PREM RAWAT IZABRANI GOVORI BROJ 5
M A G A Z I N
POSTOJI 6,7 MILIJARDI RAZLOGA ZAŠTO TREBA DA VLADA MIR. Mi smo se rodili i zaspali, strana 40
A DI ZNAČI DR EVA N: STA R U MU DROSTI I ISKUST V U; DATIR A IZ DAV NOG PER IODA; SJAJNOG DOBA; I M A OSOBINE V EZ A NE Z A GODINE, MU DROST I LI DUGU U POTR EBU; V R EDA N POŠTOVA NJA .
Postepeno se tvoja pažnja odvlači od stanja sreće i postaješ rob sveta. Mrav iz slatkog mravinjaka i mrav iz slanog mravinjaka, strana 22
Obraćajući se publici širom sveta, Prem Rawat prenosi poruku mira veoma različitim ljudima—mladim i starim, bogatim i siromašnim, onima u velikim gradovima kao i onima u selima. Članci u ADI MAGAZINU predstavljaju govore Prema Rawata u tim prilikama. Oni su uređeni radi sažetosti i čitljivosti, pa ipak zadržavaju prirodan tok žive reči. Sve fotografije ljudi u ADI MAGAZINU potiču sa programa na kojima je Prem Rawat govorio, ali ne obavezno sa onih programa prikazanih u ovom broju. Ako želite da napišete Vaše mišljenje o sadržaju ADIJA ili podelite s nama Vaša razmišljanja o časopisu, pošaljite e-mail uredniku na: adi@wopg.org
ADI magazin je štampan na hartiji koja zadovoljava FSC-standarde, što znači iz šuma pod odgovornom upravom i proverenih recikliranih izvora.
Urednik: Ole Grünbaum Uređivački odbor: Mary Wishard, Sherry Weinstein i Sara Shaffer Umetnički direktor: Rasmus Olesen Fotografije: Mehau Kulyk i Jacques Masraff
PREM RAWAT IZABRANI GOVORI BROJ 5
ISBN 978-1-933717-07-4
M A G A Z I N
POSTOJI 6,7 MILIJARDI RAZLOGA ZAŠTO TREBA DA VLADA MIR.
ADI MAGAZIN možete naručiti na sledećim sajtovima:
Mi smo se rodili i zaspali, strana 40
A DI ZNAČI DR E VA N: STA R U M U DROST I I ISK UST V U; DAT I R A I Z DAV NOG PER IODA; SJAJ NOG DOBA; I M A OSOBI N E V EZ A N E Z A GODI N E , M U DROST I LI DUGU U POT R EBU; V R EDA N POŠTOVA N JA .
www.store.wopg.org www.magcloud.com/user/wopg
PR ILIK E ZA R AZUM EVA NJE Prem Rawat putuje svetom, sada već decenijama, govoreći o mogućnosti istoj za sve ljude, bez obzira na to da li su bogati ili siromašni, obrazovani ili neobrazovani, stari ili mladi. U ovom broju ADI magazina, koji objavljuje uređene verzije obraćanja, Prem Rawat počinje jedno od njih rečima: ,,Ono o čemu ja govorim zaista se svodi na ovo: Koju mogućnost ima ljudsko biće u svom životu?” A odgovor koji daje glasi: ,,Mir je mogućnost koja leži uspavana u srcu svake pojedine osobe.” (Potencijal, strana 12) Prem Rawat govori o mogućnosti da svako unutar sebe doživi mir, i to čini još odmalena. Iako tema može izgledati jednostavna, njegove reči otvaraju beskrajne prilike za razumevanje važnog, osnovnog i suštinskog aspekta ljudskog iskustva. U obraćanju Slušajte glas (strana 6), Prem Rawat govori o glasu koji poziva na mir—glasu koji naše vlade često ignorišu—koji i dalje poziva, kao što je to činio od vremena Platona i Sokrata i pre njih. U obraćanju Mrav iz slatkog i mrav iz slanog mravinjaka (strana 22), Prem Rawat dotiče temu sopstvenog iskustva—bez tumačenja i bez objašnjenja drugih ljudi. U obraćanju Proleće je došlo (strana 30), glavna tema jeste neverovatna unutrašnja snaga koja pokreće na traženje, sa ubeđenjem da će ‘mirne vode’ biti pronađene. Konačno, u obraćanju Mi smo se rodili i zaspali (strana 40), Prem Rawat oživljava jednu staru metaforu da kroz život hodamo kao u snu, i da treba da se probudimo da bismo razumeli i uživali u daru života. Buđenje znači svesnost u svakom mogućem trenutku, kaže on. Prem Rawat podstiče ljude da pronađu unutrašnji mir gde god i kako god mogu. Ovaj broj ADI magazina mogao bi predstavljati dobro mesto za početak … ili nastavak. Srdačan pozdrav, Urednik
SA DR ŽAJ
SLUŠAJTE GLAS STRANA 6
Postoji glas koji poziva na mir i stalno iznova izlazi na površinu. Vlade i svetski lideri ga ignorišu. Stalno se iznova nalazimo u ratu. A taj glas i dalje poziva na mir. Taj glas ne pravi nikakvu razliku između bogatih i siromašnih, nikakvu razliku između drugačijih vrsta vladavina, nikakvu razliku između neke obrazovane i neke neobrazovane osobe. Molim vas, ne gušite taj glas. Podržite ga, jer je mir urođena potreba svake osobe—baš kao što je to potreba za vodom ili hranom, za vazduhom i skloništem.
POTENCIJAL STRANA 12
Kada držiš seme u ruci, u tom semenu je drvo. A u tom drvetu ima mnogo, mnogo semena. U tom drveću, ima još na hiljade semena, i uskoro ćeš videti milione i milione drveća. Seme ima tu mogućnost. Ali ako nije zasađeno i ako se ne neguje, šuma ne postoji i neće je biti. Ono što pokušavam da kažem jeste: Mir leži uspavan u srcu svake pojedine osobe, ali nešto treba da se promeni pre nego što se taj potencijal ostvari. Dok se to ne desi, mir ostaje samo mogućnost.
SLATKI MRAV I SLANI MRAV STRANA 22
Jednom su se srela dva mrava. Jedan mrav je živeo u mravinjaku od šećera. Drugi je živeo u mravinjaku od soli. ,,Šta je šećer?”, upitao je mrav iz slanog mravinjaka. ,,O, to je divna stvar slatkog ukusa.” ,,Nikada nisam čuo za šećer, ali dosta dobro zvuči!” Stoga je mrav iz slatkog mravinjaka rekao: ,,Zašto ne svratiš jednog dana, da ga probaš i vidiš da li ti se sviđa.” I mrav iz slanog mravinjaka rekao je: ,,Da, novi ukus. To je dobra ideja.” Došao je i taj dan, i mrav iz slanog mravinjaka pomislio je: ,,Šta ako mi se ne svidi šećer? Onda ću ostati gladan. Poneću sa sobom malo soli.” Tako je on stavio malo soli u usta i krenuo.
PROLEĆE JE DOŠLO STRANA 30
Kada bi proleće došlo u tvoj život, da li bi bio spreman? Da li si spreman da procvetaš? Ako jesi, imam veoma dobru vest za tebe: Proleće svaki dan dolazi u tvoj život. Budi spreman da se razviješ—bez oklevanja. I još jednom, budi potpun. Budi celovit. Ma kako da je velika moć neznanja, biće nadjačana, jer je tragalac unutar tebe moćniji od zbira svih pitanja, ma koliko miliona da ih ima, ma koliko zbunjenosti da ima na svetu. Toliki je taj unutrašnji poriv.
MI SMO SE RODILI I ZASPALI STRANA 40
Pre mnogo stotina godina, jedan pesnik je rekao da smo se rodili a onda zaspali. Onda, zamislite neku usnulu osobu, koja se ponekad smeje, koja ponekad plače, koja ponekad viče i koja ponekad govori. To je poput noćne more koja se iznova i iznova vraća. Pa ipak, ta usnula osoba ima veliku želju da i dalje sanja, jer taj san postaje toliko opojan da ona želi da ostane uspavana. Tako da kada neko dođe i kaže: ,,Probudi se”, to čudno zvuči. Toliko te je obuzeo san da kažeš: ,,Kako to misliš ‘probudi se’? Ja jesam budan. Sve ono dobro, loše, traume—sve što se dešava na ovom svetu—zar nije stvarno?”
strana 6
SLUŠAJTE GLAS
strana 7
Ono što imam da kažem reći ću iz moje perspektive, koja vam se može učiniti malo drugačijom. Ja nisam povezan s važnim institucijama. Kada putujem i razgovaram s ljudima, ja zaista razgovaram s ljudima. Ponekad to zaboravimo—da smo svi mi ljudska bića. Toliko smo preokupirani svojim ciljevima, svojim definicijama svega, da zaboravimo da pogledamo oko sebe i vidimo da smo mi—svako od nas—ljudska bića sa istom osnovnom težnjom: da budemo srećni, da budemo u iskustvu mira.
