Sjecanje na moje i Dispet by Vijece Crnogoraca

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE i DIŠPET

SJEĆANJA NA MOJE i DIŠPET Zagreb, 2012. 1

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE i DIŠPET

Zagreb, 2012. 1

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Ovo su pisme i priče posvećene mojoj majci, mom ocu, mojim sestrama i svim mištanima koji sebe i svoje pripoznaju u njima. To je jedna mala kap moga života koja se prelila u more osjećaja prema životu jedne davne mladosti moga ranog ditinstva. S ljubavlju i poštovanjem prema svima koji su na bilo koji način pomogli da narasten, oplemenili mi dušu i tilo te dali lipotu. 2

Autorica

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SJEĆANJA NA MOJE

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SLUŠALO SE POMORSKO VEČE, DI SE NALAZE NJIHOVI NAJMILIJI. MORNARI SU SLALI POZDRAVE I LIPE ŽELJE ŽENAN, MATERAN, OČEVIMA, DIČINI I CILOM MISTU. A ONDA ŽENE SVOJIN MORNARIMA… DRAGON ANTI MIRNO MORE, PUNO ZDRAVLJA NJEMU I NJEGOVOJ POSADI, DA SE SRITNO VRATE KUĆI ŽELI NJEGOVA ŽENA SA DICOM. ŽENE PLAČU, BRIŠU SUZE ŠUDARIĆEN. VAZIMAJU SVIĆE ULJANICE DA VIDE DOĆ DO PRAZNE POSTELJE. TRIBA ZASPAT ČA PRIJE JER UJUTRO SE VALJA RANO DIGNIT, NALOŽIT OGANJ NA KOMINU, DONIT VODE IZ GUSTERNE, DIGNIT DICU U ŠKOLU, PUSTIT OVCE NA PAŠU, SKUVAT RUČAK AKO IMA ŠTA, KOPAT VRTLE, PLESTI ,VESTI, PRESTI KUDILJU I PUNO, PUNO POSLA. ŽENA IZ MOGA MISTA RADILA JE KA DA IMA ŽIVOTA TRISTA. ...TO SU MOJA SIĆANJA ODAVNA A SRCE SE STEŽE KAO DA JE SADA SVE SU SLIKE ISPRID MENE… CILO MISTO SE VIDI OTAC MATER STARE KUĆE POJE OGRADE I NJIVE MASLINE LOZE MORE SIVI KAMEN ČISTE STRUGE PLAVO NEBO NOĆ I ZVIZDE LJUDI ŽENE DICA CILA ČELJAD MISTA MOGA SVE JE LIPO DICA PLAČU PLAČEM I JA SVE JE SRITNO I VESELO ŽIVI ŽIVOT MOJE SELO

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

STARI ĆALE ĆALE MI GOVORIJA KAD ĆE NAREST DITE MOJE DA JA VIDIM KAKO TRČI KAKO S OCEM MRIŽU PLETE A SA MAJKON ĐEMPER VEZE DA ZAVRŠI NEKE SKULE DA MI SAMA NE OSTANE KO ĆE ZA NJU MALU BRINIT JA DIŠPET MORAN ŽIVIT OD TVOJIH PUTA I PUTOVANJA OSTALA SU DICA I UNUČAD MALA ANDRIJANA, LIPOSAVA I JADRANKA; LJUBICA, DAVORKA, NENAD, MAJA, TOMISLAV, NIKŠA, I MARINA MALA OTIŠA SI SA MATERON NA PUT DO RAJA TRAŽEĆI SINA SVOG PO IMENU KARLA

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MATER MOJA KAD BI ONO SVOJU ROBU PRALA I NA GRANE OD SMRIČA STAVLJALA ČINILO SE DA DOLAZI MLADA A SA LUGOM ŠODANIM SAPUNOM MOJOJ MAJCI LANCUNI SE BILE A MUDANTE KADA SU OD SVILE ŠĆIRENICOM MLADOM BOCE PRALA DA BI UNJE VINO RAKIJU I PROŠEK STAVLJALA I MUŠKIMA ZA KRIPOST DAVALA ZELENOM MRTOM MRIŽE BOJALA DA BI OTAC UVATIJA LIPE RIBE MATER SRITNA NARANIT ĆE SVOJE TIĆE SVE SE SJALO I SVE MIRISALO CAKLILO SE KA ZLATO NA RUCI TEŠKIM RADOM U VELIKOJ MUCI SVAKI ONAJ KO JE PUTEN PROŠA NIJE MOGA A DA NE POGLEDA ČISTE STRUGE JARE MOGA DVORA CILA SRITNA ČA JE MISTO FALI KA DA NEĆE PUKLA BI OD SMIJA OD SRIĆE BI PANDELOM VRTILA TAKVA VAM JE MOJA MATER BILA 9

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

POD KOPRVOM DA MI JE SAMO MALO PRITVORITI ŠKURE DA VIDIM ČA PO KOPRVON RADE MOMCI I CURE I NAPET DOBRO OBADVA UVA DA ČUJEM KAKO SE KARAJU I KOJE KOGA DANAS DOBRO SKUVA A ONDA TOVAR ZA DEŠPET ZAREVE AJDE POJ LIPO KVRAGU NE MOGU NIŠTA VIŠE ČUT OD TEBE

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MOM PIVCU SVAKO JUTRO PRIJE ZORE PIVAC PIVA PISME SVOJE DIŽE MATER OCA MENE U VINOGRAD I U POJE SVAKO JUTRO PIVAC BUDI CILU ČELJAD MISTA MOGA UZ TOVARE KA KOLONE SVI JEDAN DO DRUGOGA NA SEDLIMA DICA SIDE A SA STRANE MAZAROLE TRIBA SVAKOM DATI PITI A MOM PIVCU NAJPRVOME

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

U POJU UZ MOTIKE I MAKŠLINE DEMEJANE I KRTOLE PIVALO SE SMIJALO SE ZNOJ NIZ ČELO A NA RUKAN RANE NIKO NIJE NI GLEDA U ŽUJE NI U MOKRE KOŠULJE I GAĆE GLEDALO SE U NJIVU I ŠKRTU ZEMLJU KAKO STENJE I OD MOTIKE PLAČE SLUŠALA SAM PISME SVAKOJAKE ALI OVAKE NIGDI NEMA KADA CURA IZ SEVIDA SVOME DRAGOM OD LJUBAVI PIVA PRIVIJ MENE MOJ DRAGANE MILI SVOME SRCU DA SE MALO SMIRI ZAGRLIME OKO STRUKA TANKA DA NE UMREN MLADA I NEJAKA

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

VRIME OD NEVERE GRMI SIVA OD VRANĐELAI MULJICE MALE SLEDILE SE ŽENE STARE A I MLADE BIT ĆE KRUPA GOSPE MOJA MILA UNIŠTIT ĆE SVE ČA JE BIDAN ČOVIK POSADIJA STARE ŽENE VAZIMAJU POŠADE SIČU KRIŽE NA SVE ČETIRI STRANE DA OTIRAJU CRNE OBLAKE DALEKO U DRUGE ZEMLJE NEPOZNATE LOZE MOJE MOJI LIPI DVORI POJTE MOJE MOJI VRTI LIPI JUČER STE MI BILI KA U PRIČI A DANAS STE STALI U DVI RIČI TOVAR REVE OVCE BLEJU ŽENE PLAČU DICA KRIČU MUŠKI BEŠTIMAJU IZ KUŽINE POLAKO NA ŠĆAPU BABE IZLAZE BOGA MOLE DA SE OVE MUKE NE PONOVE

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NA PUČINI BOŽE MILI DA MI SE JE VRATIT U DITINSTVO LIPOG RODA SVOGA UZELA BI KAIĆ I LJEŠKU ODVEZLA SE DO VRANĐELA MOGA NA PUČINI S OCEM RIBU LOVIT MORE SINJE TEBI NEMA KRAJA MALI ŠKOJIĆ MULJICA VELIKA IMALA GLEDAN SUNCE GLEDAN NEBO BOŽE MILI RAJA

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SANJALA SAM KA OSTALA DICA SANJALA SAM KA OSTALA DICA DA SAM NAŠLA STASITOG MLADIĆA DA ME BRANI OD JUGA I BURE DA ME JUBI ZAUVIK I DO ZADNJE URE DA SA MENOM PROCVITAJU POJA DA SA MENOM PROCVITAJU DVORI I DA DICE BUDE KA ČELA U ROJU DA OŽIVE STARU KUĆU MOJU A ONDA KAD DOĐU ZIME DUGE KAD SE SMRAČI U RANE URE U POSTEJU IDEMO LEĆ I DO ZORE U SUKANCU SE PEĆ

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

AKO NE ZNAŠ ČA JE JUBAV AKO NE ZNAŠ ČA JE JUBAV I TKO BI TI JE DAO SVRATI KOJI PUT DO POJA MOGA DA TEW UPOZNAM S MASLINOM RODA MOGA STANI ISPRED NJE DOTAKNI JOJ GRANE OSITIT ĆEŠ ZMARCE KAKO TI PROLAZE TILOM STAVI JOJ LICE NA LIŠĆE PUSTI DA TE MILUJE SUZE ĆE TI TEĆI KA ULJE OZDRAVIT ĆEŠ OD MILINE TO SE ZOVE JUBAV

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ONA JE BOGINJA ONA JE NEVISTA U PROLJEĆE SA VELOM OD CVIĆA A KAD DOĐEŠ U PROSINCU U NJENOM NARUČJU SU SVA NJENA DICA ONA JE SESTRA ČUVA SVOJE BLAGO RODA SVOG MILA I DRAGA DA GA PRIDA BRATU KAD SE BUDE UDAVALA ONA JE ŽENA ŠTO ČEKA SVOG DRUGA SA PUTOVANJA DUGA PONOSNA VJERNA I ČISTA DA MU PREDA PLODOVE SVOG TRUDA ONA JE MATI KOJA TE UVIK ČEKA ČVRSTO NA ZEMLJI STOJI PONOSNA ŠTO TE IMA ČUVA KORIJENE I NIKOG SE NE BOJI ONA JE BAKA SAMO BOG ZNA KOLIKLO GODINA IMA ALI KAD NJENI UNUCI DOĐU ONA JE NAJVESELIJA

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ONA NIJE NIKAD BILA I NIKADA NEĆE BITI LJUBAVNICA NIČIJA JER ONA NE DA DA SE GLADI PIPA MILUJE I ŠTIPA ONA JE ZAPRAVO BOGINJA

…POZDRAVLJAN SE SA TOBON KA’ DA IDEN U DALEK SVIT TI MI MAŠEŠ I KAŽEŠ IDI MATER TE ČEKA ZAUVIK…

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ĐIRAN ŽEDAN STA SI NA BURI I VITRU NISI SVOJU GUBIJA LIPOTU ŠIRIJA SI MIRIS I DIVOTU DAVA UVIK VOLJU U ŽIVOTU ZALILA TE KIŠA OD ŠTAJUNA NISI PLAKA NITI UVENIJA ŽIVIJA SI JER JE SVITA BILO KAD SE PILO I KAD TUGOVALO NEMA VIŠE NI PISME NI SMIJA I ZADNJEG SI STARCA ISPRATIJA A I ZA NJIN I TI UVENIJA

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

BAŠĆINA NEMA PUTA NEMA SUHOZIDA SVE SE RUŠI NI’KO NE PRILAZI PLAČE ZEMLJA DRAČA OŠĆARINA PLAČEM I JA MOJA MAJKO MILA NE MOGU TI PRIPOZNATI LAZE NI ULAZE NI VRTAČE STARE NI PODANKE NI ULAZE TVOJE SVE U DRAČI ZARASLO JE ĆALE NI TOVARA DA REVE U ZORU NI JARCA DA OPLODI KOZU NI OVACA DA BLEJU PO SELU NI JANJACA DA POPASU MEJU NI MLADIĆA DA ZEMLJU OKOPA NIMA CURA DA KUDILJU PREDU NITI CVRČKA DA NAJAVI LITO

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MOM ČOBANU ODMORI SE MOJE TILO MLADO NA ČOBANU KOJI ČUVA BLAGO NEKA PIVA ĆA JE KOGA VOJA NALIPŠE JE UZ ČOBANA MOGA ČUVA OVCE MILUJE MI TILO ŠUMA PUSTA JUBI MOJA JUSTA NE TRIBA MI KUŠIN NI LANCUNI BILI KAD ME DRAGI LJUBI U ŠUŠLJINI

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NA KOMINU NOĆ SE SPUŠTA A ZEBU MI RUKE K OGNJU STAVLJAN SVOJE MALE SKUTE ĆALE SVOJE PEŠKAFONDE VADI LIGNJAMA ĆE JUSTA DA ZASLADI MATER MOJA PETROLJAČU PALI A NA MORU UŽEGLI FERALI TOPLO MI JE OKO SRCA MOGA BI’ ĆE SLASTI KAD DOĐU SA MORA TEŠKO MI JE VRIME SPORO IDE MOLIN BOGA DA KORAKE ČUJEN KAD ĆE ĆALE SA MATERON DOĆI OGANJ GORI STRA’ ME CRNE NOĆI GLEDAN OCA U KUĆU ULAZI MATER ZA NJIM DA LIGNJE IZVADI GRADELE SU SPREMNE NA KOMINU DA ISPEČU DELICIJU FINU TAKVE SLASTI DA VAM JE OKUSIT A NA LICU RADOST ĆALU VIDIT U BOCUNU NOSI MATER VINA VESELA JE I JA SRITNA S NJIMA ULJE CIDI NIZ RUKE POLAKO A VINO NAS OMAMILO JAKO ZUASPA MATER I ĆALE JE ZASPA PIVALA BI ALI NEMAM GLASA 22

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

OJ KUŽINO POSIKLI SU KOPRVE I GRME RAZORILI GOMILE IS TRUGE ZATRPALI PUTE I SMEĆINE UNIŠTILI SRCE MOGA SELA OJ KUŽINO KAD BI REĆI ZNALA KOLIKO SI SUZA ZAKOPALA ĆA U KRUVU A ĆA U KOMINU TEŠKI DANI U MOME DITINJSTVU NOĆI PUSTE NIGDI NIKOG NEMA CRNA ZIMA A VANKA TIŠINA NITI SVITLA NITI RAZONODE ČEKAŠ SUNCE DA U SOBU DOĐE OGANJ VELIK A KUŽINA MALA

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

MOME ĆALI ZA MENE SI BIJA SVETIONIK OTOK SRIĆE DI SE DUGA SPAJA BLAGOST RADOST I NEVIJA JUTA U TEBI JE JUBAV BLAGOVALA SMIJ NA LICU UVIK TI JE BIJA SVAKOME SI SAVITE DILIJA DA SE NE BI NIKO UVRIDIJA NIKAD NISI DVA PUT PONOVIJA SVAKA TVOJA BILA JE NA MISTU SINJAL DAVA KUDA TRIBA POĆI KO TE SLUŠA UČINIJA JEDNU TAJ JE LIPO PROŠA U ŽIVOTU UVIK PRAVO NEMOJ GRIŠIT LUDO PROĆE MLADOST LIPOTA ŽIVOTA AKO TRATIŠ DI TI NIJE MISTO PROTRATIĆEŠ SVOJE LIPO TILO NA KOMINU POPEČKOM PO LUGU SVA SAM SLOVA NUČILA PISAT ABAK LIPE RIČI PISME MOGA SELA MATER NAS JE SLUŠALA I PLELA SVE SI TAJNE SVOGA MISTA ZNAO ČITAJUĆI PISMA I ZAMOLBE SLAO NIKAD NIKOM NISI NIŠTA ODA U TEBE SE VIROVALO KA U BOGA 24

