ADI MAGAZINE # 8 Serbian Edition by Words of Peace Serbia

PREM RAWAT IZABRANI GOVORI BROJ 8

ONOGA DANA KADA BUDEŠ SHVATIO KO SI, REĆI ĆEŠ: “IMAO SAM TO KOD SEBE SVE VREME.” Pitanja, strana 6

ADI ZNAČI DREVAN: STAR U MUDROSTI I ISKUSTVU; DATIRA IZ DAVNOG PERIODA; SLAVNOG DOBA; IMA OSOBINE VEZANE ZA STAROST, MUDROST ILI DUGU UPOTREBU; VREDAN POŠTOVANJA.

Ma ko da si, ma gde da si, ma šta da se dešava: Ne dozvoli da se bilo šta nađe između tebe i tvoje vizije tog malog svetla na horizontu.

ADI MAGAZIN Prem Rawat prenosi poruku mira različitim slušaocima iz celog sveta. Članci u ADI magazinu predstavljaju njegove govore, koji su uređeni radi sažetosti i čitljivosti. Fotografije publike potiču sa ovakvih programa na kojima je Prem Rawat govorio, ali ne obavezno sa onih prikazanih u ovom broju. Ako želite da napišete Vaše mišljenje o sadržaju ADIJA ili podelite s nama Vaša razmišljanja o časopisu, pošaljite e-mail uredniku na adi@wopg.org

PREM RAWAT IZABRANI GOVORI BROJ 8

ONOGA DANA KADA BUDEŠ SHVATIO KO SI, REĆI ĆEŠ: “IMAO SAM TO KOD SEBE SVE VREME.”

UREDNIK: Ole Grünbaum UREDNIŠTVO: Mary Wishard, Sherry Weinstein UMETNIČKI DIREKTOR: Rasmus Olesen UMETNIČKA ADAPTACIJA: Peter Petrovich FOTOGRAFIJE: Mehau Kulyk i Michael Wood PREVOD SA ENGLESKOG: Vera Putniković ADI magazin možete naručiti na sledećim sajtovima: www.store.wopg.org www.magcloud.com

Pitanja, strana 6

ADI ZNAČI DREVAN: STAR U MUDROSTI I ISKUSTVU; DATIRA IZ DAVNOG PERIODA; SLAVNOG DOBA; IMA OSOBINE VEZANE ZA STAROST, MUDROST ILI DUGU UPOTREBU; VREDAN POŠTOVANJA.

ADI magazin je štampan na hartiji koja zadovoljava FSC-standarde, što znači iz šuma pod odgovornom upravom i proverenih recikliranih izvora.

SADRŽAJ

PITANJA STRANA 06

STRANCI U STRANOM SVETU STRANA 14

Ljudi—iz srca, ne iz uma—žele znati: “Ko sam ja?” Odgovor na ovo pitanje nalazi se u jednoj najlepšoj reči—u stvari, dve-tri reči, koje čine divan spoj: znanje o sebi.

U ovom stranom svetu, ti nisi vlasnik. Samo si stanar. Jednog dana, isteći će ti ugovor o izdavanju. Moraćeš da ideš dalje. Kuda ćeš otići? Niko to ne zna. Da li se nagađa? Naravno. Ali sve je to čuvenje. A nešto što se samo načulo nije dozvoljeno na sudu. Ne prihvata se. Koliko ljudi na ovom svetu veruje u nešto što su samo čuli? Skoro svi. “Čuo sam da je neko rekao ovo. Čuo sam da je neko rekao ono.” Sve je to rekla-kazala.

Mnogo ljudi traga. Ne znaju zašto tragaju, i ne znaju za čime tragaju. Samo tragaju. Ako ih pitate šta rade, reći će: “Tragam za istinom.” Kada bi samo mogao razumeti ko si, znao bi da istina obitava u tebi. Ti si posuda u kojoj obitava istina. Onog dana kada budeš shvatio ko si, reći ćeš: “Imao sam to u džepu sve vreme.”

Pokušavajući da nađemo mir, neko utočište, neko značenje, neki odgovor—nešto logično o ovom neverovatno nelogičnom svetu—prihvatamo nešto što je samo nagađanje. Podstiče nam maštu. I odbacujemo stvarnost, koja je očigledna. Šta može biti čudnije od toga?

