voices
MAGAZINE FOR ALL YOUNG PEOPLE OF SKOPJE IN MACEDONIAN AND ENGLISH
2010 Oktober
Free
Cult classics of the
90’s
Cultural Shock
Yes!
Studying in USA
International sense of
humour
Who are we? The participants of this project are volunteers working in “Volunteers Centre Skopje”. Some of them come from different European countries to do here their “European Voluntary Service” and some are students from Macedonia. Magazine for all young people from Skopje, published in Macedonian, Albanian and English languages - VOICES - is a project of “Volunteers Centre Skopje”. It was created to provide more opportunities for the young people: to gain experience of working in an international team, to get to know other countries and cultures, to learn about creating and designing magazine, as well as to promote volunteerism, non-formal education programs and active youth involvement.
Can you join us? Oh YES! Please contact us: Volunteers Centre Skopje Sava Kovacevik 47-4/6 1000 Skopje Tel./Fax. +389 22 772 095 vcs_contact@yahoo.com www.vcs.org.mk
WHAT IS VOLUNTEERS BLOG? The old paper-and-pen thingy has really become a bit obsolete, don‘t you think? Dive in the exciting world of new media and join international VOICES staff on their inner and outer travelings at htttp://voiceskopje.wordpress.com Say what? To start with, the volunteer blog is updated every few days, usually with different points of view, movie, book and concert reviews, strange experiences of foreigners in Macedonia and other Balkan countries, simple life philosophies... Finnish to French, it‘s always authentic and interesting.
Volunteers Blog is: •Quick: you don‘t need to wait for a new VOICES issue every month anymore. The text that you read might have been written just now, on the spot. •Wild: internet is free for all points of view and all formats. You can find some of the good stuff here, the articles and insights that could have never make it through the censorship. •Live: leave a comment and engage in discussion. The author is waiting for your thumb to go up or down, express yourself. Log on. Read the livelier part of VOICES magazine :)
CONTENT Topic of the Month EDITORIAL TEAM Reporters: Gjoko Vukanovski Karolina Data Lanankuras Laura Kroes Laura Makkanen Mateja Kolevska Mirella Makurat Sophie Goullet De Rugy Ula Slawinska Veijo Nurmi Translation: Benjamin Rex Gjoko Vukanovski Ivana Galapceva Mateja Kolevska Mirella Makurat Pece Taleski Design: Laura Kroes Ula Slawinska Veijo Nurmi Production & Coordination: Nikola Stankoski Gjoko Vukanovski Contact : Volunteers Centre Skopje Sava Kovacevik 47-4/6 1000 Skopje Tel./Fax. +389 22 772 095 vcs_contact@yahoo.com www.vcs.org.mk
“Заразни вицеви”... „Catching jokes”… Бре Кабаре Bre - Cabare
Youth in Action
Програма за Размена на Млади и Студирање (YES) Youth Exchange and Study program (YES)
10 Things
Култни класици од 90тите Cult classics of the 90’s
05 12 16
Youth in Europe
Шto дa уциte – за да обезбедите добро вработување во Европа на иднината What to study - to ensure good employment opportunities in Europe Мojata paбota bo Фиcka:барање на работа 24/7 24/7 work in Finland: searching for a job
Active Lifestyle
Како се изгубивме во ѓубрето How we got lost in the trash
Culture
Боите на Македонија Colours of Macedonia
Lifestyle
Импулс на културен шок Culture shocking impulse
Sex and the City
Ајде да погледнеме... Брз секс во Загреб Let’s have a look... quickie in Zagreb
Movie review
Одведи ме во пеколот, Сем Раими Drag me to hell, Sam Raimi
18 22 24 26 28 30
Karolina Data
EDITORIAL
4
Чувствувам есента доаѓа , Маглата го покрила целиот град , Птиците се собираат под закрила, Се подготвуваат за нивниот пат.
ВОВЕД
Editorial
На дрвјата се гледаат низ зеленилото и кафени траги Кои ги враќаат спомените Нам драги. Есента доаѓа. Денот почнува се повеќе да се скратува и наскоро прекрасните есенски лисја ќе започнат да паѓаат , а со тоа и тажната дождлива маглива сезона ќе започне. Затоа одлучивме да ве насмееме и да се концентрираме на главната тема на овој број, која би внела малку радост во вашето есенско расположение. Значи, темата за овој месец “Интернационалното чувство за хумор”.
е
Со почетокот на есента, започнува и новата училишна/академска година. Ви подготвивме листа на добри факултети за учење со кои би обезбедиле добра идна кариера. Истата можете да ја пронајдете во статијата “Што да се учи за да се обезбеди добра можност за вработување во Европа на иднината”. Затоа, не обесхрабрувајте се од есента туку уживајте во истата со списанието VOICES.
“I sense Autumn coming on The mist has hung low all day Small birds gather on the wing Preparing to make their way. The trees begin to show A trace of brown among the green Bringing back the memories That only you and I have seen.” The fall is coming. The days are becoming shorter and shorter and soon beautiful autumn leaves will fall down and a sad, rainy and foggy season will start. That’s why we decided to make you laugh and to focus the main topic on the issue, that can bring a bit of happiness in your autumn mood. So the topic of the month is “ International sense of humour”. With the beginning of the fall the new school/academic year starts. We prepared a list of good majors to study to ensure good future career and you can fInd it in the article “What to study to ensure good employment opportunities in future Europe”. So don’t surrend to autumn discouragement and enjoy the autumn time with VOICES magazine.
N O I S S I M S U R O I O R M E U S H F O E S N E S 5
Topic of the momonth
Joke Funny
JOKE
e l i
Sm Wha
Laugh
t?
e h W
? e r
Why?
“Заразни вицеви”... од Ула Славинска Чувството за хумор е една основните карактеристики
по
кои
лугето
се
разликуваат од животните. Способноста за
абстрактно
размислување
и
во
истовреме да се поврзи со други нешта, кои
ja
природна
даваат
конечнaта
насмевка
или
реакција: смеење.
Чувството за хумор исто така делува и терапевтски. Благодарение на него, нашето тело работи подобро, нашата
Topic of the month
6
концентрација е посилна, умот ни работи подобро и што е најважно , сè е беспари.
Покрај ова, чувството за хумор е многу цврсто поврзано со интелигенцијата. Колку човекот е поинтелигентен, чувството за хумор е поголемо. Интелигентниот, кој во исто време е и добро образован, има поголемо чувство за хумор од личност која има основно ниво на образование. Едноставно, доколку имате широки познавања, во исто време можете подобро да ги поврзувате работите. Во вицевите, сатиричните текстови или комедиите, има секогаш поврзувања со нешто што нам ни е познато и затоа , за жал, има луге кои не можат да “го разберат вицот”. Затоа во т.н. “sitcoms” секогаш во позадина има снимен дел со смеење- за оние кои се, ра речеме, “интелигентни на различен начин”, да знаат кога треба да се смеат. Исто така мора да запомниме дека сите имаат чувство за хумор, но , оваа особина која ја има секој од нас има различен тек, различно СТОП копче. Повеќето од нас едноставно неможат да се смеат доколку шегата е лично за нас. Кога нежто е многу поврзано за мене , едноставно не е повеќе смешно. Сакаме да ги гледаме комичарите кога се на сцена и кога се исмејуваат самите себеси. Ова е стара кабаре формула- најдобро е да знаеж да се смееш на самиот себе.
“Чувството за хумор е способност да се претвори неуспех во шега” (Wł. Tatarkiewicz) Чувството за хумор исто така зависи и од местото на живеење, возраст, пол, религија. Растењето во различни околини ги прави тие разлики, доколку зборуваме за цултурни разлики и така се креираат ТАБУ теми.
Исто така , секојдневно гледаме во многу понуди за работни места дека од идниот вработан се бара да има чувство за хумор. Вообичаено тоа се однесува на работни места кои се директно поврзани со клиентите. Кога сакаат да проверат дали кандидатот има чувство за хумор, многу често поставуваат неочекувани прашања, на пр. Доколку тој/таа можат да испеат песна од мобилниот. Во овој случај најдобро е да се насмеете, а најлошо е да се има глува тишина. Честото смеење е и најдобар начин за комуникација меѓу вработените, кои постојано се заедно. Нормално, има многу стрес, можни конфликтни ситуации, и најдобриот начин да се отфрли таа негативност е едноставно смеата. Затоа, на кратко: чувството за хумор на работа е како зачин... ја менува климата и вкусот на работата... “Мислам дека најдобриот начин за да се реши некој проблем е да се најде хумор во истиот ” Frank A. Clark Дали некогаш сте помислиле зошто нешто што вам ви е смешно не му е смешно на вашиот партнер? Научниците не се сложуваат со ова. Но, сепак имаат откриено една сфера која не е заедничка од почеток. Таа се наоѓа во нашето детство, кога разликите почнуваат да се гледаат. Впрочем, од најрано детство момчињата се мали шегувачи а девојчињата на таа возраст си играат со плишани куклички. И за крај, цитатот од Френсис Бејкон... “Имагинацијата е дадена на човекот за да надомести
за тоа что тој не е; чувство за хумор за да го утеши за тоа што е”
JOKE
„Catching jokes”… by Ula Slawinska
Sense of humor is one of those basic things which can distinguish people from animals, it’s ability of abstractive thinking and in the same time to associate some things, which in final result make the reaction: natural smile or laugh. Also sense of humor has big therapeutic influence. Thanks to it our body is working better, our concentration is stronger, mind is working better & what’s the most important, everything is for free.
Also we need to remember that everyone have sense of humor, however this characteristic attached to us in every case has different way of living, different STOP place. Most of us simply can’t laugh when there is talk about our selfs. When something is strongly connected with me, with myself, it’s not funny anymore. We like to watch comic when they are on stage and they are laughing from them selfs. It’s old cabaret formula – the best is when you know how to laught because of self. “Sense of humor is ability to turn failures into joke” (Wł. Tatarkiewicz)
to laugh, the worst would be embarrassing silence.
