Hilandarski kuvar

HILANDARSKI KUVAR POSNIH JELA

SVETA GORA ATONSKA I HILANDAR Sveta Gora se nalazi na najisto~nijem delu poluostrva Halkidiki, na severnoj obali Jegejskog mora i pripada Gr~koj. Poluostrvo je dugo preko pedeset, a {iroko ne{to vi{e od deset kilometara. Od hilandarske arsane, do druge, suprotne obale sti`e se za tri - ~etiri sata br`eg hoda. Pri samom kraju poluostrva, uzdi`e se planina Atos, visoka 2030 metara.

Ovo mesto je ve} od 3. veka poznato onima koji `ive usamqeni~kim `ivotom. Pravoslavnu veru je dobilo od same Presvete Bogorodice, koja je, na putu za Krit, posetila Svetu Goru. Bogorodica je, naime, po{la Svetom Lazaru, poznatom kao ^etvorodelni Lazar, tada{wem episkopu, koga je Hristos vaskrsao. Lazar je iz Jerusalima morao da pobegne, budu}i da je bio `ivi svedok jednog od Hristovih ~uda, pa se tako zaustavio na Kritu.

Na svetoj Gori su podizani manastiri, najpre gr~ki, zatim gruzijski, pa bugarski, ruski i srpski Hilandar.

Ova Velika Srpska Lavra, nastala je, mo`e se re}i, iz neposlu{nosti sina prema ocu. Naime, {esnaestogodi{wi srpski princ Rastko Nemawi} je pobegao sa dvora svoga oca i oti{ao u monahe. Mona{ki podvig je primio u manastiru Stari Rusik. Potera, koju su organizovali wegovi roditeqi, vratila se sa pismom kojim ih Rastko, sada monah Sava, obave{tava da je izabrao novi `ivotni put i poziva oca da mu se pridru`i. I, zaista, Stevan Nemawa, potowi Sveti Simeon, dolazi i ovde }e wih dvojica, na temeqima jednog starog manastira, podi}i Hilandar. Bilo je to 1198 godine, {to zna~i da smo u{li u posledwu dekadu osamstote godine wegovog postojawa.

Sveta Gora Aronska, a na woj srpski manastir Hilandar, me|u tridesetak manastira iz svih pravoslavnih zemaqa. Le`i na tre}em prstu gr~kog poluostrva Halkidiki, na kr{evitom jezi~ku kopna, isturenom duboko u more, oduvek te{ko pristupa~nom, van svih glavnih puteva i suvozemnih i pomorskih.

Na po~etku, planina Megali Vigla. Na kraju, strma kupa gorostasnog Atosa, na kojoj zna ~esto da se zabeli sneg i u julu. Gore, hiqadama godina, isto, plavo vedro ili natu{teno nebo, ispod kojeg se, prozirno penu{avo, besno more propiwe uza stene, zbog kojeg se, ni danas, nijedna mawa barka ne usu|uje da oplovi ju`ni rt Atosa kada je nevreme.

Kako je nastao Hilandar, u starim spisima zvan Vilendar zbog lepote?

“Iz neposlu{nosti sina prema ocu!” i jo{...

Stara `itija, koja se me|u ostalim starim i vrednim poveqama, rukopisima i zbornicima ~uvaju u riznicama manastira, kazuju kako je u Svetoj Gori neki starc savetovao Savu: “Isprosite zapusteli manastir, pa ga obnovite i utvrdite za svoje Ote~estvo 3

da se va{ manastir zove, kako bi oni koji se me|u vama odreknu svetskoga `ivota posle vas na{li pristani{te spasewa...”

Kako je nasato Hilandar, stoji na Svetoj Gori, u Tipiku koji je svojom rukom ispisao Rastko Nemawi}, ptowi Sveti Sava: “K meni je do{ao tribla`eni nastavnik, otac na{ Simeon monah (ina~e, Veliki @upan, Stevan Nemawa), Carstvo svoga Ote~estva ostaviv{i i sve {to je na zemqi i, pobegav{i iz sveta koji zarobqava du{u, do|e u ovu pustiwu meseca novembra, u drugi dan, u godini 6706-oj, za`elev{i da za vas na|e, vama mesto i uze mene gre{noga iz Vatopeda...”

Kako je nastao Hilandar, na dalekoj Gori Atonskoj, stoji zabele`eno i u hrisovuqi, zlatno - pe~atnom slovu, starom, evo, skoro osam stotina godina: “Godine 6706 od stvarawa sveta, ili po dana{wem 1198, meseca junija, indiktiona prvog, Aleksije An|el, Vailevs Vizantije, Car sve Vaseqene, odobrio je Inocima Simeonu i Savi da podignu manastir u predelu Svete Gore Atonske, da bude Srbima - za poklon ve~ni...”

I, tako bi!

Ako treba ovo vreme da poredimo sa vremenom u Evropi, evo: bilo je to vreme kada su Bogorodi~inoj crkvi u Parizu tek udareni temeqi. Zavr{ena je 1230, pedeset godina posle Studenice. Sveti Luj, neimar Francuske, preminuo je 1270, kada je ve} sto godina postojala Srbija - Ra{ka.

Podse}awa radi, Studenica je sazidana 1185, Hilandar - 1198, @i~a 1210, Sopo}ani oko 1260 godina... i tako daqe... i tako daqe...

Po~etkom {esnaestog veka, napravqena je na Svetoj Gori, da ka`emo, rang lista svih svetogorskih manastira. ^etiri prva i najstarija su: Velika Lavra, Vatoped, Iviron, pa - Hilandar. Nosili su i nose naziv Velikih Carskih Lavri, jer su osnovane i bile pod direktnom vla{}u careva vizantijskih. Pored vizantijskog imena, ostalo je i stalo vizantijsko vreme. Otkucava i daqe nepostoje}i sat, nepostoje}e vreme, davno i{~ezlog vizantijskog carstva. Vreme se meri molitvama!

Nekada je hilandarsko bratstvo brojalo i osam stotina monaha. (Danas ih je samo dvadeset petorica). I, uvek je bilo dovoqno plodova: iz ba{te, vinograda, sa `itnih poqa. Za wih i za goste. Katkada, me|utim, samo promisao Bo`ija pomogla im je da pre`iva. Recimo, pred drugi svetski rat. Desilo se, naime, da ba{ kada je p{enica bila u mleku, udari vilas - vetar, spr`i sve i, od bujne p{enice, ostade samo seno. Da ne bi ostali bez hrane, bratstvo se dogovori i sa jednim trgovcem da im proda dvanaest tona p{enice, {to bi bilo dovoqno za godinu dana. Na `alost, nai{li su na prekupca koji je ~ekao povoqnu priliku da `ito kupi jevtinije, kako bi {to vi{e zaradio. Prolazili su dani, pro{ao je davno i rok isporuke, a od prodavca ni glasa. Sti`e oktobar, pretila je ve} i zima. Utom, nai|e drugi trgovac sa ponudom, cena umerena i manastir otkupi dvanaest tona.

Eto, kupovina im je bila nametnuta, ali - na blagoslov. Bila je to promisao Bo`ija i Presvete Bogorodice.

Hilandarci ka`u: “Sveti Sava je to uradio!”

O trpezi i o ~inu kako treba da biva, u HILANDARSKOM TIPIKU pi{e: “Vreme bi bilo, uostalom, da se setimo i trpeze, jela i ostalog {to tra`i telesni sastav. Jer, kao {to smo mi sastavqeni iz dvoga, to jest iz du{e i tela, tako i stvari u manastiru. Kao du{a wegova mogla bi se, naravno, razumeti cela bogolepna slu`ba u pevawu, a kao telo sam manastir i ono {to je potrebno na{im telima.

4

Po{to smo ve} dovoqno s Bogom ovo rekli o wegovoj du{i, prili~i da uka`emo i o onom {to je najboqe za wegovo telo i da uzakonimo o na~inu hrane i o drugom, {to boqe udovoqava sastav manastira, da vam ta~no ka`emo, o ~emu treba mawe da misli onaj koji ho}e da umno`i svoj manastir.

Da ka`em, dakle, i ovo i da ono {to treba predam mojim vazqubqenim ocima i bra}i. Po{to je izvr{eno uobi~ajeno dijaklizmo u priprati, to jest po{to se uzelo malo anafore i ispilo vino, posle ve} savr{ene bo`anstvene liturgije, sbi tamo sakupqeni sede, ~ekaju}i poziv za trpezu, koji biva udarom trpeznog bila. Kada se udari u bilo, odmah izi{av{i zajedno sa jerejem koji je liturgisao, ~ine poklon Igumawu i tako po{to po~ne uobi~ajeni psalam radi slu{awa, ide s’bm Iguman za trpezu i svi neizostavno koji su ukazani da sede na prvom obedovawu u trpezariji.

Tako, u{av{i u trpezariju i po{to se svr{i re~eni psalam sa malom molitvom, svi sedaju po redu koji odredi Iguman i jedu {to je postavqeno sa pohvalom Bogu. I ovo treba da znate: ako ko zakasni na psalam i molitvu, neka javi trpezar Igumanu; da mu ka`e i uzrok zaka{wewa; i, ako bi izgledao opravdan, treba mu oprostiti, ina~e neka ~ine metanije, koliko Iguman zapovedi.

Treba, me|utim, da abiva i upbi~ajeno ~itawe na obedima, po obi~aju, neka niko ne rop}e i ne mete se, niti da smu}uje onu korist svetskim razgovorima i praznoslovqem, osim samoga Igumana, ako bi {to hteo, govore}i malo, a sli~no i zapitani od wega sli~an odgovor neka daje, ako je mogu}e i kratko i sa`etim re~ima.

Ako ko uznemiruje ili se uznemiruje, ko smu}uje ili se smu}uje i ko smeta ~itawe neumesnim i neprili~nim razgovorom, neka se u}utka, ve} nastavi da uznemirava bratiju pri~awcem, neka se silom ukloni od trpeze i neka se baci pod e pitimiju nejedewa ili neka se smiri na drugi na~in, kako bude hteo Iguman. Radi sedewa, ne trpimo nikako da se govori. Gospodu da bude ugodno, bratija da `ivi po Bogu i nikako da se zavide zbog sedi{ta, kao {to to ~ine svetski qudi; i ovde sami sebe da ne uzdi`emo iznad drugih, sami sebe ta{tinom da ne preuznosimo, jer to je, bojimo se, stvar sujetne slave, a Bogu mrska, jer, mrzak je Gospodu svaki koji se srcem uzvisuje, - re~e bo`anstveno Pismo - i Gospod se protivi gordima, a smernima daje blagodat! Neka ne bude, dakle, to me|u vama, neka ne bude! Jer, budu}i zreloga uma, nemojte nikada pretpostavqati da budete mrzost Gospodu, umesto da primate blagodat od wega i da ga imate blizu vas, kao srcem smireni ili, da istinu ka`em, da budete wegov dom vazqubqeni. Ako bi se neko od vas, jao, na{ao da se radi ovoga prepire, gube}i i malo vremena i snage i ne ~eka nare|ewe Igumanova i ne bude zadovoqan odre|enim mu mestom, zapovedam u Gospodu da mu se odredi posledwe mesto i da se nau~i svetske stvari ostavqati u svatu. A ako se, {to nije preporu~qivo niti pristojno, jo{ bo~i i prepire, i posle druge i tre}e opomene nepopravqiv i sasvim, neisceqen ostane, takvoga treba izgnati iz manastira kao neku falagedonu, to jest kao `ivu ranu, odbaciti daleko od vas, da ne bi i ostalima od vas predao svoje rane. Jer, mnogo je lak{e primiti zlo, nego dobro, kao {to re~e neki mudrac.

A, kada vi jedete, ne treba jedan drugom da dajete kakvu hranu i pi}e, ni male kapqe da pome{a sa vinom, ve} kome bi ~esto ne{to trebalo od ovoga, ustav{i malo, veoma u~tivo i sa pobo`no{}u i neka moli od Igumana, ovako govore}i: “Blagoslovi O~e, treba mi ovo...!” Ako on odobri, primi lepo ovo {ro se tra`ilo; ako li ne da, neka se opet umiri i neka sa }utawem sedi blagodare}i. A ovo ~inimo, ne radi neke {tedwe, kao {to neki misle, i radi {krtosti, nego da ne bude to me|u nama da se {tedi na ra~un mira bratije. Jer, radi koga `urimo da ovo steknemo, ako ne radi

va{eg zadovoqstva, kao {to rekoh, bra}o moja! Nego, poru~uju}i pobo`no i u ovom blago~ino vam, da ne bi otuda dobilo prostora uninije u mnogima i razbilo ceo trpezni red i da ne budemo kao oni koji ne razlikuju ono {to je nevaspitano i nepobo`no, koji kada piju jedan drugom nazdravqaju pre pi}a i otpi}a. Ne samo ovo, nego presecano i izbor voqe, a uz to iskorewujemo i nesitost mnogih i u~imo vas da budete zadovoqni malim i potrebnim, a ujedno vam ptuda pletem vence uzdr`qivosti.

Nego, odvra}amo vas i od tajnog tamnog dela i nepoznatog, da ne ka`em i ukradenog. Zar nije tamno delo koje se ~ini sakriveno? Svakome je poznato, a ovo i bo`anstveno, jevan|eqe obja{wava, ovako govore}i: ‘Svaki koji ~ini tajno, ne izlazi na svetlost, da se ne obli~e od svetlosti i dela wegova lukava’ i Apostol: ‘Sve {to se objavquje, svetlost je, kao {to re~ ukazuje, a naprotiv, ono {to se ne objavquje, tama je’. Radi kakvoga dobra, brate moj, ostavqa{ delo svetlosti, a ~ini{ delo tamo?

Bojim se - ka`e - mole}i, a naprotiv, ~ine}i zlo {to Bog mrzi, ne boji{ se, a za dobro se boji{. Molim te - ti ne, ali znam mnoge koji to ~ine i gaze svoju savest i misle da su se sakrili, {to me dira u samo srce i ne prestajem da ih oplakujem, jer takvo zlo imaju}i ne ose}aju}i, te{ko meni, i ne otkrivaju strasti!

Neka im bude Gospod milostiv i neka ih pou~i, kao onaj koji sve na korist usmerava. A mi treba da idemo, odakle smo po{li.

Po{to smo obedovali i obi~nu molitvu kazali i po{to smo ustali, treba po zakonu otpojati slu`bu sa molitvom i tako odlaziti ka svojim }elijama. A na ve~eru, ako ko hote}i ve~erati zakasni od molitve i on da potpadne pod sli~nu epitimiju, kao i onaj koji zakasni na obed, neka se pita nema li opravdano izviwewe. A kom me|utim, zbog uzdr`avawa od jela ne do|e na ve~eru, nije kriv. Sam hleb postavi}e se vama koji ve~erate, i taj malo. A, ako ima malo i kakva vo}a, po mi{qewu Igumana, i toga treba uzeti sa blagodarno{}u. A pi}e, da}e se po zakonu uobi~ajenom krasovoqom, Ako se slavi kakav praznik nekog od bratije, a to neka bude sa znawem Igumana, neka se ne ~uva na ve~eri ovo pravilo, nego kako ho}e slavqenik, tako ~inite. Neka ulazi pod ikonom na drugo slu`ewe jela i neka ispituje da li su neki trebali da jedu me|u prvima i ostali su sa drugima i radi ~ega su ostali. I, ako je izviwewe opravdano, to su bez krivice, ako je bezrazlo`an, zapovedamo da se ne ostave da jedu.

Ni ovo nije pohvalno: bez opravdanog uzroka izostajati od jela. A to, ako je i te{ko, treba da se, po mogu}stvu, sasvim i odstrani.”

5

6

CAR DU[AN U HILANDARU Na pola puta od arsane ka manastiru, malo po strani, bli`e poto~i}u koji leti obi~no presu{i, nalazi se Du{anova maslina. Znaju masline dugo da po`ive, ali 650 godina...?!? Li~no je je i, {to bi se reklo, svojeru~no zasadio car Du{an kada je 1348. Godine, be`e}i pred kugom koja je harala Srbijom prekr{io dva svetogorska pravila: uveo je `enu, caricu Jelenu, i jedanaestogodi{weg sina Uro{a, jo{ golobradog, {to, tako|e, nije bilo dozvoqeno.

Veliki car Srbije i jo{ pola tada opoznatog sveta, silom prilika, zapravo neprilika, prekr{io je pravila, ali je bio spreman da odustane ukoliko hilandarsko bratstvo to od wega zatra`i.

“Ustaj, Care, iz grobnice svoje, ustaj Silni, tebe narod zove!”

Stih jasno kazuje o mo}i ovoga vladara, jer da je car Du{an ostao `iv, “Turcima bi bili zbijeni rogovi u glavi” - kako mi te~e proiguman hilandarsti, Otac Nikanor.

“Pogre{ili su oni koji su ga otrovali, jer u protivnom nikada ne bi do{lo do Kosovske bitke, koja je, kako to obi~no biva, rezultat nesloge.

“Grci su, kao i mi, mrzeli Turke, ali nisu voleli da ih Srbi pobede!”

Pitao sam tada starca, {ta je car sa svojom porodicom jeo u Hilandaru, budu}i da ju u manastiru proveo {est meseci.

“Isto {to i monasi.. {ta Tipik propisuje. Znamo ta~no kada je Du{an Silni bio na{ gost, pa bih mogao, takore}i iz dana u dan, da vam ispri~am jelovnik. I, sasvim sigurno, bio je zadovoqan i blagodaran. Uostalom, znate li onu pri~u o vizantijskom caru Teodosiju?”

“Znam o~e - odgovorio sam - dobro znam...!” ^itao sam da se neki vizantijski car, jedne ve~eri, iz svoga dvora, zaputio u pustiwu. Nije po{ao u carskom ruhu, ve} obu~en kao obi~an vojnik, a ciq mu je bio da sretne kakvog pustiwaka i od wega potra`i “pouku za du{u”.

I, zaista, u jednoj {umi, na ivici pustiwe, vide starog monaha kako sakupqa divqe vo}e i zeqe. Car ga pozdravi, a ovaj ga pozva u svoju }eliju, da ga ugosti kao {to je Avram ugostio tri an|ela.

Monah, po smirewu svom, ne imav{i ni vatre ni mogu}nosti da ne{to osobito spremi, iznese zdelu na sto, sa ne{to suvog vo}a i ka{enog zeqa i malo suharaka i bistre vode sa izvora. I jede gost, i ne seti se da zablagodari doma}inu i izjavi da nikada u `ivotu nije tako slatko jeo, pa ga zamoli da mu otkrije tajnu, usput rekav{i: “Ja sam car Teodosije!”

Monah tada napravi metanije i obradova se {to ima gosta u liku car, a Teodosije ga zamoli da ustane, re~ima: “U mome dvoru, hiqade kuvara i pomo}nika, a nikada mi ne skuva{e ovako slatko..!”

Monah - a be{e to na{ ~ovek, iz srca [umadije - “otkri tajnu”: “Mi monasi smo, dok spremamo jelo, vazda u mislima srpskim, a glavna tajna je u tome {to se, spremaju}i, uvek molimo i glavni ukus jela jeste so duhovna, odnosno molitva!”

tav nemo}na wihova tela. Ovo im uostalom izgleda razumnim da i bratiju dr`i bez sablazni.

DA NIKO NEMA U ]ELIJI JELA NI PI]A, NI VO]A I NIJEDNOG NOV^I]A “I koji sti~e neko imawe preko manastirske zapovesti, makar i jedan nov~i} ili vo}ku, bez znawa igumanova, neka padne pod epitimiju. Sli~no ovom, koji tajno jede i pije, ako se ne pokaje...”

O SVETIM POSTOVIMA, VELIKIM I O DVA MALA POSTA, SVETIH APOSTOLA I HRISTOVA RO|EWA

Neka vude svima vama isto jelo i pi}e, a zapovedamo vam ni kuvati posebno, ni tebi samom igumanu, ni ikonomu, ni eklisijarhu, niti kome drugome od bratije, koja prebiva u na{em stadu. Ako li do|e gost manastiru, to treba iguman, ako li nema igumana, onda ikonom, ili ko god bilo od prvih, da spremi gostu kako treba, jer radi toga jedinoga neka bivaju razli~na jela igumanu. Ovako kako je re~eno, treba davati i onima koji su upali u bolest i radi toga trebaju boqeg jela i pi}a, na sas-

Tako je sada u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako. Pre svega, u prve velike poste, u prvi dan, to jest ponedeqak prve nedeqe, niti pojemo liturgije, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane iste nedeqe treba se brinuti i za trpezu i za jelo, onima koji ho}e da okuse, to jest od so~iva kva{ena vodom i nekog sirovog zeqa i vo}a, a pi}e je vru}a voda sme{ana s kiminom. Tako do petka. A u petak treba da jedete ka{u i vina po ~a{u, zbog praznika svetog i velikog mu~enika Teodora. Ova prva sveta nedeqa velikih postova neka vam ovako ostane. A u subotu i nedequ ovih svetih postova, dva jela: varivo sa uqem i oktopode.

A za pi}e treba davati uobi~ajeni veliki krasovoq. To neka biva vama. U utornike i ~etvrtke neka vam se iznose druga dva jela, no ne oba sa uqem, nego samo jedno. A vina, mere}i male krasovoqe, {to je polovina velikoga. A u druge dane, to jest ponedeqak, sredu i petak, ne treba nikako jesti i variva, niti piti vina, ve} samo so~ivo kva{eno i vo}a po malo, i ukrop vodeni sa kiminom. Ako se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretewa glave Prete~e ili Svetih 40 mu~enika, osim prve nedeqe cele i opet osim srede i petka, neka vam je razre{eno jesti hobotnice i dva jela sa uqem i vino sa velikim krasovoqom. Ribe nikako ne jedemo. A kada nastane praznik Blagovesti, neka se praznuje svetlo po mogu}stvu, i ribe mo`ete jesti, osim srede i petka, i piti vino sa velikim krasovoqem, ne jedanput, no i sutra, {to ostane od ju~era{we trpeze treba da jedete i vino pijte; tako|e i ribe neka se ne izostavqa i dva jela sa uqem, radi svr{etka praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jesti na ovaj sveti praznik, kao {to je re~eno. Ako se dogodi petak, ili sreda, ili ponedeqak, ili velika nedeqa, tada jedemo oktopode, da se ipak utolimo zbog praznika, jer tri dana ove nedeqe, to jest ponedeqak, sredu i petak, treba `iveti ta~no kao i prve nedeqe posta - neko kva{eno so~ivo i sirovo zeqe i, ako se na|e vo}e, budite zadovoqni i piju}i vodeni ukrop sa kiminom. Ako li pre re~eni praznik padne bilo na Veliki ~etvrtak, ili Veliki petak ili na samu Veliku subotu, ro, kao i u otpusne dane, neka vam bude u jelu i vinu, a na Veliki petak ne jedete nikakva variva, nego so~ivo kva{eno i zeqe neko sirovo, i vo}e, a pi}e ukrop sa kiminom. A u svetu subotu, neka odstupa svaka briga oko skupqawa na jelo, nego da biva samo dijaklizmo pred crkvom po obi~aju. Ovakav imajte na~in `ivota u svete velike postove, a za nemo}ne brigu nala`em igumanu po voqi.

A post svetih Apostola izlo`i}emo ovde. Po svr{etku sve slu`be ~asova i

7

8

IZ HILANDARSKOG TIPIKA: OTOME DA NIKO NE KUVA ZASEBNO NITI JEDE U ]ELIJI “Posle ovoga, i ovo vam, pred Bogom i samom Vladi~icinom na{om, presvetom Bogorodicom Nastavnicom, zapovedam vama:

bo`anstvene liturgije, kako sinaksar ukazuje, priziva vas trpeza po gore re~enom na~inu, kada nastane sedni ~as, u koji jedite dva jela sa uqem, osim srede i petka; a u te dane ne ku{amo nikako uqe niti pijemo vino, a u utorak i ~etvrtak i hobotnice jedemo, a u subotu i nedequ ribu jedemo i pi}e sa velikim krasovoqem da pijete. A na ve~eri da se postavqa malo hleba, a vina tako|e sa velikim krasovoqem, jer je znojno i su{no vreme.

A u post Ro|ewa Hristova, neka vam bude isto kao i u post Svetih Apostola u jelu i pi}u, kao {to onamo ukazasmo. A po svr{etku, kao {to je ukazano, sve slu`be u sinaksaru, ovo dvoje izmewujem: kada je post ne litugisati u sve dane; po{to se dan ne prote`e, budu}i kratak, ne treba jesti dvaput na dan, jer }e vam se u deveti ~as predstaviti obed, kada je post, kako je re~eno. Post je, znaj, kada se ne jutrewi ne poje “Bog Gospod”, ve} kada se poje “Aliluja”, tada je post. Tako i ovo imajte.

KAKO TREBA PRAZNOVATI GOSPODWE PRAZNIKA I PRESVETE BOGORODICE Svi bo`anstveni Gospodwi praznici, kao i presvete Vladi~ice Bogorodice Nastavnice na{e, neka se praznuju iznad drugih, i to: u pojawu i u sjaju i u va{em jelu. A, praznik Sveto Vavedewe “u Svetiwu nad svetiwama”, kako ga nazivamo, neka se svetlo praznuje od vas, svetlo i sve~ano, jer je praznik nad praznicima i slavqe nad slavqima. Toga dana neka se uvede na trpezu koliko je mogu}e i na vratima podajte u hlebu i vinu koliko bude bratije.

Hilandarsko bratstvo je malo, poslu{awa mnoga, pa se do mora silazi retko i samo po potrebi: pri kr{tewu dece iz domovine koje se, toplih dana, obavqa na obali ili za istovar brodova koji dopremaju gra|u, neophodnu za popravke, odnosno namirnica kojih, na Svetoj Gori nema. Ako su tovari ve}i, gosti Hilandara rado priska~u u pomo}, ne bi li, bar sitnom pa`wom, uzvratili za svu qubav i gostoqubqe koje im hilandarska bra}a nesebi~no daruju.