Ko sam ja? Zašto sam ovde? Odakle sam došao? Kuda ću otići?

PITANJA Veoma, veoma dugo, ljudska bića posmatraju svet oko sebe i postavljaju izvesna pitanja: “Odakle sam došao?” I, kada vide da neko umre: “Kuda ću otići?” A u međuvremenu: “Zašto sam ovde?” Ima raznih pitanja: “Da li postoji Bog?” , “Šta sam bio u prošlom životu?” ili “Koliko dugo ću živeti?” Ali pitanja o kojima ja govorim važe za svako ljudsko biće, a čak i u današnje vreme, uz tolike knjige, tumačenja, religije i ideje, ova pitanja i dalje ostaju otvorena: “Odakle sam došao? Kuda ću otići? Zašto sam ovde?” I konačno: “Ko sam ja?”

Tokom istorijskih razdoblja, ova pitanja izazivala su različita osećanja, mišljenja i predstave. Neki ljudi uglavnom su zainteresovani za prva dva pitanja: “Odakle sam došao?” i “Kuda ću otići?” Druge ljude mnogo više interesuje: “Zašto sam ovde?” i “Ko sam ja?” Ti u svom životu moraš da se koncentrišeš na ona pitanja, od ova četiri, na koja zaista želiš odgovore. Tema “Odakle dolazim?” i “Kuda idem?” predmet je brojnih pretpostavki, i nekako, zato što je Priroda tako uredila, možeš samo da nagađaš o tome. Ne možeš proveriti odgovore. Međutim, druga dva pitanja: “Zašto sam ovde?” i “Ko sam ja?”, zahtevaju ogromnu količinu svesnosti i jasnosti. PRAH KOJI SIJA Ponekad zaboravimo na snagu života— poziv na život, poziv postojanja. Zaboravimo na to šta znači biti živ. Zaboravimo na to da je život slavlje. Zaboravimo na to da je ono što želimo sada, ovde. Zaboravimo na to koliko smo blagosloveni što postojimo. Na kraju, svako mora da ode. To je točak postojanja. To je izvesno. Desiće se. I nema nikakvih formula. Statistički, mladi će gledati svoje roditelje kako umiru, ali ponekad, desi se obratno. Roditelji vide mlađe kako odlaze. I ma ko da umre, biće žalosti. Kada neko koga voliš više nije tu, žalost dolazi. Nadam se, da ćeš posle žalosti, skupiti snage da nastaviš dalje, shvatajući šta to znači biti živ. I da ćeš tako postupajući,

slaviti sav život koji je ikada plesao na licu ove zemlje.

Kada bi samo mogao razumeti ko si, znao bi da istina obitava u tebi. Ponekad, kada pogledaš nebo noću, vidiš Mlečni put i sve zvezde, i osetiš se prilično beznačajnim. Znaš, mi nismo čak ni u centru galaksije. Nalazimo se na udaljenom mestu, u malom i veoma mirnom kutku. I pretpostavljam da je to dobro. Sa mesta na kome smo, posmatramo oko sebe, i želimo da znamo, da vidimo, da razumemo. Video sam slike koje izvanredno prikazuju različiti sajtovi o nebeskim telima koja su u svemiru. Izgledaju neverovatno, zapanjujuće, a samo su kosmička prašina. Kada su pravili vozila-robote za istraživanje na Mesecu ili na Marsu, ponekad bi ih postavili na najpustije predele na Zemlji, da bi videli da li mogu tamo opstati. Ako bi vozila mogla ići gore-dole po takvom terenu, onda ne bi trebalo da imaju problema ni tamo gore, jer je to sve samo prah—sijajući prah i ne-tako-sijajući prah—ali samo prašina i opet prašina. I kako je veličantsveno stvoren!