Common laughing is also the best way for integration for workers, who are all the time together. Normally there is much stress, possible con-
flict situations, so the best way to unload it is simply to smile. That’s why, in briefly: sense of humor at work is as spices…is changing climates, taste of working.
“I think the next best thing to solving a problem is finding some humor in it.” Frank A. Clark Have you ever think why something what’s funny for you is not funny for your partner? Scientists are not agreeable abort that. However they already discover one sphere which is not common since the beginning. The thing is about our childhood, when thus differences start to be clear. Namely since really early childhood boys are like little jokers and girls in the same time are behave as chuckle dolls… So in the end, just try to have in your mind the quote of Francis Bacon… „Imagination was given to man to com-
7
Topic of the month
Besides of this, sense of humor is in strongly connected with intelligence. As somebody is more intelligent, also his sense of humor is bigger. Intelligent person, who is in the same time well educated, has also bigger sense of humor than person basic educated. Simply have wide knowledge, so in the same time is can associate more things together. In jokes, satirical texts or comedies, there are always some references to our knowledge so unfortunately not everyone can “catch the joke”. That’s why in such calls “sitcoms” you have always laughing parts in background – it’s for thus who are let’s say “intelligent in different way”, to know when they should laugh.
Sense of humor is also combined with living place, age, gender, religion. Upbringing in various surroundings is making thus differences, at least if we’re talking about cultural stuffs, it’s making thus tabu subjects. Besides of this every day we can see many job offers where employers are expecting from possible candidates that they will be endowed with sense of humor. It usually concern to such jobs which are strongly connected with contact with clients. When they want to check if possible candidate has sense of humor they are often asking unexpected questions, for exemple if he/ she can sing/ hum song mobile ring. In thus situations the best way is just
Бре Кабаре
8
од Ула Славинска
Го пишувам ова издание во класичен стил... се обидувам да дознаам што значи “чувство за хумор”, како функционира, што ги тера лугето да се “навлечат”на хумор. Во друштво сме со Владимир Алексич, српски актер, член на театарот“Бранко Крсманович”( Белград), кој може да го видите во Скопје како дел од Интернационалниот Фестивал на Театарот”Лица без маски” кој се одржа во Мај. Главната тема во оваа изведба (Bre-Kabare) е “Европа- како крајна цел, причини за живеење и целта на постоење.” Судир со виртуeлниот пад на Европската Унија. Какво влијание ќе има врз нас? Дали треба да го одбраниме или да го славиме овој пад? Внимането е насочено кон актерот, неговиот став и одговор на новиот систем на вредности. Час и половина исполнет со музика и пеење-кабаре. Оваа изведба е како снежна долина каде сите оставаат своја трага- добредојдени сте да погледнете во огледалото!!!
Topic of the month
Да погледнеме каква трага остави тој.... Здраво Владо. Првото прашање нема да открие многу.... Како започна со театарот? Зошто? Што беше на почетокот? U pozorište sam došao na poziv sadašnjeg umetničkog direktora Vladimira Cvejića koji je bio upoznat sa mojim prethodnim radom u pozorištu u mom rodnom gradu Zaječaru. Tada sam imao samo potisnutu želju da se bavim pozorištem zbog posvećenosti fakultetu. Međutim kada sam došao i ponovo počeo igranjem na sceni, shvatio da me to ispunjava do poslednjeg atoma i tako ostao u pozorištu punih 5 godina. Дали членовите во оваа театарска група се постојани , или се менуваат? Stalno dolazi do manjih promena. Svake godine budu primljeni novi ljudi, dok neki stari odu. Значи ти си со оваа група веке некое време... Какви се вашите односи? Дали постојат дружења и надвор од сцената? Da družimo se intenzivno i van pozorišta. Naravno ne može tako puno ljudi (oko 40) da se slaže svako sa svakim, međutim kada je predstava u pitanju, svi postaju glumci koji su tu zbog predstave i nema mešanja privatnih emocija prema nekome i odnosa na sceni. Од каде вообичаено ви доаѓа инспирација за вашите претстави? Од вистинскиот живот. Во ред, но, дали има некое место или начин на кој ги паметиш идеите за твојата изведба? Ние всушност не ги пишуваме нашите идеи. Вообичаено, го имаме главниот концепт за изведбата за време на состаноците каде сите членови се присутни.Кога ќе ги започнеме пробите , сите идеи кои ни биле ВО ГЛАВА едноставно почнуваат да се истураат на сцената. Затоа нашите подготовки за настап не траат подолго од 20 проби (тоа ни е максимум број на проби).
Каков е вашиот однос со публиката? Дали има соработка меѓу актерите и публиката? Naravno da postoji taj odnos. Taj odnos u svakoj predstavi treba da postoji jer, ako bi mogla da se napravi najkraća definicija pozorišta to bi bila predstava, glumci i publika u jednom vremenu na jednom mestu. Inače svaka predstava u kojoj glumim je takva da insistira na odnosu sa publikom, ne u svakom mogućem trenutku, ali dobrim delom svake predstave. ДА. Сега знаеме коклу време вообичаено ви е потребно за подготовка на вашите претстави. Па ајде да зборуваме за важето кабаре, кое можеме да го видиме во Скопје... Како започна “Susret Evropi”? Ова е подолго... “BRE CAbare”, “Susret Evropi” е името на овогодинешниот план. Идеата за “BRE CAbare” дојде од нашиот уметнички директор и режисер на оваа изведба Владимир Цвејич. Во соработка со Владимир Џурџевич, млад писател, го направија скелетот на оваа претстава и кога започнаа пробите, секој актер сам додаде нешто ново, некои нови идеи и решенија. Што значи, работењето на оваа претстава беше невообичаено. Идеата се насобираше во нас некое време. Dosadilo nam je lagano prihvatanje svih, i dobrih i loših, evropskih vrednosti i lako odricanje naših, kao i skeptično zatvaranje u sebe i neprihvatanje kvalitetnih ponuda koje dolaze sa strane Evrope i ekstremno veličanje sopstvenih kvaliteta. Predstava je rađena tako da prezentuje neke od vrlo mogućih stanja naše zemlje u daljoj ili bližoj budućnosti. Za gledaoca je ova predstava kao šok terapija otrežnjenja i na njemu je da se opredeli da li je Evroskeptik ili Evrofanatik. Podela uloga je pravljena po tome ko može da stane u koji kostim, obzirom da nismo imali para za pravljenje kostima, već smo koristili ono što smo imali, a to nije mnogo.
priušti. Međutim ja kao mali gliser ostavljam Vasu, koji je 3 puta jači od mene, 3 metra iza cilja. Vasa je hteo da pukne od muke. “Ajde još jednom!” zove me Vasa. “Ajde...” Odgovorim. Pljus, pljas, zamah jedan jamah drugi, Vasa daje sve od sebe i poslednji atom snage iiii..... završava 2 metra iza mene. Poludeo je. Obzirom da smo dobro poznavali Vasu, znali smo šta će ka najviše zaboleti, te tako ja lagano izlazim iz vode i... hodam kao patka zbog peraja koja mi je tata kupio predhodnog dana. Učinilo mi se da je voda oko Vase u tom trenutku počela da vri. Кој е твојот омилен виц? Dva zrna peska nailaze na pustinju i jedno kaže: “U jebo te, koj miting!” Што мислиш дали има вицеви/шеги/ досетки кои се смешни за млади и за стари? Мислам дека спонтани смешни работи кои ги прави едно дете се смешни за сите генерации, но генерациските јазли се присутни во секое време. Што мислиш... Дали има вицеви/шеги/ досетки кои се смешни за Србите, Хрватите, Босанците, Македонците и Словенците? Не се поразлични од вицевите кои се смешни и за остатокот од светот. Дали има нешто што никогаш не би им било смешно на Србите? Нешто што е табу тема? Мислам дека нема. Србите се можеби, луѓе со најголемо чувство за хумор и тие можат да се смеат и зафркаваат за се. Дали мислиш дека има големи разлики во чувство за хумор меѓу Европските држави ? Ако има, која држава има најслично чувство за хумор споредено со твоето? Не, нема многу големи разлики. Сум патувал многу во последниве неколку години и сретнав различни луѓе во секоја држава. Има интересни дечки овде, интересни девојки онде како и летаргични луѓе насекаде. Мислам дека хуморот не е национална карактеристика. Мислиш ли дека можеме да зборуваме за “балканско чувство за хумор”? Дали тоа постои? Може да го наречеш така ако сакаш да означиш вид на хумор специфичен за одреден реон. Но секако, многу работи кои се смешни за нас не се смешни за остатокот од светот.Тоа е нормално бидејќи секоја култура има своја карактеристика. Можеш ли да се смееш на своја сметка? Дали тоа е тешко за тебе или пак лесно? Можам и тоа многу лесно. Но, мислам дека тоа е многу тешко за обичните луѓе бидејќи повеќето од нив се самобендисани. Што според тебе е смешно? Кои животни ситуации? Кој филм/претстава/шоу? Сфатив дека смеата е секаде околку мене. По патот од дома до мојот факултет гледам луѓе кои живеат во свој свет и кога сакаат да излезат од тој свет , обично прават многу смешни работи. На пример, stand-up комедиите на Еди Марфи. Хвала на разговор!!!!