A, more bogato ribom. Bogatije ne mo`e biti. Voda bistra, providna, da je ~ovek pije. Ribe u jatima mirno prolaze. I, onda do|u gr~ki rivati, nalove ih i manastirima prodaju. Ali, do|e i jedan na{ ~ovek, mada mu du`nost Profesora stomarologije, porodi~ne obaveze i relativna udaqenost od Svete Gore, ne dozvoqavaju ~e{}i boravak u Hilandaru.

Doputuje, ka`em, iz Belgije, Voja Biblija, na{ nekada{wi prvak u karateu, stomatolog, vajar. Hilandarac van Hilandara, obu~e odelo za podvodni ribolov, uzme pu{ku i orpliva od ostrvceta, pedesetak metara udaqenog od obale, koja je ovde, rekao bih, sam Bog postavio, da bude radost pogledu, prepreka talasima i grudobran ne`eqenim posetiocima. Zna, hrabri momak Voja da izvadi komad te{ke i do stotinu kilograma koje }e hilandarsko bratstvo, “red soli, red ribe”, u velikim buradima, ostaviti za zimske dane, kada vetar ciju~e, a more besno udaraju}i, zatvara “sva vrata” ribarima.

Kad se kace napune, na vrh se stavqaju daske i pritisnu te{kim kamenom.

Onda }e, onih dana, kada je po Tipiku razre{ewe na ribu, u toploj kuhiwi, uz blagoslov iz crkve i puno qubavi prema bratstvu, kuvar pripremiti jedno od onih hilandarskih jela, za koje se gosti uvek pitaju: “U ~emu je tajna?”

Govorim o Voji Bibliji. Uvek do|e u Hilandar, sa po nekom novom idejom 9

kako bi mogao biti od koristi. Dogovara se sa bratstvom i tada - zasu~e rukave.

Mnoga su wegova poslu{awa u manastiru; Recimo, sarkofag sa groba Svetog Simeona.

Napravio ga je 1971 godine od ~istog srebra, a na wemu ugravirao scene iz `ivota Svetog Simeona, kao i Nemawine re~i, odnosno jedna pouka za nas Srbe, koja glasi:

“Pri|ite, ~eda moja srpska, pod okriqe moje Sakupite se, kao {to sakupih pradedove va{e.

Dajem vam pre|a{wu zapovest: Qubite druga svoga, ako i iza|e iz ovoga {to sam ozakonio Gwav Bo`ji neka pro`dre i wega i potomstvo wegovo.”

Pod “pre|a{wa zapovest” misli se na Hristovu, koja je zapisana u Svetom Pismu:

“Zapovest novu dajem vam da qubite jedni druge, kao {to ja vas qubim da i vi qubite jedni druge, po tome }e svi poznati da ste moji u~enici, ako budete imali qubav me|u sobom.”

U Jevan|equ po Jovanu.

VREME RU^KA I VE^ERE U Hilandaru se jede dva puta dnevno~ To je sasvim dovoqno da zadovoqi ~oveku potrebu za hranom; duhovna hrana je najva`nija. Uostalom, “nikada ne treba jesti do sita, a o prejedawu i ne pomisliti!”

Ru~ak je u deset satu ujutru. Svakog dana - u isto vreme. Leti, zbog promena vremena - u devet!

Ve~era je posle Ve~erwe, a Ve~erwa zvoni u devet, po svetogorskom.. kada za|e Sunce... to je oko tri, pola ~etiri, po na{em vremenu.

Nije malo - ponovi}u - dva obroka dnevno!

Ponekad od mla|ih isku{enika, ako ho}e, mo`e, izme|u ru~ka i ve~ere, da uzme koricu hleba, da popije kafu ili ~aj, da pojede koju smokvu ili malo suvog gr`\a.

JELO SE NIKADA NE BACA U vreme Svetoga Save jedan kuvar je, po zavr{enom ru~ku, preostali bob bacio.

Sveti Sava je to slu~ajno video, pokupio ba~eni bob, oprao, stavio u tavu, a zatim pozvao kuvara da mu bude gost na ve~eri. Kuvar je do{ao, zajedno su jeli, ali nikako nije mogao da sakrije iznena|ewe: “Kako ti tako lepo kuva{?”

“E, vidi{ - odfovorio je Sveti Sava - to je onaj bob {to si ti bacio!

10

Pazi dobro, jelo se nikada ne baca! Vidi{ kako je sada ukusno!”

Zaista, u Hilandaru se nikada, nikada, ni{ta ne baca. [to preostane od ru~ka, jede se za ve~eru, uz eventualan dodatak drugog jela, ako nema dovoqno.

Hilandarski kuvari, me|utim, dobro znaju “pravu meru” i lako uskla|uju: “apetit” bratstva (“Nikada se ne treba prejesti!”) i broj gostiju, tako da kuvaju taman koliko treba.

Jela se u Hilandaru pripremaju od povr}a iz manastirske ba{te. Ovde uspeva sve {to se u zemqu stavi. Pasuq, ne}u preterivati ako ka`em, veli~ine oraha; tikvice, paprike, plavi patliyani, beli i crni luk, krompir, kupus, keq, {argarepa...sve, ama ba{ sve. Ba{ta je velika i veoma plodna. Ne oskudeva u vodi i nikada nema opasnosti od su{e, jer se navodwava vodom iz bunara Svetog Save.

Oko {eststotina kvadratnih metara je pokriveno folijom, tako da, za bratstvo i goste manastira, ima povr}a preko ~itave godine. Hilandarci sami obra|uju svoju ba{tu, sami zalivaju, trude se oko we, ali uvek, povrh svega, blagosiqaju je molitvom.

Pre nekoliko godina, boravio je u Hilandaru jedan stari srbin iz Australiji, sa svoja dva mala sina. Pomogli su da se ba{ta oplevi od trave. I obradova se gost, kada ~uda, uz rad, bratija stalno peva: “Bogorodice |evo” i govore molitvu: “...Hriste Bo`e, pomiluj nas!” Za`ele i zamoli monahe da wegove sinove nau~e moliti, kako bi je i sami izgovarali, tamo u dalekoj Australiji.

I, nedavno sti`e pismo, u kojem zahvaquje i blagosiqa, jer - ka`e - salata je sada mnogo ukusnija, sve je sla|e...

“Na{a vera je - re}i }e mi jedno prilikom monah Vasilije - dokazivawe da smo, zaista, ono {to jesmo. Najte`e je u `ivotu glumiti. Mi, svakoga dana imami tipik za jelo. Tajna hilandarskih kuvara nije nikakva - tajna. Jednostavno, treba imati qubavi prema bratiji i spremati jelo, kao da sprema{ za samog sebe. Mnogi za~ini su {tetni. Jelo se uvek blagoslovi. Kuvar usme vatru sa kandila, kojom potpaquje drva; blagoslov, zna~i, iz crkve. Kuvar je uvek c’bm i sprema jelo, mole}i se.

Kad se jelo iznese na trpezu, stare{ina blagoslovi za po~etak jela i, po zavr{etku, zablagodarimo Gospodu, o~ekuju}i wegovu milost da i idu}i obed imamo...”

Ponedeqak je mona{ki dan.

Ponedeqak je dan An|ela, a monah se smatra an|elom u `ivotu, od zavaeti.

Zna~i: um nebu stalno uzdignut, slu`iti samo Bogu, biti odvojen od sveta, `iveti c’bm. Ponedeqkom se, dakle, posti.

Sreda i petak su, tako|e, posni dani, osim ako se ne poklope sa nekim velikim praznikom kada, po Tipiku, imaju razre{ewe na zejtin i na vino.

Isto tako, ako su radosni praznici - Bo`i}, ro|ewe Hristovo, Uskrs, Velika Gospojina, na trpezi je riba.

Subotom se nikada ne posti, osim Velika Subote, pred Uskrs, zna~i.

Na Veliki Petak se ne pomi{qa na jelo, jer je to Dan Pla~a. Bratstvo se suzama hrani i ceo dan provodi u crkvi.

Uskrs je, kao {to rekoh, radostan dan i razre{ewe na sva jela, ali, s obzirom da se nikada ne jede meso, to zna~i - razre{ewe na ribu, sir, jaja, mleko...

Veliki postovi su pred Uskrs, Bo`i}, Gospojinu i Apostole - Petra i Pavla kada su jela, po Tipiku, tako|e posna.

A, koliko je ta qubav kuvara prema bratiji, o tome mi je letos, na ~istom srpskom jeziku, govorio kuvar Evangelis ili Angelis. Razgovarali smo u Jerisu,

najbli`em naseqenom mestu van Svete Gore, u koje se Angelis, po penzionisawu i pola veka provedenih u Hilandaru, vratio. Odatle je, uostalom i po{ao.

“Sa 15. Godina sam oti{ao u Hilandar. Po{to tada u anastiru nisu hteli Grke, nisam mogao da se zamona{im, a u drugi manastir nisam `eleo da idem. Onda mi Starac Sava ka`e: ‘Slu{aj po{to ne}e{ da se zamona{i{ u drugom manastiru, onda lepo da se o`eni{, jer ovako ne ide... te{ko je...! “Kod nas ne mo`e, jer ako primimo tebe, do}i }e i drugi i, onda, da bude kao {to je bilo sa Bugarima u pro{lom veku.”

Ja ka`em:”O`eni}u se. Ako ne pro|em dobro, tebe }u da krivim!” O`enio sam se, odslu`io vojsku i, onda, budem ovde mesec, pa odem u Jerisos nekoliko dana. Otac je dr`ao ku}u. @ena mi je dobro. Danas, kada joj ka`em da sam dosta `iveo i da mi nije `ao da umrem, ona ka`e da ho}e da `ivim jo{ najmawe deset godina, da budemo zajedno. ]erke su mi udate, sin o`ewen.

I dan danas sawam manastir, odnosno - TAMO SAM. ^esto idem , mada re|e nego {to bih hteo, jer imam visok pritisak.

U kuhiwi na balkonu, se}am se svoje mladosti. Preko no}i, pristavimo jelo, sednemo, pijemo kafu, pri~amo. Najlep{e mesto. Treba samo malo da se u~vrsti. Dole ba{ta, bazen sa vodom, `abe... divan pogled!

Sve u Hilandaru sam voleo kao najro|enije, po{tovao po|ednako; od Oca Nikanora do - tek do{av{eg isku{enika. Divni qudi, iz divnog srpskog naroda.

Sve{teni Sabor mi je dao sobu u manastiru... dok sam `iv. Da budem kao monah, a ja se tako i ose}am. Poma`u me i nov~ano, a svake godine, pred zimu, stigne mi {est kubika drva.

Moj naslednik je |or|e Bandis. Odli~no kuva, karakteran, dobar. Boqe od mene kuva ribu. Kada odem u Hilandar, zajedno pristavimo jelo, a onda je odem u crkvu, a on sedi pored {poreta.

Najve}a `eqa mi je da se pred smrt zateknem u Hilandar. A, u svakom slu~aju, voleo bih da mi mo{ti budu tamo.”

Kuvar Evangelis je do{ao u Hilandar sa petnaest godina. Tako mlad nije mogao u manastir, pa je najpre bio radnik, da bi sa sedamnaest godina u{ao u manastir i radio kao pomo}nik kuvara. Bio je to jedan Rus, monah Ore, veoma dobar kuvar i od wega je nau~io kako treba kuvati u Hilandaru, jer svaki manastir ima svoj tipik; u Hilandaru se ne jede, kao u gr~kim manastirima.

Evangelis ima preko sedamdeset godina, ali sjajno izgleda. “Najverovatnije - ka`e - zbog hilandarske hrane, kojom sam se pola veka hranio. Osim toga, `iveo sam kao monah. Nisam pio rakiju i vino... samo malo... kao i prili~i monahu. I, molitva, vera...! Koliko puta sam, kada sam bio u velikoj nevoqi, zamolio pomo} od Svetoga Save i on mi je uvek pomogao!”

Prvo jelo koje je Evangelis nau~io da kuva u Hilandaru, bio je pasuq. Toliko ga je dobro pripremao da je to jedno od najomiqenijih jela i Bratstva i gostiju manastira, koji ne propu{taju da ka`u da tako dobar pasuq nisu nikada i nigde jeli. A, tajne - nema!

11

12

Kako se kuva HILANDARSKI PASUQ: Najmawe deset kilograma pasuqa, nekada i vi{e, zavisi od broja gostiju, najpre se dobro otrebi i opere, a onda se uve~e, uo~i kuvawa, potopi u vodu.

Rano ujutru, pre svitawa, kada bratstvo po|e u crkvu, kuvar uzima vatru -

blagoslovi sa kandila i potpaquje {poret. Zrna pasuqa se ocede, a voda baci.

Nabubreli pasuq se nalije novom, hladnom vodom, kratko prokuva, pa se ta voda baci.

Oko pet kilograma crnog luka, ve} je o~i{}eno i krupno ise~eno i stavqeno u lonac za kuvawe jela. U pasuq se nalije puno hladne vode, doda se ise~eni crni luk i oko tri litre dobrog maslinovog uqa. (Ako je dan, kada se po Tipiku uqe koristi).

Jelo se poklopi i ostavi na tihoj vatri.

Negde na pola kuvawa, nekoliko puta se prome{a. I, sve se to kuva, ponavqam, na tihoj, tihoj vatri, jer, podse}aju nas Hilandarci, “svaka brzina je |avoqa, a sve {to je brzo, to je i kuso”. Pri kraju kuvawa, stave se dve-tri lgavice crnog i vrlo malo belog luka i paprike malo, ali doma}e, koja raste kraj Morave, a “na{i je u selu, svojom rukom mequ”.

Kada je pasuq kuvan, zrna meka, voda skoro isparila, u lonac se stavqa oko tri kilograma oqu{tenog i sitno ise~enog zrelog paradajza, soli, dosta per{unovog li{}a i na kraju malo za~ina “C”. I s’m sam nekoliko puta proveravao {ta zna~i, za~in “C” se, istina, u malim koli~inama, ali, ipak, koristi.

Pasuq se ostavi da se jo{ neko vreme kr~ka, zatim kuvar prekrsti lonac, pokrije ga i stavi na kraj {poreta.

Nekako u to vreme, monasi izlaze iz crkve, odlaze u salon sa gostima, na ~a{icu “cipora” kafu, ~aj i ratluk. Klepala pozivaju na ru~ak. Oko deset sati je po vizantijskom vremenu. Monasi i gosti sedaju za trpezu, prethodno blagodriv{i, jedu i sve je u radosti.

Na kraju bih dodao: U Hilandaru se kuvaju sve vrste pasuqa, ali sve - iz manastirske ba{te. Beli - sli~an na{em “tetovcu”, `uti pasuq ili krupni, ~ak ogromni pasuq koji Grci nazivaju - “Gigantes”. Mislim da prevod nije potreban, a isto tako mislim da je ovaj pasuq, jasno, pripremqen na Hilandarski na~in - najboqi!

VINOGORJE Nekada se hilandarski vinograd nalazio na Prota Nero, uzbrdo od manastira, na ~istini, svih dana godine bogari napajan suncem. Nikada nije prskan, a ra|ao je toliko da nije bilo dovoqno posuda. Donosio je gro`\e za vi}e od sto hiqada litara vina i bilo ga je za bratstvo, za goste, ali je preostajalo, pa su ga prodavali.

Tako se ~uveno hilandarsko vino, belo, crno, slatko - svako ko je imao priliku da ga proba tvrdio je da je najboqe na svetu - pilo i van Svete Gore. Bratija je, po poslu{awu, uz molitvu sa puno voqe, sama brinula o vinogradu, ali nisu mogli sve da posti`u, pa su dolazili radnici iz najbli`ih mesta. Nadnice su stalno rasle i, mada je Bog bogat rod darivao, bili su prinu`eni da ga presele na kakvo zgodnije mesto, kod arsane. Kasnije je jo{ malo “pri{ao” manastiru.

Posledwih tridesetak godina, o vinogradu brine Otac Simeon. Orezuje, okopava, daje mu onu neophodnu qubav. Sok gro`\ani buja ispod svete kore, cvetovi se nadimaju u ne`noj monahovoj ruci.

Posle Svetog Save, Otac Simeon uzme, blagoslov, po|e i ore`e a bratija radosno pokupi grawe i o~isti vinograd, poore i okopa, te zablagodare Gospodu {to pade ki{a i olista, {to }e biti roda i {to }e se piti sa rado{}u u celoj godini hilandarsko vino.

13

A kada do|e Krstovda, Otac Simeon uzme blagoslov od Trojeru~ice i Svetoga Simeona, obere svetu lozu i, na liturgiji, uzme po tri zrna za blagoslov, za osve}ewe, za zdravqe du{e i tela, se}aju}i se hilandarskog ktitora i ~uda. A dugo se osu{i i koristi na radost mnogih nerotkiwa.

Sutradan po Krstovdanu, po|e bratstvo sa rado{}u i pesmom da bere vinograd.

Svakako, i manastirski gosti. Svi odu u berbu osim kuvara. Berba traje najdu`e dva dana.

Ranije se u berbu i{lo mazgama, danas - traktorima, onim starim putem koji “pamti” i careve i kraqeve i “obi~ne smrtnike” kojima taj put, mo`da boqe re~eno staza, zauvek ostane i jedini, ako su samo imali sre}u i bili spremni da ga pre|u. Manastir - pristani{te. Pristani{te - manastir!

Obrano gro`\e doprema se u Hilandar u velikim korpama i proizvodwa vina i rakije mo`e da po~ne. Ogromna muqara je ve} spremna, oprana, suva...

Gro`\e se sipa i sok, od koga }e postati ~uveno hilandarsko vino, puni se u posebnu burad, a komina se odvaja na drugu stranu. Od we se pravi rakija “ciporo”, neobi~na za na{e pojmove, sli~na ali znatno boqa od, na primer, “mastike”.

Posupak pe~ewa rakije je slede}i. Komina se stavqa u kazane, zalo`i se vatra, kazani se poklope a cevi se urawaju u hladnu, izvorsku vodu, koja sasvim sigurno poma`e da ova rakija dobije pravi ukus. To prvo pe~ewe ne razlikuje se od onog koji ve} znamo. Ono {to razlikuje hilandarsku rakiju od svih drugin de{ava se prilikom drugog pe~ewa.

Prvi put pe~ena rakija stavqa se u kazane, pa onda iseckani crni luk, |umur, koji }e upiti sve {tetne materije, i najzak travke, koje }e toj rakiji dati ukus mastike. Prvih deset litara (“prvenac”) odvaja se za lek. Wime }e se, u dugim zimskim danima, trqati umorne i bolne ruke, noge, le|a...

Ostatak se “doteruje” merewem, da rakija nikada ne bude ja~a od 28 do 30 gradi.

Rakije obi~no bude oko 15000 litara svake godine i sve se, uglavnom, potro{i na goste. Ali, Hilandar ne pamti da se iko u wegovim zidinama napio.

Obi~no se ujutru u velikom salonu popije po ~a{ica, a starci je imaju i u svojim }elijama, kako bi mogli da po~aste goste.

Salon je, ina~e opremqen stvarima iz kancelarije kraqa Petra, sa solunskog fronta. Po probijawu obru~a, Kraq je odlu~io da sav name{taj, }ilime, svetiqke... podari Hilandaru, za uspomenu.

Sok, od kojeg }e nastati vino, sipa se u posebnu burad, napravqena u davna vremena. Majstori su ih radili i po godinu dana. Drvo je dopremano iz velikih {uma, u koje sekire nikada nisu u{le, i onda su “izvla~ene” ogromne daske.

Burad su u podrumu i u wima vino miruje, mada vino nikada ne miruje. No, ve{ta ruka zna tajnu da vino ukroti.

Hilandarci radije popiju po ~a{u slatkog vina, pa se odvajaju buri}i u kojima se pra{kom zaustavi vrewe.

Od ostalih vina, treba pomenuti crno, takozvano “bru{ko”, koje, kada ga pije{, {kripi pod jezikom. Najboqe vino na svetu.

Ta dva vina se obi~no na trpezi me{aju. Ja~ina je oko 12 gradi.

Sasvim sigurno, najboqe vino je ono koje se odvaja za pri~est. Jo{ pre berbe se “odvoje” najboqi grozdovi i od wih se posebno pravi vino, specijalno za pri~est.

Podrumi u kojima vino stoji stari su koliko i sam manastir, a znamo da je 14

Hilandar u{ao u posledwu dekadu svoje osam stotina godina duge istoriej i misije.

Leti, zimi, temperatura u wima je ista. To godi vinu, ali i buradima.

Vino se pije svakoga dana kada je po Tipiku dozvoqeno, a podrumar brine da ga ~itave godine ima dovoqno. To je Otac Simeon, koga povremeno - ako se bavi u vinogradu - odmeni neki drugi, obi~no mla|i monah iz bratstva, uz neophodne istrukcije starca Simeona.

@ITNA POQA Kada se iz arsane krene put Hilandara, stazom duhovne mudrosti, sa desne strane se odvaja puteqak koji vodi ka vinogradu i vo}waku jabuka, a sa leve, kraj pirga Kraqa Milutina, veliko `itno poqe. Tihi povetarac leluja zlatno-`uto klasje.

Ima Hilandar `ita i izvan svetogorskih granica, na mnogim svojim metosima. I nekada, kada je manastir imao svoj mlin i dosta monaha, sva p{enica je dolazila ovde da se meqe. Sada, me|utim, hilandarsko `ito se meqe u Jeriososu i Arnei, a zatim u velikim yakovima, brodovima doprema.

S jeseni i preko zime, od oktobra, kada po~nu, specijalne, namenske velike sobe u kojima se `ito, velikim stubovima “bije”. U stvari, nabija se preko ~itave godine, kako ne bi u{ao vazduh, jer onda `ito zaplesni. Ovako “spakovano” mo`e da stoji godinama, a kada se, za potrebe me{ewa vadi, to mo`e da se uradi samo motikama.

@ITO U Hilandaru ima `ita kad god je praznik. O~isti, dobro opere i kuva. Kada zrna omek{aju, vade se, cede i dobro poklope. Ujutru, `ito se jo{ malo prosu{i, a zatim mu se dodaju: {e}er orasi, suve mrvice hleba i nekoliko vrsta travki koje rastu samo na Svetoj Gori.

Na isti na~in se priprema `ito i za hilandarske slave, a najve}a je VAVEDEWE. Zatim, SVETI SIMEON i SVETI SAVA. Tada, gotovo da je ~oveku `ao da na~ne `ito i jede, jer je ukra{eno bademom, cimetom, slikama - motivima sa ikona i freski.

U tim sve~anim prilikama, `ito pravi Otac Simeon, uz svesrdnu pomo} jednog gr~kog monaha iz karejske kelije, ali i svih ostalih sa Svete Gore, ako `ele.

Tada, za slavu, dolaze svi popovi, peva~i, dolazi Iguman iz Vatopede. To je pravilo jo{ iz vremena Svetoga Save koji je, kao {to znamo, najpre `iveo u Vatopedu.

Isto tako, kad je slava manastira Vatoped, osim ostalih, obavezno odlazi i Proiguman Hilandara.

Ina~e, za slavu, dolaze i kuvari iz drugih manastira, jer oni ne {tede, po~ev od uqa... da bude bogato... slavski...!

hleba pojede ili, kao mrvice, odu u semprezlu. HLEB SE NIKADA NE BACA! U vreme velikih praznika, kada manastir ima puno gostiju, brtija vi{e jede sve` hleb, jer se br`e utro{i prethodna koli~ina. To, me|utim, za bratstvo nema nikakav zna~aj, jer je hilandarski hleb i petnaestog dana isto tako ukusan kao i onog trenutka kada iza|e iz pe}i. I, nikada se nije dogodilo da se, od dugog stajawa, uplesni.

Kada do|e vreme me{awa i pe~ewa...

Uve~e, po izlasku iz crkve, ide monah koji je po poslu{awu pekar (jula meseca 1990. godine, bio je to mladi isku{enik Pavle), uzme bra{no, doda tople vode i, u velikim koritima, zamesi testo. Tu, na istom mestu, gde se ve} osam stotina godina mesi hleb. Istovremeno se spremi i kvasac, napravqen od starog hleba.

Preko no}i, testo raste i kada zvono pozove na jutrewe (to je oko dva sata no}u, po na{em vremenu), pekar i jo{ poneki od bratije, uz blagoslov i razre{ewe na kasniji dolazak u crkvu, pono mese hleb - to se ka`e premese - uzmu blagoslov iz crkve, vatru sa kandila, pale furunu, stavqaju u tepsije po kilogram i peku 1015 minuta. Ispe~e se najmawe po 150 kilograma.

Po izlasku iz crkve, Otac Kirilo obi~no da po par~e hleba, koji se jo{ pu{i, deci, ako ih ima me|u gostima.

Hleba ima, ina~e, i belog i crnog, a koji }e se vi{e i ~e{}e jesti, pre svega zavisi od toga koliko kojeg bra{na ima u manastiru. Nekada se pravi i poga~a.

NAFORA Osim dve pomenute furune za pe~ewe hleba, u pekari se nalazi jo{ jedna, specijalna, koja slu`i iskqu~ivo za pe~ewe NAFORE. Naforu obi~no sprema monah Kirilo. Testo se umesi kao za hleb, ali u malim koli~inama. Jer, dok se hleb pravi tek kada se pojede i posledwa mrvica prethodne koli~ine, dotle se nafora pe~e svakih pet dana. Od ume{enog testa, prava se mali hlep~i}i. Znak na nafori je - Isus Hristos.