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

NIKAD TRAČA NISI NI PRIŠIJA SVE POLAKO SVE SI UČINIJA U MISTU SI PRVI ČOVIK BIJA PAMETAN I ŠESTAN SAMO TI SE BRK SMIJA

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

VRIDNE RUKE ĆALE MOGA MALE KUĆE I MALI TUNELI MALE NJIVE A I MALE JARE MALI DVORI I MALE GUSTIRNE MALA VRATA I MALE PONISTRE MALI VRTLI A I MALI STOGI MALI MAŠLIN I MALA MOTIKA MALI KOSIR MALA KOSIRAČA MALI SIĆI MALA POLIVAČA MALI MOTUZ MALA UGOTICA MALI ČOVIK A VELIKA ŽENA MALI ČOVIK A VELIKO SRCE MALI ČOVIK IMA TROJE DICE REP OD RIBE I PRST CRNOG VINA KAPJA UJA FETA CRNOG KRUVA SVE JE STIGA I SVE UREDIJA ZATO JE DUGO I LIPO ŽIVIJA

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ZAPIVAJTE TICE MOJE POJTE POJTE TICE MOJE KAD SE BUDIM U POSTELJO ZAPIVAJTE TIK U ZORU JUBIM LICE MOM DRAGOMU NEK MU OVI TEŠKI DANI U KOPANJU I RIBANJU BUDU LIPI KAD NE RADI NEK SE LADI NEKA TICE GLAS GA DRŽI POJTE POJTE TICE MOJE VAŠE PISME PUNO TRIBA TUŽNIN ŽENAN U POSTELJAN DOK MUŽEVI MOREN PLOVE POJTE POJTE TICE MOJE ZAPIVAJTE PISME SVOJE NEKA MOME MISTU MALON PISMA TICA BUDE BLAGO

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

…BOŽE MOJ BILO BI PREDIVNO OSTATI VJEČNO MLAD I DITINJAST UZ ZDRAVO MLADO TILO SRCE I DUŠU SVE OVE NAPORE KROZ ŽIVOT BILO BI LAKŠE IZDRŽATI

GRM JE: LUMBRELA I KUĆA LOZA: KRV I PISMA MASLINA: NAJLIPŠE IME ŽENE LIKARIJA NA SVAKE RANE SVETA JUBAV KOJA ŽIVOT DAJE UGOR ŠKRPUN PIRKA KANJAC BUGVA ŠPAR OBOTNICA I SLANA SRDELA NAJVEĆA SLAST I SRIĆA

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ONA JE VJEČNA MASLINO MOJA JA BEREM PLODOVE TVOGA TRUDA SVAKU KAPJU VODE SKUPILA SI OD SVUDA IZ KAMENA SIVA I ŠKRTE ZEMLJE SUVE HRANILA ZLATOM MENE I SVE MOJE MASLINO MOJA U ŽEPU OD VELIKE VEŠTE UVIK SKRIVAŠ BAR JEDAN PLOD TOPLINE AKO NEKAD NAVRATI DITE TVOJE DA DOTAKNE BLAGOST I LIPOTU IZ RUKE MATERINE MASLINO MOJA ZA TEBE GODINA NEMA NITI ZNAMO KAD SI NARASLA U VISINE SVOJE JA ĆU UMRIT TI MINJATI OBIČAJE NEĆEŠ STAJAT ĆEŠ ČVRSTO NA ZEMLJI ČEKATI UNUKE SVOJE MASLINO MOJA SVA JUGA NEVERE I SVA ČUDA ŠTO PUŠU KIDAJU VENE OSTARILE ŽENE TI SE NIKOME NE DAŠ DA TE SAVINE ZNAŠ TI DA IMA JOŠ GLADNE DICE MATERINE

…VOLILA BIH JOŠ JEDNOM DA VAS VIDIN KAKO USPRAVNO STOJITE I PREDIKE DAJETE A JA OD MALADOSTI I LUDOSTI SAMO SE SMIJEN A VI SE JOŠ VIŠE PALITE MOJIM NAJMILIJIN–MATER I ĆALI

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

BABINO KRILO U SRCE SVOJE ISPOD NAJLIPŠE VEŠTE KRIJE SE JUBAV I ZA ONE KOJI LETE PRUŽAŠ RUKE SVOJE DA NA NJIMA SVIJU GNIJEZDO NA GRANE TVOJE DA SE NA MIRU RODE MALI TIĆI U KRILU BABE SVOJE IMA LI IŠTA NA SVITU LIPŠEG U TOPLOM BABINOM KRILU SIGURAN BITI I KADA TI NARASTU KRILA SIGURAN POLETITI ZATO TE MASLINO MOJA ZOVEN BAKO U TVOM SRCU VJEČAN OGANJ GORI DOBROTON I LIPOTON ZRAČIŠ ONAJ KO TI JEDNOM U ŽIVOTU NASLONI GLAVU NA TVOJE KRILO VJEČNO TE VOLI

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MASLINO MOJA MILA PRILAZIM K TEBI I SVE ME JE STRAJ DUGO TI NISAM BILA I MISLIN SE ŠTA ĆEŠ MI REĆ MASLINO MOJA MILA A TI MI ODJEDNOM NARESTEŠ JOŠ VEĆA RAŠIRIŠ GRANE KA PAUN PERJE SAMO ĆA NE REČEŠ DOĐI ČINI MI SE KA DA SI BILA JUČE UZIMAN TI GRANE KA RUKE STARE I KRIKNEM BOŽE MOJ KAKO SU TEPLE I PUNE SVEGA JUBIN TE JUBIN I VOLIN DO NEBA A SAD TI OBEĆAJEN PRED BOGON I SVIMA DA ĆU ČEŠĆE DOLAZIT MASLINO MOJA MILA DA UĐEN U TVOJE STARE GRANE DA ME ZAGRLIŠ KA MATI SVOJE LANE DA TI VIDIN SUZU NA LISTU DA OSITIN JUBAV TVOJU ISTU NIKO NA SVITU NE MORE OPROSTIT I JUBIT BOJE KA TI MASLINO MOJA KAD DOLAZI DITE TVOJE

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ČOVIK IZ MOGA MISTA MORNARSKA KAPA NA GLAVI A DONJE GAĆE OD FUŠTANJA NA RIGE DA GRIJU TILO I NOGE OD LADNE ZIME GORNJE GAĆE OD CRNOG SUKANCA NA NOGAN TVRDE BATINE POSTOLE NA RAMENU RUSAK OD JANJEĆE KOŽE U NJEMU BOKUN KRUVA DVI SMOKVE MALO SUVIH MENDULA MALA BOČICA VINA U ŽEPU OD JAKETE BRITULIN ŠUFERINI I TABAKJERA U RUCI SIKIRA KRTOL I KOJA UDICA AKO NIJE VRIME ZA KOPANJE UVATIT ĆE SE KRAJ MORA KOJA RIBICA SVE JE TO NOSIJA NA SEBI PUTEN PIVA RADOVA SE ŽIVOTU I ŠKRTOJ ZEMLJI PO GRUBOM VRIMENU U STRUGI JE MRIŽU KRPA RADIJA DAN I NOĆ VELIKI ŽULJ NA RUKAN BEŠTIMA VIKA SOVA BOGA KA STARI MORNAR JER MU NA BRODU SVE NE ŠTIMA ALI JE LIPU UŽANCU IMA LIPO JE ŽENU GLADIJA

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

… ĆALE JE IMA MALI BROD ČA SMO STALI JA I ON MOŽDA BI PONEKAD I KOJA SRDELA I OBOTNICA MALA U NAŠU MALU GUNDULU STALA … IĆU TRAGOVIMA TVOJIN I TICATI PRSTIMA KLUPE STARE DI SU MI USNE ISPUCALE NEKAD DAVNO OD POLJUBACA TVOJIH MOJ DRAGANE … JA NEĆU NIKAD RUŠIT ZIDE NI PRIZIDE NI JARE NI STARE KUĆE ONE ĆE OSTATI ONAKVE KAKVE JE ZIDA MOJ DIDA MATE IVAN I MOJ OTAC MARTIN MOŽDA ĆE DICA ILI DICA MOJE DICE DOĆ I NA TOJ STAROJ KUĆI ZIDAT NOVI ZNAMEN

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

MOJE BABE UPOZNALA VAS NISAM A ZNAM KAKVE STE BILE U CRNOM ŠUDARU NA GLAVI DA POKRIJE SIJEDE VLASI IMALE STE LIPOTU I STAS KAD BILE STE MLADE MOGLE STE BIRAT KOGA STE TILE VANA I LUCE STE SE ZVALE NEKI SU REKLI DA STE BILE LIPE ŠESNE I DA STE SVAŠTA ZNALE A DA JE NEVOJA JUTA I PUNO DICE UČINILA OD VAS STARE BABAE PUNO NAS UNUČADI IMA A I DICA DICE VEĆ SU BABE MOŽDA I KOJE LIČI NA VAS LIPE SMO I ŠESNE A IMAMO I STAS KOLIKO SAM OPUTI KAD SAM BILA MALA ČEKALA ĆALU I MATER SAMA DA SAN VAS IMALA SIDILA BI U VAŠEM KRILU MAZILI ME I ČEŠLJALI MOJU KOSU BILU LIPE GALETINE I ŠEĆER U KOCKI IZ ŽEPA PANDELA ISPOD TRAVESE DA STE MI DAVALE NARESLA BI JOŠ VEČA A TO BI BILA MOJA I VAŠA NAJVEĆA SREĆA 34

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ZATO SVE BABE U MISTU BILE SU MOJE ZVALA SAN IH TAKO MATER ME UČILA SIDILA SAN IM U KRILO MISLILA NA VAS PRIČALE SU MI KAKO JE BILO I JUBILE ČELO BABINO

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ŠUŠKALE STE LIPO KANTE RAMINE MOJE ŠUŠKALE STE I KLAPALE PO CILE DANE DRŽALE VODU TEPLU ČA SE NA KOMINU U BRONZINU GRIJALA LADNU ČA SE IZ GUSTERNE GRABILO SIĆEN IZ VAS SE PILO I PRALO LIPO TILO U VAMA SE PRALA ROBA I MOĆILA TEŽAŠKA NOGA POJILO SE BLAGO I DOK JE VAS BILO U MOME MISTU PUNO JE SVITA ŽIVILO 36

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

BRUDET NA KOMINU OGANJ GORI NA TRNOGAN U TEĆI SA DVA UVA BRUDET OD MIŠANCE SE KUVA UGOR KANJAC PIRKA MOŽE ULETIT I GRDOBINA LIPA IZMIŠAT MASLINOVIN UJEN KAPULU I PETRISUMUL DODATI IZ VRTA SVOGA KIŠNICE VODE IZ GUSTERNE MOJE PAPRA CRVENE PAPRIKE I SOLI JADRANSKOG MORA KAD SE SVE SJEDINI I POČNE ŠIRIT VONJE PO MISTU BALE TI SE CIDU I ZOVE TE MORAŠ DOĆ ISTI PRSTE LIŽEŠ U SLASTI I MOČIŠ BOKUN KRUVA U TOĆ BOJE MEDA SVE TO ZALIJEŠ ČAŠON DOBRA VINA RADITI TI SE VIŠE NIŠTA NEDA ZDRAV VESEL JUBIŠ PIVAŠ SVE TI LIPO ZASPEŠ KA TIĆ NA BANKU U KUŽINI HVALA TI BRUDETU MOJ TEBE ISTI VINO PITI ŽIVIT JE MILINA

… VITAR PUŠE LOMI GRANE JA UZ OVCE TI U VINOGRADE JEDVA ČEKAM KAD ĆE VEČE DOĆI U POSTEJU LEĆI NA TVOJE PLEĆI RAŠIRIT SE PRIKO TVOGA TILA TVOJE TILO MORSKA JE PUČINA NEMA KRAJA NI MORU NI NEBU NEMA KRAJA TVOJEMU JUBJENJU 37

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

TO SU MOJI OSTA SI BEZ MAJKE I OCA RANO U DITINJSTVU SVON KA OSIČENA GRANA I NAPUŠTEN BROD NISI SE NI ONDA KA DITE PRIDA NA IDRA SI OPLOVIJA SVIT VRATIJA SE U SEVID MISTO SVOJE OŽENIJA ŽENU KA RUMENI CVIT NI KUĆE NI DVORA NI JARE NI PODA NI LOZE NI MASLINE NI CVIĆA SVE SI SAM USADIJA A SA MATERON NIKLA I DICA NAPRAVIJA SI KUĆU MALU I MALI BROD SVE PO TVOJOJ MIRI ĆALE MOJ A ONDA TEŠKE GODINE RATA KAD JE RAT MNOGE ODNIJA TEBI JE OSTAVIJA ŽENU I KĆER BEZ SINA I OPET ĆALE SVE ISPOČETKA NAPRAVIJA SI KUĆU I MALI BROD NAPRAVIJA SI JOŠ SESTRU I MENE DVI DIVOJKE LIPE ŽENE 38

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

A DA JE MATER MOGLA BILO BI DICE ENTI BOGA BAR JOŠ JEDNOG MALOGA TVOGA DA TE ZAMINI KAD OSTARIŠ DA TI LOZE UVIK DAJU VINA DA TI MASLINE RODE I DA TI KUĆA ZAUVIK BUDE ŽIVA KOMOŠTRA TRNOGE BRONZIN I PRSURA MALA SVE SU TO STVARI U KOJIM JE KUVALA MOJA MAJKA NA KOMINU DI SE KUVA BRUDET KUPUS I PEČE KRUV MIRISALA JE CILA VALA NA MATERINOJ SPIZI ĆALE NARESLA SU TVOJA DICA MALA KOĆETU ĆALE ČA SI U TROGIRU KUPI UVIK JE ŠKRIPALA DA ME NE BI UMORNA MATER PO NOĆI ZIBALA DA MI JE ĆALE SA TOBOM I MATERON LEĆI USTATI U ZORU I KRTOLE PLESTI

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

DA U NJU STAVIMO SMOKAVA KRUVA ULJA I MALO VINA I DA IDEMO U POJE DI SE KOPA I PO CILI DAN PIVA A ONDA OD BANOVIH VRATA ZAPIVAJU MOMCI I CURE IDU U POJE DO ZAGLAVICE SE ČIJE KAKVA JE TO PISMA BILA I DANAS KAD SE SITIN KROZ LEĐA MI PROĐU TRNCI I SVA SE SLEDIN SIĆAN SE ĆALA BILA SAN MALA TI I MATER LICA LIPA A OD TUGE I TRUDA SVA IZBORANA A JA SAN GLEDALA ĆALE TEBE I MATER KA U BOGA NIKAD MI NISTE REKLI KAKO VAM SRCE KRVARI ZA MALOGA SVOGA STA SI DRITO I USPRAVNO KA SVIĆAS GLEDA U DALJINU I PISMU PIVA RAZUMILA NISAN OSIĆALA JESAN VOLIJA SI ŽIVOT I SVE OKO NJEGA MATER JE BILA UVIK

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

U ŠKURON ŠUDARU NA GLAVI PANDEJA CRNI TRAVESA ISPRID NJE KAO DA SE OD SVITA BRANI JAČI STE BILI OD IJEDNE STINE ZATO VAS JOŠ JAČE VOLIN I TU JUBAV NA SVE SVOJE DICU MUŽA I SESTRE PRENOSIN

…DA TI JE ĆALE OVE PISME ČITAT U KOĆETI NA DA MATER SLUŠA PLAKA BI ĆALE A METER BI REKLA DONESI MI VODE OSUŠILA SU MI SE JUSTA MATERI BI SUZE TEKLE KA IZ KABLA ONAKO KAD BI ME ISPRAĆALA I OSTALA SAMA NIKAD JOJ NIJE TRIBALO VODE SUZAMA JE PRALA LICE SVOJE ZNAM DA ME ČUJETE I DA STE U RAJU MOLITE SE ZA SVE DRAGE HVALA VAM NA SVEMU I NA OVOM ŠTO NAPISATI SAM MOGLA UZ VAŠU JUBAV I JUBAV PREMA VAMA OBIČAJIMA SVITU I SVE ONO ČA MISTO ČINI MISTO I MOJE DITINJSTVO