Dakle, ja kažem prah, i kažem veličanstven, ali veličanstvenost nije u prahu. Veličanstvenost je u tebi. Onda, ko si ti? Ko sam ja? Pa, ja sam deo tog praha. Od praha sam potekao i u njega ću se vratiti—u prah. Stoga, ti možda pitaš: “Da li je to loše ili dobro? Ispravno ili pogrešno? I zašto ili zašto ne?” Ali stani na tren. Ovaj “ljudski prah” sadrži u sebi nešto veličanstveno. Ovaj prah ima sposobnost da doživi radost, da doživi mir. A to uopšte nije obična stvar. Ma koliko se ti smatrao i osećao beznačajnim, ne možeš zaboraviti na čudo koje se dešava kada dah dolazi i kada dah odlazi. SNAGA SVETLOSTI Razumevanje ovog čuda trebalo bi da bude tvoja strast. Prihvatanje ovog čuda trebalo bi da bude tvoja religija. Obožavanje ovog postojanja trebalo bi da bude tvoja prva ljubav. Odavanje zahvalnosti za uzvrat trebalo bi da bude tvoja dužnost. I ne dozvoliti ničemu da stane između tebe i ovog dužnog poštovanja trebalo bi da bude tvoj rat. Ako ćeš se boriti, onda se bori sa nesvesnošću tako da ona ne odnese pobedu u tvom životu. Upravo sada, ti se boriš, ali vodiš pogrešne ratove. Vodi rat koji možeš da dobiješ. To nema veze s tvojim godinama. To nema veze s tvojom fizičkom snagom, inteligencijom, umešnošću ili s tvojim obrazovanjem. Bori se, tako da ništa ne bude između tebe i ovog obožavanja, ove ljubavi, ove radosti. Ništa. Onda će ti život postati jasan. Ogromna je snaga svetlosti. Daleko je

veća od snage tame. Sasvim malo svetlo može ukloniti ogromnu količinu tame. Možeš zamisliti kapetana na brodu kako plovi u tamnoj noći pre mnogo stotina godina. On zna da bi mogao naleteti na stene i uništiti sebe, svoju posadu, svoj teret i svoj brod, sve zajedno. Ne bi trebalo mnogo. Ti brodovi nisu imali motore za kretanje unazad. Pokretala ih je snaga vetra, i ma koji vetar da ih dovede na stene, sigurno bi ih nasukao i sasvim dokrajčio. Mornari bi tragali i tragali za tim malim svetlom. Iako tako slabo kada bi se pojavilo na horizontu, bilo bi njihov spasilac. Čim bi ugledali to svetlo, znali bi gde se nalaze, kako treba da kormilare, šta treba da izbegavaju. Zbog tog malog svetla, sve bi postalo vidljivo. Tolika je snaga svetla. ZNANJE O SEBI Ljudi—iz srca, ne iz uma—žele znati: “Ko sam ja?” i “Zašto sam ovde?” Odgovor na ova pitanja nalazi se u jednoj najlepšoj reči—u stvari, dve-tri reči, koje čine divan spoj: znanje o sebi. Da li misliš da će znanje o sebi dati odgovor na oba ova pitanja? Evo malog nagoveštaja. Pokušaj da odgovoriš na pitanje “Zašto sam ovde?” neće ti obavezno pomoći da otkriješ ko si. Ali ako prvo budeš mogao odgovoriti na pitanje “Ko sam ja?”, biće ti mnogo lakše da nađeš odgovor na pitanje: “Zašto sam ovde?” Mnogo ljudi traga. Ne znaju zašto tragaju i ne znaju za čime tragaju. Samo tragaju. Ako ih pitate šta rade, reći će: “Tragam za istinom.”

Kada bi samo razumeo ko si, znao bi da istina obitava u tebi. Ti si posuda u kojoj obitava istina. Ljudi kažu: “Tražim Boga.” Zašto? Tražiš Boga, istinu, ovo, ono, zato što ne znaš ko si. Onog dana kada budeš shvatio ko si, reći ćeš: “Imao sam to u džepu sve vreme.” POMETNJA I SNOVI Neki ljudi su stalno upleteni u mrežu sopstvenih zamisli i pometnje: “O, moj život—šta će se desiti?” Koliko onih zbunjenih zaista sluša sopstveni glas? Čak ni ono što govoriš sebi u očajanju nije tvoj glas. To je glas nekog drugog. A ti ga slušaš: “Ti bezvredni stvore, šta će biti sutra?” Ali šta tvoj glas kaže? Tvoj glas potiče od osećaja koji samo želi da budeš zadovoljan, da budeš jednostavan, da živiš, da napreduješ, da budeš srećan, da budeš u miru—ništa više od toga. To je tvoj pravi san. Možda misliš da je tvoj san onaj koji vidiš u nekom magazinu ili novinama: “Hoću ovo; hoću ono. Hoću da budem ovakav. Želeo bih da sam takav. Kako mogu postati ovakav, onakav?” Ljudi troše ogromne sume novca da bi izgledali mlađi. Mlade to ne interesuje. Čak i kada devojčice stavljaju karmin, samo žele da imitiraju svoje mame. Ne treba im ruž za usne; ne treba im šminka za oči. Mlade su. Ali šta je uopšte mladost? Šta je taj “izgled”? Kako napreduješ na ovom putovanju života, maska se skida. I kako ideš malo dalje, još jedna maska se skida, još malo dalje, druga maska se skida, i neka sle-

