,7

15,9

17,6

18,2

17,9

17,6

Donekle

19,5

21,6

20,2

22,2

27,2

20,9

22,0

30,0

22,0

18,2

19,2

27,1

25,6

24,3

23,2

26,2

Jako

40,1

45,4

41,4

40,4

40,9

47,3

40,0

36,8

42,2

47,2

43,0

37,7

38,9

45,7

38,2

38,9

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

Nimalo

4,0

1,7

1,0

2,4

3,0

2,8

2,4

1,1

4,4

2,7

1,2

1,9

2,4

1,9

2,4

Malo

17,1

6,8

15,7

16,7

12,6

10,1

12,9

12,3

14,7

9,9

11,8

13,5

14,5

7,4

16,3

Umjereno

15,5

16,0

16,7

13,3

12,7

12,9

18,6

16,3

13,9

14,9

19,2

16,0

14,0

13,7

16,4

Donekle

20,2

25,2

20,3

22,8

26,2

20,8

24,3

29,7

20,6

19,9

21,5

27,4

26,5

25,5

23,6

Jako

43,3

50,3

46,4

44,6

45,5

53,5

41,8

40,6

46,4

52,6

46,2

41,2

42,6

51,5

41,4

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

POLICIJA

TOTAL SUDSTVO

TOTAL

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

75 Godišnji izvještaj 2008. godine - Stanje javne i osobne sigurnosti

procenat je u novembru 2007. godine iznosio 13.7%, da bi godinu dana kasnije pao na 12.8%. U selima također bilježimo pad ovog procenta, i to sa 8.8% na 6.2%. Muški ispitanici su kao i prethodne godine više puta bili svedoci ovakve zloupotrebe od ispitanica (10.7% u odnosu na 7.4%). (Tabela V a)

Godišnji izvještaj 2008. godine - Stanje javne i osobne sigurnosti

76

Na kraju ove godine, na području sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, mjerimo pad procenta većinskih ispitanika koji smatraju da je korupcija umješana u rad policije. Ovaj procenat pada sa 51.1% iz novembra 2007. godine, na 47.9% izmjerenih u novembru 2008.g. Kod manjinskih ispitanika na ovom području ovaj procenat raste sa 57.2% na 59.4%. Na području sa većinskim hrvatskim stanovništvom opada procenat ispitanika koji smatraju da je korupcija jako upletena u rad policije. Ovaj procenat opada kod većinskih, ali i kod manjinskih ispitanika. Za razliku od kraja prošle godine, u novembru ove godine raste procenat većinskih ispitanika na području Republike Srpske, koji su uvjereni da je korupcija jako umješana u rad policije. Ovaj procenat raste sa 27.3% na 29.3%. Procenat raste i kod manjinskih ispitanika, i to sa 25.4% na 27.7%. (Tabela VII c)

GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2008.

PRILOG

Godišnji izvještaj 2008. godine

2

POLITIČKA STABILNOST U BIH Indeks političke stabilnosti u BiH

Tabela I Možete li reći u kom pravcu se kreće BiH s obzirom na trenutnu političku situaciju Spol Ispitanici

U pravcu pogoršanja U pravcu poboljšanja NZ/BO Total

Svi Mart 08. % 67,0 23,8 9,2 100,0

Juni 08. % 50,0 35,9 14,1 100,0

Sept 08. % 50,9 36,0 13,1 100,0

Nov 08. % 63,4 25,0 11,7 100,0

Mart 08. % 70,3 21,8 7,8 100,0

Muški Juni 08. Sept 08. % % 48,3 51,8 40,4 36,3 11,3 11,9 100,0 100,0

Nov 08. % 63,8 26,9 9,3 100,0

Mart 08. % 63,8 25,8 10,5 100,0

Ženski Juni 08. Sept 08. % % 51,7 50,1 31,5 35,7 16,8 14,3 100,0 100,0

Nov 08. % 63,0 23,1 13,9 100,0

Srpska većina Juni 08. Sept 08. % % 42,5 42,5 43,0 42,0 14,5 15,5 100,0 100,0

Nov 08. % 50,3 34,6 15,1 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela II Možete li reći u kom pravcu se kreće BiH s obzirom na trenutnu političku situaciju Ispitanici

U pravcu pogoršanja U pravcu poboljšanja NZ/BO Total

Mart 08. % 78,8 16,1 5,1 100,0

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08. % % 54,4 57,2 31,7 31,8 13,9 11,0 100,0 100,0

Nov 08. % 79,7 13,5 6,8 100,0

Mart 08. % 57,7 26,5 15,8 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08. % % 57,5 61,5 27,9 23,3 14,6 15,1 100,0 100,0

Nov 08. % 52,9 24,7 22,4 100,0

Mart 08. % 57,3 30,6 12,2 100,0

3

Tabela III

Ispitanici

Vrlo loša Općenito loša Niti loša niti dobra Općenito dobra Vrlo dobra NZ/BO Total TOTAL LOŠA Niti loša, niti dobra TOTAL DOBRA NZ/BO Total

Svi Mart 08. Juni 08. Sept 08. % % % 32,1 27,3 24,2 35,7 36,4 38,4 25,9 31,4 32,2 3,2 2,8 3,6 0,1 0,2 3,0 1,9 1,7 100,0 100,0 100,0 67,8 63,7 62,5 25,9 31,4 32,2 3,3 3,0 3,6 3,0 1,9 1,7 100,0 100,0 100,0

Nov 08. Mart 08. % % 29,1 45,1 36,6 37,2 29,8 14,5 2,9 1,4 0,4 1,3 1,7 100,0 100,0 65,7 82,4 29,8 14,5 3,3 1,4 1,3 1,7 100,0 100,0

Bošnjačka većina Hrvatska većina Srpska većina Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % % % % % % % % % 31,6 32,7 37,3 13,2 15,2 16,0 12,0 21,5 25,2 14,6 24,4 30,6 35,1 40,3 15,4 30,1 26,2 23,1 40,6 45,7 46,8 37,9 32,1 27,7 21,3 56,6 47,4 50,0 46,8 30,3 25,9 32,9 35,4 3,2 3,2 10,9 5,5 7,3 16,2 2,9 1,2 3,1 0,6 0,1 0,2 0,7 0,4 0,4 2,3 1,4 0,9 3,2 1,9 0,5 1,6 4,6 1,6 2,5 1,6 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 62,2 67,8 77,6 28,7 45,3 42,2 35,0 62,2 70,9 61,4 62,3 32,1 27,7 21,3 56,6 47,4 50,0 46,8 30,3 25,9 32,9 35,4 3,3 3,2 0,2 11,5 5,5 7,3 16,6 2,9 1,7 3,1 0,6 2,3 1,4 0,9 3,2 1,9 0,5 1,6 4,6 1,6 2,5 1,6 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIIa

Tabela IIIb

Kako biste opisali ekonomsku situaciju u kojoj se trenutno nalazi Republika Srpska (ispitanici iz RS)

Očekujete li da će se u narednih godinu dana ekonomska situacija u RS? (ispitanici iz RS)

Ispitanici

Ispitanici

Vrlo loša Općenito loša Niti loša niti dobra Općenito dobra Vrlo dobra NZ/BO Total TOTAL LOŠA Niti loša, niti dobra TOTAL DOBRA NZ/BO Total

Mart 08. % 19,6 39,2 32,7 7,0 0,2 1,4 100,0 58,7 32,7 7,2 1,4 100,0

Republika Srpska Juni 08.

Sept 08. % % 21,9 16,5 39,5 38,5 31,8 36,0 5,7 6,6 1,1 100,0 61,4 31,8 5,7 1,1 100,0

2,4 100,0 55,0 36,0 6,6 2,4 100,0

Nov 08. % 19,6 34,2 37,0 6,7 1,1 1,4 100,0 53,8 37,0 7,8 1,4 100,0

Značajno pogoršati Uglavnom pogoršati Ostati ista Uglavnom poboljšati Značajno poboljšati NZ/BO Total TOTAL POGORŠATI Ostati ista TOTAL POBOLJŠATI NZ/BO Total

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Mart 08. % 5,6 20,7 37,9 28,7 1,8 5,3 100,0 26,3 37,9 30,5 5,3 100,0

Republika Srpska Juni 08. Sept 08. % % 4,5 2,7 19,1 19,0 53,7 44,7 17,2 24,9 0,3 1,2 5,2 7,4 100,0 100,0 23,6 21,7 53,7 44,7 17,5 26,1 5,2 7,4 100,0 100,0

Nov 08. % 3,6 22,5 48,2 20,9 0,4 4,5 100,0 26,1 48,2 21,3 4,5 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IV Kada bi vam se pružila prilika da li biste napustili BiH i nastavili živjeti u nekoj drugoj zemlji (%)

Ispitanici Da Ne NZ/BO TOTAL

Godine starosti Svi 18 - 35 36 - 50 Mart Juni Sept Nov Mart Juni Sept Nov Mart Juni Sept Nov 42,2 38,2 41,6 40,4 64,7 61,3 64,5 63,3 51,1 46,1 45,6 39,4 47,5 50,3 47,9 46,3 23,6 27,7 24,3 19,2 35,9 39,7 41,6 48,9 10,3 11,4 10,6 13,3 11,7 11,0 11,2 17,5 13,0 14,3 12,7 11,7 100,0 100,0 100,0100,0100,0100,0 100,0100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Mart 18,6 73,7 7,7 100,0

Juni 14,9 76,3 8,8 100,0

51 + Sept 17,4 73,9 8,7 100,0

Nov 17,6 72,2 10,2 100,0

Mart 42,5 45,8 11,7 100,0

Spol Muški Juni Sept 37,2 43,4 49,7 46,3 13,1 10,3 100,0 100,0

Nov 43,3 45,9 10,8 100,0

Mart 41,9 49,1 9,0 100,0

Ženski Juni Sept 39,2 39,9 51,0 49,3 9,9 10,8 100,0 100,0

Nov 37,6 46,7 15,7 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Kako biste opisali ekonomsku situaciju u kojoj se trenutno nalazi BiH

Godišnji izvještaj 2008. godine

4

Tabela V Kada bi vam se pružila prilika da li biste napustili BiH i nastavili živjeti u nekoj drugoj zemlji Ispitanici

Da Ne NZ/BO TOTAL

Mart 08. % 48,7 44,2 7,2 100,0

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08. % % 36,8 48,2 52,4 41,2 10,8 10,6 100,0 100,0

Nov 08. Mart 08. % % 39,2 41,4 44,8 44,7 15,9 14,0 100,0 100,0

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08. % % 43,5 48,8 40,4 44,0 16,2 7,2 100,0 100,0

Nov 08. % 43,4 43,2 13,5 100,0

Srpska većina Juni 08. Sept 08. % % 38,0 31,5 50,8 56,3 11,2 12,1 100,0 100,0

Mart 08. % 34,7 52,0 13,3 100,0

Nov 08. % 41,6 47,6 10,8 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VI Kako gledate na proces priključenja BiH Evropskoj uniji Ispitanici

Svi

Bošnjačka većina

Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08.

Sa nadom Sa zabrinutošću NZ/BO Total

% 73,0 18,2 8,8 100,0

% 74,8 16,9 8,3 100,0

% 67,4 22,8 9,8 100,0

% % 63,9 85,8 26,3 9,5 9,8 4,7 100,0 100,0

% 86,0 7,3 6,6 100,0

Sept 08. Nov 08.

% 78,3 15,9 5,8 100,0

% 75,0 18,8 6,1 100,0

Hrvatska većina

Srpska većina

Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08.

% % 61,8 69,9 27,3 24,4 10,9 5,8 100,0 100,0

% 66,4 27,0 6,6 100,0

% 62,2 28,8 9,0 100,0

% 62,1 24,7 13,1 100,0

Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

% 63,2 25,4 11,4 100,0

% 49,3 35,6 15,2 100,0

% 56,6 27,3 16,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VII Koliko je po vašem mišljenju važno za političku stabilnost BiH da postane članica Evropske unije?

Ispitanici

Svi Mart 08. Juni 08. Sept 08. % % % Jako važno 57,8 52,6 45,2 Donekle važno 22,5 26,4 32,0 Niti važno, niti nevažno 11,1 11,4 13,8 Donekle nevažno 2,2 1,6 1,1 Uopće nije važno 2,5 2,5 3,9 NZ/BO 4,0 5,4 3,9 Total 100,0 100,0 100,0 TOTAL VAŽNO 80,3 79,0 77,3 Niti važno niti nevažno 11,1 11,4 13,8 TOTAL NEVAŽNO 4,6 4,1 5,0 NZ/BO 4,0 5,4 3,9 Total 100,0 100,0 100,0

Nov 08. Mart 08. % % 48,8 80,6 28,4 11,7 12,9 3,6 2,4 0,1 3,9 0,4 3,6 3,6 100,0 100,0 77,2 92,3 12,9 3,6 6,2 0,5 3,6 3,6 100,0 100,0

Bošnjačka većina Hrvatska većina Srpska većina Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % % % % % % % % % 77,9 60,9 73,9 45,5 43,8 51,5 36,4 35,0 25,9 26,5 21,7 9,5 28,1 15,2 21,3 32,9 22,7 43,9 35,2 43,5 37,8 39,0 3,6 7,6 6,7 19,1 16,2 20,9 14,6 17,4 19,3 18,9 20,5 0,2 4,8 1,9 0,7 0,5 3,8 3,0 2,6 5,9 0,4 2,0 1,4 1,2 1,2 5,1 5,9 9,3 9,1 8,7 3,5 3,8 7,4 3,8 3,0 3,5 3,6 2,5 4,9 3,8 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 87,4 88,9 89,1 66,7 76,7 74,2 80,3 70,2 69,3 64,4 60,7 3,6 7,6 6,7 19,1 16,2 20,9 14,6 17,4 19,3 18,9 20,5 0,2 0,4 6,9 3,3 1,9 1,6 8,9 8,9 11,9 15,0 8,7 3,5 3,8 7,4 3,8 3,0 3,5 3,6 2,5 4,9 3,8 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

5

Tabela VIII

Godišnji izvještaj 2008. godine

U kojoj mjeri podržavate proces priključenja BiH Evropskoj uniji (%) Ispitanici Jako podržavam Donekle podržavam Niti podržavam, niti ne podržavam Donekle ne podržavam Uopće ne podržavam NZ/BO Total TOTAL PODRŽAVAM Niti podržavam niti ne podržavam TOTAL NE PODRŽAVAM NZ/BO Total

Svi Bošnjačka većina Hrvatska većina Srpska većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

61,1 52,6 50,9 48,5 86,5 78,7 72,2 74,5 47,7 43,6 45,6 34,3 35,4 25,1 29,3 20,2 18,8 24,6 24,7 27,4 7,5 9,2 15,8 15,2 18,8 32,7 19,4 44,0 31,6 39,4 34,9 36,7 11,3 2,7 2,8 3,3 100,0 79,9

12,9 2,3 2,5 5,1 100,0 77,2

14,4 2,5 3,9 3,6 100,0 75,6

13,8 3,2 1,9 5,0 0,6 3,4 2,3 100,0 100,0 75,9 94,0

4,2 0,1 0,2 7,5 100,0 87,9

7,6 1,0 0,1 3,3 100,0 88,0

6,0 0,4 0,7 3,1 100,0 89,7

19,5 16,8 3,7 1,4 2,6 0,7 7,7 4,8 100,0 100,0 66,5 76,4

27,4 1,4 1,9 4,2 100,0 65,0

13,3 1,9 1,1 5,4 100,0 78,3

18,4 5,6 5,7 3,2 100,0 67,1

22,0 5,1 5,7 2,7 100,0 64,5

18,3 4,7 8,8 4,0 100,0 64,2

24,1 4,0 11,7 3,3 100,0 56,9

11,3 5,5 3,3 100,0

12,9 4,8 5,1 100,0

14,4 6,4 3,6 100,0

13,8 3,2 7,0 0,6 3,4 2,3 100,0 100,0

4,2 0,4 7,5 100,0

7,6 1,2 3,3 100,0

6,0 1,1 3,1 100,0

19,5 16,8 6,3 2,1 7,7 4,8 100,0 100,0

27,4 3,4 4,2 100,0

13,3 3,0 5,4 100,0

18,4 11,3 3,2 100,0

22,0 10,8 2,7 100,0

18,3 13,5 4,0 100,0

24,1 15,7 3,3 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IX Uzimajući sve okolnosti u obzir, koja stranka/partija zastupa politička stajališta koja su najbliža vašim (%) Ispitanici

Spol Muški

Svi

Juni 08. Sept 08. Nov 08. Juni 08. Sept 08.

DNZ BiH-Demokratska narodna zajednica BiH 0,1 Stranka za Bosnu i Hercegovinu 3,3 5,1 3,4 SDA-Stranka demokratske akcije 5,5 9,1 7,9 Stranka penzionera-umirovljenika BiH 0,8 0,7 1,0 SDP-Socijaldemokratska partija BiH-Socijaldemokrati 7,6 9,2 10,7 Liberalno demokratska stranka Bosne i Hercegovine 0,1 0,0 0,2 Penzionerska stranka RS 0,1 0,1 DNS-Demokratski narodni savez 0,5 1,5 0,9 SDS-Srpska demokratska stranka 3,6 5,4 3,4 Srpska radikalna stranka dr. Vojislav Šešelj 0,9 0,5 0,2 PDP RS-Partija demokratskog progresa RS 0,4 0,8 1,4 Savez nezavisnih socijaldemokrata-SNSD Milorad Dodik12,9 14,1 9,7 Socijalistička partija 0,3 0,8 Narodna stranka "Radom za boljitak" 0,5 0,5 1,1 HDZ-Hrvatska demokratska zajednica BiH 3,8 4,9 4,1 Naša stranka 0,8 Srpska radikalna stranka Republike Srpske 0,4 0,1 Građanska demokratska stranka Bosne i Hercegovine 0,1 BSP-Bosansko-hercegovačka stranka prava 0,1 Demokratska stanka invalida BiH-DSI BiH 0,1 DSS-Demokratska stranka Srpske 0,1 Zeleni BiH 0,2 0,0 Evropska ekološka stranka E-5 0,3 Hrvatska stranka prava BiH-Ðapić dr. Jurišić 0,6 0,3 0,3 Hrvatska demokratska zajednica 1990 0,7 0,8 0,5 Nezavisna demokratska stranka 0,0 Narodna bošnjačka stranka 0,1 Pokret mladih BiH 0,1 HNZ-Hrvatska narodna zajednica 0,0 BOSS-Bosanska stranka 0,4 0,3 0,2 SDU BiH-Socijaldemokratska Unija BiH 0,1 0,0 BPS-Sefer Halilović 0,9 1,4 0,3 Neka druga 0,3 0,2 Neće glasati 16,1 Nijedna 34,3 25,5 8,6 Ne zna/Ne može odlučiti 11,8 10,4 8,4 Bez odgovora/Ne želi odgovoriti 9,5 8,1 20,3 TOTAL 100,0 100,0 100,0

3,2 6,4 0,8 6,8 0,3 0,2 0,7 3,7 1,0 0,6 13,5 0,5 0,4 3,8

4,0 9,9 1,3 10,8

2,2 5,7 0,2 0,9 13,7 1,0 0,8 5,4

Ženski Nov 08.

Juni 08.

0,1 4,0 7,8 1,1 12,2 0,4

3,4 4,6 0,7 8,4

6,2 8,3 0,1 7,8 0,1

0,3 3,6 0,8 0,1 12,4 0,2 0,6 3,7

0,9 5,1 0,8 0,7 14,4 0,6 0,2 4,5

0,6

0,2 0,3

1,3 3,5 0,4 1,5 9,0 0,7 4,5 1,1

0,2

FBiH

Sept 08. Nov 08.

0,2 2,8 7,9 0,9 9,3

5,3 8,9 1,3 12,4 0,2

8,7 15,5 1,1 14,5 0,1

0,8 6,5

0,9 8,4

0,1 0,6 3,3 1,2 10,4 1,6 3,6 0,6

0,1 0,2 0,1

0,1 0,3 0,4 0,5 0,7 0,8

0,5 0,6

0,7

0,0 0,1

0,2 5,7 0,2 13,2 1,7 17,2 0,5 0,2 0,2 0,3 0,3 0,2 1,2 3,6 2,4 0,4 9,1 13,0 8,2 2,3 1,2 0,5 0,9 2,0 3,5 32,7 35,3 23,9 0,9 1,9 1,9 6,4 0,2 1,4 0,9 0,2 0,1

0,1 0,3 0,1

0,3 0,7

0,4 0,7

0,1 1,0 0,1 0,1

0,3 0,4

0,2

0,9 0,3

2,0

34,3 10,9 8,2 100,0

24,8 7,8 8,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

RS

Juni 08. Sept 08. Nov 08.Juni 08.Sept 08. Nov 08.

0,3 0,0 0,6 0,1 14,6 8,6 8,6 18,5 100,0

0,1 0,9 0,3 34,3 12,7 10,7 100,0

0,3 0,4 1,0 1,2

0,1 0,5 1,4 0,1 0,1

0,5 0,8

0,2 0,5 0,3 0,9

26,1 12,8 8,0 100,0

0,1

0,2 17,5 8,5 8,2 22,0 100,0

0,7 1,5 0,5

0,0 0,6 0,3 2,5

0,4

0,5 0,3 18,4 35,4 25,9 8,7 14,2 13,3 7,8 9,0 5,7 14,0 100,0 100,0 100,0

32,4 8,4 9,8 100,0

24,6 6,1 11,8 100,0

11,0 9,0 9,8 31,1 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

6

Tabela X Uzimajući sve okolnosti u obzir, koja stranka/partija zastupa politička stajališta koja su najbliža vašim Ispitanici

DNZ BiH-Demokratska narodna zajednica BiH Stranka za Bosnu i Hercegovinu SDA-Stranka demokratske akcije Stranka penzionera-umirovljenika BiH SPD-Socijaldemokratska partija BiH-Socijaldemokrati Liberalno demokratska stranka Bosne i Hercegovine Penzionerska stranka RS DNS-Demokratski narodni savez SDS-Srpska demokratska stranka Srpska radikalna stranka dr. Vojislav Šešelj PDP RS-Partija demokratskog progresa Republike Srpske Savez nezavisnih socijaldemokrata-SNSD Milorad Dodik Socijalistička partija Narodna stranka "Radom za boljitak" HDZ-Hrvatska demokratska zajednica BiH Naša stranka Srpska radikalna stranka Republike Srpske Građanska demokratska stranka Bosne i Hercegovine BSP-Bosansko-hercegovačka stranka prava Demokratska stanka invalida BiH-DSI BiH DSS-Demokratska stranka Srpske Zeleni BiH Evropska ekološka stranka E-5 Hrvatska stranka prava Bosne i Hercegovine-Ðapić dr. Jurišić Hrvatska demokratska zajednica 1990 Nezavisna demokratska stranka Narodna bošnjačka stranka Pokret mladih BiH HNZ-Hrvatska narodna zajednica BOSS-Bosanska stranka SDU BiH-Socijaldemokratska Unija Bosne i Hercegovine BPS-Sefer Halilović Neka druga Neće glasati Nijedna Ne zna/Ne može odlučiti Bez odgovora/Ne želi odgovoriti TOTAL

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % 0,2 6,6 11,3 7,2 11,3 19,9 15,7 1,7 1,4 2,1 15,7 18,4 21,4 0,3 0,1 0,4

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % % 0,2 0,5 0,3 0,3 3,5 0,2 1,0 1,0 0,7

0,4

0,3

0,8

1,7

2,5 29,3

1,1 37,8

1,6

Juni 08. %

Srpska većina Sept 08. Nov 08. % %

0,2

0,5

0,2

0,3 1,2 9,1 2,3 0,9 32,7 0,9

3,6 13,0 1,2 2,0 35,3 1,9

3,1 31,3 0,8

0,1 0,3

0,2 0,2 2,4 8,2 0,5 3,5 23,9

0,2 0,9

0,2

0,1 0,1 0,3 0,4 0,6

0,4 4,5 5,5

2,1 6,3

2,5 3,8

0,1 0,1 0,2 0,1 0,9 2,0

0,8 0,3 3,2

0,5 0,7 2,3

35,1 15,3 9,6 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

23,2 14,8 5,3 100,0

18,1 6,7 7,8 15,5 100,0

36,5 10,7 6,9 100,0

35,5 8,1 7,4 100,0

1,4 19,8 16,3 8,0 8,4 100,0

32,4 8,4 9,8 100,0

24,6 6,1 11,8 100,0

11,0 9,0 9,8 31,1 100,0

7

Tabela XI

Ispitanici

Bošnjačka većina Hrvatska većina Srpska većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

Mart 08.

Sadašnje stranke na vlasti su relativno uspješne u definisanju i provođenju ključnih reformi Jako se slažem 0,1 2,9 3,5 2,6 3,0 4,7 1,3 1,3 15,7 Donekle se slažem 9,1 12,4 6,7 2,7 13,3 8,5 7,0 9,8 25,5 Niti se slažem niti ne slažem 21,2 15,0 19,9 18,9 39,5 30,5 42,5 36,4 29,9 Uopće se ne slažem 58,9 54,4 61,2 68,3 27,7 50,6 35,3 24,8 20,9 NZ/BO 10,6 15,2 8,7 7,5 16,4 5,6 14,0 27,7 8,0 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL SE SLAŽEM 9,3 15,3 10,2 5,3 16,4 13,2 8,3 11,1 41,2 Niti se slazem niti se ne slazem 21,2 15,0 19,9 18,9 39,5 30,5 42,5 36,4 29,9 TOTAL SE NE SLAŽEM 58,9 54,4 61,2 68,3 27,7 50,6 35,3 24,8 20,9 NZ/BO 10,6 15,2 8,7 7,5 16,4 5,6 14,0 27,7 8,0 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Sadašnje stranke na vlasti pokazuju dovoljno odgovornosti prema građanima Jako se slažem 0,1 2,8 2,3 1,3 5,4 4,5 1,1 1,9 11,7 Donekle se slažem 8,7 6,0 5,9 3,3 10,8 4,7 6,8 8,1 23,2 Niti se slažem niti ne slažem 21,1 12,3 22,3 20,3 39,8 31,1 38,4 34,5 29,0 Uopće se ne slažem 60,5 63,6 61,2 67,6 27,7 54,1 39,8 27,8 29,0 NZ/BO 9,6 15,2 8,3 7,5 16,4 5,6 14,0 27,7 7,1 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL SE SLAŽEM 8,8 8,8 8,2 4,6 16,1 9,2 7,8 9,9 34,9 Niti se slazem niti se ne slazem 21,1 12,3 22,3 20,3 39,8 31,1 38,4 34,5 29,0 TOTAL SE NE SLAŽEM 60,5 63,6 61,2 67,6 27,7 54,1 39,8 27,8 29,0 NZ/BO 9,6 15,2 8,3 7,5 16,4 5,6 14,0 27,7 7,1 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Sadašnje stranke na vlasti su sposobne da pravovremeno ispune uslove potrebne za ostvarenje napretka u procesu evropskih integracija Jako se slažem 0,1 1,9 3,2 1,0 3,1 4,2 0,4 1,3 13,4 Donekle se slažem 7,5 9,5 5,6 3,2 12,9 5,0 5,0 8,7 22,2 Niti se slažem niti ne slažem 23,3 17,7 20,3 21,2 39,4 35,9 41,3 35,1 33,4 Uopće se ne slažem 58,1 55,4 62,5 67,2 28,3 49,0 39,3 26,8 21,0 NZ/BO 10,9 15,5 8,4 7,5 16,4 5,9 14,0 28,0 9,9 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL SE SLAŽEM 7,7 11,4 8,7 4,1 16,0 9,2 5,4 10,1 35,6 Niti se slazem niti se ne slazem 23,3 17,7 20,3 21,2 39,4 35,9 41,3 35,1 33,4 TOTAL SE NE SLAŽEM 58,1 55,4 62,5 67,2 28,3 49,0 39,3 26,8 21,0 NZ/BO 10,9 15,5 8,4 7,5 16,4 5,9 14,0 28,0 9,9 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Sadašnje stranke na vlasti zaslužuju da ostanu na vlasti Jako se slažem 0,7 2,9 3,3 1,4 3,5 4,2 1,2 1,3 15,7 Donekle se slažem 6,5 7,1 4,3 1,4 11,7 4,6 5,4 9,4 20,6 Niti se slažem niti ne slažem 22,6 15,5 22,8 20,1 36,4 35,4 39,0 34,4 32,6 Uopće se ne slažem 59,8 58,8 61,3 68,8 30,1 48,2 40,4 27,2 23,3 NZ/BO 10,4 15,7 8,2 8,3 18,3 7,6 14,0 27,7 7,9 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL SE SLAŽEM 7,2 10,0 7,6 2,8 15,3 8,8 6,6 10,7 36,2 Niti se slazem niti se ne slazem 22,6 15,5 22,8 20,1 36,4 35,4 39,0 34,4 32,6 TOTAL SE NE SLAŽEM 59,8 58,8 61,3 68,8 30,1 48,2 40,4 27,2 23,3 NZ/BO 10,4 15,7 8,2 8,3 18,3 7,6 14,0 27,7 7,9 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Smjena postojećih stranaka na vlasti donijela bi ubrzano provođenje ključnih reformi i ekonomski oporavak zemlje.

Jako se slažem 27,5 37,9 34,2 45,7 12,5 20,0 19,8 12,4 10,8 Donekle se slažem 27,2 15,5 21,4 14,1 20,1 20,3 15,8 14,3 15,6 Niti se slažem niti ne slažem 21,3 13,2 18,4 15,9 40,6 36,7 35,5 33,4 36,6 Uopće se ne slažem 9,6 16,5 16,6 15,6 10,0 15,4 13,8 9,5 24,9 NZ/BO 14,4 16,8 9,3 8,6 16,8 7,5 15,2 30,4 12,1 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 TOTAL SE SLAŽEM 54,7 53,4 55,6 59,8 32,7 40,3 35,5 26,7 26,4 Niti se slazem niti se ne slazem 21,3 13,2 18,4 15,9 40,6 36,7 35,5 33,4 36,6 TOTAL SE NE SLAŽEM 9,6 16,5 16,6 15,6 10,0 15,4 13,8 9,5 24,9 NZ/BO 14,4 16,8 9,3 8,6 16,8 7,5 15,2 30,4 12,1 Total 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Juni 08.

Sept 08.

Nov 08.

5,8 28,0 36,3 20,7 9,1 100,0 33,9 36,3 20,7 9,1 100,0

11,4 28,9 28,7 21,7 9,4 100,0 40,3 28,7 21,7 9,4 100,0

9,3 33,1 30,1 19,1 8,3 100,0 42,4 30,1 19,1 8,3 100,0

5,1 18,2 31,6 36,4 8,8 100,0 23,3 31,6 36,4 8,8 100,0

9,3 22,3 29,1 30,0 9,4 100,0 31,5 29,1 30,0 9,4 100,0

7,0 22,8 31,7 28,9 9,5 100,0 29,8 31,7 28,9 9,5 100,0

4,6 24,6 38,5 21,8 10,5 100,0 29,1 38,5 21,8 10,5 100,0

10,6 25,3 30,4 23,8 10,0 100,0 35,9 30,4 23,8 10,0 100,0

8,6 24,7 36,7 20,7 9,4 100,0 33,2 36,7 20,7 9,4 100,0

6,5 22,0 39,0 23,2 9,3 100,0 28,5 39,0 23,2 9,3 100,0

12,4 21,3 31,6 24,0 10,7 100,0 33,7 31,6 24,0 10,7 100,0

9,3 25,9 35,8 19,8 9,3 100,0 35,2 35,8 19,8 9,3 100,0

7,8 14,7 38,4 21,0 18,1 100,0 22,5 38,4 21,0 18,1 100,0

9,3 15,9 40,6 20,7 13,5 100,0 25,1 40,6 20,7 13,5 100,0

6,5 15,0 41,8 25,3 11,4 100,0 21,5 41,8 25,3 11,4 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Koliko se slažete ili ne slažete sa sljedećim tvrdnjama (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

8

POVJERENJE U RAD INSTITUCIJA Tabela Ia Da li odobravate rad...? (%) Spol Ispitanici

Svi Mart 08.

Predsjedništvo BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Parlamentarna skupština BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Vijeće/savjet ministara BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Parlament Federacije BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Vlada Federacije BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Narodna Skupština RS Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Vlada RS Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Općinska vlast Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total

Juni 08. Sept 08. Nov 08.

41,5 34,9 1,0 14,2 8,4 100,0

38,4 39,8 3,3 9,5 9,0 100,0

38,5 39,7 1,4 12,1 8,3 100,0

41,3 35,0 1,1 14,1 8,6 100,0

37,4 41,1 3,2 9,2 9,1 100,0

37,6 40,0 1,5 11,8 9,0 100,0

41,3 34,7 1,0 14,4 8,6 100,0

37,0 41,3 3,4 9,2 9,1 100,0

38,4 39,9 1,4 11,7 8,6 100,0

40,5 35,1 1,4 14,4 8,5 100,0

35,3 42,8 3,1 9,5 9,3 100,0

37,3 39,9 2,0 11,9 9,0 100,0

40,9 34,7 1,4 14,2 8,8 100,0

35,3 42,5 3,1 9,8 9,3 100,0

36,3 40,8 2,1 11,6 9,2 100,0

41,2 36,3 0,4 12,6 9,6 100,0

36,5 41,3 3,2 9,8 9,2 100,0

37,8 38,7 1,5 11,3 10,7 100,0

41,4 36,0 0,3 12,7 9,6 100,0

37,1 41,2 3,1 9,2 9,3 100,0

38,1 39,1 1,6 11,4 9,9 100,0

53,4 25,1 0,3 12,4 8,8 100,0

47,2 31,7 3,0 9,2 8,9 100,0

46,5 32,2 1,6 11,0 8,7 100,0

40,4 39,1 8,4 12,0 100,0 41,2 38,1 8,5 12,2 100,0 41,3 38,2 8,5 12,0 100,0 37,8 41,0 9,0 12,2 100,0 39,1 40,2 8,7 12,0 100,0 40,2 39,7 8,2 11,9 100,0 40,3 39,6 8,1 11,9 100,0 55,5 25,0 7,2 12,3 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Mart 08.

Muški Juni 08. Sept 08.

41,9 36,8 1,0 13,4 6,9 100,0

40,6 42,0 4,2 8,1 5,2 100,0

35,0 45,1 1,9 9,7 8,3 100,0

41,9 36,5 1,2 13,0 7,3 100,0

39,0 44,2 3,9 7,7 5,2 100,0

34,4 45,2 2,0 9,4 8,9 100,0

41,3 36,8 1,1 13,5 7,3 100,0

39,2 44,1 4,4 7,2 5,2 100,0

35,8 44,4 2,0 9,3 8,4 100,0

40,7 37,1 1,3 13,7 7,2 100,0

37,2 46,0 4,0 7,6 5,3 100,0

33,5 45,5 2,5 9,8 8,8 100,0

40,8 37,2 1,3 13,4 7,3 100,0

37,0 45,4 4,0 8,4 5,3 100,0

32,9 46,3 2,7 9,3 8,8 100,0

41,0 39,3 0,5 11,2 8,0 100,0

36,9 45,3 3,9 8,1 5,8 100,0

36,2 41,8 2,2 9,4 10,4 100,0

42,1 37,7 0,3 11,9 7,9 100,0

37,7 44,9 3,7 7,6 6,0 100,0

36,5 42,4 2,4 9,3 9,3 100,0

53,2 26,8 0,5 12,0 7,6 100,0

51,0 33,1 3,9 6,6 5,4 100,0

43,5 36,7 2,4 8,8 8,6 100,0

Ženski Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

Mart 08.