Ranije se izvadi par~e i stavi u ~a{u. Pomiwu se patrijarh, iguman manastira, bratija... pomiwu se imena. Stavqa se u ~a{u, sipa se vino i uzima po jedna ka{ika. Resto, uzimaju pop i |akon koji slu`e.

Ujutru, po zavr{enog bogoslu`ewu, hilandarska bra}a i manastirski gosti celivaju ikone i, uz blagoslov, prime naforu.

Po izlasku iz crkve, iz velike srebrne posude, monah vam u dlan stavqa kuvano, ali ne ume{ano, `ito. Dakle, u zrnu i izme{ano sa orasima. Onda, svi po|u u salon; na “~a{icu razgovora”, hilandarski ciporo, ratluk, kafu ili ~aj. Tada, klepala pozovu na ru~ak.

OTAC SIMEON I KELIJA SVETOG SIMEONA

Najva`nije {to treba znati: hleb se u Hilandaru ne pe~e svakog dana. Pe}i se pale samo po potrebi, odnosno, kada se i posledwa mrvica prethodno ispe~enog

Sa leve strane bunara Svetog Save, nalazi se kelija Svetog Simeona, u kojoj je proveo posledwe dane svog `ivota i predao du{u Bogu.

O ~udotvornoj lozi Svetog Simeona, posledwih tridesetak godina stara se Otac Simeon koji svakoga 13. Februara po starom, zna~i sutradan po prazniku Velikog Svetiteqa, orezuje lozu. On, tako|e brine i o vinogradu i o podrumu. Uz sam vino-

15

16

PE^EWE HLEBA

grad se nalazi mali vo}wak koji svake godine mnogo rodi, ba{ zahvaquju}i strpqivosti i marqivosti Oca Simeona. Okopava vo}ke i, po potrebi, iz bunara, koji se nalazi u vinogradu, zaliva. Stabla se povijaju od roda, ali ba{ zbog obilnog ploda, jabuke se sitne, ali veoma slatke. Nepreskane, razume se. I on uvek nastoji da sa~uva jabuke za bratiju do Uskrsa, jer, kao {to znamo, pred uskrs je veliti, {estonedeqni post, jela se spremaju na vodi, pa je potrebno unositi vitamine, po{to su bogoslu`ewa svakodnevna, a traju i po deset sati, uz obavezna poslu{awa svakog monaha pojedina~no.

Otac Simeon je u manastiru napravio nekoliko magacina sa policama za vo}e, pa kako je jedne godine bio sve napunio, a “po slobodi”, jer on nosi ime Svetog Simeona, on donese ne{to jabuka i ovde, u keliju.

Desilo se, me|utim, da su sve jabuke do Uskrsa istrulile, osim jabuka u keliji koje su ostale netaknute, zdrave i ~itave. Od tada, Otac Simeon uvek prvo, najlep{e i najboqe, donese u keliju Svetog Simeona. Wihov jak miris se {iri gotovo ~itavom hilandarskom portom i bratstvo ih uvek najvi{e jede pred Uskrs, kao blagoslov.

BUNAR SVETOG SAVE Misli se da je Hilandar sazidan na steni, jer je ravnica oko manastira nekada bila pod vodom, a zna se da je danas na oko 30 matara nadmorske visine, jer uvek su se mora povla~ila.

Bunar Svetog Save se nalazi ta~no na sredini, izme|u kelije Svtog Simeona, u kojoj je preminuo, i loze Svetog Simeona, koja je iznikla iz kamena ~iji plodovi poma`u nerotkiwama da dobiju potomstvo. Tako, ve} sedamstotina godina. I ova loza je jedan od predznaka kraja Svete Gore, a samim tim i ~itavog sveta. Jer, predawe ka`e da }e sudwi dan do}i kada se loza Svetog Simeona osu{i ili ne rodi, kada se Karejska kelija Svetog Simeona sru{i ili opusti, da u woj nema monaha i kada sa Svete Gore, iz manastira Iviron nestane ikona Bogorodice.

Svake godine, s prole}a, dolaze monasi iz svih svetogorskin manastira da vide je li loza zapupila. I ona, uvek olista i lista}e...

U bunaru Svetog Save, voda kqu~a sa dna. Fina, pitka, slatka, uvek hladna voda. To je bilo omiqeno mesto proigumana Save. Pre nekoliko desetina godina, primeti on ma~ke kako se igraju oko bunara, koji nije bio pokriven. U trenutku vide da jedne ma~ke nema i on pozva radnike - jer manastir ~esto ima radnu snagu za imawe i druge poslove napoqu - i oni po~e{e da izvla~e vodu. Do|o{e do dna ali ma~ke nije bilo. Trud, me|utim nije bio uzaludan, jer su o~istili bunar i stavili hlor. Sutradan, primeti{e svi, sa dowe strane manastira, u bazenima belu vodu. Malo se za~udi{e, ali brzo odgonetnu{e; naime, ranije se mislilo da se ti bazeni, iz kojih se zaliva sve {to raste u Hilandaru, pune iz nakog malog izvora; sada je postalo jasno da voda iz bunara oti~e ispod manastira i tako ba{ta, zahvaquju}i bunaru Svetog Save, nikada nije ugro`ena su{om.

17

JELOVNIK HILANDARA “Poslu{nost je odricawe od svoje voqe. Poslu{nost je vr{ewe du`nosti, bez radoznalosti. Poslu{nost je grob voqe, a uskrsnu}e smernosti. Poslu{nik se pou~ava svakodnevno iz Svetog pisma. Sveto pismo je duhovna apoteka, u kojoj je milosrdni Otac Nebeski, radi nas, sakrio razli~ite lekove, jer u du{ama na{im imami raznovrsne bolesti i nemo}i, pa radi toga imamo potrebu za razli~itim lekovima, {to sve u Svetom pismu nalazimo, a treba i slu{ati svog Duhovnog Oca. Monahova glavna vrlina je molitva. Moliti se za ceo svet. A da bi se molio, potrebnoje da bude lak, to zna~i - da posti. Post je stalno umeravawe u hrani, stalno lagawe sebe; nikada ne jesti do sita, a o prejedawu ni pomisliti.”

Hilandarskom kuvaru, da podsetim, radni dan po~iwe u dva sata ujutru, u vreme kada monasi zapo~iwu svoj dan bogoslu`ewem u crkvi.

Slu`ba Bo`ija se zavr{ava oko sedam ujutru i obaveza kuvara je da do tada pripremi jelo, postavi trpezariju i, po ogla{avawu klepala, iznese na trpezu.

Me|utim, u vreme sezone boranije, odnosno, kada je ona na manastirskom jelovniku, radni dan kuvara po~iwe ve} prethodnog dana, odmah po ve~eri, jer za ru~ak monaha i gostiju, potrebno je najmawe pedeset kilograma ovog povr}a. Obi~no, gosti naberu boraniju, prethodno svrativ{i u crkvicu Svetog Trifuna koja se nalazi u ba{ti, jer je Sveti Trifun, kao {to znamo za{titnik poqa i vinograda.

Na~in pripreme HILANDARSKE BORANIJE @uta, {iroka boranija se najpre o~isti od peteqki, dobro se opere i ise~e popreko, na krupne komade. O~isti se, potom i oko pet kilograma crnog i dosta belog luka. Pripremi se, opere i isecka per{unovo li{}e i sitno se ise~e zreli paradajz.

U veliku tavu se re|a: Red boranije, preko we se stavqa red crnog i belog luka, per{unovog li{}a i malo soli. Sve se prelije vodom, pa kada malo provri, a boranija se slegne, postupak sa re|awem se ponavqa, dok se sve povr}e ne utro{i.

Naslagano povr}e se nalije vodom i ostavi na vatri da se polako kr~ka. [poret se lo`i, drvima, ~ak i usred jakog leta.

Kada boranija skoro sasvim omek{a, na pedeset kilograma boranije, treba sipati oko tri litre maslinovog uqa i oko pet kilograma oqu{tenog i iseckanog paradajza i sve se kuva jo{ oko sat vremena, dok voda gotovo sasvim ne ispari, a na jelu se stvori fina, tanka korica.

Da bi nama, koji `ivimo van manastirskih zidina, do~arao ukus ovako pripremqene boranije, kuvar Evangelis je svoj recept zavr{io sa:”...i onda se jede kao da je skuvana sa pili}ima”. Vi{e puta sam jeo u Hilandaru boraniju imoram da ka`em da se ne sla`em sa Evangelisom; pili}i ili bilo koje drugo meso, samo bi pokvarili ukus, a i da ne govorimo o tome {ta je zdravije!

U “mrsne dane”, me|utim, nedeqom i praznicima, boranija se ~esto priprema sa ribom.

Uglavnom se uzima, takozvana, bela riba: {karpina, orada, zubatac, ugor... dakle, plemenita riba koja je boqa za kuvawe, od takozvane, plave ribe - sku{e, 18

sardele, tune, i tako daqe.

Postupak u kuvawu je isti, s tim {to se komadi ribe staqaju pri samom re|awu, odmah preko boranije i luka.

Na kraju se, kao i za prethodno jelo, sve preliva uqem i paradajzom.

Uop{te, paradajz se u Hilandaru koristi za sva jela.

Sve se pome{a i sipa u sud za slu`ewe, da se prohladi.

Ovo jelo, “taranu”, ako bi trebalo porediti sa ne~im, mo`da bi mu, po ukusu, najvi{e odgovarao - kavijar. Razlika je, ipak, velika, - ovo je, ipak, hilandarsko jelo.

Slu`i se obi~no subotom i nedeqom, a u vreme Postova - bez uqa.

RIBA

PR@EN PASUQ

Kod ostrva, rekoh, ima velikih riba. Pomenuo sam “orfo” - kerwe i od stotinu kilograma. Od glave se pravi najboqa supa, ~orba. Zatim, ima velikih “kamenih” riba, takozvanih “babu{ki” koje su, tako|e, izvanredne za supu. [karpina se kuva u vodi, zejtinu i origanu, a posle do|e i malo kiseline.

Stavqaju se i cele glavice luka.

Riba je uvek taze. Koliko da, od mora - stigne do manastira.

Dabome, jedna riba je boqa za kuvawe, druga - za pe~ewe. Orfo je najboqa, najlep{a i, ako ho}ete i ako bratstvo mora da je kupi - najskupqa. Osim toga, oko we ima dosta da se radi; najgora ja za ~i{}ewe. No, kasnije }u, pomenuti dasku sa ekserima, preko koje se riba prevla~i i tako se skinu krqu{ti. Riba je debela, ista kao meso, se~e se na par~i}e; svakom po par~e, mada gosti manastira znaju da uzmu i dodatak; jednostavno, tako je ukusno spremqena, da je te{ko odoleti.

Komadi se usole i stave na “komarnik”, da ne idu muve, jer u Hiladaru nema fri`idera. Tako stoji otprilike jedan sat, taman da se riba stegne. Pre kuvawa se jo{ jedanput ispere i zatim re|a u veliku tavu.

Posebno se o~isti dosta crnog luka, koji se kuva u vodi. Kada je lepo skuvan, skida se sa vatre, luk se baca, a vodom se preliva pore|anan riba, da bude tri prsta vi{e od we. Kada po~ne da kipi, odozgo se skida pena, obavezno se kutla~om skida i kada je ~isto, stavqa se zejtin i beli luk i kuva dok ne popije svu vodu. Tada se stavqa svetogorski {afran, iz hilandarske ba{te. (Ina~e, krokus, odnosno, {afran se bere dok je u cvetu. Dr`i se godinu dana i tek tada je spreman kao za~in). [afran mu daju specifi~an, najboqi ukus i voda se `uti, kao da ima jaja.

Pasuq se otrebi i opere, pa se stavqa u lonac. Voda treba da prekrije pasuq.

Kuva se toliko da se, raspadnuti pasuq vadi pre viqu{kama, nego ka{ikama.

Naravno, pritom se dobro pazi da se pasuq ne “uhvati” za sud u kojem se kuva.

U posebnu tavu se sipa fino maslinovo uqe, a u wega - dosta krupno nase~enog crnog luka. Kada se luk dobro izdinsta, u wega se sipa oqu{teni i izrendani paradajz, aleva paprika, crni biber i, naravno - malo soli i malo za~ina “C”.

Sa tako prire|enom zapr{kom, dakle, bez bra{na, preliva se skuvani pasuq.

Sve se dobro prome{a, pa se stavqa u rernu, jo{ desetak minuta, da se uhvati korica.

Na isti na~im u Hilandaru se priprema i so~ivo.

More, ispred hilandarske arsane i kod starog manastira Svetog Vasilija, izuzetno su, rekoh, bogate ribom. ^esto, pri povratku, ~ekaju}i brod, primetimo tek koji metar od obale i po desetak velikih oktopoda, razba{karenih na dnu.

TARANA Po nazivu ovog jela, a kojim se slu`e hilandarski kuvari, moglo bi se pomisliti da je ovde re~ o jelu od testa, me|utim, za ovo izvanredno jelo, a opt kao i sva jela u Hilandaru, jednostavno za pripremu, potrebna je ribqa ikra, morska, a mo`e i re~na.

U Hilandaru se ~esto pravi, mo`e da stoji oko dva dana, ali, toliko je dobro i ukusno, da se veoma brzo pojede.

Ribqa ikra stavqa se u drvenu stupu i dobro se izlupa.

Ikri se dodaje o~i{}eni beli luk i nastavi se lupawe, dok masa ne postane kompaktna i dobro izme{ana. Sve se, potom, dobro posoli, sipa se maslinovo uqe, i sve dobro prome{a.

Posebno se skuva dosta krompira u qusci. Krompir se oqu{ti i izgwe~i, poput pirea.

19

OKTOPOD NA HILANDARSKI NA^IN Oktopod, pripremqen na hilandarski na~in, omiqeno je jelo bratstva, sli i dodatni rad kuvaru. “To je malo te{ko...”, zapo~eo je Evangelist, ali odmah zatim, uz sme{ak dodao da se gosti sami ponude za pomo}. Jer, svakog oktopoda treba izlupati, odnosno o kamen udarati, bar ~etrdsetak puta. I to - dok je jo{ `iv, takore}i odmah po va|ewu iz mora. U protivnom, ne mo`e da se skuva! Pri udarawu, oktopod peni, pa mora da se pere i trqa.

Tako pripremqeni oktopodi se stavqaju u lonac, kuvaju kratko i izvade iz vode.

Posebno se izre`e crni luk i propr`i na zejtinu, a zatim se dodaju komadi oktopoda i jo{ malo propr`e, uz dodatak malo vode i soli.

Kuva se...

Pred kraj, kad je oktopod ve} sasvim mekan, stavqa se pirina~ i kuva jo[ izvesno vreme.

Isti slu~aj, ako su dodatak obareni makaroni. Ali, ako kao dodatak `elite krompir, onda se on, oqu{ten i opran, stavqa ranije, da dobro omek{a i da poprimi sav ukus.

Najzad - paradajz i per{un.

Uop{te, ponovi}u i to treba upamtiti, svako jelo u Hilandaru, mora da ima paradajz i per{un, ~esto - i origano. To mu daje ukus.

Ina~e, oktopod mo`e da se kuva i sa malim crnim lukovima i “tada zaposlim celi manastir da ~iste...” (Kuvar Evangelis) 20

U Hilandaru se uvek pripremaju dva jela. Uz pasuq, obi~no idu rezanci. A, rezanci su i drugo jelo i, ako se pone{to doda - slatki{!

sat se ispr`i i po deset kilograma ribe.

Pr`ena riba se slu`i sa: boranijom, makaronima, crnim patliyanom ili krompirom.

HILANDARSKI REZANCI

PRIPREMAWE USOQENE RIBE

U kqu~alu, malo osoqenu vodu, sipa se oko pet kilograma rezanaca, poklope se i ostave da se kuvaju.

Skuvani i oce|eni rezanci, zavisno da li je posan ili “mrsan” dan, preliju se, tako vru}i, maslinovim uqem i mrvicama od hleba, jer - u Hilandaru se, a tako bi trebalo da bude u svakoj ku}i - helb NIKADA NE BACA! Pred ru~ak, rezanci se preliju Tahinom, a Tahim je ne{to kao za~in, vrlo sli~an tan - alvi, ali u te~nom stawu. Kupuje se u Solunu. Tahini se, uglavnom, stavqa da bi rezanci dobili ukus, ali i boju. Najzad, zato {to su rezanci, pripremqeni na ovaj na~in, jedan od retkih slatki{a u hilandarskoj kuhiwi, pa stoga i veoma omiqeni.

Riba koja se ostavqa za zimu, a ako su veliki ulovi, mo`e da je bude i za nekoliko godina , vremenom toliko poprimi so, da se, pre pripremawa, mora dr`ati, bar tri dana u vodi. Tada se izvadi, opere i o~isti od soli, po{to su joj krqu{ti ve} skinute, pre soqewa. Interesantno je kako to rade u Hilandaru. Postoje specijalne, velike daske u koje su zakucani ekseri. Prevla~ewem ribe, preko tih eksera, krqu{ti se skine za ~as, i bez velike muke.

A, sad jelo: U {erpu se stavqa dosta krupno ise~enog crnog luka, koji se naliva vodom da ogrezne. Kuva se dotle, dok se luk sasvim ne raspadne. Potom se voda ocedi, a kuvani luk baci. Ba{ tako! Nekoliko puta sa insistirao i zapitkivao kuvara Evangelisa, misle}i da je, mada izvrsno govori srpski, ipak tu ne{to pobrkao. “Da, da...! Baci se...! Wegova funkcija u ovom jelu je samo da sosu, u kojem }e se kuvati riba, da ukus i miris.”

Dakle, luk se baci,a u vodu u kojoj se kuvao doda se finog, hilandarskog {afrana, seckanog belog luka, soli i dosta zejtina.

U sos se pore|a riba, sve se polako dinsta, na slaboj vatri, a pred kraj jela - sipa se malo soka od limuna, ili limuntus, koji ima funkciju, kako re~e Evangelis, da iz jela izbaci “gustinu”, da ne bude te{ko za stomak.

Kako bratstvo Hilandara, nikada ta~no ne zna koliko }e vernika - poklonika do}i u posetu manastiru, za svaki slu~aj se, za ve~eru, priprema i krompir, ili boranija, mo`da, praziluk.

Sve {to pretekne, kako sam ve} vi{e puta ponovio, iznosi se na trpezu, sutra za ru~ak.

]UFTETE OD [KOQKI Iz mora se, u Hilandaru, rekoh - jede sve.

Recimo, {koqke koje Evangelis zove “petilides” - ustvari dagwe koje se kupuju i ovde, kod nas. [koqke se, najpre dobro operu i o~iste, a potom se stavqaju u vrelu vodu da se otvore.

U zasebnu takvu stavqa se dosta ise~enog crnog luk, prelije se maslinovim uqem i ostavi da se dobro izdinsta. U izdinstani luk, stavqa se najpre bra{no, so i dosta crnog bibera. [koqke, neso, izvadi se iz qu{tura, dobro se ocede, pa se pome{aju sa proprzenim lukom i bra{nom. Potom se ka{ikom vadi masa, oblikuje se }ufteta koja se zatim pr`e, sa obe strane na dobro zagrejanom uqu.

Od tri kilograma {koqki, ispadne puna, velika tepsija, pa se ovo jelo smatra i izda{nim, pored, zaista, izvanrednog ukusa.

Po{to u Hilandaru uvek ima dosta gostiju i prave se velike koli~ine, mogu}e je da se kuvar prevari i malo vi{e posoli, no, ni{ta ne mari i za to ima leka: stavqa se kiselina, nikada sir}e, ve} limun, deset - petnaest... koliko treba.

Riba se, znamo, kuva subotom i nedeqom (osim, Velike Subote), i, obavezno, za praznike, ali tada se kuva i po petstotina kilograma ribe.

Od glava se pravi supa. Dobro se skuva, procedi da nema kosti. U vodi, u kojoj se riba kuvala, stavqa se pirina~ ili rezanci i ta supa je najboqa, “boqa od pile}e”

PR@ENA RIBA

RIBA NA PIRIN^U O~i{}ena riba ise~e se na par~ad, posoli i ostavi da malo odstoji. Za to vreme tava se nama`e maslinovim zejtinom i u wu se stavqa opran, nekuvan pirina~.

Preko wega se nasla`e krupno ise~en crni luk, kolutovi zelene paprike, ako je ima, a preko svega, pore|a se riba.

U poseban sud sipa se mlaka voda, doda se malo bra{na; zatim so, sir}e, biber i origano, i sve se dobro prome{a.

Sa tim sokom se preliva riba u tavi, sve dok ne omek{a, a sok se ne potro{i.

PRAVQEWE MASLINOVOG UQA

Riba se dobro opere, usoli i ostavi jedan sat. Ograman tigaw je ve} na {poretu. Komadi se uvaqaju u bra{no i pr`e. Bratstvo mnogo voli pr`enu ribu, a za

Nekada davno, kada je hilandarsko bratstvo brojalo vi{e stotina monaha, masline su se, s rado{}u i u molitvi, brale ru~no. Stabala ima dosta. Sve su to potomci maslina Svetog Simeona i Svetog Save.

Posledwih decenija, me|utim, maline beru ma{ine. Dovedu se i radnici iz

21

22

najbli`ih mesta van Svete Gore.

Obrane masline se stavqaju na velike pripremqenen plo~e, da ih ki{a opere.

Zatim se stave na veliki kamen, koji okre}e kow i masline se “biju”, udaraju. Stavqaju se u korpe, napravqene od kozje ko`e (pravi ih monah, u Karejskoj keliji - Sveti Simitrije), korpe se stavqaju u presu i ~etiri ~oveka ste`u. Uqe i voda izlaze zajedno, ali uqe, kao lak{e, ostaje na povr{ini i jednostavno se pokupi. Prese se ste`u i po {est puna i uvek ispliva zejtin, ali je ono prvo uqe, koje se pojavilo na povr{ini, najboqe, naj~istije, najplemenitije, prozirno kao bistra izvorska voda.

Odvaja se za kandila.

Iz jedne korpe se iscedi ta~no 12 “\uma”, a svaki “\um” ima 15 litara.

Uqe se pravi od Svetog Dimitrija od Bo`i}a. To je bilo nekada, a danas...? Danas se ~esto kupuje u Solunu, pa ipak, do|u gosti ba{ iz soluna i ho}e da ponesu malo ku}i.

Bratstvo im ka`e da je uqe kupovno, ali oni ho}e, jer su ga probali - razlika je ogromna. Jer, u Hilandaru, uqe poprimi blagoslov.

A ja verujem da }e se hilandarsko bratstvo umno`iti i da }e opet, s rado{}u i molitvom, brati svoje masline.

IMAM BAJLDI U dane, kada hilandarski monasi imaju razre{ewe na uqe, pravi se, dodu{e ne tako ~esto, a re}i }u i za{to - “Imam bajldi!”

U hilandarskoj ba{ti se nabere plavi patliyan koji izgleda tako, da se dobije `eqa - `iv da se jede. Patliyan se dobro opere, odstrane mu se peteqke i svaki se zase~e, po du`ini, na ~etiri mesta.

Udubqewa se filuju ise~enim belim lukom, per{unovim li{}em i soqu.

Ovako pripremqeni patliyani pr`e se na uqu, sa svih strana, a toliko uqe “piju”, da, u Hilandaru, za jedan ru~ak treba, mal’te ne - velika kanta uqa.

Ovo jelo je, ustvari turskog porekla, a pravi naziv mu je, bar po re~ima hilandarskog kuvara - “aman bajldi”. Kada je jedan Tur~in, ka`e pri~a, pripremio ovo jelo, videv{i koliko patliyani “piju” uqe, uhvatio se za glavu i uzviknuo: “Aman bajldi!”, {to zna~i - “Aman, pu}i }u od muke!” Prizna}ete, vrlo originalno naziv za jedno jelo!

U posebnoj tavi izdinsta se dosta ise~enog crnog luka, pa se daqe jelo priprema ovako: Red propr`enog filovanog patliyana, red crnog luka i per{una, pa sve ispo~etka dok se masa ne utro{i. Gorwi red odnosno posledwi je - red patliyana.

Tako pripremqeno jelo prelije se uqem u kojem se patliyan pr`io, sve se jo{ malo posoli, dospe se voda, da jelo ne zagori, pa se sve kuva, dok voda sasvim ne ispari.

Jelu se, na kraju, dodaje oqu{teni i izrendani paradajz, jo{ malo per{una, i sve se lagano protresa, ne me{a se, da jelo ne zagori.

I, opet }e Evangelis: “Jede{ k’o pili}e!”

“Kakvi pili}i, Evangelise?!? Jeo sa hilandarski “Imam bajldi” i smelo tvrdim - takvog jela nema nigde na svetu!”

23

PUWENI PARADAJZ I PAPRIKE Paradajz i paprike se gotovo uvek pune u dane kada se posti. Jer, to je tako ukusno jelo, da bi svaki dodatak... riba, recimo... ostao za slede}i obrok.

U posne dane, dakle, iz hilandarske ba{te se nabere krupniji paradajz (iako, istine radi, treba re}i da je ovakvu gradiciju: na krupnije i sitnije nemogu}e praviti; svaki je veli~ine osredwe diwe) i `uto - zelene paprike, opet nekako sve jednake veli~ine. I, zaista, nije to samo estetski do`ivqaj; sasvim je sigurno da i one, rastu}i uz blagoslov, dobijaju takav izgled.

Paprikama se odse~e kapak i o~iste se od semenki. Paradajzu se, tako|e, odse~e gorwi deo i izdubi se. Dobro se operu.

Za to vreme, o~isti se dosta crnog luka, isecka i, izme{an sa posoqenim iseckanim per{unom, stavi da se pr`i. Kada luk omek{a, doda se paradajz koji smo dobili izdubiv{i plodove; ako treba jo{ se malo isecka. Od za~ina - samo svetogorski, hilandarski, sveti origano. Na kraju, stavqa se pirina~. Sve zajedno se pr`i dok ne dobije malo boju, a to se vidi kada fil gotovo sasvim “popije” vodu.