9
Youth in action
И која е твојата улога? Како се подготви за истата? Moja uloga je radnik koji predstavlja radničku klasu, koji je spreman da uči, napreduje i ne želi da bude potisnut nametnutim “kvalitetima” koje Evropa ima da ponudi. Priprema za ulogu nije realno ni postojala, ali može se reći da je svakodnevni život u Srbiji temeljna priprema za bilo koju od uloga u ovoj predstavi. Колку време ја играте “Susret Evropi”? Сеуште ти е смешна? Или можеби никогаш не ни била смешна? U predstavi sam od njenog nastajanja 2006. godine. Obzirom da je svako izvođenje jedinstveno i da je situacija u zemlji takva da je predstava i danas veoma aktuelna. Ova predstava ima po koju komičnu scenu, ali to je zapravo tragikomika. Ispod toga se kriju ozbiljna pitanja koja postavljamo, pitanja od egzistencijalnog značaja. Uvek se dobro osećam i raspoloženje skoči za 100% posle igranja ove predstave. Ајде да ја видиме практичната страна на играњето на сцена... Дали некогаш си заборавил текст? Da, naravno. Ali mozak mi radi tako da nikada nema blokade. Uvek razmišljam nekoliko koraka unapred, tako da se zaista nikada nije desilo da predstava trpi ili stoji zbog mene. Што мислиш за кабаре песните? Кои настапи ти се допаѓаат повеќе ? Кабаре, смешни или сериозни, класични? I pesme, i poezja, i kompletan tekst su birani tako da imaju svoju funkciju u ovoj predstavi. Inače volim da pevam tako da mi je taj segment u predstavi poseban. Volim onu vrstu predstave koja u gledaocu pobudi pozitivna osećanja, koja u njemu uzburka krv. Po prirodi sam vedra osoba pa bih rekao da više volim comedije i cabare. Дали се согласуваш со изреката:”Кабарето е еден вид автотерапија”? Ja bih rekao da je svaka predstava autoterapija. Кога веќе зборуваме за кабаре ситуации... да те прашам за твојот живот... некоја најсмешна ситуација? Кога се случи? За што беше? Какви беа последиците од истата? Izdvojiću jednu iz detinjstva, mada tako mi je zapisano među zvezdama da mi se gotovo svaki drugi dan desi nešto urnebesno. Imao sam 6 godina kada sam se sa bratom, koji je stariji 2 godine od mene, kupao na gradskom bazenu. Tako smo se brčkali, kad nailazi komšija Vasa iz drugog ulaza, koji je inače strašno kompetitivan i strašno sujetan misleći da je najbolji u svemu od svakoga. Inače stariji od mene 3 godine. I tera on mog brata da se trka sa njim, međutim moj brat mu predloži da se trka sa mnom, što sam naravno odmah prihvatio. Sav pun sebe Vasa se premišljao dve sekunde i pristao, jedna pobeda makar i nad slabijem od sebe nahranila i njegovu sujetu do kraja dana. Moj brat daje znak i krećemo... Vasa lagano zamahuje, jer je toliko uveren u pobedu da može to sebi da
Bre - Cabare
by Ula Slawinska
Making this issuu in classical style….trying to find out what’s exactly this sense of humor, how is it working, what’s making people so “into”, we’re meeting with Vladimir Aleksić, Serbian actor, member of “Branko Krsmanovic” theater (Belgrade), which you could see performed in Skopje not so long time ago by the time of International Theater Festival “Faces without masks” (May). The main aim of this performance (Bre Kabare) is“Europe – as final aim, reason to live and purpose of existence. Collision with virtual fall of the European Union. What impact on us will it be? Shall we defend it or celebrate its fall? The attention is focused on the artist, his attitude and response to the new system of values. One hour and a half of music and singing – cabaret. This performance is like a snowy valley where everybody leaves its mark – welcome to look at the mirror!!!
Now, let’s have a look to this one who made it…who leaved his mark…
Topic of the month
10
Hi Vlado. First question won’t be very revealing…How did you come to theater? Why? What was on the beginning? U pozorište sam došao na poziv sadašnjeg umetničkog direktora Vladimira Cvejića koji je bio upoznat sa mojim prethodnim radom u pozorištu u mom rodnom gradu Zaječaru. Tada sam imao samo potisnutu želju da se bavim pozorištem zbog posvećenosti fakultetu. Međutim kada sam došao i ponovo počeo igranjem na sceni, shvatio da me to ispunjava do poslednjeg atoma i tako ostao u pozorištu punih 5 godina. Is your theater group stable or it’s changing? Stalno dolazi do manjih promena. Svake godine budu primljeni novi ljudi, dok neki stari odu. So you’ve already spend quite much time with this group…How are yours realations? Do you spend much time together apart from stage? Da družimo se intenzivno i van pozorišta. Naravno ne može tako puno ljudi (oko 40) da se slaže svako sa svakim, međutim kada je predstava u pitanju, svi postaju glumci koji su tu zbog predstave i nema mešanja privatnih emocija prema nekome i odnosa na sceni. From where you usually get ideas for your performances? From the real life. Ok. But is there any place, any way how you’re trying to remember your ideas for performance? We actualy do not write our ideas. Usually when general plan for new performances is made at the meetings of entire ensemble and when we begin our rehearsals all our ideas that we kept in OUR HEADS we just spill all over the scene. That’s why our preparation of the performances lasts not longer than 20 rehearsals (that was the longest). How does look your relations with public? Is there any relation between actors & public? Naravno da postoji taj odnos. Taj odnos u svakoj predstavi treba da postoji jer, ako bi mogla da se napravi najkraća definicija pozorišta to bi bila predstava, glumci i
publika u jednom vremenu na jednom mestu. Inače svaka predstava u kojoj glumim je takva da insistira na odnosu sa publikom, ne u svakom mogućem trenutku, ali dobrim delom svake predstave. Yes. Now we know how much time you usually spend trying to prepare to your performances. So maybe let’s talk about your cabaret, which we could see in Skopje…How to came into existence “ Susret Evropi”? This is the long one...“Bre CABARE”, “Susret Evropi” is only the name of our year’s plan. Idea for “Bre Cabare” originaly came from our art director and director of this performance Vladimir Cvejić. In association with Vladimir Đurđević, young writer, they made the skelet of this performance and then, when we started the rehearsals every single actor added something new, some new ideas and solutions. So the work on this performance was really unusual. The idea was acumulating in us for some time. Dosadilo nam je lagano prihvatanje svih, i dobrih i loših, evropskih vrednosti i lako odricanje naših, kao i skeptično zatvaranje u sebe i neprihvatanje kvalitetnih ponuda koje dolaze sa strane Evrope i ekstremno veličanje sopstvenih kvaliteta. Predstava je rađena tako da prezentuje neke od vrlo mogućih stanja naše zemlje u daljoj ili bližoj budućnosti. Za gledaoca je ova predstava kao šok terapija otrežnjenja i na njemu je da se opredeli da li je Evroskeptik ili Evrofanatik. Podela uloga je pravljena po tome ko može da stane u koji kostim, obzirom da nismo imali para za pravljenje kostima, već smo koristili ono što smo imali, a to nije mnogo. So what was exactly your role? How did you prepare to your it? Moja uloga je radnik koji predstavlja radničku klasu, koji je spreman da uči, napreduje i ne želi da bude potisnut nametnutim “kvalitetima” koje Evropa ima da ponudi. Priprema za ulogu nije realno ni postojala, ali može se reći da je svakodnevni život u Srbiji temeljna priprema za bilo koju od uloga u ovoj predstavi.
ja. Vasa je hteo da pukne od muke. “Ajde još jednom!” zove me Vasa. “Ajde...” Odgovorim. Pljus, pljas, zamah jedan jamah drugi, Vasa daje sve od sebe i poslednji atom snage iiii..... završava 2 metra iza mene. Poludeo je. Obzirom da smo dobro poznavali Vasu, znali smo šta će ka najviše zaboleti, te tako ja lagano izlazim iz vode i... hodam kao patka zbog peraja koja mi je tata kupio predhodnog dana. Učinilo mi se da je voda oko Vase u tom trenutku počela da vri. Your favourite joke? Dva zrna peska nailaze na pustinju i jedno kaže: “U jebo te, koj miting!” What do think is there anything in jokes/ quips/gags what’s funny both for young and older people? I think that spontanious funny things that child does is funny for all generations, but generation gaps are present in all times. Now, maybe let’s come closer…Is there anything in jokes/quips/gags what’s funny for Serbs, Croats, Bosnians, Macedonians & Slovenians? No more or less that is funny for the rest of the world. Is there something which won’t be ever funny for Serbs? What’s kind of tabu? I don’t think so. Serbs are, maybe, peaople with most sense of humour and they can make a joke about anything. So…do you think there are big differences between European countries in their sense of humor? If yes, which national sense of humor is the most close to your? No not big differences. I traveled a lot for the past several years and I met different kind of people in every coutry. So you have funny guys here funny girls there and also lethargic people here and there I do not think that humor is national characteristic. Do you think we can talk about “balkan sense of humor”? Is there something like this? You can call it that way if you want to label kind of humor that is specific for some area. But of course that many things that is funny for us won’t be funny for the rest of the world and that is normal because every culture has it’s own characteristics. Can you laugh at yourself? Is it difficult for you or rather easy? I can and it’s easy for me. But I think that it’s pretty hard for the simple minded people and because the most of them are vain. What’s funny for you? Which life situations? Which movies/ performances/ shows? I find that laughter is everywhere I look around. On the way from my home to my faculty I see peple in their own worlds and when in their atempts to escape them they usualy make some pretty funny things. For example, Eddie Murphy’s standups. Thank you for talk!