strana 8
Mnogi ljudi govore o miru, a ja ih ponekad upitam: ,,Šta vama znači mir?”Za mnoge mir predstavlja odsustvo nečega. Odlazite nekuda da bi ste se udaljili od saobraćajne buke. Ubrzo posmatrate lepo jezero, gde je sve puno spokoja, i kažete: ,,O, ovde je tako mirno.” Ili možete pomisliti da ako se popnete na Mont Everest ili postignete neki cilj u životu, možda ćete se onda smiriti. TRAGANJE Ali šta jeste mir? Kako je Sokratu ili Platonu izgledala sama pomisao na ideju mira? U to vreme nije bilo tenkova niti aviona, pa su ljudi ipak nastojali da reše probleme koji su bili veoma slični našim. Šta je bio cilj traganja? Da se unese mir u život svakog pojedinca. Tako nas to ponovo dovodi do pitanja: Šta je mir? Da li je to nešto urođeno što obitava u srcu svakog ljudskog bića? Ili je to neko stanje koje se može iskonstruisati i uneti spolja? Postoji suštinska razlika između ove dve stvari. Kada ja govorim o miru, ja kažem da želja za mirom obitava u ljudskim bićima od pamtiveka i traje i danas. A postoji poziv na mir koji stalno iznova izlazi na površinu—uprkos tome što je mnogo puta bio ignorisan. Taj glas ignorišu vlade i svetski lideri. Stalno se iznova nalazimo u ratu. A uprkos tome, glas i dalje poziva na mir. Treba da ga priznamo. Treba da ga slušamo. Ovaj glas ne pripada nekoj određenoj grupi ljudi; ne pripada nijednoj zemlji. Svako pojedino ljudsko biće traga, na sopstveni način, pokušavajući da pronađe mir. Toliko je taj glas moćan. Taj glas ne pravi razliku između bogatih i siromašnih. Taj glas ne pravi razliku između različitih vrsta vladavina. Taj glas ne pravi razliku između neke obrazovane i neke neobrazovane osobe. Molim vas, ne gušite taj glas. Podržite ga, jer je mir urođena potreba svake osobe—baš kao što je to potreba za vodom, za vazduhom i skloništem. RAZLOZI ZA MIR Ljudi širom sveta vape za mirom. Znam. Srećem ljude koji su izuzetno siromašni i ljude koji su izuzetno bogati. Kada oni počnu da govore o onome što im je potrebno u životu, postaje očigledno da ono što svako želi jeste potpuno isto. Ponekad vidimo razloge zašto se ne dešava mir. A ne shvatamo da mir nije tako daleko od svakoga od nas. Ako želimo da osvetlimo fudbalsko igralište ili teren za kriket, šta treba da uradimo? Postoji zaliha sijalica, i svaka od tih sijalica treba da bude upaljena. Ljudska bića su sijalice. Ako želimo da svetlimo, treba da budemo upaljene sijalice. Svako od nas. Ne postoji nijedan drugi način. Uopšte nije slučajnost što se iznova i iznova nalazimo na neželjenom početku. Kada se vode ratovi, ljudi traže razloge da ih opravdaju. Vreme je da počnemo da tražimo razloge za mir, jer miru nije pružena šansa.
strana 10
,,Ja nisam ništa uradio. Samo sam ti pokazao ko si ti.”
Niko ne želi rat. Zašto? Kome rat najviše nanosi bola? Nevinima. A ti nevini ljudi su jednostavni. Nisu ništa skrivili. Žele da se prehrane. Možda ne mogu čak ni da sanjaju o tome da imaju tri obroka dnevno, ali se nadaju da će imati bar dva dnevno. Sanjaju o smeštaju, nekom boljem životu za svoje porodice, nekoj budućnosti za svoju decu. To je sve što žele. Odlazak u svemir nije obavezan. Ne razmišljaju toliko daleko. Ne tako davno, vozio sam se u taksiju i razgovarao sa vozačem. On je pitao: ,,Šta će biti s našom decom?” Taj čovek je samo želeo priliku da živi u miru. Gde god da pogledaš, ma kuda da ideš, ovo je osnovna ljudska potreba. Da li je to tako teško? Da li je nemoguće? U lošim periodima, šta nam je potrebno? Kada imamo lične probleme, treba nam snaga. A na kraju krajeva, ta snaga potiče iz tvoje unutrašnjosti. Drugi ljudi su možda posrednici, ali snaga potiče iz tvoje unutrašnjosti. Mir je isti takav. Potraga za mirom potiče iz tvoje unutrašnjosti, a mir koji tražiš isto tako se nalazi unutar tebe. Ljudi kažu: ,,Pa, koja je formula?” Formula je očigledna. LAV ILI JAGNJE? Jednom je neki farmer pronašao mladunče lava. Video je da je ovaj lavić bolestan i veoma slab, pa ga je zato odneo kući, dao mu mleko i smestio ga u ambar, gde je bilo puno ovaca. Tako je ovo mladunče odraslo provodeći sve vreme sa ovcama, sve dok se jednog dana nije pretvorilo u lavića. Mladunče je postalo mladi lav. Jednog dana, dok su ovce pasle, veliki lav je došao iz džungle i zarikao. Pokušavajući da se sakriju, ovce su se razbežale na sve strane, a tako je uradio i mladi lav. Veliki lav ga je video i upitao ga: ,,Zašto se ti kriješ?”
strana 11
On je odgovorio: ,,Pa, ti ćeš me pojesti.” Veliki lav je rekao: ,,Ne! Zar ne znaš ko si ti?” A mali lav je rekao: ,,Ja sam ovca. Ali ma šta da kažeš, složiću se s tobom, zato što ne želim da me pojedeš.” Veliki lav je rekao: ,,Ne, ne, ne. Pođi sa mnom. Želim da ti pokažem nešto.” Odveo ga je do jezera i rekao mu: ,,Pogledaj.” A kada je mladi lav pogledao svoj odraz u vodi, video je da nije ovca. Stvarno je bio lav. Počeo je da zahvaljuje velikom lavu, a veliki lav je rekao: ,,Ja nisam ništa uradio. Samo sam ti pokazao ko si ti.” VIŠE OD TOGA Meni se dopada ova priča jer se to nama ponekad dešava. Zaboravljamo svoju suštinsku prirodu. A kada ne možemo videti ko smo, kako se možemo odazvati potrebama onih oko nas? To je nemoguće. Mi nismo ono što mislimo da jesmo. Mi predstavljamo jedan dragocen dar usred veličanstvenosti stvorenog sveta. Sinoć sam pogledao nebo i video divne zvezde. Pa ipak, ne tako davno gledao sam na televiziji jedan dokumentarac koji je prikazivao mnogobrojne burne promene u vasioni. Crne rupe. Planete. Zvezde. Ogromne eksplozije. Dok sam sinoć stajao tako, bilo je neverovatno mirno. Kako to može biti? Da li je to neka greška? Ili postoji nešto više od toga? Ja kažem da postoji nešto više od toga. U svakome postoji želja za mirom. Želja za mirom pleše u srcu svakog ljudskog bića. To je dobra vest. Dokle god ima ljudi na licu ove zemlje, postojaće potreba za mirom. Ako priznamo ovu potrebu i tražimo njeno ispunjenje, možemo osetiti kako je to kada smo srećni. Ako u svom životu želiš sreću, prvo ti je potreban mir. Onda će uslediti sreća. To je moje lično zapažanje sa putovanja i iz razgovora s ljudima širom sveta. A ja pokušavam da im omogućim da u svojim životima pronađu taj mir.
strana 12
POTENCIJAL
strana 13
Ono o čemu ja govorim svodi se na sledeće: Koju mogućnost ima ljudsko biće u svom životu? A ono o čemu želim da ti pričam ne obitava na vrhu neke planine niti na dnu okeana; to je nešto što obitava u srcu svake pojedine osobe na ovom svetu. Stoga, koji je potencijal ljudskog života—mog života, tvog života?
strana 14
Kada držiš seme u ruci, postoji mogućnost. U tom semenu je drvo. A u tom drvetu ima mnogo, mnogo semena. A u svakom tom semenu nalazi se još jedno drvo. U tom drveću, ima još na hiljade semena i još na hiljade drveća, i uskoro ćeš videti milione i milione drveća. Ako posmatraš samo jedno seme na dlanu tvoje ruke, posmatraš početak veoma velike šume. Seme ima tu mogućnost. Ako se to seme poseje, zaliva, neguje, ono može postati drvo, a od tog drveta može nastati šuma. Ali ako seme nije zasađeno i ako se ne neguje, kakvu mogućnost ima šuma? Šuma ne postoji i neće je biti. USPAVANA MOGUĆNOST Ono što pokušavam da kažem jeste ovo: Mir leži uspavan u srcu svake pojedine osobe, ali nešto treba da se promeni pre nego što se taj potencijal ostvari. Dok se to ne desi, mir ostaje samo mogućnost. O tome možeš pisati pesme ili knjige, o tome možeš dikutovati na seminarima, ali to je samo mogućnost; to nije stvarnost. Govorio sam o miru na mnogim različitim mestima. Rekao sam da nam je potreban mir čak i ako nismo u ratu. Počne rat, i svi kažu: ,,Treba nam mir; treba nam mir.” A šta se dešava kada se rat završi? ,,O da, vratimo se svom uobičajenom poslu.” Kakvom poslu? Onom poslu koji nas vodi pravo u rat! Mir nije nešto o čemu možeš samo da razgovaraš. Kao da možeš samo staviti plakat na zid ili podići dva prsta i onda postići mir, a to nije tako. Mir je nešto što treba osetiti—ne jednom, ne dva puta, ne tri puta, nego svaki dan, osećati ga svakog mogućeg trenutka. Zato ti ja govorim. Ne govorim ti samo o mogućnosti. Nego i ukazujem na to da mir može u tvom životu postati stvarnost. Kakvu korist ima žedna osoba od reči ohrabrenja? Zamisli nekog ko u pustinji umire od žeđi, a ti kažeš: ,,Ja znam u Londonu jedno sjajno mesto gde ima neverovatne vode.” Govoriš mu o baru koji nudi sve moguće vrste vode. On samo kaže: ,,Vode, vode.” Možeš govoriti o miru šta god želiš kada potreba nije prisutna. Ali kada postoji potreba, onda nema mesta za diskusiju. Želiš jedno i samo jedno: da zadovoljiš tu potrebu. Tako si stvoren.