Izmakne se na ivicu {poreta, napune se paradajz i paprike, pore|aju u tavu, naliju vodom, vrate im se “{e{iri}i” i jo{ malo kr~kaju.

Mo`e da se jede toplo, a mo`e i hladno i nemogu}e je opredeliti se kada je ukusnije.

Puweni paradajz i paprike su ~esto na hilandarskoj trpezi: zbog ukusa, ali i zbog toga {to u plasteniku gotovo ~itave godine ima ovog povr}a.

PAPRIKE PUWENE RIBQIM MESOM Puwene paprike se ne prave ~esto u Hilandaru, jer obi~no ima mnogo gostiju, a priprema zahteva dosta posla. Dodu{e, i gosti se anga`uju i poma`u: naberu paprike, skinu peteqke i semenke, operu ih.

Sve to se uradi dan ranije, uve~e. Tada se fil pripremi. Najpre se isecka dosta crnog luka i propr`i. Riba se o~isti, sameqe i stavi u ispr`en luk. Zatim, dosta per{una, malo origana (blagotvoran je za krv i srce), soli i pola kante o~i{}enog pirin~a. Kada se i to propr`i, sve je spremno i ujutru se samo napune paprike.

Svaka paprika treba da ima svoj “poklopac”. Pore|aju se u tavu, doda se dosta sitno iseckanog per{una i napuni se vodom. Kuva se i, kako voda isparava, paprikama se dodaje rendani paradajz i uqe i tako, dok ne popije svu vodu, a ostane samo ukusan saft.

Dok se paprike kuvaju, tava je poklopqena.

Za puwene paprike, riba ne mora da bude prvog kvaliteta, jer sastojci jelu daju izvanredan ukus, tako da riba slu`i samo kao izvor proteina. Va`no je jedino, pre mlevewa, dobro je o~istiti od kostiju.

PAPRIKE PUWENE PASUQEM I ovo, veoma ukusno jelo, mo`e se jesti i toplo i hladno. Ujesen mu je pravo vreme, jer sve {to je potrebno za wegovo pripremawe nalazi se u hilandarskoj ba{ti.

24

Mlad, zreo pasuq i zelene, ili poluzrele paprike. Iziskuje malo vi{e rada, pa ga kuvari pripremawu dosta retko, ili u specijalnim prilikama.

Pasuq se stavi u {erpu i kuva. Prva se voda baci, pasuq se ocedi i stavi u vrelo maslinovo uqe, da se malo propr`i. Potom se nalije vodom, tek da ogrezne i polako se kuva dok ne omek{a.

Za to vreme crni luk se o~isti i ise~e na rebarca, pr`i se da porumeni, malo se popra{i bra{nom i skine sa vatre. U luk se tada doda ise~eno per{unovo li{}e, seckani beli luk, malo aleve paprike, so, biber, a potom se sipa pasuq, zajedno sa vodom u kojoj se kuvao. Sve se dobro prome{a, a ako ima malo vode, sipase odgore jo{ malo tople vode.

Tom smesom se pune o~i{}ene zelene paprike, re|aju se u tavu, a vi{ak pasuqa, ako ga ima, stavqa se izme|u paprika.

Paprike se preliju vodom, doda se jo{ malo maslinovog uqa i jelo se polako kr~ka jo{ otprilike pola sata. Dok paprike ne odmeknu.

Ukusno je, kako rekoh, i toplo i hladno.

ZAPE^ENI PRAZILUK Bilo nas je dvadesetak za trpezom. Jeli smo neko fino i ukusno jelo, a da nismo znali {ta, zapravo, jedemo. I, mada se za trpezom ne govori, ili bar, {to mawe... naga|ali smo {ta bi to moglo biti. Najpre smo “govorili” pogledima, a zatim i poluglasno “priznali poraz”.

Divni otac Nikanor, koji je sve to iz prikrajka pratio, bez re~i, samo se sme{kao.

Zamolio sam ga...

- A, vi to ne jedete! Napravio je malu pauzu, a zatim dodao: “Praziluk!”

- Kako da ne, O~e...! Istina, ovako pripremqeno, nikada ne bismo pogodili...!”

A, pripremawe je lako i jednostavno, da jednostavnije ne mo`e biti: Praziluk se o~isti i opere. Zadr`i mu se samo beli deo. Potom se, bez rezawa, sla`e jedan do drugog. Odozgo se pospe soqu, seckanim per{unom, nalije se zejtin i vode toliko, da praziluk ogrezne. Tek toliko, da jelo ne zagori.

Jelo se kuva dok praziluk ne omek{a, a tada se dodaje paradajz, onaj isti oqu{ten i izrendan, sve se jo{ malo kr~ka i, jelo je gotovo!

Npomena: zape~eni praziluk se jede i u posne dane, razume se bez zejtina, sli verujte mi na re~ - razlike gotovo da nema; oba jela su tako ukusna, da parafriziram Evangelisa - “prste da poli`e{!”

TIKVICE SA PIRIN^EM

Oce|ene tikvice se pune, a na kraju se svaka zatvori “poklopcem” - kri{kom paradajza.

Tako pripremqene tikvice, kuvaju se na plotni {poreta ili u rerni.

Tikvice se naliju vodom, da ogreznu. Kada su skoro gotove, preliju se sa jo{ malo maslinovog uqa i oqu{tenim, izrendanim paradajzom. Kuvaju se jo{ otprilike pola sata.

Gotove tikvice se pospu ise~enim per{unovim li{}em.

BRODET OD [KOQKI NA HILANDARSKI NA^IN Od dagwi, ili mu{ula, pravi se i izvanredni brodet: [koqke se dobro operu i o~iste, zatim se, tako nekuvane, otvore i iz wih se izvadi meso. Tako o~i{}eno meso stavqa se u blago posoqenu vodu i kuva se dok skoro ne po~ne da se raspada.

U posebnoj tavi ispr`i se dosta ise~enog crnog luka. U luk se doda paradajz, oqu[ten i izrendan, i sve se kuva jo{ otprilike pola sata.

U luk i paradajz sipa se meso od {koqki, i posle kratkog dinstawa, jelu se dodaje opran i o~i{}en pirina~. Kada je pirina~ mek, u brodet se stavqa per{unovo li{}e, malo vina i so - na kraju.

Jelo je - izvanredno.

KROMPIR NA HILANDARSKI NA^IN Pr`en krompir, kao pr`en, ali u Hilandaru se krompir sprema i na jedan specifi~an na~in, a ukus...{ta da vam pri~am?

Za jedan obrok, ise~e se i po dva yaka krompira. Kuvarima poma`u gosti manastira, a i poneki od hilandarske bra}e, koji trenutno nemaju poslu{awa, a “besposlene ruke i um, |avo brzo zaposli”.

Krompir se opere, malo procedi i stavi u tavu. Ponekad su potrebna i ~etvorica da posudu podignu i stave na vatru. Sipa se zejtin, obavezno per{un, so i voda; toliko se sipa, da krompir u woj pliva. Kr~ka se na vatri, poklopqeno.

Kada voda uvri, stavi se dosta paradajza, ponovo poklopi i kuva, dok krompir u ne upije paradajz.

To je sve. Jednostavno, a izuzetno ukusno; ne mo`e da se poredi ni sa jednim poznatim jelom.

Na ovaj na~in, krompir se priprema i posnih dana, ali, razume se, bez uqa.

Razlike u ukusu, skoro da nema!

JAJA NA PARADAJZU

Tikvice za puwewe se oqu{te, izdube ka{ikom, operu i ostave da se ocede.

Oqu{ti se dosta crnog luka, sitno isecka i stavi u tavu, sa malinovim uqem, da se malo izdinsta. U izdinstani luk se sipa pirina~, prethodno otrebqen i opran, sve se to jo{ malo dinsta, a zatim nalije oqu{tenim i izrendanim zrelim paradajzom sa malo vode. U ovu smesu se stavi dosta ise~enog per{unovog li{}a, malo miro|ije i soli.

Paradajz, opran, izre`e se na kolitove i stavi na vru}e uqe, u velike tave.

Na kolutove, ali i izme|u wih, kada se ve} malo propr`e, stavi se sitno iseckan beli luk, so i origano. Na svaki kolut se razbije po jedno jaje i jo{ malo pe~e.

Priprema se brzo, a hilandarsko bratstvo ga veoma voli.

25

26

MLEVENI PARADAJZ U sva hilandarska jela se, primetili ste, obavezno stavqa paradajz!

Leti, to je sve`, tek ubrani paradajz. Samo mu se skine ko`ica, a zatim krupno ise~e i stavqa kao najgorwi sloj jela.

U plasteniku, rekoh, povr}a ima ve}im delom godine. Zelena salata, recimo na trpezi je ve} od Blagovesti (25.mart). Me|utim, da bi neophodnih vitamina bilo i zimskih dana, kada vetrovi zafiju~u, a snegovi pokriju pitomu dolinu, potrebno je, obi~nu foliju, kojom je sada prekriveno tih {ezdesetak kvadrata zemqe, zameniti pleksiglasom. A, za to, manastir nema novca, jer - mada }up Svetog Save i daqe preliva - to je dovoqno da se ugoste gosti - poklonici, da se poma`u studentiteolozi u domovini, da se delovi manastira renobiraju, kako bi uvek bio Srpski Duhovni Fakultet, {to je, evo, ve} gotovo 800 godina. Pa, pomi{qam: {ta je pedeset hiqada maraka, za dvadesetak miliona Srba koje hilandarsko bratstvo pomiwe u svojim molitvama?!?

Ba{ zbog improvizovanog plastenika, treba misliti na zimu, pa se ~itavog leta meqe pradajz za hladne dane. To su velike koli~ine; svako bure ima najmawe pet stotina kilograma. Na svaki kilogram paradajza, stavqa se ka{i~ica soli i isto toliko konzervansa. Tako pripremqen, mo`e da stoji tri godine i vi{e i uvek je kao da si ga tek ubrao.

Buri}i se stavqaju u dowe prostorije, u kojima je uvek hladovina, gde se ~uvaju i zejtin, sir, jaja... gde se, uostalom, ve} osam vekova ostavqa zimnica.

“Dovoqno je - ka`e Evangelis - sipati taj paradajz i malo zejtina i prste da poli`e{!”

TIKVICE KAO KROMPIR Odabrati {to mla|e tikvice, oqu{titi i - ne dubiti ih. Iseku se krupno, operu i ostave da se ocede.

Oqu{ti se i ise~e dosta crnog luka, koji se stavi u tavu, prelije maslinovim uqem i malo prodinsta.

U prodinstani luk, pore|aju se tikvice, sve se prelije sa malo vode i ostavi da se polako dinsta.

Kada tikvice omek{aju, preliju se sa oqu{tenim i izrendanim paradajzom, pospu ise~enim per{unovim li{}em i sve se dinsta jo{ pola sata.

Ovako pripremqene tikvice, “jedu se kao krompir”, rekao mi je Evangelis, a {ta zna~i :”sli~no se priprema , a sli~an mu je i ukus.”

PROPR@ENA BORANIJA SA ZA^INSKIM, SVETOGORSKIM TRAVAMA Boranija se o~isti, opere i prepolovi. Crni luk se o~isti i isecka. Beli luk se, tako|e, sitno isecka. U tavi se zagreje uqe i na wemu se propr`i crni i beli luk i iseckani koren anisa, dok ne po`uti. Tada sipati vodu i dodati zrnca korijandara.

Na sve to, sipa se boranija. Posuda se pokrije i dinsta se sok mahune ne omek{aju.

27

Posebno, oqu{titi paradajz, izbaciti semenke i ise}i na komadi}e, pa zajedno sa bosiqkom, per{unom, origanom, listom anisa i lovora, ume{ati u boraniju.

Tada se posoli i popari po ukusu. Jo{ izvesno vreme odstoji u sudu na kraju {poreta.

SIR Uvek, kada je po Tipiku razre{ewe, sir se iznosi na trpezu. Nekada, kada su se, na hilandarskim metosima, u velikom broju gajile koze i ovce, manastir se otuda snabdevao mlekom i sirom. Danas, mawa koli~ina sti`e sa Kakova. Ina~e, uglavnom se kupuje.

Na kri{ke sira, mo`e da se stavi malo origana i da se prelije maslinovim uqem, a mo`e i “na suvo”. Par~e sira i luk iz ba{te i ~a{a hilandarskog vina, ima li ~ega lep{eg?

Jedu se i makaroni sa sirom, a pravi se i pita, uz dodatak zeqa.

LEKOVITE TRAVKE, ^AJEVI ^itava Sveta Gora je puna lekovitih travki, a najvi{e ih je na planini Atos. ^ajevo se prave od lipe (ima ih u samom manastirskom krugu - kod groba Svetoga Simeona i iza crkve, kod bolnice), nane... {to je nama poznato... me|utim, reko{e mi, svaku travku, sa Svete Gore, koju skuva{ - lekovita je.

U Hilandaru ima mnogo kantariona, trave sa `uto-crvenim cvetom. Bere se i stavqa u zejtin i 40 dana odstoji na suncu. Nema ni~ega lekovitijeg za rane bilo koje vrste i nema te rane koja za dva dana ne zaraste.

Kantarion se, tako|e, upotrebqava i za bolove u stomaku, glavoboqu i pritisak.

Kuvana lubenica je izvanredan lek, verujem da ovo prvi put ~ujete - za srce!

Kora se odvoji, a, lubenica se skuva, i mlaka popije!

U Hilandaru, postoji i p~elarnik.

Jo{ je Starac Nikanor, do{av{i iz rodnih Divaca, 1927. Godine, resdr~io jedan prostor oko manastira (“I ubod p~ela je lekovit, samo ako p~elama prilazi{ sa qubavqu!”). Dobijaju se: livadski, bagremov, {umski - takozvani “sosura”. Taj je najboqi, malo gu{}i, a lekovit za sve: stomak, plu}a, `u~, jetru. Svako jutro, po ka{i~icu, “na {te srca”, mada bratstvo stavqa med i na kuvane makarone.

SALATE Rekli smo da, u hilandarskoj ba{ti, ra|a svako povr}e. Tako|e je ve} napisano o plasteniku, u kojem ve}im delom godine ra|a. Zimi, me|utim, od salate, bratstvo jede kupus i, u svako doba omiqen luk. On se uglavnom, i ne se~e; onako, samo na pola, pa se grize kao jabuka.

S prole}a, izbor je veliki, pa ipak ne mo`e da se zamisli obrok bez luka: maldog i starog.

Zelena salata, koje u hilandarskoj ba{ti ima ve} od Blagovesti, bere se i jede u velikim koli~inama. Ho}u da ka`em da gostiju uvek ima dosta, pa za jedan obro ide i po nekoliko kofa. Salata se dobro opere, stavqa u poslu`avnike, otpri28

like za ~etvoro - petoro, zatim se sipa zejtin, sir}e i so. UVEK, prvo uqe, pa sir}e odozgo.

Paradajz, osim {to se stavqa u svako jelo, obavezno je na trpezi u sezoni, dakle, najmawe devet meseci u godini. Se~e se na kolutove, sipa maslinovo uqe ili bez wega, u zavisnosti od dana, posoli i stavi dosta iseckanog luka. Paradajz, lep, krupan, sladak.

Retko se pravi ZAZIKI. Na hilandarskom metohu, u Kakovu, van Svete Gore, ima ne{to ovaca i povremeno stigne kiselo mleko. Onda se na kolutove iseku krastavci, sitno beli luk, so i izme{a sa kiselim mlekom.

Salata od meli|ana (plavog paradajza), sli~na je ajvaru, samo bez paprike.

Uzme se, dakle, plavi patliyan, stavi u `ar i, zatim, o~isti od kore, odnosno ostane samo sredina. Sameqe se u ma{ini za meso (u Hilandaru se meso NIKADA ne jede, ali ma{ina je tu za plavi i crveni paradajz), stavi se beli i crni luk, so i limun i dobro izme{a. Fenomenalno.

SLATKI[I Slatki{i, po Tipiku, mogu da se jedu svakog dana, osim, recimo Velikog Petka, jer je to tu`an dan, monasi ne jedu ni{ta, hrane se suzama i ~itavog dana su u crkvi.

Kada se mesi hleb, na primer, me|u gostima je uvek po neko koji ka`e: “Danas }u da napravim pitu!”, jer on to ume.

PITE BUNDEVARA. Bundeve iz hilandarske ba{te se o~iste, operu, izrendi{u i malo propr`e, sa {e}erom. Onda se u tepsije, jer se uvek pravi vi{e tepsija... re|a: red testa, red bundeve, red testa... tako, pet - {est slojeva. Isto se pravi i od jabuka.

Za sve mora da bude po|ednako; to jedu svi; nikada nema razlike, izme|u bratija i gostiju.

PALA^INKE. Umuti se smesa od jaja, bra{na, vode i malo soli i naprave pala~inke.

Filuje se pekmezom koji su napravili monasi. U Hilandaru se pravi mnogo pekmeza i slatka, jer ima mnogo {qiva i jabuka. Uop{te, od sveg vo}a se pravi slatko i pekmez. Kuvari nemaju mnogo vremena, pa obi~no do|e Otac Arsenije, ali i svi ostali poma`u. Vo}e se pere, o~isti i zna se, koliko {e}era za jednu tavu, treba. Kada se skuva, stavjqa se u zemqane }upove i stoji, “kao da je danas pravqeno”, godinu dve, koliko treba, mada se obi~no potro{i od sezone do sezone. O }upovima brine Otac Arsenije i, kada se ne jede sa zejtinom, mera potro{we je: jedan }up - za jedan dan.

SLATKO OD DUWA Vo}a je u Hilandaru nekada bilo znatno vi{e. Na`alost i vo}kama treba posve}ivati vi{e pa`we, {to monasi ne mogu da postignu. Hilandarski posed je najve}i na Svetoj Gori od svih manastira, jer je Sveti Sava dosta kupovao, ali dosta 29

i dobio na poklon. Ovde se sejalo `ito, onde raslo vo}e, tamo - vinoSVETI SAVA grad ili p~eliwak. Stalni gosti Sveti Sava - {kolska slava, cewen Hilandara rado pomognu hilandarskoj bra}i, ali to je samo “kap u i po{tovan u ~itavom pravoslavnom svetu, moru”. Pa, tako, mnogi vo}waci najvi{e je, svakako, slavqen na Svetoj Gori, jer je za sv manastire u~inio mnogo. Za mora{e da se prepuste sami sebi. najvi{e. Zajedno sa svojim Jabuke u vinogradu svake Hilandar godine lepo rode, tu je Otac Simeon; ocem, Svetim Simeonom miroto~ivim, podion o wima brine. Ima i prili~an gao je manastir 1198. godine, borio se u broj duwa, jer one ne tra`e speci- onim te{kim vremenima za pravoslavqe, jalnu negu. Bratstvo Hilandara voli izborio za samostalnost srpske pravoslavne crkve, 1219. godine u Nikeji. Nekada{wi slatko od ovog vo}a.

U jesen, kada se oberu ili srpski princ, Rastko Nemawi}, sada je kao same otpadnu, duwe se najpre lepo monah Sava i{ao bos, hranio se hlebom i operu, o~iste, a zatim sa malo vode, vodom, delio je sirotiwi i najvi{e vremestave u kazan. Nalo`i se vatra sve se na provodio u molitvi. Zavr{iteq je proces to lepo kuva na tihoj vatri. [e}er hristijanizacije u na{em narodu.

Stradala~ka `rtva Svetog Save, za se ne meri, jer Hilandarci ve} dobro znaju koliko {e}era ide na spasewe drugih, pored svih svojih darova i koji kazan. Voda je iz bunara Svetoga podviga, od Boga je dobio dar posmrtnog Save. Kada se slatko dobro skuva, mu~eni{tva, jer spaqivawe wegovog svetog sipa se u }upove i ostavqa za zimu. tela na Vra~aru, 1594. godine, bilo je svoBez ikakvih dodataka i jevrsno stradawe, posle telesne smrti.

Sinan - pa{a je, spaliv{i svete konzervansa, stoji godinu dana, a u svakodoba izgleda “kao da je kosti, mislio da Svetoga Savu preda zabopravqeno danas”. Slatko od duwa se ravu. Me|utim, od tada su jo{ vi{e poja~ani slu`i za Praznike i kada nema uticaji i prisustvo Svetog Save. Wegov lik mnogo gostiju, jer brzo ode, a do je bio sve `ivqi, sve prisutniji u du{i idu}e sezone treba ~ekati. Bratstvu na{eg naroda koji ga slavi, uz zahvalnost za je, svakako, potrebnije, pogotovu za sve {to je u~inio za srpski rod iskazuje vreme Velikih Postova, zbog vitam- uzvi{enu qubav svom U~itequ. ina.

Kada u manastiru ima mnogo gostiju, slu`i se ~uveni HILANDARSKI RATLUK. I, dugo godina sam mislio da se ovde i priprema; jedva sam prihvatio da je to kupovni ratluk, ali u Hilandaru on poprimi blagoslov i, sasvim sigurno, da se, van ovih zidina, ni sli~an ne mo`e pojesti.

SUPA OD KROMPIRA S POVR]EM Najpre se o~isti i isecka povr}e. Luk se sitno nasecka. Beli deo praziluka, {argarepa, celer i koren per{una, o~iste se, operu i iseckaju na koluti}e. U posudu se zagreje uqe (naravno, ako je dan razre{ewa na uqe) i u wemu se, dodav{i malo vode, propr`i luk. Tada se doda iseckano povr}e i kr~ka se dok povr}e upola ne omek{a. Sipa se toliko vode da sve bude pokriveno. Kuva se na tihoj vatri, dok se i krompir i povr}e ne raskuvaju. Na kraju se doda sitno iseckan per{un i origano.

30

VAVEDEWE PRESVETE BOGORODICE Za{titnica Svete Gore i svih svetogorskih manastira je Presveta Bogorodica.

Slava manastira Hilandara je Vavedewe Presvete Bogorodice, 21. novembra (po starom) odnosno 4. decembra (po novom kalendaru). Dan je posve}en spomenu na presvetu Devu Mariju, kada se posvetila Bogu.

Bogoroditeqi, A}im i Ana, molili su Boga da ih usre}i detetom, obe}av{i da }e mu dete posvetiti. Bog je primio wihovu molitvu i da im k}er.

Kada je devoj~ica napunila tri godine, roditeqi su je, da bi ispunili obe}awe, odveli u hram i predali prvosve{teniku. Pred vratima su ih ~ekali sve{tenici, pevaju}i crkvene pesme. Prvosve{tenik Zaharije je radosno prihvatio i odveo u najsvetiji deo crkve, gde niko nije smeo da ide. To je bila voqa Bo`ija i trogodi{wa devoj~ica je tu ostala da se vaspitava i spremi za veliku slavu koju joj je Bog odredio.

Kuvar Evangelis mi je rekao da, dodu{e retko, zbog nemawa vremena, pripremi i drugu varijantu ove supe: kada su krompir i povr}e skuvani, supa se ocedi u drugu posudu, a smesa se ispasira, u wu se ume{aju mlevene `itarice i sve se to ponovo vrati u supu. Kratko se kuva, a zatim pomeri na kraj {poreta, dodaju}i per{un i origano.

KOJE VO]E RASTE NA POSEDU

gao kraq Milutin, jedan od najve}ih ktirora manastira Hilandara. Velika trpezarija, u kojoj ima mesta i za pet stotina qudi, `ivopisana je u 16. veku i nekada je bila puna monaha.

Danas, kada je bratstvo svedeno na 25 qudi, “obi~nih dana” se ru~ava i ve~erava u malim trpezarijama na spratu, [to ima i svoju prakti~nu stranu, jer je kuhiwa nadohvat ruke.

Po zavr{enom obedu i po{to se zablagodari Gospodu, monasi se povla~e u svoje kelije, a gosti, u miru i ti{ini, uvek iznova, otkrivaju predawa, obi~aje, ~uda...Velike Carske Srpske Lavre.

BO@I] Praznovawe Bo`i}a nas podse}a na najve}u Bo`iju milost, po kojoj je na sebe primio telo ~ove~je, kako bi qudima pokazao put spasewa.

Na dana{wi dan, u sirotiwskoj pe}ini Vitlejema, sveta Marija je rodila Spasiteqa Isusa Hrista, povila ga i stavila u jasle na seno. Tada nad Vitlejemom sinu velika svetlost pred o~ima pastira, a iz svetlosti iza|e an|eo bo`iji i re~e: “Evo javqam vam veliku radost: danas nam se rodio Spasiteq Isus Hristos i to ovde u Vitlejemu...!” An|eli zapeva{e:”Slava na visini Bogu i na zemqi mir, a me|u qudima dobra voqa!”

USKRS - PRAZNIK NAD PRAZNICIMA

Za uskr{we praznike, u Hilandaru bude i tri stotine gostiju, iz domovine, ali i iz svih krajeva sveta. Najve}i deo dana se provodi u crkvi, u molitvi. Ono malo vremena, ako ostane za san i ako vremenske prilike dozvoqavaju, gosti odremaju u hilandarskoj porti.

Na Veliki ^etvrtak, ispred crkve se peru jaja. Koliko? Zavisi od gostiju ali nikada mawe od hiqadu.

Ujutru rano, pali se kazan. U vodu se stavqaju farba i sir}e. U korpe se posla`e po pedeset jaja i samo se zamo~e u kazan. Po{to su jaja obarena, krpisom, sa malo zejtina, blago se prebri{u.

Pvog dana Uskrsa, posle bogoslu`ewa, stare{ina blagoslovi jaja, donesu se ratluk, kafa i ~aj. Svi se ~aste i svi dobiju po jedno jaje. To je blagosloveno jaje.