11
Topic of the month
How long do you already play this “Susret Evropi” ? Is it still funny for you? Or maybe it has never been? U predstavi sam od njenog nastajanja 2006. godine. Obzirom da je svako izvođenje jedinstveno i da je situacija u zemlji takva da je predstava i danas veoma aktuelna. Ova predstava ima po koju komičnu scenu, ali to je zapravo tragikomika. Ispod toga se kriju ozbiljna pitanja koja postavljamo, pitanja od egzistencijalnog značaja. Uvek se dobro osećam i raspoloženje skoči za 100% posle igranja ove predstave. Now, let’s have a look to the practical side of playing on stage…Have you ever forget text? Da, naravno. Ali mozak mi radi tako da nikada nema blokade. Uvek razmišljam nekoliko koraka unapred, tako da se zaista nikada nije desilo da predstava trpi ili stoji zbog mene. What do you think about cabarets songs? Which kind of performance do you like more? Cabaret, funny or thus serious, classic? I pesme, i poezja, i kompletan tekst su birani tako da imaju svoju funkciju u ovoj predstavi. Inače volim da pevam tako da mi je taj segment u predstavi poseban. Volim onu vrstu predstave koja u gledaocu pobudi pozitivna osećanja, koja u njemu uzburka krv. Po prirodi sam vedra osoba pa bih rekao da više volim comedije i cabare. Do you agree with phrase: “Cabaret is a kind of autotherapy”? Ja bih rekao da je svaka predstava autoterapija. As we came more into cabaret situations…let me ask you abour your life.. the most funny situation? When did it happened? What was it? What was circumstances? Izdvojiću jednu iz detinjstva, mada tako mi je zapisano među zvezdama da mi se gotovo svaki drugi dan desi nešto urnebesno. Imao sam 6 godina kada sam se sa bratom, koji je stariji 2 godine od mene, kupao na gradskom bazenu. Tako smo se brčkali, kad nailazi komšija Vasa iz drugog ulaza, koji je inače strašno kompetitivan i strašno sujetan misleći da je najbolji u svemu od svakoga. Inače stariji od mene 3 godine. I tera on mog brata da se trka sa njim, međutim moj brat mu predloži da se trka sa mnom, što sam naravno odmah prihvatio. Sav pun sebe Vasa se premišljao dve sekunde i pristao, jedna pobeda makar i nad slabijem od sebe nahranila i njegovu sujetu do kraja dana. Moj brat daje znak i krećemo... Vasa lagano zamahuje, jer je toliko uveren u pobedu da može to sebi da priušti. Međutim ja kao mali gliser ostavljam Vasu, koji je 3 puta jači od mene, 3 metra iza cil-
Програма за Размена на Млади и Студирање (YES) Матеја Колевска Нашата планета е најширокото место каде можат да се пронајдат сите култури и општества. Да се уци за други општества и вредности, како и да се обучуваат другите за обичаите и културата на нивната земја е можност која никој од нас не смее да ја пропушти. Оваа шанса нам ни е дадена од Државното Биро за Едукација и Култура (ECA)
Youth in action
12
Програмата за Размена на Млади и Студирање (YES) беше основана во Октомври 2002 и беше спонзорирана да обезбеди стипендии за студенти од средните образованија (1517 години) за да поминат до една академска година во САД. Програмата е од голема важност за прожирување на комуникацијата меѓу народот од САД и нивните партнердржави во програмата за да се овозможи промовирање на заедничко разбирање и почит. Студентите живеат во домакинсемејства, постеуваат средно училичте во САД, се вклучуваат во активности за да научат подобро за Американското општество и вредности, да се здобијат со лидерски способности и да помогнат во едуцирањето на Американците за нивната држава и култура. Целите на програмата се многубројни. Најпрвин, Државното Биро за Едукација и Култура и Американскиот Совет целат да проморираат подобро разбирање меѓу младите од Албаниа, Боснаи Херцеговина, Бугарија, Косово и Македонија за американското општество, луѓето, институциите, вредностите и културата. Другите цели вклучуваат негување на долготрајни лични поврзувања, вклучувајќи ги учесниците од размената во активности кои промовираат взаемно разбирање, почитување на разликите, лидерски способности и разбирање за граѓанската заедница, зголемување на разбирањето на земјите и културите на странските студенти од страна на Американците и зголемување на капацитетот на организација во земјите членки во вклучување на младината во активности кои ги зајакнуваат програмските цели. За да ја добиете оваа стипендија треба да поминете низ 3 процеси на елиминација. Првиот процес вклучува мал 15 минутен тест каде се оценува важето ниво на познавање на англискиот јазик. Овој тест покажува дали го имате основното ниво за познавање на англискиот јазик.
Оние кои го поминуваат овој процес преминуваат во вториот дел , каде е потребно да го потврдат нивото на познавање на англискиот јазик со пишување на дополнителен есеј во траење од час и половина, кој важи за B2 ниво според системот ALTE. Третиот процес е конечна елиминација кој стои меѓу вас и едногодишна стипендија во САД, со интервју на кое се избираат 18 стиденти (од Македонија). Пробај и можеби ТИ ќе бидеш тој што ќе ја има шансата да учествува во толку многу различни области, со што ќе се збогатиш. Ќе се збогатиш со ИКУСТВО!
Youth Exchange and Study program (Yes)
13
Mateja Kolevska
Youth Exchange and Study (YES) was established in October, 2002 and sponsored to provide scholarships for high school students (15-17 years) to spend up to one academic year in the U.S. The program is vital to expanding communication between the people of the United States and its partner countries in the program in order to promote mutual understanding and respect. Students live with a host family, attend a U.S. high school, engage in activities to learn about American society and values, acquire leadership skills, and help educate Americans about their countries and cultures. The goals of the program are many. Foremost, the Department of State’s Bureau of Educational and Cultural Affairs (ECA) and American Councils aim to promote a better understanding among youth from Albania, Bosnia-Herzegovina, Bulgaria, Kosovo, and Macedonia about American society, people, institutions, values, and culture. Other goals include fostering lasting personal ties, engaging the exchange participants in activities that promote mutual understanding, respect for diversity, leadership skills, and an understanding of civil society, enhancing Americans’ understanding of foreign students’ countries and
cultures, and increasing the capacity of organizations in participating countries to engage youth in activities that enhance program goals. To provide yourself this scholarship you need to go through 3 round of elimination. The first round includes a 15 minutes small test where the level of your English is going to be tested for the first time in the elimination. This short test will determine if you have the basic knowledge of the English language. The people that made it in this round are able to participate in the second part by confirming their knowledge with an hour and a half test and an additional writing essay which are made for the level B2 on ALTE system. The third round is the final elimination standing between you and one year scholarship in the USA, with an interview meant to finally choose the 18 students (from Macedonia). Try and maybe you will be one that will have the chance to participate and have the chance to do so many diverse things, making yourself richer! Richer with EXPERIENCE!
Youth 10 things in action
Our planet is the widest place where all kind of cultures and societies can be found. Learning about additional societies and values, as well as educating others about the customs and cultures of their homeland is an opportunity that no one should let go. This kind of chance is given to us from the Department of State’s Bureau of Educational and Cultural Affairs (ECA)
Cult classics of the 90’s Laura Kroes
Чудни наслови и алегорични теми, често видени како контроверзни, не следејќи ги традиционалните стандарди на популарната кинематографија – зборуваме за култните филмови.
Strange topics and allegorical themes, often seen as controversial and not following the traditional standards of mainstream cinema – we’re talking about cult films.
10 Things
14
Thelma and Louise (Ridley Scott, 1991) Louise, a waitress, and her best friend Thelma, a housewife, planning a weekend getaway. Their purpose is to escape from the men in their lives. Jimmy, Louise’s longtime casual partner, is a gruff mechanic who loves Louise, but doesn’t know how to show it. Darryl, Thelma’s husband, is a plain loser, a carpet salesman with a cheesy mustache and a lack of respect for his wife. When Thelma is propositioned by a truck driver and nearly raped, Louise shows up and shoots the man. All over sudden, they are fugitives, and the film turns into one of the best feminist ‘buddies-on-the-run’ movies ever made. Thelma & Louise (Ridley Scott, 1991)
Келнерката Луиз и нејзината најдобра другарка Телма, која е домаќинка, планираат да избегаат за викенд. Целта им е да избегаат од мажите во нивните животи. Џими, долгогодишниот партнер на Луиз, е груб механичар кој ја сака Луиз, но не знае како да и покаже. Дерил, мажот на Телма, е обичен губитник, продавач на теписи со мустаќи и недостаток на почит кон својата жена. Откако Телма ќе добие понуда за брак од страна на камионџија и за малку ќе биде силувана, на сцената се појавува Луиз и го убива. Одеднаш тие се бегалци и филмот преминува во еден од најдобрите феминистички „пријатели во бегство“ филмови на сите времиња.
Fight club (David Fincher, 1999)
Џек е навидум просечно момче кое работи во голема автомобилска компанија, пати од несоница и сака да ги прегледува каталозите на ИКЕА во потрага по ново парче добар мебел. Малку чудно, но единствено задоволство доживува при редовните посети на групна терапија. Откако ќе го сретне распарталениот, уверен Тајлер, неговиот живот одеднаш почнува да добива цел. Тие започнуваат неделни борби и набрзо собираат луѓе да се вклучат во крвните борби. Во општество со работни места кои не бараат никакви чувства, тие барем може да почувствуваат нешто, макар тоа било болка од забот кој бил поместен од своето место од удар со тупаница. Fight Club има толку многу да каже, може ќе треба да го погледнете неколку пати пред да разберете за што се се работи во филмот.
Fight club (David Fincher, 1999) Jack is a seemingly average guy who’s working at a big car company, suffers from insomnia and likes to search through IKEA catalogues for the next piece of good furniture. Slightly weirdly, his only pleasure comes from regular visits to therapy groups. When he meets the rugged and confident Tyler, his life suddenly begins to get a purpose. They start weekly fights and soon develop a crowd, lusting to join in the bloodbath. In a society with jobs that require no feeling, at least they can feel something, even if it may be the pain of a tooth being dislodged by a fist. Fight Club has so much to say, you might need more viewings before you’re able to grasp everything the film is about.
Pulp Fiction (Quentin Tarantino, 1994) Pulp Fiction gives us an inside look at a memorable community of criminals. Prizefighter Butch Coolidge has decided to stop payment on a deal he’s made with the devil. Honey Bunny and Pumpkin are a couple of young lovers and small time thieves who decide they need a change of venue. Meanwhile, Vincent Vega and Jules, spent their days shooting up other crooks who are late on payments to their boss. While one is asked to babysit their boss’ dangerously pretty young wife, the other suddenly realizes that he must give up his life of crime. Full of unforgettable dialogues and black humour, Pulp Fiction is one of Tarantino’s greatest cult films. Pulp Fiction (Quentin Tarantino, 1994)
Pulp Fiction ни овозможува поглед во впечатливата заедница на криминалци. Борачот з Буч Кулиџ одлучува да престане да плаќа за зделката што ја склучил со ѓаволот. Хани Бани и Пумпкин се двојка млади љубовници и ситни крадци кои одлучуваат дека треба да го променат местото на делување и живеење. Во меѓувреме, Винсент Вега и Џулс ги поминуваат деновите гонејќи други измамници кои доцнат со исплата на нивниот шеф. Додека едниот добива задача да ја чува опасно убавата млада жена на шефот, другиот одеднаш сфаќа дека мора да се откаже од својот криминален живот. Полн со незаборавни дијалози и црн хумор, Pulp Fiction е еден од најголемите култни филмови на Тарантино.