deća. Te maske se stalno skidaju jedna za drugom. BESKRAJNO Dokle? Sve dok prah ponovo ne postane prah. Onda se taj proces završava. Nema više šta da se razvija. A to se vezuje za druga dva pitanja: “Odakle dolazim?” i “Kuda idem?” Ti si spoj dve stvari: ljudskog tela i onog besmrtnog. Ti se ne baviš onim božanskim svaki dan; baviš se svojim telom svaki dan. To je ono što briješ; to je ono što šišaš; to je ono što gledaš u ogledalu. Ali ti nisi samo to telo. Prisutan je još jedan elemenat, a to je božansko koje obitava u tebi. To je ono zbog čega si ti—ti! Šta je smrt? To je prosto razdvajanje ove dve stvari. Dakle, odgovor zavisi od toga šta ti prepoznaješ. Ako prepoznaješ samo telo, odgovor na ona dva pitanja glasi: Nastao si iz praha i u prah ćeš se vratiti. To nije glamurozno, ali je istinito. Ako slučajno budeš imao sreće da prepoznaš ono beskonačno unutar sebe, onda imam dobru vest za tebe, zato što tada odgovor glasi: Došao si iz večnosti i vratićeš se u večnost. I više od toga, dok si ovde, možeš upoznati—možeš poznavati—lepotu koja je u tebi. Kada je spoznaš, navire neizmerna radost. ANĐEO NA HORIZONTU Mislim da sam dao odgovor na ova četiri pitanja. Ostalo je na tebi. Razmisli o tome. Ja ne vidim nikoga ko nema

potencijal da prepozna i shvati ko je. Bez obzira na tvoje poreklo, tvoje godine i sve ostale stvari, to je moguće. Moj savet je sledeći: ostvari to. Ma ko da si, ma gde da si, ma šta da se dešava, u redu je. Vodi svoj rat. Ne dozvoli da se bilo šta nađe između tebe i tvoje vizije tog malog svetla na horizontu. Ne možeš dopustiti da ono utone u zaborav. Jer kada jednom vidiš to svetlo, ono ti donosi veliko ohrabrenje. Pre toga, pitao si se: “Gde je? Zašto ga ne vidim? Kada ću ga videti?” I pojave se sumnja i bojazni: “Šta ako ga ne budem video?”

Ja ne vidim nikoga ko nema potencijal da prepozna i shvati ko je. Moj savet: ostvari to.

Kapetan broda zna da bi se brod mogao nasukati na stene. On toliko silno želi da zna gde je to svetlo. Onda se ono ukaže na horizontu, baš kao lepi mali anđeo. I on kaže: “U redu.” I sav strah pretvori se u uzbuđenje.

Kada budeš pronašao svoj pravi svet, više nećeš biti stranac.

STRANCI U STRANOM SVETU Evo nas ovde, stranci u veoma stranom svetu, pokušavamo da pronađemo nešto poznato a ne strano. Ali zaboravljamo da mi jesmo stranci—svi mi. Pokušavamo da prepoznamo jedni druge kroz druženja i poznanstva, “poznato mi je tvoje lice; znam tvoje ime; znam ko si”. Ali to nije istina, zato što jednog dana, možeš otkriti nešto o toj drugoj osobi, nešto što si smatrao da nije moguće. A i svet nam je veoma stran. U ovom svetu, ako ljudi žele da urade nešto što čak ni Bog ne bi oprostio, rade to u ime religije. Nezamislive stvari desile su se u ime Boga.