Mir leži uspavan u srcu svake pojedine osobe...
strana 15
DA LI JE MIR NEOPHODAN? Ti imaš sposobnost razmatranja, razmišljanja, zamišljanja. Pomoću ovih sposobnosti možeš postići neverovatne stvari. Ali to ne zamenjuje brigu o tvojim prekim potrebama. Tvoja žeđ treba da bude ugašena. Samo kada ugasiš žeđ, završava se poglavlje žeđi, ni trenutak ranije. Ako ta žeđ nije ugašena, nijedno otkriće, čitanje knjiga, ni sve ideje sveta ne mogu ništa promeniti. To je tako. Sposobnost zamišljanja ne otklanja preku potrebu. Nećeš biti zadovoljan sve dok ne popiješ vodu i tako ugasiš žeđ. Očigledno da onda pitanje postaje: Da li ti u svom životu imaš neku potrebu koju treba zadovoljiti? To pitanje treba sebi da postaviš i da sam odgovoriš na njega. U mom životu? Da. Imam potrebu da osetim mir, da budem ispunjen, da budem zadovoljan u samoj suštini sebe. I ne zadovoljenje koje dolazi od nekog drugog koji kaže: ,,Ovo je tvoja nova mantra: Zadovoljan sam; zadovoljan sam; zadovoljan sam.” Neki ljudi rade to. Oni kažu: ,,Počni da govoriš sebi koliko si srećan, i postaćeš srećan.” Kod takve sreće postoji jedan problem—to je zamišljena sreća. Ako ti to radiš, bože sačuvaj da zaista počneš da osećaš potrebu za srećom. Rekao si sebi: ,,Budi srećan, budi srećan, budi srećan.” Onda jednog dana nešto unutar tebe kaže: ,,To je dobra ideja; zaista bi trebalo da budem srećan.” A onda se nađeš u velikoj nevolji, jer si mislio da već jesi srećan. Ljudi kažu: ,,Šta je sa svim našim obavezama?” Ja ne vidim sukob interesa, jer sreća koju tražiš jeste sreća koja leži unutar tebe, za tebe—upravo kao za osobu koja je živa, koja postoji. Znam da ti je možda teško da se ne poistovećuješ sa ulogom oca ili majke, nastavnika ili farmera, ovog ili onog. Ali probaj, bar na trenutak. DAH ULAZI U MENE Počelo je tvoje postojanje. Dah je ušao u tebe, i tvoj je. Nije važno koliko prilažeš u dobrotvorne svrhe; dah ne možeš dati. Ne mogu reći: ,,Evo nekoliko mojih dahova. Tebi ih poklanjam.” To ne mogu uraditi. Dah ulazi u mene, nešto mi donosi, i odlazi. I ponovo se vraća i odlazi, dolazi i odlazi, sve dok jednog dana ne dođe, ode i više se ne vrati. Ljudi ne vole da pričaju o tome; postaje teško, zamorno. Pogledaj svoj rođendan. Tvoja porodica ili prijatelji donesu tortu. Stave svećice na tortu i kažu: ,,Evo. Oduvaj ih.” Svaka od ovih svećica predstavlja jednu godinu tvog života. Tako da ti simbolično oduvaš svaku od tih godina.
... ali nešto treba da se promeni pre nego što se taj potencijal ostvari.
strana 18
Postoji dom unutar tebe … Ti prihvataš prolazak svih tih godina—prošle su. Naravno, niko ne zna koliko dugo ćeš živeti, tako da oni ne mogu da stave dodatne svećice. To gašenje svećica predstavlja u suštini tvoju ranjivost, ne tvoju snagu. Iluzija je pesma koja prati gašenje svećica. To je zaista zbunjujuće. Zbog toga misliš da se duvanje svećica odnosi na tvoju budućnost, a u stvari je prihvatanje svega onoga što je prošlo i što se nikada neće vratiti. A to je priroda tvog života. Nemoj suditi da li je to dobro ili loše, ispravno ili pogrešno, ili da li bi trebalo da bude drugačije. To je priroda postojanja. Jednostavno je. Ovde si, i to što si živ predstavlja tvoje najveće slavlje. Ti to ne posmatraš na taj način, jer imaš vagu. Sve se preispituje i odmerava, i ili je dobar period ili je loš period. Ti meriš sebe—ne u odnosu na tvoje stanje nego u odnosu na stanje stvari oko tebe. Da li ti posao dobro ide? Da li ćeš dobiti unapređenje? Da li si propustio priliku za unapređenje? To bi ti pokvarilo dan. Ako ti posao ne ide baš najbolje, to bi ti isto tako pokvarilo dan. A šta ti ulepšava dan? Kada se stvari odvijaju onako kako tebi odgovara—jer ti prema tome meriš dan. Ti ne prihvataš dan; ti ga meriš. UMETNOST STAPANJA Ja govorim o prihvatanju života i prihvatanju potrebe za ispunjenjem. Za radošću. Ne zato što ti je neko rekao: ,,Sada si uspešan; sada si srećan; sada si radostan”, nego zato što osećaš radost koja dolazi iz dubine samog tvog bića. Srećan si zato što si ispunjen i prihvataš današnji dan kao dar, jer on jeste dar. Šta je dar? Kada ti neko da nešto i ne traži ništa za uzvrat, onda je to dar. Kada ti neko da nešto i kaže: ,,Gde ti je kreditna kartica?”, onda to više nije dar. Kada kažem: ,,Život je dar”, neki ljudi odmah pomisle: ,,Od koga?” Da li ti je stvarno bitno? Dat ti je. Uzmi ga. Da li ćeš to osporavati? Šta si ti dao za današnji dan? Ništa. A on je došao, i svi trenuci su kao male kapi. Jedna mala kap vode stapa se s drugom malom kapi vode. To je još jedan primer za potencijal. Ako se pojavi još jedna kap, ona kapljica vode ima mogućnost da se stopi s njom, a ako se još jedna kapljica pojavi, stopiće se s njom isto tako. Ako se pojavi još jedna kapljica, stopiće se i s njom. Ova sposobnost stapanja omogućava joj da postane moćna reka. Kada bi svaka kap rekla: ,,Ne znam odakle je ova druga kap došla; ne znam kakvih je ubeđenja, koje je religije, u šta veruje, zato joj se neću pridružiti”, te reke nikada ne bi bilo. Voda zna kako da se preobrazi. Ako je zagreješ, ona će reći: ,,Oh, ovo je pretoplo. Odlazim”, i onda ispari. Da li voda nestane? Ne. Kad god može da se zgusne, zgusnuće se. Postaće ponovo kap, vraćajući se opet kao voda da bi se stopila sa okeanom. Ponekad može da pada i pada. A šta je kiša? Kiša je kapljica koja koristi svoj potencijal. Kapljica je sićušna, a može razdvojiti planinu na dva dela. To mi je nevoravatno.
strana 19
... i ti treba da se vratiš kući. Voda je tako gipka, pa ipak, te kapi, kada se stope, imaju potencijal da proizvedu električnu energiju u megavatima. Od veoma jednostavne stvari koju želi da radi, a to je da teče u niže predele, stvara električnu energiju u mega-megavatima. Samo zato što kap poznaje umetnost stapanja s drugom kapi. Takva je njena priroda. UNUTRAŠNJI RAT Kada ću početi da uviđam da je u mojoj prirodi da osećam? Razmišljanje je u redu, ali potreban mi je osećaj. Zamišljanje je u redu, ali potrebno mi je da vidim. U redu je sanjati, ali potrebno mi je ispunjenje širom otvorenih očiju. Nema ništa loše u snovima, ali ispunjenje treba da bude njihov glavni deo. Kada budem razumeo bez procenjivanja da je današnji dan dar meni, kada budem mogao da ga prihvatim, onda ću napraviti taj prvi korak na lestvicama sopstvenog ispunjenja. Onda ću znati da idem u pravcu doživljaja mira. Kada govoriš o miru većina ljudi kaže: ,,Mir nastaje kada nema ratova.” Ne. To nije mir. Rat je posledica nečega. Ne postoji samo fizički rat. Postoji jedan drugi rat koji je daleko opasniji, a taj rat besni unutar ljudskog bića. Spoljašnji rat će se završiti pre ili kasnije. Ali unurašnji rat može da besni i dalje, i da mu se ne vidi kraj. U današnjem svetu imamo ministrastva rata, ministrastva odbrane. A šta je sa ministarstvom za mir? Nigde ga nema. Mir se posmatra samo kao dobra ideja, ne nešto što bismo mogli stvarno postići. Milijarde dolara se troše na oružje. Kada dođe vreme za naplaćivanje poreza, vlade se hvale preciznošću tog oružja. A kada greškom dignu u vazduh skoro čitavo mesto, zapitaš se: ,,Mislio sam da ovo treba da bude hiperprecizno oružje koje može proći kroz jedan prozor i izaći na drugi. Šta se desilo?” Prošlo je kroz pogrešan prozor!
strana 20
U KONTAKTU SA SOBOM Ako pitam nekog: ,,Kada si poslednji put zaista bio u kontaktu sa samim sobom?”, mogao bi mi odgovoriti: ,,Ja nisam savršen, ali znaš, trudim se. Ja sam dobra osoba. Nikome ne želim da učinim ništa nažao.” Ne. Ne tako, ne u mislima. U osećaju. Ko si ti? Ti si jedinstveno biće koje je došlo na ovaj svet . Na celom svetu nema nikoga kao što si ti, i nikada neće biti nikoga poput tebe, baš nikada. Toliko si poseban. Zato je važno da budeš ispunjen. Mi mislimo: ,,Siguran sam da postoji neko ko je kao ja.” Čak idemo okolo govoreći: ,,Video sam nekog ko izgleda baš kao ti.” To nije istina. Način na koji ti posmatraš, način na koji se smeješ, čemu se smeješ, i šta može da te nasmeje, to su neverovatno suptilne nijanse tvog postojanja. Kada si ti ispunjen, način na koji ti osećaš jeste suptilna tekstura života. Neverovatno suptilna. Toliko suptilna da samo ti možeš reći šta je to u suštini. Stoga, tvoje ispunjenje zavisi od tebe. Veoma je važno da ovo otelotvorenje krvi i mesa nije uzalud došlo na ovu zemlju. Da nisi samo došao ovamo i jednog dana otišao odavde. Nego si došao ovamo, video, divio se, bio ispunjen. Da li će te se sećati deset godina posle tvog odlaska? Pa, možda deset. Možda dvadeset. Trideset? Ne znam. U prirodi sveta je da zaboravlja. Čak i da ti podignu statuu, jednog dana neko će se pojaviti želeći da tu izgradi stambenu zgradu, i nestaćeš. Nije u tome suština tvog života. To nije tvoj potencijal. Konačno, ono od čega zavisiš nisu sve one stvari od kojih misliš da zavisiš. Ono od čega zavisiš, u stvari, jeste dah koji ulazi i izlazi. Kada bi se pojavila mogućnost zamene tvog mobilnog telefona, kompjutera ili novog sata za tvoj dah, ti bi rado rekao: ,,Evo. Uzmi, uzmi!” jer ti znaš da je tvoj dah tvoj stub, tvoj temelj. ZNANJE O SEBI Trebalo bi da znaš koja je korist od gašenja tvoje žeđi, od tvog iskustva mira. Niko nije toliko daleko. Ali nam je potrebno podsećanje. Kada zaboravimo ono što je neosporno suštinsko, podsećanje će nam dobro doći. Ono o čemu ja govorim i što pružam jeste znanje o sebi. Posao će doći i proći, a ti si jedan i samo jedan. Suština ovog života jeste u ispunjenju, radosti, istraživanju rudnika unutar sebe, gašenju žeđi. Suština je u povratku kući. Postoji dom unutar tebe, i ti treba da se vratiš kući. Imaš potencijal za otkrivanje i upoznavanje sebe. Ostvari svoj potencijal.