Sonnenallee (Leander Hausmann, 1999) This movie takes us on a trip trough East Germany back in the seventies, in the shadows of the Berlin wall. The film depicts the life of a group of teenagers on the east side of the Sonnenallee, right next to one of the border crossings between East and West. They spend their days listening to pop music, partying and dreaming about the opposite sex, while the lure of the West is always present. The movie illustrates the absurdity of everyday life on the Sonnenallee. And therefore throughout the former East Germany. Sonnenallee (Leander Hausmann, 1999)
Овој филм не води на патување преку Источна Германија назад во седумдесеттите, во сенките на берлинскиот ѕид. Филмот го опишува животот на група тинејџери на источната страна на Соненале, веднаш до еден од граничните премини помеѓу Истокот и Западот. Тие го поминуваат времето слушајќи поп музика, забавувајќи се и сонувајќи за спротивниот пол, додека мамката на Западот е секогаш присутна. Филмот ја прикажува апсурдноста на секојдневниот живот во Сонале, а со тоа и низ поранешна Источна Германија.
Lost Highway (David Lynch, 1997) After a bizarre encounter at a party, Fred, a jazz saxophonist is framed for the murder of his wife, Renee. But then, suddenly, he’s not Fred, but Pete, a younger man who can’t quite explain his presence in jail. A surreal, twisted movie in which characters frequently morph into other characters, and people disappear and reappear at any given moment, in addition to sometimes occupying multiple areas of time and space. Lost highway is not for everyone, however, it’s an intense and original piece of film-making. According to Lynch, life is a bizarre affair, full of inexplicably absurd moments that we all sheepishly seem to pass through day after day. And that’s exactly what he shows in this movie. Lost Highway (David Lynch, 1997)
По едно бизарно сретнување на забава, Фред, џез саксофонист е наместен за убиството на својата жена Рене. Но одеднаш, тој не е Фред, туку Пете, помлад маж кој не може сосема да си го објасни своето присуство во затвор. Надреален, изместен филм во кој карактерите често преминуваат во други, а луѓето исчезнуваат и повторно се појавуваат во даден момент, а понекогаш се на неколку места во неколку времиња. Lost highway не е за секого, меѓутоа претставува интензивно и оригинално филмско дело. Според Линч, животот е бизарна работа, полн со необјасниво апсурдни моменти преку кои ние се чини дека тивко преминуваме од ден во ден. И токму тоа го покажува во овој филм.
La Haine (Mathieu Kassovitz, 1995) This black and white film follows Vinz, a Jew, Saïd, an Arab, and Hubert, an African boxer and their time spent in the French suburban “ghetto” over a span of 24 hours. High levels of diversity coupled with the racist and oppressive police force, have raised tensions to a critical breaking point. During the riots that took place a night before, a police officer lost his handgun in the ensuing madness, only to leave it for Vinz to find. To gain the respect he deserves, Vinz vows to kill a cop if his friend Abdel dies in the hospital, due the beating he received while in police custody. This film will never escape controversy and if you haven’t seen it yet, you have a lot of catching up to do. La Haine (Mathieu Kassovitz, 1995)
Овој црно-бел филм го следи Евреинот Винц, Арапот Саид и африканскиот боксер Хјуберт и времето кое заедно го поминуваат во француското „гето“ во тек на 24 часа. Високото ниво на разноликост придружено со рацистичка и опресивна политичка сила доведоа до критичка тензија. Во текот на бунтовите претходната вечер, еден полицаец го губи својот пиштол во целото тоа лудило, а наредниот ден Винц го пронаоѓа. За да се здобие со почитта која ја заслужува, Винц ветува дека ќе убие полицаец доколку неговиот пријател Абдел умре во болница поради тепањето кое му беше удрено од полицијата додека бил во притвор. Овој филм засекогаш ќе остане контроверзен и доколку се уште не сте го виделе, имате што да надокнадите.
Youth 10 things in Europe
16
Naked (Mike Leigh, 1993) After a rape down a back alley in Manchester, Johnny steals a car and flees his hometown for London to seek refuge with his former girlfriend, Louise. He seduces her roommate Sophie before leaving them both and wanders the London streets. An intelligent, educated and a deeply embittered man as well, Johnny expounds his world-view at long and lyrical length to anyone who will listen. Most of his philosophical thoughts underline the utter pointlessness of existence or speculate about when our brief time on the planet will end. Naked illustrates the pain of alienation and lost direction. Naked (Mike Leigh, 1993)
По силување во една тесна уличка во Манчестер, Џони краде кола и го напушта својот роден град упатувајќи се кон Лондон кај својата бивша девојка Луиз. Ја заведува нејзината цимерка Софи пред да ги остави и двете и лута низ лондонските улици. Како интилигентен, образован и длабоко огорчен маж, Џони ги изложува своите светски видувања на долго и на широко на секој што е желен да го чуе. Повеќето од неговите филозофски мисли упатуваат на потполната бесмисленост од постоење или шпекулира за крајот на нашата планета. Naked ја отсликува болката на оттуѓување и изгубена насока.
Bad boy Bubby (Rolf de Heer, 1993) Bubby has been kept isolated from the outside world for 35 years, raised by a perverted mother, who uses him as a sexual surrogate for his absent father, he’s incapable of functioning on any level other than mimicry. He imitates words, phrases and expressions from the few people he comes into contact with and has no sense of how to function in society. When he finally leaves the safety of his home, he experiences the joys of a day to day ‘normal’ existence. De Heer was making this film as weird as he possibly could, but yet it all seems to fit together as a whole. Bad boy Bubby has ‘cult movie’ written all over it.
Bad boy Bubby (Rolf de Heer, 1993)
Баби е изолиран од надворешниот свет цели 35 години, одгледан од перверзна мајка која го користи како сексуален сурогат за отсутниот татко и тој е неспособен да функционира на друго ниво освен мимикрија. Имитира зборови, фрази и изрази од неколкуте луѓе со кои ќе дојде во контакт и нема никаква идеја како да функционира во општеството. Откако конечно ќе ја напушти безбедноста на својот дом, тој ќе ги вкуси задоволствата на секојдневните „нормални“ искуства. Де Хер го направи овој филм што е можно почуден, но сепак се чини дека се се вклопува во една целина. Бед Бој Баби е целосно „култен филм“.
Trainspotting (Danny Boyle, 1996)
„Одбрав да не одберам живот. Одбрав да одберам нешто друго“. При отфрлањето на работи како што се материјалните, работа и здравствено осигурување, Марк Рентон се бунтува, но овде не се работи само за вообичаеното однесување на младите – туку подлабоко, поупорно незадоволство од културата која тој ја смета за нездрава и задушувачка. Рентон наоѓа излез во дрогата и опкружен е со своите „пријателчиња“, група на измамници, лажговци и психопати кои се уште поизвртени од него. Trainspotting го отсликува циклусот на зависност, но не се работи само за дрогата. Карактерите се совршено одглумени и тешко е да не се воодушевиш од овој асортиман на никакви животи.
True romance (Quentin Tarantino, 1993) I can’t finish this article without mentioning one more Tarantino movie, True Romance is another cult classic. When Clarence, a comic book salesman, meets Alabama, a beguiling prostitute, it’s love at first sight. He marries her and confronts her pimp to tell him that she’s trough working. A vicious gunfight ensues, leaving two people dead and Clarence with a suitcase of cocaine that everybody wants to get their hands on. With its bizarre storyline, strong sense of dark humour, ugly violence and brilliant dialogues, it’s typical Tarantino. True romance (Quentin Tarantino, 1993)
Не можам да го завршам овој текст без да споменам уште еден филм од Тарантино, True Romance кој е уште една култна класика. Откако Клеренс, продавач на стрипови, ќе ја запознае проститутката Алабама, тоа е љубов на прв поглед. Ја зема за жена и се соочува со нејзиниот макро велејќи му дека таа нема веќе да работи. Започнува злобна тепачка со пиштоли, која завршува со двајца мртви, а Клеренс со куфер кокаин до кој сите сакаат да допрат. Со бизарната приказна, силното чувство на црн хумор, ужасното насилство и волшебните дијалози, тоа е типичен Тарантино.
17
Youth 10 things in Europe
Trainspotting (Danny Boyle, 1996) “I chose not to choose life. I chose to choose something else”. In rejecting things like material possessions, a paying job, and dental insurance, Mark Renton is rebelling, but this isn’t just the usual disaffection of youth - it’s a deeper, more pervasive dissatisfaction with a culture he views as sick and stifling. Renton’s escape is through drugs, and he’s surrounded by his “buddies”, a group of crooks, liars, and psychos who are even more twisted than he is. Trainspotting portrays the cycle of addiction, but is not only a film about drugs. The characters are brilliantly acted and it’s hard not to be fascinated by this assorted collection of lowlifes.
ШТО ДА УЧИТЕ – за да обезбедите добро вработување во Европа на иднината 18
Некои учат за забава, некои за знаење, некои за да “тепаат време”. Некои за вработување. Кога се зема во обзир што треба да се учи, идните чанси за вработување се важен дел за кој треба да се мисли. Ви предлагам неколку области за учење, каде се предвидува цветање на идните работни места – врз основа на тоа како би изгледала Европа на иднината. Листата не е целосна, но би требало – барем – да поттикне некои алтернативни погледи и дискусии. Веијо Нурми
Youth in Europe
Екологија. Ја има насекаде околу нас,
во вестите, во воздухот: еколошките проблеми се активни постојано. Во иднината ќе бидат уште поактивни. Не се шпекулира дека ова ќе создаде работни места во секторот за екологија. Всушност: тоа е јасно потврдено.