Svi ti govore da postoji samo jedan Bog, a onda su tu i svi oni koji ti kažu: “Ako želiš verovati u Boga, to se ovako radi.” A zašto bi ti uopšte bilo potrebno neko obučavanje da bi verovao u Boga? Reč je samo o verovanju. Ne o poznavanju Boga. KO TI JE PRIJATELJ? U ovom stranom svetu, ti nisi vlasnik. Samo si stanar. Jednog dana, isteći će ti ugovor o izdavanju. I to će biti kraj. Moraćeš da ideš dalje. Kuda ćeš otići? Niko to ne zna. Da li se nagađa? Naravno. Ali to je sve čuvenje. A nešto što se samo načulo nije dozvoljeno na sudu. Ne prihvata se. Koliko ljudi na ovom svetu veruje u nešto što je samo čulo? Skoro svi. “Čuo sam da je neko rekao ovo. Čuo sam da je neko rekao ono.” Mi tragamo za mirom, i pokušavajući da pronađemo neko utočište, neko značenje, neki odgovor—nešto logično o ovom neverovatno nelogičnom svetu—prihvatamo nešto što je nagađanje. Podstiče nam maštu. Ignorišemo ono što je istinito. I odbacujemo stvarnost, koja je očigledna. Šta može biti čudnije od toga? Šta je stvarnost? Ko ti je prijatelj u ovom stranom svetu? Pokušavaš da sklopiš prijateljstvo. “Da nađem prijatelja.” Zar nisu prijatelji važni? Pa, ko je tvoj prijatelj? Dolazak i odlazak daha jeste tvoj prijatelj. Dah najavljuje život. Dah najavljuje postojanje božanskog u ovoj ljudskoj posudi. To nije čuvenje. To je stvarnost koju ćeš sam spoznati kada ukloniš sve ono što si samo čuo. Osnovna razlika između znanja i verovanja nije velika. Tanka je kao jedna jedina vlas, fina kao vlat, ali u njoj je sva razlika.

Celog života, ljudi su ti govorili neke stvari, i ti si verovao zato što si uhvaćen u ideje—lance koji te sputavaju, a svaka karika u tom lancu upravo je to čuvenje i verovanje koje si nagomilao. RADOSTAN ONDA ŽALOSTAN Znam da ovo zvuči smelo—i jeste. Ali sve ono o čemu ja govorim u suštini svodi se na ovo: Ti imaš izbor. Po mom iskustvu, dve stvari nastaju kao krajnji rezultat svega što ti se dešava u životu. I to nije rekla-kazala. Siguran sam da imaš isto iskustvo, jer nisi nimalo drugačiji od mene. Na kraju krajeva, ma šta da radiš, čini te ili srećnim ili nesrećnim. Ako te čini srećnim, onda voliš to. Ako te čini nesrećnim, onda to ne voliš. Recimo da spakuješ svoj ranac i odeš na planinarenje, da uživaš u prirodi, i uskoro uživaš, uživaš i uživaš. Onda se, odjednom, izgubiš. A tada više ne uživaš. Pa, čekaj malo. Pre dva dana, uživao si u istoj toj aktivnosti. Bio si okružen planinama, nigde nije bilo nikog, i rekao si: “Ah! Priroda!” Posle dva dana, pada sneg, vetar duva sto milja na sat. To je i dalje priroda, ali ti sada ne uživaš u njoj. Stoga imaš dva dana uživanja, uživanja, uživanja. Sledeća dva dana: “Mrzim ovo. Tako sam glup. Zašto sam došao ovamo? Ovo je užasno.” Ako budeš imao sreće, doći će spasioci. Ako ne budeš imao sreće, umrećeš. Kada budeš bio mrtav, nećeš uživati i nećeš se žaliti. Nećeš se smejati i nećeš plakati. Kada se pojavi helikopter, svi na zemlji viču: “U pomoć!”, ali spasioci ne mogu da čuju. Helikopter pravi takvu buku da piloti nose slušalice da bi zaglušili zvuk koji dolazi spolja. A ti tamo dole