strana 21
Šta si ti dao za današnji dan? Ništa. A on je došao, i svi trenuci su kao male kapi.
strana 22
MR AV IZ SLATKOG I MR AV IZ SLA NOG MR AV INJA K A
strana 23
Imamo sklonost da sve analiziramo. Ali kada sam žedan, ne želim neku analizu vode. Ne želim opis vode. Samo želim da znam kako da dođem do vode i tako ugasim žeđ. To je suština— gašenje žeđi. Šta god da radimo—bilo da istražujemo svemir, ispitujemo dno okeana, puštamo zmaja da leti, izvodimo bandži skokove, učimo da kuvamo, pravimo nacrte za nove tipove aviona, izmišljamo nove tehnologije—činimo to jer mislimo da će nam koristiti. A imamo lošu naviku da ulećemo u stvari a da se ne osvrnemo i ne zapitamo: ,,Da li mi je ovo zaista bilo potrebno?” Samo težimo ka nekom novom i novom pronalasku.
strana 24
Pogledam sliku sebe kada sam bio sasvim mali i pitam se: ,,Gde je nestalo to dete? Da li je umrlo?” To je čudno pitanje, jer znam da je to dete bilo ja i da sam ja živ. Ali ja uopšte ne izgledam kao to dete. Stoga, posmatrajući tamo i onda, i ovde i sada, ne mogu a da ne pitam: ,,Gde je to dete nestalo?” Mi mislimo da smo zbir svih stvari koje radimo, pa ipak je ta slika mene kao malog, samo jedan snimak u životu—mom životu—koji nikada nije stalan, što sada razumem. Slika mene posle tri godine od sada, izgledaće drugačije. Za deset godina od sada, izgledaće još drugačije, a za dvadeset godina od sada, izgledaće veoma, veoma drugačije. Ja se neprestano menjam. Ja možda ne primećujem da se menjam, ali ja se menjam. Stoga, ko sam ja? Ko si ti? Mi imamo jednu posebnu težnju ka usavršavanju sebe—razvijanju, napretku, popravljanju svega onoga što se može popraviti. Da učinimo stvari boljim. Moja poruka se odnosi na mogućnost krajnjeg usavršavanja ljudskog bića—ne čovečanstva, ne zemlje, ne društvenog opredeljenja, nego ljudskog bića. I ne preko religije ili doktrine, ne preko ideja ili koncepata. Niti preko rekla-kazala ili ponavljanja ili preko sindroma stada. Nego tako što će svako pojedinačno istražiti i naći lepotu unutar sebe. A sve što se traži od neke osobe jeste da opere svoj tanjir. DVA MRAVA Jednom su se srela dva mrava. Jedan mrav je živeo u mravinjaku od šećera. Drugi mrav je živeo u mravinjaku od soli. ,,Odakle si ti?”, pitao je mrav iz slanog mravinjaka. ,,Ja živim u mravinjaku od šećera.” ,,Mravinjak od šećera? Šta je šećer?” ,,O, to je ova divna stvar, slatkog ukusa.” A mrav iz slanog mravinjaka je rekao: ,,Ja nikada nisam čuo za to. Ja sam iz slanog mravinjaka. Hrana mi je so, i od nje ožednim. Ali ova slatka stvar zvuči veoma dobro!” Stoga je mrav iz mravinjaka od šećera rekao: ,,Zašto ne svratiš jednog dana, i ne probaš šećer da vidiš da li ti se sviđa?” Tako je ovaj mrav odlučio: ,,Da, novi ukus. To je dobra ideja.” Dogovorili su se oko datuma posete. Uskoro je taj dan došao, i mrav iz slanog mravinjaka spremao se da krene. ,,Hmm”, pomislio je: ,,Preći ću dug put do tog mravinjaka od šećera. Šta ako mi se šećer ne bude dopao? Šta ako mu ukus bude grozan? Onda ću ostati gladan. Znam šta ću da uradim. Poneću malo soli sa sobom, tako da ću nju imati, ako mi se šećer ne bude svideo.”
strana 25
Ja znam jednu stvar. Ona je skoro neverovatno jednostavna. Ulazak i izlazak daha jeste nešto najneverovatnije što se dešava u tvom životu.
Stavio je malo soli u usta i krenuo. Kada je stigao mrav iz slanog mravinjaka, mrav iz slatkog mravinjaka obradovao se što ga vidi. ,,Hej, kako si?” ,,O, dobro sam. Jedva čekam da probam šećer! Sjajno zvuči.” ,,Izvoli. Probaj ga.” Mrav iz slanog mravinjaka stavio je šećer u usta, malo ga žvakao i rekao: ,,Ima baš isti ukus kao so.” ,,Stvarno?!” ,,Da! Ima baš isti ukus kao moja so—nema nikakve razlike. Pretpostavljam da vi to ovde zovete ‘šećer’, a tamo gde ja živim, mi to zovemo ‘so’. To je jedna ista stvar!!” Mrav iz slatkog mravinjaka rekao je: ,,Ja ne mislim tako. Otvori usta. Daj da vidim.” Svakako, u unutrašnjosti njegovih usta, bilo je nešto soli. Stoga je mrav iz slatkog mravinjaka rekao: ,,Daj da uzmem to”, i izvadio je so iz njegovih usta. ,,Sada probaj šećer.” ,,Oh! Neverovatno. Toliko je drugačije, toliko neverovatno! Sviđa mi se ova stvar! Selim se!” Ishod bi bio drugačiji da je so ostala u ustima ovog mrava. Zato ja kažem: ,,Operi tanjir i okusi jelo onako kako ga treba okusiti—ne pomešano s nečim drugim. Probaj, i tako ćeš saznati kakvog je ukusa.”
strana 26
Ja govorim o nečemu što nije neka mešavina. Nije reč o tvojim dostignućima. Reč je o tebi—tebi koji živiš. Ja znam jednu stvar, ona je skoro neverovatno jednostavna: Ulazak i izlazak daha jeste nešto najneverovatnije što se dešava u tvom životu. ,,Šta?” mogao bi da pitaš. ,,To nije moj novi posao? Moja nova žena? Moj novi muž? Moja nova devojka? Moj novi pas? To nije moja nova frizura, moji novi nokti, moja nova haljina, moja nova kuća?” Ne. Mogao bi pomisliti: ,,Ali na ovom svetu ima mnogo divnih stvari.” Da, slažem se. Ima mnogo lepih pejzaža—lepih planina, oblaka, jezera, okeana, plaža i drveća palmi. Ima lepg voća, cveća, ptica, životinja. Ali ti sve ovo možeš videti, osetiti, dodirnuti, mirisati samo zato što dah ulazi i izlazi iz tebe. Ako dah nije prisutan, neko ti može staviti pod nos koliko god hoće cveća, i uopšte ne bi izazvao neku reakciju kod tebe. ŠTA JE ZA TEBE DOBRO? Ako imaš loše pamćenje, problem je u tome što ne znaš šta si zaboravio. Pod izvesnim okolnostima, ovo bi moglo biti kao bogom dano, ali je uglavnom suprotno. Sve ono što je zaista dobro za tebe, ti zaboravljaš. Sve ono što je zaista loše za tebe, ti pamtiš kao da se desilo samo pre dve sekunde. Da li ti znaš šta je dobro za tebe? Pre nego što odgovoriš na ovo pitanje, želeo bih da te podsetim na to da si, kao sasvim mali, znao šta je dobro za tebe. Nisi tako razmišljao o tome. Samo si to radio. Šta je to bilo? Želeo si da budeš srećan. Stvarno nisi mario ni za šta drugo. Samo si želeo da budeš srećan. Samo to. U to vreme sve je bilo jednostavno. Nije bilo važno da li si se rodio u siromašnoj porodici ili bogatoj porodici. Samo si želeo da budeš srećan. Onda se malo-pomalo dosta toga desilo. Polako se tvoja pažnja odvlačila od sreće usmeravajući se na to kako da postaneš rob sveta. Bio si vaspitavan tako da te svet može podneti i da ti možeš podneti svet. Odgovornosti, disciplina i sve ostalo. Radi ovo, radi ono, radi to. A od početka nisi bio istreniran za svoj urođen osećaj, pre nego se iko dokopa tvog uma. Vidim da se ovo svuda dešava, i smeta mi, a ništa ne mogu da uradim u vezi s tim. Mnogi ljudi misle da stvari nisu tako loše. Nisam ovde da sudim, ali po mom mišljenju, da se ikada objavio izveštaj o ovom svetu, u njemu bi bila ocena nedovoljan. ŽIVOTINJSKO CARSTVO Gledao sam jednu TV emisiju koja opisuje sve što se dešava na njenom snimanju. Neki tip je pokušavao da se sprijatelji sa slonom, a slon ga je samo podigao surlom i protresao. Sada bih ja voleo da vidim tog tipa kako podiže tog slona i trese njega. Ne bi bilo nikakvog takmičenja. Foke plivaju brže od nas. Morski psi su razvili savršen set zuba. Nikada ne moraju da idu kod zubara. Ako im ispadne zub, to nije neki problem—novi zub će izrasti. A morskim psima nisu ni potrebni zubi—mogu da te progutaju. Like I can’t think?”
strana 28
Kitovi nas sigurno posmatraju i kažu: ,,Mogu da pričam sa pola sveta, i besplatno je. Ne trebaju mi signalni tornjevi; signal je uvek tu.”