42,7 36,7

41,1 33,1 0,9 15,0 9,8 100,0

36,2 37,7 2,5 11,0 12,6 100,0

41,9 34,5 1,0 14,3 8,3 100,0

40,7 33,5 0,9 15,1 9,7 100,0

35,9 38,1 2,5 10,7 12,9 100,0

40,7 35,1 0,9 14,2 9,1 100,0

41,4 32,7 0,9 15,3 9,7 100,0

34,9 38,6 2,4 11,2 12,9 100,0

40,9 35,6 0,7 14,0 8,8 100,0

40,3 33,3 1,5 15,1 9,8 100,0

33,5 39,7 2,3 11,3 13,2 100,0

41,0 34,6 1,5 13,9 9,1 100,0

41,1 32,2 1,5 15,1 10,1 100,0

33,6 39,7 2,3 11,2 13,2 100,0

39,6 35,5 1,5 13,9 9,6 100,0

41,4 33,4 0,4 13,8 11,0 100,0

36,2 37,4 2,5 11,3 12,5 100,0

39,4 35,7 0,9 13,1 11,0 100,0

40,7 34,3 0,4 13,4 11,3 100,0

36,5 37,7 2,5 10,8 12,5 100,0

39,6 35,9 0,9 13,3 10,4 100,0

53,6 23,5 0,1 12,9 9,9 100,0

43,6 30,2 2,2 11,8 12,2 100,0

49,4 27,8 0,9 13,0 8,9 100,0

8,9 11,6 100,0 42,8 36,4 8,8 12,0 100,0 43,6 36,0 8,7 11,7 100,0 39,8 39,4 9,1 11,7 100,0 42,1 37,6 8,8 11,6 100,0 44,6 35,0 9,7 10,7 100,0 44,5 34,7 9,7 11,1 100,0 59,0 21,1 7,7 12,2 100,0

Nov 08.

38,2 41,4 8,0 12,4 100,0 39,7 39,7 8,2 12,4 100,0 39,1 40,3 8,2 12,3 100,0 35,9 42,5 8,9 12,7 100,0 36,2 42,6 8,7 12,4 100,0 36,1 44,1 6,8 13,0 100,0 36,3 44,3 6,7 12,7 100,0 52,2 28,7 6,7 12,4 100,0

9

Tabela Ib Spol Ispitanici

Svi Mart 08.

Kantonalna vlast u FBiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total OSCE Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total OHR Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total UNDP Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total EUFOR Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total EU Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total SAD Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Direkcija za evropske integracije Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total

Juni 08. Sept 08. Nov 08.

39,4 36,0 0,6 12,4 11,6 100,0

29,5 45,3 3,7 9,7 11,8 100,0

34,6 43,5 1,2 10,7 10,0 100,0

49,4 24,7 1,3 11,9 12,7 100,0

40,4 33,4 2,8 11,0 12,4 100,0

44,1 32,4 1,6 11,2 10,7 100,0

46,8 26,5 1,5 13,0 12,1 100,0

40,3 33,1 2,7 11,7 12,2 100,0

42,9 33,4 1,5 11,2 11,0 100,0

48,5 22,5 1,4 13,3 14,3 100,0

42,4 29,7 3,0 11,9 13,0 100,0

43,8 29,5 1,5 11,6 13,5 100,0

46,1 25,1 1,4 14,1 13,4 100,0

39,9 32,9 2,9 12,1 12,3 100,0

42,1 32,9 1,4 11,1 12,5 100,0

45,2 23,0 1,3 14,2 16,2 100,0

41,7 29,6 3,3 11,8 13,7 100,0

42,3 29,4 1,7 11,6 15,1 100,0

40,5 30,6 2,2 13,2 13,6 100,0

36,4 36,2 3,3 11,5 12,6 100,0

36,7 37,1 2,2 11,5 12,4 100,0

45,6 22,9 1,1 13,9 16,5 100,0

41,7 29,3 2,9 12,5 13,7 100,0

42,1 30,1 1,6 11,2 14,9 100,0

38,6 38,3 6,1 17,0 100,0 48,0 26,3 10,4 15,4 100,0 45,6 29,6 11,2 13,6 100,0 50,5 22,9 10,7 15,9 100,0 47,2 27,5 10,7 14,6 100,0 47,7 24,5 10,4 17,4 100,0 38,7 35,2 11,2 14,9 100,0 47,7 23,4 10,8 18,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Mart 08.

Muški Juni 08. Sept 08.

40,0 37,5 0,7 12,1 9,7 100,0

31,1 49,4 5,8 5,9 7,8 100,0

31,8 48,9 1,8 9,1 8,4 100,0

50,3 25,5 1,0 11,8 11,5 100,0

41,9 36,1 3,7 10,0 8,2 100,0

41,8 36,3 1,7 9,4 10,8 100,0

47,7 27,1 1,2 12,4 11,5 100,0

41,4 36,3 3,5 10,9 8,0 100,0

40,5 37,2 1,7 9,8 10,8 100,0

48,2 24,7 1,5 12,1 13,5 100,0

44,6 32,2 3,4 11,0 8,8 100,0

41,9 32,8 1,7 9,7 13,9 100,0

46,6 25,9 1,5 13,4 12,6 100,0

42,3 36,1 3,4 11,3 6,9 100,0

39,9 35,9 1,7 9,7 12,8 100,0

45,5 24,9 1,3 13,6 14,8 100,0

43,7 33,2 4,1 10,4 8,6 100,0

40,1 33,1 1,7 10,0 15,1 100,0

41,1 32,2 2,0 11,9 12,9 100,0

37,3 40,8 4,3 9,6 7,9 100,0

33,3 41,4 2,8 9,8 12,7 100,0

46,1 24,6 1,1 13,1 15,1 100,0

44,5 31,7 3,4 11,3 9,0 100,0

40,0 34,0 1,7 9,3 15,0 100,0

Ženski Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

Mart 08.

42,0 35,0

38,8 34,6 0,5 12,6 13,4 100,0

27,9 41,4 1,6 13,3 15,7 100,0

37,3 38,3 0,7 12,2 11,5 100,0

48,6 23,9 1,6 12,0 13,9 100,0

39,0 30,8 2,0 11,9 16,4 100,0

46,3 28,7 1,5 13,0 10,5 100,0

45,9 26,0 1,8 13,6 12,7 100,0

39,3 30,0 1,9 12,5 16,2 100,0

45,2 29,8 1,3 12,5 11,1 100,0

48,7 20,5 1,3 14,5 15,0 100,0

40,3 27,3 2,7 12,7 17,1 100,0

45,7 26,3 1,4 13,4 13,2 100,0

45,5 24,3 1,3 14,6 14,1 100,0

37,6 29,8 2,4 12,8 17,4 100,0

44,2 30,0 1,1 12,6 12,1 100,0

45,0 21,3 1,3 14,8 17,6 100,0

39,8 26,1 2,6 13,1 18,5 100,0

44,3 25,9 1,6 13,2 15,1 100,0

39,9 29,1 2,4 14,4 14,2 100,0

35,4 31,9 2,3 13,3 17,1 100,0

40,0 33,1 1,7 13,1 12,2 100,0

45,0 21,3 1,2 14,6 17,9 100,0

39,0 27,0 2,3 13,6 18,2 100,0

44,1 26,4 1,5 13,1 14,8 100,0

6,7 16,3 100,0 52,2 24,3 9,8 13,7 100,0 47,7 28,9 10,4 13,0 100,0 55,0 21,2 9,5 14,3 100,0 49,8 27,1 9,9 13,3 100,0 53,3 22,5 9,5 14,7 100,0 41,9 35,2 9,7 13,2 100,0 53,2 21,3 9,8 15,7 100,0

Nov 08.

35,4 41,3 5,6 17,7 100,0 43,9 28,1 11,0 16,9 100,0 43,6 30,4 11,9 14,1 100,0 46,2 24,5 11,9 17,4 100,0 44,7 28,0 11,5 15,9 100,0 42,4 26,5 11,2 19,9 100,0 35,7 35,1 12,8 16,5 100,0 42,5 25,4 11,9 20,2 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li odobravate rad...? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

10

Tabela IIa Da li odobravate rad...? (%) Ispitanici Mart 08.

Predsjedništvo BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Parlametnarna skupština BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Vijeće ministara BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Parlament Federacije BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Vlada Federacije BiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Narodna skupština RS Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Vlada RS Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Općinska vlast Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08. Nov 08.

28,2 47,8 0,8 11,7 11,4 100,0

25,3 49,4 4,7 7,2 13,5 100,0

31,8 50,7 1,0 8,7 7,8 100,0

28,1 47,6 0,8 11,8 11,6 100,0

23,6 51,3 4,7 6,9 13,5 100,0

30,5 50,7 0,9 8,8 9,1 100,0

27,7 47,5 0,8 12,3 11,6 100,0

22,9 50,9 5,1 7,5 13,7 100,0

30,8 51,8 0,9 8,8 7,8 100,0

28,0 47,6 0,8 11,9 11,6 100,0

23,1 51,2 4,6 7,6 13,5 100,0

31,5 50,8 0,9 8,5 8,4 100,0

28,1 47,9 0,7 11,5 11,7 100,0

22,2 51,2 4,6 8,5 13,5 100,0

29,8 53,1 0,9 8,2 8,1 100,0

16,9 57,4

15,1 57,4 4,9 8,5 14,1 100,0

22,2 56,9 0,9 7,5 12,5 100,0

15,3 57,8 4,9 7,5 14,4 100,0

23,2 57,7 0,9 7,5 10,7 100,0

31,7 42,8 4,5 7,4 13,6 100,0

37,9 45,2 1,0 7,7 8,2 100,0

12,2 13,5 100,0 17,1 56,6 12,9 13,5 100,0 40,3 36,5 12,3 10,9 100,0

31,4 52,1 5,0 11,5 100,0 32,1 51,7 4,4 11,8 100,0 31,4 52,5 4,3 11,8 100,0 28,9 55,3 4,4 11,4 100,0 30,5 54,2 3,9 11,4 100,0 19,1 62,4 4,6 13,9 100,0 18,9 63,0 4,6 13,4 100,0 47,1 36,3 3,8 12,8 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Mart 08.

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08. Nov 08.

46,6 21,7 1,9 17,6 12,2 100,0

31,4 48,3 1,9 13,6 4,8 100,0

32,4 33,4 3,2 18,2 12,8 100,0

46,3 22,2 1,7 17,2 12,6 100,0

31,1 50,1 0,8 13,1 4,8 100,0

33,4 33,6 2,0 17,5 13,5 100,0

45,8 22,6 1,5 17,5 12,6 100,0

30,7 51,8 0,6 12,4 4,5 100,0

35,0 32,0 2,0 17,5 13,5 100,0

45,7 21,9 1,4 18,4 12,6 100,0

30,4 51,7

33,9 32,6 2,2 17,8 13,5 100,0

13,4 4,5 100,0

45,9 22,2 1,4 17,9 12,6 100,0

30,8 52,0 12,7 4,5 100,0

33,4 33,1 2,2 17,8 13,5 100,0

30,0 36,5 0,6 17,9 15,0 100,0

23,6 56,0 0,8 13,7 5,9 100,0

18,3 38,3 3,7 23,7 16,0 100,0

29,5 36,8 0,6 17,7 15,4 100,0

24,4 54,8 0,8 13,7 6,2 100,0

16,9 39,7 3,7 23,7 16,0 100,0

48,7 19,6 1,0 16,9 13,7 100,0

42,5 36,5 0,6 15,6 4,8 100,0

34,1 28,0 2,6 20,7 14,7 100,0

34,5 22,6 16,7 26,2 100,0 33,5 23,7 17,4 25,4 100,0 33,2 23,8 18,2 24,7 100,0 31,8 25,2 18,3 24,7 100,0 32,4 25,0 19,0 23,6 100,0 16,9 38,1 20,8 24,3 100,0 17,3 37,4 19,8 25,5 100,0 35,6 21,6 18,5 24,4 100,0

Mart 08.

Srpska većina Juni 08. Sept 08.

52,9 26,0 0,6 16,6 4,0 100,0

53,9 27,3 2,4 10,8 5,6 100,0

45,7 30,3 1,4 14,6 7,9 100,0

52,9 25,9 1,0 16,2 4,0 100,0

53,6 27,6 2,4 10,6 5,9 100,0

44,7 31,2 2,1 14,1 7,9 100,0

53,5 25,2 0,8 16,4 4,0 100,0

53,6 28,0 2,4 10,1 5,9 100,0

45,9 30,1 1,8 13,8 8,4 100,0

50,9 26,7 2,0 16,6 3,9 100,0

49,1 31,4 2,6 10,3 6,6 100,0

42,6 31,1 3,3 14,4 8,6 100,0

51,9 25,0 2,0 16,8 4,3 100,0

49,9 30,6 2,6 10,3 6,6 100,0

42,0 30,6 3,6 14,2 9,5 100,0

72,7 12,4 0,4 11,2 3,4 100,0

65,0 17,8 2,2 9,7 5,3 100,0

61,6 17,1 1,6 12,3 7,4 100,0

73,3 12,2 0,2 10,7 3,5 100,0

65,8 17,6 2,0 9,6 5,0 100,0

61,6 16,7 1,9 12,4 7,4 100,0

69,8 14,1 0,2 11,2 4,7 100,0

65,5 18,0 2,3 9,1 5,1 100,0

58,6 19,4 2,1 12,1 7,8 100,0

Nov 08.

49,5 30,8 10,6 9,1 100,0 51,2 28,3 11,1 9,4 100,0 52,4 27,4 11,1 9,1 100,0 47,8 29,9 12,2 10,1 100,0 48,8 29,2 12,0 9,9 100,0 71,6 12,8 9,2 6,4 100,0 71,9 12,1 9,3 6,7 100,0 69,0 13,9 8,2 8,8 100,0

11

Tabela IIb

Ispitanici Mart 08.

Kantonalna vlast u FBiH Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total OSCE Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total OHR Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total UNDP Da Ne Ne moze se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total EUFOR Da Ne Ne moze se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total EU Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total SAD Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total Direkcija za evropske integracije Da Ne Ne može se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08. Nov 08.

37,0 40,8 0,3 10,7 11,3 100,0

25,9 47,8 4,5 8,0 13,9 100,0

34,4 47,8 1,0 8,2 8,6 100,0

52,2 21,3 1,9 10,8 13,8 100,0

36,3 31,8 5,6 10,5 15,8 100,0

49,7 31,1 1,3 7,0 10,9 100,0

55,4 17,9 1,9 10,9 13,8 100,0

38,6 27,5 5,4 12,2 16,3 100,0

51,4 28,8 1,3 7,7 10,8 100,0

52,1 17,2 2,2 11,7 16,8 100,0

38,2 27,6 5,6 12,1 16,4 100,0

49,9 26,1 1,3 7,4 15,4 100,0

51,2 19,8 2,2 12,0 14,8 100,0

37,8 27,8 5,8 12,2 16,4 100,0

50,4 27,9 1,3 7,2 13,1 100,0

47,9 18,6 2,2 12,8 18,5 100,0

37,3 27,8 6,2 11,5 17,1 100,0

46,7 27,4 1,4 7,4 17,1 100,0

44,6 22,5 4,1 12,7 16,1 100,0

33,6 30,9 7,0 11,4 17,1 100,0

42,7 33,6 2,9 7,9 12,9 100,0

47,6 19,6 1,9 12,7 18,2 100,0

37,0 28,3 5,3 11,9 17,5 100,0

47,4 27,4 1,4 7,0 16,8 100,0

40,1 42,2 3,2 14,5 100,0 54,7 23,1 7,2 15,0 100,0 56,5 20,8 9,0 13,7 100,0 58,4 17,9 7,4 16,3 100,0 56,6 20,5 7,5 15,4 100,0 53,8 19,0 7,5 19,8 100,0 46,7 29,3 7,9 16,1 100,0 53,5 18,9 7,5 20,1 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Mart 08.

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08. Nov 08.

47,9 19,4 1,8 18,1 12,9 100,0

42,3 36,6 0,9 15,7 4,5 100,0

35,3 28,1 2,1 19,6 14,9 100,0

49,1 17,6 1,7 16,5 15,2 100,0

45,7 32,8 0,4 15,5 5,5 100,0

32,5 30,2 2,3 20,3 14,7 100,0

48,0 18,5 2,5 16,0 15,0 100,0

46,1 31,6 0,6 15,6 6,1 100,0

31,5 30,0 2,2 21,6 14,7 100,0

49,2 16,1 2,1 17,0 15,5 100,0

48,0 28,4 1,4 15,9 6,3 100,0

35,1 26,3 2,0 21,4 15,1 100,0

48,8 15,3 2,6 17,4 15,7 100,0

47,1 30,3 1,3 15,5 5,7 100,0

32,3 29,8 1,7 21,6 14,7 100,0

49,4 15,6 1,8 17,0 16,1 100,0

47,0 29,2 1,6 15,9 6,3 100,0

35,9 24,7 2,0 20,3 17,1 100,0

45,3 19,7 1,5 17,4 16,1 100,0

48,7 27,8 0,5 17,0 6,0 100,0

32,2 27,9 1,4 21,7 16,8 100,0

48,0 16,6 1,5 17,5 16,3 100,0

44,6 31,4 1,1 17,2 5,6 100,0

35,0 24,7 2,4 20,7 17,2 100,0

Mart 08.

Srpska većina Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

32,7 23,0 17,4 26,8 100,0 38,2 18,1 20,6 23,1 100,0 35,0 19,6 21,5 23,8 100,0 37,8 17,8 19,0 25,3 100,0 36,4 18,8 20,9 23,8 100,0 37,1 17,8 19,4 25,7 100,0 34,4 19,0 21,6 25,0 100,0 35,7 17,7 20,8 25,8 100,0

44,1 32,1 0,6 12,2 11,0 100,0

41,3 36,6 0,6 10,2 11,3 100,0

39,8 35,7 1,6 13,3 9,7 100,0

34,2 40,4 0,6 15,2 9,6 100,0

38,3 41,0 0,4 10,2 10,0 100,0

35,2 41,0 1,4 11,8 10,6 100,0

41,9 31,9 0,2 14,6 11,4 100,0

43,3 33,5 0,7 10,5 11,9 100,0

38,2 35,4 1,6 13,3 11,6 100,0

37,0 35,4 0,2 16,0 11,4 100,0

37,9 40,6 0,2 11,1 10,2 100,0

34,2 40,8 1,2 12,2 11,6 100,0

38,5 31,5 0,2 15,6 14,2 100,0

43,0 32,7 0,7 10,9 12,8 100,0

37,6 34,2 1,8 13,6 12,9 100,0

31,6 45,0 0,2 13,0 10,2 100,0

33,3 46,4 0,2 10,0 10,1 100,0

29,4 45,6 1,6 12,3 11,1 100,0

40,1 29,7 0,2 14,8 15,2 100,0

44,1 30,6 0,7 11,9 12,7 100,0

36,6 36,1 1,6 13,0 12,8 100,0

39,8 34,2 11,9 14,1 100,0 32,5 45,1 11,4 11,0 100,0 41,8 31,9 12,9 13,4 100,0 36,0 40,3 12,1 11,6 100,0 40,6 34,7 11,8 12,9 100,0 27,2 48,9 12,8 11,1 100,0 41,6 31,8 12,5 14,1 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li odobravate rad...? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

12

Tabela IIIa Koliko dobro mislite da rade svoj posao slijedeće institucije u BiH? (%) Ispitanici

Svi Bošnjačka većina Hrvatska većina Srpska većina Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Centralna banka BiH Jako dobro 10,4 9,5 Uglavnom dobro 37,8 38,3 Uglavnom loše 19,6 19,7 Jako loše 5,5 6,6 NZ/BO 26,7 25,9 Total 100,0 100,0 TOTAL DOBRO 48,2 47,8 TOTAL LOŠE 25,1 26,2 NZ/BO 26,7 25,9 Total 100,0 100,0 Uprava za indirektno oporezivanje BiH Jako dobro 5,4 7,0 Uglavnom dobro 34,0 32,8 Uglavnom loše 28,0 26,6 Jako loše 7,6 9,5 NZ/BO 25,0 24,1 Total 100,0 100,0 TOTAL DOBRO 39,4 39,8 TOTAL LOŠE 35,6 36,1 NZ/BO 25,0 24,1 Total 100,0 100,0 Poreska uprava entiteta Jako dobro 5,4 6,7 Uglavnom dobro 32,3 30,2 Uglavnom loše 30,8 28,1 Jako loše 8,6 11,6 NZ/BO 23,0 23,5 Total 100,0 100,0 TOTAL DOBRO 37,7 36,9 TOTAL LOŠE 39,4 39,6 NZ/BO 23,0 23,5 Total 100,0 100,0 Pravosudni sistem Jako dobro 4,3 5,7 Uglavnom dobro 28,2 28,1 Uglavnom loše 29,9 30,8 Jako loše 17,6 14,4 NZ/BO 20,0 20,9 Total 100,0 100,0 TOTAL DOBRO 32,5 33,9 TOTAL LOŠE 47,5 45,2 NZ/BO 20,0 20,9 Total 100,0 100,0 Direkcija za evropske integracije Jako dobro 4,3 6,6 Uglavnom dobro 28,7 32,7 Uglavnom loše 27,7 24,3 Jako loše 8,5 7,6 NZ/BO 30,8 28,7 Total 100,0 100,0 TOTAL DOBRO 33,0 39,3 TOTAL LOŠE 36,2 32,0 NZ/BO 30,8 28,7 Total 100,0 100,0

12,8 37,6 19,2 7,2 23,2 100,0 50,4 26,3 23,2 100,0

7,4 14,8 33,1 37,4 29,5 14,1 9,8 6,1 20,2 27,5 100,0 100,0 40,5 52,2 39,3 20,2 20,2 27,5 100,0 100,0

14,7 39,2 13,6 5,0 27,5 100,0 54,0 18,6 27,5 100,0

20,8 32,9 19,4 4,9 21,9 100,0 53,7 24,3 21,9 100,0

8,7 25,2 34,3 12,1 19,8 100,0 33,8 46,4 19,8 100,0

6,6 4,2 32,1 44,1 27,0 34,6 7,2 7,3 27,1 9,9 100,0 100,0 38,7 48,2 34,2 41,8 27,1 9,9 100,0 100,0

5,8 34,7 19,9 9,8 29,7 100,0 40,5 29,8 29,7 100,0

3,1 26,8 32,1 6,7 31,3 100,0 29,9 38,9 31,3 100,0

4,5 39,8 24,4 4,1 27,2 100,0 44,3 28,5 27,2 100,0

4,7 35,7 20,7 8,4 30,5 100,0 40,4 29,1 30,5 100,0

5,6 43,1 18,6 9,0 23,8 100,0 48,6 27,6 23,8 100,0

6,8 42,7 23,5 8,5 18,5 100,0 49,5 32,0 18,5 100,0

7,2 32,4 29,2 9,5 21,7 100,0 39,6 38,7 21,7 100,0

6,6 6,1 32,6 32,1 28,8 24,7 13,3 9,0 18,7 28,1 100,0 100,0 39,3 38,2 42,0 33,7 18,7 28,1 100,0 100,0

12,0 31,8 23,5 6,4 26,3 100,0 43,8 29,9 26,3 100,0

10,0 24,0 35,0 8,2 22,7 100,0 34,0 43,2 22,7 100,0

8,5 23,4 33,1 18,5 16,6 100,0 31,9 51,6 16,6 100,0

2,5 1,8 28,0 37,7 34,9 38,6 8,8 12,1 25,7 9,8 100,0 100,0 30,5 39,5 43,8 50,6 25,7 9,8 100,0 100,0

3,7 29,2 26,2 12,7 28,2 100,0 32,9 38,9 28,2 100,0

2,4 25,8 32,1 8,8 30,9 100,0 28,2 40,8 30,9 100,0

3,9 37,7 30,3 5,9 22,2 100,0 41,6 36,1 22,2 100,0

3,3 32,4 24,7 12,3 27,2 100,0 35,7 37,0 27,2 100,0

5,6 42,6 22,3 10,1 19,4 100,0 48,2 32,4 19,4 100,0

4,8 44,9 23,1 8,4 18,7 100,0 49,7 31,5 18,7 100,0

5,7 31,6 30,1 12,2 20,4 100,0 37,3 42,3 20,4 100,0

3,5 6,1 29,5 30,0 31,8 27,7 17,6 11,0 17,6 25,2 100,0 100,0 33,0 36,1 49,4 38,6 17,6 25,2 100,0 100,0

11,4 28,3 24,7 8,8 26,8 100,0 39,7 33,5 26,8 100,0

6,7 24,1 35,9 12,4 21,0 100,0 30,8 48,2 21,0 100,0

3,1 23,4 34,4 23,1 16,0 100,0 26,5 57,5 16,0 100,0

3,1 1,3 22,4 35,4 39,2 38,9 10,3 15,4 25,1 9,0 100,0 100,0 25,5 36,7 49,4 54,3 25,1 9,0 100,0 100,0

3,3 26,7 27,7 16,9 25,5 100,0 30,0 44,5 25,5 100,0

3,0 23,7 31,5 11,6 30,2 100,0 26,7 43,1 30,2 100,0

4,1 38,3 31,0 5,7 20,9 100,0 42,4 36,7 20,9 100,0

3,4 30,1 27,4 13,6 25,5 100,0 33,5 41,0 25,5 100,0

5,6 41,6 23,8 9,8 19,2 100,0 47,2 33,6 19,2 100,0

2,9 37,3 29,8 13,1 16,9 100,0 40,2 42,9 16,9 100,0

5,1 27,3 35,1 15,1 17,4 100,0 32,4 50,2 17,4 100,0

5,3 3,7 28,1 25,7 25,4 26,6 10,9 22,2 30,2 21,9 100,0 100,0 33,4 29,4 36,3 48,7 30,2 21,9 100,0 100,0

9,5 27,4 26,1 13,1 23,9 100,0 36,9 39,2 23,9 100,0

6,6 20,2 39,8 15,4 18,0 100,0 26,8 55,2 18,0 100,0

6,1 23,1 27,1 15,4 28,3 100,0 29,2 42,5 28,3 100,0

3,0 1,6 22,6 29,4 34,1 41,0 15,5 18,9 24,7 9,0 100,0 100,0 25,6 31,0 49,6 60,0 24,7 9,0 100,0 100,0

2,5 25,2 24,5 23,1 24,6 100,0 27,7 47,7 24,6 100,0

2,3 28,5 26,1 5,3 37,8 100,0 30,8 31,4 37,8 100,0

4,2 32,5 32,2 13,8 17,3 100,0 36,7 46,0 17,3 100,0

2,9 27,6 32,3 14,9 22,2 100,0 30,5 47,2 22,2 100,0

4,5 36,1 32,8 11,2 15,4 100,0 40,6 44,1 15,4 100,0

4,1 32,8 23,6 7,3 32,2 100,0 36,9 30,9 32,2 100,0

5,1 28,6 30,2 11,0 25,1 100,0 33,7 41,2 25,1 100,0

4,4 5,3 25,7 28,0 24,7 25,2 12,4 10,5 32,8 31,0 100,0 100,0 30,0 33,3 37,2 35,8 32,8 31,0 100,0 100,0

10,8 31,1 23,0 5,7 29,3 100,0 42,0 28,7 29,3 100,0

7,9 20,4 35,7 9,2 26,9 100,0 28,3 44,8 26,9 100,0

5,1 21,0 25,5 18,6 29,9 100,0 26,0 44,0 29,9 100,0

3,3 0,8 24,9 33,6 33,7 40,3 9,1 12,4 29,0 12,9 100,0 100,0 28,2 34,4 42,8 52,6 29,0 12,9 100,0 100,0

2,9 30,7 22,9 14,8 28,8 100,0 33,5 37,7 28,8 100,0

2,5 25,4 24,0 6,6 41,5 100,0 27,9 30,5 41,5 100,0

2,3 30,2 28,5 6,3 32,7 100,0 32,5 34,7 32,7 100,0

3,9 34,2 19,3 8,1 34,6 100,0 38,0 27,4 34,6 100,0

3,1 37,6 25,3 10,9 23,2 100,0 40,6 36,2 23,2 100,0

3,0 30,5 24,2 7,1 35,3 100,0 33,4 31,3 35,3 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

13

Tabela IIIb

Ispitanici

Svi Mart 08. Juni 08. Sept 08.

FIPA Agencija za promociju stranih investicija Jako dobro 4,0 6,0 5,7 Uglavnom dobro 29,8 30,1 26,2 Uglavnom loše 25,0 23,5 27,0 Jako loše 8,7 9,5 12,3 NZ/BO 32,5 30,9 28,8 Total 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO 33,8 36,1 31,9 TOTAL LOŠE 33,7 32,9 39,3 NZ/BO 32,5 30,9 28,8 Total 100,0 100,0 100,0 Agencija za privatizaciju Jako dobro 2,3 3,8 4,1 Uglavnom dobro 24,6 19,1 18,1 Uglavnom loše 33,8 31,2 33,0 Jako loše 19,0 22,1 25,9 NZ/BO 20,4 23,9 18,9 Total 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO 26,9 22,9 22,2 TOTAL LOŠE 52,8 53,3 59,0 NZ/BO 20,4 23,9 18,9 Total 100,0 100,0 100,0 Zavodi za zapošljavanje Jako dobro 1,5 4,0 2,3 Uglavnom dobro 18,8 15,0 15,1 Uglavnom loše 30,0 26,1 24,0 Jako loše 34,1 36,9 42,8 NZ/BO 15,7 18,0 15,7 Total 100,0 100,0 100,0 TOTAL DOBRO 20,2 19,0 17,4 TOTAL LOŠE 64,0 63,0 66,9 NZ/BO 15,7 18,0 15,7 Total 100,0 100,0 100,0

Bošnjačka većina Hrvatska većina Srpska većina Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

2,3 3,8 15,7 27,8 31,5 24,7 30,7 10,7 19,8 33,0 100,0 100,0 18,0 31,6 62,2 35,4 19,8 33,0 100,0 100,0

10,4 26,7 24,5 8,6 29,8 100,0 37,1 33,1 29,8 100,0

9,6 18,9 32,2 9,8 29,5 100,0 28,5 42,0 29,5 100,0

2,0 11,4 30,2 39,2 17,2 100,0 13,4 69,4 17,2 100,0

3,7 1,7 28,6 35,5 27,1 37,0 9,7 12,7 30,9 13,1 100,0 100,0 32,3 37,2 36,8 49,7 30,9 13,1 100,0 100,0

2,3 29,9 22,7 12,6 32,5 100,0 32,1 35,3 32,5 100,0

2,3 17,0 31,1 14,3 35,4 100,0 19,3 45,3 35,4 100,0

3,0 31,6 24,7 6,4 34,2 100,0 34,6 31,1 34,2 100,0

2,7 31,8 17,0 9,1 39,4 100,0 34,6 26,1 39,4 100,0

2,6 33,3 22,1 13,5 28,4 100,0 35,9 35,7 28,4 100,0

2,0 19,2 34,1 25,4 19,3 100,0 21,3 59,4 19,3 100,0

1,6 1,9 14,2 20,9 26,3 32,5 42,7 21,8 15,2 22,9 100,0 100,0 15,8 22,8 69,1 54,3 15,2 22,9 100,0 100,0

5,6 20,3 26,7 19,5 27,8 100,0 25,9 46,2 27,8 100,0

6,9 13,5 34,8 26,6 18,2 100,0 20,4 61,4 18,2 100,0

1,0 8,7 27,6 49,4 13,3 100,0 9,8 76,9 13,3 100,0

2,4 1,2 17,0 25,4 38,6 39,7 14,6 24,0 27,3 9,6 100,0 100,0 19,5 26,6 53,2 63,7 27,3 9,6 100,0 100,0

2,0 19,1 28,8 23,3 26,7 100,0 21,1 52,1 26,7 100,0

2,8 14,5 30,7 20,9 31,0 100,0 17,3 51,7 31,0 100,0

1,5 29,8 34,7 18,0 16,0 100,0 31,4 52,6 16,0 100,0

2,7 15,0 33,7 23,8 24,8 100,0 17,7 57,5 24,8 100,0

1,7 23,4 32,0 24,9 18,0 100,0 25,1 56,9 18,0 100,0

1,8 20,5 24,1 40,3 13,4 100,0 22,2 64,4 13,4 100,0

2,5 1,1 12,6 15,4 28,3 30,6 38,2 36,2 18,3 16,7 100,0 100,0 15,1 16,5 66,5 66,8 18,3 16,7 100,0 100,0

7,2 16,9 22,3 32,3 21,4 100,0 24,1 54,5 21,4 100,0

4,1 8,1 20,2 52,2 15,3 100,0 12,2 72,4 15,3 100,0

2,9 11,7 26,5 36,8 22,0 100,0 14,6 63,3 22,0 100,0

2,6 0,7 16,0 14,4 28,5 44,2 28,4 31,5 24,6 9,3 100,0 100,0 18,6 15,0 56,8 75,7 24,6 9,3 100,0 100,0

2,0 18,8 28,2 25,4 25,6 100,0 20,8 53,6 25,6 100,0

2,8 24,0 24,4 38,1 10,7 100,0 26,8 62,5 10,7 100,0

1,5 24,0 31,3 30,5 12,6 100,0 25,5 61,8 12,6 100,0

1,6 13,0 24,5 43,1 17,8 100,0 14,6 67,6 17,8 100,0

0,6 22,0 26,2 37,5 13,7 100,0 22,6 63,7 13,7 100,0

2,0 10,4 31,6 39,6 16,6 100,0 12,3 71,1 16,6 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Godišnji izvještaj 2008. godine

Koliko dobro mislite da rade svoj posao slijedeće institucije u BiH? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

14

Tabela IVa U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama (%) Spol Ispitanici

Svi Mart 08.

Predsjedništvo BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Parlamentarna skupštine BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Vijeće/savjet ministara BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Parlament Federacije BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Vlada Federacije BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Narodna skupština RS Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Vlada RS Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Općinska vlast Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total

Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Mart 08.

Muški Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

Mart 08.