vičeš: “U pomoć!” Srećom, ako te budu videli, možda te mogu spasiti—možda. A kada budeš bio spasen, bićeš srećan. “O, hvala. Hvala vam.” Radostan a onda žalostan. I onda srećan. I onda tužan. Zašto zaboravljaš da je to ono što se dešava celog tvog života? Moj savet je—i to je samo moj savet—kada si srećan, nemoj zaboraviti na tužna vremena. I kada si tužan, nemoj zaboraviti na srećna vremena. Pamti tek toliko da se podsetiš—ništa više od toga. Nemoj da misliš: “O, Bože. Srećan sam, zato me tužna vremena čekaju odmah iza ugla.” Ne. Samo pamti tek toliko da sačuvaš zdrav duh. To je razboritost—uživati i ne činiti ništa da završiš u tužnim vremenima.

Ako je ta božanska sila stvorila ovu zemlju, zar ne bi i ova zemlja bila božanska? I zar ne bi i ova zemlja bila raj? Kako ne bi bila? A šta mi radimo? Mi je uopšte ne poštujemo. Zašto? Zato što verujemo da je raj “tamo gore”. Ne ovde dole.

Mi ignorišemo ono što je istinito. I odbacujemo očiglednu stvarnost. Šta može biti čudnije od toga?

Razgovarao sam s mnogim ljudima koji smatraju život potresnim. Zašto je život za ljude potresan? Da li si se ikada zapitao? To se dešava kada veruješ a ne znaš. Kada znaš, onda jedno razumeš: postoje dve mogućnosti na kraju krajeva—žalost ili radost. Izaberi jednu od njih. Formula je jednostavna: uradi sve što je moguće da bi ostvario sreću u svom životu. A ako zaista stremiš ka sreći, ako je sreća tvoj san, ako je sreća ono što želiš, onda ti znanje o sebi može doneti najveću moguću sreću.

Ko je svet? Da li si ti svet? Možda kažeš: “Ne, ne, ne. Neko ko je posvetio svoj život Gospodu, on je svetac, ne ja.” Zar nije Gospod u tebi? Dakle, ako je Gospod u tebi, čak i da ne želiš da budeš svet, zar ne bi bio svet? Kako ne bi bio svet?

DA LI SI SVET? Šta misliš, ko je stvorio zemlju? Ti? Tvoj deda? Tvoj pradeda? Tvoji susedi? Božanska sila koju neki zovu Bog a neki ne, stvorila je zemlju. Toj sili nije važno kako je zoveš. Zašto bi joj bilo bitno? Ti si došao mnogo kasnije. Nisi ti stvorio tu silu. Ta sila je stvorila tebe. Stoga, ja imam neka pitanja.

Božansko želi da pleše s tobom. Ali ti prvo moraš čuti muziku—ne onu muziku koju ti praviš i ne onu muziku koju svet pravi. Kada kažem “stranci u stranom svetu”, trebalo bi da zvuči veoma čudno. Ali ne zvuči tako. U stvari, ima smisla. Jer ako nisi čuo ritam koji odzvanja u tebi, nisi čuo muziku božanskog. Tvoje srce žarko želi da pleše. Tvoje srce žarko želi da zna.

PREM RAWAT

Tvoje srce žarko želi da oseti. A dok ne bude moglo, sve će izgledati veoma strano. ZNANJE O SEBI Ponekad se osećaš jakim i moćnim. A ponekad se osećaš slabim i beznačajnim. Šta si ti od ta dva—moćan ili beznačajan? Ne treba mnogo da bi se osećao moćnim, i ne treba mnogo da bi se osećao beznačajnim. Šta si ti od ta dva? Dok to ne budeš znao, sve će ti izgledati veoma strano, zato što, u stvarnosti, ti nisi onaj moćan. Niti si onaj beznačajan. Ti si nešto drugo. Ti si posuda koja čezne da unutar sebe peva u ritmu onog božanskog, s radošću koja dolazi od osećaja mira u vlastitom životu. Ispunjen—ne prazan. Daleko od pitanja. Pronalaziš svoj dom onda kada si izgubljen u ispunjenju. Počinješ da živiš onda kada si preplavljen mirom. Začudo, onda razumeš šta to znači biti živ. Nikada nećeš moći da kažeš kakav je osećaj ispunjenja. Nema reči za to. Ne postoji način na koji bi ikada mogao reći kako je to kada si ispunjen—ako jesi ispunjen. Gubiš se u tom osećaju. A kada se tako gubiš, pronalaziš sebe. Ako nisi ispunjen, ali samo veruješ da si ispunjen, onda ćeš stalno ponavljati: “To je ovako; to je onako”, a sve će to biti gluposti. Zbog toga je rečeno: “Oni koji znaju, ne mogu reći. A oni koji ne znaju, govore o svemu tome.” Kada voliš nekog, kažeš: “Volim te.” Šta to znači? Ljudi koriste reč “ljubav” za sve moguće stvari, kao što su hrana, automobili, čak i za lak za nokte. Kada ti nešto zaista znači, kada ti je nešto zaista drago,