Za trpezom, kasnije, jaja se jedu, uz ribu, sir, salatu.

U vreme velikih praznika, jede se u staroj trpezariji, koju je po~etkom 14. veka podi-

Spasiteq je rekao: “Ne bojte se! Ja sam pobedio svet! Kao {to je, posle Velikog Petka, do{ao Vaskrs, tako je uvek na kraju pobe|ivala Bo`ja Istina i Pravda.

Sedam dana pred Uskrs, u Hilandaru se, kao i u svim pravoslavnim crkvama i manastirima {irom sveta, mal’te ne, ne izlazi iz crkve, radi Bogoslu`ewa.

Veliko bdewe, slu`ba strasnih Jevan|eqa, posve}ena je stradawima Hristovim.

Uskr{wi obi~aji: Jedan je vezan za na{ jezik, na{e re~i, na{e me|usobno qudsko opho|ewe u periodu Uskrsa.

Svetla nedeqa: Uskr{wi praznici su najsve~aniji, najsvetliji, najradosniji u toku liturgijske godine. Pravoslavni hri{}ani se tih sedam dana, ujutru, u podne, uve~e, pozdravqaju iskqu~ivo pozdravom, kojim sa`imaju svu svoju veru, svu svoju nadu, sav duhovni sadr`aj i sav izliv radosti - Hristos Voskrese!

Zna~i, Hristos je pobedio smrt, ustao iz mrtvih, darovao svetu i qudima `ivot!

Odgovor glasi: Voistinu voskrese! (na crkvenoslovenskom) ili Vaistinu vaskrse! (na srpskom) aja se farbaju u crveno. Crvena boja simboli{e `ivot, pobedu `ivota nad smr}u. Jaje, kao dar, kojim hri{}ani jedni druge daruju, odabrano je, jer pokazuje da, ispod naizgled mrtve quske, nastaje `ivot. Crvena boja je slika krvi, prolivene `rtvene Hristove krvi, prolivene na Veliki Petak, a rumenilo ozna~ava `ivot, `ivo bi}e; simbol zaskrsewa, pobede...!

31

32

Na hilandarskom posedu i na metosima van Svete Gore, raste sve vo}e: jabuke, kru{ke, {qive...lubenica ima dosta. Sade se diwe, ima oraha i badema. Bilo je mnogo limuna i pomoranyi, ali sada ima malo monaha, molitve, svakodnevna poslu`awa, pa nema ko da neguje vo}ke.

BAREWE JAJA ZA USKRS

PE^ENA PAPRIKA S PLAVIM PARADAJZOM Paprike i plavi patliyan se operu, odre`u im se peteqke, prema`u se uqem i ispeku u rerni. Kad omek{aju, izvade se, ohlade, oqu{te, o~iste od semenik i iskeu na kri{ke. Beli luk, per{un, celer i miro|iju sitno iseckati i u tavi se, na uqu, zagreje, ali se ne pr`i. Dodati, zatim, paprike i plavi patliyan, posoliti, prome{ati i pustiti da jelo odstoji. Jede se dok je toplo.

GUSTA SUPA OD KROMPIRA I [ARGAREPE Velike krompire iz hilandarske ba{te (svaki te`i gotovo pola kilograma), kuvar, wegov pomo}nik, monasi koji trenutno nemaju drugin poslu{awa i mi, gosti operemo, oqu{timo i iseckamo na kockice. Isto uradimo i sa {argarepama, iseckav{i je na tanke koluti}e. Ako je dan razre{ewa na uqe, iseckani luk se propr`i; ako je, pak, posan, luk samo omek{a u toploj vodi. Doda se pripremqeni krompir i {argarepa, posoli, poklopi i kuva na tihoj vatri, jer, “sve {to je brzo to je i kuso”.

Kada povr}e omek{a i supa se zgusne, posuda se izmakne na kraj {poreta i doda se sitno iseckani per{un i hilandarski origano.

GULA[ OD BORANIJE Crni luk se o~isti i isecka na rezance. Boranija, o~i{}ena i oprana, prepolovi se. Paprike se o~iste od semenki i iseku na tanke kri{ke. Luk u vodi (ili u uqu) prokuvati (odnosno, propr`iti) da omek{a. Boraniju zaliti vodom, dodati soli, slatku crvenu papriku (“{to raste kraj Morave”), origano i kantarion. Kuvati dok dobro ne omek{a, a zatim dodati prokuvan (propr`en) luk. Po potrebi, dolivati vodu.

Pri kraju kuvawa, dodati iseckan paradajz, seckan per{un i maj~inu du{icu. Posudu pomeriti na kraj {poreta, ne da se kuva, ve} tek toliko “da se smiri”.

REZANCI SA GRIZOM U Hilandaru se ~esto, kao drugo jelo, pripremaju rezanci sa grizom.

Prepremawe ovog jela je jednostavno: Dok se rezanci kuvaju u blago posoqenoj vodi, u drugu tavu se sipa uqe, pa kad se dobro zagreje, u wega se stavqa griz, koji se pr`i dok blago ne po`uti. Takav griz se poprska vodom da malo nabubri.

Kuvani rezanci ispreu se mlakom vodom, stave se u tavu sa grizom, dobro se izme{aju i jo{ malo pr`e, da se dobro zagreju.

Tako pripremqene rezance mo`ete jesti samo sa {e}erom, ali je ukusnije kada im se dodaju samleveni orasi, bademi, ili le{nici, kojih u Hilandaru, rekoh, ima u izobiqu.

PAPRIKE PUWENE PASUQEM Pasuq se opere i dan ranije stavi u vodu da odstoji. Ujutru se ta voda odlije i pasuq se kuva u sve`oj vodi. Kuva se kratko, posuda se skloni sa vatre, poklopi i ostavi da se u vodi ohladi. Zatim se ocedi, pa propr`i na maslinovom uqu. ^esto 33

treba me{ati da ne “uhvati”.

Tada na pasuq naliti vodu u kojoj se kuvao, toliko da izgrezne i daqe se kuva na tihoj vatri.

Za to vreme, o~isti se i nasecka crni luk, per{un i celer. Luk se propr`i na uqu, pa mu se doda mlevena paprika, so, per{un, celer i iseckani beli luk. Prome{ati, pa dodati pasuq. Ako je suvi{e gust, dodati jo{ vru}e vode i ponovo dobro prome{ati.

Paprike se operu, odre`u im se peteqke i kapice, o~iste se od semenki i napune pasuqem. Slo`e se u tavu, preliju supom od pasuqa i stave u zagrejanu rernu da se pe~e oko pola sata.

Jelo je izuzetno ukusno i toplo i hladno, ali, na `alost, retko se u Hilandaru preprema, jer zahteva dosta posla.

PAPRIKE S PRAZILUKOM Praziluk se o~isti, opere i odse~e se zeleno perje, koje se tanko isecka i propr`i na uqu, odnosno, prokuva na vodi. Posle petnaestal minuta, dodajte o~i{}enu i na kockice iseckanu papriku, dobro se prome{a, posoli, stavi se nekoliko lovorovih listova, seckan per{un, origano i so.

Dinstati ne du`e od desetak minuta.

Bele stabqike praziluka se prokuvaju u osoqenoj vodi.

Ocede i slo`e na dinstanu me{avinu. Sud poklopiti i dinstati jo{ oko pola sata na tihoj vatri. Slu`i se hladno.

LAZAREVA SUBOTA (VRBICA) ILI CVETI velikim praznicima dolazili su Jevreji iz svih krajeva u grad Jerusalim da se u dru{tvu mole Bogu i da sve~anije proslave praznike.

A kako je paska bila najve}i jevrejski praznik, to je paski bilo mnogo sveta u jerusalimu.

I Hristos je svake godine dolazio u Jerusalim. Kada mu je bila ~etvrta godina javnog rada i kada je Hristos po{ao u Jerusalim da i ~etvrtu pasku kao javni u~iteq provede u Hramu jerusalimskom, sti`e mu glas da je wegov qubimac Lazar jako bolestan. Lazar je bio iz Vitamije, a to je jedno malo selo blizu Jerusalima. ^uv{i o Lazarevoj bolesti Hristos ode u Vitamiju i kad tamo sti`e na|e Lazara mrtva. Ve} je ~etiri dana pro{lo otkako je Lazar umro, ali Bog je naredio da Lazar umre samo zato da se na wemu poka`e sila Bo`ja. ^im Isus do|e do groba u kome Lazar mrtav le`a{e, zovnu Lazara iz glasa: - Lazare, iza|i napoqe. I Lazar iza|e blatwav po rukama, i po nogama, i po licu, i pripoveda. Ovo sve prisutne za~udi, i svi koji to vide{e i ~u{e verovahu da je Isus sin Bo`iji.

Na {est dana pred pasku po|e iz Vitanije u Jerusalim i kad be{e blizu Jerusalima posla svoja dva u~enika u obli`we selo rekav{i im: Idite u selo koje je pred vama i odmah }ete na}i magaricu privezanu i magare s wom, odve`ite ih i dovedite. Ako vam ko re~e {to, ka`ite trebaju gospodu i odmah }e ih dati.

U~enici otido{e i u~ini{e sve kako im je re~eno, i dovedo{e magaricu i magare, metnu{e na wih haqine svoje pa posadi{e Hrista na magare i po|o{e u Jerusalim. U Jerusalimu se ve} ra{~ulo o vaskrsu Lazarevom i zato sada mnogi do|o}e da do~ekaju Hrista. Videv{i ga iskazahu mu najve}e po{tovawe.

Jedni su u znak po{tovawa bacali gran~ice po putu po kojima je Hristos prelazio, a drugi su prostirali svoje haqine i pevali mu sve~anu pesmu, o sana, spasewe sinu Davidovom, blagosloven si ti koji ide{ u ime Gospodwe, o sana, mili sine. Za spomen ovog sve~anog ulaska Hristovog u Jerusalim, crkva na{a pomiwe i vaskrs Lazarev, pa zato propoved Cvetni glasi: Uveravaju}i pre stradawa da }e biti op{te vaskrsewe, iz mrtvih si podigao Lazara, zato i mi kao deca nose}i znak od pobede tebi, pobeditequ smrti vapijemo ko sana na visini, blagosloven si koji ide{ u ime Bo`je.

34

POSNA SRPSKA JELA SLAVSKI KOLA^ POTREBNO JE: 2 kg bra{na, kvasac, osve{}ena voda, so, {e}er, zejtin.

U posudu staviti kvasac, izdrboti ga drvenom ka{ikom, dodati dve-tri {oqe mlake osve{}ene vode, malo soli i dve kocke {e}era. Dodati zagrejano bra{no i mutiti ga da se od mase dobije re|e testo. Pokriti kvasac ~istom salvetom i staviti na toplo mesto da kisne. Za to vreme zagrejati bra{no pa ga staviti blizu {poreta da se zagreje. Prostorija mora biti topla. Od 2 kg bra{na odvojiti 1,25 kg bra{na za me{awe, a ostatak odvojiti za {arawe kola~a. Staviti bra{no u posudu za me{awe, napraviti udubqewe u sredini, sipati kvasac, dodati jo{ tople vode i mesiti testo dok se ne dobije porebna gustina kao za svaki hleb. U {erpu staviti zejtin i u wega umakati pesnice i wima mesiti testo. Mesiti sve dotle dok se po testu ne po~nu praviti mehuri}i i dok se testo ne odvoji od ruku. Sad stviti sud sa testom na umereno toplo mesto, pokriti salvetom i sa~ekati da testo skisne. Bra{nom posuti dasku za me{awe, izru~iti testo i razviti ga kao za poga~u, premazati zejtinom i preklopiti kao kwigu. Ponoviti to nekoliko puta uvek ma`u}i sa zejtinom.

Testo podeliti na dva jednaka dela. Ve}u {erpu ili kalup za tortu namazati zejtinom i posuti bra{nom. Jedan deo testa rastawiti u kalupu. Od ostalog dela testa, razviti debqu koru pa ve}im ~a{ama vaditi pet krugova testa. Pore|ati ih na ~etiri strane kola~a, a peti staviti u sredinu. Ovako spremqen kola~ pokriti salvetom i ostaviti da skisne.

Od ostatka bra{na zamesiti sa vodom tvrdo testo i razviti ga tawe posipaju}i ga bra{nom. Od tog testa izrezati ~etiri kvadrati}a, utisnuti u wih slova i staviti ih na krugove oko kola~a. Od ostalog testa napraviti pletenicu i staviti je oko kola~a. Makazama zase}i sve tri strane pletenice tako da to bude lep kitwast ukras na kola~u. U sredinu pete kugle staviti list bosiqka.

Jo{ napraviti ~etiri pti~ice, staviti im zrna od bosiqka umesto o~iju, pa ih ravnomerno rasporediti tako da kola~ ima lep izgled. Ptica predstavqa veseqe i zdravqe. Jedan mali grozd bi}e molba za dobru berbu, a klas `ita za dobru `etvu.

Kwiga predstavqa Jevan|eqe. Ove ukrase re|ati po kola~u. Kola~ staviti da se pe~e u toploj rerni.

POGA^A SA UQEM POTREBNO JE: 1 kg o{trog bra{na, 20 g kvasca, 1 {oqa uqa, so.

Bra{no prosejati, staviti u vanglu, dodati so, kvasac, uqe, pa to sve dobro zamesiti toplom vodom. Mesiti dotle dok testo ne po~ne da opada sa ruku. Testo ne sme biti ni mekano ni suvi{e tvrdo. Pleh podmazati uqem, staviti u wega test, pa ga ostaviti da raste 10 minuta na toplom mestu. Posle ga izbosti viqu{kom da se kora prilikom pe~ewa ne bi mestimi~no podigla. Pe}i u zagrejanoj pe}nici dok kora ne porumeni. Ne vaditi poga~u, nego je pokriti ~istim papirom i jo{ pe}i dok poga~a ne po~ne da pucketa.

35

POGA^A SA KISELOM VODOM POTREBNO JE: 1 kg o{trog bra{na, 1 {oqa uqa, 1/2 kesice pra{ka za pecivo, so, kisela voda.

Bra{no prosejati, posoliti, dodati pra{ak za pecivo, prome{ati. Testo zamesiti sa kisleom vodom tako da bude {upqikavo. Rastawiti u podmazan pleh, izbosti viqu{kom i pe}i.

PRAZILUK SA MASLINAMA POTREBNO JE: 500 g praziluka, 100 g ise~enih maslina, sok od limuna, so.

Praziluk oprati, skinuti zelene listove, a bele delove struka ise}i na tanke koturi}e. Staviti u duboku zdeliCu pa posoliti.

Masline iseckati, izme{ati sa prazilukom, preliti sokom od limuna pa slu`iti.

POHOVANE PE^ENE PAPRIKE POTREBNO JE: 10 mesnatih paprika, margarin, mrvice, bra{no, so, beli biber.

Mesnate duga~ke, ili babure, paprike, oprati, osu{iti, ispe}i na `aru i oqu{titi. Staviti ih na |ev|ir da se ocede. Posoliti. Rastopiti margarin, ali ne sasvim. Paprike prvo dobro uvaqati u bra{no pa u margarin, a zatim u mrvice. Sud koji se mo`e izneti na sto podmazati margarinom ili uqem, pore|ati paprike i pe}i 10 minuta u zagrejanoj pe}nici. Posuti biberom i slu`iti tople, a ukusne su i hladne.

SITNE BARENE TIKVICE POTREBNO JE: 8 sasvim malih tikvica, 3 ka{ike sitno prosejanih mrvica, margarin, per{unov list, so, biber.

Tikvice treba da su toliko sitne da se ne mogu nadevati. O~istiti im spoqnu koricu cele skuvati u slanoj vodi i dobro ocediti. Zagrejati margarin i propr`iti mrvice da budu braon ali da ne zagore. Tikvice malo posoliti uvaqati u mrvice i re|ati na tawir. Posuti per{unovim listom i biberom.Po `eqi zakiseli.

PIHTIJE OD POVR]A POTREBNO JE: 1 do 2 kg raznog povr}a zavisno od godi{weg doba (po 100 do 200g). Boranija, gra{ak, {argarepa, keq, kelerabe, karfiol i dr. 2 ka{ike vinskog sir}eta, 8 listova belog `elatina, 2 mawa kisela krastavca, 1 kuvana cvekla, so, per{unov list, uqe.

Povr}e oprati, o~istiti i obariti u slanoj vodi. Svu zelen, osim gra{ka, ise}i na reznace i kolitove, staviti u |ev|ir i ostaviti da se ocedi.

U staklenu zdelu, okruglu ili duguqastu, slagati zelen. U sredinu staviti boraniju, pa okolo praviti ven~i}e od ostalog povr}a. Pouqati. @elatin potopiti u 36

mlak ~aj da opusti. U vodu od povr}a dodati sir}e i `elatin te preliti povr}e.

Staviti ga na led da se stegne. Pre kuvawa ukrasiti kuvanom i sitno iseckanom ili izrendisanom cveklom, sitno iseckanim kiselim krastavcima i per{unovim listom.

PE^URKE PR@ENE U TIGAWU ILI PE^ENE NA RO[TIQU POTREBNO JE: 500g krupnijih pe~uraka, margarin, so, biber.

Oprati pe~urke, izvaditi im dr{ke, posoliti, pobiberiti i na svaku dodati margarin kao zrno kafe. Ako se pr`e u tigawu, tigaw ne podmazivati. Pe~urke stavqati tako da ispup~ena strana do|e dole.

Kada se peku na `aru treba ih pe}i vrlo kratko i paziti da ne izgube sok, jer }e tada biti mawe ukusne.

Uz ovako spremqene pe~urke mo`e se servirati bareni pirina~ preliven vrelim maslinovim uqem, posoqen i posut belim biberom i sitno iseckanim per{unovim listom.

VEKNICE SA TUWEVINOM POTREBNO JE: 1 konzerva tuwevine, 1/4 margarina, biber, so, sok od limuna, 1 bela veknica hleba.

Margarin izmutiti, tuwevinu jako isitniti, te me{ati sa margarinom.

Dodati so, biber i limunov sok i sve dobro prome{ati.

Veknicu ise}i na tanke kolutove i ravnomerno nanositi namaz. Pore|ati na tawir i slu`iti kao pre|elo.

AJVAR OD IKRE [ARANA POTREBNO JE: 250 g ikre, 2 dl uqa, sok od 1/2 limuna, 1/2 male glavice crnog luka, so.

Ova mera je predvi|ena za ikru koja se na|e u ve}em {aranu. Ikru o~istiti od skrame, staviti je u dubqu porcelansku posudu, posoliti po `eqi i neprestano mutiti dok ikra ne pobeli. U ikru postepeno dodavati malo uqa i sok od limuna dok se ne stegne kao sladoled.

Crni luk izrendisati na sitno rende, pome{ati sa ikrom i ajvar je gotov.

Ovako spremqen ajvar se mo`e mazati i na sendvi~e i slu`iti uz pivo. Me|utim, ajvar spremqen na ovaj na~in ne mo`e dugo da stoji jer bi se luk ose}ao. Po `eqi, ajvar se mo`e pripremiti bez luka.

VEKNICE SA AJVAROM POTREBNO JE: 1 veknica belog hleba, margarin, so, ajvar.

Veknicu ise}i na tanke kolutove. Premazati margarinom, posoliti i naneti ajvar.

Pore|ati na tawir i slu`iti kao pre|elo.

37

KELRABA NADEVENA PE^URKAMA POTREBNO JE: 8 malih jednakih keleraba, 400 g pe~uraka, 100 g pirin~a, margarin, uqe, so, per{unov list, malo rena, 1/2 dl belog vina, malo mrvica.

Kelerabu oprati, oqu{titi i staviti u slanu vodu da se delimi~no skuva. Ocediti i ohladiti. Pe~urke oprati, o~istiti i ise}i {to sitnije. U posudu staviti margarin, pe~urke, pirina~ opran i sre|en, pa malo propr`iti. Dodati so i per{unov list.

Kelerabe izdubiti i nadevati ovim nadevom. Pore|ati ih u vatrostalnu ~iniju.

Pome{ati vino, ren i vodu u kojoj se se kuvale te ih preliti. Posuti mrvicama i uqem i zape}i ali ne re{. Slu`iti u istoj posudi, tople i hladne.

SUVA PUWENA PAPRIKA POTREBNO JE: 200 g pirin~a ili pasuqa, 10 crvenih duga~kih suvih paprika, 3 glavice crnog luka, aleve paprike, soli, bibera, nane, uqa, 50 g pe~enih tucanih semenki ili propr`enih tucanih oraha.

Ako se pune pasuqem, oprati ga dobro i skuvati ali paziti da se ne raspadne, posoliti.

Pirina~ probariti u slanoj vodi i ocediti. Paprike potopiti u mlaku vodu da omeknu i ocediti.

Luk o~istiti, sitno ise}i i dobro propr`iti na uqu. Dodati alevu papriku, so, biber, nanu i tucane semenke ili orahe. Pome{ati sa pirin~om i puniti paprike.

Posudu u kojoj }e se slu`iti pre|elo podmazati, paprike pore|ati, preliti uqem i malo zape}i.

Ovo pre|elo se slu`i toplo, a jo{ ukusnije je hladno. Na isti na~in mo`e se praviti i posna sarma od kiselog kupusa. Sarmice treba da su male, dobro zape~ene i slu`e se hladne.

@UTI PASUQ SA KISELIM KUPUSOM POTREBNO JE: 100 g `utog pasuqa, 1 mawa glavica rumenog kiselog kupusa, 1 ka{i~ica aleve paprike, uqe, so, biber.

Pasuq o~istiti, oprati, skuvati, ocediti posoliti i ohladiti. Kupus malo isprati, ocediti i ise}i na sitne rezance. Posuti alevom paprikom i blago pome{ati.

Slagati u {iru ~iniju red pasuqa, red kupusa. Svaki sloj pobiberiti i posuti uqem. Ovako spremqn pasuq sa kupuso koristi se i kao salata uz druga jela.

PINXUR TAV^E POTREBNO JE: 100 g belog pasuqa, 2 glavice crnog luka, 2 paradajza, 2 paprike, uqe, so, biber, nana, aleva paprika.

Pasuq oprati, skuvati da se ne raspadne, ocediti i posoliti. Luk iseckati na rezance, propr`iti, dodati papriku i paradajz i propr`iti. Dodati alevu papriku, biber, so, nanu i prome{ati. Sipati pasuq u staklenu posudu pa ravnomerno naneti smesu preko pasuqa.

38

SUPE I ^ORBE SUPA OD CELERA I KROMPIRA POTREBNO JE: 1 {oqa za belu kafu celera sitno iseckanog, 1 krompir, 1/2 male glavice crnog luka, 2 velike ka{ike maslinovog uqa, 1 ka{ika bra{na, 1/2 male ka{ike aleve paprike, so, biber, limunov sok.

Krompir i luk o~istiti, sitno ise}i, sme{ati sa pripremqenim celerom i kuvati dok ne omek{a, uz postepeno dodavawe vode. Propr`iti bra{no na uqu, dodati so, biber i alevu papriku te sme{ati sa celerom. Dodati vode tako da supa bude retka i jo{ je dobro prokuvati. Na kraju dodati limunov sok i sitno iseckan celerov list.

RIBQA ^ORBA POTREBNO JE: Glave, repovi i iznutrica od ribe, 2 lista lorbera, vinsko sir}e, biber, so, 1 glavica crnog luka, zejtin, crvena paprika, ka{ika bra{na, per{unov list.

Glave od ribe dr`ati pre kuvawa pola sata u vinskom sir}etu. Staviti u lonac glave ribe i ostalo meso od ribe, osim iznutrice. Naliti hladnom vodom, dodati nekoliko zrna bibera, dva lista lorbera, posoliti i skuvati.

U ve}oj {erpi na malo zejtina na laganoj vatri dinstati sitno seckanu glavu crnog luka. Dodati ka{iku bra{na i crvenu papriku. Ovde dodati proce|enu ~orbu od ribe. Tek sada staviti iznutrice i lagano kuvati. Glave i ostatak ribe o~istiti i meso dodati ~orbi. ^orbu posuti sitno seckanim per{unovim li{}em.

^ORBA OD SITNE RIBE POTREBNO JE: 1 kg sitne ribe, veza zeleni, glavica crnog luk, crvena paprika, bra{no, so, biber, lorberov list, per{unov list.

Ribu oprati i o~istiti od peraja i droba. Staviti u lonac, malo posoliti i kuvati. Barsku ribu propasirati. Posebno obariti jednu vezu zeleni. Propasiranu ribu staviti u lonac i naliti vodom u kojoj se kuvala riba i zelen.

Napraviti zapr{ku od sitno seckanog luka, propr`iti na zejtinu. Dodati dve ka{ike bra{na, posoliti, dodati lorberov list i biber. Prokuvati i posuti sitno iseckanim per{unovim listom. ^orbu po `eqi zakiseliti.

^ORBA OD SOJE SA PE^URKAMA POTREBNO JE: 250 g soje, 40 g uqa, 100 g sve`ih pe~uraka, 1 glavica crnog luka, 2 ~e{wa belog luka, 1 ~a{a vina, so, biber, per{unov list.

Soju prethodno pripremiti, potom kuvati u slanoj vodi dok ne omek{a.

Ocediti, a vodu ostaviti. Pe~urke o~istiti, oprati i ise}i na tanke rezance. Uqe 39

zagrejati, luk sitno ise}i i propr`iti ga. Dodati pe~urke i sitno iseckati beli luk i pirjaniti. Malo posoliti, pobiberiti, dodati kuvanu soju, naliti supom i jo{ prokuvati. Dodati vino. Kada je ~orba gotova, posuti sitno seckanim per{unovim li{}em i prome{ati.

BISTRA SOJINA SUPA POTREBNO JE: 1,5 l vode u kojoj se kuvala soja, 3 ka{ike sojinog uqa, 2 ka{ike sojinog umaka, nekoliko zrna belog bibera, bosiqka, maj~ina du{ica, so.