Инжинерство.
Златното доба на хуманизмот изгледа е одамна заборавено. Технологијата нè опкружува. Таа е под нас , над нас, до па дури и во нас. Добредојдовте во Технолошкото доба! Доколку третата светска војна не го врати човештвото во Каменото доба, инженерите и од старите и од новите области ќе бидат барани насекаде. Дури и работните места за инжинери на петролеумот се предвидува да се зголемат- иако веќе со децении се претпоставува дека петролеумот ќе се истроши!
Медицина. Баш изгледа како сон дека во иднината никој нема да се разболи и докторите нема да бидат потребни. Доколку верувате во ова – не учете за доктор. Но, случајот денес е дека докторите се вработуваат насекаде.Една
голема карактеристика за оваа професија е дека е скоро универзална: докторо од една држава може да работи во скоро секоја држава. Ова на пример не е случај со а д в о к а т и т е , бидејќи законите се различни во секоја држава.
Било
што интернационално. Националните граници го губат значењето. Во денешно време се е интернационално. Зошто не би се придружите и не би земале дел од добивките? Немора да учите интернационални теми како главен предмет, но, што и да учите – добро би било да учите нешто интернационало како спореден предмет, како додаток на вашето знаење. Практично би било да се научи добро Англискиот јазик, нели? Европска
Унија.
Бизниси
насочени
објаснувам ова?
Дали
треба
кон
да
го
клиентот.
Информационите општества се веќе минато – сега сме во услужни општества. Да не ги споменам и консумирачки општества, каде што најверојатно ќе останеме засекогаш. Компаниите сакаат да ги услужуваат потрошувачите колку што е можно подобро а со тоа и да ги натераат да консумираат повеќе од кога било. За ова се потребни бизнисмени , кои знаат како да се доближат до потрошувачите. Специјалисти по Медија и Комуникации. Како додаток на ПР и маркетинг. Специјалистите по МиК ги вработуваат за да ја развијат комуникацијата ви организациите, да ги решат комуникациските предизвици кои, на пр., ги предизвикуваат интернационализациите на работната атмосфера. Исто така зголемената комплексност на светот има потреба од МиК специјалисти: како што светот станува се по комплициран, се повеќе се бараат специјалисти кои ќе ги објаснат и ќе ги разјаснат работите за луѓето. Имаме премногу книги со информации – сега само треба да ги разбереме.
WHAT
TO STUDY
to ensure good employment opportunities in future Europe Veijo Nurmi
Some study for fun, some for knowledge, some to kill time.
Some for employment.
HI
RE D
When considering what to study, future chances of getting jobs are one noteworthy aspect to think about. Here I suggest a few fields of study, where future job prospects may be predicted to flourish – based on what Europe probably looks like in the future. The list is very incomplete, but should – at least – raise some alternative views and discussion.
necessarily need to study international issues as your main subjects, but whatever you study – it may be good to study something international as a minor, as an addition to your main know-how. At least learning good English seems practical, doesn’t it?
Engineering. The golden age of humanism seems long forgotten. Technology surrounds us. It is under, above, next to and even inside us. Welcome to Techno Age! In case the third world war won’t throw mankind back to Stone Age, engineers from both old and new fields will remain to be needed everywhere. Even petroleum engineering jobs are forecasted to increase – although for already decades petroleum has been feared to run out soon!
EU. Do I need to explain this one?
Medicine. Some dream that in the future nobody will be sick and thereby doctors won’t be needed. In case you believe in this – don’t become a doctor. But the state of today is that doctors are hired everywhere.One great thing with this profession is that it is nearly universal: a doctor from one country can work in almost any country. This is not the case with e.g. lawyers, because laws are different in every nation.
Also specialists of Media & Communication are hired to the quest above. In addition to PR and marketing, M&C specialists are hired to develop communication inside organisations, to deal with the communication challenges that e.g. the internationalisation of work environments is creating. Also the increasing complexity of the world employs M&C pecialists: as the world gets more and more complicated, more and more specialists are needed to explain and clarify things to people. We have enormous volumes of infor mation – now we should still somehow understand it.
Anything international. National borders are losing their meaning. Nowadays it’s all about international. Why not join and get your share of the benefits? You don’t
Customer-oriented business. Information society is ancient history – we are in service society now. Not to mention consumption society, where we’ll probably stick forever. Companies want to serve customers as well as possible and to make them consume even more than possible. This requires businessmen, who know how to get closer than ever to customers.
Youth in Europe
Environment. It’s all around, it’s everywhere, it’s in the news, it’s in the air: environmental issues are constantly highlighted. In the future it gets even bigger. It isn’t speculated that this would create jobs to the environmental sector. In stead: it is clearly stated.
19
МОЈАТА РАБОТА ВО ФИНСКА: Барање на работа 24/7 Некои имаат свој сопствен начин на вршење на некоја работа. Некои сопствен начин на добивање на работа. Или не добивање. Веијо Нурми
Youth in Europe
20
Јас доаѓам од Финска. Зборувам четири јазици течно и имам диплома за природни ресурси, опширна компјуртерска литература и и две и пол годишно работно искуство. После дипломирањето (како најдобар во класот) на универзитетот го поминав летото волонитирајќи и патувајќи. Есента се вратив во Финска со намера да си најдам работа. “Нема да бидам пребирлив”, помислив, “Ќе прифатам секаква работа, се што ќе најдам во најскоро време и што ќе ме држи зафатен, сигурно ќе најдам барем нешто”. Намери од соништата – ужасна реализација. Наместо работа јас најдов невработување. Ме држеше зафатен скоро целата зима. Приближно шест месеци. Набрзо сфатив дека и покрај плаќањето далеку помалку, невработувањето беше каде каде поголема работа во споредба со вистинската работа. Работата те држи зафатен осум часа дневно, пет дена неделно. А невработеноста? Повеќето од моето време таа зима го потрошив читајќи огласи за работа, пишувајќи апликации за работа, барајќи компании кои ветуваат и јавувајќи се на потенцијалните работодавачи... од утро до мрак, од Понеделник до Недела. Живеев во Lahti град со околу 100 000 жители. Тој е на еден час оддалеченост од главниот град, Helsinki. Аплицирав за работа вo Lahti, околниот регион и во Helsinki. За да ги подобрам моите способности, посетував едукативни курсеви во околните градови. Ги посетував во период од два и пол месеци, во исто време продолжив со мојот лов по работа. Тоа беа тешки времиња. Вработувањето беше единственото нешто на кое мислев, но ништо добро немаше на повидок – најмалку од се работа. Целото мое опкружување се состоеше од два вида на луѓе: невработени и вработени. Еден од тие вторите еднаш ми рече: “Кога ќе пратиш сто апликации за работа – тогаш можеш да сметаш дека твојот лов по работа започнал”. Тој беше во право. Откако испратив повеќе од 110 апликации и бев на повеќе од десет интервјуа (од кои повеќето беа на 50км оддалеченост). конечно бев вработен. Мислам дека тоа беше моментална утеха бидејќи работата траеше само три месеци. После таа работа, бев повторно невработен. И повторно, немаше работа на повидок. Минатата година, после вршење на волонтерска работа преку летото, заситувајќи се од неа, решив никогаш повеќе да не работам како волонтер. Сепак, помалку од една година подоцна, невработеноста ме предомисли. Бев уморен од тоа што бев невработен и поради тоа што не можев да најдам начин да излезам од тоа, дојдов во Македонија да волонтирам на една година. Се освен невработеност, ве молам. Сеуште не знам што ќе се случи после оваа година во Македонија. Се надевам дека нема да морам да се вратам во Финска. Таму нема ништо друго за мене освен неварботеност...
My 24/7 work in Finland: searching for a job
Some have their own way of doing work. Some have their own way of getting work. Or not getting it. Veijo Nurmi
21 I come from Finland. I speak four languages fluently. I have a Bachelor’s degree on Natural Resources, broad computer literacy and 2½ years of work experience. After graduating (as the best of my class) from university I spent the summer volunteer working and travelling. In the autumn I returned to Finland, intending to find myself a job.
Very soon I realised that although paying far less, unemployment was much more work than a real job. A job employs you for only 8 hours per day, 5 days a week. And unemployment? That winter I spent most of my time reading job announcements, writing job applications, finding out about promising companies, calling to potential employers… morning to night, Monday to Sunday. I lived in a major town called Lahti, with 100 000 inhabitants. It is only one hour from the capital city, Helsinki. I applied for jobs from Lahti, from the whole surrounding region and from Helsinki. To develop my skills I also went to further education courses in neighbouring towns. I attended to them for total two and a half months, full-time, the same time as I, also full-time, continued job-hunting. These were hard times. Getting a job was the only thing I could think of, but I couldn’t see anything good coming – last of all a job. My whole social surroundings consisted of only two kinds of people: other unemployed and employment officials. One of the latter ones told me: “When you have sent one hundred job applications – then you can consider your job-hunting to have started”. He was right. After sending over 110 job applications and visit ing over 10 job interviews (many of which where over 50 kilometres away) – I finally was hired. It was a minimal consolation though: the job lasted only three months. After that job, I was unemployed again. And again: no jobs in sight. Last year, after doing volunteer work for almost the whole summer and getting all fed up with it, I decided to never work as a volunteer again. Well, less than one year later, unemployment re-decided for me the opposite: I was too tired of being unemployed and did not find any other way out of it – so I came to Macedonia for a one year long volunteering. Anything but unemployment, please. I don’t know yet what will happen after this year in Macedonia. I hope I won’t have to return to Finland. There is nothing but unemployment waiting for me.
Youth in Europe
“I won’t be picky”, I thought, “I will accept almost any work, anything that I find soon and that keeps me busy, I will surely find at least something”. Dreamy intentions – dreadful realisations. In stead of a job I found unemployment. It kept me occupied for the whole winter. Nearly six months.