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SEVID MOJE MISTO MALO SEVID MOJE MISTO MALO KROZ DVA POJA OKUPANO OKOLO JE PET MALIH MISTA LJUDI VRIDNI ČISTA LICA ISPRID NJIH JE MORE PLAVO ZLATNIM SUNCEM OBASJANO ČINI TI SE DA ĆEŠ ZALUTAT KAD KRENEŠ SA CESTE DESNO PROLAZIŠ KROZ REBAC ŠUMU GRUBI PUTEN DO MOG MISTA GRMI MRTE SMRČI DRAČA A U SRCU ZEBNJA JAČA DA UGLEDAŠ PRVE KUĆE GORNJI SEVID PRVO MISTO KUĆE MALE SVE JE TISNO GORNJE POJE MIRIS ZELENOG ŽITA DAJE MIRIS MOGA SVITA U POJE SU KOPAJU I SADE MIRIS POTA ŠIRI NA SVE STRANE PLOČA GUSTERNA VELIKA U NJOJ VODE BILO ZA SVIH PET MISTA KAD JE SVE PRISUŠILO ZADNJU KAPLJU VODE ČUVALA JE ZA ONE KOJI NEKAD SVRATE DA NAPOJE ŽEDNA JUSTA 42

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

DA NIKUD NE ODE MOLILA JE MIŠTANE SVOJE POTKOSA NAJVEĆE MISTO ŠKOLA ZADRUGA I DOM PRVI FILM GLEDALA SAN TU SPOMENIK SA IMENIMA MNOGO POGINULIH ČA PALI SU U RATU TU SE IGRALO KOLO I PIVALE PISME LIPE SA PISMON JE CURA MOMKU ZAPELA ZA OKO U DALJINI NAZIRE SE MORE TO JE MORE NAJLIPŠE BOJE A SUNCE GRIJE ZEMJU I LOZU IZ KAMENA VINO ČA GA SVIT PIJE TO JE KRV KOJA TEČE U VENAMA I JAČA MOJE JUDE POLAKO DO ZAGLAVICE MOJE VELIKA KOPRVA NASRID SELA MOGA NAJLIPŠA LADOVINA UVIK JE PIRKALA BAVA OD MAEŠTRALA LADILA UMORNO TILO OD KOPANJA MUŠKI IGRALI NA BALOTE I NA MURE NA VELIKOJ GOMILI SIDILE CURE TU SU LITI ŽENE PLELE VEZLE DICA NAUČILA PRVE KORAKE DRŽEĆI TRAVESU SVOJE BAKE BARCE MALE DI SUŠILE SE SMOKE 43

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

I NA GOMILI ŠUME SVAKE ZA LOŽITI OGANJ IGRATI GNJATE GUVNA DI SE VRŠLO ŽITO NIKO NIJE NOĆIJA VANKA KOKOŠ I PIVAC IMA JE KUĆU MALU TOVAR UGOTE OVCE KOZE I MAZGA IMALE SU SVOJU JARU IZ SVAKE KUŽINE PUŠIJA SE DIM I GRIZA ZA OČI ŽENE I DICU MALU NISI MOGA POŠTENO SOVAT I JUBIT SVE SE ČULO JER SU OTVORENE ŠKURE BILA JEDNA DO DRUGE KUĆE SE NIKAD NISU ZAKLJUČALE RITKO SI SREJA MLADOGA MUŠKOGA U MISTU BILI SU MORNARI PO SVITU POGLED KAKVO MOJE NISTO IMA SA PROZORA VIDILA SE VALA CILA PUNTA OŠTRICE VELIKE I MALE SA MILINAMA SE SPAJA DI ME NAUČILA UGRCE I PRILIPKE PARAT MOJA MAJA NA PUČINI OTOK VRANĐEJA BRODINA VELIKA MULJICA I MALI ŠKOLJIĆ U DALJINI OTOK JABUKA NAS DILI SA ITALIJON I VIDI SE KAD JE OSEKA I BONACA NA PUČINI OD TAMO SU NAM DOLAZILI CRNI OBLACI GROMI I MUNJE SIVALE NEVERE SNIG I SVA ČUDA KIŠA TOPILA ZEMJU SUVU SVAKA KAP ČUVALA SE KA SUZA VINOGRADI KA RAJSKI DVORI 44

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MASLINE KA UDAVAČE MLADE DAJU SVE OD SEBE DA BI SE UDALE DA RODE PUNO DICE I DA DAJU ZLATNO UJE DA GA IDEŠ PIJEŠ I STAVLJAŠ NA SVAKE RANE VRTLI ZELENI PUNI KUPUSA I BOBA OGRADE SAZIĐANE KA KUĆE I LAZI NJIVE PUNE SMOKAVA I MENDULI ČISTI PUTI ČISTI JUDI SVE SE CAKI A ONDA KRENEŠ DO BANOVIH DVORA SVAKI MOMAK I SVAKA CURA IMALI GLAS SLAVULJA DONJE POJE DI JE NICALA NAJLIPŠA MAJSKA TRAVA DI SAN PASLA JANJCE SVOJE A STRANE POLJA ČUVA MISTO STRANA SVI SMO LIČILI JEDNI NA DRUGE I KUĆE I DVORI ROBU KOJU SMO NOSILI VOLILI SMO JEDNI DRUGE I KAD GODINE SU BILE RODNE I KAD JE BILA VELIKA SUŠA SVAĐALI SE ZBOG OVACA KAD SU POPASLE TUĐU MEJU ZBOG DICE ČA SU KAMENOM RAZBILI JEDNO DRUGOM GLAVU BRAĆA KAD SU DILILI BAŠĆINU MALU KADA BI KRILI POŠTE O LIPE RIBE SVE SU TO BLE SVAĐE OD DANA VOLILA BIH DA U MOM MISTU BUDE UVIK KONTREŠTAVANJA I SLATKIH SVAĐA ONDA ZNAM DA ĆE MOJE MISTO ŽIVITI VAZDA 45

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

PA I ONDA KAD PADNU GRUBE RIČI TO SVE MOJ SVIT DRŽI I DUŠU LIČI DA OJAČA MLADE DA MOGU U SVIT IĆI

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

KUĆE ZELENE ŠKURE I ZELENA VRATA OD TVRDOG DRVETA U KAMENU TVRDOM BILE SU POKRIVENE KAMENIN PLOČAN PONEKE I CRVENIN KUPAN KUĆE MOGA MISTA NAČELO IH JE VRIME A DUŠU I SRCE UNIŠTILO NIKAD NIJE PIŠEN O NJIMA KAO DA SE SADA ŠETAN STRUGON SIDIN ISPOD KOPRVE NA GOMILJI U LADU ILI SIDIN U KRILU MOJE MATERE GLEDAN SVIT KAKO NEUMORNO IDE ZVIZDAN PRŽI I ZEMLJU I JUDE NA GUVNU VRŠU ŽITO POD MURVON SE KONTEŠTRAJU JUDI IDEN NAJBOLJI BOKUN RIBE I MAŽEN JE KAPJON UJA I JAČAN TILO LIPIN PROŠEKON OKO MENE MOJ SVIT STARCI PLETU MRIŽU ŽENE NOSE NA GLAVI VODU ZA PASON KUDILJA I BRETENO BRIMENA OD ŠUME NA ŠKINI ZGRBLJENE I UMORNE DOLAZE KUĆI PERU ČISTU KUVAJU 47

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NIKAD NISU RUKE BILE BEZ POSLA GONE OVCE NA PAŠU PLETU ZBICAN ĐEMPETE TOVARI OSEDLANI REVU PUNO TREŠLJE ŠUME IZ KUŽINE PUŠI OGANJ LITI I ZIMI SVOJ ŠUDAR NE SKIDAJU SA GLAVE SAMO ONDA KAD VAZIMAJU ČEŠALJ RASPLIĆU SVOJE PLETENICE NIZ LEĐA ONDA POLAKO MASIRAJU UMORNO TIME ČA SU NAŽUJALI SIĆI SA VODON KAŠETE I BRIMENA A ONDA OPET LAGANO PLETU STIČĆU SA KURDELON OKO GLAVE PA ONDA FORKETAN ČVRSTO ZAPNU SVOJE KOSE I POKRIJU ŠUDARON PIVAC PIVA KOJA JE URA DI TRIBA POĆ KOKOŠE KOKODAČU SNESLE SU JAJE RIBARI SE VRAĆAJU SA MORA U KAŠETAN BUGVE CILO MISTO VONJA NA PEČENU RIBU MALE KUĆE U MALOJ KAMARI POSTELJA KOĆETE OD DASAK ILI ŽELJEZA NA NJOJ SLAMARICA NA KOJOJ JE POČIVALO UMORNO TILO VODILA SE JUBAV RAĐALA DICA 48

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ISPOD NJE VRČINA ZA NOĆNE POTRIBE ŠKRINJA STARA OD DRVETA TEŠKA U KOJOJ SE ČUVALA ROBA SUKNENE GAĆE OPLEĆCI SUKANCI VUNENI ĐEMPERI ČARAPE GABAN PANDEJA NAGRIPŠANI TRAVERŠA KORPRETI ŽUTI I CRNI ŠUDARI BRNJICA NA KOCKE A PODSUKNJA BILA SA RAKAMON SAMO ZA FEŠTE I U LIKARA GABAN JE MOJ PRVI KAPOT TEŽI JE BIJA OD MENE ALI OZEBA NIKO NIKAD ISPOD NJEGA NIJE ŠKAKLJA JE NOGE I TILO DA NIKAD NE BUDE DOSADNO KAD DOĐU DUGE ZIME U KONISTRI JE STALA ROBA ZA SVAKI DAN SVIĆA ULJANICA A KASNIJE PETROLJAČA SVITLILE SU KA SVITLA GRADA U VELKONI MAŠKADURU DRŽALO SE BRAŠNO CUKAR SOL SUVI KOLAČI I DRUGE POTRIBE NA NJEMU KOPANJA ZA MISIT KRUV SVE JE VALJALO LIPO RASPOREDIT DA TRAJE CILU GODINU NIKAD SE NIJE ZNALO KAKVA ĆE BITI LITINA U KONOBI BAČVE KARATILI DEMEJANE PUNE VINA CRNOGA I BILOGA U BOCAN RAKIJA I PROŠEK OD SUVOGA GROŽĐA 49

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ŽENE SU GA CIDILE RUKAN STAVLJALE U BOCE I PILO SE KAPJU PO KAPLJU KAO LIK SVE BI ŽUNTE PROBUDIJA DAVA SE DICI SLABOGA APETITA I ŽENAN KAD SU RAĐALE DICU MUŠKIMA ZA KRIPOST U VELIKIN KAMENICAN STALO JE UJE NAJVEĆE ŽUTO BLAGO A NA ŠUFITU SU SE DRŽALE SUVE SMOKE ORIJI I MENDULE ŠODANI SAPUNI U KOJEMU SE PRALA ROBA NA ZIDU U KONOBI VISILI SU KRTOLI MOTUZI MIŠINE VRIĆE KLJUKE PIRIJE VELIKE I MALE SITA MRIŽE OSTI MAMILA TUNJE NA PODU DRVENE KAŠETE PLETENE KOFE KANTE MAZAROLE SIĆI POLIVAČE PUMPE ZA POLIVANJE LOZA MOTIKE MAŠLINI SIKIRE KOSIRI KOSIRAČE SIME U ŠKARTOCU SVE JE IMALO SVOJE MISTO NA NJIMA SU OPSTALI MOJI MIŠTANI ODGOJILI SVOJU DICU I UNUKE SVI SMO IMALI KUŽINE DI S LOŽIJA OGANJ NA KOMINU KUVALA SPIZA U BRONZINU NA KOMOŠTRAN U TEĆI NA TRNOGAN NA GRADELAN PEKLA RIBA U PRSURI SE FRIGALO 50

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

NIKAD MI NIJE UMRA VONJ IZ NOSA KAD BI MATER FRIGALA PRŠUNATE NA MASLINOVON UJU I POSULA CUKRON TU SLAST NIKAD VIŠE NISAM OSITILA PEKA VELIKA I MALA DI SE PEKA KRUV NA KOMINU ZVALI SMO JE POGAČA ČEKALI VRUĆU DA MATER OKINE KANTUN DA STAVI SLANU SRDELU SA MASLINOVIN UJEN A UJE SE CIDILO NIZ RUKE NIKAD VIŠE NISAN ZA NIČIN PRSTE LIZALA BOŽE MOJ DICA SU SE IGRALA GRANIČARA PILJKE SAKRIVALA IZ ŠUMIŠĆA NA KUKALA A UZ MATER I ĆALU SVE SU ZNALA POZNAJEM SVE PUTE I ULICE SVE ZIDE I PRIZIDE SMEĆINE ŠUMIŠLJA STOGE GUSTERNE VRTLE KUPUS BLITVU I MIRIS KALUMELE ŠCIRENICU KAKO ŠRRIPJE SAD ME JEŽURI VATAJU BALEGE OD OVACA I TOVARA I OGRADE I NJIVE I MEJAŠE LOZE SMOKE I MASLINE PISME I KOLA MIRIS MRTE I SMRIČA GRM DRAČA I OŠĆARINA MIRIS PROLITNE TRAVE BLEJANJE OVACA I JANJACA PLAČ DICE JAUK ŽENA 51

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

VONJ POTA TEŽAŠKOŠ MUŠKOG TILA ŽUJI NA RUKAN TEŠKE KRAVARE POSTOLE SIVANJE I GRMLJAVINE NEVERE NA MORU PIJAVICE KRUPA I KIŠE I SNIGA JE BILO RADOST SRITNE DICE SAD MI DOĐE DA SE ZAIGRAN MALO LIPI MOJ SVITU DITINSTVO JE NAJLIPŠE DOBA ZRIŠ KA MASLINA I LOZA MORAS OPSTAT NA ŠKRTOJ ZEMLJI BILO GDJE DA ODEŠ KUŠNJA KROZ SVOJ ŽIVOT OSTAJU SINJALI U GLAVI KOJI TI GOVORE KAKO ŽIVITI DAVATI LJUBITI VOLITI MIRITI ČEKATI NADATI SE BITI STRPLJIV JER KAD KOD SE VRATIŠ NA SVOJU ŠKAJU ONA ŠKIPLJE POD NOGAN ALI NE PADAŠ SEDEŠ NA SVOJ LAZ NIKO TE NE GONI 52

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

TU JE JEDINO TVOJE SIME ČA JE OSTALO OD MATERE OCA DIDA I PRADIDA BABE I PRABABE U KAMENU JUTOM A U SRCU SLATKO NESTAT NEĆE NIKAD KUĆE MOGA MISTA KROZ PISME SAM DUŠU DALA MOME MISTU PUNO HVALA ŽIVILI SMO ISTO I IMALI OVAKVO DITINSTVO

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

PONARA I MALU BUŽU NA KUĆI PONARA SE ZVALA OSTAVIJA JE MOJ ĆALE DA TICA MOŽE SAVITI GNJIZDO I DA SE OSIĆA DA JE DOMAĆA KAD SE VRATI SA DUGA PUTOVANJA NEK JE ČEKA BUŽA PONARA KA KUĆA STAROG MORNARA U NJOJ JE IZLEGLA JAJA GRIJALA IH SVOJIN TILON BRIŽNO NAD NJIMA BDILA DOK NISU DOBILI SVOJA KRILA I ODLETILA