Vodu u kojoj se kuvala soja (ukoliko nije ve} slana) posoliti, te zagrejati i dodati nekoliko zrna belog bibera. Uqe zagrejati i staviti sve za~ine toliko da zamiri{u. Sipati u supu i kuvati 15 minuta. Sojin umak dodati neposredno pre slu`ewa.

^ORBA OD PE^URAKA POTREBNO JE: 500 g pe~uraka, 2 glavice crnog luka, 50 g zejtina, biber, so, sok od limuna, bra{no.

Sitno iseckati luk i propr`iti na zejtinu. Dodati pe~urke se~ene na listi}e i dinstati ih dok ne postanu meke. Naliti mlakom vodom, posoliti, pobiberiti i kuvati. Napraviti tanku zapr{ku i sipati preko pe~uraka. Pre servirawa ~orbu zakiseliti limunovim sokom.

SUPA OD KARFIOLA POTREBNO JE: 1-2 l vode, 1 karfiol sredwe veli~ine, 2 velike ka{ike margarina, 2 velike ka{ike bra{na, 1 velika ka{ika per{unovog lista, so, beli biber, sok od limuna.

Karfiol skuvati u slanoj vodi, ocediti, iskidati na cveti}e i ostaviti na stranu. Propr`iti margarin i bra{no da zapr{ka bude svetle boje. Dodati vodu i kratko prokuvati. Dodati kafiol i kuvati jo{ 10 minuta. Na kraju dodati biber, jo{ malo soli ako je potrebno, sok od limuna i per{unov list sitno iseckan.

Ako je supa gusta, dodati oce|enu vodu od karfiola.

Mo`e se za~initi majonezom od soje.

SUPA OD SPANA]A SA ORASIMA POTREBNO JE: 1-2 l vode, 300 g spana}a, 1 velika ka{ika margarina, 1 mala glavica crnog luka, 50 g mlevenih oraha, 2 ka{ike uqa, 2 ka{ike bra{na, soli po potrebi.

Spana} i luk o~istiti, oprati pa samleti na ma{inu za meso. Ugrejati margarin i na wemu pr`iti luk i spana}. Bra{no ispr`iti na uqu da ne bude tamno, dodati orahe, vodu i kratko prokuvati. Sve sme{ati, posoliti, dodati vode po potrebi ali ne vi{e od predvi|ene ukupne koli~ine i kuvati jo{ 10 minuta.

40

SUPA OD ZELENI SA PIRIN^EM

POSNA JELA

POTREBNO JE: 1 {argarep, 1 koren per{una, 1 celer, 1 paradajz, 1 glavica crnog luka, 2 ka{ike pirin~a, uqe, so, biber, per{unov list.

Luk i {argarepu o~istiti, izrendati i zajedno propr`iti na zagrejanom uqu.

Naliti litar vode i kuvati. Dodati ostalu zelen ise~enu na sitne komadi}e, a paradajz oqu{titi i sitno ise}i pa sve skuvati. Spustiti u ~orbu pirina~, dodati vegete, po `eqi, i kuvati dok pirina~ ne bude mekan. Posoliti i pobiberiti.

Kada je ~orba gotova, skinuti je sa {tedwaka i posuti sitno iseckanim per{unovim listom.

PREBRANAC

SUPA OD RASOLA POTREBNO JE: 2 velike ka{ike margarina ili uqa, 1 ka{ika bra{na, 1 mala glavica crnog luka, 1 {oqa za belu kafu sitnog kiselog kupusa, 1/2 l rasola, aleva paprika, biber, lovorov list, 1 l hladne vode.

Uqe zagrejati, luk pripremiti i propr`iti, dodati bra{no i napraviti tamnu zapr{ku. Dodati alevu papriku, kiseli kupus i lovorov list. Naliti hladnu vodu. Kuvati supu pola sata. Potom dodati rasol i kuvati jo{ desetak minuta.

Pobiberiti po `eqi.

SUPA OD ZELENI POTREBNO JE: 3 velike ~a{e uqa, 2 velike ~a{e bra{na, 1 mala glavica luka sitno ise~enog, 2 {argarepe o~i{}ene i ise~ene na koluti}e, 1 koren per{una o~i{}en i ise~en na koluti}e, 1 mlada keleraba o~i{}ena i ise~ena na koluti}e, 1 koren celera o~i{}en i ise~en na kockice, 1/4 male ka{ike aleve paprike, soli i bibera po ukusu.

Na zagrejanom uqu propr`iti luk da po`uti. Sve povr}e dodati i pirjaniti na blagoj vatri. Posuti bra{nom, dodati papriku, biber i so. Naliti vodu do `eqene gustine i kuvati dok povr}e ne bude mekano.

Ukrastiti sitno iseckanim per{unovim i celerovim listom.

^ORBA OD POVR]A POTREBNO JE: 2 velike ka{ike uqa, 2 velike ka{ike bra{na, 1/4 margarina, 1 ka{i~ica aleve paprike, 1 glavica crnog luka, 1 {argarepa, 1 koren per{una, 1 koren celera, 1/2 male glavice karfiola, 2 sredwa krompira, 2 ka{ike mladog gra{ka, 1 ka{ika sir}eta ili sok od limuna, so i biber po ukusu.

Uqe zagrejati, luk o~istiti, sitno ise}i i pr`iti dok ne po`uti. Dodati povr}e, koje prethodno treba oprati, o~istiti i sitno ise}i. Pirjaniti na blagoj vatri dok ne omek{a. Posoliti i pobiberiti, dodati za~in C po `eqi. Zapr{ka: 1/4 margarina zagrejati, upr`iti bra{no i alevu papriku pa ~orbu zapr`iti.

Skinuti sa vatre, nacediti limun ili staviti sir}e.

41

POTREBNO JE: 400 g krupnog pasuqa (tetovca), 400 g crnog luka, 1/4 l uqa, 1 suva crvena paprika, so, biber, aleva paprika, nana, .

Pasuq prethodno oprati i ostaviti u vodi da nabubri. Promeniti vodu pa kuvati ~etvrt sata. Prvu vodu prosuti i naliti drugu, toplu i nastaviti sa kuvawem, ali paziti da se pasuq ne raspadne.

Crni luk ise}i na rezanca, posoliti i pr`iti na uqu. Kada porumeni dodati alevu papriku, iskruwenu suvu crvenu papriku, biber, nanu, so, vegetu, sve dobro izme{ati i skinuti s vatre.

Pasuq ocediti ali ostaviti malo te~nosti i istresti u pogodnu ~iniju od vatrostalnog materijala ili u zemqani sud za |uve~. Presuti luk sa za~inom, blago pome{ati i zape}i u pe}nici.

Na ovakvom prebrancu mo`e se pe}i riba, a kada ima sve`eg paradajza i paprike, mogu se ise}i tanki kolutovi pa poslagati po povr{ini i zape}i.

Vrlo je ukusno staviti i cele paprike preko prebranca i ispe}i u rerni.

POSNA SARMA POTREBNO JE: 350 g pirin~a, 2 dl uqa, 1 glavica kupusa, 3 glavice crnog luka, 1 ka{i~ica pirea od paradajza, 1 ka{i~ica vegete, 100 g su{enih tucanih semenki, 1 ka{ika bra{na, so, biber, aleva paprika.

Propr`iti crni luk, kada porumeni dodati oprani pirina~ i pr`iti jo{ pet minuta. Naliti malo tople vode i kuvati dok pirina~ ne omak{a a voda ne provri.

Skinuti sa vatre, dodati vegetu, so, biber i tucane semenke. Sve dobro prome{ati.

Kupus o~istiti i odbaciti suvi{no korewe. Ako je kupus sladak, treba ga prethodno popariti vru}om vodom da bi se mogao savijati.

Na svaki list stavqati fil, preklopiti ga sa strane i savijati sarmice.

Pore|ati sarmice u {erpu, naliti mlaku vodu i kuvati dok kupus ne omek{a a voda ne provri.

Napraviti tanku zapr{ku od uqa, bra{na, aleve paprike i paradajz-pirea, te preliti po vrhu sarmica i malo zape}i u rerni.

KARFIOL S PREZLOM POTREBNO JE: 1 ve}a glavica karfiola, 50 g margarina, 1 ka{ika maslinovog uqa, 3 ka{ike prezle, 1 zreo paradajz, so, beli biber, per{unov list.

Karfiol o~istiti od lista, staviti u hladnu vodu. Nakon nekog vremena, celu glavicu skuvati u slanoj vodi tako da dr{ka bude okrenuta dole a cvetovi gore.

Ocediti i glavicu na isti na~in, staviti u plitku posudu i ostaviti na toplom.

Paradajz izrendisati. Prezle propr`iti na margarinu, sme{ati sa paradajzom, dodati vegetu i maslinovo uqe, te zaliti glavicu da smesa u|e me|u korenove.

Po vrhu posuti belim biberom i per{unovim listom i zape}i.

Slu`iti uz zelenu salatu.

42

SUVA PAPRIKA PUWENA PIRIN^OM ILI PASUQEM POTREBNO JE: 250 g pirin~a, 3 glavice crnog luka, 10 suvih paprika, 5 maslina, 2 dl uqa, 1 ka{ika vegete, so, biber, aleva paprika, per{unov list, celerov list.

Paprike oprati, potopiti u mlaku vodu i ostaviti pola ~asa da nabubre.

Izvaditi ih iz vode, ocediti, odstraniti peteqke i seme. Pirina~ o~istiti, oprati skuvati upola.

Crni luk iseckati sitno i propr`iti na uqu.

Pirina~ ocediti, dodati luk, vegetu, so, biber, per{unov i celerov list, sitno ise~ene masline, alevu papriku. Pa`qivo prome{ati da se masa sjedini. Puniti paprike, pore|ati ih na podmazan pleh i pe}i oko pola ~asa.

Ako se paprike pune pasuqem, pasuq treba skuvati, ocediti, pa umesto maslina staviti malo oraha.

TAV^E SA ORASIMA POTREBNO JE: 250 g pasuqa tetovca, 100 g mlevenih oraha, 2 dl uqa, 4 suve paprike istucane, 2 lista lorbera, 3 ~e{wa belog luka, so, biber, per{unov list, aleva paprika, bra{no.

Pasuq skuvati tako da zrna ostanu cela i ocediti. Crni luk sitno iseckati, dodati biber, alevu papriku i so, te propr`iti na uqu.

U zemqanu posudu (tav~e) rejdati naizmeni~no: pasuq, pa presuti orasima i svim za~inima, zatim luk, pa presuti opet svim ostalim za~inima. Na kraju treba da do|e pasuq i da se po vrhu prelije voda u kojoj se kuvao, toliko da popline. Tada se pospe bra{nom, iseckanim belim lukom, per{unovim listom i zape~e.

PIRINA^ SA PE^URKAMA POTREBNO JE: 300 g pirin~a, 400 g pe~uraka, 2 glavice crnog luka, 4 masline, uqe, so, beli biber, per{unov list.

Pirina~ o~istiti, oprati, ocediti i propr`iti na zagrejanom uqu. Posoliti, zali ti vodom i kuvati na blagoj vatri tako da se ne prekuva. Luk o~istiti, iseckati, propr`iti na uqu, dodati so i biber. Pe~urke o~istiti, ise}i na tanke rezance pa dodati luku, zaliti vodom od pirin~a i dinstati dok pe~urke ne budu mekane a voda ne provri. Sipati pirina~ u posudu koja se mo`e izneti na sto, preko pe~urke, pa malo zape}i dok te~nost ne uvri. Ukrasiti per{unovim listom i maslinama sitno ise~enim. Slu`iti uz zelenu salatu s rotkvicama.

CRVENI KUPUS - VARIVO

pr`iti uz stalno me{awe. Kada se kupus malo propr`i, dodati mlaku vodu, lorberov list i jabuke narezane na ~etvrtine. Dodati vegetu. Kuvati jedan sat da bi kupus bio mekan. Dodati malo {e}era i sir}eta, pa skloniti sa vatre.

Jelo se mo`e slu`iti i sa kuvanim krompirom.

SARMICE OD VINOVOG LISTA ILI ZEQA POTREBNO JE: 30 mladih listova vinove loze ili zeqa, 2 glavice crnog luka, 250 g pirin~a, 2 dl uqa, so, biber, aleva paprika.

Listove vinove loze oprati, odrezati im peteqke i prokuvati u slanoj vodi.

Ako se sarmica zavija od zeqa, listove treba samo popariti i odse}i zadebqali deo.

Crni luk sitno ise}i i propr`iti na uqu.

Pirina~ o~istiti, oprati, ocediti i dodati luku, pa propr`iti. Skloniti sa {tedwaka, pa posoliti i pobiberiti, dodati alevu papriku i prome{ati.

Na svaki list stavqati po ka{iku fila, savijati sarmice i pore|ati ih u pouqenu posudu.

Zaliti mlakom vodom i kuvati na umeranoj vatri dok sarmice ne budu kuvane. Sarmice se mogu zapr`iti i zape}i, prema `eqi.

Slu`iti tople, a ukusne su i hladne.

VARIVO OD SOJE SA GRA[KOM POTREBNO JE: 200 g gra{ka, 200 g soje, 2 velika paradajza, 2 ve}e {argarepe, per{unov list, so, biber, uqe.

Ostaviti soju u slanoj vodi preko no}i. Ujutro soju ocediti i oprati. Staviti u vodu, malo posoliti i kuvati. Kad je mekana, dodati gra{ak i ise~enu {argarepu.

Kuvati jo{ 20 minuta, pa dodati ise~en paradajz. Sipati uqa po `eqi, pobiberiti i jo{ jedno vreme kuvati. Kada je gotovo, sipati per{unov list, sitno iseckan.

PATLIXAN NA KATALONSKI NA^IN POTREBNO JE: 3 patliyana, so, uqe, paradajz, beli luk, mrvice, per{un.

Tri patliyana oprati i ise}i po du`ini, posoliti i ostaviti da stoje neko vreme.

Ocediti vodu i patliyane pr`iti na vrelom uqu, da malo porumene. Pe~ene re|ati u tepsiju, a preko wih staviti zreli paradajz ise~en na kolutove, posuti belim lukom i mrvicama. Osoliti i pobiberiti, preliti uqem i staviti u pe}nicu i pe}i pola ~asa.

Pre nego {to }e biti gotovo, jelo posuti per{unovin listom. Servira se kao posebno jelo.

KAVIJAR od PLAVOG PATLIXANA

POTREBNO JE: 1 ve}a glavica slatnog crvenog kupusa, 2 kisele jabuke, 1 glavica crnog luka, 2 list lorbera, 2 dl uqa, so, sir}e, {e}er, vegeta.

Crni luk propr`iti na uqu. Kupus ise}i i pome{ati sa lukom te daqe

POTREBNO JE: 3 patliyana, glavica crnog luka, 2 ~e{wa belog luka, 1 dl uqa, so, biber i per{un.

U pe}nici, na sredwoj toploti, ispe}i, tri patliyana da budu mekani, a zatim ih oqu{titi i samleti na ma{inu za meso ili sitno iseckati, dodati glavicu crnog

43

44

luka sitno iseckanu, malo izgwe~enog belog luka, decilitar uqa, soli, bibera i per{unovog lista. Sve dobro izme{ati, staviti u ~iniju za salatu i ostaviti da se hladi pre upotrebe.

SOS OD TIKVICA POTREBNO JE: 6 sredwih tikvica, 50 g uqa, glavica crnog luka, so, biber i prezle.

Isecite tikvice na debele kolutove. Zagrejte ne tigawu 50 g uqa i dodajte jedan izrendan crni luk, sa~ekajte da dobije zlatno`utu boju, dodajte tikvice, prome{ajte, pospite biberom i soqu, dodajte malo prezli. Nastavite da pe~ete jelo na laganoj vatri, sve dok se svi sastojci ne raspadnu. Po potrebi dodajte malo ~iste supe ili vode. Dobi}ete sos koje je veoma ukusan i dobar za prelivawe {pageta, pirin~a, mesa.

]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U POTREBNO JE: 3 veze praziluka, 1 glavica crnog luka, malo uqa, per{un, malo bra{na, za pripremu pirin~a 4-5 glavica crnog luka, 1/4 kg pirin~a, per{unov list, malo uqa, biber i so.

Praziluk o~istiti. Odstraniti li{}e. Skuvati. Samleti na ma{ini za meso.

U posudu sipati malo uqa, propr`iti luk sitno ise~en i dodati per{un. Pobiberiti.

Prome{ati. Skloniti sa vatre. Posuti bra{nom dlanove i oblikovati mawe lopte od praziluka. Svaku lopticu uvaqati u bra{no i pr`iti, na vrelom uqu.

Pripremiti posebno pirina~. Luk sitno ise}i i ispr`iti na vrelom uqu.

Dodati opran pirina~. Sjediniti me{awem. Dodati sitno ise~en per{unov list, biber i so. Propr`iti. Pilav preru~iti u |uve~. Loptice od praziluka re|ati preko pirin~a.

Zaliti uqem i vrelom vodom. |uve~ pe}i dok pirina~ potpuno ne smek{a.

Slu`iti toplo.

KROMPIR SA BLITVOM I PARADAJZOM POTREBNO JE: 500 g krompira, 400 g paradajza, 1 kg blitve, 1 glavica crnog luka, 3 ~e{wa belog luka, 2 dl uqa, so, biber, per{unov list.

Krompir oprati, o~istiti i ise}i na~etvoro, pa skuvati ali ne da se raspadne. Kuvati ga u slanoj vodi.

Blitve o~istiti, oprati i skuvati u slanoj vodi.

PUWENI PLAVI PATLIXAN POTREBNO JE: 5 plavih patliyana, 4 glavice crnog luka, 2 babure, 1 {oqica pirin~a, so, biber, zejtin, seckani per{un.

Patliyane prese}i uzdu`, izdubiti sredinu, dobro posoliti i staviti u dubqi sud da odstoje jedan sat. Popariti ih vru}om vodom i ostaviti jo{ malo da odstoje.

Ise}i sitno crni luk, na zejtinu lepo ispr`iti, dodati stno seckane dve paprike, srce od patliyana, obareni pirina~, biber i so. Sve izme{ati i puniti polutke patliyana, re|ati ih u |uve~, posuti seckanim per{unovim li{}em. Naliti zejtinom i malo tole vode i pe}i u rerni.

Slu`i se toplo ili hladno.

]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U POTREBNO JE: 1 ~a{a uqa, 2 {oqe pirin~a, 5 struka praziluka, 5 glavica crnog luka, per{unov list, biber, so.

Praziluk o~istiti od spoqnog lista, ise}i na komade i obariti. Samleti praziluk na ma{ini za meso. U {erpu staviti malo zejtina, ise}i jednu glavicu crnog luka, propr`iti je i dodati praziluku. Masu posoliti, pobiberiti i praviti male }ufte, uvaqati ih u bra{no i pr`iti na malo zejtina.

Iseckati sitno ostatak crnog luka na uqu, dodati opran pirina~, posoliti, pobiberiti i posuti sa dosta per{unovog li{}a. Masu sipati u |uve~, pore|ati }ufte, zaliti toplom vodom i uqem i ispe}i u rerni. Jelo se slu`i toplo.

|UVE^ SA RIBOM POTREBNO JE: 1 kg ribe, 200 g pirin~a, 300 g uqa, 1 kg crnog luka, aleva paprika, vegeta, biber, so.

Ispr`iti sitno iseckan luk na uqu. Oprati pirina~ i dodati luku. Malo propr`iti, dodati vegetu, biber i alevu papriku. Posoliti po ukusu. Sipati masu u |uve~. Ribu o~istiti, oprati i ise}i na komade. Pore|ati ribu po pirin~u, malo je pritisnuti da bude ravna sa masom. Pe}i u rerni.

KROMPIR SA CELEROM I PREZLOM

Crni luk propr`iti na uqu, dodati oqu{ten i ise~en paradajz, sitno iseckan beli luk, biber, pa sve prodinstati. Sipati krompir, blitvu, povrh toga luk, pa per{unov list i vrlo malo zape}i, toliko da se ponovo zagreje.

POTREBNO JE: 500 g krompira, 4 korena celera, 2 paradajza, 1 dl uqa, per{unov list, so, biber, 3 ka{ike prezle, 1 ka{ika margarina.

Krompir i celer o~istiti, oprati i ise}i na kolutove. U odgovaraju}u posudu staviti red krompira, posoliti, pobiberiti, staviti iseckan per{unov list. Na to slo`iti red celera, posoliti, pobiberiti i staviti per{unov list. Ponavqati slojeve zavisno od namirnica.

Blitva i krompir se mogu pripremati i bez paradajza i crnog luka, tada se ucedi limunov sok.

Zagrejati uqe, ise}i sitno oguqen paradajz, propr`iti, dodati malo mlake vode, preliti krompir i celer i dinstat bez me{awa.

45

46

Kada jelo smek{a, po povr{ini staviti margarin, posuti prezlama i blago zape}i ali paziti da ostane so~no. Slu`iti toplo.

PIRE OD PASUQA I KROMPIRA POTREBNO JE: 250 g pasuqa, 400 g krompira, 2 dl uqa, 2 glavice crnog luka, so, biber.

Pasuq ranije naliti, oprati, ocediti, dodati drugu hladnu vodu i skuvati.

Ocediti ga i propasirati. Krompir u qusci dobro oprati, skuvati, oqu{titi i propasirati. Poe{ati pasuq i krompir, ako je gusto, sipnuti malo vode u kojoj se pasuq kuvao. Dodati soli i bibera i dobro izme{ati. Luk o~istiti, ise}i i ispr`iti na uqu, pa dodati alevu papriku. Pasuq i krompir sipati u ~iniju, izbu{iti no`em do dna ~inije, pa preliti uqem i lukom. Slu`iti toplo uz salatu od kupusa.

oprati i iseckati na listi}e. Ako su pe~urke iz konzerve, staviti ih na cediqku i isprati ih od kiseline, pa iseckati. Tako iseckane pe~urke staviti u luk da se propr`e. Dodati ka{iku za~ina, mlevenog bibera i soli po ukusu. Ovim filom napuniti ribe, a ostatak staviti oko riba u sud u kome }e se pe}i. Uqe sipati u pleh.

Napuwene ribe zatvoriti ~a~kalicom i pe}i u zagrejanoj rerni. Pe~ene ribe izvaditi iz rerne, preliti sokom od limuna, a u zareze na le|ima staviti koluti}e limuna.

Slu`iti sa krompir salatom.

PIJANI [ARAN

RIBA

POTREBNO JE: 2 kg {arana, belo vino, per{unov list, beli luk, so.

O~istiti {arana od 2 kg od krqu{ti i utrobe. Dobro oprati hladnom vodom.

Zasecati {arana po {irini plitkim rezovima u koje se utrqaju so i seckani beli luk.

Dobro podmazati |uve~, spustiti {arana, preliti ga me{avinom uqa i belog vina. Pe~e se na umerenoj temperaturi u rerni uz povremeno prelivawe sokom u kome se {aran pe~e. Pred kraj pe~ewa {arana posuti sitnim seckanim per{unovim li{}em.

OSLI] U MARINATU

PASTRMKA SA POVR]EM

POTREBNO JE: 1 kg osli}a, mawa glavica belog luka, 3 lovorova lista, so, sir}e, 5 glavica crnog luka, nekoliko zrna bibera, malo bra{na, uqe.

Ribu ise}i na komade {irine dva prsta, osoliti, pobiberiti, uvaqati u bra{no i pr`iti na vrelom uqu. U ~iniju za slu`ewe re|ati red ispr`ene ribe, red luka ise~enog na rebarca i preliti margarinom. Za marinat skuvati razbla`eno sir}e sa lorberom i biberom u zrnu, ohladiti, dodati iseckani beli luk. Ribu staviti na hladno i poslu`iti tek kroz par sati.

POTREBNO JE: 1 kg sitnije pastrmke, 300 g crnog luka, 2 sve`e paprike, 4 ~ena belog luka, 500 g paradajza, so, biber, per{unov i celerov list, belo vino, uqe.

O~istiti i oprati pastrmku. Luk ise}i na rebarca i propr`iti na uqu. U zemqani sud izru~iti pr`eni luk. Preko luka iseckati papriku, oqu{ten paradajz i beli luk. Posoliti, pobiberiti i staviti per{unov i celerov list. Preko povr}a pore|ati pastrmku, preliti je ~a{om uqa i belog vina.

Poklopiti folijom ili poklopcem i kuvati na tihoj vatri oko sat vremena.

Slu`iti toplo uz bareni krompir.

[ARAN PE^EN U RERNI

SOS SA BELIM VINOM

POTREBNO JE: 1 {aran od 1 kg, 3 ~ena belog luka, 1 glavica crnog luka, 1 ka{ika bra{na, aleva paprika, so.

Celog {arana o~istiti spoqa i iznutra. Ise}i {arana na komade popre~no i posoliti ga. Ise}i beli luk, {pikovati {arana (praviti mala udubqewa no`em i stavqati par~i}e belog luka). Uzeti |uve~, sipati malo zejtina i glavicu crnog luka.

Zagrejati zejtin i staviti ribu. U tawir umutiti ka{iku bra{na, ka{i~icu aleve paprike sa malo zejtina. Preliti {arana i pe}i u zagrejanoj rerni.

POTREBNO JE: Belo vinom, bra{no, biber, so, uqe.

Na tihoj vatri zagrejati 1 ka{iku uqa. Sipati o|ednom na uqe ka{iku finog bra{na, malo soli i malo bibera. Dobro me{ati drvenom varja~om 2-3 minuta da se dobije retko testo svetle boje. Na masu sipati o|ednom pola ~a{e belog vina i pola ~a{e hladne vode. Dobro izme{ati i slu`iti uz kuvanu ribu.