Ženski Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

3,5 18,9 13,5 22,6 41,6 100,0

2,4 13,0 14,6 21,7 48,3 100,0

2,5 22,0 16,6 19,7 39,1 100,0

2,2 17,2 14,6 25,5 40,6 100,0

3,1 19,9 12,6 18,3 46,0 100,0

3,1 14,6 15,5 19,0 47,9 100,0

2,3 20,8 17,6 17,9 41,4 100,0

2,3 18,2 14,8 25,0 39,6 100,0

3,8 17,8 14,3 26,8 37,3 100,0

1,6 11,5 13,7 24,5 48,8 100,0

2,7 23,1 15,6 21,6 36,9 100,0

2,2 16,1 14,3 25,9 41,5 100,0

2,3 15,4 14,1 26,1 42,1 100,0

2,2 11,8 14,5 23,1 48,4 100,0

1,5 19,8 17,0 19,9 41,9 100,0

1,2 14,3 15,6 26,9 41,9 100,0

2,3 15,8 11,8 23,5 46,6 100,0

3,1 13,0 14,7 21,1 48,2 100,0

1,4 18,2 17,8 18,4 44,2 100,0

1,3 15,6 15,9 26,2 41,1 100,0

2,3 15,0 16,3 28,7 37,6 100,0

1,3 10,5 14,2 25,2 48,7 100,0

1,6 21,3 16,2 21,3 39,6 100,0

1,2 13,1 15,3 27,6 42,8 100,0

2,2 14,7 13,5 26,2 43,4 100,0

2,0 11,8 13,4 23,6 49,2 100,0

1,4 19,3 16,1 21,2 42,0 100,0

1,2 13,3 15,0 27,3 43,2 100,0

1,7 15,1 11,8 22,6 48,8 100,0

2,8 13,7 13,6 21,6 48,4 100,0

1,2 19,1 15,9 19,7 44,0 100,0

1,8 13,5 16,2 25,7 42,9 100,0

2,7 14,3 15,2 29,9 37,8 100,0

1,2 10,0 13,3 25,6 50,0 100,0

1,6 19,5 16,3 22,6 40,0 100,0

0,6 13,2 13,8 28,9 43,5 100,0

2,4 14,5 13,0 27,1 42,9 100,0

1,9 12,3 12,7 24,2 48,9 100,0

1,6 19,0 15,8 21,1 42,4 100,0

0,7 13,1 14,4 26,3 45,6 100,0

2,2 14,6 12,2 23,0 48,0 100,0

2,9 13,8 13,3 21,1 48,8 100,0

2,1 17,8 16,3 19,6 44,2 100,0

0,7 13,3 14,9 25,9 45,1 100,0

2,6 14,4 13,8 31,3 37,9 100,0

0,9 10,7 12,0 27,4 49,1 100,0

1,2 20,2 15,3 22,7 40,6 100,0

0,6 12,8 13,8 26,6 46,2 100,0

2,6 14,2 13,0 27,4 42,8 100,0

2,0 11,9 12,4 24,0 49,7 100,0

1,5 17,6 16,3 20,5 44,0 100,0

0,8 12,1 15,3 25,5 46,3 100,0

2,2 13,8 12,4 23,4 48,2 100,0

3,2 13,0 12,9 21,5 49,4 100,0

1,7 16,7 17,6 18,0 46,0 100,0

1,1 12,1 16,7 24,3 45,8 100,0

3,0 14,6 13,7 31,3 37,4 100,0

0,8 10,7 11,8 26,6 50,1 100,0

1,4 18,5 15,1 23,0 42,0 100,0

0,6 12,1 13,9 26,6 46,8 100,0

3,1 13,6 12,9 25,8 44,6 100,0

2,2 10,9 12,8 24,2 49,9 100,0

2,4 17,2 14,6 20,9 44,9 100,0

1,2 11,8 14,5 26,0 46,5 100,0

3,0 12,1 12,6 23,2 49,2 100,0

3,6 12,1 12,0 22,9 49,4 100,0

2,5 16,5 16,5 18,3 46,3 100,0

1,8 11,8 15,3 25,3 45,7 100,0

3,2 15,1 13,3 28,4 39,9 100,0

0,8 9,7 13,6 25,4 50,5 100,0

2,3 17,9 12,7 23,5 43,6 100,0

0,6 11,7 13,8 26,6 47,3 100,0

3,0 13,1 13,5 26,3 44,2 100,0

2,4 10,9 12,7 23,7 50,3 100,0

2,4 16,8 13,1 21,4 46,3 100,0

0,9 12,5 14,0 26,1 46,5 100,0

2,6 12,5 12,6 24,3 48,0 100,0

3,9 11,6 11,8 22,9 49,8 100,0

2,8 15,3 14,0 19,2 48,8 100,0

1,5 13,1 13,8 26,0 45,7 100,0

3,4 13,6 14,4 28,3 40,3 100,0

0,8 10,2 13,5 24,5 50,9 100,0

2,0 18,3 12,3 23,5 43,9 100,0

0,3 12,0 14,1 26,2 47,3 100,0

2,1 13,9 18,0 25,8 40,2 100,0

2,0 11,8 15,9 21,9 48,4 100,0

2,8 16,1 16,8 22,1 42,3 100,0

1,2 15,0 17,3 26,8 39,8 100,0

2,1 13,0 18,0 23,8 43,0 100,0

2,8 12,1 15,0 20,8 49,3 100,0

2,3 14,4 19,0 19,5 44,7 100,0

1,3 16,2 16,9 27,2 38,4 100,0

2,0 14,8 18,0 27,8 37,4 100,0

1,3 11,4 16,9 22,9 47,5 100,0

3,2 17,8 14,5 24,6 39,8 100,0

1,1 13,8 17,7 26,3 41,1 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

15

Tabela IVb

Spol Ispitanici

Svi Mart 08.

Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Mart 08.

Muški Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

Mart 08.

Ženski Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

OSCE Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako

12,1 18,0 24,9 17,6 27,4 100,0

8,9 14,5 24,0 17,0 35,6 100,0

8,7 21,2 24,2 19,5 26,4 100,0

9,1 19,6 24,9 21,4 25,0 100,0

12,1 18,5 25,7 14,6 29,1 100,0

10,5 15,4 24,6 16,6 32,9 100,0

7,8 20,1 26,2 17,0 29,0 100,0

8,4 19,6 25,4 22,4 24,2 100,0

12,1 17,6 24,2 20,5 25,6 100,0

7,4 13,5 23,5 17,4 38,2 100,0

9,5 22,3 22,3 21,8 24,0 100,0

9,9 19,5 24,3 20,5 25,8 100,0

Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako

13,8 19,4 25,2 16,3 25,4 100,0

9,9 13,6 23,9 18,7 33,9 100,0

9,2 21,6 23,9 19,8 25,4 100,0

10,3 19,6 24,6 21,8 23,8 100,0

13,4 19,4 24,1 14,1 29,0 100,0

11,6 14,5 23,2 19,9 30,8 100,0

7,4 21,0 25,4 18,4 27,8 100,0

9,2 19,2 26,5 21,9 23,2 100,0

14,2 19,3 26,3 18,5 21,7 100,0

8,2 12,8 24,7 17,4 36,9 100,0

11,0 22,3 22,4 21,2 23,2 100,0

11,3 20,0 22,6 21,7 24,3 100,0

Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako

13,5 21,6 25,6 15,1 24,3 100,0

10,2 13,9 23,5 19,3 33,2 100,0

8,8 22,9 23,2 19,0 26,1 100,0

10,8 21,7 23,1 21,9 22,4 100,0

13,1 21,1 24,2 13,5 28,1 100,0

11,5 15,0 22,9 21,0 29,5 100,0

6,7 21,0 25,3 17,6 29,6 100,0

10,4 22,5 23,2 22,2 21,7 100,0

13,8 22,0 27,0 16,7 20,5 100,0

8,9 12,8 24,0 17,5 36,7 100,0

10,8 24,8 21,3 20,3 22,8 100,0

11,3 21,0 22,9 21,7 23,2 100,0

Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako

13,5 20,9 25,5 15,2 24,9 100,0

10,7 13,8 24,8 17,7 33,1 100,0

9,0 23,1 23,4 18,6 25,9 100,0

9,7 22,4 24,0 21,5 22,4 100,0

12,9 21,7 23,5 13,2 28,6 100,0

12,8 14,9 23,6 19,0 29,7 100,0

7,3 21,7 24,0 17,3 29,7 100,0

10,2 22,1 24,6 21,7 21,3 100,0

14,0 20,1 27,4 17,1 21,4 100,0

8,7 12,8 25,9 16,4 36,3 100,0

10,6 24,4 22,9 19,8 22,4 100,0

9,2 22,7 23,3 21,3 23,4 100,0

13,6 21,0 25,1 15,7 24,6 100,0

10,3 14,9 24,2 17,5 33,0 100,0

9,1 23,5 22,5 19,1 25,7 100,0

14,1 48,5 29,1 8,3

13,2 21,6 23,0 14,2 27,9 100,0

11,5 17,3 23,0 18,7 29,4 100,0

7,2 21,8 23,6 17,6 29,8 100,0

15,3 46,9 29,3 8,5

13,9 20,3 27,1 17,2 21,4 100,0

9,2 12,6 25,4 16,4 36,4 100,0

10,9 25,2 21,5 20,5 21,8 100,0

12,9 50,2 28,8 8,1

Total OHR

Total UNDP

Total EU

Total Direkcija za evropske integracije Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total

100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

100,0

100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

16

Tabela Va U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama (%) Ispitanici Mart 08.

Predsjedništvo BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Parlamentarna skupštine BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Vijeće/savjet ministara BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Parlament Federacije BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Vlada Federacije BiH Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Narodna skupština RS Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Vlada RS Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total Općinska vlast Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Mart 08.

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Mart 08.

Srpska većina Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

3,1 15,2 11,2 16,9 53,6 100,0

2,6 9,1 13,9 14,7 59,7 100,0

4,1 15,6 11,6 15,7 53,0 100,0

4,0 12,6 12,8 20,9 49,7 100,0

3,3 18,5 25,2 24,4 28,6 100,0

1,0 12,3 20,5 45,5 20,7 100,0

2,9 20,8 27,2 28,0 21,2 100,0

0,4 18,3 14,8 34,5 32,1 100,0

3,9 23,0 11,2 27,9 34,0 100,0

2,4 16,5 12,9 21,2 46,9 100,0

0,8 28,7 17,0 22,2 31,3 100,0

0,9 20,7 15,1 28,7 34,7 100,0

0,8 8,6 11,0 23,2 56,4 100,0

2,6 7,2 12,3 17,8 60,2 100,0

2,2 12,9 11,8 16,4 56,8 100,0

1,8 9,3 13,4 22,6 52,8 100,0

2,4 17,8 26,8 24,5 28,4 100,0

1,3 9,8 21,8 46,3 20,8 100,0

1,3 17,2 30,7 24,2 26,6 100,0

1,1 16,3 16,2 35,6 30,7 100,0

3,7 22,4 11,7 29,6 32,6 100,0

2,0 17,0 13,2 21,1 46,6 100,0

0,8 27,9 16,4 22,8 32,1 100,0

0,7 19,2 15,6 29,9 34,7 100,0

0,6 8,0 8,8 24,5 58,1 100,0

2,6 7,2 11,5 16,5 62,3 100,0

1,9 12,5 10,4 18,4 56,8 100,0

1,8 7,6 12,6 22,8 55,2 100,0

3,2 15,2 28,5 25,4 27,7 100,0

1,0 9,3 21,6 46,3 21,8 100,0

1,9 15,0 30,2 28,1 24,8 100,0

0,4 11,3 21,6 34,2 32,6 100,0

3,5 21,4 12,5 28,3 34,4 100,0

1,7 16,9 12,0 23,8 45,6 100,0

0,8 27,6 16,4 22,4 32,9 100,0

0,7 19,5 14,7 30,6 34,5 100,0

0,6 8,0 8,1 25,6 57,7 100,0

2,3 7,0 11,0 16,7 63,0 100,0

2,7 11,1 11,0 17,4 57,8 100,0

0,9 7,8 10,7 21,1 59,5 100,0

2,7 18,3 26,4 26,4 26,1 100,0

1,3 11,0 19,1 47,3 21,2 100,0

1,3 15,7 27,3 28,4 27,3 100,0

0,8 12,2 19,9 33,5 33,7 100,0

3,9 20,5 12,5 29,3 33,8 100,0

1,7 17,4 11,5 24,8 44,6 100,0

0,6 28,4 16,7 22,3 31,9 100,0

0,4 18,3 16,5 29,8 35,0 100,0

0,6 8,6 7,9 25,5 57,4 100,0

2,0 7,3 10,2 16,4 64,1 100,0

2,5 9,1 11,3 16,4 60,8 100,0

0,9 7,5 11,1 19,6 60,9 100,0

2,5 16,5 26,9 26,4 27,7 100,0

2,1 8,6 19,1 47,9 22,3 100,0

1,4 14,5 28,0 30,2 25,9 100,0

1,2 10,8 22,3 32,5 33,2 100,0

4,9 20,0 12,3 29,6 33,2 100,0

1,9 16,7 12,0 24,5 44,9 100,0

0,6 27,5 17,3 21,6 33,0 100,0

0,7 17,3 17,4 29,6 35,0 100,0

0,6 5,5 6,7 23,2 64,1 100,0

2,5 5,7 9,9 15,4 66,5 100,0

2,3 5,1 11,6 18,0 63,0 100,0

0,5 6,6 9,9 18,4 64,6 100,0

2,4 13,7 24,5 25,1 34,3 100,0

1,0 5,9 17,5 50,1 25,6 100,0

1,4 14,2 21,8 31,3 31,4 100,0

0,8 6,3 16,5 34,9 41,5 100,0

5,7 22,7 14,5 28,7 28,4 100,0

2,3 17,9 14,2 25,0 40,6 100,0

3,0 30,3 14,9 20,6 31,3 100,0

2,2 19,3 17,5 31,3 29,7 100,0

0,6 5,0 6,5 23,2 64,6 100,0

2,5 5,8 9,6 15,2 66,9 100,0

1,9 5,1 9,1 19,1 64,8 100,0

0,5 7,2 9,6 18,6 64,1 100,0

2,3 12,3 24,3 26,5 34,6 100,0

0,5 5,3 20,7 48,7 24,8 100,0

1,4 13,7 23,9 29,6 31,4 100,0

0,8 6,8 15,1 34,3 43,0 100,0

5,5 22,3 16,1 29,2 26,9 100,0

2,9 17,9 13,2 24,7 41,3 100,0

3,3 29,5 13,7 21,1 32,5 100,0

1,5 20,2 16,8 32,0 29,5 100,0

0,6 8,8 13,3 23,2 54,1 100,0

2,4 7,1 11,6 16,5 62,5 100,0

3,5 8,9 13,3 17,6 56,7 100,0

1,0 10,6 16,4 21,4 50,6 100,0

2,8 12,3 29,0 27,1 28,7 100,0

0,8 12,1 26,4 37,8 22,8 100,0

2,2 14,1 23,5 29,0 31,1 100,0

0,4 8,6 21,8 36,1 33,1 100,0

3,3 20,2 19,0 27,7 29,8 100,0

1,8 16,0 16,9 22,2 43,1 100,0

2,3 23,9 17,6 25,0 31,2 100,0

1,8 19,7 16,6 30,5 31,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

17

Tabela Vb

Ispitanici Mart 08.

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Mart 08.

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Mart 08.

Srpska većina Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

OSCE Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako

16,1 14,1 25,7 11,9 32,2 100,0

6,5 12,6 26,1 10,8 44,1 100,0

14,0 14,4 28,5 16,1 26,9 100,0

13,3 17,6 33,4 14,6 21,0 100,0

7,3 21,5 30,4 20,0 20,8 100,0

7,7 23,0 29,7 26,3 13,3 100,0

3,2 25,4 24,0 21,4 25,9 100,0

7,5 18,5 18,5 30,0 25,5 100,0

7,4 20,3 22,0 24,3 25,9 100,0

11,4 12,7 19,0 20,9 36,1 100,0

5,0 24,9 19,9 23,0 27,2 100,0

3,8 19,0 17,9 28,0 31,3 100,0

Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako

17,5 15,9 27,2 10,3 29,0 100,0

7,3 12,7 25,1 14,2 40,7 100,0

14,9 16,2 27,5 17,5 24,0 100,0

15,1 19,4 32,2 15,0 18,4 100,0

9,9 24,9 26,7 19,9 18,6 100,0

8,1 21,8 30,4 27,4 12,3 100,0

3,8 25,5 22,5 22,5 25,7 100,0

8,9 17,1 16,2 32,7 25,2 100,0

9,0 20,7 22,4 22,9 25,2 100,0

13,1 10,6 19,2 20,7 36,4 100,0

5,2 23,9 20,6 22,3 27,9 100,0

4,3 17,5 19,6 27,6 31,1 100,0

Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako

16,8 19,6 26,2 8,6 28,8 100,0

7,2 12,0 23,6 16,7 40,6 100,0

13,2 18,2 28,0 15,4 25,2 100,0

15,9 21,2 30,6 15,7 16,6 100,0

9,6 24,5 28,1 19,4 18,5 100,0

8,6 22,7 31,7 25,8 11,2 100,0

4,7 27,8 22,8 21,3 23,3 100,0

8,2 20,3 15,1 32,2 24,2 100,0

9,0 22,3 24,0 21,9 22,9 100,0

13,7 11,8 19,4 20,0 35,1 100,0

5,6 24,1 18,4 22,8 29,2 100,0

4,9 20,0 17,8 27,1 30,2 100,0

Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako

16,8 19,2 25,9 8,5 29,6 100,0

8,6 11,4 26,4 13,2 40,5 100,0

14,2 16,4 29,6 15,2 24,7 100,0

12,7 23,0 32,3 15,9 16,1 100,0

10,4 20,7 30,5 19,5 18,9 100,0

6,1 24,3 32,9 24,8 11,9 100,0

4,8 29,9 21,3 21,0 23,1 100,0

8,8 20,2 14,5 31,4 25,2 100,0

8,7 22,3 23,3 22,3 23,4 100,0

14,3 11,7 19,1 20,3 34,6 100,0

5,1 25,5 17,8 22,1 29,5 100,0

6,0 21,0 18,0 25,1 29,9 100,0

16,8 19,2 25,8 8,2 29,9 100,0

7,8 12,6 26,0 13,0 40,6 100,0

14,6 17,5 27,3 15,7 24,9 100,0

15,7 44,5 30,3 9,5

10,4 23,6 27,9 19,9 18,2 100,0

6,5 25,0 31,5 24,8 12,2 100,0

4,8 30,1 22,0 21,1 22,1 100,0

15,8 36,4 42,9 4,8

9,0 21,5 23,3 23,7 22,6 100,0

14,0 13,0 18,7 20,2 34,1 100,0

5,1 25,3 17,8 22,9 29,0 100,0

7,3 58,1 26,2 8,4

Total OHR

Total UNDP

Total EU

Total Direkcija za evropske integracije Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako Total

100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

100,0

100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

U kojoj mjeri je po vašem mišljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

18

Tabela VI Kako biste ocijenili mjere koje poduzima Ured Visokog predstavnika u slijedećim oblastima (%) Spol Ispitanici

Svi Mart 08.

Političke reforme Jako pozitivno Uglavnom pozitivno Uglavnom negativno Jako negativno NZ/BO Total Političke reforme TOTAL POZITIVNO TOTAL NEGATIVNO NZ/BO Total Ekonomske reforme Jako pozitivno Uglavnom pozitivno Uglavnom negativno Jako negativno NZ/BO Total Ekonomske reforme TOTAL POZITIVNO TOTAL NEGATIVNO NZ/BO Total Borba protiv korupcije Jako pozitivno Uglavnom pozitivno Uglavnom negativno Jako negativno NZ/BO Total Borba protiv korupcije TOTAL POZITIVNO TOTAL NEGATIVNO NZ/BO Total Reforme javne uprave/administracije Jako pozitivno Uglavnom pozitivno Uglavnom negativno Jako negativno NZ/BO Total Reforme javne uprave/administracije TOTAL POZITIVNO TOTAL NEGATIVNO NZ/BO Total

Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Mart 08.

Muški Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

Mart 08.

Ženski Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

10,1 36,2 24,6 15,0 14,1 100,0

8,7 32,8 29,1 13,0 16,4 100,0

4,7 32,1 29,5 16,9 16,8 100,0

4,9 35,8 28,9 11,8 18,7 100,0

12,3 33,0 28,0 15,9 10,8 100,0

9,8 34,4 31,2 14,6 9,9 100,0

5,5 31,2 30,9 17,2 15,3 100,0

4,1 38,9 26,5 13,0 17,5 100,0

8,0 39,3 21,4 14,1 17,3 100,0

7,7 31,2 27,1 11,5 22,5 100,0

3,9 32,9 28,2 16,7 18,3 100,0

5,7 32,8 31,1 10,5 19,9 100,0

46,3 39,6 14,1 100,0

41,5 42,1 16,4 100,0

36,7 46,4 16,8 100,0

40,6 40,6 18,7 100,0

45,3 43,9 10,8 100,0

44,3 45,8 9,9 100,0

36,7 48,0 15,3 100,0

42,9 39,5 17,5 100,0

47,3 35,5 17,3 100,0

38,9 38,6 22,5 100,0

36,8 44,9 18,3 100,0

38,4 41,6 19,9 100,0

9,9 34,6 27,5 13,7 14,3 100,0

7,9 33,2 30,7 12,0 16,2 100,0

4,5 29,6 32,8 16,9 16,2 100,0

4,1 32,8 31,8 12,3 19,1 100,0

11,3 32,1 31,3 14,7 10,5 100,0

9,0 33,6 34,2 13,2 10,0 100,0

4,8 28,6 34,4 17,5 14,7 100,0

3,5 34,1 30,6 13,8 17,9 100,0

8,5 36,9 23,9 12,7 17,9 100,0

6,9 32,9 27,3 10,8 22,2 100,0

4,2 30,5 31,4 16,4 17,6 100,0

4,7 31,5 32,8 10,8 20,1 100,0

44,5 41,2 14,3 100,0

41,2 42,6 16,2 100,0

34,0 49,8 16,2 100,0

36,9 44,0 19,1 100,0

43,4 46,0 10,5 100,0

42,6 47,5 10,0 100,0

33,4 51,9 14,7 100,0

37,6 44,5 17,9 100,0

45,5 36,6 17,9 100,0

39,8 38,0 22,2 100,0

34,7 47,8 17,6 100,0

36,2 43,7 20,1 100,0

10,1 32,8 26,4 17,1 13,6 100,0

8,2 29,0 31,5 15,7 15,6 100,0

4,8 27,1 33,0 19,9 15,3 100,0

4,1 29,6 29,0 19,0 18,4 100,0

11,9 31,4 27,9 18,4 10,4 100,0

8,9 29,0 34,8 17,8 9,4 100,0

5,1 26,5 34,6 19,6 14,1 100,0

4,3 30,2 29,4 18,6 17,4 100,0

8,3 34,2 25,1 15,9 16,6 100,0

7,4 29,1 28,3 13,8 21,5 100,0

4,4 27,6 31,4 20,1 16,4 100,0

4,0 29,0 28,5 19,2 19,3 100,0

42,9 43,5 13,6 100,0

37,2 47,2 15,6 100,0

31,8 52,9 15,3 100,0

33,7 47,9 18,4 100,0

43,3 46,2 10,4 100,0

38,0 52,6 9,4 100,0

31,6 54,3 14,1 100,0

34,5 48,1 17,4 100,0

42,5 40,9 16,6 100,0

36,5 42,1 21,5 100,0

32,0 51,5 16,4 100,0

33,0 47,7 19,3 100,0

10,0 36,7 24,4 14,0 14,9 100,0

8,3 36,2 27,3 11,3 16,9 100,0

3,7 32,9 28,8 17,1 17,5 100,0

4,9 36,9 26,7 12,5 19,0 100,0

11,9 35,0 26,7 15,2 11,3 100,0

8,3 38,3 29,5 13,1 10,8 100,0

3,6 31,1 31,0 18,3 16,1 100,0

4,5 36,8 26,2 14,6 17,9 100,0

8,2 38,3 22,3 12,9 18,3 100,0

8,3 34,2 25,2 9,5 22,8 100,0

3,9 34,7 26,7 16,0 18,7 100,0

5,2 36,9 27,3 10,6 20,0 100,0

46,7 38,4 14,9 100,0

44,5 38,6 16,9 100,0

36,7 45,9 17,5 100,0

41,7 39,3 19,0 100,0

46,9 41,8 11,3 100,0

46,6 42,6 10,8 100,0

34,7 49,2 16,1 100,0

41,3 40,8 17,9 100,0

46,6 35,2 18,3 100,0

42,5 34,8 22,8 100,0

38,6 42,7 18,7 100,0

42,2 37,9 20,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

19

Tabela VII

Ispitanici Mart 08. % Političke reforme Jako pozitivno Uglavnom pozitivno Uglavnom negativno Jako negativno NZ/BO Total Političke reforme TOTAL POZITIVNO TOTAL NEGATIVNO NZ/BO Total Ekonomske reforme Jako pozitivno Uglavnom pozitivno Uglavnom negativno Jako negativno NZ/BO Total Ekonomske reforme TOTAL POZITIVNO TOTAL NEGATIVNO NZ/BO Total Borba protiv korupcije Jako pozitivno Uglavnom pozitivno Uglavnom negativno Jako negativno NZ/BO Total Borba protiv korupcije TOTAL POZITIVNO TOTAL NEGATIVNO NZ/BO Total Reforme javne uprave/administracije Jako pozitivno Uglavnom pozitivno Uglavnom negativno Jako negativno NZ/BO Total Reforme javne uprave/administracije TOTAL POZITIVNO TOTAL NEGATIVNO NZ/BO Total

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % %

Mart 08. %

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08. Nov 08. % % %

Mart 08. %

Srpska većina Juni 08. Sept 08. % %

Nov 08. %

18,5 43,7 17,0 7,3 13,6 100,0

16,4 38,9 16,6 8,2 19,8 100,0

9,2 38,9 24,3 12,4 15,2 100,0

8,2 48,1 22,2 8,4 13,1 100,0

7,7 33,1 20,2 11,5 27,4 100,0

37,6 37,4 13,2 11,8 100,0

0,7 29,5 33,1 14,0 22,7 100,0

3,4 30,0 28,7 5,0 32,9 100,0

1,7 27,5 36,1 23,5 11,2 100,0

3,2 24,4 40,6 17,3 14,4 100,0

1,1 25,6 31,9 23,7 17,7 100,0

0,6 21,1 37,4 18,4 22,4 100,0

62,2 24,3 13,6 100,0

55,3 24,8 19,8 100,0

48,1 36,7 15,2 100,0

56,3 30,6 13,1 100,0

40,8 31,8 27,4 100,0

37,6 50,6 11,8 100,0

30,2 47,1 22,7 100,0

33,4 33,6 32,9 100,0

29,3 59,6 11,2 100,0

27,7 57,9 14,4 100,0

26,7 55,6 17,7 100,0

21,7 55,9 22,4 100,0

17,5 39,6 20,7 8,4 13,8 100,0

14,6 34,8 22,1 8,6 20,0 100,0

8,9 35,1 28,1 12,7 15,2 100,0

6,7 42,9 27,0 9,3 14,1 100,0

6,9 30,6 24,5 10,0 28,0 100,0

38,3 34,6 15,3 11,8 100,0

0,7 29,9 33,5 14,6 21,2 100,0

3,0 27,5 30,0 6,6 32,9 100,0

2,5 29,7 37,0 19,9 11,0 100,0

3,3 30,1 39,3 13,4 13,9 100,0

0,9 24,0 36,6 22,0 16,6 100,0

0,9 21,4 37,8 17,9 22,1 100,0

57,1 29,1 13,8 100,0

49,4 30,6 20,0 100,0

44,1 40,8 15,2 100,0

49,6 36,3 14,1 100,0

37,5 34,5 28,0 100,0

38,3 49,9 11,8 100,0

30,6 48,1 21,2 100,0

30,5 36,6 32,9 100,0

32,2 56,8 11,0 100,0

33,3 52,8 13,9 100,0

24,8 58,6 16,6 100,0

22,3 55,7 22,1 100,0

17,6 38,6 19,5 10,8 13,6 100,0

14,9 32,7 21,5 11,3 19,6 100,0

6,8 29,8 34,2 14,0 15,3 100,0

6,7 37,1 27,2 15,9 13,1 100,0

8,2 27,1 21,0 16,2 27,5 100,0

21,1 42,8 25,7 10,5 100,0

1,5 24,9 30,6 24,0 19,0 100,0

2,8 24,5 25,2 15,0 32,4 100,0

2,6 29,4 34,6 23,6 9,7 100,0

3,6 27,5 39,3 16,5 13,1 100,0

3,7 26,0 30,9 24,4 15,0 100,0

0,9 22,0 31,9 23,5 21,6 100,0

56,1 30,3 13,6 100,0

47,6 32,8 19,6 100,0

36,6 48,1 15,3 100,0

43,8 43,1 13,1 100,0

35,3 37,2 27,5 100,0

21,1 68,4 10,5 100,0

26,5 54,6 19,0 100,0

27,3 40,3 32,4 100,0

32,0 58,2 9,7 100,0

31,1 55,8 13,1 100,0

29,7 55,3 15,0 100,0

23,0 55,4 21,6 100,0

17,1 42,1 16,9 10,1 13,8 100,0

13,5 40,3 17,6 8,8 19,8 100,0

6,9 37,5 26,0 14,1 15,4 100,0

7,4 49,0 21,2 9,0 13,4 100,0

8,0 27,8 22,0 13,9 28,2 100,0

0,3 34,0 38,4 14,5 12,9 100,0

0,9 27,2 34,3 16,1 21,6 100,0

3,3 24,5 31,1 8,2 32,9 100,0

3,0 33,4 34,1 17,1 12,4 100,0

5,4 32,7 34,9 11,6 15,5 100,0

1,2 31,1 28,3 20,0 19,4 100,0

1,6 26,4 32,5 16,9 22,7 100,0

59,2 26,9 13,8 100,0

53,8 26,4 19,8 100,0

44,5 40,1 15,4 100,0

56,4 30,2 13,4 100,0

35,8 36,0 28,2 100,0

34,3 52,9 12,9 100,0

28,0 50,4 21,6 100,0

27,8 39,3 32,9 100,0

36,4 51,2 12,4 100,0

38,1 46,5 15,5 100,0

32,3 48,3 19,4 100,0

28,0 49,4 22,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Godišnji izvještaj 2008. godine

Kako biste ocijenili mjere koje poduzima Ured Visokog predstavnika u slijedećim oblastima

Godišnji izvještaj 2008. godine

20

Tabela VIII Da li ste za to da se ovlasti Visokog predstavnika u BiH smanje, povećaju ili ostanu iste? (%) Spol Ispitanici Smanje Povećaju Ostanu iste NZ/BO Total

Mart 08.

38,3 29,5 21,8 10,3 100,0

Svi Juni 08. Sept 08.

43,5 43,9 15,4 18,9 30,8 26,7 10,3 10,6 100,0 100,0

Nov 08. Mart 08.

37,6 41,3 23,1 31,8 30,7 19,5 8,5 7,4 100,0 100,0

Muški Juni 08. Sept 08.

42,9 45,7 19,7 21,8 30,2 24,7 7,2 7,8 100,0 100,0

Nov 08.

39,6 23,1 30,5 6,8 100,0

Mart 08.

35,5 27,3 24,1 13,2 100,0

Ženski Juni 08. Sept 08.

44,2 42,2 11,2 16,0 31,3 28,6 13,3 13,2 100,0 100,0

Nov 08.

35,7 23,2 30,9 10,1 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IX Da li ste za to da se ovlasti Visokog predstavnika u BiH smanje, povećaju ili ostanu iste? (%) Ispitanici Smanje Povećaju Ostanu iste NZ/BO Total

Mart 08.

13,9 49,2 24,2 12,7 100,0

Bošnjačka većina Juni 08. Sept 08.

Nov 08. Mart 08.

23,3 22,6 10,9 29,0 25,9 33,1 41,9 32,6 33,8 29,7 40,0 22,7 17,0 14,5 7,2 15,7 100,0 100,0 100,0 100,0

Hrvatska većina Juni 08. Sept 08.

40,2 42,2 15,5 16,2 39,8 36,1 4,5 5,4 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 08.

28,9 18,9 31,9 20,2 100,0

Mart 08.

71,2 4,3 18,3 6,2 100,0

Srpska većina Juni 08. Sept 08.

69,9 69,9 1,7 2,8 23,5 20,0 5,0 7,3 100,0 100,0

Nov 08.

71,6 2,9 19,1 6,4 100,0

21

EKONOMSKA STABILNOST U BIH

Godišnji izvještaj 2008. godine

Indeks ekonomske stabilnosti u BiH

Tabela I Indeks fizičkog obima industrijske proizvodnje po entitetima

FBiH RS

VIII 2008 VIII 2007 98,2 100,2

VIII 2008 VIII 2007 109,6 109,4

I-VIII 2008 I-VIII 2007 105,4 107,8

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela II Ukupan broj nezaposlenih lica na evidenciji prema entitetima

FBiH REPUBLIKA SRPSKA BiH

Jan-05 328.225 144.823 473.048

Jan-06 349.137 142.754 491.891

Mar-06 Jan-07 351.867 367.449 145.331 146.180 497.198 513.629

Mar-07 371.156 146.517 517.673

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Apr-07 Jun-07 370.961 370.410 144.306 140.189 515.267 510.599

Aug-07 369.886 136.520 506.406

Sep-07 371.342 134.197 505.539

Jan-08 367.449 136.108 503.557

Mar-08 357.281 138.497 495.778

Aug-08 340809 133.827 474636

Žene 173,837 64,069 237,906

Godišnji izvještaj 2008. godine

22

Tabela IV

Tabela III Indeks maloprodajnih cijena i troškova života

FBiH RS

VIII 2008 VII 2008 98.2 100.2

VIII 2008 VIII 2007 109.6 109.4

Bruto devizne rezerve Centralne banke BiH (miliona km)

I- VIII 2008 I- VIII 2007 105.4 107.8

Mjesec XII '03 I '04 XII '04 I '05 XII '05 I '06 XII '06 I 2007 II III IV V VI VII

Tabela V Vanjskotrgovinska razmjena BiH Izvoz Uvoz Obim Saldo Pokrivenost uvoza izvozom u %

617 1,476 2,093 -859

5,147 12,337 17,484 -7,19

+ 16,7 % + 22,3 % -

41,8 %

41,7 %

-

Rezerve 2,781 2,785 3,458 3,451 4,196 4,233 5,400 5,137 5,519 5,289 5,699 5,751 5,899 6,203

Mjesec VIII IX X XI I 2008 V VI VII VIII IX X XI XII

Rezerve 6,298 6,475 6,518 6413 6637 6,480 6531 6699 6805 6834 6403 6228 6296

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Priopćenje statistike vanjske trgovine, Broj 9, Godina IV, Oktobar 2008. godine

Tabela VI Da li se ekonomska situacija u vašoj porodici promijenila u zadnjoj godini dana?