Како се изгубивме во ѓубрето Лаура Маканен Првото нешто кое ми падна во очи во Скопје беа убавите планини кои го опкружуваат градот. Но, набрзо не можев а да не забележам дека куп ѓубре е расфрлано скоро насекаде каде што ќе погледнев. По часови размислување дојдов до заклучок дека мора да постои друго објаснување за купот ѓубре од чистата безбрижност на луѓето фрлајќи го по улица. Тоа едноставно не се совпаѓаше со моето размислување дека некој доброволно придонесува за таква нечистотија па изведов некои теории за тоа што може да биде вистинската причина за овој проблем.
Active lifestyle
22
Владата. Ако нешто не е како што ви се допаѓа обвинете ги водачите. Тоа е доволно едноставно и безбедно. Владините политики секако се чинат некохерентни и нелогични. Ако сметаат дека е пожелно да поставуваат нови статуи низ цела држава можеби им се чини разумно и да фрлаат ѓубре по улиците, само за да изгледа пофино. Соседи. Доста е карактеристично за Финците да им завидуваат на соседите и да ги криват за сешто и затоа јас набрзо започнав да барам објаснувања малку подалеку. Можеби не треба да се криват граѓаните, туку нешто што потекнува надвор од државата. Можеби на луѓето во соседните држави едноставно им дошло преку глава од се и одлучиле да се ослободат од тоа на едноставен начин. Едноставно фрлете преку границите! Проблемот е само да се открие кој сосед тоа го направил!
Ракија. Некако успеав да го избегнам овој златен пијалок до сега и по малку размислување одлучив да продолжам со таа навика и во иднина. Разумните луѓе не би фрлале толку многу ѓубре на улица. Откако ќе се напијат ракија луѓето повеќе не се разумни. Само додадете го балканскиот менталитет и исходот е јасен. Доколку не сте убедени во моите теории можеби треба да започнете да размислувате за тоа како може самиот/та да ја подобрите ситуацијата. Без разлика дали зборуваме за справување со отпадот или борба со климатските промени, на крајот целта е доста едноставна. Не мора да се откажете од се за да живеете помалку загаден живот. Гледајте на тоа повеќе како на хоби. Тоа може да го спаси светот. Чекор по чекор.
Laura Makkanen
The Government. If something’s not the way you like it, blame the leaders. It’s easy and safe enough. The policies of the government seem incoherent and illogical anyhow. If they think it’s desirable to pitch new statues all over the capital then it might be reasonable for them to throw out garbage on the streets as well, just to make it look nicer. Neighbours. It’s very characteristic of the Finns to be jealous of neighbors and blame them for doing or not doing things, which is why I pretty soon started to find explanations a little further away. Perhaps it’s not the local people who are to blame but something outside the country. Maybe people in the neighboring countries merely got fed up with all the junk and decided to get rid of it the easy way. Just throw it outside the boarders! The only problem is to find out, which of the neighbors did it. Rakija. I have somehow managed to avoid this golden beverage so far and after a little consideration decided to follow the habit in future as well. People with normal sense would not throw so much garbage on the streets. After drinking some rakija people might not be so rational any more. Just add a little bit of Balkan mentality and the outcome is clear. If you’re not convinced of my theories you should probably start to think about how You can improve the situation by yourself. Whether we’re talking about littering or fighting climate change in the end the means are fairly simple. You don’t have to give up everything in order to live a less pollutive life. Think of it more as a hobby. That can save the world. Step by step.
23
Active lifestyle
The first thing that caught my eye in Skopje was the beautiful mountains surrounding the city. Pretty soon after that I couldn’t avoid noticing the amount of trash lying basically everywhere I watched. After hours of thinking I made the conclusion that there has to be other explanation to the amount of waste than just thoughtless people throwing it on the streets. It simply can’t fit to my thinking that someone would voluntarily bring about such uncleanness so I made up some theories on what might be the actual cause of the problem.
Боите на Македонија Мирелла Макурат Се приближува есен, ме потсеќа на магла, дожд, мистериозен мирис… Почнувамe
презентација на сите етнички групи и нации, кои живеат во
Република Македонија, cо можеби најшарена и полна со бои група на граѓјани на Македонија – РОМИТЕ.
10 things
24
Ромите во Македонија сочинуваат една од малцинските етнички групи. Според пописот од 2002 година, во Македонија живеат околу 53.879 (2.66% - нивниот број е дискутабилен поради нерегуларности). Општина Шуто Оризари е единствената општина во светот каде мнозинството се роми, а воедно и единствена општина во светот каде ромскиот е официјален јазик,покрај македонскиот. Исто така со Уставот од 2001 година Ромите во Република Македонја се признати како народ единствено во светот. Нивното главно доселување е за времето на турските освојувања (XIV/XV). По религија огромното мнозинство од Ромите се муслимани, но постои и мал број на Роми со христијанска вероисповед (познати под името Масарманги, Масрманговци) кои живеат во неколку градови од источна и југо-источна Македонија. Еден од централните елементи на системот е концептот на не сквернавење на законите на романипен-от. Казните за пречекорување на правилата е осудување на виновното лице како “осквернавен”, лицето станува ритуално нечисто, што се
поврзува со различни степени и форми на исклучување од општествениот живот. Меѓу различните ромски групи, постојат разни институции, кои стојат како чувар на традицијата. Ромките во Македонија се дискриминирани најмалце двојно – од општеството (но да подцртаме дека не од страна на законот на Република Македонија) и од патриархалниот социјален систем кај Ромите (а пошироко кај Балканците). Тие се двојно назначени и треба да се борат со двата стереотипа насочени кон нив (Циганите) и стереотип за жената. Ромките немаат доверба во себеси и дозволуваат насилство спрема нив од страна на нивните мажи и браќа. Ромските жени можаат да побараат помош во различни невладини организации или по телефонски броj: 070 141 700 – за сите жени во Македонија. повеќе информацји на http://www.sozm.org.mk/ http://www.daja.org.mk/mk/Zanas.asp)
Colours of Macedonia Mirella Makurat
The autumn is approaching, it reminds me of fog, rain, mysterious smell of autumn air…It’s also begining of presentation of all ethnic groups and nations who live in Macedonia - the country of water and sun, the mountains and a mosaic of people who live on it. Starting with perhaps the most colorful group of citizens - the Roma. violence against them by their husbands and brothers. Women can seek help in various non-governmental organizations or by phone number: 070-141-700 - for all women in Macedonia
25
More info: http://www.sozm.org.mk/, http://www.daja.org.mk/mk/Zanas.asp 10 things
Roma in Macedonia make up one from minority ethnic groups. According to the census of 2002, in Macedonia there are about 53,879 Roma (2.66% their number is questionable because of irregularities in conducting). Orizari Municipality is the only municipality in the world where the majority are Roma, and also the only where Roma is the official language. Also with the 2001 Constitution of the Republic of Macedonia the Roma are recognized as the only nation in the world. Their migration is mainly about the time of Turkish (XIV/XV), when they worked as servants of the Turkish generals and nobles. In religion the vast majority of Roma are Muslims, but there is a small number of people with Christian religion (known Masarmangi, Masrmangovci) who live in several cities in eastern and south-eastern Macedonia. Penalties for exceeding the rules condemnation of a person as “dirty”, the person becomes ritually unclean, which is associated with different degrees and forms of exclusion from social life. Among the various Roma groups, there are various institutions that stand as guardians of tradition, preparing an opinion and issuing decisions. Roma women in Macedonia are discriminated against at least doubled - from society (but not underlined by the law of the Republic of Macedonia) and the Roma patriarchal social system (and beyond in the Balkans). They are twice appointed and have to fight both stereotypes directed at them (Gypsies) and stereotypes about women. Roma do not trust itself and allow
Импулс на културен шок Лананкурас Мислам дека секој ја познава оваа реченица и би се согласил дека: “Нема место поубаво од дома! Што тоа значи и зашто, како да нашата куќа, нашата држава а најдоброто место за нас да живееме?! Имав желба на патувам околу светот повеќе од 4 години. Конечно, ова година излегов надвор од мојата држава. И за прв пат слушав за “културен шок, за тоа” што му се случува на човек, кога запознава нови различни култури и животен стил.
Lifestyle
26
Мислев дека на мене нема да ми се случи, или барем дека ќе ми трае неколку саати. Но траеше повеќе време – без разлика колку сте силни, секогаш постои нешто, што има влијание брз вас, само е битно колку време му треба да ве погоди, и колку време е потребно да се живее во кралството на културниот шок. Мислам дека повеќето од вас имаат некаков сон, некоја држава во која сакате да одите или некоја култура која чека да биде откпиена. Обично сакаш да истражуваш, затоа да добиваш информации достапни во опшеството (санта мраз, горниот видлив дел) – и го добиваш само она што сакаш да го знаеш. Но повеќето луѓе застануваат на тие информации и само полека ги голтаат информациите и ги анализират, за да ги разберат. Други пак, немаат време да чекаат, брзаат да научат, да го проживеат. Во тој момент се доведуваат до забуна, затоа што подлабоко има толку многу информации, работи кои што не се очекуваат – одредени работи се прифатливи, но одредени се дефинитивно неприфатливи – И тогаш, во тој момент се појавува културниот шок. Зависи од личниост, како ќе изреагира. Некои ќе настојуваат да го преживеат, некои ќе избегаат и воопшто нема да погледнат назад. Но, без разлика што е тоа што го погодува човекот – и нема назад. Затоа има потреба на време да се прифати, зависи од личност до личност – колку тоа ќе трае и како ќе се однесува за тоа време. Односот кон другите може да биде агресиван, депресивен, стресен, па дури и налудничав. Дури и да може да ги прифати големите работи – човек може да го изнервираат мали небитни нешта. И во тој момент, тој само треба да се опушти – и работите ќе се смират. Значи, барем запомни кога среќаваш различна култура, постои Македонска изрека, која вели, полека, да не се избрзува со закључоците.
Culture shocking impulse Lanankuras I think anybody know this sentence and would agree with it - “There is no place better than home”. So what does it mean and why it’s like our house, our country is the best place for ourselves to live?!