RIBA PUWENA PE^URKAMA

[ARAN NA BELOM LUKU

POTREBNO JE: 500 g pe~urki {ampiwona, 2 ve}e ribe, 2 glavice crnog luka, 2 limuna, 1 dl uqa, 1 ka{i~ica za~ina C, mleveni biber, so.

Ribe o~istiti od krqu{ti, izvaditi utrobu, dobro oprati, zarezati ih na nekoliko mesta preko le|a, posoliti i posuti ih malo za~inom C ili vegetom.

O~istiti i iseckati 2 glavice crnog luka i na uqu malo propr`iti. Pe~urke

POTREBNO JE: 1-2 kg {arana, ili dva po kilo, 6 ~e{weva belog luka sitno iseckanog, 1 mala ka{ika iseckanog celerovog lista, 1 mala ka{ika mlevenog bibera, 1,5 dl uqa, 1 veza per{unovog lista, sitno iseckanog, 1 velika ka{ika limunovog soka, 1 {oqa tople vode, so po ukusu. Ribu o~istiti spoqai iznutra, zase}i je popre~no dubokim i gustim rezovima. Dobro pome{ati: beli luk, per{un, celer, biber, so, uqe

47

48

i limunov sok, pa stavit malo te smese u urtobu ribe, a ostatkom preliti. [arana staviti u tepsiju ~ije dno treba da ima re{etku. Pe}i na sredwoj vatri. Nakon 5 minuta pe~ewa {arana preliti sa malo tople vode. Ribu pe}i jo{ pola sata uz stalno prelivawe wenim sokom.

MARINIRANA RIBA POTREBNO JE: 1 kg sku{e, sardele, tune ili druge ribe, o~i{}ene, oprane, 5 ~e{weva belog luka sitno iseckanog, 5 velikih ka{ika uqa, 2 glavice crnog luka ise~enog na listi}e, 1 mala ka{ika iseckanog per{unovog lista, 5 zrna bibera, 2 lovor lista, 2 dl vode, 1/2 dl vinskog sir}eta.

Uqe zagrejati i ribu propr`iti sa obe strane da bude rumena. Ribe izvaditi pa u uqu propr`iti luk, dodati beli luk, per{un, biber, lovorov list, vodu i sir}e i kuvati oko 10 minuta. U du`u posudu slo`iti ribu, i preliti je ohla|enim umakom.

Riba treba da odstoji u umaku najmawe 10 sati, pa je posle slu`iti.

PASTRMKA U VINU POTREBNO JE: 4 pastrmke, 1 dl uqa, 1 ka{ika bra{na, 1 limun, 1 list lorbera, belo vino i so.

Sve`e pastrmke te`ine od po 250-300 g po komadu, o~istiti, oprati, posoliti, staviti u sud i naliti vinom da ogreznu. Odvojeno izme{ati uqe i bra{no, izru~iti u vatrostalni sud, staviti list lorbera, slo`iti ribu, preliti uqem i ispe}i u zagrejanoj rerni. Pe~ene ribe ukrasiti limunom ise~enim na kri{ke.

RIBQI PAPRIKA[

TUWEVINA SA PARADAJZOM POTREBNO JE: 1 kg tuwevine, o~i{}ene i izrezane, 2 gk paradajza bez semena ise~enog na komade, 2 velike glavice crnog luka sitno ise~enog, 3 ~e{wa belog luka sitno ise~enog, 1,5 dl uqa, soli po potrebi, bibera po potrebi, malo {e}era, 1 veza per{unovog lista sitno iseckanog.

Ribu dobro posoliti i ostaviti da postoji. Na dno posude staviti pola izrezanog paradajza, preko toga deo tuwevine, luka, per{una i bibera. Tako ponavqati dok se ne utro{e svi sastojci. Ovako slo`enu ribu zaliti uqem i kuvati na laganoj vatri sat i po, odnosno dok uqe ne ispliva na povr{inu.

RIBE NA @ARU POTREBNO JE: 1 kg ribe (4 po 250 g), 2 dl uqa, so, per{un list, beli luk sitno iseckan.

Opranu i o~i{}enu ribu ocediti, posoliti i staviti na ro{tiq. Za vreme pe~ewa premazivati uqem sa obe strane. Kad su pe~ene, staviti ih na zagrejan tawir, posuti iseckanim belim lukom i per{unovim listom i jo{ malo sve`im uqem, po `eqi. Riba sa `ara se odmah jede jer stajawem gubi ukus i izgled.

RIBA U SOSU POTREBNO JE: 1,5 dl uqa, 1 {oqa soka od paradajza, 1 {oqa belog vina, 1 ka{i~ica iseckanog per{una, 1 kg o~i{}ene i ise~ene ribe.

Sme{ati uqe, paradajz i belo vino te zagrejati da prokqu~a. Spustiti krupno ise~enu ribu i kuvati na laganoj vatri. Kada je riba kuvana, posuti je iseckanim per{unovim li{}em i slu`iti uz baren krompir.

POTREBNO JE: 800 g ribe, 4 ka{ike sitno seckanog crnog luka, 1/2 l vode, 3 ka{ike margarina, ka{ika aleve paprike, 2 dl kisele pavlake, sok od limuna.

Opranu i o~i{}enu ribu iseckati na komade i svaki komad posoliti i nakapati sokom od limuna, uvaqati u bra{no i na zagrejanom margarinu brzo pe}i. Pe~enu ribu brzo izvaditi, slo`iti na tawir i ostaviti na toplo mesto da se ne ohladi. Na preostaloj masti ispr`iti sitno seckan luk, dodati alevu papriku, malo vode i na kraju kiselu pavlaku. Na kraju sve za~initi limunovim sokom, ostaviti da se prokuva, pa se u ovaj sok slo`e pe~eni komadi ribe i oko 5 minuta jo{ prokuvaju.

PR@ENE PASTRMKE

SALATE SRPSKA SALTA

O~i{}ene ribe posoliti spoqa i iznutra, uvaqati ih u bra{no, pr`iti sa obe strane na ugrejanoj masno}i, ali paziti da ostanu svetle. Pr`ene ribe staviti na tawir i preliti uqem, ukrasiti per{unovim listom i kolutovima limuna.

POTREBNO JE: 500 g paradajza, 250 g krastavca, 1 glavica crnog luk, 1 quta papri~ica, uqe, so, sir}e po `eqi.

Paradajz oprati, o~istiti i ise}i na kockice. Ise~eni paradajz staviti u dubqu ~iniju. Dodati oqu{ten i na kocke ise~en krastavac i sitno iseckan crni luk.

Posoliti, preliti uqem, po `eqi sir}etom i biberom, i lagano prome{ati. Po vrhu posuti sitno iseckanom qutom papri~icom. Ovoj salati se mo`e dodati i sve`a paprika ise~ena na male kru`i}e.

49

50

POTREBNO JE: 5 sredwih pastrmki, 6 ka{ika bra{na, 3 ka{ika margarina ili uqa, 1 limun, per{unov list.

SALATA OD SO^IVA

SALATA OD PE^URAKA

POTREBNO JE: 200 g so~iva, 1/2 dl uqa, 1 paradajz, 1 glavica crnog luka, biber, so, per{unov list.

So~ivo prbrati, oprati, potopiti u vodu da odstoji 2 sata. Skuvati ga u istoj vodi, ocediti i prohladiti. So~ivo posoliti, pobiberiti, preliti uqem, dodati sitno ise~en luk i paradajz, posuti per{unom i lagano izme{ati. Mo`e se, po `eqi, dodati malo vinskog sir}eta.

POTREBNO JE: 500 g pe~uraka, 2 ka{ike malsinovog uqa, 1 ka{ika belog vina, 1 ka{ika vinskog sir}eta, per{unov list sitno iseckan, so, biber, malo mrvica.

Pe~urke oprati pa skuvati u slanoj vodi. Ocediti, prohladiti pa ise}i na rezance. Izme{ati malinovo uqe, vino i sir}e, biber i so po potrebi, sipati pe~urke i prome{ati. Posuti mrvicama i per{unovim listom, istno iseckanim.

SALATA OD PRAZILUKA

SALATA OD RENA I ROTKVICA

POTREBNO JE: 300 g praziluka, 4 suve paprike, 3 ~e{wa belog luka, uqe, so, biber, sir}e.

Paprike skuvati u vodi, izvadtiti im seme i iseckati. Praziluk iseckati, dodati seckani beli luk, sme{ati sa paprikama, posoliti i pobiberiti. Preliti uqem i sir}etom.

POTREBNO JE: 500 g rena ili kupovna teglica, 500 g rotkvica, 4 ka{ike uqa, 3 ka{ike vinskog sir}eta, 1 mala ka{ika {e}era, so po ukusu.

Ren oprati, ostrugari i izrendisati, pa po{e}eriti. Rotkvice o~istiti i oprati pa izrendisati. Pome{ati ren i rotkvice i preliti me{avinom uqa, sir}eta i soli.

PINXUR SALATA

KUPUS SALATA-TOPLA

POTREBNO JE: 1 kg paradajza, 1 kg paprika, 500 g plavog patliyana, 1 glavica belog luka, per{unov list, so, biber, uqe.

Ise}i paprike, paradajz i plavi patliyan oqu{titi, o~istiti semenke i samleti na ma{ini za meso.

Mlevenu masu staviti u {erpu, preliti uqem i dodati sitno seckani beli luk. Posoliti i pobiberiti, pa dinstati dok se masa ne zgusne. Ohladiti i servirati sa posutim per{unovim listom. Ovako pripremqen pinyur mo`e da poslu`i uz vi{e ru~kova.

POTREBNO JE: 1 glavica sredwe veli~ine, tvrda, izrendisana, 1 mala glavica crnog luka izrendisana, 1 dl vinskog sir}eta, 1/4 male ka{ike kima, 1/4 l vode, 1 dl uqa, so po ukusu.

Izrendisati kupus, posoliti, zaliti sir}etom i ostaviti da odstoji 10 minuta. Luk propr`iti na uqu, dodati kim i dobro oce|eni kupus. Malo propr`iti, dodati malo vode i kuvati u poklopqenoj posudi na blagoj vatri oko 15 minuta.

SALATA OD CVEKLE

TESTA

POTREBNO JE: 1/2 kg cvekle, dobro oprati, skuvati, oguliti i izrezati na kolutove, 4 ka{ike uqa, 2 ka{ike sir}eta, 1/2 male ka{ike kima, soli po ukusu.

Cveklu preliti uqem i dobro izme{ati. Izme{ati sir}e, malo vode, {e}era, kim, so, pa preliti preko cvekle.

Napomena: mo`e se staviti rendani ren umesto kima, ali tada {e}er smawiti.

PICA SA POVR]EM

Boranija se o~isti i opere a zatim u dosta vode skuva. Poto se ocedi i prelije me{avinom uqa, sir}eta, belog luka i per{unovog li{}a, pa`qivo izme{a da se sjedini, a kada se ohladi, slu`i se uz pe~eno meso ili ribu.

Testo za picu: 175 g bra{na, malo soli, 75 g margarina, 2-3 ka{ike vode.

Bra{no i so staviti u sud za me{ewe a zatim izmrviti margarin tako da li~i na mrvice od hleba. Dodati vodu i zamesiti prstima. Umotati u foliju i zamrznuti 20 minuta. Rernu zagrejati na 200 stepeni. Dasku ili sto posuti bra{nom, staviti testo i razvijati dok se ne odmrzne i ne razvije da odgovara veli~ine odgovaraju}eg okruglog pleha. Staviti pelh u rernu i pe}i prekriven folijom 10 minuta, potom otkriti i pe}i jo{ 5 minuta. U testo se mo`e dodati 25 g pr`enog susama.

Kada se testo ispe~e pristupi se filovawu filom pripremqenim od povr}a. Po vrhu se mo`e dodati isitwena tuwevina, sardina ili dinstane pe~urke.

Fil za picu od povr}a: 1 mala glavica crvenog luka 1 mala tikvica o~i{}ena i sitno iseckana

51

52

SALATA OD BORANIJE POTREBNO JE: 500 g boranije, so, biber, uqe, beli luk, per{unovo li{}e, sir}e.

1 ka{i~ica soli i 1 mali patliyan sitno iseckan 2 ka{ike biqnog uqa 1 mala crvena paprika sitno iseckana 300 g paradajza sitno iseckanog 2 ka{ike vinskog sir}eta, so, biber 1 ka{i~ica seckanog per{una i malo bosiqka Zagreje se uqe u ve}em sudu, stavi luk i pr`i dok ne omek{a, doda patliyan i biber i pr`i se jo{ 5 minuta uz stalno me{awe. Potom se dodaju tikvice, paradajz i sir}e pa se dinsta jo{ 20 minuta bez poklopca uz stalno me{awe.

Kada se ohladi filuje se testo.

Ukrasiti iseckanom crvenom paprikom, per{unovim listom i bosiqkom.

TESTO: Uobi~ajeno NADEV: 250 g {ampiwona, 250 g spana}a, 200 g {argarepe, 100 g paradajza, 2 glavice crnog luka, per{unov list, 1 ka{ika belog vina, 2 dl uqa, 50 g margarina, so, biber.

Prodinstati luk u uqu, dodati {ampiwone iseckane na rezance i o~i{}enu izrendisanu {argarepu pa jo{ malo dinstati. Spana} malo prokuvati, ise}i i dodati.

Izrendisati paradajz, dodati belo vino, per{un, so, biber. Kada uvri da bude gusto, dodati margarin, prome{ati i nadevati. Pitu zaliti pouqenom toplom vodom i zape}i.

POGA^ICE SA TUWEVINOM I SUSAMOM

SATARA[

POTREBNO JE: 1 paklo lisnatog testa, 1 konzerva tuwevine, 50 g susama, malo kima.

Lisnato testo rastawiti. Tuwevinu isitniti i premazati po lisnatom testu.

Testo uviti u rolnu i ise}i na odruglice od 2 cm.

Okruglice polo`iti i svaku posuti sa dosta susama i malo kima. Pore|ati nepodmazan i ispran hladnom vodom pleg i pe}i na temperaturi od 220 stepeni dok ne porumene.

Slu`iti tople ili hladne uz pivo ili odre|eni koktel.

Oqu{titi kilogram paradajza i prokuvati ga u malo vode. Ispe}i kilogram paprika na plotni i oqu{tite ih. Sitno iseckati 2 glavice crnog luka i propr`iti na uqu. Dodati seckane pe~ene paprike i prokuvan paradjz. Posoliti i pobiberiti.

Prokuvati nekoliko minuta i jelo je brzo gotovo

PITA OD PIRIN^A I PE^URAKA TESTO: Uobi~ajeno ili kupovno NADEV: 200 g pirin~a, 1 glavica crnog luka, 2 dl uqa, 200 g pe~uraka, so,

PITA SA SPANA]EM I PE^URKAMA

VARIVO OD PARADAJZA I PLAVIH PATLIXANA U {erpu staviti 1dl. uqa, dodati 2-3 glavice sitno se~enog crnog luka i, kad se luk propr`i, staviti u njega kilogram o~i{}enog i na komade ise~enog paradajza. Kad je paradajz upola upr`en naliti ga vodom i kad voda provri, posoliti, pobiberiti i dodati sitno ise~eno per{unovo li{}e.

PILAV NA UQU

biber.

Skuvati pirina~ u dve {oqe vode, posoliti, dodati margarin i prome{ati.

Pe~urke o~istiti, oprati, izvaditi peteqke i skuvati u slanoj vodi. Ise}i ih na rezance. Luk sitno ise}i i ispr`iti na uqu, dodati malo soli i bibera.

Sme{ati luk, pirina~ i pe~urke pa nadevati kore. Zavijati u rolnu i slagati u pleh. Kada je pita pe~ena, a pe~ena je kada porumeni, zaliti je pouqenom toplom vodom i malo zape}i.

PITA OD SLATKOG KUPUSA TESTO: Uobi~ajeno ili kupovno.

NADEV: Glavica kupusa od 1 kg, 1 kocka {e}er, 2 dl uqa, 50 g margarina.

Kupus o~istiti i ise}i na sitne rezance, posoliti i ostaviti da stoji 20 minuta.

Iscediti ga i dodati {e}er propr`en na uqu. Sve zajedno prome{ati i pr`iti. Kada je upola ispr`en, kupus ukloniti sa vatre. Kore presipati ovim nadevom, zavijati u rolnu i slagati u pleh koji treba da je podmazan. Kada je pita pe~ena, preliti je vodom, pouqenom i blago za{e}erenom, pa ponovo malo zape}i. Uqe i margarin sme{ati.

53

Na brzinu pripremite veoma ukusno jelo, lako svarqivo, naro~ito za toplo vreme.

Glavicu crnog luka sitno iseckati, kao i mesnatu baburu, slatku ili qutu, po voqi i malo per{unovog li{}a i celera. Dva krupna crvena paradajza oqu{titi, izvaditi seme i sitno iseckati. Staviti u {erpu od 3 litra sa {oqicom uqa, malo sitnog belog bibera i soli po potrebi i pustite da se pr`i, me{aju}i s vremena na vreme.

Pr`enje treba da traje oko 15 minuta. Sipati na to 2 vodene ~a{e vrele vode i pri~ekati da provri. Sipati u {erpu ~a{u pirin~a, paze}i da rastresito pada u kqu~alu ~orbu. Pirina~ me{ati i ostaviti da vri jo{ 15 minuta. Izmaknuti {erpu, ostaviti je 15 minuta poklopqenu i poslu`iti ukusan pilav.

FILOVAN KEQ Keq o~istiti, oprati, ise}i korenje, smestiti u {erpu, naliti hladnom vodom, posoliti, poklopiti i staviti na {poret da vri dok se ne skuva. Ocedjenog ise}i na kri{ke i poslagari jednu uz drugu na plitku ~iniju. U manju {erpu staviti 54

malo uqa, kad se zagreje, sipati 4-5 glavica sitno iseckanog crnog luka. Kad luk po~ne da `uti dodati pola kilograma o~i{}enog i istog trenutka opranog pirin~a (kad se rano opere raska~ka se). Pokopiti i ostaviti da se malo dinsta. Po malo dolivati vru}om vodom dok ne omek{a. Po{to se iza poslednje nalivene vode toliko udinstao da je bez ~orbe, pirina~ posoliti i puniti ise~ne kri{ke keqa da ga bude izmedju svaka dva lista. Staviti u rernu da odstoji ne{to manje od 1/2 sata.

VARIVO OD KEQA O~istiti i oprati dva kilograma keqa, ise}i glavice na ~etiri dela i obariti ih u ve}oj {erpi. Zatim ih ostaviti da se ocede. U {erpu zagrejati 1dl. uqa usuti ka{iku bra{na i pr`iti da lepo porumeni i dodati glavicu iseckanog crnog luka da se ispr`i. Gotovoj zapr{ci dodati 2-3 ~e{nja istucanog belog luka, malo aleve paprike i ocedjen keq, ostaviti da se malo propr`i. Nliti ga vodom, posoliti, pobiberiti i izma}i da polako vri. Pola sata pred ru~ak mogu se dodati 2-3 oqu{tena i krupnije ise~ena krompira.

PE^URKE SA RENOM O~istiti 250 grama pe~urki, oprati ih i ostaviti da se osu{e. Potom ih rase}i napola. Staviti u pleh, posoliti, pobiberiti i zape}i u zagrejanoj rerni 10 minuta. Izvaditi ih iz rerne, staviti u ~iniju, ohladiti, posuti istruganim renom i sir}etom. Pome{ati i slu`iti.

PAPRIKA[ NA UQU Uzeti kilogram crnog luka, ali sitnog, veli~ine oraha. O~istiti ga, oprati i cele glavice spustiti na 1/4 litra uqa da se pr`e. Dodati i aleve paprike. Pr`iti ga dok sasvim ne omek{a i dodati 250 grama suvih {qiva, zajedno sa ko{ticama, 6-7 kocki {e}era, ~a{u belog vina i isto toliko vode. Ostaviti na {poretu luk dok se {qive dobro ne skuvaju. Ovaj paprika{ slu`i se topao ili hladan.

\UVE^ BEZ MESA

[AMPIWONI SA POVR]EM Oqu{titi 2 {argarepe i glavicu luka, sitno iseckati i pr`iti na maslinovom uqu. Kada luk i {argarepa po~nu da rumene naliti 2 {oqe belog vina i dodati so, biber, iseckan ~e{anj belog luka i zelen. Poklopiti i ostaviti da se dinsta na tihoj vatri desetak minuta. Za to vreme brzo oprati 500 grama pe~urki da se ne bi natopile vodom i odstraniti deo dr{ke. Oqu{titi 3 paradajza, posoliti, pobiberiti i viqu{kom izgnje~iti. Paradajz i pe~urke staviti u {erpu i dodati pasiranu masu povr}a dinstanog u vinu. Zatim dodati soli i bibera (po potrebi). Poklopiti i kuvati jo{ 20 minuta. Desetak minuta pre kraja kuvanja staviti list lorbera. Slu`iti hladno.

PAPRIKA[ OD SVE@IH PE^URKI O~istiti pola kilograma pe~urki, oqu{titi ih i ise}i na tanke listove.

Staviti u {erpu 60-80 grama uqa i kad se zagreje, dodati ve}u glavicu ise~enog crnog luka. Kad se luk propr`i staviti o~i{}ene pe~urke, posoliti ih i dodati malo bra{na, naliti malo vode i posuti sitnim belim biberom. Kad je paprika{ gotov mo`e da ima malo soka, ali ipak ne sme da bude mnogo ~orbast. Da bi bile kuvane-dr`ati ih na {poretu najvi{e 20 minuta.

\UVE^ OD PRAZILUKA Tri veze praziluka o~istiti i ise}i na komade duge 6 centimetara. Obariti ga u slanoj vodi, vrlo kratko da bi ostao ceo. Kuvan praziluk dobro ocediti i dinstati na vrelom uqu. Dodati malo aleve paprike. Potom ga naliti ~a{om i po vode da provri. Oprati 2 {oqice za crnu kafu pirin~a i spustit ga u praziluk. Dodati ~a{u paradajza iz zimnice ili pola kilograma sve`eg i suvu crvenu papriku. Posoliti prema ukusu. Kuvati ga na tihoj vatri i ~im pirina~ postane mekan, skinuti jelo da se ohladi. Djuve~ iznostit na sto sa nacedjenim limunom, bez koga bi praziluk bio otu`an. Na isti na~in priprema se i spana}.

]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U

Dobro izme{ati i staviti u ~a{u o~i{}enog i opranog pirin~a. Celu masu staviti u zemqani djuve~, ise}i u njega i pola kilograma paradajza, posoliti, pobiberiti, ise}i 3-4 babure, izme{ati u djuve~u i dodati malo aleve paprike. Djuve~ zaliti sa dosta uqa. Pe}i u rerni pred ru~ak.

O~istiti od spoqnog lista 3 veze praziluka, sase}i mu zeleno li{}e i obariti ga. Kad je mekan samleti ga ili sitno ise}i na dasci. U {erpu na {poretu staviti malo uqa i, kad se zagreje, staviti glavicu sitno se~enog crnog luka, propr`iti ga, dodati per{una i pome{ati s prazilukom, pobiberiti i skinuti sa {poreta.

Popra{iti dlanove bra{nom i od praziluka praviti male loptice, uvaqati ih u bra{no i pr`iti u tiganju na vrelom uqu da budu potpuno rumene. Zatim pripremiti pirina~. Ispr`iti 4-5 glavica crnog luka na uqu i u luk usuti 250 grama opranog pirin~a. Pome{ati pirina~ sa lukom, dodati sitno se~eno per{unovo li{}e, biber i soli. Pirina~ pr`iti i pilav izru~iti u djuve~, loptice od praziluka poredjati preko pirin~a i dobro zaliti uqem i vrelom vodom.

55

56

O~istiti kilogram luka, ise}i i staviti na vrelo uqe da se pr`i. O~istiti 250 grama boranije, 250 grama gra{ka u zrnu, obariti ih u slanoj vodi, ocediti, zatim dodati u upr`en luk, pored gra{ka i boranije jo{ i krompir ise~en na kockice, 2 na kocke ise~ene tikvice, 2-3 ~e{nja belog luka i li{}e zelenog per{una.

SARMA OD KISELOG KUPUSA

PASUQ NA UQU

Glavicu kiselog kupusa od likograma rastaviti na listove. Ako su listovi veliki, podeliti ih na pola. O~istiti ih od `ilica. Iseckati sitno pove}u glavicu crnog luka i propr`iti ga na 1/8 litra uqa. O~istiti i oprati 500 grama pirin~a i, po{to je luk propr`en, spustiti i pirina~ da se pr`i, posoliti i pobiberiti crnim biberom. Po{to se pirina~ ispr`io, naliti ~a{u vrele vode da provri. Pre no {to se skine sa {poreta dodati ka{i~icu nane. Bez tog mirisa sarma nije dobra.

Pripremqnim filom praviti sarme, ali ne smeju da budu velike. Poslagati ih u {erpu u krug, naliti~a{om vru}e vode i kad voda uvri, skinuti ih sa {poreta, Dobro zagrejati 1/8 litra uqa i preliti sarme. ^im se preliju sklanjati ih sa {poreta. Jesti ih hladne.

Pripremiti: 500 grama zrelog pasuqa, 150 grama maslinovog uqa, 250 grama crnog luka, nekoliko ~e{njeva belog luka, malo seckanog per{una, soli i sitnog bibera.

Pasuq uve~e potopiti i ostaviti da preno}i. Sutradan ga ocediti, dobro obrisati da bude suv i spustiti u zagrejano uqe da se propr`i nekoliko trenutaka.

Dodati zatim luk-crni i beli, sitno iseckan per{un, so i biber. Naliti vodom da se sve potopi. Staviti da se tiho kuva dva sata. Dodavati vode da se nadoknadi ono {to ispari.