Da bismo leteli, potrebno je bilo da izmislimo avion, a ptice i insekti nisu morali ništa da izmisle da bi leteli. A mi se toliko ponosimo što smo izmislili GPS (Globalni Pozicioni Sistem). Jadan je naš osećaj za orijentaciju. Golubu, čiji mozak nije ništa veći od naše ušne jagodice, nije potreban GPS. On ima ugrađen sistem u sebi. U davna vremena, ljudi su u stvari koristili golubove za prenošenje poruka. Ma kuda išli, kada bi puštali golubove, znali su kako da dođu kući. Komunikacija? Izmislili smo mobilne telefone. Kitovi nas sigurno posmatraju i kažu: ,,Mogu da pričam sa pola sveta, i besplatno je. Ne trebaju mi signalni tornjevi; signal je uvek tu.” Sa toliko pronalazaka koje smatramo našim, mi jedva dostižemo minimum nivoa životinjskog carstva. Pa ipak, većina ovih stvorenja oseća se slobodnom da radi ono što mora da radi. Sa svim svojim pronalascima, tako smo se upleli da smo zaboravili našu osnovnu i suštinsku želju za ispunjenjem. BEZ TUMAČENJA U tvom životu, tebi treba mir. Tebi treba ispunjenje. Tebi treba sreća. Tebi je potrebno da se osećaš kao dete kakvo si nekada bio, kakvo još jesi! Bez obzira na to koliko preokreta se desilo u tvom životu ili kroz koliko promena si prošao, ove osnove se nisu promenile. Ako treba da otkrivaš nešto, otkrivaj svoju žeđ za srećom i zadovoljstvom. Pronađi radost koja obitava u srcu svakog ljudskog bića. Budi ispunjen. Ne pitanjima nego odgovorima. Nekim ljudima, ovo čudno zvuči. ,,Šta? Nema pitanja? Samo odgovori? Zar pitanja i odgovori ne idu uvek zajedno?” Ne. Ne idu zajedno. Zato ljudi nikada ne nalaze odgovore. Samo i dalje nalaze sve više pitanja. Kada sam prvi put stigao u Bolder, Kolorado, davnih sedamdesetih, ljudi su svaki dan dolazili da mi postavljaju pitanja. Tu je bio jedan Indijac koji je proučavao Bhagavad Gitu. I svaki put kada bi mu se ukazala prilika, postavljao bi pitanja u vezi sa Gitom: ,,Zašto je ta osoba rekla to? Šta ovo znači? Šta ono znači?” Iznova i iznova. Stoga sam mu konačno rekao: ,,U Giti, Arđuna postavlja pitanja, a Krišna odgovara na njih. A kako se Gita privodi kraju, Arđuna ima sve manje i manje pitanja. Konačno, u jednom trenutku Arđuna više nema pitanja.”
strana 29
Tako sam rekao: ,,Zar se nikad nisi zapitao šta se to desilo i zbog čega je Arđuna prestao da postavlja pitanja? Ti to treba da otkriješ.” Da li znaš koliko tumačenja ima na svetu? Gledam vesti, i dobijam tumačenja. Trebalo bi da mi samo Da li prikažu znaš koliko šta se tumačenja desilo i daima mena puste svetu? da sam Gledam zaključim. vesti, iAli dobijam oni kažu: tumačenja. ,,Ovo je Trebalo rečeno. Dopusti bi da mi mi samo da ti prikažu dam moje šta setumačenje. desilo i da Evo me puste šta toda znači. sam” A zaključim. ja kažem:Ali ,,Da onilikažu: ti izgledam ,,Ovo jekao rečeno. maloumnik? Dopusti Kao mi da datisam damnemoje mogu tumačenje. da procenim? Evo šta Kao toda znači. nemam ” A jamozga? kažem:Kao ,,Dada li tineizgledam umem da kao razmišljam?” maloumnik? Kao da sam ne mogu da procenim? Kao da nemam mozga? Kao da ne umem da razmišljam?” Čitava poenta onoga o čemu ti ja govorim jeste sposobnost da sam piješ vodu—ne da neko drugi pije Čitava vodu poenta i onda onoga ti priča o čemu kakoti je ja ona govorim dobra. jeste Ti sposobnost si taj koji jeda žedan, sam piješ i treba vodu—ne sam za da sebe neko da drugi piješ vodu. pije vodu Bez objašnjenja, i onda ti priča bezkako nečijih je ona tumačenja. dobra. Ti si taj koji je žedan, i treba sam za sebe da piješ vodu. Bez objašnjenja, bez nečijih tumačenja. TVOJA VLASTITA IDEJA Na TVOJA našimVLASTITA leđima imaIDEJA mnogo nagomilanih ideja koje nisu naše . Drugi ljudi su ih tu stavili. Mi volimo Na našim da drugima leđima ima prenosimo mnogo nagomilanih svoje ideje: ,,Ovo idejajekoje ovako; nisuovo naše je onako. . Drugi” Pusti ljudi su te ideje. ih tu stavili. One nisu Mi tvoje. volimo Koja da drugima je tvoja vlastita prenosimo ideja?svoje To jeideje: ista ona ,,Ovo koju je ovako; si uvekovo imao—da je onako. budeš ” Pustisrećan. te ideje. ToOne je tvoja nisu ideja. tvoje.IKoja nju ne je moraš tvoja vlastita da pustiš. ideja? To je ista ona koju si uvek imao—da budeš srećan. To je tvoja ideja. I nju ne moraš da pustiš. Možda si ovo ukapirao, ali zbog izvesnih stvari se zaista osećaš dobro. A kada bi napravio spisak svih Možda tih stvari, si ovo šta ukapirao, misliš. ali Štazbog bi bilo izvesnih na prvom stvari mestu? se zaista Mir.osećaš Zbog mira dobro. se A najbolje kada biosećaš. napravio Gledanje spisak dobrog svih tihfilma? stvari,Zbog šta misliš. filmaŠta se bi možeš bilo na osećati prvom u redu. mestu? Zbog Mir.komedije Zbog mira se se možeš najbolje osećati osećaš. dobro. Gledanje Neki ljudi dobrog volefilma? masažu. Zbog Zbog filma njesesemožeš osećaju osećati dobro. u Neki redu. ljudi Zbogvole komedije sladoled. se možeš osećati dobro. Neki ljudi vole masažu. Zbog nje se osećaju dobro. Neki ljudi vole sladoled. Ali od svih stvari koje radimo u našim životima da bismo se osećali dobro, najbolje se osećamo zbog Ali odmira. svih Zbog stvari koje ispunjenja radimoseu osećamo našim životima najbolje. da Na bismo ovom se osećali svetu postoje dobro, najbolje mnoge se stvari osećamo koje postavljaju zbog mira.uslove. Zbog Ispunjenje ispunjenja ih se ne osećamo postavlja. najbolje. Mir ih ne Napostavlja. ovom svetu postoje mnoge stvari koje postavljaju uslove. Ispunjenje ih ne postavlja. Mir ih ne postavlja. Ponekad se ljudi zaljube, i idu okolo govoreći: ,,Zaljubljen sam; zaljubljen sam.” Posle dva meseca, oni Ponekad kažu: ,,Više se ljudinezaljube, volim ovu i iduosobu. okolo”govoreći: Sve se to,,Zaljubljen može preokrenuti. sam; zaljubljen sam.” Posle dva meseca, oni kažu: ,,Više ne volim ovu osobu.” Sve se to može preokrenuti. Mir nije takav. Mir je uvek dobar. Gde je? Već je unutar tebe. Dopusti mi da ti pokažem kako da iskopaš Mir nijebunar takav.daMir bi imao je uvek pristup dobar. tojGde vodi,je? tako Većdajemožeš, unutarkad tebe. kod Dopusti budeš bio mi da žedan, ti pokažem ugasiti svoju kako žeđ. da iskopaš bunar da bi imao pristup toj vodi, tako da možeš, kad kod budeš bio žedan, ugasiti svoju žeđ.
strana 30
PROLEĆE JE DOŠLO
strana 31
Proleće je. A natezanje traje. S jedne strane, zima ne popušta. S druge strane, probija se toplina leta. Ova drama se izvodi na nebu sa oblacima, munjom, dugama i suncem. Na zemlji su sve te male nežne biljke. One su krhke. Prošle jeseni, one su preuzele rizik: ,,Doći će zima, a da bismo je pregurale, treba da odbacimo lišće.” Tako su i učinile. Ali pravi rizik nije vezan za zimu. Pravi rizik bio je: ,,Leto će opet doći, a kada bude došlo, moći ćemo da ponovo prolistamo i još jednom postanemo potpune.”
strana 32
Sada su spremne, a najmanji nagoveštaj dolaska leta podstakao ih je da ponovo prolistaju. A ti nežni listovi i nežni cvetovi postaju spremni da prihvate obavezu da budu potpuni. TVOJE PROLEĆE Ako si to primetio, onda je moje pitanje za tebe samo ovo: Kada bi proleće došlo u tvoj život, da li bi bio spreman? Da li si spreman da procvetaš? Ako jesi, ja imam veoma dobru vest za tebe. Proleće je već došlo. Cvetaj! Ovo nije vreme za rasuđivanje. Ovo nije vreme za ispitivanje. Ovo nije vreme za raspravljanje da li je proleće stvarno došlo ili ne. Ovo nije vreme žaljenja što će još jednom doći jesen i što će lišće morati da otpadne. Da li znaš da proleće dolazi svaki dan u tvoj život i da je od vitalnog značaja da budeš spreman? Reč je o vitalnom, ne obaveznom. Ja ne kažem da ako ne budeš bio spreman, posledice će biti nešto kao odlazak u pakao i tome slično. Kada razmišljaš o tome, vidiš da se to dešava u tako mnogo religija. A religija je, za mene, kao prst uperen ka Bogu. Pa ipak, tako mnogo ljudi ne gleda ono što prst pokazuje nego im je pažnja usmerena na prst. A onda oni kažu: ,,Moj prst je bolji od tvog prsta. Moj prst je duži od tvog prsta. Moj prst je stariji od tvog prsta. Moj prst je belji od tvog prsta.” A niko ne gleda ono što prst pokazuje. Da li ti to radiš u svom životu? Kada se pojavi bol, šta radiš? Šta je bol? Bol je poziv na buđenje. Znate, budilnici prave neprijatnu buku, i za to postoji razlog. Poenta je da te budilnik probudi, ne da ponovo utoneš u san. Da se oglasio uspavankom u pratnji harfe, ti bi se opustio: ,,Ahhhh, zvonio je sat. Sada konačno mogu da odem da spavam.” Nije to suština budilnika. TVOJ RITAM Kada se bol pojavi, on kaže: ,,Hej, da nismo bili malo nesvesni u poslednje vreme? Probudi se. Probudi se.” A kada se bol pojavi, ljudi kažu: ,,Šta je ovaj bol? Hajde da pogledamo. Hajde da analiziramo.” Bol ne postoji zato. Ta unutrašnja nelagodnost dešava se jer nešto nije u redu. Kao ljudsko biće ti imaš jedan ritam. Taj ritam kaže: ,,Kreni. Napreduj. Idi. Shvati.” Shvati svoju smrtnost i budi inspirisan da nastaviš dalje. Shvati i svoju besmrtnost. Deo tebe je smrtan, a deo tebe je besmrtan. Ti si kao sendvič. Poklonio si dosta pažnje jednom parčetu hleba, onom smrtnom. Treba da obratiš pažnju i na ono drugo parče hleba, jer će se ono smrtno raspasti. Takva mu je priroda. Neka te to ne plaši. Neka te to inspiriše da se usredsrediš na ono drugo parče—ono besmrtno—koje je stvarno dobro, zaista izvrsno. Pokloni pažnju inspiraciji koja obitava u tvom srcu. Unutar tebe su udari bubnja koji te pozivaju da saznaš, da kreneš, da plešeš u njihovom ritmu, da izvodiš ples razumevanja i da pevaš: ,,Kakav dar mi je dat! Shvatam svoju potrebu da se razvijem.” Ljudi kažu: ,,Ja tražim nešto, ali ne znam šta je to.” Sećaš se rizika koje su male biljke preuzele puštajući da im otpadne lišće. Bez upotrebe brze
strana 33
Ma kako da je velika moć neznanja, biće nadjačana. Tragalac unutar tebe moćniji je od zbira svih pitanja.