BiH POBOLJŠANJE ISTO POGORŠANJE BEZ ODG TOTAL

April 2006 % 9,2 55,1 35,1 0,6 100,0

Juni 2006 % 10,8 54,1 34,7 0,4 100,0

Sept. 2006 % 11,4 57,6 30,7 0,4 100,0

Dec. 2006 % 15,3 61,4 23,1 0,1 100,0

April 2007 % 14,1 61,0 23,1 1,8 100,0

Sept. 2007 % 18,1 55,8 24,0 2,2 100,0

Nov. 2007 % 12,5 47,7 38,9 1,0 100,0

Mart 2008 % 13,5 51,5 34,3 0,7 100,0

Juni 2008 % 14,0 51,5 33,7 0,7 100,0

Sep. 2008 % 15,5 57,1 27,0 0,3 100,0

Sept. 2008 14,6 56,8 28,5 0,2 100,0 Sept. 2008 17,5 59,7 22,2 0,6 100,0 Sept. 2008 17,5 59,7 22,2 0,6 100,0

Nov. 2008 % 10,8 53,8 34,5 1,0 100,0

Tabela VII Da li se ekonomska situacija u vašoj porodici promijenila u zadnjoj godini dana? (%) FBH POBOLJŠALA OSTALA ISTA POGORŠALA BEZ ODGOVORA TOTAL RS POBOLJŠALA OSTALA ISTA POGORŠALA BEZ ODGOVORA DB POBOLJŠALA OSTALA ISTA POGORŠALA BEZ ODGOVORA TOTAL

April 2006 11,6 52,7 35,1 0,7 100,1 April 2006 5,9 58,9 34,8 0,4 100,0 April 2006 5,8 52,2 42,0 0,0 100,0

Juni 2006 13,0 53,7 32,6 0,6 99,9 Juni 2006 7,1 54,6 38,3 0,0 100,0 Juni 2006 21,9 54,4 23,7 0,0 100,0

Sept. 2006 11,5 59,5 28,9 0,2 100,0 Sept. 2006 11,3 54,5 33,6 0,6 100,0 Sept. 2006 9,6 64,3 26,1 0,0 100,0

Dec. 2006 17,0 59,2 23,7 0,1 100,0 Dec. 2006 13,2 64,6 22,1 0,2 100,0 Dec. 2006 8,8 62,9 28,3 0,0 100,0

April 2007 14,6 63,7 20,0 1,7 100,0 April 2007 13,3 56,8 27,9 2,0 100,0 April 2007 15,3 65,5 19,2 0,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Sept. 2007 15,0 58,3 23,5 3,1 100,0 Sept. 2007 22,3 52,2 24,9 0,7 100,0 Sept. 2007 22,4 52,5 20,1 4,9 100,0

Nov. 2007 12,1 44,2 42,2 1,4 100,0 Nov. 2007 13,4 53,2 33,0 0,4 100,0 Nov. 2007 3,9 38,1 57,9

Mart 2008 12,2 49,2 37,5 1,1 100,0 Mart 2008 15,6 54,8 29,3 0,2 100,0 Mart 2008 9,7 49,9 40,4

Juni 2008 16,3 52,1 30,7 0,9 100,0 Juni 2008 11,2 51,4 37,0 0,5 100,0 Juni 2008 6,6 37,8 55,7

100,0

100,0

100,0

Nov. 2008 10,2 51,9 36,7 1,1 100,0 Nov. 2008 9,4 58,2 31,6 0,7 100,0 Nov. 2008 43,8 28,0 25,4 2,8 100,0

23

Tabela VIII

BOŠNJACI POGORŠATI OSTATI ISTA POBOLJŠATI BEZ ODGOVORA TOTAL HRVATI POGORŠATI OSTATI ISTA POBOLJŠATI BEZ ODGOVORA TOTAL SRBI POGORŠATI OSTATI ISTA POBOLJŠATI BEZ ODGOVORA TOTAL

April 2006 10,2 53,6 35,5 0,8 100,0 April 2006 16,7 49,6 33,6 0,2 100,1 April 2006 5,9 58,9 34,8 0,4 100,0

Juni 2006 Sept. 2006 11,9 10,6 52,2 58,1 35,3 31,1 0,6 0,2 100,0 100,0 Juni 2006 Sept. 2006 16,7 14,6 59,1 64,2 23,4 20,9 0,8 0,3 100,0 100,0 Juni 2006 Sept. 2006 7,1 11,3 54,6 54,5 38,3 33,6 0,0 0,6 100,0 100,0

Dec. 2006 April 2007 Sept. 2007 16,4 13,7 14,1 60,3 64,7 59,0 23,2 19,5 24,5 0,1 2,2 2,4 100,0 100,0 100,0 Dec. 2006 April 2007 Sept. 2007 18,7 18,1 18,3 55,6 60,3 55,9 25,5 21,7 20,2 0,2 5,6 100,0 100,0 100,0 Dec. 2006 April 2007 Sept. 2007 13,2 13,3 22,3 64,6 56,8 52,2 22,1 27,9 24,9 0,2 2,0 0,7 100,0 100,0 100,0

Nov. 2007 Mart 2008 11,9 10,3 44,5 47,3 41,7 41,5 1,9 0,9 100,0 100,0 Nov. 2007 Mart 2008 12,7 18,6 43,4 56,1 43,9 23,6 1,8 100,0 100,0 Nov. 2007 Mart 2008 13,4 15,6 53,2 54,8 33,0 29,3 0,4 0,2 100,0 100,0

Juni 2008 17,8 48,3 33,0 0,9 100,0 Juni 2008 11,0 65,5 22,6 1,0 100,0 Juni 2008 11,2 51,4 37,0 0,5 100,0

Sept. 2008 13,1 54,8 32,1 100,0 Sept. 2008 19,9 63,7 15,6 0,8 100,0 Sept. 2008 17,5 59,7 22,2 0,6 100,0

Nov. 2008 8,7 49,7 40,5 1,1 100,0 Nov. 2008 16,3 60,8 22,0 0,9 100,0 Nov. 2008 9,4 58,2 31,6 0,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IX Kako očekujete da će se promijeniti ekonomska situacije vaše porodice u narednih godinu dana (%) BiH POGORŠANJE ISTO POBOLJŠANJE BEZ ODGOVORA TOTAL FBH POGORŠATI OSTATI ISTA POBOLJŠATI BEZ ODGOVORA TOTAL RS POGORŠATI OSTATI ISTA POBOLJŠATI BEZ ODGOVORA TOTAL DB POGORŠATI OSTATI ISTA POBOLJŠATI BEZ ODGOVORA TOTAL

April 2006 18,8 56,4 20,8 4,1 100,0 Mart 2006 18,2 59,1 17,8 4,8 100,0 Mart 2006 17,6 53,3 26,2 2,9 100,0 Mart 2006 54,4 37,7 2,4 5,5 100,0

Juni 2006 23,4 50,0 21,1 5,5 100,0 Juni 2006 22,3 49,1 20,7 7,9 100,0 Juni 2006 25,5 50,9 21,5 2,2 100,0 Juni 2006 16,2 57,5 25,7 0,7 100,0

Sept. 2006 20,4 52,4 23,4 3,8 100,0 Sept.2006.

17,0 55,1 23,4 4,5 100,0 Sept.2006.

25,4 48,6 23,5 2,5 100,0 Sept.2006.

21,4 50,4 20,7 7,5 100,0

Dec. 2006 15,9 52,0 29,4 2,7 100,0 Dec. 2006.

18,0 51,8 26,8 3,5 100,0 Dec. 2006.

11,9 52,5 34,0 1,5 100,0 Dec. 2006.

33,7 48,9 16,7 0,8 100,0

April 2007 12,2 56,5 24,3 7,0 100,0 April 2007.

10,4 59,3 21,3 9,0 100,0 April 2007.

14,3 52,5 28,8 4,4 100,0 April 2007.

25,2 52,3 21,3 1,2 100,0

Sep. 2007 18,0 54,1 21,5 6,4 100,0 Sept. 2007 16,7 54,1 21,4 7,8 100,0 Sept. 2007 20,5 52,4 22,3 4,7 100,0 Sept. 2007 6,5 86,0 7,5

Nov. 2007 35,2 45,7 14,4 4,7 100,0 Nov. 2007 41,5 42,2 12,3 4,0 100,0 Nov. 2007 25,3 50,9 17,7 6,1 100,0 Nov. 2007 46,1 46,0 7,9

Mart 2008 20,2 56,2 20,0 3,6 100,0 Mart 2008 19,0 59,9 17,5 3,5 100,0 Mart 2008 20,7 51,0 24,4 3,9 100,0 Mart 2008 41,3 50,7 8,0

100,0

100,0

100,0

Juni 2008 22,5 56,1 17,2 4,3 100,0 Juni 2008 21,1 56,6 16,8 5,5 100,0 Juni 2008 23,6 55,5 18,3 2,6 100,0 Juni 2008 39,4 51,1 4,6 4,8 100,0

Sep. 2008 16,1 62,0 17,2 4,7 100,0 Sept. 2008 16,4 66,2 13,3 4,1 100,0 Sept. 2008 15,3 55,0 23,8 6,0 100,0 Sept. 2008 24,2 75,8 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela X Do kakvih promjena cijene u odnosu na sadašnje očekujete da će doći u narednih 6 mjeseci? (%) Bosna i Hercegovina Znacajno smanjenje Blago smanjenje Blago povecanje Znacajno povecanje Nece biti promjena cijena NZ/BO Total TOTAL SMANJENJE TOTAL POVECANJE Nece biti promjena cijena NZ/BO Total

Sep 2006 1,1 3,9 37,8 16,9 33,7 6,7 100,0 5,0 54,7 33,7 6,7 100,0

Dec 2006 0,8 6,0 42,3 20,5 25,5 4,9 100,0 6,8 62,8 25,5 4,9 100,0

April 2007 0,2 2,0 37,8 22,4 26,0 11,6 100,0 2,2 60,2 26,0 11,6 100,0

Sep 2007 0,5 3,6 37,1 50,6 2,9 5,4 100,0 4,1 87,6 2,9 5,4 100,0

Nov. 2007 1,4 5,4 22,3 65,2 3,8 1,9 100,0 6,7 87,5 3,8 1,9 100,0

Mart 2008 0,7 4,0 35,2 48,6 7,9 3,6 100,0 4,7 83,8 7,9 3,6 100,0

Juni 2008 0,6 1,8 29,7 51,4 11,5 4,9 100,0 2,5 81,1 11,5 4,9 100,0

Sep. 2008 2,2 7,6 33,4 38,4 13,1 5,2 100,0 9,8 71,8 13,1 5,2 100,0

Nov. 2008 0,6 8,1 36,5 38,4 11,6 4,9 100,0 8,7 74,9 11,6 4,9 100,0

Nov. 2008 24,5 55,4 15,0 5,1 100,0 Nov. 2008 27,1 58,6 9,6 4,8 100,0 Nov. 2008 21,8 52,2 20,2 5,8 100,0 Nov. 2008 4,5 31,2 61,4 2,8 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li se ekonomska situacija u vašoj porodici promijenila u zadnjoj godini dana? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

24

Tabela XI Do kakvih promjena ukupnih prihoda u Vašem domaćinstvu očekujete da bih moglo doći u narednih 6 mjeseci?

BOSNA I HERCEGOVINA Znacajno smanjenje Blago smanjenje Blago povecanje Znacajno povecanje Nece biti promjena u visini novcanih prihoda NZ/BO Total TOTAL SMANJENJE TOTAL POVECANJE Nece biti promjena u visini novcanih primanja NZ/BO Total FEDERACIJA BIH Znacajno smanjenje Blago smanjenje Blago povecanje Znacajno povecanje Nece biti promjena u visini novcanih prihoda NZ/BO Total TOTAL SMANJENJE TOTAL POVECANJE Nece biti promjena u visini novcanih primanja NZ/BO Total REPUBLIKA SRPSKA Znacajno smanjenje Blago smanjenje Blago povecanje Znacajno povecanje Nece biti promjena u visini novcanih prihoda NZ/BO Total TOTAL SMANJENJE TOTAL POVECANJE Nece biti promjena u visini novcanih primanja NZ/BO Total DISTRIKT BRČKO Znacajno smanjenje Blago smanjenje Blago povecanje Znacajno povecanje Nece biti promjena u visini novcanih prihoda NZ/BO Total TOTAL SMANJENJE TOTAL POVECANJE Nece biti promjena u visini novcanih primanja NZ/BO Total

Sep 2006 % 4,9 9,5 15,8 2,5

Dec 2006 % 3,1 10,3 19,8 1,7

April 2007 % 1,8 8,7 18,1 3,9

Sep 2007 % 2,3 9,7 19,5 4,3

Nov. 2007 % 7,1 9,8 15,1 2,8

Mart 2008 % 6,2 6,2 17,6 3,8

Juni 2008 % 3,8 7,3 15,0 3,5

Sept. 2008 % 4,0 9,2 19,1 3,7

Nov. 2008 %

59,7 7,5 100,0 14,4 18,3

59,2 6,0 100,0 13,3 21,5

55,6 12,0 100,0 10,4 22,0

54,0 10,3 100,0 12,0 23,8

58,0 7,3 100,0 16,9 17,9

60,0 6,2 100,0 12,4 21,4

63,0 7,3 100,0 11,1 18,5

58,0 6,0 100,0 13,2 22,8

62,6 4,6 100,0 11,8 20,9

59,7 7,5 100,0 Sep 2006 % 5,9 8,5 15,0 2,8

59,2 6,0 100,0 Dec 2006 % 3,2 12,3 18,0 1,0

55,6 12,0 100,0 April 2007 % 2,4 8,6 16,0 4,2

54,0 10,3 100,0 Sep 2007 % 2,2 9,5 18,8 4,2

58,0 7,3 100,0 Nov. 2007 % 8,3 10,7 13,1 3,2

60,0 6,2 100,0 Mart 2008 % 5,8 5,2 16,6 3,8

63,0 7,3 100,0 Juni 2008 % 2,8 5,6 12,5 4,2

58,0 6,0 100,0 Sept. 2008 % 4,4 9,0 16,6 4,4

62,6 4,6 100,0 Nov. 2008 %

60,2 7,6 100,0 14,4 17,8

58,0 7,5 100,0 15,5 19,0

52,9 15,9 100,0 11,0 20,2

50,2 15,0 100,0 11,7 23,1

56,6 8,2 100,0 19,0 16,2

61,1 7,4 100,0 11,1 20,4

66,7 8,2 100,0 8,5 16,6

58,7 6,8 100,0 13,4 21,1

62,8 4,6 100,0 14,2 18,4

60,2 7,6 100,0 Sep 2006 3,3 11,2 17,4 2,3

58,0 7,5 100,0 Dec 2006 2,7 7,3 22,8 2,9

52,9 15,9 100,0 April 2007 0,8 9,3 22,1 3,2

50,2 15,0 100,0 Sep 2007 2,5 10,6 20,8 4,1

56,6 8,2 100,0 Nov. 2007 5,4 9,0 18,2 2,3

61,1 7,4 100,0 Mart 2008 6,5 7,9 19,7 3,5

66,7 8,2 100,0 Juni 2008 5,2 9,6 19,5 2,7

58,7 6,8 100,0 Sept. 2008 3,4 9,9 23,7 2,8

62,8 4,6 100,0 Nov. 2008

58,1 7,6 100,0 14,6 19,8

60,2 4,1 100,0 10,0 25,7

58,0 6,6 100,0 10,1 25,2

58,2 3,8 100,0 13,1 24,9

58,7 6,3 100,0 14,4 20,5

57,9 4,5 100,0 14,4 23,2

56,5 6,4 100,0 14,8 22,2

55,0 5,2 100,0 13,3 26,5

60,6 4,9 100,0 8,9 25,6

58,1 7,6 100,0 Sep 2006 8,4 3,4 5,6

60,2 4,1 100,0 Dec 2006 6,7 8,7 11,9

58,0 6,6 100,0 April 2007 0,8

58,2 3,8 100,0 Sep 2007

58,7 6,3 100,0 Nov. 2007 4,6

56,5 6,4 100,0 Juni 2008 4,1 10,3

55,0 5,2 100,0 Sept. 2008 0,7 4,4

60,6 4,9 100,0 Nov. 2008

4,6 8,4

11,7 10,8

13,9

57,9 4,5 100,0 Mart 2008 11,4 1,2 8,2 7,9

3,1

0,5

2,1 5,8 2,8

82,8 3,4 100,0 0,8 13,0

77,5

81,5

82,5

94,4

89,3

100,0 22,5

100,0 4,6 13,9

67,4 3,9 100,0 12,6 16,1

100,0 14,4 3,1

100,0 5,1 0,5

100,0 2,1 8,6

77,5

81,5

82,5

94,4

89,3

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

78,5 4,2 100,0 11,8 5,6 78,5 4,2 100,0

72,7 100,0 15,4 11,9 72,7 100,0

82,8 3,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

67,4 3,9 100,0

11,8 15,0 6,0

14,2 12,2 6,1

8,9 19,6 6,0

25

Tabela XII

BIH Da Ne NZ/BO Total FBIH Da Ne NZ/BO Total RS Da Ne NZ/BO Total DB Da Ne NZ/BO Total

Sep 2006 9,1 82,2 8,8 100,0 Sep 2006 11,1 78,3 10,6 100,0 Sep 2006 5,8 87,6 6,6 100,0 Sep 2006 15,2 84,8 100,0

Dec 2006 15,0 80,6 4,4 100,0 Dec 2006 14,5 80,0 5,5 100,0 Dec 2006 16,5 80,5 3,0 100,0 Dec 2006 1,5 96,9 1,6 100,0

April 2007 11,5 82,5 6,0 100,0 April 2007 10,0 82,5 7,5 100,0 April 2007 14,3 81,7 4,0 100,0 April 2007

Sep 2007 13,6 80,4 6,0 100,0 Sep 2007 14,9 78,2 6,9 100,0 Sep 2007 12,4 82,7 4,9 100,0 Sep 2007

96,6 3,4 100,0

100,0

Nov. 2007 12,1 84,0 4,0 100,0 Nov. 2007 11,9 82,7 5,3 100,0 Nov. 2007 12,8 85,1 2,2 100,0 Nov. 2007 3,9 96,1

100,0

100,0

Mart 2008 11,8 83,3 4,9 100,0 Mart 2008 11,2 85,6 3,2 100,0 Mart 2008 12,7 79,8 7,4 100,0 Mart 2008 8,1 87,8 4,1 100,0

Juni 2008 9,6 83,8 6,5 100,0 Juni 2008 11,3 81,2 7,5 100,0 Juni 2008 6,9 87,7 5,4 100,0 Juni 2008 15,1 82,7 2,2 100,0

Sept. 2008 8,0 85,3 6,6 100,0 Sept. 2008 7,1 85,0 7,9 100,0 Sept. 2008 9,7 85,4 4,9 100,0 Sept. 2008 2,1 94,7 3,3 100,0

Nov. 2008 6,6 88,8 4,5 100,0 Nov. 2008 6,3 88,2 5,5 100,0 Nov. 2008 7,5 89,1 3,4 100,0 Nov. 2008 0,4 99,6 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIII U kojoj mjeri mislite da postojeći institucionalni okvir u BiH, odnosno način na koji je vlast organizovana i funkcioniše, utiče na vaše aktivnosti u smislu...?

Jun. 08 % Novčanih izdataka Više nego što treba Manje nego što treba NZ/BO Total Utrošenog vremena Više nego što treba Manje nego što treba NZ/BO

BiH Sept. '08 Nov. '08 % %

Jun. 08 %

FBiH Sept. '08 Nov. '08 % %

RS Jun. 08 Sept. '08 Nov. '08 % % %

D Brčko Jun. 08 Sept. '08 % %

54.4 22.3 23.4 100.0

50.0 29.0 21.0 100.0

57.0 25.0 18.0 100.0

46.6 25.8 27.5 100.0

50.8 28.4 20.7 100.0

59.0 20.1 20.8 100.0

67.3 16.2 16.5 100.0

46.6 30.9 22.5 100.0

55.4 29.8 14.8 100.0

24.7 37.5 37.8 100.0

53.2 22.5 24.3

47.3 31.2 21.6

56.1 25.7 18.2

46.2 25.9 27.9

47.9 30.8 21.3

59.9 19.5 20.6

64.9 16.6 18.5

44.0 32.9 23.0

51.2 32.9 15.8

27.3 37.5 35.2

Nov. '08 %

91.2 8.8

35.9 64.1

100.0

100.0

91.4 8.6

41.0 59.0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li očekujete da biste u narednih godinu dana mogli štedjeti nešto novca? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

26

Tabela XIV Koliko dobro mislite da rade svoj posao slijedeće institucije u BiH? (%) BiH VI 08 IX '08 % %

XI '08 %

FBiH VI 08 IX '08 XI '08 % % %

CENTRALNA BANKA BIH Dobro 47.8 50.4 40.5 52.7 Loše 26.2 26.3 39.3 23.7 NZ/BO 25.9 23.2 20.2 23.6 UPRAVA ZA INDIREKTNO OPOREZIVANJE BIH Dobro 39.8 39.6 39.3 42.9 Loše 36.1 38.7 42.0 34.5 NZ/BO 24.1 21.7 18.7 22.7 PORESKA UPRAVA ENTITETA Loše 36.9 37.3 33.0 39.0 NZ/BO 39.6 42.3 49.4 38.1 Dobro 23.5 20.4 17.6 22.9 PRAVOSUDNI SISTEM NZ/BO 33.9 32.4 33.4 35.6 Dobro 45.2 50.2 36.3 43.8 Loše 20.9 17.4 30.2 20.6 DIREKCIJA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE Dobro 39.3 33.7 30.0 40.3 Loše 32.0 41.2 37.2 34.0 NZ/BO 28.7 25.1 32.8 25.7 FIPA AGENCIJA ZA PROMOCIJU STRANIH INVESTICIJA Loše 36.1 31.9 18.0 37.1 NZ/BO 32.9 39.3 62.2 36.8 Dobro 30.9 28.8 19.8 26.1 AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU NZ/BO 22.9 22.2 15.8 26.1 Dobro 53.3 59.0 69.1 50.1 Loše 23.9 18.9 15.2 23.8 ZAVODI ZA ZAPOSLJAVANJE Dobro 19.0 17.4 15.1 22.1 Loše 63.0 66.9 66.5 59.2 NZ/BO 18.0 15.7 18.3 18.7 Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

VI 08 %

RS IX '08 %

XI '08 %

D Brčko VI 08 IX '08 XI '08 % % %

50.8 25.6 23.7

33.0 44.8 22.1

40.4 29.1 30.5

48.6 27.6 23.8

49.5 32.0 18.5

53.5 41.6 4.8

73.2 24.1 2.7

75.1 24.9

33.8 42.3 24.0

31.1 49.4 19.5

35.7 37.0 27.2

48.2 32.4 19.4

49.7 31.5 18.7

32.0 63.1 4.8

37.1 60.1 2.7

67.4 32.6

30.6 47.4 22.0

26.5 54.6 18.9

33.5 41.0 25.5

47.2 33.6 19.2

40.2 42.9 16.9

41.7 55.9 2.4

33.9 64.1 2.1

72.3 27.7

27.0 53.5 19.5

29.5 40.2 30.2

30.5 47.2 22.2

40.6 44.1 15.4

36.9 30.9 32.2

49.4 48.2 2.4

27.6 72.4

70.9 29.1

29.5 43.2 27.3

26.4 41.3 32.3

38.0 27.4 34.6

40.6 36.2 23.2

33.4 31.3 35.3

36.6 60.5 2.9

20.3 79.7

62.1 30.9 6.9

29.3 40.5 30.1

14.6 64.5 20.9

34.6 26.1 39.4

35.9 35.7 28.4

21.3 59.4 19.3

37.7 56.8 5.5

27.2 72.2 0.5

46.1 50.7 3.3

20.6 59.3 20.1

11.3 71.8 16.9

17.7 57.5 24.8

25.1 56.9 18.0

22.2 64.4 13.4

30.7 62.0 7.3

11.1 88.9

21.3 75.9 2.8

14.1 68.2 17.6

17.1 63.2 19.7

14.6 67.6 17.8

22.6 63.7 13.7

12.3 71.1 16.6

16.0 81.6 2.4

10.4 89.6

12.2 74.2 13.5

Tabela XV U kojoj mjeri koristite slijedeće u radu sa raznim državnim, entitetskim, kantonalnim i opcinskim institucijama? (%) BiH VI '08 IX '08 XI '08

FBiH VI '08 IX '08 XI '08

NEFORMALNE VEZE I KONTAKTE U velikoj mjeri 23.5 20.2 12.9 23.3 Nimalo 65.7 71.1 78.3 60.7 NZ/BO 10.9 8.7 8.9 16.0 TZV. NEPISANA PRAVILA U velikoj mjeri 22.4 18.0 12.7 22.5 Nimalo 66.2 72.6 77.8 61.0 NZ/BO 11.4 9.4 9.5 16.4 Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

VI '08

RS IX '08

XI '08

VI '08

D Brčko IX '08 XI '08

21.4 66.4 12.2

11.9 76.5 11.5

23.2 73.5 3.2

17.9 77.8 4.2

13.6 81.0 5.4

31.1 55.0 13.9

27.9 72.1

23.2 76.8

16.6 70.3 13.0

10.2 77.3 12.5

22.0 74.2 3.8

19.6 75.8 4.6

15.9 78.6 5.5

28.6 57.5 13.9

25.2 74.8

23.2 76.8

27

Tabela XVI

0 - 5% 5 - 10% 10 - 20% 20 - 30% 30 - 40% 40 - 50% > 50% 10-30 % NZ/BO TOTAL

Bosnjaci Jun. 2008 Sept. 2008 8.3 8.6 16.5 18.6 21.6 22.5 16.0 13.7 2.2 5.2 3.3 5.6 3.4 4.9 37.6 36.2 28.7 20.9 100.0 100.0

Nov. '08 8.4 18.9 22.2 15.6 6.9 5.1 4.2 37.8 18.7 100.0

Hrvati Jun. 2008 Sept. 2008 Nov. '08 11.4 8.5 14.4 7.4 27.6 12.4 18.1 14.4 16.5 16.9 15.8 18.8 13.0 10.9 14.2 6.7 4.2 4.3 2.8 5.7 0.6 35.0 30.1 35.3 23.7 12.9 18.9 100.0 100.0 100.0

Srbi Jun. 2008 Sept. 2008 Nov. '08 12.9 12.5 14.8 16.6 23.6 13.3 15.3 13.3 18.5 13.3 10.2 10.9 4.7 4.2 5.0 7.5 1.4 6.3 9.7 3.7 5.7 28.6 23.5 29.4 20.0 31.1 25.4 100.0 100.0 100.0

Distrikt Brčko Jun. 2008 Sept. 2008 Nov. '08 36.9 30.2 7.8 13.4 23.1 26.5 16.0 19.3 56.6 1.4 14.3 9.1 9.9 3.8 0.6 1.3 7.7 17.3 33.7 65.7 20.6 1.6 100.0 100.0 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XVII A mozete li procijeniti za koliko su vasi ukupni troskovi u porodici visi zbog indirektnih troskova koje susrecete (npr. troskova zbog vremena utrosenog na razne procedure, slabe implementacije zakona, slabe efikasnosti institucija)? (%)

0 - 5% 5 - 10% 10 - 20% 20 - 30% 30 - 40% 40 - 50% > 50% 10-30 % NZ/BO TOTAL

Bosnjaci Jun. 2008 Sept. '08 Nov. '08 8.2 10.0 15.0 17.9 24.8 17.4 16.0 25.9 19.6 16.8 9.7 19.2 2.1 1.9 2.1 1.6 4.6 3.9 3.5 3.4 32.9 35.5 38.8 32.8 22.7 20.8 100.0 100.0 100.0

Hrvati Jun. 2008 Sept. '08 Nov. '08 11.2 7.9 16.8 7.1 23.0 12.1 16.3 15.9 19.2 19.6 16.7 20.8 12.6 11.3 5.4 4.7 7.9 3.1 3.0 2.6 35.9 32.6 40.1 24.7 17.4 20.5 100.0 100.0 100.0

Srbi Jun. 2008 Sept. '08 Nov. '08 16.9 13.8 18.2 12.8 21.5 18.7 12.8 16.6 14.1 10.7 8.9 8.7 12.1 3.5 5.0 1.9 4.5 6.3 3.1 8.8 23.5 25.5 22.8 23.4 30.8 27.0 100.0 100.0 100.0

Distrikt Brčko Jun. 2008 Sept. '08 Nov. '08 42.1 19.9 31.6 7.9 30.3 40.8 16.9 22.9 21.0 1.1 13.5 6.6 7.9 4.1 0.0 2.1 1.3 5.6 18.0 36.4 27.6 22.8 1.6 100.0 100.0 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XVIII A kad posmatrate efikasnost entitetskih institucija u zadnjih 5 godina, da li se ta efikasnost znacajno poboljsala, donekle poboljsala, ostala ista, donekle pogorsala, znacajno pogorsala?

Znacajno poboljsala Donekle poboljsala Osta ista Donekle pogorsala Znacajno pogorsala Ne zna/Ne zeli odgovoriti TOTAL

Bosnjaci Juni 2008 Sept. '08 Nov. '08 % % % 2,4 0,1 1,2 19,2 14,1 18,6 36,8 48,2 45,0 17,5 18,4 26,4 6,7 5,4 3,2 17,4 13,9 5,7 100 100,0 100,0

Hrvati Juni 2008 Sept. '08 Nov. '08 % % % 1,2 0,8 16,5 8,8 14,2 64,1 59,0 43,3 9,7 12,0 18,0 3,1 2,2 1,5 6,6 16,9 22,1 100 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Srbi Juni 2008 Sept. '08 Nov. '08 % % % 1,6 5,0 1,8 33,3 29,5 37,9 50,2 47,9 45,7 6,3 8,5 6,8 1,2 0,9 1,5 7,3 8,2 6,2 100 100,0 100,0

Distrikt Brcko Juni 2008 Sept. '08 Nov. '08 % % % 2,2 1,9 9,0 42,6 52,3 31,3 30,2 24,1 6,3 100

100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Ukoliko posmatrate institucije u BiH, ukljucujuci organizacije, institucije drzave, formalne zakone, pravila i implementaciju istih, mozete li procijeniti za koliko su vasi ukupni troskovi u porodici visi zbog direktnog placanja u novcu... (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

28

Tabela XIX U kojoj mjeri se slazete sa slijedecom izjavom: „Uvjeren sam da ce pravni sistem podrzati moja vlasnicka i ugovorna prava kao gradjanina BiH“?

PODRUCJE

Jako se slazem Donekle se slazem Donekle se ne slazem Uopce se ne slazem Ne zna/Ne zeli odgovoriti TOTAL

Bosnjaci Juni 2008 Sept. '08 Nov. '08 % % % 11,6 8,0 13,6 42,7 38,6 44,1 6,3 15,3 11,0 17,7 21,0 21,6 21,7 17,1 9,6 100 100,0 100,0

Hrvati Juni 2008 Sept. '08 Nov. '08 % % % 11,7 7,6 7,8 20,2 25,9 24,2 20,5 13,6 22,1 33,8 31,0 19,7 13,7 21,9 26,2 100 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Srbi Juni 2008 Sept. '08 Nov. '08 % % % 14,4 4,0 10,4 51,6 51,1 46,9 8,3 9,1 12,7 14,4 18,8 22,0 11,3 17,0 7,9 100 100,0 100,0

Distrikt Brcko Juni 2008 Sept. '08 Nov. '08 % % % 23,2 16,4 60,1 34,9 23,6 37,8 9,4 20,9 16,4 39,1 16,0 2,1 100 100,0 100,0

29

POSLOVNO OKRUŽENJE U BiH Tabela III

Ekonomska situacija u BiH u odnosu na isti period prethodne godine (%)

Ekonomska situacija u BiH će po Vašem mišljenju za 6 mjeseci biti.... (%)

Feb-05 Jun-05 Sep-05 Dec-05 Mar-06 Jun-06 Sep-06 Dec-06 Apr-07 Sep-07 Dec-07 Mar-08 Aug-08 Sep-08 Dec-08

BOLJA 4 4 2 5 7 7 17 13 16 22 9 12 9 12 4

ISTA 31 39 42 51 41 39 38 40 51 34 29 35 35 35 28

LOŠIJA 66 57 56 44 53 54 45 47 33 43 62 53 55 53 68

Tabela II Očekivanje promjene cijena u narednih 6 mjeseci (%)

Feb-05 Jun-05 Sep-05 Dec-05 Mar-06 Jun-06 Sep-06 Dec-06 Apr-07 Sep-07 Dec-07 Mar-08 Aug-08 Sep-08 Dec-08

BOLJA 12 11 8 10 15 13 16 19 21 21 18 17 15 11 3

ISTA 46 52 48 36 52 60 62 54 55 52 29 47 58 52 35

LOŠIJA 42 36 44 54 33 26 21 25 23 24 62 36 26 37 62

BiH Sep-05 Dec-05 Mar-06 Jun-06 Sep-06 Dec-06 Apr-07 Sep-07 Dec-07 Mar-08 Aug-08 Sep-08 Dec-08 FBiH Sep-05 Dec-05 Mar-06 Jun-06 Sep-06 Dec-06 Apr-07 Sep-07 Dec-07 Mar-08 Aug-08 Sep-08 Dec-08 RS Sep-05 Dec-05 Mar-06 Jun-06 Sep-06 Dec-06 Apr-07 Sep-07 Dec-07 Mar-08 Aug-08 Sep-08 Dec-08

BOLJA 2 31 5 7 7 9 6 9 8 10 10 5 2 3 32 4 7 8 11 6 11 8 12 10 4 1 29 7 13 6 29 6 3 10 9 0

ISTA 42 39 51 57 47 42 49 53 42 43 43 56 53 46 42 50 59 49 42 51 54 47 42 46 61 53 35 32 54 38 38 42 44 48 24 45 21 36 58

LOŠIJA 56 29 43 35 46 48 45 38 51 48 47 39 45 51 25 45 34 43 45 43 35 45 46 44 35 46 65 39 39 50 62 58 50 35 71 52 47 55 42

Godišnji izvještaj 2008. godine

Tabela I

Godišnji izvještaj 2008. godine

30

Tabela IV

Tabela V

Imajući u vidu sveukupno poslovanje Vaše kompanije, biste li rekli da ste u finansijskom pogledu u odnosu na isti period prošle godine u situaciji koja je ... (%)

Da li očekujete da će u narednih 6 mjeseci poslovanje Vaše kompanije u finansijskom pogledu biti ... (%)

BOLJA 23 20 31 19 35 36 38 43 62 46 50 35 28 27

Jun-05 Sep-05 Dec-05 Mar-06 Jun-06 Sep-06 Dec-06 Apr-07 Sep-07 Dec-07 Mar-08 Aug-08 Sep-08 Dec-08

ISTA 43 49 39 43 34 38 36 36 24 34 32 41 46 44

BOLJE

ISTO

LOŠIJE

BOLJE

ISTO

Apr-07

55

41

4

17

Sep-07

54

38

7

BiH

LOŠIJA 34 31 29 38 28 26 26 21 14 20 17 24 26 29

Sep-05

30

52

LOŠIJE

Dec-05

25

45

31

Dec-07

27

47

26

Mar-06

39

42

19

Mar-08

49

32

18

Jun-06

55

30

15

Aug-08

46

46

9

Sep-06

45

39

15

Sep-08

31

47

22

Dec-06

49

36

15

Dec-08

18

36

46

Apr-07

60

34

6

RS

Sep-07

55

36

8

Sep-05

35

43

20

Dec-07

33

39

28

Dec-05

23

52

26

Mar-08

50

36

14

Mar-06

39

46

14

Aug-08

45

46

9

Jun-06

75

13

13

Sep-08

31

48

21

Sep-06

71

19

10

Dec-08

21

36

43

Dec-06

74

16

5

Apr-07

78

11

11

FBiH Sep-05

28

57

16

Sep-07

58

29

10

Dec-05

25

42

33

Dec-07

17

12

35

Mar-06

39

40

21

Mar-08

52

45

3

Jun-06

53

32

15

Aug-08

41

48

10

Sep-06

40

44

17

Sep-08

27

55

18

Dec-06

43

40

17

Dec-08

25

33

42

Tabela VI Kako ocjenjujete nivo kreditne zaduženosti vaše kompanije u odnosu na isti period prethodne godine?