SARMA OD KISELOG KUPUSA SA ORASIMA

Za 6 osoba pristaviti 1/2 kilograma opranog pasuqa u lonac, naliti hladnom vodom, poklopiti i ostaviti da vri dok se upola ne skuva. Tada naliti drugom, ~istom, vrelom vodom i staviti 5-6 glavica sitno iseckanog crnog luka, veliku ka{iku uqa i malo posoliti. Izme{ati, poklopiti i ostaviti da se kuva dok ne po~ne da se raspada. Za vreme kuvanja me{ati da ne bi zagoreo. Potom se u pasuq (ako je suvi{e vode-odliti je, ako je suvi{e gust naliti ga vodom), sipati 2 ka{ike uqa i me{ati dobro 15 minuta varqa~om. Ponovo sipati 2 ka{ike uqa, ponovo me{ati. Ovo ponavqati dok se ne potro{i 1/4 litra uqa, za koje vreme pasuq pobeli, a toliko se razlupa da izgleda kao ka{a. Sipati u ~iniju, politi jo{ malo uqem i, po{to se dobro prohladi, nositi na sto.

Glavicu kupusa od 2 kilograma o~istiti od korema i kvarnih listova i svaki list odvojiti od glavice. Svakom listu odse}i debelu `ilu koja ide kroz sredinu.

Fil za sarmu praviti na ovaj na~in: sitno ise}i i ispr`iti u 5 ka{ika vrelog uqa 4-5 glavica crnog luka. Kad luk bude mekan dodati {oqu od bele kafe opranog pirin~a da se pr`i s lukom. Stalono dolivati malo vode da pirina~ ne bi zagoreo.

Kad omek{a, dodati malo aleve paprike, pr`iti ga sa paprikom, skinuti sa {poreta i dodati mu 100 grama samlevenih oraga. Zaviti sarmu od kiselog kupusa na isti na~in kao i sarmu od zeqa. Poredjati ih u {erpu i naliti vodom da ih potopi.

Staviti 2 ka{ike uqa u {erpu na {poretu i kad se uqe dobro zagreje dodati 2 manje ka{ike bra{na. U skoro gotovu zapr{ku dodati malo aleve paprike. Zapr{ku izru~iti u sarmu i ostaviti jelo da polako vri. S vremena na vreme protresti {erpu, posoliti po ukusu i kuvati je dok kupus ne omek{a. Sarma u koju se stave orasi vrlo je dobrog ukusa.

PODVARAK Glavicu kiselog kupusa od 2 kilograma sitno iseckati no`em ili satarom.

U {erpu staviti oko 100 grama uqa da se dobro zagreje. Sitno ise}i 2-3 glavice crnog luka, pustiti da se ispr`i. U luk izru~iti kupus, dobro prome{ati i dinstati dok ne postane mek i blago rumen. Dobro je, ako se u toku dinstanja doliva malo supe dok ne bude potpuno gotov. Zatim, u kupus usuti malo sleve paprike, bibera i malu {oqicu opranog pirin~a. Pirina~ se stavqa u podvarak da upije vodu koju kupus obi~no pusti, a koje ne bi smelo biti u njemu.

PR@EN KISEO KUPUS

VEGETARIJANSKI PASUQ

BELI PASUQ (PAPULA) Za {est osoba pristaviti u loncu 250 grama pasuqa, naliti hladnom vodom, poklopiti i ostaviti da vri. Kad se upola skuva, ocediti, naliti ~istom kqu~alom vodom, dodati 3-4 glavice sitno iseckanog crnog luka i ostaviti da vri dok se ne raskuva. Ispasirati ga. Zatim posebno staviti u {erpu 2 ka{ike uqa i, kad se zagreje ise}i dve glavice crnog luka. Kad luk po`uti, spustiti procedjen pasuq i dobro izme{ati. Ako je suvi{e gust, razbla`iti ga vrelom vodom, posoliti prema ukusu, ostaviti da se malo dinsta, zatim sipati u ~iniju.

MLAD PASUQ S PARADAJZOM Sipati u {erpu vode, posoliti je i, kad provri, staviti u vodu 250 grama mladog pasuqa, glavicu crnog luka, 250 grama paradajza i pobiberiti. Kad je kuvan, posuti ga sitno iseckanim per{unovim listom i vrelim uqem u koje je prethodno stavqeno malo aleve paprike.

U {erpu staviti 1 dl. uqa, kad se zagreje, dodati glavicu sitno ise~enog crnog luka i 2 velike ka{ike sitnog {e}era. Kad {e}er po~ne da `uti, sipati na njega presenm na rezance ise~en, kupus kojega dobro ocediti od rasola, poklopiti i ostaviti da se dinsta dok ne bude mrke boje. Posoliti po ukusu i posuti sitnim belim biberom, izmaknuti sa {poreta i, kad zatreba, sipati u ~iniju i nositi na sto.

Pola kilograma pasuqa tetovca staviti da se potpuno raskuva. Kad je pasuq potpuno mekan, ocediti ga od vode i ostaviti. Za to vreme o~istiti luk. O~istiti naj-

57

58

PREBRANAC PASUQ

mawe 2 kilograma crnog luka, oprati ga u hladnoj vodi, zatim ise}i kao za paprika{. Naliti uqa u {erpu i staviti ga na {poret. Kad se zagreje, spustiti luk da se potpuno ispr`i, dodati aleve paprike i skinuti sa {poreta. Pripremiti dubok sud koji mo`e da udje u rernu i redjati ovim redom: red pasuqa, posoqenog i pobiberenog,, zatim red ispr`enog crnog luka, ravnomerno razredjenog po pasuqu.

Preko luka sipati uqe. Tako ponavqati dok se sud ne ispuni i paziti da pasuq bude posledwi pri vrhu. Opet zaliti uqem koje se, za ovo jelo, ne sme {tedeti. Tako pripremqen staviti da vri pola sata. Prebranac se mo`e slu`iti topao ili hladan.

recept odnosi na 6 osoba, {to zna~i da treba pripremiti 2 plava patlixana, luk vla{ac ili 2 mawe glavice crnog luka, ~a{u uqa (mo`e i maslinovo), ~vrst paradajz, seckani per{un, so, biber i ~e{aw belog luka.

Staviti cele patlixane u rernu na sredwu ja~inu i pe}i dok ne postanu mekani, zatim oqu{titi ko`icu. Spustiti paradajz u vru}u vodu, jer se tako lak{e skida ko`ica i iseckati ga. Samleti ga ili sitno iseckati. Izgwe~iti beli i crni luk. Staviti u ~iniju za salatu, posoliti, pobiberiti i lagano sipati uqe kao za majonez, neprestano me{aju}i. Staviti u fri`ider, a prilikom servirawa dodati seckani per{un.

PASUQ BEZ MESA SA ZAPR[KOM

PR@ENI PLAVI PATLIXAN

Oprati i staviti u lonac pola kolograma pasuqa tetovca. Prvu vodu, u kojoj se pasuq kuvao, baciti i naliti drugom, toplom. Dodati 4 glavice se~enog luka i kuvati ga u pasuqu dok se potpuno raskuva. Kad druga voda postane mle~no bela, a zrno mekano, pasuq vaqa zapr`iti ovako: u {erpu staviti 1 dl. uqa. Kad se uqe zagreje dodati ka{iku ili dve bra{na, zavisi od ukusa, (neko voli gu{}i, neko redji pasuq). Kad zapr{ka postane rumena dodati malo aleve paprike, dobro prome{ati i polako sipati u pasuq. Zapr`en pasuq lako zagoreva i zato ga treba dr`ati na kraju {poreta. Soli se na kraju.

Priprema ovog jela traje 25 minuta, a pr`ewe do 45. Princip je da plavi patlixan dolazi na osobu. Zna~i, u onom slu~aju, za 6 osoba pripremiti 6 plavih patlixana, 2 supene ka{ike seckanog per{una, ~e{aw belog luka i so.

Uzeti ~vrste i duguqaste patlixane. Oqu{titi ih, ise}i na kockice i staviti da se ocede. Zagrejati uqe (da bude vrelo) u velikom tigawu i pr`iti ih, paze}i da se ne prepeku i neprestano ih me{ati.

Nekoliko minuta pred servirawe, posuti ih seckanim per{unom i belim lukom, posoliti i servirati uz pe~ewe, ro{tiq i ribe.

FILOVANI POSNI MODRI PATLIXAN

PUWENI PLAVI PATLIXAN

Za 6 osoba uzeti 6 ve}ih modrih patlixana, o~istiti ih od peteqki, oprati, skuvati u slanoj vodi i izdubiti. U {erpu staviti 2 velike ka{ike uqa i kad se zagreje sipati 6 glavica sitno ise~enog crnog luka. ^im luk omek{a dodati sve {to je izvadjeno iz patlixana, ali sitno iseckano, 2-3 sitno ise~ene zelene babure paprike, kafenu ka{iku sitno ise~enog zelenog per{una, posoliti i pobiberiti sitnim belim biberom. Najzad, dodati veliku ka{iku mrvica. Smesu dobro izme{ati i ostaviti da se dinsta poklopqena, onda se dok je vrela, napune izdubqeni patlixani.

Filovane preliti uqem i pe}i u rerni. Pe~ene izvaditi, slo`iti na duga~ku, uzanu ~iniju i nositi na sto.

^etiri plava patlixana prese}i uzdu` (na dve polovine), ise}i im sredinu, staviti u dubok sud, dobro ih posoliti i ostaviti sat vremena. Popariti ih vrelom vodom i pustiti da i u vodi malo odstoje. Zatim ih staviti u djevdjir da se cede.

Spremiti fil na ovaj na~in: u {erpu staviti dosta uqa i kad se zagreje spustiti 45 sitno ise~enih glavica crnog luka. U upola upr`en luk staviti 2 sitno ise~ene babure, izvadjeno srce patlixana, malo bibera, se~enog celerovog li{}a, {oqu za crnu kafu obarenog pirin~a, malo soli i per{una. Poredjati ih u uqem podmazan djuve~, preliti dosta uqa, a dodati jo{ malo mlake vode. Djuve~ smestiti u rernu i dinstati ih a sve vreme paziti da u djuve~u bude dosta soka i uqa, da se ne bi osu{ili.

Mogu se slu`iti topli, ali su jo{ boqi hladni.

PLAVI PATLIXAN PUWEN PIRIN^OM O~istiti 2 plava patlixana, prese}i ih na pola i ispr`iti na uqu. Odvojeno pr`iti glavicu crnog luka na uqu, dodati dva paradajza sa kojih je skinuta ko`ica, ise~ena na kri{ke, soli i bibera po `eqi. Dr`ati na vatri da se dinsta. Posebno obariti dve ka{ike pirin~a, izme{ati sa polovinom paradajza koji se dinsta.

Izdubiri patlixane i filu dodajte wihovo jezgro, dobro prome{ati i napuniti ih.

Drugom polovinom fila preliti patlixane prilikom stavqawa u sud da se peku.

KAVIJAR OD PLAVOG PATLIXANA Priprema traje 20 minuta a pe~ewe do 40. Treba imati na umu da se ovaj 59

VARIVO OD PLAVOG PATLIXANA Ise}i na koturove debele 2 centimetara 4-5 ve}ih plavih patlixana zajedno sa ko`om. U dubqem sudu, dobro posoqeni da stoje 2 sata. Oprati ih iz nekoliko voda i ocediti od soka. U {erpu sipati dosta uqa, dobro ga zagrejati, zatim ih poredjati, da se pr`e dok ne budu mekani. Okretati ih viqu{kom da budu rumeno pe~eni. Pr`ene stavqati u sud, a u uqe u kome su se pr`ili spustiti kilogram oqu{tenog i sitno ise~enog paradajza, 2-3 zelene babure i dosta ise~enog per{unovog li{}a. Po{to se paradajz propr`i doliti malo vode i u taj umak potopiti pr`ene patlixane. Kuvati ih pola sata i, po potrebi dodati jo{ malo vode. U ovo jelo se ne stavqa zapr{ka, a soli se tek kad bude gotovo. Mo`e se jesti hladno ili toplo.

60

PATLIXAN NA @ARU

iti boraniju u djuve~u, dodati 2-3 ka{ike vode i uqa, djuve~ pe}i u rerni dok voda iz wega ne ispari.

Pet komada patlixana rase}i po du`ini na polovine. Svaki izdubiti no`em, ali ostaviti dosta “mesa� pored ko`e. Dobro ih posoliti i staviti u sud da stoje pola sata. Ocediti ih od crne vode i puniti ovim filom: 125 grama mrvica, 2 ~e{wa sitno ise~enog ili istucanog belog luka, sitno se~enog per{unovog li{}a; prome{ati, posoliti i pobiberiti. Tim filom puniti polovine patlixana, staviti ih u djuve~, zaliti da se napiju uqa, povaditi ih, poredjati na ro{tiq i pe}i na `aru. Slu`iti sa pr`enom ribom a mo`e i posebno.

PUWENE KELERABE Kelerabe se oqu{te, odse~e se li{}e i na tom mestu se izbu{e. Dinstanom crnom luku se doda rendan sve`i krompir i prodinsta uz dodatak opranog pirin~a, soli, per{una, bibera i paradajza. Puwene kelerabe se stave u {erpu, naliju vodom i skuvaju. Zapr`e se belom zapr{kom i za~ine dodavawem: soli, se~ene mirodjije i per{una i serviraju.

VARIVO OD CRVENOG KUPUSA

OBI^NA KELERABA

O~i{}en crveni kupus oprati, ocediti i ise}i na reznce. Takodje ise}i i 2 kisele jabuke. Uqe zagrejati i ispr`iti povr}e. Za vreme dinstawa posoliti, po{e}eriti i dodati celerov list. Kada kupus omek{a, dodati vinsko sir}e, prome{ati i dinstati jo{ 10 minuta u poklopqenom sudu. Slu`iti uz pire od krompira.

O~istit kelerabu, ise}i na tanke listove, posoliti, naliti vodom i 2 ka{ike uqa i ostaviti da se prokuva. Zatim je dinstati u poklopqenom sudu. Kada omek{a, dosuti 1/2 {oqe razbla`enog paradajza iz tube i ostaviti na vatri dok se ne zgusne.

BORANIJA BEZ MESA

Mladi gra{ak u zrnu treba da je sve`. Najboqe je kupiti ga u mahunama i oqu{titi pred kuvawe.

O~istiti kilogram boranije, oprati i rase}i. U {erpu staviti 1dl. uqa, 2 glavice sitno ise~enog crnog luka. U propr`en luk spustiti boraniju da se dinsta.

Odmah je posoliti, jer }e na taj na~in br`e omek{ati. Kad bude mekana, u posebnoj {erpi napraviti zapr{ku od ka{iek uqa, 2 mawe ka{ike bra{na, malo aleve paprike i 2 ~e{wa sitno se~enog belog luka. Malo pr`iti i sipati preko boranije koja se dinsta, a naliti vrelom vodom. Dodati sitno se~ene mirodjije. Ko voli miris presne paprike babure ili duga~ke, mo`e sa boranijom i lukom dinstati po celu papriku.

OBI^NA BORANIJA Obariti pola kilograma boranije u slanoj vodi, ocediti je i preliti sosom koji se pravi na slede}i na~in: propr`iti na uqu i ispr`iti ve}u glavicu sitno seckanog crnog luka, dodati dve seckane babure, zatim sitno seckan celer, per{un i {argarepu i preliti ih vodom. Kad paprika i ostalo povr}e malo omek{a, dodati dva seckana paradajza, pobiberiti, posoliti i prilikom kuvawa me{ati. Najzad, mo`ete dodati i malo belog vina.

MLADI GRA[AK

U {erpu od 2 litra usuti kilogram i po gra{ka, vezu per{una, srce zelene salate, 20 glavica mladog crnog luka, 4 istucane kocke {e}era, malo soli i 1dl. uqa. [erpu pokriti i dr`ati na hladnom mestu sat vremena.

Staviti zatim {erpu na {poret i naliti pola ~a{e vode. Poklopiti je dubokim tawirom, a u tawir naliti hladne vode. Pustit da provri. Zatim izmaknuti u kraj. Tako kuvati 30 minuta. Za to vreme tri puta promeniti hladnu vodu u taniru.

Izvaditi vezu per{una i luk. Gra{ak staviti na {poret da uvri i protresti nekoliko puta. Izru~iti ga u ~iniju, a okolo poredjati luk.

TIKVICE SA BELIM LUKOM Ostrugati 6 mawih, mladih tikvica i oprati ih, posoliti, {pikovati belim lukom, staviti u vatrostalnu posudu, preliti sa 3/4 ka{ike uqa i pe}i u rerni.

BORANIJA

VARIVO OD SPANA]A

Kilogram mlade boranije o~istiti i oprati u hladnoj vodi. Staviti u {erpu ka{iku uqa, dodati 2 glavice sitno se~enog crnog luka i ka{iku vode i staviti je da se sa lukom dinsta dok ne bude mekana. Posoliti je, dodati sitnog bibera, 3-4 paradajza, malo seckanog belog luka, zelene paprike, per{unovog li{}a i malo celera. Dobro izme{ati i sipati u djuve~. Staviti je u rernu da se pe~e. U malu {erpu na {poretu usuti ka{i~icu bra{na, malo aleve paprike i propr`iti. Zapr{kom zal-

O~i{}en kilogram spana}a dobro oprati pod mlazom vode i ostaviti da se ocedi. Masno}u zagrejati i na woj pr`iti sitno iseckanu glavicu crnog luka, dodati na rezance ise~en spana} i izgwe~ena 3 ~e{wa belog luka. Posoliti, pobiberiti, poklopiti i dinstati 15 minuta.

61

62

SADR@AJ:

28...SIR 28...LEKOVITE TRAVKE, ^AJEVI 28...SALATE 29...SLATKI[I 29...PALA^INKE 29...SLATKO OD DUWA 30...SVETI SAVA 30...SUPA OD KROMPIRA S POVR]EM 31...VAVEDEWE PRESVETE BOGORODICE 31...KOJE VO]E RASTE NA POSEDU 31...BAREWE JAJA ZA USKRS 32...BO@I] 32...USKRS - PRAZNIK NAD PRAZNICIMA 33...PE^ENA PAPRIKA S PLAVIM PARADAJZOM 33...GUSTA SUPA OD KROMPIRA I 33...[ARGAREPE 33...GULA[ OD BORANIJE 33...REZANCI SA GRIZOM 33...PAPRIKE PUWENE PASUQEM 34...LAZAREVA SUBOTA (VRBICA) ILI CVETI 34...PAPRIKE S PRAZILUKOM 35...POSNA SRPSKA JELA 35...SLAVSKI KOLA^ 35...POGA^A SA UQEM 36...POGA^A SA KISELOM VODOM 36...PRAZILUK SA MASLINAMA 36...POHOVANE PE^ENE PAPRIKE 36...SITNE BARENE TIKVICE 36...PIHTIJE OD POVR]A 37...PE^URKE PR@ENE U TIGAWU ILI 37...PE^ENE NA RO[TIQU 37...VEKNUCE SA TUWEVINOM 37...AJVAR OD IKRE [ARANA 37...VEKNICE SA AJVAROM 38...KELRABA NADEVENA PE^URKAMA 38...SUVA PUWENA PAPRIKA 38...@UTI PASUQ SA KISELIM KUPUSOM 38...PINXUR TAV^E 39...SUPE I ^ORBE 39...SUPA OD CELERA I KROMPIRA 39...RIBQA ^ORBA 39...^ORBA OD SITNE RIBE 39...^ORBA OD SOJE SA PE^URKAMA 40...BISTRA SOJINA SUPA 40...^ORBA OD PE^URAKA 40...SUPA OD KARFIOLA 40..SUPA OD SPANA]A SA ORASIMA 41...SUPA OD ZELENI SA PIRIN^EM 41...SUPA OD RASOLA 41...SUPA OD ZELENI

3.SVETA GORA ATONSKA I HILANDAR 6..CAR DU[AN U HILANDARU 7..IZ HILANDARSKOG TIPIKA: 7....O TOME DA NIKO NE KUVA ZASEBNO NITI JEDE U ]ELIJI 8...DA NIKO NEMA U ]ELIJI JELA NI PI]A, NI VO]A I NIJEDNOG NOV^I]A 8...O SVETIM POSTOVIMA, VELIKIM I O DVA MALA POSTA, SVETIH APOSTOLA I HRISTOVA RO|EWA 9...KAKO TREBA PRAZNOVATI GOSPODWE PRAZNIKA I PRESVETE BOGORODICE 10....VREME RU^KA I VE^ERE 10....JELO SE NIKADA NE BACA 12....Kako se kuva HILANDARSKI PASUQ: 13....VINOGORJE 15....@ITNA POQA 15...@ITO 15...PE^EWE HLEBA 16...NAFORA 16...OTAC SIMEON I KELIJA SVETOG SIMEONA 17...BUNAR SVETOG SAVE 18...JELOVNIK HILANDARA 18...Na~in pripreme HILANDARSKE BORANIJE 19...RIBA 19...TARANA 20...PR@EN PASUQ 20...OKTOPOD NA HILANDARSKI NA^IN 21...HILANDARSKI REZANCI 21...]UFTETE OD [KOQKI 21...PR@ENA RIBA 22...PRIPREMAWE USOQENE RIBE 22...RIBA NA PIRIN^U 22...PRAVQEWE MASLINOVOG UQA 23...IMAM BAJLDI 24...PUWENI PARADAJZ I PAPRIKE 24...PAPRIKE PUWENE RIBQIM MESOM 24...PAPRIKE PUWENE PASUQEM 25...ZAPE^ENI PRAZILUK 25...TIKVICE SA PIRIN^EM 26...BRODET OD [KOQKI NA HILAN DARSKI NA^IN 26...KROMPIR NA HILANDARSKI NA^IN 26...JAJA NA PARADAJZU 27...MLEVENI PARADAJZ 27...TIKVICE KAO KROMPIR 27...PROPR@ENA BORANIJA SA ZA^INSKIM, SVETOGORSKIM TRAVAMA

63

41...^ORBA OD POVR]A 42...POSNA JELA 42...PREBRANAC 42...POSNA SARMA 42...KARFIOL S PREZLOM 43...SUVA PAPRIKA PUWENA PIRIN^OM 43...ILI PASUQEM 43...TAV^E SA ORASIMA 43...PIRINA^ SA PE^URKAMA 43...CRVENI KUPUS - VARIVO 44...SARMICE OD VINOVOG LISTA ILI ZEQA 44...VARIVO OD SOJE SA GRA[KOM 44...PATLIDXN NA KATALONSKI NA^IN 44...KAVIJAR od PLAVOG PATLIXANA 45...SOS OD TIKVICA 45...]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U 45...KROMPIR SA BLITVOM I PARAjZOM 46...PUWENI PLAVI PATLIXAN 46...]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U 46...|UVE^ SA RIBOM 46...KROMPIR SA CELEROM I PREZLOM 47...PIRE OD PASUQA I KROMPIRA 47...RIBA 47...OSLI] U MARINATU 47...[ARAN PE^EN U RERNI 47...RIBA PUWENA PE^URKAMA 48...PIJANI [ARAN 48...PASTRMKA SA POVR]EM 48...SOS SA BELIM VINOM 48...[ARAN NA BELOM LUKU 49...MARINIRANA RIBA 49...PASTRMKA U VINU 49...RIBQI PAPRIKA[ 49...PR@ENE PASTRMKE 50...TUWEVINA SA PARADAJZOM 50...RIBE NA @ARU 50...RIBA U SOSU 50...S SALATE 50...SRPSKA SALTA 51...SALATA OD SO^IVA 51...SALATA OD PRAZILUKA 51...PINXUR SALATA 51...SALATA OD CVEKLE 51...SALATA OD BORANIJE 52...SALATA OD PE^URAKA 52...SALATA OD RENA I ROTKVICA 52...KUPUS SALATA-TOPLA 52...TESTA 52...PICA SA POVR]EM 53...POGA^ICE SA TUWEVINOM I SUSAMOM 53...PITA OD PIRIN^A I PE^URAKA

53...PITA OD SLATKOG KUPUSA 54...PITA SA SPANA]EM I PE^URKAMA 54...SATARA[ 54...VARIVO OD PARADAJZA I PLAVIH PATLIXANA 54...PILAV NA UQU 54...FILOVAN KEQ 55...VARIVO OD KEQA 55...PE^URKE SA RENOM 55...PAPRIKA[ NA UQU 55...\UVE^ BEZ MESA 56...[AMPIWONI SA POVR]EM 56...PAPRIKA[ OD SVE@IH PE^URKI 56...\UVE^ OD PRAZILUKA 56...]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U 57...SARMA OD KISELOG KUPUSA 57...SARMA OD KISELOG KUPUSA SA ORASIMA 57...PODVARAK 57...PR@EN KISEO KUPUS 58...PASUQ NA UQU 58...VEGETARIJANSKI PASUQ 58...BELI PASUQ (PAPULA) 58...MLAD PASUQ S PARADAJZOM 58...PREBRANAC PASUQ 59...PASUQ BEZ MESA SA ZAPR[KOM 59...FILOVANI POSNI MODRI PATLIXAN 59...PLAVI PATLIXAN PUWEN PIRIN^OM 59...KAVIJAR OD PLAVOG PATLIXANA 60...PR@ENI PLAVI PATLIXAN 60...PUWENI PLAVI PATLIXAN 60...VARIVO OD PLAVOG PATLIXANA 61...PATLIXAN NA @ARU 61...VARIVO OD CRVENOG KUPUSA 61...BORANIJA BEZ MESA 61...OBI^NA BORANIJA 61...BORANIJA 62...PUWENE KELERABE 62...OBI^NA KELERABA

62...MLADI GRA[AK 62...TIKVICE SA BELIM LUKOM 62...VARIVO OD SPANA]A

64