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ŽILAVI TOVAR I PULINA MOJA UZ VELIKE UZBRDICE I NIZBRDICE MOGA KRAJA GRUBE STINE I PUTA ŠKALJAVOGA SVE JE NOSIJA TOVAR NA ŠKINI I MOJA UGOTA MALA OD MILJA PULINA SAN JE ZVALA SVE ČA JE RODILO U POJU I GORI NA SAMARU MALOM NOSILI SU KUĆI PRINILI SVE POLAKO A BISNILI I REVALI KAD SU U JARI ZATVORENI BILI TILI SU KA ČOVIK LIPO SE DRUŽIT U TREŠLJE DICU NOSIT I ZAKOPRCAT SE AKO TRIBA TO IM JE JEDINA RAZONODA BILA U MARINU TROGIR ROGOZNICU ŠIBENIK I OSTALA MISTA NOSILI SU NA SAMARU JUDE KAD SU BILI BOLESNI I KAD SU BILE DRUGE MUKE I JA SAN TAKO PRVI PUT U GRADU BILA CILO GROŽĐE SMOKVE MASLINE MAZAROLE KAŠETE MIŠINE BRIMENA OD ŠUME PRINILI SU NA SVOJOJ KOŽI SPOTILI SE ISPOD SAMARA NIKAD KOPITON TUKLI NISU SAMO SU REPOM TILO LADILI I MUVE TIRALI JILI SU SAMO OŠĆARINE I TRAVU PUTEN PASLI ČISTU VODU IZ GUSTERNE KA ČOVIK KIŠNICU PILI VELIKU SNAGU IMA JE ŽILAVI TOVAR I PULINA MOJA ZNALI SU KA ČOVIK NA ŠKRTOJ ZEMJI OJAČAT SE MORA 55

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NA NJIH SU SIĆANJA KA NA JUDE KOJIH VIŠE NIMA OSTALA JE PRAZNINA U DUŠI KOME REĆI ISKRENO I PRAVO KAD TI JE NAJTEŽE I KAD SE ĆUTIŠ SLABO SAD SU JARE PRAZNE OTVORENA VRATA STOJE NIKAD IH ZATVORIT NEĆU MOŽDA SE VRIMENA VRATE NA TREN DA ZAREVE OD SRIĆE MOJA PULINA MALA A MENI SUZA POTEČE JER ME JE PRIPOZNALA SVI SU TE MOGLI IZNIVIRIT JSKO ALI TOVAR I MOJA PULINA NIKAKO

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

BABIĆEVICA U SVOJOJ MALOJ KUĆICI OGRAĐENA KAMENON BILIN SA MALO ŠKRTE ZEMJE RASLA JE CARICA OD LOZE OKO NJENA STABLA JEDNOM GODIŠNJE SVOJE ŽILE MALE NAHRANILA BI GNJOJEM GNJOJEM OD OVACA KIŠU JE ČEKALA OD ŠTAJUNA NIJE PUNO ILA ALI JE ZATO UVIK KAD BI OSTALA SAMA DEŠPERANA BILA MORA SI BITI KRAJ NJE STALNO I CILI DAN OKO NJE PIPAT TRIBALO JOJ JE ČISTITI DVORE NIJE PODNOSILA TRAVE I KOROVE I NITI DIVLJE LIŠĆE NA GRANI TRIBALO JE ČISTIT STALNO A ONDA JE POLIT BOJON PLAVON PLAVIN VEDRIJOLON BOJALA SE DA NE BI STRANI PUTNIK SVRATIJA U NJENE DVORE I NAPA NJENE GROZDE ZELENO LIŠĆE ŠIRILA JE SVOJE 57

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NAPRAVILA BI TAKVU LADOVINU OD LIŠĆA ISPOD TAKLJA I STOPILA SE S PLAVIN NEBON DA JOJ SUNCE SRCE GRIJE OD RADOSTI JER ĆE GROZDI BITI PUNI SLASTI ČOVIK IZ MOG MISTA GLADIJA VIŠE NJU NEGO SVOJU VOLJENU TRAŽILA JE TEŽAŠKE RUKE JAKE ONE SU ZNALE RIŠIT MUKE SVAKE NAUČILA GA JE DA ŽENA NAJVIŠE DAJE KAD SI KRAJ NJE I KAD SE ĆUTI LIPO DA SE ZA NJU BRINEŠ I PIPAŠ JOJ TILO CILU GODINU DA JOJ DAŠ MIRU ZA TO TE NAGRADI SA NAJLIPŠIM DARON DAJE TI VINO KAO KRV I SRIĆU BEZ KRAJA DA TI ŽILAMA TEČE RADOST I PISMA DA VOLIŠ ŽIVOT I ZEMLJU SVOGA MISTA TO JE SAMO MOGLA MOJA LOZA PLEMENITOG RODA IZ VINOGRADA MOGA NAJLIPŠE IME MOGA KRAJA BABIĆEVICA SE ZVALA

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MIRIS POTA NE MOGU TE ZABORAVIT DUŠO KAD SE BUDIM NA KUŠINU TVOME MIRIS POTA OSTA JE OD LITA OD KOPANJA NJIVE LOZE MOJE MIRIS TILA OD ČOVIKA MOGA DAJE SNAGU DA VALJA IZDURAT DUGU ZIMU DUGE LADNE NOĆI JAČAN TILO KAD ĆE ČOVIL DOĆI

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NE ZNA MATI LIPOTA JE LEĆI KRAJ KOMINA OGANJ GORI A MAJKA GOVORI USTAJ DITE U POSTEJU LEŽI RANO ĆE TE PROBUDITI CVRČCI NEĆEŠ MOĆI U OGRADE POĆI DOĆE DRAGI NEĆEŠ BITI ČILA ODNIĆE GA DRUGA MORSKA VILA PA ĆEŠ ZORE DOČEKATI SAMA TUŽNA BIĆEŠ BEZ SVOGA DRAGANA NE ZNA MATI ČA JE JUBAV FINA ČEKAT ZORU S DRAGIM KRAJ KOMINA

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

STARI TROGIR STARI TROGIR I NJEGOVA VALA MORE BISTRO SALBUN MEKAN GAZILA SAN JA PO NJEMU MALA TU ME MOJA NAUČILA MAJA KUPAT TILO NE BOJAT SE MORA U PLIĆAKU PLIVAT LIPO I JAČATI SVOJE MALO TILO GALEBOVI PIVAJU NA MULU DA SE MOGU OTISNIT OD KRAJA I ZAPLIVAT BEZ IKAKVOG STRAJA TU SAN MAJKO ZAVOLILA MORE ZAVOLILA SVE ČA NA NJEM PLIVA BRODE MALE VELIKE VAPORE I SVE ONO ČA U NJEMU IMA ZAKLELA SE MORU MOME PRVU VIRU DALA KAD UPOZNAM PRAVOGA MORNARA MORE MOJE VALO MOJA LIPA KAD NARESTEN BIT ĆU TI NEVISTA

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

MOJE ŠKOLE ŠKOLA U SEVIDU BILA JE MALA U NJOJ JE BILO PUNO ĐAKA SVI SMO U NJU STALI I MALI PRVAŠIĆI I OSMAŠI MOMČIĆI I CURE STASNE POD MURVON IGRALI SE VALA A ONDA NA IGRALIŠTU GRANIČARA SVE JE JEDAN UČITELJ ZNA PO IMENU MATE SE ZVA PISAT CRTAT IGRAT PIVAT U RUCI JE ŽIBU DRŽA SVE SI MOGA NAUČIT AKO SI TIJA A ONDA NEKO DOĐE DA VIŠE NE MOŽEMO BITI SKUPA RAZDILILI NAS I U MARINU NA NOGE ODVELI DA NAM POKAŽU DI NAM JE ŠKOLA TAKO SAN JA I GENERACIJA MOJA OD PETOG OSNOVNE DO KRAJA OSMOG RAZREDA ČETIRI GODINE DUGIM PUTEM IŠLI ZIMSKE DUGE LADNE NOĆI A MI U KOLONI JEDAN DO DRUGOGA DA NAM LAKŠE BUDE PIVAMO DA NE MISLIMO NA STRAJ PRIČAMO O SVEMU NE MISLIMO NA DUG PUT 62

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

I TAKO DAN PO DAN VIŠE SMO MOKRI NEGO SUVI BILI UGABANU TEŠKOM U TORBICI KNJIGE NA MLADOM TILU NOSILI NIKAD SE NISMO BUNILI PUTI GRUBI U TORBICI MALO KRUVA STAVILA BI MATER I SMOKVU KOJU KAD BI NA KOMINU UJUTRO RANO ŽITOVU KAVU KUVALA NADROBILA BI KRUVA DA NAM SE TILO ZAGRIJE DALA BI MATER SVAŠTA DA JE BIDNA IMALA TAKVA SU VRIMENA BILA A KAD SMO DOŠLI KUĆI RIBE ZELJA MASLINOVA UJA UVIK JE BILO NA TOME SMO ODRASLI SVI SVOJ KRIŽ PONOSNO SMO NOSILI I KAD SAN IZRAČUNA GODINE KILOMETRE DUGE OD KUĆE DO ŠKOLE DAVNO SMO JA I GENERACIJA MOJA U EVROPI NA NOGE BILI BOJALI SE NIČEG NISMO A ONDA U ŽIVOT SVAKI SVOJIM PUTEM KRENILI

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

DIŠPET

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

LJUBAV KAO VJEČNA INSPIRACIJA I NEISCRPNI ZDENAC NEOSTVARENIH ŽELJA PUNE EMOCIJA I SNOVA DA NIKAD NE PRESUŠI. LJUBAV KAKAVA BI TREBALA BITI IZMEĐU DVOJE LJUDI KOJI SE VOLE. O MAJCI OCU I DITETU I U SVEMU ŠTO JE OKRUŽUJE PRONALAZI LJUBAV. U TOJ SNAŽNOJ ŽENI DALMATINKI RAĐA SE DIŠPET! A TO JE ONA SNAGA OD ČEGA JE SKOVANA, OD SMILJA I KADIFA, OD DRAČE I SOLI, MORA I BILJA. OD SMOKVE I MASLINA, OD KAMENA I VITRA. TO JE ŽENA OD SVITA. U SVOJOJ SREĆI I BOLI, DIGNUTE GLAVE HODA. JER NAJSRITNIJA JE JER ZNA DA VOLI.

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

DALMACIJo MOJA U svilenoj vešti i liti i zimi Na kamenu oštrom i na morskoj pjeni I kad kiša pada a južina ladna Kad je ljuta zima i kad sunce peče ZA SVAKOGA IMA MISTA ISPOD tvoje SVILENE VEŠTE I kad sve procvita u majskoj noći Kad ti bura ladna obraze šiba I kad jugo toplo veštu ti diže I kad furešti dođu i naprave šušur ti si SVE LIPŠA I LIPŠA I kad bili vapori plavim morem putuju I kad galebovi ispraćaju svaki let I ka se sve zabili i zasja od vrućega lita I kad zvoni podne a riva puna svita KAKO SI LIPA ŽENO OD SVITLA I kad cure brišu suze od jubavi litne A brnistre lavande borovine širu mirise Di god pogledaš gore dole u brda u doline u more u škoje u velike ulice i u tisne kale NA SVITU NEMA LIPŠE Kako ću tu lipotu ostavit Kad ti mene nikad ne ostavljaš Di god da krenem svugdi me nađeš 69

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

I vraćaš me u najlipše dvore dalmacijo CARICE MOJA Ja te jubim ka mater dite a dite stiska materinu sisu Ma jubin te kao prvi mladenački poljubac I stiskaN te u svoje srce sve jače i jače a ne tičen ti veštu Da se nebi zgrišpala oću da ostaneš najlipša MAJKO SVIH MAJKI Jubin ti zemju na kojoj klečiš i dišeš Na kojoj niče jubav radost i lipota Lažinu mora cvrkut tica tisuće boja I toplinu jadranskog mora VILO MOJA Toliko te volin i jubin da ostavit te neću nikad Ostarit ću ja a ti ćeš zauvik ostati mlada Pod čempresom tvojim leću u meku postelju svilenih lancuna tice će pivat svaki dan U TVOJOJ LIPOTI SNIVAT ĆU VJEČNI SAN

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

UZBURKANO MORE

Večeras na mokrim usnama tvojim Osjećam plimu vitar i sol U mojoj duši nemir vlada A moje tilo osjeća bol Uzburkano more tuče stinu u kraj Ja u takvoj boli ćutim ugođaj Večeras na dlanovima tvojim Putujem brodom ljubavi do tvog srca Pucaju konopi a moje usne se grče Ja gledam sreću tvog uplakanog lica Uzburkano more tuče stinu od kraj Ja u takvoj boli ćutim ugođaj

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ZAPALIT ĆU VEČERAS Zapalit ću večeras Crvenu a možda i žutu sviću Nek vape u tišini Nek gore za našu sriću A na klaviru osvirat ću ti nešto Što budi sjećanja Neću tražiti oproštaj Večeras ću moliti Molit ću tvoje usne da na mojima zaspu molit ću boga da se zapetljaš u mriži moga tila molit ću misec i zvizde da nam noći budu duge da nas nikad više ni judi ni brodi ne bude Molit ću buru i jugo Da uzburkaju more Da ribari upale sviće I da naša tila izbace na otok sriće

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MALA NI DUGINE BOJE KADA POSLIJE KIŠE OBAVIJU PLAŠTOM NEBO I KADA SU SVI USHIĆENI LIPŠE JE TVOJE TILO JUBAVI MOJA KADA U ZORU DOLAZIŠ RUMENIH OBRAZA U MOJU POSTELJU ČA JE MATER LAVANDON NAVONJALA TILO TI VRIJE PALIŠ SE KA RIBAR FERALE POKRIVAŠ ME TILON MLADOSTI POLJUPCIMA GASIŠ ŽEĐ I LIČIŠ SVAKE RANE A JA BI JOŠ VIŠE TILA TVOGA I GUŠIO SE U PJENI NEMIRNOG VALA OSTA ZATOČEN DO KRAJA ALI TI ME VRĆAŠ U ŽIVOT MALA

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SVA SVITLA Sva svitla svita Ne mogu tako zasjat i dat takvu lipotu čarobne noći niti mogu zaiskrit onako Kao ti Kao ti kad mi prilaziš u gluho doba noći Skidaš sve sa sebe a JA ništa ne vidin

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

TVOJ VIR Ja bih noćas šetala tvojim gradom Tisne kale i male ponistre su samo meni znane Ja znam put do tvog srca pa onda natrag tvoja rijeka ima nekad čudne tokove i mala korita A nekad bujica slatkih poljubaca pljušte mi po prsima onda slađe plivam Vijugam lagano mojim tilom tražim izlaz ali ne najlipše je kad moje tilo upadne u tvoj vir Tek tada se ja najlipše koprcam Tu me uvik čekaš da zajedno idemo vani Tvoj vir je moj hir Tvoj vir moj je nemir I ja bi u tvome viru bila stalno I da se koprcam neprestalno

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SUZA OD SOLI Nudim ti na dlanu Suzu od soli u njoj su satkane sve moje boli Prolila sam za te Neću više liti Niti jednu kapju ti nećeš viditi Sad su noći moje I jutra i dani Prsti na gitari Pisma o mladosti jednoj moje tilo hrani Sviraj te mi noćas dečki moji neka žica od gitare svira lipše od tambure male uspomene na zrno soli neka peče druge koji jubit nisu mogli moja mladost luda budi se od pisme na gitari ludi kad nisi mogao ti probudili su me neki drugi judi suza od soli i sve moje boli topi čoVIK koji ludo voli slatka je ka cukar u medu pijem je ka lik da zaliči staru ranu 76