kada je nešto za tebe stvarno, ne može se iskazati. Kada te nešto toliko lepo ponese da zavlada tvojim srcem, izgubiš se u tom osećaju. Ali pronalaziš sebe, u tom “gubljenju”. I u svetu se gubiš, ali u tom gubljenju, gubiš sebe. Radost ili žalost? Izaberi jednu od te dve stvari. Nadam se da će to biti sreća; nadam se da će to biti radost. A kada jednom budeš izabrao, nadam se da ćeš uraditi sve što je u tvojoj moći da dođeš do sreće. To je dobra formula. Deluje. Zahteva svesnost. A da bi bio svestan, potreban ti je mir. Ako nemaš mir, veoma je teško biti svestan bilo čega. Ti ne znaš ko si. Zato si stranac. Ne zato što drugi ljudi ne znaju ko si ti. To nije važno. Nego zato što ti ne znaš ko si. Neki ljudi žele da te upoznaju sa svakim. Ja želim da te upoznam sa tobom. Po tvom mišljenju, možda je lakše poznavati druge nego poznavati sebe. Po mom mišljenju, teško je poznavati druge a lako je poznavati sebe. Čak i oni koje misliš da poznaješ, pokazaće se kao stranci. Pre ili kasnije, uradiće nešto što ti nećeš moći da poveruješ. “Mislio sam da poznajem tu osobu!” Mislio si da je poznaješ. To se ne računa. Dakle, treba da prestanemo s tim stranim osećajem da smo stranci. Kada budeš upoznao sebe, moći ćeš unutar sebe pronaći svog istinskog prijatelja, tako da nećeš više biti stranac. Kada budeš pronašao svoj pravi svet, nećeš više biti stranac na ovom svetu.

Počinješ da živiš onda kada te preplavi mir.

PREM RAWAT www.wopg.org

Zalažući se za mir, Prem Rawat je posvetio život pružanju pomoći ljudima da u sebi pronađu mir, ne kao utopijski ideal ni kao odsustvo sukoba, nego kao unutrašnje lično iskustvo. Rođen 1957. godine, započeo je mirovnu misiju i humanitarna zalaganja još kao dečak. Kada je imao 13 godina počeo je da se obraća svetskoj javnosti, odazivajući se na pozive da govori u Londonu, Los Anđelesu, kao i u drugim glavnim gradovima širom sveta. Tokom svog života, Prem Rawat je lično preneo poruku mira preko 12 miliona ljudi u više od 50 zemalja. Od malih, neformalnih skupova, do velikih međunarodnih programa, od univerzitetskih sala do otvorenih stadijuma koji mogu

primiti stotine hiljada gledalaca, njegovu poruku rado su prihvatili ljudi iz svih društvenih slojeva. Trenutno, njegova nagrađivana televizijska serija Reči mira širom sveta (Words of Peace Global TV) dostiže gledanost od preko 115 miliona domaćinstava na globalnom nivou, sa titlovima i prevodom na više od 20 jezika. Godine 2001. osnovao je Fondaciju Prem Rawat (The Prem Rawat Foundation– TPRF), neprofitnu organizaciju posvećenu prenošenju poruke mira širom sveta i obezbeđivanju osnovnih životnih potreba kao što su hrana, voda i neophodna humanitarna pomoć za najsiromašnije ljude.

Promocija poruke mira Prema Rawata tako da ona bude dostupna publici širom sveta na programima uživo, preko TV emisija i različitih kanala komunikacije. www.wopg.org © Sva prava zadržana.