Veći (%) IV' 07

BiH FBiH RS

28 29 22

Isti (%)

IX '07 XII '07 III '08 VIII '08

23 24 19

39 42 29

26 27 24

23 25 17

IX '08 XII '08 IV' 07

34 37 31 35 41 42

46 42 62

35 34 31 34 48 35

Tabela VII Vaša kompanija u prvom polugodištu ove godine ostvarila je BiH Sep-05 Dec-05 Mar-06 Jun-06 Sep-06 Dec-06 Apr-07 Sep-07 Dec-07 Mar-08 Aug-08 Sep-08 Dec-08

Dobitak (%) 72 65 76 77 79 81 79 79 77 78 72 63 69

Manji (%)

B.O. (%)

IX '07 XII '07 III '08VIII '08 IX '08 XII '08 IV' 07 IX '07 XII '07 III '08VIII '08 IX '08

Gubitak (%) 28 33 24 23 21 19 18 16 20 18 26 26 31

46 47 42 43 47 43 52 48 41

35 25 38 28 33 17

31 25 27 20 33 24 28 20 23 29 24 21

24 26 18

XII '08 IV' 07

28 27 25

1 1 0

IX '07

11 12 10

XII '07 III '08VIII '08 IX '08 XII '08

1 0 6

1 10 1 9 14

31

Tabela VIIIa

Godišnji izvještaj 2008. godine

U kojoj mjeri različiti nivoi vlasti pomažu poslovnom sektoru u prevazilaženju problema u poslovanju

XII IV' 07 IX Državna 1 Entitetska 2 Kantonalna 1 Općinska 3

Jako pomažu XII III '08 VIII '08 IX '08 XII '08 1 1 1 3 3 2 1 2 2 2 1 1 2 3 3 1 3 2

XII 10 9 10 14

Uglavnom pomažu IV' 07 IX XII III '08 VIII '08 IX '08 XII '08 7 7 5 10 7 11 5 9 11 14 8 12 16 11 13 8 9 10 9 22 19 22 11 15 14 16 16 20

Niti pomažu niti odmažu XII IV' 07 IX XII III '08 VIII '08 IX '08 22 31 31 27 26 25 29 21 31 32 25 19 22 26 21 30 29 23 28 21 19 25 28 33 25 28 20 20

XII '08 26 20 13 15

Tabela VIIIb U kojoj mjeri različiti nivoi vlasti pomažu poslovnom sektoru u prevazilaženju problema u poslovanju Uglavnom ne pomažu XII IV' 07 IX

28 Entitetska 31 Kantonalna 23 Općinska 20 Državna

20 15 9 8

14 15 11 16

Uopće ne pomažu

Ne mogu procijeniti

XII III '08 VIII '08 IX '08 XII '08 XII IV' 07 IX

XII

III '08 VIII '08 IX '08 XII '08 XII IV' 07 IX

XII

24 27 22 15

30 23 24 28

28 29 28 29

3 0 1 0

17 17 14 10

19 26 20 14

22 21 22 23

27 26 26 28

15 13 14 15

22 21 22 22

38 34 34 30

32 24 26 30

19 19 19 23

29 28 25 24

3 4 3 4

6 6 3 3

5 2 3 3

Ne mogu odgovoriti

III '08 VIII '08 IX '08 XII '08 XII IV' 07 IX

5

2

3 2 2 3

5 6 5 4

2 3 3 1

15 15 23 15

6 5 14 5

XII III '08 VIII '08IX '08 XII '08

11 9 22 14

13 14 18 15

13 13 21 16

9 10 12 10

Tabela IX U kojoj mjeri naredne stavke predstavljaju prepreke za uspješno poslovanje

Carinske procedure Visoki porezi Nelojalna konkurencija Korupcija Funkcionisanje sudstva Politička nestabilnost Regulativa tržišta rada Poreska administracija Procedure za izdavanja poslovnih dozvola Okolinska regulativa Sigurnosna regulativa i standardi Nedostatak obrazovanih kadrova

U velikoj mjeri VIII '8 IX '08 XII '08 19 21 19 50 39 48 48 34 42 46 37 42 47 43 45 36 26 34 14 24 28 23 20 19 39 36 38 17 17 17 16 11 14 19 17 19

Donekle VIII '8 IX '08 XII '08 33 46 39 24 33 28 29 26 27 16 25 26 21 22 26 32 39 27 27 31 31 32 34 38 30 29 29 28 35 36 20 28 30 24 34 34

Malo VIII '8 IX '08 13 17 10 17 9 25 9 20 11 20 10 23 27 27 20 29 9 20 21 30 32 36 20 25

XII '08 25 17 16 12 16 24 21 29 20 23 31 26

Nimalo VIII '8 IX '08 XII '08 13 12 12 6 6 2 4 7 9 4 5 6 7 5 3 8 3 6 14 11 14 10 9 9 9 7 8 16 9 12 16 13 15 16 16 14

Ne mogu odgovoriti VIII '8 IX '08 XII '08 21 6 10 5 10 6 26 15 14 11 14 9 18 6 14 6 13 5 19 13 17 11 21 7

Godišnji izvještaj 2008. godine

32

Tabela X Koliko dobro rade svoj posao slijedeće institucije

Centralna banka BiH Uprava za indirektno oporezivanje Entitetska poreska uprava Pravosudni sistem Direkcija za evropske integracije FIPA Agencija za privatizaciju Agencija za bankarstvo Zavodi za zapošljavanje Spoljnotrgovinska komora BiH Privredna komora entiteta Socijalni fondovi

Jako dobro IV' 07 IX IX '08XII '08 34 45 24 30 23 28 15 16 14 20 11 6 5 7 4 3 3 5 7 7 2 7 4 3 7 8 1 2 10 13 7 5 2 11 3 3 2 14 7 4 5 13 9 11 2 7 20 2

Donekle dobro IV' 07 IX IX '08XII '08 34 37 43 39 54 49 47 50 49 47 46 48 37 29 18 17 33 28 22 18 31 20 29 19 29 24 20 14 41 39 28 32 43 30 31 36 44 37 28 29 46 35 28 28 26 16 9 10

Donekle loše IV' 07 IX IX '08 XII '08 3 3 7 4 10 8 23 18 16 13 25 25 13 22 39 36 8 9 26 20 8 11 18 18 14 21 28 22 7 7 29 20 15 14 34 24 13 13 32 30 17 18 31 27 11 7 33 26

Jako loše IV' 07 IX IX '08XII '08 3 0 6 6 5 5 8 9 7 7 13 17 34 33 30 35 8 9 11 10 18 18 20 19 23 22 25 28 6 7 8 7 14 20 16 17 10 14 20 18 10 12 20 19 8 19 33 37

Bez odgovora IV' 07 IX IX '08 24 14 20 8 10 7 14 13 5 11 9 9 47 49 34 40 43 29 28 26 26 36 34 28 26 26 16 31 22 13 22 22 12 52 51 23

XII '08 20 9 5 10 43 41 34 37 20 19 15 26

Tabela XI

Tabela XII

Molimo da procijenite u kojoj mjeri koristite u svakodnevnom poslovanju razne neformalne veze i kontakte poput rodbinskih, prijateljskih, kolegijalnih...

Molimo da procijenite u kojoj mjeri koristite u svakodnevnom poslovanju razna ''nepisana pravila'' poput običaji, raznih poslovnih praksi, kodova ponašanja, i slično.

U velikoj mjeri Donekle Malo Nimalo Ne mogu odgovoriti

IV' 07 IX '07 XII '07 III '08 VIII '08 3 9 9 3 8 20 18 28 28 26 30 31 29 32 31 33 36 25 29 22 14 7 9 8 13

IX '08 XII '08 9 11 31 27 32 28 19 24 8 10

U velikoj mjeri Donekle Malo Nimalo Ne mogu odgovoriti

IV' 07 IX '07 XII '07 III '08 VIII '08 IX '08 8 15 14 7 4 8 21 28 28 38 26 39 33 28 34 24 29 33 22 20 15 19 21 11 16 9 9 12 20 8

XII '08 9 37 26 17 12

Tabela XIII

Tabela XIV

U kojoj mjeri mislite da postojeći institucionalni okvir u BiH, odnosno način na koji je vlast organizirana i funkcionira, utiče na vaše poslovne aktivnosti u smislu novčanih izdataka koje izdvajate

U kojoj mjeri mislite da postojeći institucionalni okvir u BiH, odnosno način na koji je vlast organizirana i funkcionira, utiče na vaše poslovne aktivnosti u smislu utrošenog vremena (vremenskih zahtjevnih procedura, aktivnosti, ...)

Značajno više nego što treba U nekoj mjeri više Taman koliko i treba U nekoj mjeri manje Značajno manje nego što treba Ne mogu odgovoriti

IV' 07 25 28 7 7 7 26

IX '07 XII '07 III '08 VIII '08 IX '08 XII '08 36 42 32 42 39 39 22 24 24 24 31 24 7 5 14 10 11 10 5 6 7 2 3 2 9 4 6 3 4 7 22 19 17 18 12 18

Značajno više nego što treba U nekoj mjeri više Taman koliko i treba U nekoj mjeri manje Značajno manje nego što treba Ne mogu odgovoriti

IV' 07 33 18 10 6 5 28

IX '07 38 17 9 4 6 26

XII '07 37 30 6 4 4 19

III '08 VIII '08 IX' 08 36 42 44 26 21 19 7 9 16 6 5 5 4 4 20 3 12

XII '08 40 18 11 3 7 21

33

Tabela XVI

Ukoliko posmatramo institucije u BiH, možete li procijeniti za koliko su vaši ukupni troškovi poslovanja viši zbog direktnog plaćanja u novcu državnim institucijama

Ukoliko posmatramo institucije u BiH, možete li procijeniti za koliko su vaši ukupni troškovi poslovanja viši zbog indirektnih troškova koje susrećete zbog institucija u BiH

III '08 0-5 % 5-10 % 10-20 % 20-30 % 30-40 % 40-50 % 50-60 % > 60 % NA

III '08 BIH FBIH RS 12 9 17 20 22 17 25 27 21 8 5 14 4 4 3 4 5 0 3 3 3 1 1 0 23 23 24

IX '08 BIH FBIH 13 13 29 35 22 20 13 14 5 4 1 3 4 1 1 13 9

RS 14 9 32 5 3 5

27

BIH 14 20 28 13 4 0 4 5 13

XII '08 FBIH 17 21 26 14 4 0 4 7 7

RS 13 17 29 8 4 0 4 0 25

0-5 % 5-10 % 10-20 % 20-30 % 30-40 % 40-50 % 50-60 % > 60 % NA

III '08 BIH FBIH RS 19 19 21 22 23 21 17 14 24 7 8 3 2 3 0 1 1 0 6 5 7 3 4 0 23 23 24

IX '08 BIH FBIH RS 10 13 27 27 23 26 33 5 9 7 18 4 4 5 7 4 18 1 1 3 1 9 13 10 23

XII '08 BIH FBIH RS 15 18 13 25 21 29 21 24 13 10 10 13 3 4 0 3 3 4 2 3 0 7 6 8 14 13 21

Tabela XVII Možete li procijeniti kako se efikasnost domaćih institucija relevantnih za vaš buzines mijenjala posljednjih 5 godina BIH Značajno pogoršanje Blago pogoršanje Isto Blago poboljšanje Značajno poboljšanje Ne znam FBiH Značajno pogoršanje Blago pogoršanje Isto Blago poboljšanje Značajno poboljšanje Ne znam RS Značajno pogoršanje Blago pogoršanje Isto Blago poboljšanje Značajno poboljšanje Ne znam

Državne inst.

III '08 14 18 37 13 6 13 Državne inst.

III '08 12 20 36 14 7 11 Državne inst.

III '08 17 14 38 10 3 17

Entitetske inst.

III '08 7 21 34 22 3 13 Entitetske inst.

III '08 5 22 35 23 3 12 Entitetske inst.

III '08 10 21 31 21 3 14

Državne inst.

IX '08 12 14 42 21 1 10 Državne inst.

IX '08 13 17 42 17

Entitetske inst.

IX '08 9 13 43 25 1 9 Entitetske inst.

IX '08 9 14 44 22

Državne inst.

XII '08 12 21 37 21

12 Državne inst.

IX '08 9 5 41 36 5 5

10 Entitetske inst.

IX '08 9 9 36 36 5 5

6 Državne inst.

XII '08 4 21 33 21

Entitetske inst.

XII '08 8 18 36 30 1 8 Entitetske inst.

XII '08 8 21 31 35

10 Državne inst.

XII '08 14 24 35 22

6 Entitetske inst.

XII '08 4 13 42 25 4 13

21

Tabela XVIII U kojoj mjeri se slažete s navedenom izjavom: "Uvjeren sam da će pravni sistem podržati moja vlasnička i ugovorna prava u poslovnim sporovima".

Ne slažem se u velikoj mjeri Ne slažem se u manjoj mjeri Niti se slažem niti se ne slažem Slažem se u manjoj mjeri Slažem se u velikoj mjeri n.a.

III '08 21 14 40 17 7 2 101

BIH IX '08 25 17 37 15 6 100

XII '08

III '08 16 16 43 16 7 1 99

FBIH IX '08 26 14 40 14 5 99

XII '08

III '08 34 7 31 17 7 3 99

RS IX '08 18 27 27 18 9 99

XII '08

Godišnji izvještaj 2008. godine

Tabela XV

Godišnji izvještaj 2008. godine

34

PRIHODI I SISTEM SOCIJALNE ZAŠTITE

Indeks socijalne stabilnosti u BiH

Tabela Ia Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %)

Juni 08.

Bez primanja < 100 KM 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 501 - 600 601 - 700 701 - 800 801 - 900 901 - 1000 1001 - 1100 1101 - 1200 1201 - 1300 1301 - 1400 1401 - 1500 1501 - 1600 1601 - 1700 1701 - 1800 1801-1900 1901 - 2000 > 2000 KM/DM NA

3.5 1.1 16.7 14.7 12.1 7.8 6.0 5.0 4.6 1.4 0.5 0.2 0.4

FBiH Sept 08.

1.0 1.0 2.2 15.4 15.8 11.7 9.5 6.7 5.5 5.9 3.3 0.9 0.1 0.2

Nov 08.

Juni 08.

2.4 1.3 10.1 14.4 12.2 10.8 8.3 5.9 5.7 3.3 1.3 0.2 0.5

7.6 5.6 12.6 9.8 11.4 8.8 8.1 4.3 2.5 2.4 1.6 0.3 0.5

23.7 100.0

24.6 100.0

RS Sept 08.

0.8 5.6 6.7 15.4 17.7 13.2 6.7 4.6 2.3 2.7 1.6

Nov 08.

Juni 08.

4.5 3.1 16.0 14.4 11.4 10.1 7.4 4.4 2.2 2.0 0.4

17.1 6.9 25.4 8.6 9.0 2.9 7.3 2.2

24.0 100.0

20.8 100.0

Brcko District Sept 08.

4.3 7.9 13.6 38.4 19.0 3.8 4.0 4.1

Nov 08.

9.2 5.3 27.8 24.2 14.1 5.9 1.0

0.5

0.3 0.3

0.3

25.8 100.0

20.4 100.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

22.1 100.0

4.4 100.0

12.6 100.0

35

Tabela Ib

Juni 08.

Bez primanja < 100 KM 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 SUBTOTAL do 500 1501 - 1600 1601 - 1700 1701 - 1800 1801-1900 1901 - 2000 Više od 2000 KM/DM SUBTOTAL >1500

3.5 1.1 16.7 14.7 12.1 48.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

FBiH Sept 08.

1.0 1.0 2.2 15.4 15.8 11.7 47.1 0.0 0.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.3

Nov 08.

Juni 08.

2.4 1.3 10.1 14.4 12.2 40.3 0.0

7.6 5.6 12.6 9.8 11.4 47.0 0.0

RS Sept 08.

0.8 5.6 6.7 15.4 17.7 13.2 59.4 0.0

0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Nov 08.

Juni 08.

4.5 3.1 16.0 14.4 11.4 49.5 0.0

17.1 6.9 25.4 8.6 9.0 66.9 0.0

Brcko District Sept 08.

4.3 7.9 13.6 38.4 19.0 3.8 86.9 0.0

0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Nov 08.

9.2 5.3 27.8 24.2 14.1 80.6 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela II Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) Juni 08.

Bez primanja manje od 100 KM 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 SUBTOTAL do 500

5.4 3.0 15.3 12.6 11.7 48.1

Sept 08.

1.0 3.0 4.2 15.9 16.6 12.2 52.9

Nov 08.

3.4 2.1 12.8 14.6 11.9 44.9

Tabela II Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) Prihodi u KM Kvartal Bez primanja Manje od 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 Subtotal do 500 Prihodi u KM Kvartal Bez primanja Manje od 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 Subtotal do 500

Bošnjačka većinska područja (BVP) Hrvatska većinska područja (HVP) Srpska većinska područja (SVP) Mart 08. Juni 08.

Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08.

Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08.

Sept 08.

2,7 0,7 0,5 2,1 4,3 0,8 1,6 3,9 1,3 2,6 3,9 2,1 0,1 1,5 5,2 7,6 5,6 8,3 1,3 2,0 1,2 6,0 0,7 2,8 1,6 9,8 5,6 6,7 9,6 19,0 17,2 11,4 5,6 8,6 8,8 5,0 9,3 12,6 15,4 9,2 17,3 18,8 16,1 6,0 5,8 5,1 7,6 9,9 9,8 17,7 9,8 14,0 12,2 13,8 4,0 5,2 10,1 5,8 9,9 11,4 13,2 41,3 55,5 52,3 45,1 25,9 22,4 29,1 21,6 48,3 47,0 59,4 Manjine u BVP Manjine u HVP Manjine u SVP Mart 08. Juni 08.

Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08.

Sept 08. Nov 08. Mart 08. Juni 08.

Sept 08.

3,7 2,0 0,5 1,0 10,1 0,9 6,9 1,4 2,0 4,3 0,9 1,8 2,6 9,6 9,0 5,2 17,6 0,6 2,0 6,2 5,0 1,8 1,9 2,5 7,7 11,1 11,8 6,8 21,3 15,4 29,8 4,2 22,5 11,4 15,4 23,2 27,3 25,9 9,7 24,5 24,5 17,5 5,6 27,2 10,8 9,4 8,2 8,7 16,8 11,4 9,0 10,6 20,0 6,0 10,3 14,4 15,7 8,5 4,6 9,5 56,2 56,9 56,5 77,8 22,1 63,5 39,3 45,6 67,3 60,7 70,1

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 08.

4,5 3,1 16,0 14,4 11,4 49,5 Nov 08.

4,6 3,8 21,6 25,9 10,9 66,8

Godišnji izvještaj 2008. godine

Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %)

Godišnji izvještaj 2008. godine

36

Tabela III Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) Prihodi u KM Bez primanja Manje od 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 SUBTOTAL DO 500

Grad Nov 07. Nov 08.

1,8 1,9 2,0 7,7 1,3 11,2 9,0 9,4 13,0 10,9 12,2 42,9 37,5

Selo Nov 07. Nov 08.

8,4 6,1 4,4 11,5 2,7 10,2 15,7 6,3 15,9 12,3 11,7 54,9 50,3

BiH Ženski Nov 07. Nov 08.

5,7 4,8 3,9 10,8 2,3 10,6 14,1 7,9 13,9 11,5 11,3 51,3 45,4

Muški Nov 07. Nov 08.

5,4 3,8 2,8 8,8 1,9 10,6 11,5 7,4 15,5 12,0 12,6 48,0 44,3

18-35 Nov 07. Nov 08.

2,7 3,4 3,3 4,1 0,9 4,9 2,5 6,5 10,3 7,8 12,4 29,3 29,5

36-50 Nov 07. Nov 08.

5,5 2,1 2,9 5,9 0,5 8,1 9,9 9,1 13,9 13,6 14,2 44,2 41,3

51+ Nov 07. Nov 08.

8,3 6,7 3,8 17,8 4,4 17,6 25,5 7,7 19,6 14,0 9,9 72,0 63,1

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IV Da li se ekonomska situacija u vašoj porodici promijenila u posljednjih godinu dana (u%)?

BiH Istraživanje TOTAL POBOLJŠATI Ostati ista TOTAL POGORŠATI NZ/BO Total

FBiH

RS

Brčko Distrikt

BVP

HVP

Mart 08.

Nov 08.

Mart 08.

Nov 08.

Mart 08.

Nov 08.

Mart 08.

Nov 08.

Mart 08. Nov 08.

Mart 08.

13,48 51,46 34,32 0,74 100,00

10,76 53,78 34,46 0,99 100,00

12,15 49,24 37,51 1,10 100,00

10,24 51,95 36,73 1,09 100,00

15,64 54,83 29,30 0,23 100,00

9,39 58,24 31,63 0,74 100,00

9,71 49,86 40,43

43,77 28,00 25,41 2,82 100,00

10,33 8,7 47,30 49,7 41,45 40,5 0,92 1,1 100,00 100,0

18,6 56,1 23,6 1,8 100,0

100,00

SVP

Nov 08. Mart 08.

Nov 08.

16,3 60,8 22,0 0,9 100,0

9,4 58,2 31,6 0,7 100,0

15,6 54,8 29,3 0,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela V Očekujete li da će se ekonomska situacija u narednih godinu dana (u %) BVP Nov 07.

31,6 39,1 17,4 6,0 1,0 4,8 100,0 70,8 17,4 7,0 4,8 100,0

Znacajno pogoršati Uglavnom pogoršati Ostati ista Uglavnom poboljšati Znacajno poboljšati NZ/BO Total TOTAL POGORŠATI Ostati ista TOTAL POBOLJŠATI NZ/BO Total

HVP Nov 08.

0,1 39,6 38,9 4,0 13,3 4,1 100,0 39,7 38,9 17,2 4,1 100,0

SVP

Nov 07.

12,4 33,8 46,4 6,0 0,6 0,8 100,0 46,1 46,4 6,6 0,8 100,0

Nov 08.

5,2 14,9 53,2 22,0 1,2 3,4 100,0 20,1 53,2 23,2 3,4 100,0

Nov 07.

4,8 24,8 42,5 21,8 0,2 5,9 100,0 29,6 42,5 22,0 5,9 100,0

Nov 08.

3,7 23,7 48,8 19,1 4,7 100,0 27,3 48,8 19,1 4,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VI Očekuju da će nastavak procesa privatizacije uticati na ekonomsku situaciju njihove porodice (%) FBiH Kvartal TOTAL NEGATIVNO TOTAL POZITIVNO NZ/BO Total

Nov 07.

57,5 16,3 26,2 100,0

RS Nov 08.

66,4 10,1 23,5 100,0

Nov 07.

52,0 16,6 31,4 100,0

Nov 08.

53,5 11,3 35,2 100,0

Brčko Distrikt Nov 07.

Nov 08.

80,8 33,6 40,1 19,2 26,3 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

BVP Nov 07.

57,1 16,6 26,2 100,0

HVP Nov 08.

68,8 7,9 23,3 100,0

Nov 07.

59,0 15,1 25,9 100,0

SVP Nov 08.

56,9 18,9 24,3 100,0

Nov 07.

52,0 16,6 31,4 100,0

Nov 08.

53,5 11,3 35,2 100,0

37

Tabela VII

Kvartal TOTAL SMANJENJE TOTAL POVEĆANJE Nece biti promjena NZ/BO Total

FBiH RS Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08.

19,01 14,22 14,42 8,89 16,22 18,36 20,51 25,64 56,61 62,78 58,72 60,55 8,17 4,64 6,34 4,91 100,0 100,0 100,0 100,0

BVP HVP SVP 18-35 Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08.

19,8 13,6 16,3 16,6 14,4 8,9 14,0 13,4 15,1 14,6 20,1 33,3 20,5 25,6 23,6 24,1 56,0 67,7 58,9 43,4 58,7 60,6 55,5 57,2 9,2 4,1 4,7 6,8 6,3 4,9 7,0 5,3 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

36-50 Nov 07. Nov 08.

19,0 9,0 17,4 18,6 55,6 68,2 7,9 4,2 100,0 100,0

51+ Nov 07. Nov 08.

18,0 12,3 13,0 19,4 61,9 64,1 7,1 4,2 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIII Da li će doći do povećanja cijena u narednih 6 mjeseci (u %) FBiH

RS

Nov 07. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Nov 07. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Nov 07. Mart 08. Juni 08. Sept 08. Nov 08.

6,48 89,51 2,08 1,93 100,0

7,48 4,02 2,46 83,87 80,62 89,28 6,62 11,97 5,30 2,03 3,39 2,96 100,0 100,0 100,0

38,53 100,00 53,42 8,05

TOTAL SMANJENJE TOTAL POVEĆANJE Neće biti promjena cijena NZ/BO TotaL

3,93 87,05 5,13 3,89 100,0

2,40 76,32 15,01 6,27 100,0

6,24 7,40 74,28 78,08 13,70 9,31 5,78 5,22 100,0 100,0

Brčko Distrikt 13,44 71,59 10,56 4,41 100,0

8,88 74,92 11,67 4,53 100,0

100,0

100,0

4,18 59,62 33,33 2,87 100,0

38,41 35,56 10,76 0,43 46,01 61,96 4,83 2,05 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IX Očekivanja u vezi sa mogućnosti uštede u narednih godinu dana (u %) FBiH Nov 07.

11,93 82,75 5,33 100,00

Da Ne NZ/BO Total

RS Nov 08.

6,33 88,19 5,47 100,00

Nov 07.

12,75 85,09 2,16 100,00

Nov 08.

7,50 89,10 3,40 100,00

Brčko Distikt Nov 07.

Nov 08.

3,95 0,43 96,05 99,57 100,00

100,00

Nov 07.

15,22 79,71 5,07 100,00

18-35 Nov 08.

7,16 87,35 5,49 100,00

36-50 Nov 07.

Nov 08.

14,36 7,76 81,94 87,77 3,71 4,47 100,00 100,00

51+ Nov 07.

7,64 89,22 3,13 100,00

Nov 08.

5,3 91,1 3,6 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela X Misle da bi u naredna 3 mjeseca mogli ostati bez posla (u%) FBiH Nov 07.

17,63

RS Nov 08.

15,41

Nov 07.

16,91

Nov 08.

22,28

Brčko Distrikt Nov 07.

Nov 08.

67,27

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

18-35 Nov 07.

17,74

36-50 Nov 08.

22,62

Nov 07.

17,78

Nov 08.

14,46

Nov 07.

17,88

51+ Nov 08.

12,63

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li očekujete promjenu u visini novčaninih primanja u vašem domaćinstvu u narednih 6 mjeseci (u%)?

Godišnji izvještaj 2008. godine

38

Tabela XI Podržava održavanje javnih protesta, štrajkova, demonstracija u vezi sa (u %) FBiH RS Brčko Distrikt Grad Selo 18-35 36-50 51+ Istraživanje Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08. Nov 07. Nov 08.Nov 07. Nov 08.

Gubitkom zaposlenja 55,3 61,3 47,8 35,1 32,6 33,7 50,9 49,7 52,5 50,9 59,9 60,4 58,1 54,7 40,1 37,1 Nemogućnošću nalaženja zaposlenja 52,9 58,2 44,7 35,3 34,5 31,6 48,4 48,4 49,9 48,8 56,8 59,1 54,9 51,2 38,4 36,1 Protivljenjem politici vlade entiteta 46,8 51,6 36,5 32,5 38,4 2,9 41,1 42,9 43,7 43,0 48,8 51,4 46,1 45,3 34,4 32,7 Slabim platama/penzijama 56,0 60,8 48,5 37,7 33,2 38,8 50,4 50,9 54,1 51,6 57,0 58,4 55,1 53,3 46,7 42,6 Ugroženim nacionalnim i gradjanskim pravima 52,2 56,4 48,5 39,0 65,6 5,5 48,5 47,1 52,9 49,3 53,2 56,1 57,2 53,0 44,7 37,3 Ponašanjem medjunarodne zajednice 46,0 49,8 44,7 39,9 61,1 4,2 44,6 43,3 46,7 46,0 49,4 50,4 50,6 49,6 39,1 35,7 Povratkom imovine 54,1 54,6 45,6 41,9 74,3 33,1 48,3 46,4 53,2 51,2 56,5 55,8 54,9 50,9 43,7 41,1 Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XII Napustili bi BiH kad bi im se pružila prilika (u %) - Nov 07/Nov 08

Nov 07.

Nov 08.

BiH 45,58 40,36

FBiH 46,41 40,08

RS 44,21 41,56

18-35 65,90 63,29

36-50 56,42 39,38

51+ 19,54 17,57

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIII Kretanje prosječne plate i indeksa potrošačkih cijena u RS i FBiH (za period Decembar 07. - Decembar 08.)

Mjesec

12/07

01/08

02/08

Prosječna plata 628,00 CPI (Indeks potrosačkih cijena) 100,80 FBiH Mjesec 12/07

584,00

Prosječna plata 696,74 CPI (Indeks potrosačkih cijena) -

03/08

05/08

06/08

07/08

08/08

09/08

10/08

11/08 12/08

724,00 731,00

751,00 758,00

768,00

765,00

762,00

783,00

783,00

790,00

101,50

100,30 100,90

99,30

100,80

100,90

100,00

100,20

100,00

100,70

99,40 99,40

104,2*

01/08

02/08

04/08

05/08

06/08

07/08

08/07

09/08

10/08

11/08 12/08

709,84

713,20 723,66

735,11 751,82

740,60

763,51

759,11

773,44

780,51

-

-

Promjena 10/08 u odnosu na 12/07 112,02

101,26

100,42 100,91

99,74

100,95

100,11

99,60

100,14

100,76

99,37

-

104,71*

03/08

04/08

100,91

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

-

Promjena 10/08 u odnosu na 12/07 124,68

39

Tabela XV

Indeks potrošačkih cijena (CPI) po odjeljcima (januar i novembar 2008. godine)

Prosječni troškovi po određenim stavkama u kućnom budžetu (u %)

RS

Ukupno Hrana i bezalkoholna pića Alkoholna pića i duvan Odjeća i obuća Stanovanje, voda, električna energija, plin i drugi energenti Namještaj, pokućstvo i redovono održavanje Zdravstvo Prevoz Komunikacije Rekreacija i kultura Obrazovanje Restrani i hoteli Ostala dobra i usluge

FBiH

FBiH

XI 2008/ X 2008 99.40 99.80 100.00 100.00

XI 2008/ XI 2007 105.10 107.30 101.70 98.10

XI 2008/ X 2008 99.37 99.63 100.09 99.64

XI 2008 / XI 2007 105.95 109.38 101.40 96.47

100.30

107.70

101.69

112.14

100.10 100.10 94.70 102.80 100.00 100.00 100.20 100.00

102.80 100.80 104.30 106.60 104.90 101.10 105.60 103.60

100.24 100.07 94.34 99.97 99.95 100.60 101.04 100.02

103.33 99.45 101.72 104.80 106.47 97.96 107.75 104.38

Izvor: Entitetski zavodi za statistiku

Kvartal

RS

Mar. 08.June 08.Sept 08. Nov 08. Mar. 08. June 08. Sept 08. Nov 08.

HRANA (UKLJUČUJUĆI KAFU I PIĆE) 32,9 ODJEĆA I OBUĆA 5,5 CIGARETE/DUHAN 4,6 SREDSTVA ZA LIČNU HIGIJENU 6,3 GORIVO I ODRŽAVANJE AUTOMOBILA 6,1 PREVOZ - AUTOBUS I TRAMVAJ 2,3 OBDANIŠTE/ ČUVANJE DJECE 1,1 OTPLATA DUGA 4,4 RADOVI I OPRAVKE U KUĆI 3,4 LIJEKOVI I LIJEČENJE 7,0 ODMOR 3,9 ŠKOLOVANJE DJECE 4,0 STRUJA 8,8 VODA 3,3 TELEFON 4,9 GAS 1,5 100,0

28,2 32,9 40,2 5,3 6,7 5,5 4,3 4,6 4,0

30,5 5,7 5,3

30,6 6,0 5,8

29,1 7,7 5,7

36,7 6,8 3,8

6,3

6,7

6,0

6,1

7,0

6,5

6,4

5,8

5,3

5,5

6,1

6,8

6,1

6,2

2,3

2,9

1,4

1,5

2,6

2,2

1,6

1,6 5,0

1,5 4,9

0,2 5,9

0,6 4,2

0,7 3,8

0,8 4,4

0,1 3,7

5,8 6,7 4,3 4,4 8,5 3,8 5,8 1,7 100,0

3,2 5,9 3,5 5,4 7,3 3,1 4,9 1,4 100,0

1,9 5,0 2,4 3,0 6,3 2,0 4,3 0,2 93,6

2,1 3,4 3,2 2,4 8,4 7,3 6,5 4,9 3,0 4,3 3,5 2,8 4,3 2,9 4,7 3,4 12,4 9,5 9,5 7,8 2,6 2,7 3,0 1,5 6,6 5,8 6,0 4,7 0,7 0,8 1,1 0,6 100,0 100,0 100,0 93,3

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XVI Broj domaćinstava sa trajnim potrošnim dobrima (u %)

Telefon Mobilni telefon Kućni dial-up pristup internetu Automobil

FBiH

RS

Juni 08. Sept 08. Nov 08.

Juni 08. Sept 08. Nov 08.

81.55 66.80 18.05 51.59

72.22 67.40 13.16 51.52

78.09 68.10 19.58 48.33

83.22 74.27 20.78 53.08

72.44 68.53 12.11 51.47

71.41 65.23 14.22 54.59

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XVII Samopercepcija ekonomskog položaja svog domaćinstva (%) BiH Sept 08.

Na rubu egzistencije 9.5 Znatno ispod prosjeka 14.0 Nešto ispod prosjeka 19.7 TOTAL ispod prosjeka 43.2

Nov 08.

8.1 11.4 24.3 43.8

FBiH RS Sept 08.

Nov 08. Sept 08. Nov 08.

7.7 5.1 11.7 11.5 12.0 9.2 15.4 14.3 17.5 24.4 23.1 24.1 37.2 38.7 50.2 49.9

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Brčko Distrikt Sept 08. Nov 08.

13.7 25.7 44.4 17.3 19.7 24.4 77.8 67.4

Grad Nov 08.

5.9 10.9 23.3 40.0

Selo Nov 08.

9.7 11.8 25.0 46.6

BVP Nov 08.