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SPLITSKE KALE Šetajući gradom gledam stare kale Sićajući na nje Oči mi krvare Pa poteču suze Šetajući gradom gledam u fineštre Sićanja na nje Oči mi zablješte Pa se lice smije Šetajući gradom kaletama mojim Sve je tako slično A tako daleko Sićanja u srcu snažna i duboka Ne sriću se kroz kalete mladi Da se držu za rukice jako A jube se u obraze snažno Sa ponistre smiju im se bake Nima cvića na ponistran malin Nema više starih tiramola Di sušila se roba Izložena bila cila splitska moda

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

BIT ĆU TI SVE Zagrlime nježno i poljubi sad Čvrsto me drži ne daj me nikome Bit ću ti oganj vatra i plamen Na mome tilu gradit ćeš znamen Bit ću ti koljevka od mriže A postelja od smilja i lavande Bit ću ti maslina i vino Di se odmara umornon tilo Bit ću ti prvi jutarni čaj Košnica puna meda i čela Likarija pisma i njiva Kuća puna dice i smija Bit će ti ka princu na dvoru Ako budeš znao jubiti voljenu svoju

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

KAO U PRVOJ BRAČNOJ NOĆI Lipo se jutrom buditi pored tebe Zapletene kose a ja ti dajem poljupce vrele Lipa si kad si pokrivena do uha A nosić ti viri van Ne trepćeš i ne buniš se što te budim prihvaćaš igru ja ne mjenjam plan A još si lipša kad oblačiš kaput I stavljaš žuti šal da ti ne vidim oči Nosim te preko praga ponovo te skidam milujen te poljupcima kao u prvoj bračnoj noći a najlipša si kad mi tilom zakačiš put a poljupcima žariš zapleten u mriži tvoga tila prihvaćam igru i ne mjenjam plan ostajen sa tobom neznam ni koji je dan

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

LEDENI KAMEN U MOJ SI ŽIVOT UŠAO DOK VANI BILO JE LADNO A ČEKALA SAM DA IZAĐEŠ U PROLIĆE RANO U PROLĆE VISIBABE MIRIŠU JAKO TI MIRIŠEŠ MENI NEPOZNATO BOJIŠ SE PROLića I NE OTVARAŠ SE BOJIŠ MIRISA I NEPOZNATI JUDI TI SE BOJIŠ SVEGA ŠTO ŽIVOT NUDI OSTANI ZAUVIK U ZIMI KAD MAGLA I STUDEN OBAVIJU TVOJE TILO MLADO JA ODLAZIM DI CVITA I SVIĆE DI JE TOPLO I DI SE SVE BUDI OSTANI LEDENI KAMEN VIŠE ME NE BUDI

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

PLEŠEM PO ŽICI Plešem po žici Igram ko klaun Pozdravljam prijateljeI pivam sretan sam što u meni jubavi ima Zastavljan vlakove I brodove sve jubavlju svojom Da im kažem Da se sve može Ako jubavi ima Možeš zaustavit svit Cili svit staviti na dlan Budi kišna kap dotakni svakog pomalo Svi će gledati u tebe kao u sunce sjajno raduj se kao dite malo i sve će biti razdragano

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

DIŠPET I DALMATINCI U tebi ima svega sve se slavi Judi su tvrdoglavi ka tovari A to i daje posebnu sliku Na svoju ruku o mome svitu Svi se rugaju pivaju i feštaju Sunce i more dalo im je dišpet i miru Riba vino i pisma poteče da mogu rišit svaku brigu justa puna delicija zalivena kapljon crnog vina u toj lipoti ni starac nije sam i on se budi traži zagrljaj fešta je kad se udaje stara cura i kad igra ajduk kad su svi u bilo i svako dite zna kad sisa da je bilo i mliko materino beštime čuješ svakojake i misliš da su grišnici jaki srce im je ka tiću blagi i mlaki a kad se zajube i pamet gube nedaju nikada nikome reć da voli već od juga da ih glava boli a onda feštaju po cile noći pod ponistron pivaju dragoj da će im sve boli proći 82

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

Ma fešta je svaki dan kad ti se dite rodi i kad ti susid puca od zdravlja kad pokriva kuću i krov stavlja i kad mornar grli curu odlazi na brod i jubi drugu kad varaju na karte i da je mriža puna ribe svake justa su im vanka puna fale da su muškardini i da svašta mogu a kad dođu kući stoju na jednu nogu kad te zovu redikul jer se ponašaš po bontonu nisi svjesan zapet će ti nogu nemože to proći ako si uspija to je zasluga ciloga mista fešta misto cilo sebe hvali da je uspilo i kad fritule peče baka a vonj se po kaleti širi svi će rec da ulje smrdi sve su to fešte od dišpeta i kad ti galeb pusti balegu na kolet od vešte sritan si jer sutra će biti pinez za nove fešte

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SVE MI TVOJE TRIBA Tvoj osmjeh mi triba I blizina tila Tvoj dodir me liči Uživan u priči Tvoja snaga mi treba Da poletim do neba Sve mi tvoje treba Da osjećam se žena Da osjećam se žena Da me nose vali Da mi ništa ne fali Da me sunce grije stalno Ispod tvojih skuta Ležim začarano Sve mi tvoje treba Da osjećam se žena Da osjećam se žena Miluj mi kosu Miluj mi tilo Zapivaj pismu Probudi tišinu Sve mi tvoje treba Da osjećam se žena Da osjećam se žena 84

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SAMOĆA JE JUBITI A NE DOTAKNUTI USNE GLEDATI A NE VIDITI NIKOGA IĆI I VRATITI SE A NE OSVRNITI SE PROCVITAT A NE BITI UBRAN GORITI A NIKO NE STAVLJA LADNE RUKE DA SE STOPLE

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

MAEŠTRALU VITRE LIPI MAEŠTRALU VITRE LIPI JUBAVNIK SI MOME TILU NE DAJ BURI DA POLUDI DA UNIŠTI MOJU VIRU LIPOTA JE STOBON LEĆI PRIDAT TILO SAMO TEBI MAEŠTRALU VITRE LIPI TI MI ZNADEŠ UGODITI TILU MOME MIRU DATI KAD UMORNA NA LAŽINI SEBE DAJEM SAMO TEBI POSTELJA MI MORE MOJE A LANCUNI TILO TVOJE MAEŠTRALU VITRE LIPI UVIK PIRKAJ POLAGANO NEDAJ NIKOM NAŠE BLAGO

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

PROLIĆE Ako čuješ u proLIće rano Kako pIva i šepuri se ševa u polju maka i vidiš pčelu kako jubi cvIt a dimljačara na krovu kako zviždi budi zapletene u jubavnoj noći dostavljači mlIka kruva i mirisnih kolača najavljuju doručak od nalipše neprospavane noći ja bih jubavi moja sve to dIlila sa tobom i sve ti to bila kad bi me jubio kao nekad kad si našu jubav slavio U PROLIĆE

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

KRAJ PROZORA Kraj prozora sidim U noćnoj tišini Čekajući zoru S krunicom u ruci Molim jubav tvoju Ni ćutija nisi Kakvu jubav nudim I kako te volim i kako te jubim Virujući tebi i dragome bogu Da ćeš mi se javit Ili rukom mahnit Ja drugoga jubiti ne mogu I mnoge sam noći Dočekala zoru Ali jubav nisam Dočekala tvoju U molitvi dugoj Prođe mladost moja Niti rukom mašeš Niti mi se javljaš

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

Otiša si s drugom Ostavija ženu Koja će do smrti Vjerna tebi biti I uz sviću svake noći Za tebe boga moliti

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

VEČERAS PALIM SVIĆE Večeras palim sviće Zatvaram prozore Ogrćen krevet Mičen kušin u stranu Dodirujem ti bilo Večeras stavljan na kušnju svoje tilo…

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ZAGREBAČKA BROJ 6 Ako nekad u životu Skreneš desno Na kolodvoru Preko rive pjace U đardin stani Laganim korakom kao nekad do zagrebačke brOJ 6 sa istim žarom i lipotom davne mladosti pokucaj na vrata Kad ti navru sićanja da joj ruku jubiš a nevino tilo čuva za te možda ti otvori vrata žena plave kose u crvenoj vešti zgrišpano joj čelo osušene usne ruke joj se tresu od čekanja pojubi je nek napokon zaspe

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ZALUĐENA Zaluđena sam jubavi moja Danima čekam I gledam tvoju sobu Pokucala bih ti na vrata Ali se nećkam tila bi doživit Kao nekad tvoj dolazak Soba sređena za dvoje Treperim od silne jubavi sva svitla gore pa se gase a onda otvaraš vrata laganim okretajem okrećeš ključ to je jedino čega se sićam sve drugo je oluja veliki valovi plivam na pučini ne mogu udahnit nestajem u viru sa kišom poljubaca zaluđena jubavlju tvojom a ja se nećkam stojim ti pred vratima molim te otvori

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

CVITE MOJ cvite moj tako sam te zvala kad bila sam mala u tvome cviću sada zajubjena žena spava cvite moj spleten od ruža i smilja i kad drača bode život moj sa tobom živit je milina cvite moj u srcu te nosin zalijen te suzon od lita da mi ne uveneš dok moren ploviš oko cilog svita cvite moj moja radost i srića ne dam te nikom nikom te nedam dok bude u meni gorila svića

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

TILA SAM SAMO U tvojoj lipoti Nikad se nikom Nisan tila dati Niti se nisam Tila tvojon zvati Tila sam samo Na tvome tilu počinit malo Tila sam samo da na tvome tilu počinit malo sanjati snove da nam lipa mladost nikad ne prođe tila sam samo tvoju lipotu dok mladost traje nek traje priča lipota dvoje cure i mladića u tvojoj lipoti spavala bi stalno nemoj me budit ništa mi ne triba u tvojoj lipoti moj život sniva

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SANJAM TE Sanjam te da jubiš drugu ženu I da joj svake noći jubiš crne oči Sanjam te da igraš jubavno kolo U krilu žene nudiš joj vrime Vrimena imaš Na pretek jubavnika glumiš poklone mi čudne nudiš čudo se događa ujutro se rano budiš kroz kuću se ko pivac šepuriš više me ne jubiš niti me pozdravljaš odlaziš nekud vrata zatvaraš otvarati neću al te sanjat hoću

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NE ViRUJEM U PRIČE Prolaziš kraj mene Kao da smo stranci Ja na jednoj Ti na drugoj strani Znamenite stvari gledaš Pogledom te pratim Kao da sam u tuđem gradu Ni ulice nisu više iste Dica i odrasli judi lete nekud svima im se žuri Neću da virujem Da smo se sreli Da jedno drugom Ni riči nismo rekli Ne virujem u priče Da vično jubav traje Da je ostala u istom gradu u kojem je sve bilo naše a sada smo najveći stranci pošalji mi pogled davnog lita a u tilo malo toplog vitra nek mi kosa po ramenu leti mahni rukom imenom me zovi reci nešto kriknut ću od bola 96

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

OKRENI SE NE OKREĆI LICE kako to da te niko ubra nije kako to da ti nije niko reka da si posebna da u tebi jubav zrije ka grožđe usrid lita kako to niko nije zna doć doć do srca tvog i tu slast diliti sa tobon sve ča lipo imala si na sebi poklonila si meni tajne pute kako do tvog vrtla mirisnog cvića doći otkrila si meni sunce sam sreo u tebi jubav i jepotu za koju nisam nikad znao ja se radujem plodove tvoje uživan i blagujem s tobom polako

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Sritan i presritan sam ča te ubra nikad niko nije najlipša si noćas lice ti se sritno smije

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

NE ĆUTIN SE LIPO Kome pričaš priče iz bajke Da je naša jubav bila romansa I da su svitla gorila kad sviće nije bilo I da je orkan u nama bija vrime cilo Koga briga za propušteno vrime Koga dira žena koje nema Od vitra san oglušija na te otišla sa vitrom koji puše ostavila me bez dodira i duše i kako da ti vIrujeN kad si opet sa vitron došla ne ćutim se lipo užanca za tobom me je prošla a osladilo mi se za tobon tvoje tilo mislija sam davno na tebe da će te vitar donit u moje krilo neka sad zadišpet vitar jače puše neću da ni besidu čujem nekame sve zagluši di ćeš poći okrenit se neću nek ti nevrime bude zuvik u duši

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SVAKA TVOJA RIČ Svaka tvoja rič bode me ka drača Jača je od groma i mača Izvanka si cviće u đardinu A unutra kriješ jubav finu zašto si mi govoriš uvik grube riči kad mi možeš lipo reći dvi tri lipe riči liče da se jačan od jubavi tvoje nikad nism znala ča mi je činiti ili poći kući ili te jubiti volila bi da me lipo gledaš da ti budem radost u nevoji jubav vira i kripost u duši pojubi me bar jednom od srca i poslušaj svoje malo bilo daj mi svoje lipo mlado tilo grube riči neće biti grube grubin ričin lipotu ćeš dati lipon riči tvoja ću se zvati

100

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

UViK SI ZNAO Uvik si znao pogodit iz prve staviti ruku na bilo a poljubac da traje dugo Usne ti gore jače od crnog vina pripijena tijela zvuče kao violina čuje se tišina Šapatom mi daješ sinjal i pališ ferale na tvojoj sam barci nigdi ne pristajen Za mene si kao put do neba dug u lipoti plavoj začarana zvijezdom tvojom putovaću stalno uvik si znao pogodit iz prve učinit na volju mome tilu začarana tobom ja sam u svemiru

101

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Bili mogla ti Bili mogla ti Noćas jubit mene Bili mogla ti Noćas moja biti Ja bi te nosija jubija ti skute Milovao tilo I zvao te milo Milo moje milo moje malo Zagrlime čvrsto da nam bude lipo Neka naša tila Budu jedno bila U lIpoti pIsme Zvuci mandolina

102

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MOJE SRCE OTVORI MI SVOJE BILE DVORE I PONISRE NAPOLA PRIŠKURI SVOJU BILU HALJINU OBUCI NEKA ŽUDNJA BUDE KAO MORE ČEKAJ MENE JA ĆU NOĆI DOĆI KADA ZVIZDE ZAIGRAJU NEBOM MISEC MENI ČAROLIJU ŠALJE JUBAVNIK JE NAJVEĆI NA SVITU JA BI TIJA NOĆAS MISEC BITI DA ME GRLE JUBE MAZE ZVIZDE ODABRATI ČA JE TILU MILO SRCE KAŽE NEMA MISTA ZA IZLETE I IGRANJA ČUDNA TVOJA ZVIZDA ČEKA TEBE BUDNA JA NE MOGU GRIŠAN BITI JA NE MOGU DRUGOJ PRIĆI JA NE MOGU MISEC BITI MILA MOJE SRCE SVOJU ZVIZDU JUBI MOJE SRCE SVOJU ZVIZDU IMA SAMO VOLI IGRU TVOGA TILA

103

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

JA U ŽEPU ČUVAN ASA ZA TE MNOGO JE MLADIH REKLO DA SI LIPA ŽENA DA ČINIŠ VOJU I DA TE JE LIPO VIDIT DA TI JE ČVRSTO TILO I DA SAMNOM VENEŠ NEZNAJU ONI KAKVU LIPOTU I STRAST DAJU OVE ZGRIŠPANE RUKE KAKVU SNAGU POGLEDI MOJI NOSE I DAJU KRIPOST TVOME TILU JA SAN TE JUBIJA MILO DA TI OSTANE TAKVO TILO ČUVA SAN TE I PIVA TI LIPO I KAD SVE KARTE PADNU NA STOL JA U ŽEPU ASA ČUVAN ZA TE NISAM JA NISAM ZABORAVIO VIRU U JUBAV I TVOJE ČEDNO TILO UZ TEBE PIJAN I NEMOĆAN DAJEM TI NAJBOJE NOĆAS ZA GODINE KOJE IMAN A TI CVITAŠ NISAM JA ZA BACIT IMA U MENI ŽARA SVI TE MOGU GLEDAT SAMO SI TI MOJA DRAGA