I had a wish to travel around the world for more than 4 years. Finally this year I went outside the country. And first time heard about “cultural shock” – thing which happen to human when he’s meeting new, different culture or lifestyle.
I think most of you have some dream, some country where you want to go or some culture waiting to discover. Usually you want to explore it because you get some information, which are available in society ( iceberg upper visible part ) - and you get into that what you want to know. But most of people stops there with that information and just slowly devour information and analyze to understand it. But other part of people don’t have enough to wait – they rushes to learn, to live it. And at that moment they get confused – because deeper there are so much information,
things that are not expected – some things are acceptable but some certainly not - and there at that moment shows up cultural shock. It depends on person how they are reacting. Some will strive to survive it and some will run away and even not look back. But no mater what – it will affect human – and there is no way back to go. And that’s why there comes need of time to accept it – it depends on person – how long it takes and how they act at that time. Attitude toward other can be aggressive, depressed, stressed or even crazy. Even if he can accept big things - he can even get pissed off from small not important thing. And in that moment he just need to chill out – and things will be seen peacefully. So at least remember when you meet different culture Macedonian saying “Gently Gently” (poleka, poleka) – to be more slowly and don’t rush with your decisions.
Lifestyle
I thought I will not have it or at least it will not be more than some hours. But it was longer time - No matter how strong you are there are always thing which have influence on you – only matter how much time do they need to affect you and how long it takes to live in created realm of culture shock.
27
а вски и Ула Сл авинск
Ајде да погледнеме...
Брз секс во Загреб
Најпрво би сакале со вас да споделиме една мисла. Пред два месеци, ние,
Од Ѓок о Вука но
од VOICES тимот се одлучивме да ја третираме рубриката Секс и град, да
Youth in Europe
28
речеме, малку попрактично... Така да, во изданието од Август можевте да ја прочитате статијата ”Совршени места во Скопје за брз секс”. По добивањето на многу добар одзив од страна на вас, читателите, сфативме дека вакви практични статии се навистина потребни, така да во овој број, ви ја нудиме статијата поврзана со патување малку на север, до еден од најважните главни градови на Балканот, со назив Загреб.
Традиционално, ајде да започнеме од т.н класични места,
најстарите и најубавите делови на градот, лоциран
тргнувајќи од клупата на Матош, во Горниот град. Ова
непосредно до центарот на градот. Во овој дел на градот,
е навистина многу возбудливо место за брз секс, но
можете да имате брз секс на скоро секое ќоше... Најдете
истовремено и многу опасно. Оваа клупа е лоцирана во
скришно аголно место, легнете во тревата или во случај
близина на “Успињача“, лифт кој ги поврзува Долниот со
на лошо време, изнајмете соба во хотел... После добро
Горниот дел од градот, така да овој дел е често исполнет
завршената секс работа, можете да седнете во еден од
со луѓе. Но сепак, ако сте доволно трпеливи, можете
познатите кафе барови и да уживате во атмосферата со
да го најдете правото време и позиција, и секако, да
вашиот партнер.
имате навистина добар секс... Со прекрасен поглед на изгрејсонцето над Загреб...
Секако, ако не сте големи љубители на природа и отворени места, немојте да се грижите, имаме нешто
Користејќи го веќе наведениот лифт, можеме полека да
и за вашиот вкус. Така да, без заобиколување, за оние
се префрлиме во паркот Опатовина.
што не сакаат секс во природа, одете
Многу мало, но шармантно место,
директно во барот Хемингвеј.
лоцирано буквално во центарот на
Овој бар, лоциран на Тушканац е
градот, исполнето со завземени клупи...
едно од најпопуларните места во
Како што можете да претпоставите, тие
градот. Тоа е отмено место, со добар
парови се дојдени на тие клупи за истата
поглед на Загребскиот Универзитет
работа, за која вие сега можете да си ја
и Хрватскиот Национален Театар.
замислите. Ако сакате да фатите добра
Како и да е, погледот на овие две
позиција и клупа, треба да дојдете што
згради
можете порано, веднаш по самрак.
толку специјален... Прашањето е:
не
го
прави
Хемингвеј
Што прави еден отмен бар толку Тргнувајќи од клупата на Матош и
интересен? Се разбира... Отмените
паркот Опатовина (најдобро е да го
тоалети. Кабините во тоалетот за
направите тоа со автомобил)... Вие ќе
господа се навистина големи, како
завршите директно во паркот наречен
да се направени за да собере двајца
Град на младите (во минатото познат по
внатре, така да е одлична прилика да
називот Пионерски парк).
поаните некого внатре. Ако вашиот
Тука, далеку од бучавата на другите луѓе, можете да се
партнер е во потрага по малку возбуда, уживањето ќе
почувствувате обично и опуштено. Покрај ова, најважната
ви биде уште поголемо.
работа е тоа што можете да имате секс колку сакате и како сакате, во автомобил или во природа. Само погрижете
Да ја завршиме турата по Загреб, и исто како и
се дека нема никој во ваша близина. (близу паркот има
во минатата статија, ви пожелуваме прекрасни и
населба, така да многу од жителите излегуваат на прошетка
незаборавни моменти на уживање. И секако, местата
во паркот, најчесто со своите куќни љубимци).
за кои ние пишувавме се само предлози, а секако, најдобро е да си најдете ваше сопствено место и
Продолжете со движењето по Загреб и полека ќе завршите во територијата на населбата Трешњевка. Ова е еден од
опкружување.
Let’s have a look...
by G joko
quickie in Zagreb
Vuka
novs
ki & Ula Slaw
insk
a
First of all, we would like to share with you one little thought. Two months ago we as
VOICES team finally decided to treat one of our column (Sex in the city) let’s say a bit more practical...so in August edition you had opportunity to read (in our opinion) quite useful article…”The perfect Skopje places for quickie”.
The thing is that finally we get really great, strong feedback from our readers (thank
you). Now we know that such practical things are really needed so also in this issuu we would like to propose you little trip to one of the most important Balkan capital cities, this time a bit more north, namely to Zagreb.
Traditionally let’s start from so called
dogs on the point of our park).
bench” in Upper Town. Very exiting place
es, we can find ourselves in the land of
“classic”
places…“namely
from
Matoš
for a quickie but in the same time very dangerous. Everything because the aforementioned
bench
is
located
near
the
the upper and lower part of the city, so
most of the time is unfortunately crowded. However, if you’re patient, you will
find the right time and position and of course you will have really good sex… with a wonderful view of the landscape of Zagreb…
Using aforementioned lift, we can easily move to Opatovina Park. Very little and in the same time very charming place, situated in literally center of Zagreb,
full of taken benches…as you can guess by people who came there to do exactly the same thing what you are thinking about
now. So as it’s easy to suspect, if you
want to get good seat, just come there just after dark.
Going not so far away from Matoš & Opatovina Park (the best would be doing this by car)…you can land into really old park
called Grad Mladih (in past: pionirski grad; close to Miroševečka cesta). Here,
quite far away from big agglomeration of people you can feel really casual.
Besides, what’s the most important, you
can do it on many, many ways, as aforementioned in the car or simply on nature.
Just one, little private advice: Make yourself SURE there is nobody else close to you. (Closter of detached houses in
neighbourhood unfortunately made living there people to go for a walk with their
29
“Trešnjevka” municipality. One of the oldest and most beautiful parts of the city, located next to the central area. Being
here you can make a quickie almost everywhere… Find a perfect corner, lie down in
the grass or in the case of bad weather rent a room in a hotel…After the sex & well done
job, you can simply seat in one of famous
coffee shops & enjoy atmosphere with your partner.
However if you’re not big fun of beautyspots, don’t worry, we thought also about you.
So…changing
surrounding
for
those
who don’t like naure attractions, we going forward to “The Hemingway bar”. Located on Tuškanac is one of the most popular places in Zagreb. It’s a fancy place, with good view on the Zagreb University and
the Croatian National Theater. However, of course both of thus building are not making
“Hemingway” so special. So what’s making this fancy place so special? The answer is
really simple - toilets… The cabins in the
men’s bathroom are so wide, like they are made at least for 2 persons, so it’s a great opportunity to invite somebody inside. If your possible lover is searching for some excitement, the pleasure and enjoyment will be even greater.
Finishing our tour around Zagreb, of course
as in previous time, we would like to wish
you great, unforgettable moments. And always remember: places which we are describing on our pages, are just suggestions. The
best way is as usual to find own place, own environment.
Youth in Europe
“Uspinjača”, a lift, which is connecting
Keep going around not so far away plac-
Одведи ме во пеколот, Сем Раими Софи Гулет Де Руги
Movie review
30
Изгасни го светлото, затвори ги завесите, седни сам во куќата на твојата баба и веќе си подготвен да го гледаш Одведи ме во пеколот, прекрасен и кич хорор филм. Кристина Браун работи во банка и очекува ново унапредување. Кога помалку чудната госпоѓа Гануш доаѓа кај неа по заем од банката, таа го одбива нејзиното барање, без да знае дека таа госпоѓа е стара вештерка, која пак и фрла магија на Кристина како одмазда. Оттука почнуваат страшните сцени, понекогаш со бисексуални примеси, секогаш грозните сцени, кога стомакот излегува низ устата и слично, повраќања, крв и други симпатични работи. Се на се, ова е филм кој не можете многу брзо да го заборавите!
Drag me to hell, Sam Raimi Sophie Goullet de Rugy Turn the light off, close the curtains, sit alone in your grandmother’s house and you’re ready to watch Drag me to hell, a lovely kitsch horror movie. Christine Brown is working in a bank and coveting a new promotion. When a weird old lady, Mrs Ganush comes to her for a loan, she refuses it not knowing that the old lady is, of course, a nasty witch who casts a spell on her as revenge. Starting of which a succession of frightening, sometimes lesbien, always gross scenes, where everything goes through the mouth, flies, vomit, blood and other nice stuff. Well, a movie which cannot be forgotten that easily!
vcs.org.mk