5.1 9.4 26.3 40.7

HVP Nov 08.

5.1 8.6 17.0 30.7

SVP Nov 08.

11.5 14.3 24.1 49.9

Godišnji izvještaj 2008. godine

Tabela XIV

Godišnji izvještaj 2008. godine

40

SOCIJALNA UKLJUČENOST Tabela I Procjena trenutne ekonomske situacije u BiH (%) - novembar 2008. u odnosu na 2007.

Total loša Niti loša niti dobra Total dobra NZ/BO Total

Total loša Niti loša niti dobra Total dobra NZ/BO Total

Bošnjaci - većinski Nov 07.

Nov 08.

84,9 77,6 12,3 21,3 1,6 0,2 1,2 0,9 100,0 100,0 Manjine na BVP Nov 07.

Nov 08.

89,1 71,6 4,9 25,2 2,4 6,1 0,8 100,0 100,0

Hrvati - većinski Nov 07.

Nov 08.

68,0 35,0 23,8 46,8 7,0 16,6 1,2 1,6 100,0 100,0 Manjine na HVP Nov 07.

Nov 08.

50,8 47,3 47,1 41,4 2,0 11,2 0,2 100,0 100,0

Srbi - većinski Nov 07.

72,1 23,3 2,6 2,0 100,0

Nov 08.

62,3 35,4 0,6 1,6 100,0 Manjine na SVP

Nov 07.

73,8 24,4 1,8

Nov 08.

55,4 41,5 3,1

100,0

100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela Ia Procjena trenutne ekonomske situacije u BiH kod manjinskog stanovni[tva na teritoriji na kojoj je jedan od konstitutivnih naroda većinski (%)

Total loša Niti loša niti dobra Total dobra NZ/BO Total

Bošnjačka većinska područja Nov 07.

Juni 08.

Nov 08.

89,1 71,8 71,6 4,9 21,2 25,2 6,4 2,4 6,1 0,6 0,8 100,0 100,0 100,0

Hrvatska većinska područja Nov 07.

Juni 08.

Nov 08.

50,8 49,6 47,3 47,1 33,3 41,4 2,0 17,1 11,2 0,2 100,0 100,0 100,0

Srpska većinska područja Nov 07.

Juni 08.

Nov 08.

73,8 73,2 55,4 24,4 24,3 41,5 1,8 2,5 3,1 100,0

100,0

100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela II Očekivanje promjene cijena u narednih 6 mjeseci (%) Bošnjaci - većinski Total smanjenje Total povećanje Neće biti promjene cijena NZ/BO Total

Nov 07.

6,1 90,0 1,8 2,1 100,0

Hrvati - većinski Nov 08.

6,0 78,8 10,2 5,1 100,0

Nov 07.

7,8 87,9 3,1 1,3 100,0

Nov 08.

2,0 88,4 8,9 0,8 100,0

Nov 07.

3,8 87,2 5,6 3,4 100,0

Manjine na BVP Total smanjenje Total povećanje Neće biti promjene cijena NZ/BO Total

Nov 07.

3,7 92,5 3,9 100,0

Srbi - većinski Nov 08.

13,0 75,4 5,9 5,7 100,0

Nov 07.

7,5 83,9 6,6 2,0 100,0

Nov 08.

22,9 65,5 8,5 3,1 100,0

Nov 07.

2,5 85,7 6,3 5,5 100,0

Manjine na HVP

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 08.

8,9 74,9 11,7 4,5 100,0 Manjine na SVP Nov 08.

13,6 75,4 5,7 5,3 100,0

41

Tabela III

Bošnjaci - većinski Nov 07.

Total smanjenje 19,8 Total povećanje 15,1 Neće biti promjena u visini novčanih primanja 56,0 NZ/BO 9,2 Total 100,0

Hrvati - većinski Nov 08.

13,6 14,6 67,7 4,1 100,0

Nov 07.

16,3 20,1 58,9 4,7 100,0

Nov 08.

11,7 3,8 80,0 4,5 100,0

Nov 07.

12,8 25,8 48,3 13,1 100,0

Manjine na BVP Nov 07.

Total smanjenje 8,1 Total povećanje 5,3 Neće biti promjena u visini novčanih primanja 72,7 NZ/BO 13,9 Total 100,0

Srbi - većinski Nov 08.

16,6 33,3 43,4 6,8 100,0

Nov 07.

14,4 20,5 58,7 6,3 100,0

Nov 08.

6,2 37,4 55,2 1,2 100,0

Nov 07.

5,3 10,5 83,3 0,9 100,0

Manjine na HVP

Nov 08.

8,9 25,6 60,6 4,9 100,0 Manjine na SVP Nov 08.

10,0 19,6 61,8 8,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIIa Očekivanje promjene novčanih prihoda u domaćinstvu u narednih 6 mjeseci (%) BVP Total smanjenje Total povećanje Neće biti promjena u visini novčanih primanja NZ/BO Total

Nov 07.

19,8 15,1 56,0 9,2 100,0

HVP Nov 08.

13,6 14,6 67,7 4,1 100,0

Nov 07.

16,3 20,1 58,9 4,7 100,0

SVP Nov 08.

16,6 33,3 43,4 6,8 100,0

Nov 07.

14,4 20,5 58,7 6,3 100,0

Nov 08.

8,9 25,6 60,6 4,9 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IV Očekivana ušteda u narednih godinu dana (%) Bošnjaci - većinski Da Ne NZ/BO Total

Nov 07.

11,3 83,8 4,8 100,0

Da Ne NZ/BO Total

Nov 07.

1,7 92,7 5,6 100,0

Hrvati - većinski Nov 08.

4,1 91,5 4,3 100,0

Nov 07.

14,0 79,0 7,1 100,0

Nov 08.

4,2 92,6 3,2 100,0

Nov 07.

3,0 89,4 7,6 100,0

Manjine na BVP

Srbi - većinski Nov 08.

15,1 75,1 9,9 100,0

Nov 07.

12,8 85,1 2,2 100,0

Nov 08.

8,5 89,2 2,3 100,0

Nov 07.

5,3 92,2 2,5 100,0

Manjine na HVP

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 08.

7,5 89,1 3,4 100,0 Manjine na SVP Nov 08.

8,8 89,2 2,0 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Očekivanje promjene novčanih prihoda u domaćinstvu u narednih 6 mjeseci (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

42

Tabela V Procjena političkih kretanja u BiH (%) Bošnjaci - većinski U pravcu pogorsanja U pravcu poboljsanja NZ/BO Total

Nov 07.

79,4 15,1 5,5 100,0

U pravcu pogorsanja U pravcu poboljsanja NZ/BO Total

Nov 07.

90,7 4,7 4,6 100,0

Hrvati - većinski Nov 08.

79,7 13,5 6,8 100,0

Nov 07.

80,2 11,5 8,3 100,0

Nov 08.

82,1 14,7 3,1 100,0

Nov 07.

60,3 19,1 20,6 100,0

Manjine na BVP

Srbi - većinski Nov 08.

52,9 24,7 22,4 100,0

Nov 07.

82,4 12,1 5,5 100,0

Nov 08.

47,4 48,2 4,4 100,0

Nov 07.

82,5 9,5 8,1 100,0

Manjine na HVP

Nov 08.

50,3 34,6 15,1 100,0 Manjine na SVP Nov 08.

41,2 51,7 7,1 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela Va Očekivanje pogoršanja u u BiH sa obzirom na trenutna političku situaciju u 2008. godini (%) Bošnjaci Novembar Septembar Juni Mart

Većinski 79,7 57,2 54,4 78,8

Hrvati Manjinski 82,1 60,6 55,6 88,3

Većinski 52,9 61,5 57,5 57,7

Srbi Manjinski 47,4 64,5 71,5 65,7

Većinski 50,3 42,5 42,5 57,3

Manjinski 41,2 43,2 39,2 37,6

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VI Ponos pripadnošću vlastitom narodu (%) Bošnjaci - većinski Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi važno Ne znam/Ne mogu odlučiti NZ/BO Total

Nov 07.

86,4 10,4 2,1

Hrvati - većinski Nov 08.

84,7 8,6 3,7 0,3 1,1 1,1 0,5 100,0

1,2

100,0

Nov 08.

80,7 10,2 2,3 0,5 6,0

0,1 100,0

0,3 100,0

Manjine na BVP Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi važno Ne znam/Ne mogu odlučiti NZ/BO Total

Nov 07.

82,8 8,0 1,0 5,0 2,0 1,3 100,0

Srbi - većinski

Nov 07.

81,4 13,6 2,7 0,9 1,3

Nov 07.

82,0 12,7 3,3 2,0

100,0

Manjine na HVP Nov 08.

90,9 4,9 2,7 0,7 0,8 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 07.

72,8 4,5 6,0 0,6 13,8 0,5 1,8 100,0

Nov 08.

79,3 13,7 2,5 1,9 2,2 0,2 0,2 100,0 Manjine na SVP

Nov 08.

87,9 3,1 1,0

Nov 07.

74,1 14,6

Nov 08.

87,8 5,0

6,0

10,3

6,4

2,1 100,0

0,9 100,0

0,7 100,0

43

Tabela VII

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi važno Ne znam/Ne mogu odlučiti NZ/BO Total

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi važno Ne znam/Ne mogu odlučiti NZ/BO Total

Bošnjaci - većinski Nov 08.

80,7 11,2 5,4 0,4 0,8 0,9 0,2 0,6 100,0 100,0 Manjine na BVP Nov 07.

Nov 08.

78,4 87,0 8,0 8,7 1,0 2,7 4,2 2,0 2,6 0,8 3,9 0,8 100,0 100,0 Nov 07.

86,3 9,8 2,1 0,5 1,2

Hrvati - većinski Nov 07.

Nov 08.

31,6 32,5 27,5 33,8 12,7 13,8 10,7 4,7 12,6 14,0 1,5 0,3 3,5 0,9 100,0 100,0 Manjine na HVP Nov 07.

Nov 08.

49,9 75,4 9,6 12,5 9,5 3,0 0,6 1,1 27,7 6,7 0,5 2,3 1,4 100,0 100,0

Srbi - većinski Nov 07.

16,4 21,8 19,0 21,6 20,3

Nov 08.

23,7 20,1 15,7 20,8 17,7 1,2 0,9 100,0

1,0 100,0 Manjine na SVP Nov 07.

64,2 23,6 0,9 10,4

Nov 08.

72,9 9,8 1,1 5,3 10,2

0,9 100,0

0,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIII Stav prema ovlastima Visokog predstavnika u BiH (%)

Smanje Povećaju Ostanu iste NZ/BO Total

Smanje Povećaju Ostanu iste NZ/BO Total

Bošnjaci - većinski Nov 08.

10,9 41,9 40,0 7,2 100,0 Manjine na BVP Nov 07.

Nov 08.

26,8 12,8 35,5 26,9 24,9 56,4 12,9 3,9 100,0 100,0 Nov 07.

13,1 55,8 25,0 6,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Hrvati - većinski Nov 07.

Nov 08.

46,8 28,9 22,0 18,9 22,9 31,9 8,3 20,2 100,0 100,0 Manjine na HVP Nov 07.

Nov 08.

17,3 12,0 33,7 30,5 22,1 54,2 26,9 3,4 100,0 100,0

Srbi - većinski Nov 07.

85,1 3,9 7,4 3,6 100,0

Nov 08.

71,6 2,9 19,1 6,4 100,0 Manjine na SVP

Nov 07.

27,0 24,2 45,4 3,5 100,0

Nov 08.

17,6 28,2 42,2 12,0 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Ponos državljanstvom BiH (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

44

Tabela IX Posjedovanje trajnih potrošnih dobara Bošnjaci - većinski Nov 08.

85,7 74,6 49,2 Manjine na BVP Nov 07.

Nov 08.

84,5 80,5 60,5 47,6 28,3 31,3

Hrvati - većinski Nov 07.

Nov 08.

75,1 73,4 61,2 73,1 61,4 68,2 Manjine na HVP Nov 07.

Nov 08.

76,5 62,5 56,3 53,1 54,3 36,9

Nov 07.

83,3 64,3 47,9

Telefon Mobitel Automobil

Telefon Mobitel Automobil

Srbi - većinski Nov 07.

63,8 64,9 48,7

Nov 08.

71,4 65,2 54,6 Manjine na SVP

Nov 07.

63,8 64,9 48,7

Nov 08.

51,2 62,2 24,5

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela X Uvjerenost da će pravni sistem pružiti podršku u vezi sa ugovornim i vlasničkim pravima %) Bošnjaci Većinski 13,63 44,12 11,04 21,61 9,60 100,00

Jako se slažem Donekle se slažem Donekle se ne slažem Uopšte se ne slažem NZ/BO Total

Hrvati Manjinski 17,27 16,99 23,68 36,47 5,59 100,00

Većinski 7,81 24,21 22,11 19,66 26,21 100,00

Srbi Manjinski 19,25 21,63 17,35 18,47 23,30 100,00

Većinski 10,42 46,87 12,75 22,02 7,93 100,00

Manjinski 23,88 42,32 6,27 15,52 12,02 100,00

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XI Samopercepcija ekonomskog položaja svog domaćinstva (%) - Mart , Juni, Septembar i Novembar 2008 Grad Mart 08.

44,1

TOTAL ISPOD PROSJEKA

Juni 08.

38,0

Selo Sept 08.

38,5

Nov 08.

40,0

Mart 08.

53,1

Juni 08.

42,8

Sept 08.

46,7

Nov 08.

46,6

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIa Samopercepcija ekonomskog položaja svog domaćinstva (%) - Mart , Juni, Septembar i Novembar 2008

Na rubu egzistencije Znatno ispod prosjeka Nešto ispod prosjeka TOTAL ISPOD PROSJEKA

Nov 07.

8,5 13,8 19,8 42,2

Mart 08.

10,4 11,0 22,7 44,1

Grad Juni 08.

9,3 9,7 18,9 38,0

Sept 08.

9,1 9,0 20,4 38,5

Nov 08.

5,9 10,9 23,3 40,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 07.

16,7 15,2 20,9 52,8

Mart 08.

15,4 16,6 21,1 53,1

Selo Juni 08.

10,6 14,4 17,8 42,8

Sept 08.

9,7 17,8 19,3 46,7

Nov 08..

9,7 11,8 25,0 46,6

45

Tabela XII

Nov 07.

Nov 08.

BiH 45,58 40,36

FBiH 46,41 40,08

RS 44,21 41,56

18-35 65,90 63,29

36-50 56,42 39,38

51+ 19,54 17,57

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIII Mjesečni prihodi domaćinstva, kada se sračunaju sve plate i primanja članova domaćinstva, dječiji dodaci, penzije ili bilo koji drugi izvor prihoda (u %) Prihodi u KM Kvartal Bez primanja Manje od 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 Subtotal do 500 Prihodi u KM Kvartal Bez primanja Manje od 100 101 - 200 201 - 300 301 - 400 401 - 500 Subtotal do 500

Bošnjačka većinska područja (BVP) Hrvatska većinska područja (HVP) Mart 08.

Juni 08. Sept 08.

Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

2,7 0,7 0,5 2,1 1,6 3,9 1,3 2,6 3,9 2,1 0,1 1,5 8,3 1,3 2,0 1,2 6,0 0,7 2,8 1,6 9,6 19,0 17,2 11,4 5,6 8,6 8,8 5,0 9,2 17,3 18,8 16,1 6,0 5,8 5,1 7,6 9,8 14,0 12,2 13,8 4,0 5,2 10,1 5,8 41,3 55,5 52,3 45,1 25,9 22,4 29,1 21,6 Manjine u BVP Manjine u HVP Mart 08.

Juni 08. Sept 08.

Nov 08. Mart 08. Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

3,7 2,0 0,5 1,0 6,9 1,4 2,0 4,3 0,9 1,8 2,6 17,6 0,6 2,0 6,2 5,0 1,8 1,9 2,5 6,8 21,3 15,4 29,8 4,2 22,5 11,4 15,4 9,7 24,5 24,5 17,5 5,6 27,2 10,8 9,4 11,4 9,0 10,6 20,0 6,0 10,3 14,4 15,7 56,2 56,9 56,5 77,8 22,1 63,5 39,3 45,6

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Srpska većinska područja (SVP) Mart 08.

Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

4,3 0,8 5,2 7,6 5,6 4,5 9,8 5,6 6,7 3,1 9,3 12,6 15,4 16,0 9,9 9,8 17,7 14,4 9,9 11,4 13,2 11,4 48,3 47,0 59,4 49,5 Manjine u SVP Mart 08.

Juni 08. Sept 08.

Nov 08.

10,1 0,9 9,6 9,0 5,2 4,6 7,7 11,1 11,8 3,8 23,2 27,3 25,9 21,6 8,2 8,7 16,8 25,9 8,5 4,6 9,5 10,9 67,3 60,7 70,1 66,8

Godišnji izvještaj 2008. godine

Napustili bi BiH kad bi im se pružila prilika (u %) - Sept 08/Nov 08

Godišnji izvještaj 2008. godine

46

ETNIČKI ODNOSI U BIH Indeks etničke stabilnosti

Tabela Ia Da li ste vi ili neko od vasig ukucana ovdje, u toku protekle godine bili izlozeni verbalnom uznemiravanju, ili fizickim napadima iskljucivo zbog vase nacionalnosti?

TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Ne - Nikada Da - Jedanput Da - U nekoliko slucajeva Da - Cesto NZ/BO TOTAL

% 88,7 5,8 3,1 1,8 0,6 100,0

% 93,6 1,3 1,3 1,9 1,8 100,0

% 94,7 1,0 1,8 0,6 2,0 100,0

% % 96,0 96,5 1,8 1,9 1,3 1,1 0,4 0,4 0,6 0,1 100,0 100,0

% 95,1 1,5 1,1 1,8 0,5 100,0

% 96,7 0,8 0,9 0,8 0,8 100,0

% 94,5 1,2 1,6 1,7 0,9 100,0

% % 91,8 94,8 4,0 1,5 2,4 1,5 1,4 1,1 0,4 1,2 100,0 100,0

% 94,5 1,1 1,5 1,3 1,6 100,0

% 94,7 1,9 1,6 1,3 0,5 100,0

% 94,5 3,1 1,5 0,7 0,2 100,0

% 94,1 1,4 0,9 2,6 0,9 100,0

% 97,2 0,7 1,0 0,1 1,0 100,0

% 95,5 1,1 1,4 1,0 1,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela Ib Da li ste vi ili neko od vasig ukucana ovdje, u toku protekle godine bili izlozeni verbalnom uznemiravanju, ili fizickim napadima iskljucivo zbog vase nacionalnosti?

Nov 2007 % Ne - Nikada 92,2 Da - Jedanput 4,1 Da - U nekoliko slucajeva 2,5 Da - Cesto 1,0 NZ/BO 0,2 TOTAL 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 % % 94,7 94,7 1,3 0,7 0,2 1,1 2,6 0,9 1,1 2,6 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 % % 94,6 93,7 1,0 4,1 1,5 1,8 1,8 0,4 1,1 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 % % % 94,1 96,4 94,6 1,5 0,7 2,0 1,2 1,0 1,6 2,5 0,7 1,2 0,6 1,2 0,4 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 2007 % 93,6 2,7 1,6 1,5 0,6 100,0

51 + Juni 2008 Sep 2008 % % 94,8 96,6 1,5 1,1 2,1 1,6 0,9 0,6 0,7 0,2 100,0 100,0

Nov 2008 % 96,0 1,5 1,3 0,4 0,7 100,0

47

Tabela Ic

PODRUCJE Bosnjaci Hrvati Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

Ne - Nikada 93,5 91,9 97,0 92,0 93,2 95,5 96,2 88,8 86,1 86,0 94,0 89,9 Da - Jedanput 1,2 3,2 2,0 1,9 2,8 7,5 3,4 11,3 2,6 5,8 Da - U nekoliko slucajeva 1,4 3,1 0,4 2,0 2,3 1,2 1,9 6,3 0,8 1,0 2,7 Da - Cesto 2,6 0,9 2,0 1,8 3,2 1,5 0,7 0,3 1,1 NZ/BO 1,3 1,8 1,8 2,0 0,7 1,0 0,3 3,5 1,9 2,1 0,5 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Srbi Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

95,3 91,2 97,5 97,5 1,4 5,6 1,0 1,8 1,4 2,1 0,7 1,0 1,1 0,6 0,7 0,9 0,2 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

97,5 95,8 0,6 0,6 1,7 0,7 2,0 0,5 0,5 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIa U kojoj mjeri se slazete ili ne slazete sa time da se pripadnici manj. naroda, koji su u ovoj opcini/opstini zivjeli prije rata, vrate u svoje kuce i stanove? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

TOTAL SE NE SLAZE TOTAL SE SLAZE NZ/BO Total

12,6 83,4 4,0 100,0

10,8 85,4 3,9 100,0

12,6 83,0 4,4 100,0

6,2 11,8 90,5 84,9 3,3 3,3 100,0 100,0

11,0 85,2 3,8 100,0

11,6 85,0 3,4 100,0

9,0 87,9 3,1 100,0

12,5 13,1 85,6 84,7 1,9 2,2 100,0 100,0

12,6 83,0 4,4 100,0

8,8 88,1 3,2 100,0

11,8 83,0 5,2 100,0

8,8 85,8 5,3 100,0

11,5 85,2 3,2 100,0

6,9 89,8 3,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIb U kojoj mjeri se slazete ili ne slazete sa time da se pripadnici manj. naroda, koji su u ovoj opcini/opstini zivjeli prije rata, vrate u svoje kuce i stanove?

TOTAL SE NE SLAZE TOTAL SE SLAZE NZ/BO Total

Nov 2007 % 12,8 83,1 4,1 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 % % 11,0 11,0 86,0 83,6 3,0 5,4 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 % % 6,0 12,1 90,5 86,1 3,5 1,8 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 % % % 7,8 10,1 7,9 88,2 85,3 89,6 4,0 4,6 2,4 100,0 100,0 100,0

Nov 2007 % 11,6 84,0 4,4 100,0

51 + Juni 2008 Sep 2008 % % 12,6 14,1 83,4 83,9 4,1 1,9 100,0 100,0

Nov 2008 % 9,6 87,0 3,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIc U kojoj mjeri se slazete ili ne slazete sa time da se pripadnici manj. naroda, koji su u ovoj opcini/opstini zivjeli prije rata, vrate u svoje kuce i stanove? (%)

TOTAL SE NE SLAZE TOTAL SE SLAZE NZ/BO Total

PODRUCJE Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. % % % % % % 9,5 7,6 5,0 7,6 5,6 2,5 87,3 91,1 92,7 91,1 92,1 94,7 3,2 1,4 2,3 1,4 2,3 2,8 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Hrvati Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. % % % % % % 13,5 21,8 29,5 14,2 13,2 8,1 80,9 77,5 60,8 82,9 79,6 80,5 5,6 0,7 9,7 2,9 7,2 11,4 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Srbi Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. % % % % 11,7 15,6 15,0 12,7 84,1 82,0 81,1 80,0 4,2 2,4 3,8 7,3 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj. % % 9,1 7,0 87,6 90,8 3,3 2,2 100,0 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li ste vi ili neko od vasig ukucana ovdje, u toku protekle godine bili izlozeni verbalnom uznemiravanju, ili fizickim napadima iskljucivo zbog vase nacionalnosti? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

48

Tabela IIIa U koju kategoriju spada vase domacinstvo/kucanstvo? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Domicilno stanovnistvo niste se odavde pomjerali u toku ..

66,5 Raseljene osobe/ Prognanik - zivjeli ste prije rata u drugom 15,3 Izbjeglica iz druge zemlje 0,8 Povratnik - bili ste izbjegli, pa ste se vratili ponovo 5,4 Ovdje ste se doselili ili preselili poslije rata 8,4 NZ/BO 3,6 TOTAL 100,0

72,0

62,2

59,6

72,0

74,0

67,2

74,3

71,4

72,7

66,6

67,7

67,9

73,5

63,6

68,5

12,5 1,0

16,3 0,5

15,6 1,0

14,0 0,2

10,4 0,5

10,7 0,7

9,3 0,5

15,8 0,4

11,4 0,5

13,1 0,8

12,7 0,4

13,4 0,4

11,3 0,9

13,1 0,4

11,3 0,9

7,7

9,8

11,4

6,3

9,8

13,2

10,5

6,5

10,2

11,0

10,3

5,4

7,7

12,5

11,4

5,7 1,0 100,0

9,6 1,6 100,0

3,3 2,0 100,0

4,9 3,4 100,0

2,2 3,1 100,0

3,5 3,9 2,5 1,3 100,0 100,0

6,4 2,1 100,0

5,9 2,9 100,0

8,7 4,2 100,0

4,7 1,8 100,0

7,4 3,1 100,0

4,3 3,6 100,0

8,9 4,4 3,5 3,1 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIIb U koju kategoriju spada vase domacinstvo/kucanstvo? (%) GODINE STAROSTI 18 - 35 36 - 50 50 + Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 Domicilno stanovnistvo - niste se odavde pomjerali u toku ..

63,5 Raseljene osobe/Prognanik - zivjeli ste prije rata u drugom 16,2 Izbjeglica iz druge zemlje 0,4 Povratnik - bili ste izbjegli, pa ste se vratili ponovo 4,5 Ovdje ste se doselili ili preselili poslije rata 10,8 NZ/BO 4,6 TOTAL 100,0

72,8

64,0

67,9

72,7

72,4

62,0

64,3

73,0

73,9

67,7

70,8

9,2 1,2 8,7 6,7 1,5 100,0

11,5 0,6 9,3 12,0 2,7 100,0

11,4

15,3 0,7 4,8 5,1 1,4 100,0

15,0 0,0 6,6 4,9 1,1 100,0

17,3 0,2 12,1 6,3 2,0 100,0

12,4 1,2 13,7 5,0 3,4 100,0

12,5 0,3 7,9 2,6 3,6 100,0

11,2 0,7 10,5 2,2 1,5 100,0

12,3 0,8 13,9 2,5 2,8 100,0

12,3 1,0 9,7 2,8 3,3 100,0

10,0 7,3 3,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIIc U koju kategoriju spada vase domacinstvo/kucanstvo? (%) Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

Domicilno stanovnistvo niste se odavde pomjerali u toku ..

75,8 74,6 64,1 Raseljene osobe/Prognanik zivjeli ste prije rata u drugom 6,6 3,8 7,0 Izbjeglica iz druge zemlje 0,3 Povratnik - bili ste izbjegli, pa ste se vratili ponovo 9,9 18,5 16,4 Ovdje ste se doselili ili preselili poslije rata 5,4 1,8 10,3 NZ/BO 1,9 1,2 2,1 TOTAL 100,0 100,0 100,0

Hrvati Sep 2008 Vec. Manj.

Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

Srbi Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

62,3 70,3

50,9

78,1

60,6

78,1

36,4

69,9

48,4 69,4

23,0

64,1

41,6 67,5

33,7

4,5 0,6

2,0

3,4

6,8 1,1

5,8 1,4

5,0

10,3 0,3

17,5 19,8 0,7 1,4

13,5 2,4

22,4 0,9

10,9 21,0 0,7

0,5

28,8 13,7

44,3

14,0

23,4

9,2

49,5

13,2

29,0

58,9

4,7

43,2 4,8

52,6

4,0 7,1 2,9 3,7 100,0 100,0

2,8

1,8 3,5 2,5 2,4 100,0 100,0

5,7 7,4 100,0

2,0

2,5 2,1 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

5,6 2,9 2,6 2,6 100,0 100,0

7,0 2,0 2,0 4,1 100,0 100,0

4,5

1,0 3,7 3,4 1,2 100,0 100,0

2,3

4,7 3,3 100,0 100,0

49

Tabela IVa

PODRUCJE

Hrvati Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

DA ZIVITE I ISTOJ DRZAVI SA BOSNJACIMA Potpuno prihvatljivo 54,9 Uglavnom prihvatljivo 30,8 Uglavnom neprihvatljivo 9,4 Potpuno neprihvatljivo 3,8 NZ/BO 1,1 Total 100,0 DA ZIVITE I ISTOJ DRZAVI SA BOSNJACIMA TOTAL PRIHVATLJIVO 85,7 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 13,1 NZ/BO 1,1 Total 100,0 DA BOSNJACI ZIVE U VASEM SUSJEDSTVU Potpuno prihvatljivo 54,2 Uglavnom prihvatljivo 26,3 Uglavnom neprihvatljivo 12,3 Potpuno neprihvatljivo 6,2 NZ/BO 1,0 Total 100,0 DA BOSNJACI ZIVE U VASEM SUSJEDSTVU TOTAL PRIHVATLJIVO 80,5 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 18,5 NZ/BO 1,0 Total 100,0 DA DJECA BOSNJAKA IDU U ISTU SKOLU SA VASOM DJECOM Potpuno prihvatljivo 54,8 Uglavnom prihvatljivo 23,7 Uglavnom neprihvatljivo 11,0 Potpuno neprihvatljivo 9,9 NZ/BO 0,5 Total 100,0 DA DJECA BOSNJAKA IDU U ISTU SKOLU SA VASOM DJECOM TOTAL PRIHVATLJIVO 78,5 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 21,0 NZ/BO 0,5 Total 100,0 DA VAM BOSNJAK BUDE PREDPOSTAVLJENI NA POSLU Potpuno prihvatljivo 55,3 Uglavnom prihvatljivo 20,8 Uglavnom neprihvatljivo 12,0 Potpuno neprihvatljivo 11,2 NZ/BO 0,8 Total 100,0 DA VAM BOSNJAK BUDE PREDPOSTAVLJENI NA POSLU TOTAL PRIHVATLJIVO 76,1 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 23,1 NZ/BO 0,8 Total 100,0 DA CLAN VASE PORODICE STUPI U BRAK SA NEKIM KO JE BOSNJACKE NACINALNOSTI Potpuno prihvatljivo 24,0 Uglavnom prihvatljivo 7,5 Uglavnom neprihvatljivo 21,2 Potpuno neprihvatljivo 45,2 NZ/BO 2,0 Total 100,0 DA CLAN VASE PORODICE STUPI U BRAK SA NEKIM KO JE BOSNJACKE NACINALNOSTI TOTAL PRIHVATLJIVO 31,6 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 66,5 NZ/BO 2,0 Total 100,0

Nov 2007

Srbi Juni 2008 Sep 2008

Nov 2008

50,8 26,1 8,3 10,5 4,3 100,0

49,8 17,6 16,6 13,3 2,6 100,0

61,2 20,3 11,6 2,9 4,0 100,0

34,3 32,8 16,3 11,9 4,8 100,0

48,5 32,7 7,7 9,4 1,8 100,0

34,5 36,2 13,4 12,1 3,8 100,0

38,1 37,9 11,7 10,8 1,6 100,0

76,9 18,8 4,3 100,0

67,4 29,9 2,6 100,0

81,6 14,4 4,0 100,0

67,0 28,2 4,8 100,0

81,1 17,0 1,8 100,0

70,7 25,5 3,8 100,0

76,0 22,4 1,6 100,0

49,1 27,0 9,4 10,2 4,3 100,0

48,5 18,6 16,7 13,5 2,6 100,0

57,0 19,6 15,7 3,2 4,4 100,0

34,1 30,9 18,8 13,1 3,1 100,0

46,5 29,8 9,7 10,6 3,4 100,0

32,4 37,5 13,8 12,3 4,1 100,0

36,2 38,1 12,9 11,3 1,4 100,0

76,1 19,6 4,3 100,0

67,2 30,2 2,6 100,0

76,7 18,9 4,4 100,0

65,0 31,9 3,1 100,0

76,3 20,3 3,4 100,0

69,8 26,1 4,1 100,0

74,3 24,2 1,4 100,0

47,7 27,3 10,3 10,2 4,5 100,0

48,6 16,7 18,5 13,3 3,0 100,0

54,3 16,9 18,6 6,1 4,2 100,0

33,9 32,6 17,3 13,8 2,4 100,0

45,1 30,0 12,7 9,6 2,6 100,0

33,3 34,9 14,4 12,5 5,0 100,0

37,4 36,7 13,3 11,1 1,6 100,0

75,0 20,5 4,5 100,0

65,3 31,7 3,0 100,0

71,2 24,6 4,2 100,0

66,5 31,1 2,4 100,0

75,1 22,3 2,6 100,0

68,1 26,9 5,0 100,0

74,1 24,3 1,6 100,0

45,3 23,2 15,1 11,8 4,5 100,0

45,5 17,1 20,2 13,5 3,6 100,0

51,7 15,7 17,1 9,3 6,2 100,0

26,4 23,6 24,1 22,1 3,8 100,0

31,1 26,2 20,3 17,0 5,3 100,0

28,3 30,6 20,5 14,8 5,9 100,0

31,3 30,3 19,4 14,7 4,3 100,0

68,6 26,9 4,5 100,0

62,6 33,8 3,6 100,0

67,4 26,4 6,2 100,0

50,0 46,2 3,8 100,0

57,3 37,4 5,3 100,0

58,9 35,2 5,9 100,0

61,6 34,2 4,3 100,0

18,6 10,7 28,1 36,5 6,0 100,0

29,8 6,4 19,4 40,9 3,6 100,0

23,9 4,2 21,2 44,5 6,1 100,0

18,2 8,2 24,5 45,0 4,0 100,0

13,5 13,5 24,7 41,8 6,5 100,0

14,7 13,1 20,3 42,2 9,7 100,0

15,9 19,2 19,3 39,6 6,0 100,0

29,4 64,6 6,0 100,0

36,2 60,3 3,6 100,0

28,1 65,7 6,1 100,0

26,5 69,5 4,0 100,0

27,0 66,5 6,5 100,0

27,9 62,7 9,5 100,0

35,1 58,9 6,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li je za vas prihvatljivo...? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

50

Tabela V Da li je za vas prihvatljivo...? (%) PODRUCJE

Bosnjaci Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

DA ZIVITE I ISTOJ DRZAVI SA HRVATIMA Potpuno prihvatljivo 91,4 Uglavnom prihvatljivo 6,5 Uglavnom neprihvatljivo 0,5 Potpuno neprihvatljivo 0,7 NZ/BO 1,0 Total 100,0 DA ZIVITE I ISTOJ DRZAVI SA HRVATIMA TOTAL PRIHVATLJIVO 97,9 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 1,2 NZ/BO 1,0 Total 100,0 DA HRVATI ZIVE U VASEM SUSJEDSTVU Potpuno prihvatljivo 90,8 Uglavnom prihvatljivo 6,9 Uglavnom neprihvatljivo 0,5 Potpuno neprihvatljivo 0,7 NZ/BO 1,2 Total 100,0 DA HRVATI ZIVE U VASEM SUSJEDSTVU TOTAL PRIHVATLJIVO 97,7 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 1,2 NZ/BO 1,2 Total 100,0 DA DJECA HRVATA IDU U ISTU SKOLU SA VASOM DJECOM Potpuno prihvatljivo 90,7 Uglavnom prihvatljivo 6,7 Uglavnom neprihvatljivo 0,6 Potpuno neprihvatljivo 0,7 NZ/BO 1,4 Total 100,0 DA DJECA HRVATA IDU U ISTU SKOLU SA VASOM DJECOM TOTAL PRIHVATLJIVO 97,3 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 1,3 NZ/BO 1,4 Total 100,0 DA VAM HRVAT BUDE PREDPOSTAVLJENI NA POSLU Potpuno prihvatljivo 88,0 Uglavnom prihvatljivo 8,7 Uglavnom neprihvatljivo 0,7 Potpuno neprihvatljivo 0,9 NZ/BO 1,6 Total 100,0 DA VAM HRVAT BUDE PREDPOSTAVLJENI NA POSLU TOTAL PRIHVATLJIVO 96,7 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 1,6 NZ/BO 1,6 Total 100,0 DA CLAN VASE PORODICE STUPI U BRAK SA NEKIM KO JE HRVATSKE NACINALNOSTI Potpuno prihvatljivo 34,6 Uglavnom prihvatljivo 16,2 Uglavnom neprihvatljivo 12,9 Potpuno neprihvatljivo 32,0 NZ/BO 4,3 Total 100,0 DA CLAN VASE PORODICE STUPI U BRAK SA NEKIM KO JE HRVATSKE NACINALNOSTI TOTAL PRIHVATLJIVO 50,8 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 44,9 NZ/BO 4,3 Total 100,0