Internet konekcije, satelita ili baza vremenskih podataka prikupljanih godinama i godinama, one su preuzele rizik koji u stvari i nije rizik. Jer je lepota u tome što će proleće sigurno doći. UNUTRAŠNJI PORIV Kada gledam kako se pojavljuju ti svetlozeleni listići, kažem u sebi: ,,Idite. Krenite. Ne plašite se. Nemojte biti obeshrabreni zato što je danas hladno. Ma kako da je velika moć ove hladnoće, biće nadjačana.” Za tebe, ma kako da je velika moć neznanja, biće nadjačana, jer je tragalac unutar tebe moćniji od zbira svih pitanja, ma koja da su to pitanja, ma koliko miliona pitanja da ima, ma koliko zbunjenosti da ima na svetu. Toliki je taj unutrašnji poriv. Ovaj poriv za traganjem jeste najlepši poriv. A ako osoba traga, da li ja treba da budem taj koji će reći: ,,Ja znam za čim treba da tragaš”? Ne. Ja kažem: ,,Ti tragaš? Dobro. Tragaj!” Jer ako iskreno tragaš, pronaći ćeš ono što će ti pomoći da ostvariš tu potragu. Hoćeš. Dosta ljudi kaže: ,, Reci mi, kako se to dešava?” To se zove žeđ, žedni i voda. Da ne postoji nešto kao što je žeđ, ne bi postojali ni oni koji su žedni. Ali pošto žeđ postoji, postoje i žedni. A zato što postoje žedni, voda će biti pronađena. Voda za kojom tragaš nalazi se unutar tebe. Zato će biti pronađena. Siguran sam da ima ljudi koji bi pomislili: ,,Da, ali neki u pustinji umiru od žeđi.” U toj pustinji o kojoj ja govorim, sve što treba da uradiš jeste da ukloniš pesak neznanja, i najčistija, najlepša, bistra voda poteći će, bilo gde. Ne moraš da ideš na neko određeno mesto. Ne moraš da tražiš neku oazu, izvor ili reku. Ne moraš da tražiš ptice niti skupinu drveća. Ne moraš ništa da tražiš. Bilo gde u pustinji možeš pronaći vodu, jer ona sve vreme teče iz najneverovatnijeg izvora. Svaki dah ispumpava najneverovatniju vodu koja će ugasiti tvoju žeđ — svaki dah, danju i noću. Jednog dana, neće više biti tako. Ljudi se iznenade na to, a to mene iznenađuje. Nemoj se iznenaditi. Ti ovo znaš. Tri stvari postoje: rođenje, život i smrt. Rođenje se desilo, tako
page 34
da nema svrhe razgovarati o tome. Ovo poslednje će se desiti čak i ako ti to ne želiš. Suština života nije u tome da ubacuješ novčiće u neki automat i da onda možeš da biraš: ,,U redu, želim ovo ili ono. Ali to dugme nikada neću pritisnuti!” Život nije takav. On nije neizvestan. Sigurno će se završiti. Besmisleno je zadržavati se na njegovom kraju. Zadrži se na životu. Zadrži se na mogućnosti prepoznavanja činjenice što je voda ispod peska, baš onog peska koji izgleda toliko suv da te obeshrabruje. Pogledaj svet. Zar nije obeshrabrujući? Ja putujem u mnoga mesta i govorim o miru. Ali nisu ljudi time preokupirani. Oni se bave stvarima kao što su: ,,Ovi direktori banke doneli su loše odluke”, ,,Poginulo još dvoje ljudi.” I zauzeti su pokušavajući da opravdaju svu ludost sveta:
page 35
,,Čovečanstvo se borilo kroz istoriju, tako da ovo nije ništa novo.” Ali na kraju svakog rata i svake bitke, šta ljudi žele? Mir. Zagledaj se u svoje srce, i pronaći ćeš pravu suštinu svog postojanja. Pogledaj unutra, i pronaći ćeš najdivnije vode. Pogledaj unutra, i pronaći ćeš svoja rešenja. Pronaći ćeš odgovore na pitanja koja nisi ni postavio. U hramu tvog srca, pronaći ćeš najsvetiji spis koji je ikada napisan. Spis koji niko drugi ne može čitati i za koji ti ne treba znanje nijednog jezika. Spis koji je s tobom danju i noću. On ti ne preti. Ne govori ti šta treba da uradiš. A najneverovatnije od svega, tumačenje mu nije potrebno.
strana 36
NEVEROVATNA ENERGIJA Da li ti je potrebna vera? Naravno da ti je potrebna vera, ali u šta? Na početku sam rekao: ,,Biljke su preuzele rizik.” U redu, rizik nije baš prava reč. Ako razmisliš o tome, možeš u stvari promeniti tu reč u veru. Veruj da će proleće doći. Ono će doći. Raduj se. Shvati šta ti je dato. Najveći od svih darova koje primaš jeste dolazak i odlazak daha. Da li zaista želiš znati da li postoji Bog? A kada ja kažem ,,Bog”, ja ne mislim na nekog boga koji ima ljudsko lice i oči, i loše je raspoložen. Tako mnogi ljudi zamišljaju Boga. Ja govorim o najneverovatnijoj energiji, koja nema ljudsko lice i oči, ali je zaista svemoćna, svevideća i sveprisutna; koja ima strast i saosećanje; koja održava udaljene svemire i one iza njih. Ja govorim o onoj energiji koja sve drži na svom mestu, koja od prašine stvara sunca, mesece, planete. Iz ničega, sve stvoriti. Stvoriti ovu Zemlju, stvoriti neverovatnu teksturu tepiha, tavanica bez stubova—živu, lepu, koja se stalno menja. Stvoriti svetlost koja je veličanstvena u svakoj nijansi. Stvoriti nezamisliva noćna svetla—mesec, zvezde, oblake, sve to. Stvoriti dan tako da ne postoje dva slična dana, stvoriti trenutak tako da ne postoje dva slična trenutka. Stvoriti drveće tako da ne postoje dva slična drveta, stvoriti pahuljice snega tako da ne postoje dve slične pahuljice, i stvoriti ljudska bića tako da ne postoje dva slična ljudska bića. To je majstorstvo stvaranja. I podariti tebi sposobnost da budeš deo toga—ne samo da posmatraš sve to nego sposobnost da se diviš i kažeš: ,,Kako veličanstveno.” Kada kiša lije i lije, seti se veličanstvenosti kojom si blagosloven. Seti se koje su mogućnosti. Seti se da si ti deo toga. Ti nisi neko apstraktno bezvredno stvorenje koje se tu slučajno zateklo. Kada je majstorstvo stvaranja tako dobro, onda svaki delić treba posmatrati i diviti mu se. Ništa nije beznačajno; nijedno zrno peska nije na pogrešnom mestu. Nijedan list, pahulja snega ili kišna kap nije na pogrešnom mestu. Ako to prihvatiš, onda moraš prihvatiti i to da ti nisi na pogrešnom mestu. VIDI STVARNOST Sposobnost divljenja jeste jedno od najvećih dostignuća ljudskog bića. Način na koji se ti diviš, čini te posebnim. Tvoja zahvalnost je jedinstvena. I odgovarajuća je. Da li će tvoja zahvalnost pomoći Bogu? Ne. Kada ti osećaš zahvalnost, ti ćeš biti dirnut. Kada se diviš, ti ćeš biti ispunjen neverovatnim blaženstvom i radošću. To je tako. Kada ti posmatraš svoj dan, vidiš probleme. Pitaš se šta će ti se desiti kada umreš, a nikada se ne zapitaš šta bi ti se moglo desiti dok si živ. Postavljao si pitanja, ali pogrešna. Nekako, prema opšteprihvaćenom obrascu, imaš dozvolu da razmišljaš o raju i želiš da budeš u njemu posle smrti, ali ti se uopšte ne dozvoljava da razmišljaš o raju ovde, sada. Taj koncept je, za mene,
strana 37
čudan. Vidi stvarnost. Stvarnost je lepša nego što si ikada zamišljao. Proleće svaki dan dolazi. Prihvati i shvati priliku. Budi spreman da se razviješ—bez oklevanja, svaki dan. I još jednom, budi celovit. Budi potpun.