104

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

DA LI JE TO JUBAV I JUTROS SE PITAM KAD ODLAZIŠ KAD OSTANEM SAMA DA LI JE TO JUBAV ZATVORENA U KUĆI OSTATI PITI ČAJ ČITATI NOVINE BEZVEZE NASLONITI SE NA PROZOR GLEDAT U DALJINU GLEDAT U SAT KAO DA JE ŽIV NJEGOVO SRCE TIKA TAKA SPORO IDE A MENI SE ŽURI IMAN VREMENA NA PRETEK ALI MENI SE ŽURI DALI ĆU STIĆ BITI LIIPA I ČISTA MIRIS STAVLJAN NA TILO KOJI VOLIŠ TI RUČAK TOPLI JUHA VRIJE A MESO PUŠI VINO SE HLADI PIJATI NA STOLU DVIJE ČAŠE GLEDAM SE U OGLEDALO KOSA SJAJI I LETI STAVLJM JE U REP JER TI TO VOLIŠ ZATEGNEM HALJINU NAGLASIM STRUK I GRUDI TO TI NAJVIŠE VOLIŠ ZVONO NA VRATIMA UZNEMIRILO MOJE TILO OTVARAM TAMAN DA OPSUJEM A TI MI SE SMIJEŠ ZATVARAŠ MI JEDNOM RUKOM VRATA POLJUBAC DUG ODVEZUJEŠ MI REP POKAZUJEŠMI PUT U KREVET SVE JE U TRENUTKU KAO POTRES 105

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ERUPCIJA JE U MOM STANU IMAN VREMENA NA PRETEK ALI MENI SE ŽURI KAD ĆU STAVITI SVE NA SVOJE MISTO JUHA SE OHLADILA MESO VIŠE NE PUŠI NE MIRIŠE VIŠE KOSA MI LETI SAT MI SPORO IDE ČEKAM JUTRO DA OSTANEM SAMA IMAm VREMENA NA PRETEK A MENI SE ŽURI DA LI JE TO JUBAV

106

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

u mojoj tami KAD ME BUDU LEGLI U ZEMLJU CRNU JA ĆU BITI SRETNA JER NA TVOM LICU BIT ĆE OSMJEH JA SAM SVE OVE GODINE ŽIVJELA ZA TVOJU JUBAV I DAVALA SVE BAŠ SVE BEZ KOMPROMISA A SAD VIŠE NE MOGU JER SAM OSTARILA A TI SI TUŽAN A JA TAKO NE MOGU ŽIVJETI PORED TEBE BEZ OSMJEHA U MOJOJ TAMI JA ĆU MOLITI MOLITVA BIT ĆE MOJ SAPUTNIK SVE ZA TVOJ OSMJEH I TVOJU SRiĆU

107

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SLIPI PUTNIK DODIrNI ME NEČIM LIPIN DA ME MALO LAKŠE BUDE ŠAPATOM MI PRIĐI BLIŽE NEK ZADRHTI TILO MOJE ZAMRAČI MI PUTE SVOJE NEKA SLIPI PUTNIK BUDEM TILOM TVOGA CARSTVA IĆU A UZETI NEĆU NIŠTA DODIRNI ME SVOJIM BILOM NEK IZUBIM GLAVU LUDU KAD SE NEZNAM OBUZDATI PUSTI MENE CARSTVOM TVOJIM ŽELIJA BI ZALUTATI MOJE OČI SVE GOVORE TI SI MOJA TAJNA VJEČNA OTVORI MI VRATA RAJA NEĆU TICAT CARSTVO TVOJE JA ĆU MALO PRISPAVATI NA OLTARU DUŠE TVOJE

108

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ČA TRIBAN UČINIT KAKO TE MOLIM ZA JUBAV I KAKO TI LIPO PIVAN I KAKO TI DVORE ČUVAN A TI ME NE TRIBAŠ ČA BI TRIBA UČINIT VIŠE DA BUDEŠ SRITNA DA TI NE GLEDAN TUŽNO LICE IGRA BI SE STOBON LIPO NASMIJ SE JA SAM U SRCU VELIKO DITE SMIJ NA TVOME LICU DAVNO JE UMRA NISAN NI SLUTIJA DA TI SE NISAN SASVIN PODA DA SI TI SAMO BROJILA GODIŠNJA DOBA ČA TRIBAN UČINIT DA TI VRATIN SMIJ NA LICE KOJU POKORU TRIBAN UČINIT DA TE MALO USRIĆIN ZA OVAJ KRATKI ŽIVOT RECI BAR JEDNU ZANIMILA SI ODAVNO RUKON MAHNI DA VIDIM JESI LI JOŠ ŽIVA

109

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ONAKO LIPO KAO KAD SI MI PRVI PUT NA BRODU BILA

110

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

NARANI ME NEMOJ ŠKRTA BITI JUBI MOJE OLAĐENO TILO ČA NA VITRU ČEKALO JE NA TE UMIJ SUZOM OSUŠENO LICE POLJUPCIMA RAZVESELI MI SRCE ŽEDAN GLADAN JUBAVI SAN TVOJE NAHRANI ME GLADAN DA NE UMREN SVEGA IMA U TEBI I TILU MEDA KRUVA I UJA ZA SVIĆU VINA LIPOG ČA GA POPI NA OLTARU PIJU DAJ MI KAPJU ŽIVOT MI PROBUDI GLUV I SAKAT JA PO SVITU IĆI ĆU ZA TOBON MOJA ĆULA SMO ZA TE ZNAJU SRCE PLAČE SNAGE VIŠE NIMA NA OLTARU TEBE ČEKAN DA TI ŽIVOT PODARIM U MIRU

111

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NARANI ME NEMOJ ŠKRTA BITI NAJLIPŠE JE PRIDATI SE TILU DATI VINO ČA GA POPI PIJU ALI JUTE RANE MEDON TVOJIM POMAŽI MI TILO

112

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

STAVI RUKE NA ME RIJEKO MOJA PRESUŠILA SU KORITA I OSTAO SUHI KAMEN IZLIZALE SU GA NEKE JUBAVI ČUDNE NA TEBI NIJE OSTAO NI TRAG LiPOTE RIjeKO MOJA UVIK SAM TE ZVALA POD TVOJIM MOSTOM I TVOJIM TOKOM NAŠA JE JUBAV KAO BUJICA POSLIJE KIŠE RASLA I DRUGIMA BILA OD NOĆI DO SVITANJA SADA SU TVOJI KANJONI ¸KAO ZAGRLJAJI NJEMI OD STRAHA URLICI VELIKIH SLAPOVIMA ODNOSNIŠ SVE PRED SOBOM KAO DA JUBAVI NIKAD NIJE BILO SAMO JA ZNAM TVOJU ĆUD I ZNAM DI SE GUBI GLAVA

113

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

KA NAIĐEM NA TVOJ ČUDESAN VIR JA BIH TE OPET RIJEKO MOJA ZVALA

114

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

U IME JUBAVI I BOGA DALA SAN TI SVE SVE SVOJE DANE JUBAV ČISTU I VJERU BEZ KRAJA ZASLIPIO SI MI PUTE I REKA DA ĆU GAZIT PO SVILI A ZAŠTO SU MI SVAKI DAN KRVAVI NA TILU ŽULJI BILI NIJE TO MOGLO OD SVILE TVOJA JE JUBAV KA DRAČA BOLA JA SAM MISLILA JUBEĆI TEBE DA SE SVE PRETRPIT MORA U IME JUBAVI I BOGA ZALIČI OVE RANE NEMOJ DA DRAČA BUDE KAZNA BOŽJA DA BUDEŠ RANJEN I KAŽNJEN OD BOGA

115

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

TO PODNJETI NE BI MOGLA JER JUBAV MOJA PREMA TEBI JAČA JE OD BOLA

116

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MOLIN BOGA SAVLADAO ME SAN I IDEN SPATI SA SOBON NOSIN SVE SVOJE TUGE OĆU DA ZABORAVIN SVE A SUTRA ISPOČETKA DA SE KRENE ISPRLJAO SI MI DUŠU I TILO S DRUGOM GRADIO DOM SVE ČA SAM TI DALA BACIO SI KO SMEĆE NA POD MOLIN BOGA DA SPAVAM DUGO I DUGO DA TI ZABORAVIN I IME I PUTE DA SA NEKIM OSVJEŽIN SVOJE USTALJENO VRELO DA POLJUPCIMA ISPRIČAN PRIČU NESRETNE ŽENE DAJ MI BOŽE MIR DAJ MI BOŽE DAJ DAJ MI BOŽE MIR DA UTONEM U SAN 117

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

PLAČI NOĆAS PRED TOBOM ĆU MIRNO STATI JA MOLITI SUZE NEĆU DOĆI ĆE SAME DA OPERU GRIJEŠNO ŠTO SI TI JUBIO SVE NA MENI NITI RIČI IZUSTIT NEĆU NITI RUŽNO REĆI JA O TEBI GOVORITI NEĆU MOŽDA NA PAPIR STAVIN ŠTO GRIŠNO ČINIO SI MENI NEK TI NOĆAS NOĆNE DAME DUG NAPLATE SAMO TI SI NJIMA VIRAN BIO NEK TI NOĆAS I VOZAČI NOĆNE SMJENE NEK NE STANU NA STANICI PORED KUĆE MOJE NEK TI NOĆAS LICE BUDE

118

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

GRČ I Pjena PLAČI NOĆAS U SAMOĆI SAMOĆA JE LIK ZA TEBE

119

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

PODILI KRiŽ SAMNOM KAKO SI LIPA U PROLIĆE SVA MI PUPAŠ I CVITAŠ PIVAŠ KA SLAVUJ DOLAZI LITO U RUCI KRIŽ SVOJ NOSIŠ DA GA PODILIŠ SA NEKIN KO TI JE DRAG KAKO SI LIPA PUTI TI MIRIŠU NA JASMIN A LEDINA DI UGAZIŠ NOGON PROCVITA OD SRIĆE SA TOBON PRĐI I TAKO TILU MOME DA PROCVITAN U KRILU TVOME JA BI BIJA TVOJ MEŠTAR KRČIJA PUTE NA TVOME TILU ZDENAC KLESA ŽEDAN 120

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

LJUBAVI TVOJE NIKAD NE BI BIJA POJUBE ME I RAZANODI MALO I UNESI NEMIR MOJIN TILOM KUNEN TI SE KUTENTA ZAUVIK BIT ĆEŠ CVITAT ĆEŠ I KAD ZIMA DOĐE DVORI TVOJI U CVIĆU ĆE BITI VIRUJ MI VIRUJ ZDENAC JUBAVI PRESUŠITI NEĆE MOJA VILO

121

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ZLOBNICI NE VIDE NIŠTA U DNU SRCA MOGA UKLESANO TI JE IME SA JUBAVLJON MOJOJ JEDINOJ JAČA OD SVEGA NOSIT ĆU TE SA SOBOM MOLEĆI BOGA DA TVOJA JUBAV SVETA ČA SAM JE SAKRILA NA DNU SRCA MOGA ČUVAN JE I SLAVIN JUBAV DO BOLA DA ZLOBNICI NE VIDE NIŠTA I DA NAŠU JUBAV NE STAVLJAJU NA STUP SRAMA VOLTI NIJE KAZNA BOŽJA I GRIJEH SAMO ONI ŠTO JUBILI NISU NAM STAVLJAJU KRIŽ PO TANKOJ NITI HODAM UMORNA SAM OD SVEGA SAMO TI MI DAJEŠ VIRU DA SE NE BOJIM NIČEGA I ONDA OPET DIGNUTE GLAVE 122

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SVIMA LAŽNI OSMJEH NUDIM DA NISAM RANJENA ONI KO ZLOBNICI U RATU SVE RUŠE PRED SOBOM OD MASKE NE VIDE NIŠTA NEĆE NE SRUŠITI NIKAD JUBAV NA OLTARU NITI PITI IZ KALEŽA SRCA MOG MOŽDA KAD JEDNOM RATNICI DOĐU IZ RATA I SKINU MASKE I KLEKNU PREKD IKONOM JUBAVI SVETE

123

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

PROBUDI SVE LIPO U MENI JA BIH NOĆAS JUBILA TEBE ONAKO KAO KAD SE DVOJE JUBE U TAMI KAO DA IM JE PRVI PUT SJEDE TILO IM SE ZNOJI I OD STRAHA LADI A RUKE NE ZNAJU ŠTA DA RADE LOME SE PRSTI OD GRČA A USNE DRĆU I TO SVE DA POLJUBAC PADNE POLJUBI ME NOĆAS VRATI MI MLADOST ONA JE POTREBNA SVIMA NIJE LAKO ŽIVI ŽIVOT A U NJEMU DAVNO SVIĆA NE GORI SVUDA JE TAMA I PREVIŠE BOLI 124

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

UPALI SVIĆU PROBUDI SVE LIPO U MENI I RIJEKU I KIŠU I SUNCE I MORE I SVE ČA ZALUĐENA ŽENA MORE MOŽDA I SVIĆA ZA TINJA OD SREĆE DA SAN JOŠ ŽIVA I DA JUBAVI ZA OBOJE IMA

125

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

DIGNI SIDRO PROBUDI MORE DA VALOVI DOĐU I OD SRIĆE BACAJU KA ZA MLADOJ CVIĆE MORSKU PJENU PROBUDI VITAR I IDRA RAZAPNI PALI MOTRE DA NE ČUJE NIKO POLJUPCIMA ZAUSTAVI KIŠU DIGNI SIDRO NE MORAN TE MOLIT NEKA JUBAV KRENE PUTEM SVOJIM NEMOJ STATI KAŽI MORU KAŽI SVIMA DA JUBITI NEKOG KOGA VOLIŠ MORSKA JE PUČINA DIGNI SIDRO NE MORAm TE MOLIT DIGNI SIDRO JUBAV ZOVE NAS CILI SVIT SAD NAM JE NA DLANU DIGNI SIDRO ZASTAVU RAŠIIRI JUBAV LIPA PUTUJE PO SVITU

126

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

muškarac PROBUDI U MENI PROLIĆE DA CVITAN A DA MI TILO MIRIŠE NA JUBAV A KAD JESEN DOĐE RANIĆU TI TILO NASLAĐIN VOĆEN I DA SMO ZAJEDNO SAMI DA NAM MORE BUDE POSTELJA A NEBO KUŠIN PLAVI PROBUI U MENI ŽENU MUŠKARAC BUDI IMAJ U SEBI VIRU PROBUDI ME JA VIRUJEM TEBI PUČINA JE TVOJA BAJNA PRISTANI KAD BUDEŠ TIJA JA SAM TVOJA LUKA SJAJNA UČINI PAKAL OD MOJEGA TILA

127

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

VRATI MI OSJEĆAJ BILI MOGA TI DA MI VRATIŠ TAJ OSJEĆAJ BILI MOGA TI DA MI VRATIŠ ŽAR DA PROŠETAM PAKLOM TVOJIM DI MALO TKO SJEĆA SE I ZNA SAMO JEDAN TREN TILA BI ČUT KAKO ŠKIPE VRATA A VITAR LOMI GRANE ŽUDNJA KIDA TILO TREPERIN KA SVIĆA U FORTUNALU MIRISI ČUDNI ŠIRE SE PO SVUDA TKO BI NABROJIJO SVA TA ČUDA SVE TO PROĐE U JEDNOM TRENU I SVE JE PO SVUDA BILI MOGA TI DA MI VRATIŠ OSJEĆAJ TAJ BILI MOGA TI DA MI VRATIŠ ŽAR DA PROŠETAM 128