Nov 2007

Srbi Juni 2008 Sep 2008

Nov 2008

91,5 4,5 1,4 1,5 1,0 100,0

90,7 6,0 0,6 0,5 2,2 100,0

90,2 5,1 0,7 0,1 3,8 100,0

34,4 35,0 15,3 10,5 4,7 100,0

50,5 31,2 8,5 8,6 1,1 100,0

35,7 36,1 14,6 10,6 3,0 100,0

37,9 39,7 10,0 10,6 1,8 100,0

96,0 2,9 1,0 100,0

96,7 1,1 2,2 100,0

95,3 0,9 3,8 100,0

69,4 25,8 4,7 100,0

81,8 17,1 1,1 100,0

71,8 25,2 3,0 100,0

77,6 20,6 1,8 100,0

91,9 4,3 1,4 1,3 1,0 100,0

88,5 8,1 0,7 0,5 2,2 100,0

89,9 5,4 0,7 0,1 3,8 100,0

35,3 33,1 17,0 11,7 2,8 100,0

49,0 28,6 10,7 9,4 2,2 100,0

33,8 37,6 14,5 10,8 3,3 100,0

37,3 39,5 10,9 10,8 1,4 100,0

96,2 2,8 1,0 100,0

96,6 1,2 2,2 100,0

95,3 0,9 3,8 100,0

68,4 28,7 2,8 100,0

77,6 20,2 2,2 100,0

71,4 25,3 3,3 100,0

76,9 21,7 1,4 100,0

91,8 4,5 1,2 1,3 1,1 100,0

87,3 7,8 1,4 1,4 2,2 100,0

89,8 5,0 0,7 0,1 4,3 100,0

35,4 33,8 16,3 12,2 2,4 100,0

48,4 28,9 11,3 8,6 2,8 100,0

33,4 35,4 15,4 11,2 4,6 100,0

38,1 37,3 12,4 10,4 1,8 100,0

96,3 2,5 1,1 100,0

95,1 2,7 2,2 100,0

94,8 0,9 4,3 100,0

69,2 28,5 2,4 100,0

77,3 19,9 2,8 100,0

68,8 26,6 4,6 100,0

75,4 22,8 1,8 100,0

90,5 5,2 1,2 1,3 1,8 100,0

84,9 8,3 2,6 2,0 2,2 100,0

85,9 6,5 1,3 1,4 4,9 100,0

28,4 26,0 22,7 18,7 4,2 100,0

35,7 26,3 18,0 14,5 5,5 100,0

30,4 30,9 20,1 13,6 5,1 100,0

34,3 33,6 15,0 13,2 4,0 100,0

95,7 2,5 1,8 100,0

93,2 4,6 2,2 100,0

92,5 2,7 4,9 100,0

54,3 41,4 4,2 100,0

62,0 32,5 5,5 100,0

61,3 33,6 5,1 100,0

67,8 28,2 4,0 100,0

27,1 8,6 13,0 44,3 7,0 100,0

24,5 8,0 13,8 48,2 5,6 100,0

24,1 9,1 13,8 44,7 8,3 100,0

18,5 14,7 21,2 41,3 4,3 100,0

17,8 20,4 19,6 35,6 6,5 100,0

14,3 13,4 24,6 37,2 10,5 100,0

16,9 23,0 18,3 36,3 5,4 100,0

35,7 57,3 7,0 100,0

32,4 62,0 5,6 100,0

33,2 58,5 8,3 100,0

33,2 62,5 4,3 100,0

38,2 55,3 6,5 100,0

27,7 62,0 10,3 100,0

39,9 54,7 5,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

51

Tabela VI

PODRUCJE

Bosnjaci Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

DA ZIVITE I ISTOJ DRZAVI SA SRBIMA Potpuno prihvatljivo 90,3 Uglavnom prihvatljivo 6,3 Uglavnom neprihvatljivo 1,2 Potpuno neprihvatljivo 1,2 NZ/BO 1,0 Total 100,0 DA ZIVITE I ISTOJ DRZAVI SA SRBIMA TOTAL PRIHVATLJIVO 96,6 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 2,4 NZ/BO 1,0 Total 100,0 DA SRBI ZIVE U VASEM SUSJEDSTVU Potpuno prihvatljivo 89,7 Uglavnom prihvatljivo 6,3 Uglavnom neprihvatljivo 1,7 Potpuno neprihvatljivo 1,2 NZ/BO 1,2 Total 100,0 DA SRBI ZIVE U VASEM SUSJEDSTVU TOTAL PRIHVATLJIVO 95,9 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 2,9 NZ/BO 1,2 Total 100,0 DA DJECA SRBA IDU U ISTU SKOLU SA VASOM DJECOM Potpuno prihvatljivo 88,7 Uglavnom prihvatljivo 6,4 Uglavnom neprihvatljivo 1,8 Potpuno neprihvatljivo 1,2 NZ/BO 1,8 Total 100,0 DA DJECA SRBA IDU U ISTU SKOLU SA VASOM DJECOM TOTAL PRIHVATLJIVO 95,1 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 3,0 NZ/BO 1,8 Total 100,0 DA VAM SRBIN BUDE PREDPOSTAVLJENI NA POSLU Potpuno prihvatljivo 84,6 Uglavnom prihvatljivo 8,4 Uglavnom neprihvatljivo 3,6 Potpuno neprihvatljivo 1,5 NZ/BO 2,0 Total 100,0 DA VAM SRBIN BUDE PREDPOSTAVLJENI NA POSLU TOTAL PRIHVATLJIVO 92,9 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 5,1 NZ/BO 2,0 Total 100,0 DA CLAN VASE PORODICE STUPI U BRAK SA NEKIM KO JE SRPSKE NACINALNOSTI Potpuno prihvatljivo 31,2 Uglavnom prihvatljivo 15,2 Uglavnom neprihvatljivo 12,8 Potpuno neprihvatljivo 36,5 NZ/BO 4,4 Total 100,0 DA CLAN VASE PORODICE STUPI U BRAK SA NEKIM KO JE SRPSKE NACINALNOSTI TOTAL PRIHVATLJIVO 46,3 TOTAL NEPRIHVATLJIVO 49,3 NZ/BO 4,4 Total 100,0

Nov 2007

Hrvati Juni 2008 Sep 2008

Nov 2008

90,9 4,4 1,8 1,9 1,0 100,0

86,7 7,0 1,1 2,9 2,3 100,0

87,7 4,9 2,5 0,6 4,2 100,0

56,0 27,1 9,4 7,0 0,5 100,0

48,1 26,8 11,9 9,3 4,0 100,0

49,8 19,0 15,7 12,9 2,6 100,0

57,6 22,1 12,4 4,2 3,6 100,0

95,3 3,7 1,0 100,0

93,7 4,0 2,3 100,0

92,6 3,1 4,2 100,0

83,0 16,4 0,5 100,0

74,8 21,1 4,0 100,0

68,7 28,6 2,6 100,0

79,7 16,6 3,6 100,0

91,1 4,1 1,9 1,9 1,0 100,0

84,4 8,3 2,0 2,9 2,3 100,0

87,6 5,4 2,2 0,6 4,2 100,0

52,3 26,9 12,0 8,0 0,8 100,0

46,4 28,2 11,5 9,8 4,0 100,0

49,6 18,2 16,4 13,2 2,6 100,0

55,8 22,8 13,0 5,1 3,2 100,0

95,2 3,8 1,0 100,0

92,7 5,0 2,3 100,0

92,9 2,8 4,2 100,0

79,2 20,0 0,8 100,0

74,6 21,3 4,0 100,0

67,8 29,6 2,6 100,0

78,6 18,2 3,2 100,0

90,5 4,1 1,9 1,9 1,7 100,0

82,9 8,2 2,8 3,7 2,3 100,0

87,9 5,1 2,2 0,6 4,2 100,0

52,4 26,1 11,6 9,3 0,5 100,0

45,7 28,6 11,8 9,9 4,0 100,0

47,5 20,0 15,5 14,0 3,0 100,0

53,8 21,4 14,6 7,0 3,2 100,0

94,6 3,8 1,7 100,0

91,2 6,5 2,3 100,0

92,9 2,8 4,2 100,0

78,6 20,9 0,5 100,0

74,3 21,6 4,0 100,0

67,5 29,5 3,0 100,0

75,2 21,6 3,2 100,0

88,6 4,4 2,3 1,9 2,9 100,0

81,9 7,8 3,7 4,3 2,3 100,0

83,7 5,5 4,4 1,6 4,9 100,0

49,2 24,1 14,0 11,6 1,0 100,0

39,8 23,5 19,9 12,7 4,0 100,0

44,6 19,3 18,6 14,5 3,0 100,0

47,8 21,0 16,3 10,1 4,8 100,0

93,0 4,1 2,9 100,0

89,7 8,0 2,3 100,0

89,1 6,0 4,9 100,0

73,3 25,7 1,0 100,0

63,3 32,6 4,0 100,0

63,9 33,2 3,0 100,0

68,8 26,4 4,8 100,0

24,8 7,8 9,4 49,7 8,3 100,0

20,5 6,4 14,6 51,5 7,0 100,0

20,5 8,4 12,8 49,3 9,0 100,0

13,3 8,7 27,5 46,5 4,0 100,0

19,0 11,3 30,8 33,4 5,5 100,0

28,3 9,2 21,0 37,6 3,9 100,0

18,8 5,9 26,7 43,4 5,3 100,0

32,6 59,1 8,3 100,0

26,9 66,1 7,0 100,0

29,0 62,1 9,0 100,0

22,0 74,0 4,0 100,0

30,3 64,2 5,5 100,0

37,5 58,6 3,9 100,0

24,6 70,1 5,3 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li je za vas prihvatljivo...? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

52

Tabela VIIa Da li biste zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u kojem su vecina pripadnici nekog naroda kojem vi ne pripadate? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Da Ne NZ/BO Total

36,0 57,4 6,6 100,0

34,6 50,5 14,9 100,0

36,1 52,5 11,4 100,0

31,7 34,8 60,9 55,4 7,4 9,8 100,0 100,0

34,5 54,5 11,0 100,0

29,6 60,4 10,0 100,0

33,6 56,4 10,0 100,0

36,7 38,0 55,3 47,8 8,0 14,3 100,0 100,0

37,1 53,5 9,4 100,0

34,7 57,0 8,3 100,0

34,0 57,2 8,8 100,0

31,2 57,6 11,2 100,0

27,9 60,4 11,7 100,0

31,0 59,6 9,5 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIIb Da li biste zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u kojem su vecina pripadnici nekog naroda kojem vi ne pripadate? (%)

Da Ne NZ/BO Total

Nov 2007 48,1 42,4 9,6 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 47,4 45,0 37,5 43,1 15,1 12,0 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 49,9 39,2 41,8 52,7 8,3 8,1 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 38,0 30,8 28,6 46,8 56,4 60,7 15,2 12,9 10,8 100,0 100,0 100,0

Nov 2007 21,0 71,4 7,6 100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 21,9 21,2 69,2 70,8 8,8 7,9 100,0 100,0

Nov 2008 18,2 73,6 8,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIIc Da li biste zbog bolje poslovne ponude preselili u grad u kojem su vecina pripadnici nekog naroda kojem vi ne pripadate? (%)

Da Ne NZ/BO Total

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

36,7 45,6 39,0 42,9 52,3 45,6 53,2 48,6 11,0 8,8 7,9 8,5 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

39,4 39,0 53,9 58,8 6,8 2,2 100,0 100,0

PODRUCJE Hrvati Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

42,8 36,8 30,9 15,9 42,6 51,9 58,3 65,2 14,6 11,3 10,9 18,9 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

32,1 45,3 51,8 44,9 16,1 9,8 100,0 100,0

Juni 2008 Vec. Manj.

29,0 57,1 56,4 34,8 14,5 8,1 100,0 100,0

Srbi Sep 2008 Vec. Manj.

26,7 43,3 59,2 38,5 14,1 18,2 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

25,1 28,8 65,1 58,9 9,8 12,3 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIIIa Koliko se ponosite - to sto ste pripadnik vaseg naroda? (%) TIP

SPOL

Grad

Selo

Muski

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi vazno NZ BO Total

82,6 12,4 2,7 0,1 2,1 0,0 100,0

78,7 13,3 3,0 1,2 2,2 0,3 1,2 100,0

77,3 16,2 3,8 0,5 1,5 0,5 0,2 100,0

81,0 85,0 11,7 10,9 2,6 2,7 0,7 0,4 2,8 1,0 0,9 0,3 100,0 100,0

83,8 11,0 2,4 0,5 2,2 0,1 100,0

86,8 8,3 2,6 0,5 1,1 0,2 0,5 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

83,3 10,0 3,2 1,1 1,6 0,4 0,4 100,0

80,9 13,9 3,5 0,4 1,3

79,9 13,1 2,4 1,2 2,7

82,4 11,4 3,4 0,8 1,8

0,6 100,0 100,0

0,1 100,0

82,2 11,0 3,1 1,2 1,1 1,2 0,2 100,0

86,9 9,2 2,0 0,2 1,7 0,0 100,0

83,2 11,0 3,0 0,4 1,7 0,2 0,6 100,0

83,1 11,9 2,8 0,2 0,8 0,6 0,6 100,0

82,5 10,5 2,8 0,7 3,0 0,5 100,0

53

Tabela VIIIb

Godišnji izvještaj 2008. godine

Koliko se ponosite - to sto ste pripadnik vaseg naroda? (%)

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi vazno NZ BO Total

Nov 2007 83,2 13,6 2,4 0,1 0,7 0,0 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 81,6 80,0 11,1 13,8 3,1 4,1 0,5 0,0 2,6 1,3 0,4 0,5 1,2 0,3 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 80,7 82,4 13,9 13,3 3,2 2,0 0,3 0,3 1,3 2,1 0,2 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 81,8 84,3 84,9 12,9 13,0 8,2 1,7 1,7 3,6 0,3 0,1 1,0 3,2 0,8 2,3 0,1 100,0

100,0

100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 81,3 84,5 12,6 8,8 3,0 3,0 1,3 1,2 1,3 1,5 0,4 1,1 0,3 0,7 100,0 100,0

Nov 2007 85,8 8,4 3,5 0,4 1,8 0,3

100,0

100,0

Nov 2008 82,2 9,2 2,3 1,6 2,8 0,8 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIIIc Koliko se ponosite - to sto ste pripadnik vaseg naroda? (%)

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi vazno NZ BO Total

Bosnjaci Sep 2008 Vec. Manj.

87,4 84,7 8,6 8,6 2,8 0,9 0,1 0,9 0,9 4,9 0,1

Juni 2008 Vec. Manj.

91,1 74,5 4,8 10,7 0,7 2,1 0,4 4,7 2,0 7,4 0,2 0,7 0,6 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

84,7 90,9 8,6 4,9 3,7 2,7 0,3 1,1 0,7 1,1 0,8 0,5 100,0 100,0 100,0

Juni 2008 Vec. Manj.

77,3 85,1 13,3 8,9 4,5 2,8 1,1 2,2 3,6 1,1 0,2 100,0

PODRUCJE Hrvati Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

78,3 72,9 80,7 87,9 11,9 11,1 10,2 3,1 6,4 2,0 2,3 1,0 1,0 0,5 1,5 7,6 6,0 6,0

0,8 100,0 100,0

Srbi Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

71,3 71,4 78,4 82,7 20,5 16,2 15,5 9,3 4,5 1,1 2,5 1,8 1,1 2,4 0,7 0,9 2,0 4,4 1,5 5,4 1,1 0,6 2,1 0,6 3,5 0,7 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

6,3 0,3 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

79,3 87,8 13,7 5,0 2,5 1,9 2,2 6,4 0,2 0,2 0,7 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IXa Koliko se ponosite - time sto ste gradjanin/drzavaljanin Bosne i Hercegovine (%) TIP Grad

SPOL Selo

Muski

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi vazno NZ BO Total

52,9 16,0 11,2 9,2 9,9 0,9 100,0

51,5 14,8 12,1 10,2 9,5 0,6 1,3 100,0

46,3 21,2 13,8 9,1 7,9 1,0 0,6 100,0

51,5 50,6 14,5 17,1 12,4 9,4 11,5 11,0 8,4 10,6 1,0 0,3 0,6 0,9 100,0 100,0

53,1 14,3 11,1 6,7 13,7 0,3 0,8 100,0

55,5 21,6 9,6 5,6 4,9 0,9 1,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

54,4 19,2 8,7 6,8 9,3 0,9 0,8 100,0

49,4 51,3 17,5 13,4 8,9 12,3 13,2 9,3 10,0 12,2 0,1 0,2 0,9 1,3 100,0 100,0

49,7 21,4 11,9 7,6 7,5 0,8 1,1 100,0

52,6 16,9 10,1 9,1 9,4 1,6 0,3 100,0

53,6 15,9 11,4 7,3 10,5 0,3 0,9 100,0

53,4 15,5 10,8 7,2 11,7 0,7 0,7 100,0

53,4 21,5 10,9 6,7 5,0 1,1 1,4 100,0

53,8 17,5 10,5 8,5 8,4 0,2 1,1 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

54

Tabela IXb Koliko se ponosite - time sto ste gradjanin/drzavaljanin Bosne i Hercegovine (%)

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi vazno NZ BO Total

Nov 2007 54,1 18,9 6,8 8,6 10,8 0,2 0,7 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 52,9 50,8 14,7 26,7 11,2 10,3 6,9 6,8 12,8 3,9 0,1 0,5 1,3 1,0 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 51,5 50,4 20,5 17,5 12,2 9,6 6,7 11,5 7,9 9,6 0,9 0,1 0,4 1,3 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 51,5 46,3 56,6 11,6 20,7 14,1 11,6 12,6 8,9 9,4 10,0 11,3 15,4 8,9 8,5 0,3 1,2 0,5 0,1 0,3 100,0 100,0 100,0

Nov 2007 50,1 14,1 13,7 10,9 10,3 0,2 0,8 100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 51,8 55,2 15,7 16,8 12,1 11,8 8,8 5,9 9,7 7,0 0,8 1,2 1,1 2,0 100,0 100,0

Nov 2008 52,6 16,0 9,3 9,2 10,3 1,2 1,6 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IXc Koliko se ponosite - time sto ste gradjanin/drzavaljanin Bosne i Hercegovine (%)

Jako se ponosi Donekle Malo Nimalo Nije mi vazno NZ BO Total

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

89,8 78,0 81,1 76,7 4,0 10,0 12,4 9,6 1,5 2,1 4,1 6,9 1,7 4,1 0,7 1,9 2,1 3,4 0,9 4,9 0,2 0,6 0,7 2,4 0,2 100,0 100,0 100,0 100,0

PODRUCJE Hrvati Nov 2008 Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

80,7 87,0 35,6 69,2 36,1 60,2 11,2 8,7 21,1 7,6 29,1 16,3 5,4 2,7 15,8 9,3 16,3 3,1 0,4 12,9 9,2 6,2 6,5 0,8 11,6 3,2 8,8 7,6 0,9 0,8 1,3 0,5 1,4 0,6 0,8 1,8 1,0 2,1 6,3 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

32,5 75,4 33,8 12,5 13,8 3,0 4,7 1,1 14,0 6,7 0,3 0,9 1,4 100,0 100,0

Juni 2008 Vec. Manj.

12,7 54,3 25,1 16,3 22,3 3,2 14,4 8,4 23,9 13,3 0,5 1,1 1,1 3,5 100,0 100,0

Srbi Sep 2008 Vec. Manj.

21,0 60,8 30,2 15,1 18,7 10,8 15,0 11,6 10,9 1,2 2,3 2,5 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

23,7 72,9 20,1 9,8 15,7 1,1 20,8 5,3 17,7 10,2 1,2 0,9 0,7 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela Xa Da li mislite da bi u slucaju povlacenja EUFOR - a u bih moglo doci do rata? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Da Ne NZ/BO Total

26,2 62,1 11,6 100,0

14,0 71,7 14,3 100,0

19,9 63,9 16,2 100,0

21,9 33,3 67,4 56,7 10,6 10,0 100,0 100,0

16,8 71,3 11,8 100,0

17,3 71,5 11,2 100,0

23,8 63,6 12,6 100,0

32,3 16,2 60,4 73,9 7,2 9,9 100,0 100,0

20,9 67,5 11,6 100,0

23,9 66,5 9,6 100,0

28,3 57,7 14,0 100,0

15,0 69,2 15,8 100,0

16,1 68,9 15,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela Xb Da li mislite da bi u slucaju povlacenja EUFOR - a u bih moglo doci do rata? (%)

Da Ne NZ/BO Total

Nov 2007 32,6 56,7 10,7 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 11,4 19,0 77,6 66,7 11,0 14,2 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 22,3 26,9 62,2 62,6 15,5 10,5 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 21,0 14,7 24,8 65,5 72,6 66,1 13,5 12,7 9,1 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 2007 30,5 58,6 10,9 100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 16,6 19,9 70,3 67,2 13,1 12,8 100,0 100,0

Nov 2008 22,5 67,8 9,8 100,0

22,1 64,1 13,8 100,0

55

Tabela Xc

Da Ne NZ/BO Total

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

16,2 20,8 26,0 17,5 65,1 53,3 56,6 70,7 18,7 25,8 17,4 11,8 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

29,5 13,9 60,9 78,4 9,5 7,7 100,0 100,0

PODRUCJE Hrvati Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

12,4 26,4 15,5 19,6 75,2 61,3 74,5 71,1 12,4 12,3 10,0 9,3 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

18,6 27,2 57,0 67,7 24,5 5,2 100,0 100,0

Juni 2008 Vec. Manj.

15,4 18,4 78,1 55,6 6,5 26,0 100,0 100,0

Srbi Sep 2008 Vec. Manj.

11,5 13,5 78,0 75,4 10,5 11,1 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

17,8 27,0 70,9 64,7 11,3 8,3 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIa Da li biste podrzali odrzavanje javnih protesta, strajkova, demonstracija / da li biste licno ucestvovali u javnim protestima, strajkovima, demonstracijama u vezi sa...? (%) TIP

SPOL

Grad

Selo

Muski

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

UGROZENIM NACIONALNIM I GRADJANSKIM PRAVIMA Da 48,5 Ne 44,8 NZ/BO 6,7 Total 100,0 100,0

54,8 53,7 39,0 37,8 6,2 8,5 100,0100,0

47,1 52,9 41,8 43,5 11,1 3,5 100,0 100,0

52,8 45,4 41,6 48,0 5,6 6,7 100,0100,0

49,3 45,7 5,0 100,0

55,3 40,7 4,0 100,0

56,7 52,2 49,5 36,3 40,9 43,9 7,0 6,9 6,6 100,0100,0 100,0

46,9 47,4 5,7 100,0

50,7 45,9 44,5 46,2 4,8 7,9 100,0100,0

47,3 44,2 8,5

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIb Da li biste podrzali odrzavanje javnih protesta, strajkova, demonstracija / da li biste licno ucestvovali u javnim protestima, strajkovima, demonstracijama u vezi sa...? (%)

18 - 35 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 UGROZENIM NACIONALNIM I GRADJANSKIM PRAVIMA Da 53,2 57,9 51,1 Ne 40,9 35,5 39,3 NZ/BO 5,9 6,6 9,6 Total 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 56,1 36,6 7,3 100,0

57,2 39,6 3,2 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 62,9 31,2 5,9 100,0

57,1 38,1 4,8 100,0

53,0 39,0 8,0 100,0

Nov 2007 44,7 50,2 5,2 100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 45,0 50,2 4,9 100,0

42,5 50,8 6,7 100,0

Nov 2008 37,3 55,2 7,5 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIc Da li biste podrzali odrzavanje javnih protesta, strajkova, demonstracija / da li biste licno ucestvovali u javnim protestima, strajkovima, demonstracijama u vezi sa...? (%) Područje

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

UGROZENIM NACIONALNIM I GRADJANSKIM PRAVIMA Da 61,3 53,2 49,8 39,1 Ne 31,5 38,9 42,0 48,6 NZ/BO 7,1 7,9 8,1 12,3 Total 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

56,2 34,0 9,8 100,0

54,3 41,2 41,3 50,8 4,5 8,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Hrvati Sep 2008 Vec. Manj.

35,5 54,3 61,6 35,7 2,9 10,0 100,0 100,0

Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

48,9 57,3 34,5 34,9 16,6 7,9 100,0 100,0

40,4 57,6 2,1 100,0

50,5 45,5 4,0 100,0

Srbi Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

41,8 47,3 53,5 46,5 4,7 6,2 100,0 100,0

46,5 49,0 4,4 100,0

39,0 55,6 5,3 100,0

33,1 63,0 3,9 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li mislite da bi u slucaju povlacenja EUFOR - a u bih moglo doci do rata? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

56

Tabela XIIa Koliko po vasem misljenju vjerske zajednice/crkve u BiH utice na aktuelna politicka zbivanja? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Nimalo Malo Donekle Jako NZ/BO Total TOTAL MALO TOTAL JAKO NZ/BO Total

9,0 19,3 37,7 27,2 6,8 100,0 28,3 64,9 6,8 100,0

11,2 20,3 30,0 26,2 12,3 100,0 31,5 56,2 12,3 100,0

11,4 17,8 30,5 32,9 7,3 100,0 29,3 63,4 7,3 100,0

11,2 11,6 19,6 21,5 32,9 33,5 31,1 25,6 5,2 7,8 100,0 100,0 30,7 33,1 64,0 59,1 5,2 7,8 100,0 100,0

14,7 24,3 30,5 20,0 10,6 100,0 39,0 50,5 10,6 100,0

18,4 24,5 28,3 23,1 5,8 100,0 42,8 51,4 5,8 100,0

15,9 20,8 27,3 28,1 7,8 100,0 36,7 55,5 7,8 100,0

10,3 14,2 18,9 22,4 34,5 29,3 31,2 26,4 5,1 7,7 100,0 100,0 29,2 36,6 65,6 55,7 5,1 7,7 100,0 100,0

14,2 23,9 26,0 30,9 5,0 100,0 38,1 56,9 5,0 100,0

14,7 21,4 28,9 29,5 5,5 100,0 36,2 58,4 5,5 100,0

10,7 22,1 36,1 21,6 9,6 100,0 32,7 57,7 9,6 100,0

12,2 22,8 31,2 19,0 14,8 100,0 35,0 50,2 14,8 100,0

16,5 19,4 32,3 23,8 7,9 100,0 36,0 56,1 7,9 100,0

13,1 19,2 30,5 29,3 7,9 100,0 32,3 59,8 7,9 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIIb Koliko po vasem misljenju vjerske zajednice/crkve u BiH utice na aktuelna politicka zbivanja? (%)

Nimalo Malo Donekle Jako NZ/BO Total TOTAL MALO TOTAL JAKO NZ/BO Total

Nov 2007 10,4 18,4 36,3 26,7 8,2 100,0 28,8 63,0 8,2 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 14,2 13,4 23,1 17,4 29,9 35,2 22,7 29,7 10,1 4,3 100,0 100,0 37,3 30,8 52,6 64,9 10,1 4,3 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 11,2 9,1 18,8 19,7 31,2 41,5 29,4 23,1 9,4 6,7 100,0 100,0 30,0 28,7 60,6 64,6 9,4 6,7 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 10,2 14,4 13,1 23,1 23,0 17,9 27,7 27,7 30,5 28,7 29,2 35,1 10,3 5,7 3,3 100,0 100,0 100,0 33,3 37,5 31,0 56,4 56,8 65,6 10,3 5,7 3,3 100,0 100,0 100,0

Nov 2007 11,6 23,1 30,0 28,2 7,2 100,0 34,7 58,1 7,2 100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 13,6 17,8 21,7 24,9 32,1 24,4 19,7 24,0 12,8 9,0 100,0 100,0 35,3 42,7 51,9 48,3 12,8 9,0 100,0 100,0

Nov 2008 17,2 23,4 27,6 25,4 6,3 100,0 40,6 53,1 6,3 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIIc Koliko po vasem misljenju vjerske zajednice/crkve u BiH utice na aktuelna politicka zbivanja? (%)

Nimalo Malo Donekle Jako NZ/BO Total TOTAL MALO TOTAL JAKO NZ/BO Total

PODRUCJE Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

4,7 6,8 7,3 4,9 2,1 7,4 17,6 10,6 12,6 10,4 18,1 13,2 28,7 15,1 31,5 29,1 31,6 18,7 32,5 45,2 43,0 45,2 45,6 58,8 16,5 22,2 5,6 10,4 2,6 1,9 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 22,3 17,5 19,9 15,3 20,2 20,5 61,2 60,4 74,5 74,4 77,2 77,5 16,5 22,2 5,6 10,4 2,6 1,9 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Hrvati Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

20,7 6,1 9,2 6,6 29,8 28,3 29,8 11,7 35,1 24,6 36,2 39,2 10,6 38,0 14,7 35,1 3,7 3,0 10,0 7,3 100,0 100,0 100,0 100,0 50,5 34,4 39,0 18,3 45,7 62,6 51,0 74,3 3,7 3,0 10,0 7,3 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 2008 Vec. Manj.

6,2 5,7 16,1 14,0 32,2 33,2 25,7 43,7 19,8 3,4 100,0 100,0 22,3 19,7 57,9 76,9 19,8 3,4 100,0 100,0

Juni 2008 Vec. Manj.

19,2 11,8 25,3 35,1 31,0 31,5 16,1 12,5 8,4 9,1 100,0 100,0 44,5 46,9 47,1 44,1 8,4 9,1 100,0 100,0

Srbi Sep 2008 Vec. Manj.