Vidi stvarnost. Stvarnost je lepša nego što si ikada zamišljao.
page 38
Ima ljudi koji veruju da mir ne mo탑e vladati. A onda ima ljudi poput mene koji veruju da mir mo탑e vladati. Samo jednu stvar 탑elim da ti ka탑em: Ovaj svet pripada onima koji veruju.
page 39
Prem Rawat
strana 40
MI SMO SE RODILI I ZASPA LI
strana page 41 41
Ne možeš a da ne primetiš da je za mnoge ljude život borba. Borimo se sa toliko mnogo stvari. Zašto? Kad god se pojave dve suprotne sile, nastaje borba. A da bi razrešio tu borbu, prvo moraš utvrditi koja su ta dva elementa. Kada ih jednom budeš odredio, možeš izabrati koji od njih želiš i da onda ukloniš ono što ne želiš. Stoga, koji su to elementi najčešći uzrok borbe u našim životima? Kako nastaje ova borba?
strana 42
Pre mnogo stotina godina, jedan pesnik je rekao da smo se rodili a onda zaspali. Shvati to kako hoćeš. Znam da ovakva misao izaziva dosta skepticizma. Ali ma kakva da je tvoja stvarnost, pozabavi se ovom mišlju samo na minut—da smo se rodili i zaspali. A u tom snu, mi doživljavamo sve traume ovoga sveta, sav smeh—sve. Onda, zamislite neku usnulu osobu, koja se ponekad smeje, koja ponekad plače, koja ponekad viče i koja ponekad govori. To je poput noćne more koja se iznova i iznova vraća. Pa ipak, ova osoba ima veliku želju da i dalje sanja, jer taj san postaje toliko opojan da ona želi da ostane uspavana. Zaista nam je veoma teško da se bavimo mogućnošću i potrebom da se probudimo. Kada bi upravo sada izašao na ulicu i rekao nekom: ,,Ti spavaš. Da li bi voleo da se probudiš?”, ta osoba bi te samo pogledala: ,,Da li si ti lud?!” Ne samo da spavamo nego nam se sviđa to stanje usnulosti. Navikli smo na takvo stanje. Mi ne shvatamo šta to znači biti budan. Tako da kada neko dođe i kaže: ,,Probudi se”, to čudno zvuči. Toliko te je obuzeo san, da ne razumeš zašto ti neko to govori. ,,Kako to misliš ‘probudi se’? Ja jesam budan. Zar nije sve ovo stvarno? Sve ono dobro, loše, traume—sve što se dešava na ovom svetu—zar nije stvarno?” Koliko nas je prošlo kroz frustrirajuće iskustvo usled pucanja gume na točku? Koliko nas je nešto kuvalo dopustivši da to zagori ili slučajno pocepalo pantalone i osetilo se tako neprijatno? A kada to osetiš, zar ne izgleda stvarno? Pa ipak, koliki je značaj svih tih stvari koje nam se dešavaju? Ne veliki. Dođe novi dan i ti nastaviš dalje. Zar ne bi, onda, moglo biti tačno, da je sve ono što nam se dešava u stanju sna, od malog značaja kada smo budni? BUĐENJE Mi ne razumemo razliku između stanja usnulosti i budnog stanja. A kada neko dođe i kaže: ,,Probudi se”, to znači da postoji nešto što možeš uraditi i što će imati značajnu posledicu u tvom životu—ne negativnu posledicu, nego pozitivnu. Postoje ljudi koji ne shvataju da je život dar. Ne mogu da shvate. Oni su u stalnom rascepu između sopstvenih želja i onoga kako se stvari zaista odvijaju u njihovom životu. Upleteni su u strašnu, strašnu noćnu moru. A oni nisu jedini koji sanjaju. Svi sanjaju. Mi smo u snovima drugh ljudi, a oni su u našim. U našem snu, vidimo da neki umiru, a u njihovom snu, oni vide nas ostavljene na ovoj zemlji kada odlaze dalje. A boli nas kada pogledamo u budućnost i shvatimo: ,,Sada ću ostati bez te osobe.” Ne brine nas sadašnjica. Budućnost nas brine. Sećanja naviru iz prošlosti: ,,Oh, to je bila divna osoba”, a znaš da to možda nije bilo tačno. Možda nisi voleo tu osobu, ali sada kada je više nema, pogledaš u budućnost i kažeš: ,,Sada se neće dogoditi sve one dobre stvari koje su se mogle dogoditi, i zato će mi život biti vrlo, vrlo bolan.” Koje su onda posledice buđenja? Buđenje znači prihvatanje divne činjenice što si živ. Ti gledaš, posmatraš, vidiš, razumeš. I ti gradiš, jer svaki korak koji napraviš ima pozitivnu posledicu.
strana 43
Neko dođe i kaže: ,,Probudi se!” Toliko te je obuzeo san da kažeš: ,,Budan sam. Zar sve ovo nije stvarno?”
Kada si usnuo, vreme se povezuje samo sa onim što će se desiti. Možda čekaš da neko dođe po tebe i odveze te na aerodrom. Pogledaš na sat i pomisliš: ,,U redu, imam još četiri minuta; imam još tri minuta; imam još dva minuta. Sada moram da krenem.” Ono što ti sat zaista govori jeste: ,,Evo još jedne sekunde života. Evo još jednog minuta života. Evo još jednog sata života.” A oni usnuli, ovo ne shvataju. Samo budni mogu shvatiti važnost vremena koje im je dato. Da li razumeš ovo danas? Da li razumeš ovo sada? Da li razumeš da je ovo vreme tebi dato? Tebi! To bi trebalo sve da ti znači. Značenje ovog danas, značenje ovog sada, nikada ne možeš shvatiti ako spavaš. Ali kada si budan, shvataš šta znači imati ovo danas. Imati ovo sada. UMORAN PUTNIK Ja često kažem: ,,Ovaj život je dar.” Ne govorim o onome što dobijaš za Božić ili rođendan ili o stvarima koje ti poklanjaš drugim ljudima. Kako možeš porediti život s takvim stvarima? Nije to neki predmet koji možeš kupiti u prodavnici, uviti ga u ukrasni papir i dati ga nekom uz pisamce u kome piše: ,,Hvala” ili ,,Srećan rođendan” ili ,,Ovo sam ti kupio.” Život je neprocenjiv. Da li znaš šta znači neprocenjivo? Da li si ikada zaista naišao na nešto neprocenjivo? Svaki dah je neprocenjiv. Život prevazilazi i nadmašuje bilo koju vrednost koju mi možemo izmeriti. Svaki dan je neverovatno dragocen. Svaki trenutak u kome postojiš i u kome si svestan jeste neverovatno dragocen. Da li biti svestan znači biti budan? Budi siguran. Upravo to znači. Dok spavamo, postoji obilje uspavanki a krevet je mek. A, naravno, putnik je umoran. Zašto? Zato što je putnik započeo putovanje ali ne zna kuda da ide. Tako putnik pođe jednim putem i vrati se. Pođe drugim putem i vrati se. Pođe još jednim putem i vrati se. Živimo svoj život u pokušajima: ,,Pa, da probamo i vidimo kuda vodi put.” A kada to ne ide? Vraćamo se, i onda ponovo odlazimo. Šta možeš da razumeš kada čak ne znaš da si izgubljen?
strana 44
Stoga, buđenje postaje od ogromne važnosti. I, veruj mi, buđenje neće biti deo tvog sna. Nećeš sanjati o tome da si budan. Buđenje će se desiti samo onda kada neko bude došao i rekao: ,,Probudi se”. A šta će mnogi ljudi reći? ,,Ja jesam budan.” Ili: ,,Zašto?” Ili: ,,Ko je ovo?” Ali postoji nešto u tebi što želi da se probudi—to je uzrok borbe. Jedan deo želi da spava, a drugi deo želi da se probudi. PRAH PRAHU Stoga, probudi se i shvati šta je ovaj život. I znaj da sve ono što ti je čarobno, sve ono što ti je neverovatno na ovom svetu, predstavlja elemente koji su potekli od praha. A oni imaju jednu urođenu sklonost da se ponovo pretvore u prah—to oni rade. Ovo tvoje telo stalno obnavlja kožu. Što si mlađi, koža se više obnavlja. Što si stariji, koža se manje obnavlja. Ovaj proces prah prahu dešava se još za tvog života. Čak ne moraš ni da umreš. Proces prah prahu je u toku. U vasioni postoji vrtlog ogromne količine svemirske prašine. A samo povremeno ova prašina se nagomilava i pretvara u planetu. Ova zemlja je stvorena iz praha, i jednog dana će ponovo postati prah. Po samoj prirodi svega oko tebe, to si ti i to je tvoj svet: Prah, prah i opet prah. Osim jedne stvari. Žeđ da osećaš ono najlepše, mogućnost da osećaš ono najlepše, kao i samo to najlepše, jedini su elementi u tebi koji nisu deo tog praha. Sve ostalo je predodređeno da ide ka prahu, ide ka prahu i ići će ka prahu. Možeš biti siguran u to. ,,REČ BOŽJA” Stoga, ako želiš da budeš opčinjen nečim, onda budi opčinjen onim najlepšim što se nalazi unutar tebe. Želja da osetiš to najlepše ne obitava u tvom umu niti u tvojim mislima. Ta želja obitava u tvom srcu. Zato treba da slušaš svoje srce.
Da li razumeš ovo danas? Da li razumeš ovo sada? Da li razumeš da je ovo vreme tebi dato?
strana 45
Um voli sam sebe da juri, tako da kaže: ,,Razmišljaj o onome što je nezamislivo. Shvati ono što se ne može shvatiti. Pokušaj da vidiš ono što se ne može videti. Pokušaj da čuješ ono nečujno. Pokušaj da uhvatiš beskrajno. Pokušaj da izmeriš bezvremeno.” Um se stalno i stalno i stalno vrti u krugu. Svaka religija pokušava da definiše ono što se ne može definisati. A ljudi se bore za svoju religiju. Svaka religija kaže: ,,Ovo je reč Božja. Ovo je konačna verzija; posle ove verzije više nema nikakvih verzija.” Neki ljudi s ponosom kažu: ,,Ovo je originalna verzija.” Drugi kažu: ,,Ne, to je druga verzija; prerađena je.” Kao revizije softvera: verzija 1.0, 2.0, 3.0 i tako dalje. Da li ti razumeš šta se u stvari tvrdi u svim ,,Božjim rečima”? Ono ,,carstvo nebesko je unutra”? Da je ono što tražiš unutar tebe? To ćeš pronaći u svakoj pojedinoj verziji. U stvarnosti, Bog svaki dan svakom govori. Glas srca kaže: ,,Budi ispunjen. Budi radostan. Budi u lepoti. Oseti ono najlepše. Shvati, prihvati. Budi u stanju izvesnosti. Nemoj sumnjati.” Da li si se ikada zapitao zašto je bol bolan a radost radosna? Jednostavno je. Radost treba da postoji. Bol ne. Izvesnost nije nešto neobično. Sigurnost obitava u svakom pojedinom ljudskom biću. Za to ti ne treba neka druga osoba; veruj mi. Da bi ti bilo jasno u životu, treba da budeš sposoban da ukloniš sve one stvari kojima tu nije mesto i zbog kojih se boriš. To je sve. RAJ JE UNUTRA Da li je moguće svaki dan imati osećaj ispunjenja? Jeste. Da li je potrebno raditi na tome? Da, potrebno je. Nije lako biti svestan, naročito ako si navikao da spavaš ili ako si navikao da budeš nesvestan. A da li je ispunjenje moguće? Jeste. Zbog jedne sekunde nesvesnosti možeš tako mnogo bola pretrpeti. Jedna sekunda nesvesnosti može imati razorne posledice. Ako pogledaš cenu ove dve stvari, razlika je upadljiva: jedna sekunda svesnosti jeftina je u poređenju sa mogućnošću da čitav život provedeš u bolu i patnji. Šta je sutra? Velika iluzija u koju svi veruju. Neki ljudi čekaju dan kada će se uspeti na nebo. Ono što ja kažem jeste da postoji raj unutar nas. Uzdigni se, onda, do tog raja unutar sebe. Dok si živ. SVETLOST ILI LAMPE? Ima toliko toga što nam odvlači pažnju od ovoga sada, toliko toga što nam odvlači pažnju od naše stvarnosti. Da li tražiš način da otkloniš žeđ, ili tražiš način da ugasiš žeđ? To je veoma precizno pitanje. Recimo da si žedan i da se nalaziš u pustinji. Naiđeš na oazu gde su dva bazena. Kod jednog piše: ,,Pij ovu vodu i nikada više nećeš biti žedan.” A kod drugog piše: ,,Ako želiš ugasiti žeđ, slobodno izvoli.” Kojem od ova dva ćeš prići? Zbunjen?