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

PAKLOM TVOGA TILA DA BUDEMO JEDNOM JEDO TILO JEDAN PUT JEDNA DUŠA JEDNA RADOST DA ZABLISTA MOJIN TILO N I OSTANEN TVOJA PISMA TVOJA PISMA DA OSTANEN USRID PAKLA TVOGA TILA I DA SAMO NAŠA JUBAV BUDE HIMNA BILI MOGA TI BILI MOGA TI . UMORNA SAM PO TANKOJ NITI HODAM DRŽIM SE GLEDAM DA NE PADNEM U MOJIM MISLIMA SAMO JE TVOJE LICE NE ŽELIM TE 129

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SREST DA MI RUKU PRUŽIŠ LADNU JA SAM SANJALA RUKU TOPLU MLADOST ŽIVOT DJECU I KUĆU SA TOBOM AKO ME SRETNEŠ NEKAD NEMOJ MI RUKU DATI PRODUŽI PUTEM SVOJIM LIPO TE MOLIN JA SAMO OD ŽIVOTA SVOG IMAM TANKU NIT PO KOJOJ HODAM SRCE MI KUCA SAMO ZATO U NJEMU SE KRIJE TVOJE LICE

130

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

NA KUŠINU MOJE MATERE NIKAD NIKO ZNAO NIJE DA SU SUZE MOJE POTOCIMA TEKLE A LJUBAV MOJU VRATILE NISU LUTALA SAM CIJELI ŽIVOT SAMA SAD OVAMO SAD ONAMO I JOŠ NISAM STALA EJ DA MI JE TICA BITI SA IZVORA VODU PITI I VIDJETI KOGA DRAGI LJUBI EJ DA MI JE TICA BITI LETiLA BI TAMO AMO NEBI STALA DOK JA KRILA POLOMILA NEBI SVOJA SAMO DA JA VIDI M DA LI DRAGI SRETAN SPAVA 131

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NA KUŠINU MOJE MAJKE ŠO JE VEZLA I MENI GA DALA DA JA DADEM SVOM DRAGANU ONU NOĆ KAD SE BUDEM UDAVALA VONJALA GA MURTILOIN I SMILJEN I SAMA GA TKALA NIJE ZNALA NIJE ZNALA DA ĆE DRUGA NA KUŠINU SA NJIM SPATI A JA NEĆU NEĆU NEĆU TUGOVATI NEKA MATI MIRNO SPAVA A JA LETIM SVAKOG DANA U MISLIMA SVOJIM SRETNA JESAM KUŠININ NIJE SAM VEĆ ZA DVOJE I ZA ONE ŠTO SE VOLE 132

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

DI TI TU I JA UZET ĆU NOĆAS BOJE DVIJE CRNU ZA OČI A CRVENU ZA USNE OD TRiŠNJE IZMRČIT ĆU TI TILO TINTOM DA TE NE PRIPOZNA NIKO ONDA ĆU TILO NA KARTI STAVIT ĆU UZ SVOJE BILO NEĆU TE MOLIT VIŠE ZA JUBAV NI RIKAT DA IDEŠ SAMNOM SPAT JA U ŽEPU OD JAKETE NOSIM TE DI TI TU I JA MOGU ŠETAT SA TOBOM KA REDIKUL PO GRADU SMIJEN SE I SRETAN SAM JER U ŽEPU OD JAKETE NOSIM SVOJU DRAGU MOGU TI GUŽVAT VEŠTU I JUBIT CILO TILO MOGU TE I BACIT IZ SVOG ŽIVOTA NEĆU NE NEĆU NE SA TOBON MI SE IGRAT LIPO

133

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

PRINCEZA I KRALJ OD KADA TE ZNAM MOJA PRINCEZA TI SI TVOJI POKRETI TAJNI POLJUPCI BAJNI KAO U NEKOJ PRIČI TI SI SVE LIPO I MILO ŠTO TILO LIČI PREDAJEŠ SE MORU MOME I TILO I KOSA KAO VAL SE BLIŽI NEČUJNO TUČU U MOJE HRIDI NJEŽNA KA ANĐEL U BOŽIČNOJ NOĆI ZVJEZE IGRAJU IGRAJU SIGURAN SAM U TVOME RAJU JA PLOVIM I NIČEG SE NE BOJIM TI ZNAŠ SPUSTITI 134

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SIDRO KAD OKRENE JUGO DIGNITI IDRO TI ZNAŠ U OLUJI PRINCEZA BITI JA SAM KRALJ U OVOJ PRIČI

135

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SREĆO MOJA MNOGO PUTA KAD ZALJUBI SE ŽENA I MISLI DA JE TO LJUBAV ZA SVA VREMENA LJUBAV JE SREĆO MOJA MALA KAD SAM TE NA SVOJE GRUDI STAVILA PRVI PUT LJUBILA ČELO ANĐELA NALJEPŠEG MAJSKOG DANA PLAČ I SUZE A SRCE KRVARI HVALA TI BOŽE MOJ DRAGI KAKO SI LIJEP RICASTI MALI A RUĆICE KO KRAFNE DVIJE TI VOLŠ PAPATI SINE MAZIM TE I LJUBIM ZAHVALJUJEM BOGU LJUBIM TE SREĆO MOJA DOK SAM ŽIVA BIT ĆU NAJBOLJA MAMA TVOJA SVOME SINU MAMA

136

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MOJE MILO TEBE SAM SANJALA I TVOJE OČI DA TE LJUBIM U PROLJETNOJ NOĆI U MENI BUDILA SE ŽELJA KAD SAM POSTALA ŽENA DA NA MOJIM GRUDIMA SPAVA MILO OD ANĐELA OČI POGLEDA MILOG KOSA ZLATNO PLAVA PRSTIĆI MALI ANĐELE MOJ PLAVI MOJE MILO MALO ZVALA SAM TE STALNO A ONDA PROLJETNOG DANA KAD SVE JE PROCVALO NA SVJET DOŠLA SI MALA ONKVA DUŠO KAKVU SAM TE CIJELI ŽIVOT SANJALA KAD SU NAM SE POGLEDI SRELI TI PLAČEŠ I RADUJEŠ SE MENI PLAČEM I JA UZIMAM TE K SEBI POLJUPCE TI DAJEM MILUJEM TI ČELO STAVLJAM TE NA SVOJE TOPLO TIJELO DAJEM TI DUŠU I TILO I SVE MOJE DANE DOK ŽIVIM BIT ĆEŠ SVE MOJE OSTAt ĆEŠ ZAUViJEK MOJE MILO MAMINa VILO

Mojoj kćeri

137

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Iskra je zasjala Iskra je zasjala Zorom Od sreće Što noć je bila U vitru i buri Što poljupce daješ mi prvi daj mi bože daj da iskri svaki dan i da mi svake noći zaiskri zora i da me ljubiš uvijek prvi jubi me jubi nek moje tilo bude tvoja mašta dok se voli Ne postoje boli srce sve prašta daj bože daj da iskri svaki dan i da mi svake noći zora zaiskri i da me jubiš uvijek prvi

138

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

I kad prijatelji dođu Kuća od jubavi zidana je Od jubavi tvoje Zarobljena u toj lipoti Čekam te do zore Svake je noći poljubac tvoj Gradija je kuću i naš mali dom A ja sam savijala gnjezdo od svile Čekala tebe sve duge zime Gitara i pisma ribarske priče jubavni znaci da brzo sviće Ni sunce jutrom nije moglo Odvojit naša tila pustit nas na slobodu Iz dana u danU srcu mom Sagradija si dušo Nalipši dom Pivati noću pisma srce budi I kad prijatelji dođu I zapivaju lipo Ja u jubav virujem slipo U tilu vrije krv Gnjizdo razgrčen od svile Uđi u bile dvore postelje moje Nek izgori tilo o jubavi tvoje

139

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

jubi mi prag ča čuvan ga za te I bile dvore za srce tvoje Okove stavljan na tilo Ne idem ne sa tobom mi je puno lipo

140

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

U najlipšemu gradu Poruku ti šaljem i mjesto gdje će mo se naći hjela bi sa tobom prošetati gradom U žurbi sam kako te pronaći Samo dva sam dana ja u tvome gradu Htjela bih da opet probudimo ljeto I da naša mjesta samo nama sveta Dotaknemo tijelom upalimo svitla Možda i ostanem ako mi se javiš I probudiš ludilo u meni smih na lice i nemirnu rijeku more suza nek niz lice teku Ja sam samo jednom Zajubjena žena bila Ovome sam gradu dala dio sebe jubila do bola volila samo tebe Ja sam samo s tobom cvitala u zimu kiša vitar gladlo mi lice tvoja jubav obasjala pute grad je ovaj mirisa na cviće ja bi opet ovom najlipšemu gradu poklonila sa tobom samo našu tajnu odnekud se javi ispuni mi želju da proicvitam na tvome ramenu 141

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Pisma ajdučkom sinu Kad ajduk igra i bodove gubi stadion urla ča van je judi oli ništa niste jili niti trćite niti igrate lipo u što gledate sram vas bilo došlo svita sa svih strana stadion pun i lipih cura noge van balun ne sluša vama je samo do kuna igrat če te bogami bolje kad torcida sa sjevera zapiva oćemo gole oćemo bode diže se zapad istok i jug na noge onda pisma krene iz svih grla gori poljud goru srca bila transparenti zastave viore pašče gol pukniće tribine volimo vas bile zvizde ča sjajite noću danju osvitlite obraz svima nalipši ste ča dalmacija ima 142

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

hajduk je sin svih matera naših odasvuda se piva himna stara dižite se stare babe izvadite bilu robu i sve bilo ča imate dajte didu košulje bilu ja ću sa ćaćon svojin sav u bilo poć na poljud staviti na rame svoga sina pivat pismu i drukat na feštu ciloga svita najačega sina hajdučke majke ča ga je u Splitu nalipšem gradu anđela rodila u košulji biloj da u njoj uvik igra na travi zelenoj ni jedna rika ne teče tako kad rika svita ka placu ide i piva vijuga se i ljulja lipoton tila kad ajduk igra to je fešta niko ne radi ništa ni u školu ne idu dica veliki šušur i nasmijana lica marjan zastavu diže mosor i kozjak tiraju vitre brač šolta i hvar šalje najlipšu boju plavu da grb plavi od mora stavi na majicu bilu od soli a molitvu lipu šalje sveti Duje da padnu goli

143

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Da sam tica U tami svitlo polako tinja A mene strah je nigdi nikog nima Ljulja se tica na grani lipo I baš je nije briga Ne stoji nigdi dugo sama Sa jatom svojim prileti nebo plavo Ostane malo di joj je lipo I ja bi ka tica savila gnjizdo Na toplom jugu rodila dicu Čekala da im narastu krila Nikada nebi na jednom mistu bila Sve dok me budu služila krila Samo bi letila samo bi letila Jer di god sletin zemlja je moja Raširenih krila slobodna i mila Svugdi je nebo plave boje Nikada više nebi bilo tužno srce moje Ljuljala bih se na grani ka tica Gnjizda i grane svugdi su ista

144

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

Samo starci Samo starci na ulici Na klupama prste broje Na licu im smješak tražim Al ga nema pa ga nema Tužni pogled sve govori sjede jedan uz drugoga blizina ih lipo grije u srcu im zima zima prijatelji i susjedi kao stranci do jučer su bili znanci a sada su samo za njih starci nepoznati nepoznati Oni traže samo pogled topli samo djeca topli pogled daju Da na miru prste svoje broju Da produže još godinu koju

145

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SVE SAN SVOJE STAVILA NA KOCKU Sve sam svoje stavila na kocku Krenula sam di je noć i tuga Svjetlo grada blještavilo noći Gdje je stid ostao kod kuće Na licima uvijek ista čežnja vlada oko mene rulet i noćna galama Neću više sjediti kod kuće Neću više nikad biti sama Lijepa lica od šminke i svjetla Na trgu se predstava odvija Noć u meni a srce treperi Kazalište puno čudnih ljudi Romeo pjeva čerge Julija pleše cabare Sa čašom šampanjca vijuga Svoje predivno tijelo I ja sam drugu izabrala rolu Živjela sam u dvoje a disala sama Odlazim iz pakla u kome Dante gori U kojem sam gorila i ja sama Samo ću noćas biti noćna dama Ova mi rola paše nisam više sama Na licu mi maska Ne pijem mi se ništa u ruci prazna čaša trijezna igram skrivača 146

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

Šepurin se i ja trgom U društvu sam tamburaša Pjesma zove moje srce da poljubim nekog samca sve sam svoje stavila na kocku stid i sram neka druge muče ja neznancu ruku držim pa ga jubim maska steže moje lice predstava je ljepa noću ali sviće ali sviće Šetam gradom kao noćna vila zajubjene gledam kradom A kad dođu kući u srcu im zima Živim život sama lipo U srcu mi uvik lito

147

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

148

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SAMO TI PLOVI I IDRA OTVORI Snivaj i ljuljaj lipoton tila nek vali budu obrazi tvoji a ruke idra na mome tilu da mirno plovin u tvome krilu zastavu bilu digni na brodu svome moji se užiglju ferali znat ću ja znat dati miru tilu tvome samo ti plovi i idra otvori nek litni maestrali budu prijatelji dragi a noć i misečina lipa bude vječna mladost ja u krilu tvome donosim ti radost nek potraje ova igra dugo da ostanemo dica u jubavi vičnoj bez granica a zvizde na nebu pivaju i plešu samo ti plovi i idra otvori

149

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

OPUSTI SE Nima većeg straja da si tu a ja sam sama Zaslipi me pogledon i lipo mi priđi ka misec na nebu tilo mi zasvitli Opusti se nek te nosu zvizde znaju one ča je činit dok tilo umire Opusti se ništa ne govori tila će se pripoznati sama a očima život dat će zvizda sjajna usnama me takni ništa ne govori viruj u jubav ona još postoji Viruj u jubav u niti tanke kad se tila sretnu nemir vlada bilom suvišne su riči dlanovi se znoje med i vino teče sa usana za oboje za oboje Opusti se i opusti tilo

150

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SAMO TEBE VOLIN Kad ćeš mi se vratit Pogledom mi snagu dati da mi budiš život pismon kada prođeš kroz kaletu i dotakneš moju skalu da produžin koju uru moje milo moja vilo Dite moje lipo materino ja san kao stari pitar i murtila s balature meni kaplju vode triba lipi dodir tvoje ruke da oživi tilo moje moje milo moja vilo dite moje lipo materino zagrlime zagrli me isprid mene stani zagrlime zagrli me smij se smij se nek se škure od radosti počmu same otvarati da murtila zamiriše stara kala nek poludi od lipote tvoje duše 151

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

moje milo moja vilo dite moje lipo materino nasloni se na moje kolino

152

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

Nisan više ona ista žena Ja se boriN tilo morin protiv čega pa se pitaN ča je stoboN odavno te nima a prošla je i deseta zima nikad nisaN ja prestala mislitI na tebe iako me prepoznao ne bi oči moje govore o tebi nisan više ona ista žena nema smija ni cviće miriše moje oči jesenske su kiše di je ona lipa zajubjena žena di je jubav ili disu moja krila kad je vatra gorila u meni samo ja sam mislila o tebi polje maka postelja nam bila a pivači tice moga gaja volila te volila te tebe bilo nije

153

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NAjLIPŠA JE PISMA TILA Pogledon mi tilo mazi a usnama put pokaži Neka rijeka od lipote potekne ti tilom lako Nek slavulji na tren stanu kad ti ljubim usne dušo Najljepša je pjesma tila kada zubi od radosti sami počmu cvokotati Nema priče život stane bože mili te miline kad me ljubiš sve ozvanja ja sam zvonik a ti katedrala Pisma tvoja dušu hrani maeštral mi veštu diže ja se stidim pa se branim pa se branim kao dite najlipša je pisma tila prođeš pakal vatre mirno a u raju od lipote tilo svira tilo piva kad me ljubiš sve odzvanja ja sam zvonik a ti katedrala 154