24,5 19,2 29,7 31,3 24,3 20,4 14,8 14,0 6,6 15,1 100,0 100,0 54,2 50,5 39,2 34,5 6,6 15,1 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

28,0 10,4 22,7 25,8 28,3 27,5 13,0 24,1 8,0 12,2 100,0 100,0 50,7 36,2 41,3 51,6 8,0 12,2 100,0 100,0

57

Tabela XIIIa

TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

TOTAL SE NE SLAZE TOTAL SE SLAZE NZ/BO Total

72,5 19,5 8,0 100,0

63,8 22,4 13,8 100,0

63,0 26,4 10,7 100,0

74,9 67,8 16,2 21,2 8,9 11,0 100,0 100,0

62,4 23,8 13,8 100,0

56,9 28,1 15,0 100,0

72,2 18,0 9,9 100,0

73,9 64,3 20,5 24,1 5,6 11,7 100,0 100,0

60,3 27,2 12,5 100,0

72,7 19,3 8,0 100,0

65,8 20,5 13,7 100,0

62,1 22,4 15,5 100,0

59,6 27,3 13,1 100,0

73,9 15,3 10,8 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIIIb Neki kazu da samo nacionalne stranke ili stranke sa nacionalnim predznakom u bih mogu osigurati zastitu vitalnih nacionalnih interesa naroda koje predstavljaju. U kojoj mjeri se slazete ili ne slazete sa ovim misljenjem? (%)

TOTAL SE NE SLAZE TOTAL SE SLAZE NZ/BO Total

Nov 2007 71,1 20,1 8,8 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 59,6 60,0 26,7 29,5 13,7 10,5 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 73,9 73,4 14,9 19,5 11,2 7,1 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 65,3 60,2 74,4 21,1 25,8 17,4 13,6 14,0 8,3 100,0 100,0 100,0

Nov 2007 66,1 21,6 12,3 100,0

51 + Juni 2008 Sep 2008 65,0 59,6 21,4 26,2 13,6 14,2 100,0 100,0

Nov 2008 72,0 19,5 8,5 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela XIIIc Neki kazu da samo nacionalne stranke ili stranke sa nacionalnim predznakom u bih mogu osigurati zastitu vitalnih nacionalnih interesa naroda koje predstavljaju. U kojoj mjeri se slazete ili ne slazete sa ovim misljenjem? (%)

TOTAL SE NE SLAZE TOTAL SE SLAZE NZ/BO Total

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. % % % % 69,4 83,7 73,4 63,8 15,1 10,9 15,9 14,5 15,6 5,4 10,6 21,7 100,0 100,0 100,0 100,0

PODRUCJE Hrvati Nov 2008 Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. % % % % % % 86,9 92,7 51,6 75,5 47,2 64,4 8,0 5,1 32,2 18,4 38,5 28,1 5,1 2,2 16,1 6,1 14,3 7,5 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 2008 Vec. Manj. % % 41,0 60,4 45,7 32,6 13,3 7,1 100,0 100,0

Juni 2008 Vec. Manj. % % 51,4 65,7 31,0 21,4 17,7 12,9 100,0 100,0

Srbi Sep 2008 Vec. Manj. % % 53,1 52,3 31,5 30,2 15,4 17,4 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj. % % 65,4 59,8 20,5 23,3 14,1 16,9 100,0 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Neki kazu da samo nacionalne stranke ili stranke sa nacionalnim predznakom u bih mogu osigurati zastitu vitalnih nacionalnih interesa naroda koje predstavljaju. U kojoj mjeri se slazete ili ne slazete sa ovim misljenjem? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

58

STANJE JAVNE I OSOBNE SIGURNOSTI Indeks sigurnosti u BiH

Tabela Ia Građanima ili članovima njihovih obitelji, dogodilo se (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

PROVALNA KRADJA U PRIVATNU KUCU/STAN Da 1,3 3,1 2,9 1,5 Ne 98,6 96,5 96,0 98,3 NZ/BO 0,1 0,5 1,1 0,2 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 PROVALNA KRADJA U RADNJI/POSLOVNOM PROSTORU Da 0,8 0,9 1,0 0,2 Ne 98,4 98,6 97,5 99,3 NZ/BO 0,9 0,5 1,5 0,5 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 KRADJE NOVCANIKA Da 1,7 2,1 4,1 2,2 Ne 98,2 97,4 94,3 97,5 NZ/BO 0,1 0,5 1,6 0,2 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 KRADJE AUTOMOBILA Da 0,2 1,8 0,6 0,2 Ne 99,0 97,7 98,1 99,5 NZ/BO 0,8 0,5 1,3 0,2 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 KRADJA BILO KAKVIH DRUGIH VRIJEDNOSTI, STVARI I SL… Da 2,2 3,1 3,6 1,0 Ne 97,4 96,5 94,8 98,8 NZ/BO 0,4 0,5 1,6 0,2 TOTAL 100,0100,0 100,0 REKET Da 0,2 0,3 0,5 Ne 99,7 99,0 97,8 99,5 NZ/BO 0,1 0,7 1,7 0,4 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 UCJENJIVANJE Da 0,1 1,0 0,8 0,2 Ne 99,7 98,4 97,6 99,4 NZ/BO 0,1 0,6 1,6 0,4 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0

0,9 98,7 0,5 100,0

1,8 96,8 1,4 100,0

1,9 95,4 2,7 100,0

0,5 98,6 0,9 100,0

1,1 2,8 98,6 95,5 0,3 1,8 100,0 100,0

2,4 96,1 1,6 100,0

1,4 98,2 0,4 100,0

1,0 98,7 0,3 100,0

2,0 97,8 0,3 100,0

2,3 95,3 2,5 100,0

0,5 98,7 0,8 100,0

0,4 98,4 1,1 100,0

1,0 97,0 2,0 100,0

1,2 96,4 2,4 100,0

0,7 98,2 1,1 100,0

0,4 1,3 98,7 96,8 0,9 1,9 100,0 100,0

1,6 97,1 1,3 100,0

0,5 98,8 0,7 100,0

0,7 98,2 1,1 100,0

0,7 98,5 0,8 100,0

0,6 96,7 2,7 100,0

0,5 98,5 1,0 100,0

0,7 98,8 0,5 100,0

1,4 97,2 1,4 100,0

2,2 95,4 2,4 100,0

1,4 97,6 1,0 100,0

0,0 1,9 99,6 96,4 0,3 1,7 100,0 100,0

4,1 94,6 1,4 100,0

2,1 97,4 0,5 100,0

2,2 97,5 0,3 100,0

1,5 98,2 0,3 100,0

2,0 95,4 2,7 100,0

1,4 97,8 0,8 100,0

0,6 98,4 1,0 100,0

0,8 97,8 1,4 100,0

0,9 97,0 2,2 100,0

0,2 98,8 1,0 100,0

0,3 1,9 98,9 96,4 0,7 1,7 100,0 100,0

1,1 97,7 1,2 100,0

0,3 99,2 0,5 100,0

0,5 98,4 1,1 100,0

0,7 99,0 0,3 100,0

0,4 97,2 2,4 100,0

0,2 99,0 0,9 100,0

2,3 97,2 0,5 100,0 0,1 99,2 0,5 100,0

1,1 1,5 97,6 96,1 1,4 2,4 100,0100,0 0,3 0,7 98,1 96,7 1,3 2,4 100,0 100,0

2,4 96,7 1,0 100,0 0,9 99,0 1,0 100,0

2,7 2,0 2,4 97,1 96,2 96,3 0,3 1,7 1,3 100,0 100,0100,0 0,1 0,2 0,7 99,5 97,7 97,6 0,3 1,6 1,4 100,0 100,0 100,0

1,3 98,1 0,6 100,0 1,0 99,3 0,6 100,0

1,9 97,5 0,6 100,0 0,1 99,3 0,4 100,0

1,8 2,4 97,9 94,9 0,3 2,7 100,0100,0 0,3 0,3 99,2 96,8 0,5 2,7 100,0 100,0

2,3 97,0 0,7 100,0 100,0 0,4 0,1 99,1 0,8 100,0

0,5 99,1 0,5 100,0

1,1 97,6 1,3 100,0

0,3 98,6 1,2 100,0

0,5 1,9 99,1 96,5 0,4 1,6 100,0 100,0

0,2 99,2 0,6 100,0

0,2 99,6 0,3 100,0

0,3 99,3 0,4 100,0

0,3 98,6 1,1 100,0

0,9 96,7 2,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

1,1 97,6 1,3 100,0

0,5 96,7 2,7 100,0

59

Tabela Ib

GODINE STAROSTI 18 - 35 36 - 50 50 + Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 % % % % % % % % % % % % PROVALNA KRADJA U PRIVATNU KUCU/STAN 1,9 98,0 0,1 TOTAL 100,0 PROVALNA KRADJA U RADNJI/POSLOVNOM PROSTORU 0,5 99,0 0,5 TOTAL 100,0 KRADJE NOVCANIKA 1,4 98,5 0,2 TOTAL 100,0 KRADJE AUTOMOBILA 0,6 98,9 0,5 TOTAL 100,0 KRADJA BILO KAKVIH DRUGIH VRIJEDNOSTI, STVARI I SL… 2,3 97,2 0,5 TOTAL 100,0 REKET 0,0 99,9 0,1 TOTAL 100,0 UCJENJIVANJE 0,4 99,5 0,1 TOTAL 100,0

2,5 96,6 0,9 100,0

3,2 93,8 3,0 100,0

0,5 99,4 0,1 100,0

0,7 98,2 1,1 100,0

1,8 95,1 3,0 100,0

1,6 97,5 0,9 100,0

100,0

1,0 98,8 0,2 100,0

1,7 98,2 0,1 100,0

0,4 98,6 1,0 100,0

0,4 98,9 0,7 100,0

3,1 95,4 1,6 100,0

1,8 96,1 2,2 100,0

1,7 97,4 0,8 100,0

1,1 98,3 0,7 100,0

0,6 98,6 0,8 100,0

0,6 98,7 0,6 100,0

0,3 99,6 0,1 100,0

0,2 98,8 1,0 100,0

0,6 97,7 1,6 100,0

1,4 96,6 2,0 100,0

0,9 97,1 2,0 100,0

0,1 98,9 1,0 100,0

3,5 93,5 3,0 100,0

1,9 98,0 0,1 100,0

1,0 99,0 0,0 100,0

1,8 98,0 0,2 100,0

4,7 95,1 0,3 100,0

1,8 97,2 1,0 100,0

1,0 98,4 0,7 100,0

1,9 96,6 1,5 100,0

1,7 96,3 2,0 100,0

1,6 97,4 1,0 100,0

1,9 97,3 0,9 100,0

1,8 95,7 2,5 100,0

0,2 99,5 0,4 100,0

0,1 99,3 0,6 100,0

1,1 98,9 0,0 100,0

0,3 99,6 0,1 100,0

0,4 98,8 0,8 100,0

0,4 98,0 1,6 100,0

0,9 97,5 1,6 100,0

0,1 97,9 2,0 100,0

0,1 98,9 1,0 100,0

2,1 97,0 0,9 100,0

3,3 93,5 3,1 100,0

1,6 98,3 0,1 100,0

2,8 97,2 0,0 100,0

1,6 98,4 0,0 100,0

1,1 98,8 0,1 100,0

1,2 98,0 0,8 100,0

1,8 97,5 0,7 100,0

2,0 96,4 1,6 100,0

2,2 95,8 2,0 100,0

2,4 96,5 1,1 100,0

0,3 98,9 0,9 100,0

1,6 95,3 3,1 100,0

0,1 99,8 0,1 100,0

0,5 99,3 0,2 100,0

0,0 99,7 0,3 100,0

0,3 99,5 0,3 100,0

0,1 98,8 1,0 100,0

0,3 99,0 0,7 100,0

0,9 97,4 1,6 100,0

0,2 97,8 2,0 100,0

0,0 98,9 1,1 100,0

0,9 98,2 0,9 100,0

1,8 95,0 3,1 100,0

0,4 99,5 0,1 100,0

0,0 100,0 0,0 100,0

0,0 100,0 0,0 100,0

0,3 99,6 0,1 100,0

0,1 98,8 1,0 100,0

0,5 98,8 0,7 100,0

1,8 96,6 1,6 100,0

0,2 97,8 2,0 100,0

0,2 98,4 1,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

0,9 99,1

Godišnji izvještaj 2008. godine

Građanima ili članovima njihovih obitelji, dogodilo se (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

60

Tabela Ic Građanima ili članovima njihovih obitelji, dogodilo se (%) PODRUCJE Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. % % % % % % PROVALNA KRADJA U PRIVATNU KUCU/STAN Da 3,2 4,3 2,3 0,0 1,5 2,3 Ne 96,2 93,8 94,1 97,1 97,5 97,7 NZ/BO 0,7 1,8 3,7 2,9 0,9 0,0 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 PROVALNA KRADJA U RADNJI/POSLOVNOM PROSTORU Da 1,0 3,8 0,7 0,9 0,5 0,0 Ne 98,3 94,4 95,9 96,2 98,6 100,0 NZ/BO 0,7 1,8 3,4 2,9 0,9 0,0 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 KRADJE NOVCANIKA Da 2,1 5,0 3,1 2,0 2,0 1,5 Ne 97,2 93,2 93,5 95,1 97,0 98,5 NZ/BO 0,7 1,8 3,4 2,9 0,9 0,0 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 KRADJE AUTOMOBILA Da 1,6 2,5 0,5 0,0 0,1 0,0 Ne 97,8 95,7 96,6 97,1 99,0 100,0 NZ/BO 0,7 1,8 2,9 2,9 0,9 0,0 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 KRADJA BILO KAKVIH DRUGIH VRIJEDNOSTI, STVARI I SL… Da 2,7 8,1 2,1 0,0 1,2 0,0 Ne 96,6 90,7 94,5 97,1 97,8 100,0 NZ/BO 0,7 1,2 3,5 2,9 0,9 0,0 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 REKET Da 0,9 3,1 0,5 0,0 0,1 0,0 Ne 98,2 95,1 96,0 97,1 98,9 96,9 NZ/BO 0,9 1,9 3,5 2,9 1,1 3,1 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 UCJENJIVANJE Da 1,8 3,1 0,6 0,0 0,1 0,0 Ne 97,4 95,1 95,9 97,1 98,6 96,9 NZ/BO 0,8 1,8 3,5 2,9 1,4 3,1 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Juni 2008 Vec. Manj. % %

Hrvati Sep 2008 Vec. Manj. % %

Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. % % % %

Srbi Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. % % % %

1,8 96,9 1,2 100,0

7,2 4,1 90,2 92,9 2,6 2,9 100,0 100,0

5,0 1,1 90,0 97,4 4,9 1,5 100,0 100,0

3,5 95,3 1,2 100,0

1,7 96,9 1,4 100,0

0,0 1,9 100,0 98,1 0,0 0,0 100,0 100,0

0,0 99,3 0,7 100,0

0,0 100,0 0,0 100,0

0,5 99,5 0,0 100,0

1,8 97,2 1,0 100,0

6,2 2,5 91,7 94,5 2,1 2,9 100,0 100,0

0,5 1,2 94,5 97,0 4,9 1,8 100,0 100,0

3,5 95,3 1,2 100,0

0,7 97,0 2,3 100,0

1,1 1,2 98,9 98,6 0,0 0,2 100,0 100,0

0,0 99,3 0,7 100,0

0,3 99,2 0,5 100,0

0,0 100,0 0,0 100,0

3,3 95,7 1,0 100,0

7,4 3,2 90,5 93,7 2,1 3,2 100,0 100,0

3,1 3,6 92,0 94,6 4,9 1,8 100,0 100,0

3,7 95,1 1,2 100,0

0,9 97,8 1,4 100,0

1,3 3,0 98,7 96,8 0,0 0,2 100,0 100,0

1,1 98,2 0,7 100,0

1,0 99,0 0,0 100,0

0,5 99,5 0,0 100,0

0,9 98,1 1,0 100,0

6,2 1,0 91,7 96,1 2,1 2,9 100,0 100,0

0,5 1,6 94,5 97,0 4,9 1,5 100,0 100,0

3,0 95,8 1,2 100,0

1,1 97,5 1,4 100,0

0,0 1,1 100,0 98,7 0,0 0,2 100,0 100,0

0,0 99,3 0,7 100,0

0,0 99,8 0,2 100,0

0,0 100,0 0,0 100,0

2,2 96,8 1,0 100,0

8,8 3,5 89,1 93,6 2,1 2,9 100,0 100,0

0,0 2,9 95,1 95,3 4,9 1,8 100,0 100,0

4,5 94,3 1,2 100,0

0,9 97,7 1,4 100,0

2,1 2,5 97,9 97,2 0,0 0,2 100,0 100,0

0,9 98,4 0,7 100,0

1,4 98,6 0,0 100,0

0,5 99,5 0,0 100,0

0,7 98,7 0,6 100,0

6,9 1,2 91,0 95,6 2,1 3,2 100,0 100,0

0,5 0,3 94,6 97,9 4,9 1,8 100,0 100,0

4,0 93,7 2,3 100,0

0,0 98,6 1,4 100,0

0,0 0,9 100,0 98,9 0,0 0,2 100,0 100,0

0,0 99,3 0,7 100,0

0,0 100,0 0,0 100,0

0,0 100,0 0,0 100,0

0,7 98,7 0,6 100,0

6,2 1,0 91,7 96,1 2,1 2,9 100,0 100,0

0,0 0,3 95,1 97,9 4,9 1,8 100,0 100,0

5,5 92,2 2,3 100,0

0,4 98,2 1,4 100,0

0,0 1,1 100,0 98,7 0,0 0,2 100,0 100,0

0,0 99,3 0,7 100,0

0,5 99,5 0,0 100,0

0,0 100,0 0,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

61

Tabela IIa

TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Da Ne NZ/BO TOTAL

9,5 90,1 0,4 100,0

4,4 95,3 0,3 100,0

6,6 90,7 2,6 100,0

5,0 4,5 94,0 95,1 1,0 0,4 100,0 100,0

5,5 93,8 0,7 100,0

3,7 95,2 1,0 100,0

4,7 94,5 0,8 100,0

6,7 5,9 92,9 93,8 0,4 0,3 100,0 100,0

6,5 91,3 2,2 100,0

5,5 93,7 0,8 100,0

6,6 92,9 0,5 100,0

4,2 95,1 0,7 100,0

3,5 95,2 1,3 100,0

94,8 1,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIb Da li ste u protekla tri mjesecavi ili clan vase uze obitelji/porodice trazili intervenciju policije iz bilo kojeg razloga? (%)

Da Ne NZ/BO TOTAL

Nov 2007 8,9 91,1 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 4,6 3,5 95,4 94,5 2,0 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 7,1 5,3 92,5 94,4 0,5 0,3 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 5,3 8,5 3,7 94,3 90,6 94,5 0,4 0,9 1,8 100,0 100,0 100,0

Nov 2007 5,6 93,5 1,0 100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 5,5 4,4 94,0 93,7 0,5 1,9 100,0 100,0

Nov 2008 3,4 95,9 0,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIb Da li ste u protekla tri mjesecavi ili clan vase uze obitelji/porodice trazili intervenciju policije iz bilo kojeg razloga? (%)

Da Ne NZ/BO TOTAL

Nov 2007 Vec. 10,9 88,8 0,3 100,0

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Vec. Vec. 6,6 5,9 93,1 93,1 0,3 1,0 100,0 100,0

PODRUCJE Hrvati Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008Sep 2008 Vec. Vec. Vec. Vec. 5,8 4,9 4,1 3,1 92,5 92,9 94,7 90,8 1,6 2,3 1,2 6,1 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. 4,6 94,3 1,1 100,0

Nov 2007 Vec. 2,7 97,3 100,0

Srbi Juni 2008 Sep 2008 Vec. Vec. 3,9 4,6 95,8 94,2 0,3 1,2 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. 3,8 96,2 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIIa U kojoj mjeri ste zadovoljni ili nezadovoljni onim sto je u vezi sa tim policija poduzela? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Uopce/uopste nije zadovoljan 16,1 Uglavnom je nezadovoljan 51,6 Uglavnom je zadovoljan 27,3 Potpuno je zadovoljan 4,3 NZ/BO 0,7 TOTAL 100,0

84,3 11,7

4,0 100,0

24,5 46,2 23,7 5,6 100,0

27,2 19,6 33,1 25,9 22,0 39,1 15,5 15,4 2,2 100,0 100,0

59,6 34,7

5,7 100,0

18,7 38,9 33,7 8,6 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

26,3 21,5 40,7 6,5 5,0 100,0

12,7 76,8 47,8 20,6 32,4 6,3 0,8 2,6 100,0 100,0

33,0 37,4 25,6 4,0 100,0

36,1 6,6 43,3 9,0 5,1 100,0

22,1 35,8 31,4 10,7 100,0

58,2 33,5

8,3 100,0

2,6 53,2 32,2 12,0 100,0

14,9 51,6 19,0 12,3 2,2 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li ste u protekla tri mjesecavi ili clan vase uze obitelji/porodice trazili intervenciju policije iz bilo kojeg razloga? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

62

Tabela IIIb U kojoj mjeri ste zadovoljni ili nezadovoljni onim sto je u vezi sa tim policija poduzela? (%)

18 - 35 Nov 2007 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Uopce/uopste nije zadovoljan 17,9 77,5 6,9 16,6 18,3 Uglavnom je nezadovoljan 44,9 22,5 36,9 27,1 39,6 Uglavnom je zadovoljan 29,7 48,3 37,9 16,9 Potpuno je zadovoljan 7,5 8,0 13,2 23,3 NZ/BO 5,2 1,8 TOTAL 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 64,3 38,8 39,2 29,2 41,8 28,3 16,6 27,6 2,8 6,5 4,9 100,0 100,0 100,0

Nov 2007 16,2 38,5 45,3

100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 65,2 15,7 27,0 49,2 24,6 10,5 7,8 100,0 100,0

Nov 2008 38,5 24,2 24,7 12,5 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IIIc U kojoj mjeri ste zadovoljni ili nezadovoljni onim sto je u vezi sa tim policija poduzela? (%) PODRUCJE

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

Uopce/uopste nije zadovoljan 76,5 Uglavnom je nezadovoljan 23,5 Uglavnom je zadovoljan Potpuno je zadovoljan NZ/BO TOTAL 100,0

82,8 21,3 11,7 55,0 19,5 4,1 5,5 100,0 100,0

42,7 77,1 32,8 22,9 10,3 9,2 5,0 100,0 100,0

66,7 33,3

46,7 53,3

86,8 13,2

100,0 100,0

Hrvati Sep 2008 Vec. Manj.

11,4 23,5 39,4 25,7

100,0 100,0

Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

61,6 22,8 21,8 54,4

8,9 91,1

37,2 45,1 9,2 8,5 100,0 100,0

22,8 16,6 100,0 100,0

Srbi Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

100,0 25,9 31,0 36,1 7,0

3,7 33,3 12,3 33,3 70,0 33,3 13,9

30,5 69,5

100,0 100,0

100,0 100,0

100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IVa Da li ste u protekla tri mjeseca vi ili clan vase uze obitelji/porodice bili privedeni u policijsku stanicu bez naloga za privodjenje? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Da Ne NZ/BO TOTAL

3,0 96,2 0,9 100,0

1,8 97,6 0,6 100,0

0,9 98,6 0,4 100,0

1,1 2,1 96,4 96,9 2,4 1,1 100,0 100,0

2,1 96,8 1,1 100,0

0,7 98,2 1,1 100,0

1,5 95,0 3,4 100,0

3,6 95,9 0,5 100,0 100,0

1,1 97,7 1,3 100,0

1,9 94,2 3,9 100,0

1,4 97,2 1,4 100,0

1,9 96,9 1,2 100,0

0,6 99,0 0,4 100,0

0,8 97,0 2,1 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela IVb Da li ste u protekla tri mjeseca vi ili clan vase uze obitelji/porodice bili privedeni u policijsku stanicu bez naloga za privodjenje? (%) GODINE STAROSTI Da Ne NZ/BO TOTAL

Nov 2007 3,5 95,9 0,6 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 2,1 0,5 97,2 98,0 0,8 1,4 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 2,0 1,3 94,6 97,3 3,4 1,4 100,0 100,0

36 - 50 Juni 2008Sep 2008 1,8 1,1 96,9 97,8 1,3 1,1 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Nov 2008 0,7 96,9 2,4 100,0

Nov 2007 1,3 97,3 1,4 100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 2,0 0,9 97,6 99,0 0,3 0,2 100,0 100,0

Nov 2008 1,2 95,8 3,0 100,0

63

Tabela IVc

PODRUCJE

Da Ne NZ/BO TOTAL

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

2,6 6,2 0,9 0,9 96,9 92,0 97,9 99,1 0,5 1,9 1,2 100,0 100,0 100,0 100,0

Hrvati Nov 2008 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

1,8 1,5 1,6 9,7 1,1 4,3 2,0 94,2 95,4 96,2 88,9 97,5 99,5 93,1 97,3 4,0 3,1 2,2 1,4 1,4 0,5 2,6 0,7 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Srbi Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

1,4 0,6 1,1 97,6 100,0 99,1 98,9 1,0 0,3 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

98,0 2,0 100,0

92,3 7,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela Va Da li ste u posljednjih 6 mjeseci dozivili situacije ili bili svjedoci situacija u kojima je policija jasno zloupotrijebila ovlastenja koja ima u svom radu (npr. saobracaju, regulisanju protesta gradjana, u istrazi, i sl.)? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

Da Ne NZ/BO TOTAL

13,7 86,1 0,2 100,0

12,0 86,0 1,9 100,0

13,7 82,8 3,4 100,0

12,8 8,8 86,1 90,2 1,1 0,9 100,0 100,0

10,1 88,5 1,4 100,0

4,1 94,5 1,4 100,0

6,2 92,1 1,7 100,0

12,1 11,9 87,1 86,4 0,8 1,7 100,0 100,0

10,6 87,1 2,3 100,0

10,7 88,4 0,9 100,0

9,8 89,7 0,5 100,0

10,0 88,4 1,6 100,0

6,0 91,8 2,3 100,0

7,4 90,6 1,9 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela Vb Da li ste u posljednjih 6 mjeseci dozivili situacije ili bili svjedoci situacija u kojima je policija jasno zloupotrijebila ovlastenja koja ima u svom radu (npr. saobracaju, regulisanju protesta gradjana, u istrazi, i sl.)? (%)

Da Ne NZ/BO TOTAL

Nov 2007 15,0 84,6 0,4 100,0

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008 14,1 12,1 84,2 84,4 1,7 3,5 100,0 100,0

Nov 2008 Nov 2007 13,0 10,1 85,1 88,7 1,9 1,3 100,0 100,0

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008 13,3 10,0 8,1 84,9 88,8 90,3 1,7 1,2 1,6 100,0 100,0 100,0

Nov 2007 7,9 91,8 0,3 100,0

50 + Juni 2008 Sep 2008 7,4 3,5 91,2 94,8 1,4 1,7 100,0 100,0

Nov 2008 5,6 93,6 0,8 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela Vc Da li ste u posljednjih 6 mjeseci dozivili situacije ili bili svjedoci situacija u kojima je policija jasno zloupotrijebila ovlastenja koja ima u svom radu (npr. saobracaju, regulisanju protesta gradjana, u istrazi, i sl.)? (%)

Da Ne NZ/BO TOTAL

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

8,4 8,7 10,1 8,9 90,4 86,3 88,5 87,3 1,2 5,0 1,4 3,8 100,0 100,0 100,0 100,0

PODRUCJE Hrvati Nov 2008 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

9,6 6,1 10,0 17,7 3,2 10,1 8,1 2,7 88,4 90,8 86,0 80,5 91,2 86,8 89,8 96,6 2,0 3,1 4,0 1,7 5,6 3,1 2,1 0,7 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Srbi Juni 2008 Sep 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

14,8 2,1 8,2 2,9 83,8 95,3 89,5 96,4 1,4 2,5 2,3 0,7 100,0 100,0 100,0 100,0

Nov 2008 Vec. Manj.

9,0 2,2 90,3 97,2 0,7 0,5 100,0 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li ste u protekla tri mjeseca vi ili clan vase uze obitelji/porodice bili privedeni u policijsku stanicu bez naloga za privodjenje? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

64

Tabela VIa Da li odobravate ili ne odobravate rad...? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

POLICIJA Da Ne Ne moze se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total SUDSTVO Da Ne Ne moze se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total

68,0 22,1 0,7

52,4 25,3 1,5

54,7 28,0 0,4

64,1 23,1

62,5 24,3 0,1

51,3 31,7 1,9

53,9 26,1 1,0

61,2 20,1

64,5 25,8 0,2

50,1 33,3 2,6

53,1 30,1 1,1

66,2 17,9

65,2 21,0 0,5

53,3 24,8 0,9

55,4 23,9 0,4

59,0 24,7

5,4 3,7 100,0

9,2 11,7 100,0

10,8 6,1 100,0

4,8 5,5 8,0 7,7 100,0 100,0

9,2 5,9 100,0

9,5 9,5 100,0

7,1 11,5 100,0

4,2 8,5 5,2 5,6 100,0 100,0

7,7 8,1 100,0

6,8 9,1 100,0

6,6 6,7 100,0

9,9 11,1 100,0

12,3 8,0 100,0

5,5 10,9 100,0

63,5 26,0 1,3

49,1 28,9 2,1

48,9 32,7 0,6

58,6 28,1

53,4 31,9 0,3

45,9 35,7 2,3

49,6 29,9 2,4

54,4 26,0

56,1 33,5 0,8

47,8 35,6 2,3

46,7 34,5 2,6

58,9 24,2

59,4 25,4 0,6

46,8 30,1 2,1

51,7 27,9 0,7

53,6 29,5

5,5 3,7 100,0

8,7 11,1 100,0

11,2 6,5 100,0

4,9 5,7 8,4 8,7 100,0 100,0

9,8 6,2 100,0

9,4 8,8 100,0

7,3 12,3 100,0

4,7 8,5 4,9 5,7 100,0 100,0

8,6 7,6 100,0

6,8 10,2 100,0

6,4 8,1 100,0

10,1 10,8 100,0

11,7 8,0 100,0

5,8 11,1 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIb Da li odobravate ili ne odobravate rad...? (%)

18 - 35 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 POLICIJA Da Ne Ne moze se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total SUDSTVO Da Ne Ne moze se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total

Nov 2008 Nov 2007

GODINE STAROSTI 36 - 50 Juni 2008Sep 2008 Nov 2008

Nov 2007

50 + Juni 2008 Sep 2008

Nov 2008

66,8 21,9 0,7

51,5 29,2 2,0

52,8 26,9 0,1

66,2 17,8

65,9 24,3

54,7 28,5 2,1

55,5 24,5 0,2

58,9 22,9

62,4 24,0 0,3

51,1 28,9 1,4

55,0 28,2 1,6

61,2 24,0

4,8 5,8 100,0

8,0 9,3 100,0

8,9 11,3 100,0

3,5 12,6 100,0

4,0 5,8 100,0

10,6 4,1 100,0

13,9 6,1 100,0

8,5 9,7 100,0

7,1 6,3 100,0

9,0 9,7 100,0

9,1 6,0 100,0

7,2 7,6 100,0

62,3 26,2 0,6

46,1 34,6 3,0

50,0 29,7 0,5

61,9 21,2

58,9 30,6

47,4 33,8 1,5

50,1 31,1 0,2

48,9 32,2

52,8 31,4 1,3

48,7 30,9 2,0

48,2 32,5 3,5

55,5 29,0

4,6 6,3 100,0

7,4 8,9 100,0

8,5 11,3 100,0

4,0 13,0 100,0

4,2 6,3 100,0

12,4 4,9 100,0

13,1 5,6 100,0

8,8 10,1 100,0

7,5 7,0 100,0

8,9 9,5 100,0

10,2 5,7 100,0

6,9 8,6 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

65

Tabela VIc

PODRUCJE

POLICIJA Da Ne Ne moze se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total SUDSTVO Da Ne Ne moze se primjeniti Niti odobrava niti ne odobrava NZ/BO Total

Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

Hrvati Sep 2008 Vec. Manj.

Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

Srbi Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

34,8 41,9

51,1 46,1 31,0 39,5

44,4 44,8

39,3 26,1

42,2 19,0

66,9 13,3

3,1

2,4

1,0

1,4

39,1 53,5 43,9 32,7

63,1 33,5

49,1 30,3

0,4

40,8 28,4

51,0 70,8 21,6 14,6

76,8 15,2

0,9

77,3 77,2 13,3 9,7

72,5 14,7

0,9

7,3 13,0 100,0

5,1 7,3 10,4 6,6 100,0 100,0

5,8 3,6 11,2 10,2 100,0 100,0

2,0 16,4 1,5 4,2 100,0 100,0

6,5 18,6 3,3 14,5 100,0 100,0

13,9 16,9 16,8 21,9 100,0 100,0

22,5 8,9 4,9 4,9 100,0 100,0

4,5 11,0 3,5 7,9 100,0 100,0

6,2 6,3 3,2 6,8 100,0 100,0

2,8 10,1 100,0

33,3 42,1

47,7 41,8 34,4 42,8

37,1 49,9 46,9 35,6

50,6 42,9

44,4 45,8

35,8 30,6

35,6 31,8

43,8 65,2 28,2 19,2

67,5 18,6

60,3 18,8

68,0 66,1 22,2 19,8

62,2 20,1

3,8

2,4

1,4

0,5

1,2

4,7

1,5

0,7

7,6 13,1 100,0

37,0 45,2

1,9

5,1 6,8 10,4 6,7 100,0 100,0

5,8 4,0 10,3 10,5 100,0 100,0

5,1 13,7 1,5 4,2 100,0 100,0

6,5 18,1 3,3 14,1 100,0 100,0

40,7 21,3

15,4 16,6 16,8 21,4 100,0 100,0

23,6 9,7 4,4 4,6 100,0 100,0

4,5 12,0 4,8 7,4 100,0 100,0

5,1 6,2 3,9 7,9 100,0 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIIa U kojoj mjeri je po vasem misljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama? (%) TIP Grad

SPOL Muski

Selo

Zenski

Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Nov 2007 Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008

POLICIJA Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako TOTAL SUDSTVO Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako TOTAL

4,0 19,6 16,9 19,5 40,1 100,0

2,8 9,2 20,9 21,6 45,4 100,0

1,1 18,0 19,2 20,2 41,4 100,0

3,8 4,9 16,5 11,6 17,1 15,4 22,2 27,2 40,4 40,9 100,0 100,0

2,0 12,4 17,4 20,9 47,3 100,0

3,3 16,1 18,6 22,0 40,0 100,0

1,5 15,2 16,6 30,0 36,8 100,0

6,3 3,0 15,0 11,9 14,5 19,6 22,0 18,2 42,2 47,2 100,0 100,0

1,8 16,2 19,7 19,2 43,0 100,0

2,8 16,5 15,9 27,1 37,7 100,0

2,7 15,3 17,6 25,6 38,9 100,0

1,7 10,1 18,2 24,3 45,7 100,0

3,0 17,6 17,9 23,2 38,2 100,0

4,0 1,7 17,1 6,8 15,5 16,0 20,2 25,2 43,3 50,3 100,0 100,0

1,0 15,7 16,7 20,3 46,4 100,0

2,4 3,0 16,7 12,6 13,3 12,7 22,8 26,2 44,6 45,5 100,0 100,0

2,8 10,1 12,9 20,8 53,5 100,0

2,4 12,9 18,6 24,3 41,8 100,0

1,1 12,3 16,3 29,7 40,6 100,0

4,4 2,7 14,7 9,9 13,9 14,9 20,6 19,9 46,4 52,6 100,0 100,0

1,2 11,8 19,2 21,5 46,2 100,0

1,9 13,5 16,0 27,4 41,2 100,0

2,4 14,5 14,0 26,5 42,6 100,0

1,9 7,4 13,7 25,5 51,5 100,0

2,4 16,3 16,4 23,6 41,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

2,2 15,0 17,6 26,2 38,9 100,0

7,7 10,1 100,0

Godišnji izvještaj 2008. godine

Da li odobravate ili ne odobravate rad...? (%)

Godišnji izvještaj 2008. godine

66

Tabela VIIb U kojoj mjeri je po vasem misljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama? (%) GODINE STAROSTI Nov 2007 POLICIJA Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako TOTAL SUDSTVO Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako TOTAL

18 - 35 Juni 2008 Sep 2008

Nov 2008 Nov 2007

36 - 50 Juni 2008Sep 2008

Nov 2008

Nov 2007

51 + Juni 2008 Sep 2008

Nov 2008

4,8 15,6 15,6 21,1 43,0 100,0

1,9 13,5 18,7 26,6 39,2 100,0

2,6 10,4 20,3 24,2 42,5 100,0

3,2 15,3 15,9 21,4 44,3 100,0

4,5 18,4 11,8 26,2 39,1 100,0

2,3 14,5 17,4 25,9 39,9 100,0

1,8 8,3 20,7 18,9 50,4 100,0

0,8 18,1 17,0 23,1 41,0 100,0

4,3 12,3 19,5 24,6 39,3 100,0

2,7 17,4 20,2 25,5 34,2 100,0

2,6 13,2 16,7 19,6 47,9 100,0

2,5 18,0 22,9 20,1 36,5 100,0

3,5 15,1 15,6 20,6 45,3 100,0

1,5 7,9 14,6 25,4 50,5 100,0

1,9 13,2 16,2 23,0 45,7 100,0

3,1 15,6 15,5 24,2 41,6 100,0

3,6 15,8 11,1 25,8 43,7 100,0

2,6 7,6 16,5 21,0 52,2 100,0

0,8 13,0 19,1 21,1 46,0 100,0

0,8 15,7 13,4 29,5 40,6 100,0

3,2 13,2 14,4 24,7 44,4 100,0

3,0 10,2 12,4 20,6 53,8 100,0

2,3 15,6 18,6 23,0 40,4 100,0

0,8 11,6 15,7 27,5 44,4 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Tabela VIIc U kojoj mjeri je po vasem misljenju korupcija u smislu davanja mita ili zloupotrebe funkcije u privatne svrhe prisutna u ovim institucijama? (%) Bosnjaci Juni 2008 Sep 2008 Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj. Vec. Manj.

POLICIJA Nimalo Malo Umjereno Donekle Jako TOTAL

2,6 8,6 12,8 15,5 60,5 100,0

3,1 2,7 13,3 11,8 16,7 13,5 15,9 18,1 51,0 53,9 100,0 100,0

2,2 11,3 21,5 65,0 100,0

4,5 11,5 13,5 22,5 47,9 100,0

4,3 6,3 5,2 24,7 59,4 100,0

3,0 16,0 24,0 33,4 23,7 100,0

Izvor: Ispitivanje javnog mnijenja za potrebe ovog projekta, PRISM Research

Hrvati Sep 2008 Vec. Manj.

5,8 2,6 8,0 11,1 8,4 22,6 39,9 27,8 37,9 35,9 100,0 100,0

1,3 10,8 14,1 31,7 42,1 100,0

Nov 2008 Juni 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

Srbi Sep 2008 Nov 2008 Vec. Manj. Vec. Manj.

0,6 10,1 21,5 29,8 38,0 100,0

2,0 23,3 22,9 22,9 28,9 100,0

3,1 21,5 25,7 22,3 27,3 100,0

0,8 11,5 24,1 23,7 40,0 100,0

2,7 24,4 20,1 34,8 18,0 100,0

34,2 27,8 20,3 17,6 100,0

0,6 19,6 19,5 31,0 29,3 100,0

30,1 24,7 17,5 27,7 100,0