strana 48
Šta je sutra? Velika iluzija u koju svi veruju. Mogao bi pomisliti: ,,Da, želeo bih da se zauvek oslobodim žeđi.” Pa, postoji jedan način na koji se to može ostvariti. Ako je voda u prvom bazenu otrovna, onda ćeš umreti ako je budeš pio, i nikada više nećeš osetiti žeđ. Drugi je vrlo jednostavan. Njegov smisao nije u tome da nikada više nećeš biti žedan. Ako ćeš živeti, bićeš žedan. Smisao je u tome da kad god budeš bio žedan, imaćeš pristup vodi tako da ćeš moći ugasiti žeđ. Mnogi ljudi misle da kada jednom postigneš ‘prosvetljenje’ to je to. Sijalica je upaljena. Ne. Onaj koji je prosvetljen povezan je sa svetlošću, ne sa sijalicom. Stoga, ako napolju ima dosta svetla, ugasi lampu. Ne treba ti. A kada padne mrak, onda upali lampu. Ta veza nije s lampom; to je povezanost sa svetlošću. Ti si jurio lampe. Tako da imaš mnogo lampi ali nemaš svetlost. A takvo je stanje sveta—mnogo lampi ali nema svetlosti. Ima nekih koji sebe nazivaju učiteljima, a koji su učitelji lampi—ne svetlosti nego lampi. Imaju stare lampe, nove lampe, otmene lampe i vrlo umirujuće lampe. Ima ljudi koji nose svoje lampe ali ih nikada ne pale. Oni nose svoje neupaljene lampe noću, jer bi se nešto moglo dogoditi lampi ako je upale, a oni žele da je zaštite. Tako da dobiju modrice, jer im ruke nisu slobodne da ih zaštite kada padnu. Oni samo padaju i tako dobijaju modrice. Neki ljudi me nazivaju učiteljem. To nije praktično ništa promenilo u mom životu. Kada me niko ne bi nazivao učiteljem, u redu bi bilo s moje strane. Ako me neko naziva učiteljem, i to je u redu. Da li ja sebe vidim kao učitelja? Ne. Ali ja jesam povezan sa svetlošću. I zaista ne marim za lampe. ŠTA JE MIR? Ima ljudi koji ne veruju da mir može vladati. A onda ima ljudi poput mene koji veruju da mir može vladati. Samo jednu stvar želim da ti kažem: Ovaj svet pripada onima koji veruju. Istorijski posmatrano, tako je bilo. Kada su ljudi rekli: ,,Hajde da odemo na Mesec”, bilo je onih koji nisu verovali i onih koji su verovali. Oni koji ne veruju ne moraju da rade na rešenjima. Sve što treba da urade jeste da ukažu na nemoguće. Oni koji veruju traže rešenja. Za njih, ne postoji nijedna prepreka toliko velika da se ne bi mogla premostiti. Ako treba da se ukloni, oni nađu način da je prevaziđu. Tako treba da se dešava i sa mirom. Možda ti imaš pet razloga zašto mir ne može da vlada. Možda imaš deset razloga zašto ne
strana 49
može vladati mir, na primer, zato što ime suviše pohlepe, suviše politike, suviše vojske. Ma šta. Deset razloga? Petnaest? Dvadeset? Ja kažem da ima 6,7 milijardi razloga zašto treba mir da vlada na ovoj zemlji—jer danas ima 6,7 milijardi ljudi koji žive. A svako ljudsko biće na licu ove zemlje jeste razlog zašto treba da vlada mir. Ali većina ljudi ne shvata šta je mir. Nikada ga nisu iskusili, nikada nisu bili u njegovoj blizini; samo su čuli za njega. Oni misle da je mir odsustvo rata, ali rat je samo simptom. Evo jedne analogije: Prehlađen si, i zato odeš kod doktora. Doktor pita: ,,Šta nije u redu s tobom?” Ti kažeš: ,,Curi mi iz nosa.” Doktor kaže: ,,U redu. Hajde da zaustavimo to.” I stavi ti dva čepa u nozdrve. ,,Sada ti više ne curi!” Onda ti kažeš: ,,Boli me grlo.” A on pita: ,,Pa kada te boli grlo?” ,,Kad god gutam.” ,,Onda nemoj da gutaš!” Suvišno je reći da niko ne želi takvog doktora. Ali mi tako prilazimo miru. Prestanak ratova neće doneti mir. Ratovi su mnogo puta prestajali—ali su i ponovo nastajali. Ako ima vatre, a ti samo tu i tamo gasiš male iskre plamena, ta vatra će se stalno iznova i iznova paliti, jer njen izvor nije ugašen. Dosta ljudi opisuje mir kao neko stanje vegetiranja. Kada ga jednom postigneš, više uopšte nisi dinamičan. Kao da ti se uradi lobotomija. To nije mir. Osoba koja oseća mir jeste dinamična! Zato što je živa. Nije uspavana; živa je. Raduje se blagoslovu daha kada on ulazi i izlazi. Želi da oseća zahvalnost svaki dan, svake sekunde u kojoj može. Mir je dinamičan. Istinski život je dinamičan. A tako treba da bude i za tebe. Dinamično. Živo. Stvarno. ČUDO Mnogi ljudi se više ne čude. Njihovo čuđenje doseže do pitanja: ,,Zašto je saobraćaj tako usporen?” A gradska uprava je čak i tu privilegiju oduzela postavljajući znakove na kojima piše: ,,Desila se nezgoda.” Tako da sada znaš zašto je saobraćaj tako usporen. A ljudima je baš dosadno. Ne dosađuj se. Ni u jednom trenutku ne bi trebalo da ti bude dosadno ako shvataš šta je suština života. Ma kuda da ideš, gde god da si, okreni se unutra. Shvati. Divi se.
strana 51
Nešto u tebi želi da se probudi. To je uzrok borbe. Jedan deo želi da spava. Drugi deo želi da se probudi. Mi zaista u životu imamo jednu priliku. A to nije da se opiremo. Ne treba život takav da bude. Razumevanje i divljenje—takav treba da bude tvoj život, bez obzira na to šta se dešava. Ne projektovanje u budućnost. Ne sećanje na prošlost. Nego budnost i uživanje u životu. Što se mene tiče, ako možeš, u najpravijem smislu te reči, jedan dan uživati, dobro radiš. Zaista dobro radiš.
strana 52
Ja govorim o prihvatanju potrebe za ispunjenjem, za radošću. Ne zato što ti je to neko rekao, nego zato što osećaš radost koja izvire iz samih dubina tvog sopstvenog bića.
strana 53
Postoji glas koji poziva na mir i stalno iznova izlazi na površinu, uprkos tome što je mnogo puta bio ignorisan. Taj glas ne pravi nikakvu razliku između bogatih i siromašnih. Taj glas ne pravi nikakvu razliku između drugačijih vrsta vladavina. Taj glas ne pravi nikakvu razliku između obrazovane i neobrazovane osobe. Molim vas ne gušite taj glas. Podržite ga. Jer je mir urođena potreba svake osobe.
strana 54
LINKOV I WORDS OF PEACE GLOBAL www.wopg.org THE PREM RAWAT FOUNDATION www.tprf.org PORUKA MIRA www.porukamira.org.rs
PREM RAWAT Zalažući se za mir, Prem Rawat, poznatiji kao Maharadži, posvetio je život pružanju pomoći ljudima da pronađu mir u sebi—ne kao neki utopijski ideal ni kao odsustvo sukoba, nego kao unutrašnje lično iskustvo. Rođen 1957. godine, počeo je mirovnu misiju i humanitarna zalaganja još kao mali. Kada je imao 13 godina, počeo je da se obraća široj publici, odazivajući se na pozive da govori u Londonu, Los Anđelesu, kao i u drugim glavnim gradovima širom sveta. Tokom svog života, Prem Rawat je lično preneo poruku mira preko 12 miliona ljudi u više od 50 zemalja. Od malih, neformalnih skupova do velikih međunarodnih programa, od univerzitetskih sala do otvorenih stadijuma koji mogu primiti stotine hiljada gledalaca, njegovu poruku su toplo prihvatili ljudi iz svih društvenih slojeva. Trenutno, njegova nagrađivana televizijska serija, Words of Peace Global TV, dostiže gledanost od preko 115 miliona domaćinstava na globalnom nivou, sa titlovima i prevodom na više od 20 jezika. Godine 2001. osnovao je Fondaciju Prem Rawat - The Prem Rawat Foundation (TPRF), neprofitnu organizaciju posvećenu prenošenju poruke mira širom sveta i pružanju hrane, vode i neophodne humanitarne pomoći najsiromašnijim ljudima.
Promocija poruke mira Prema Rawata tako da ona bude dostupna publici širom sveta preko programa uživo, TV emisija i različitih medija. www.wopg.org www.tprf.org © Sva prava zadržana.
ISBN 978-1-933717-07-4
8
76906 00129
ISBN 978-1-933717-07-4
4