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

pivaj ŠEVo KAD ME JUTROS PROBUDILA ŠEVA PiSMOM PITA ŠTO SI NEVESELA ŠTO SU TVOJE KOSE RAČUPANE A USNE TI SUHE I POMALO PLAVE ŠEVO MOJA JA SAM NEVESELA MOMAK PROŠA POGLEDA ME NIJE BILA SAM MU NEKAD NAJMILIJE JUBIO JE MOJE BILE GRUDI BILE GRUDI DA ME NE PROBUDI A SAD JUBI NEKE DRUGE ŽENE POZNAJEM IH SAD su SVE VESELE A JA TUŽNA RASPLETENE KOSE MOLIM BOGA DA GA NOĆ DONESE SVE BI NJEMU OPROSTI MOGLA JER ON JUBI JUBI DA TILO POLUDI PivAJ ŠEVO NEMOJ GUBIT NADU S TOBOM ĆU SE BUDITI U ZORU DRAGOG ČEKAT NA MOME PROZORU

155

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Ja sam Bogu zahvalan Kao dite sanjao sam san Da ću kad porastem Biti zajubljen i sretan I da ću imati curicu plavu Oči boje meda Uvojcima smeđim Sa ženom slađom od svega Da ću imat dom Pun jubavi i sreće Da ću se buditi sa pismom Poljupcima dvije najlipše žene Ja sam bogu zahvalan Jer jube me dvije Jedna je moja žena A druga moje najmilije Ja sam bogu zahvalan Što ispunio mi se san Ja živim život sretno I ne budim se više sam Ja sam bogu zahvalan Jer imam sve što mi treba I zato pjevam o jubavi snažno Da dopre do srca svih podjednako

156

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

I da se opet pitam rekao bi ljubavi Da Pružaš mi ruke da te dotaknem Nesiguran i plašim se tvog dodira Drhtim i vrištim da otjeram strah A ti me jubiš i gutaš mi dah Ti si uzburkano more Ti si plimni val Ti si najlipše što dogodi se meni Sa tobom odlazim u raj Umirem noćas od lipote tvoje U ruci čvrsto držim biser života tvog Plačem od sreće ko malo dite Hvala ti bože moj Ti si uzburkano more Ti si plimni val Sve svoje što imaš noćas Stavljaš mi na dlan I da se opet pitam Kleknuo bi pred tobom ja jubio slađ sa usana I rekao jubavi DA I da se opet pitam Kleknuo bi pred tobom ja Zaspao na usnama tvojim I rekao jubavi DA 157

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

OBOŽAVAN TE JUBAVI MOJA OBOŽAVAN TE JUBAVI MOJA KAD SE UJUTRO DIŽEŠ I NAPUŠTAŠ STAN NEĆE PROĆ DUGO VRAĆAŠ SE NATRAG PRIČAŠ MI PRIČE I GLEDAMO SLIKE POGLEDOM ME MILUJEŠ LICE VRUĆI KOLAČ I ČAJ LIJEŠ U ŠALICE TI ME GLEDAŠ KRADOM I VRAĆAŠ MI MISLI U DANE KAO ONE NOĆI KAD JE BURA NOSILA SVE MOJE TILO PREKRIO SI KAPUTOM I ZAŠTITIO ME JOŠ I DANAS ŠTITIŠ ME I PAZIŠ KAO MALO DITE DA MI NIŠTA NE FALI U TVOM ZAGRLJAJU A RUKE TI SE TRESU ZNAM DA IMAŠ RANU I ZATO TE OBOŽAVAN TEBE I TVOJ BRK SJEDI I MALO KOSE NA GLAVI VEĆ SI POGRBLJEN A MENI NIŠTA NE FALI OBOŽAVAM TE I VOLIM TE MOJ STARI

158

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

JUBAVNA SVIĆA PROŠETAJ TilOM MOJIM PRSTIMA SVOJIM DODIR DA BUDE BLAG PiVAT ĆU TI NJEŽNO JER TO NAJBOLJE ZNAM NEMOJ DA IDEŠ NI DA IZLAŠIŠ VAN NE TREBA MI DORUČAK NI ČISTI ZRAK BUDI MI NOĆAS JESENSKA KIŠA LiTNO VRELO ČAROBNA VEČERA NAJliPŠE MLADO VINO DA POLUDI MOJE TILO ZALIJ ME PROLiTNOM KIŠOM DA PUN MJESEC ZAVIRI U POSTELJU PLAVU I TAKNE JUBAVNU SVIĆU KOJA gori ZA SRIĆU ZATVORI VRATA NIKOM NE OTVORI SAMO JA ĆU GORIJETI u JUBAVNOJ SVIĆI IZGORit ĆU BEZ BOLA I RIČI

159

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NE PLAČI LUCE MOJA DUŠO MOJA MOJE MLADOSTI SUNCE MOJE MOJA RADOSTI OČI MOJE MOJE MORE PLAVO JUBAVI JEDINA TEBI PJEVAN RADO I GALEBOVIMA PRIČAM PRIČU SVOJU ČINIMI SE DA ME LIPO RAZUME LETEĆI JUGU NOSE MOJE SUZE OD ČEKANJA NA PRAGU KUĆE GLEDALA SAM U DALJINU KA MATER MOJA SUZAMA SVOJIM PRALA JE LICE OD TUGE ČA JE ISTUKLO JUGO I ISPEKLO SUNCE ČEKALA JE KAPETANA OD BRODA I OD SVOJE KUĆE DICA SU JUDI A JA SAM OD ČEKANJA OSTARILA ŽENA TI MOREN PLOVIŠ I MORE VOLIŠ MOJA JEDINA JUBAVI PRAVA JA ZAJUBJENA ŽENA SAMO U TE SAMO SAM ZATE U ŽIVOTU ZNALA PRAG NA KOME STOJIM DUGE GODINE NA NJEMU BROJIM OMEKŠA SE U U DUŠI STANČA SE LI PO PO MIRI ZA TE KAD SE VRATIŠ KLESALO GA JE MOJE TILO NA PRAGU SAM KUĆE I MISLIN NATE GLEDAN PRAVO PAMTIM SJENU TILA 160

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

UVIK DRĆEN KA PRVOGA JUTRA KAD SI MI REKA LIPO ĆE VRIME NE PLAČI LUCE MOJA DOĆU DO ZIME

161

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

JUBAVNA PRIČA JA SAM SAMO ZAJUBJENA ŽENA I TO JE MOJA NAJLIPŠA PRIČA MEĐU NAMA DVOJE ČUDNIH BIĆA OČI MI GORE KO BAKLJA NA TRONU MISLILA SAM DA DALJE MOGU AL NE MOGU AL NE MOGU BOLJE JE ZA OBOJE ZA OBOJE JE BOLJE VOLiTI SE A NE BITI SKUPA I TO JE MOJA JuBAVNA PRIČA MOJA NAJVEĆA JUBAVNA SRIĆA BITI SViTLO U TAMI ČUDNIH BIĆA SRETNA U PRIČI U ŽIVOTU SAMA NEKAD JE I TAMA SViTLO KAD TI NE MUČE TILO VENAMA MOJIM PUTUJEŠ KAO BRZI VLAK STANICE NEMA STRANCE NE PRIMAŠ

162

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

JA BI TEBI TILO DALA Ja bi tebi tilo dala i sa tvojim tilon se poigrala neka kvragu krenu priče igrat ću se devojčice radost igra u srcu sam kao vidra i nemirna kao riba sve sam više hitra plaha srce lupa čujem otkucaj sata do mene samo strepnja ludi čekajući tvoje grudi probudit ću jesen i zimu ladnu vratit ću ti toplinu u njedra da me držiš ko anđela sa neba zato neću ostariti mlada otvorit ću moja vrata mala probudit ću sve što je zaspalo u tebi da zavoliš anđela u meni maštarija od mladosti zebnja tuče mlado bilo

163

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ja ću tebi dati svoje tilo ja ću tebi tilo dati i sa tvojin tilon se poigrati

164

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

JA SAM SAMO NAIVAN MILUJEM JOJ KOSU PLAVU A LJUBIM CRNE ŽENE PLAVE OČI I VITKI STAS CIPELICA 37 MLADOST I LiPOTU DUŠE NUDI JA JOJ DOTIČEM GRUDI PRIČA TIHO JEDVA JE ČUJEM GLAS RADUJEM SE TO JE ONA PRAVA LUDIM OD SREĆE BIT ĆE MOJA DRAGA TRAŽIO SAM JUBAV PO SVOJOJ MJERI DANAS SU DRUGI KRITERIJI MOBITEL KOLA I VANI VEČERA KRZNO PARFEMI ŠPICA SAMOSVJESNA ŽENA A JA SAM NESRETAN I OPET SAM NE MOGU DA JE PRATIM OSTAJEM SAM JA SAM NAIVAN STAROMDAN TIP A TO NIJE HIT NI KUL NI JEDNA NIJE PRAVA ZA MENE JA ZA JUBAV DAJEM LJUBAV A NE JEFTINE PARFEME JA SAMO LJUBAV TREBAM U ŽENI LiPOTU DUŠE U PRAZNOJ POSTELJI 165

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

I TAKO IZ DANA U DAN JA SAM NESRETAN I SAM ONA JE NA ŠPICI U GRADU A JA U POSTELJI LADNOJ

166

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

NI JEDNA NIJE PRAVA Za jubav su otvorena vrata neka stopa od koraka bude kratka kad jubiš i srce stavljaš na stol kad od čekanja ugledaš prvi korak moj nek tilom poteče radost a ne bol

167

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

tama pored tebe ZAUVIK SI U MENI ZATVORIO VRATA SA PUTOVANJA DUGA GORILA JE LAMPA SAMA U SOBI LAMPA GORI GORIĆE LAMPA I KAD POĐEM NA PUT DA ODMORIM ZAUVIK MOJE TILO DICA ĆE MOJA DOĆ JER ZNAJU DA KUĆI U TAMU POKRAJ TEBE NEĆU VIŠE NIKADA prić

168

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MOŽEŠ VEČERAS I SKONČAT MOŽEŠ VEČERAS I SKONČAT NA POSTELJI OD SVILE LEĆ ĆU PORED TEBE KA MALO BEZBRIŽNO DITE IZMOLILA SAM KRUNICU I BOGA DA SE SA TOBOM IGRAN I ŽIVIN LIPO MOJE SU NADE OTIŠLE U VITAR OSTARILI SMO I NE ĆUTIN SE DOBRO BOLIME TILO I SVAKA RANA ČA SI STAVLJA SOL A MEDON NISI MAZA LEĆ ĆU PORED TEBE NI BESIDU NEĆU IZUSTIT NI SUZU PUSTIT TVRDA ĆU BIT KA STINA NISAN JA JEDINA NISAN JA JEDINA BOLI ME TILO I SVAKA RANA ČA SOL SI STAVLJA A MEDON NISI MAZA

169

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Znan da si tuđa Mogu li malo Otvori ti dušu I reć ča me zapravo muči Ja danima u te gledan u moje se tilo uvuka nemir Tako si lipa kad zorom dici nosiš kruv Trčiš od priše ljulja se put A onda požurin da ću te stić taman prid vratima zastanen ka psić Dokle ću ovako ćutit se ludo i gledat tebe kako sritna juriš van ja bi udaha malo tvoje lipote ličija sa njon svoje patnje povazdan a znan da nesmin ti ni prići da si tuđe blago blago onom s kim si živin u nadi da ću te jednom stić kao prolaznik da te pitam smiješ li smiješ li mi samo ruku dati ča se krije ispod vešte plave da mi je znati 170

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

a ja san u očaju i dišperan dok vitar diže ti kosu a ruku stavljaš na bedra da vitar ne otkrije čari koje nikad neću upoznati mogu li ti baren reći ne trči polako idi da te mogu stići da se tebe mogu nagledati

171

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Lipi moj čovik Lipi moj čovik Čovik od mora i soli Ne fali mi ništa s tobon živin lipo Ti imaš srce kao more plavo Ti si moja radost i lipota svita Ti si samo moja jubav čista Puno je žena tilo jubit samo tebe A ti si konope vesla i pajole Stavija name i bacija sidro Tvoje je tilo izabralo mene Znan da si mi viran čovik si pravi Ka svojemu brodu kapitan stari Uvik si uz mene moj golube bili Ne puštan te lako ni jednu minutu Vrag bi odni sve u jednu sekundu Kad bi tebi prišla mlada furešta Parla bi joj svašta i glumija meštra Mira dao nebi dok je nebi skuva Na oku te držin i čuvan te svuda Zato si mi viran moj galebe mili Zato letin stobon u tvojoj blizini

172

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

Ne fali mi ništa s tobon živin lipo Ka pratilja prva ja san tvoje idro

173

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

VIŠE MI NE ZNAČIŠ NIŠTA VIŠE MI NE ZNAČIŠ NIŠTA MOGU TE GLEDAT U OČI I REĆ TI TVOJA JE LJUBAV GORKI ČAJ I TAMA KNEDLA U GRLU RUZINAVI BROD PODGRIJANA HRANA OLADIJA SI MI NOGE I TILO A SRCE SE STISKLO KA SPUŽVA U NJEMU TISUĆU TVOJIUH GRUBI RIČI SVE SI MI IZBUŽA IZBUŽA SI MI SVE BUŽA DO BUŽE MOJE JE TILO NE OSIĆA VIŠE NI VODA KAD BANE MOJ ŽIVOT JE BUŽA PUŠĆAN NA SVE STRANE

174

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

IMAM OTKAD TE NEMAM MIRNE DUŠE KAŽEM TI IMAM OTKAD TE NEMAM NALJEPŠA JUTRA DA SE NISAM BOJALA I DA SAM BILA HRABRA DAVNO JA SAM TREBALA TEBI ZATVORITI VRATA MIRNE DUŠE KAŽEM TI IMAM OTKAD TE NEMAM NALJEPŠA JUTRA NE BUIDM SE SA STRAHOM KAKO TE PRONAĆI SAD MI JE SVEJEDNO DALI ĆU TE NAĆI DALI ĆU TE NAĆI SAD MI JE SVJEDNO JA SAM SAMO SIGURNA U JEDNO NE VOLIM TE VIŠE MIRNE DUŠE KAŽEM TI

175

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

IMAM OTKAD TE NEMAM NALJEPŠE NOĆI

176

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

tebi DA SE NISAM BOJALA I DA SAM BILA HRABRA DAVNO JA SAM TREBALA TEBI RĆI SVE I OTIĆ BEZ TRAGA DA SE NISAM BOJALA I DA SAM BILA HRABRA DAVNO JA SAM TREBALA TEBI REĆI SVE I OSTATI SAMA DAVNO JA SAM TREBALA TEBI REĆI SVE NESRETNA SAM U TVOJOJ BLIZINI OSJEĆAM SE HLADNO I KADA TE U OČI GLEDAM ZJENICE NEMA I KAD STOL STAVLJAN ZA DVOJE TEBI JE SVEJEDNO IMALI ZA OBOJe PROĐE MOJA MLADOST

177

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

DAVNO JA SAM TREBALA OTIĆI OD TEBE KAD SU PRVE KIŠE SA BUJICOM ODNIJELE SVE I KAD JE PRVI PUT ZAHLADILO JAKO TI NA SVOJOJ STRANI POKRIVEN DO UHA A JA LEŽIM JOŠ I DANAS NA SVOJOJ STRANI TUŽNA U NADI KAO PRVOG DANA ZIMA U DUŠI JE OSTALA UVIK ISTA A KAKO JE TEBI PRIČAJ SAMOĆA TE SLUŠA

178

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

JEDNA DUŠA JEDNO TILO SNIVA POLJUPCIMA BUDIM MOG SVIRAĆA MANDOLINOM MOJE SRCE LIČI A SA PiSMON NAŠU JUBAV HRANI GALEBOVI KRIČU OD RADOSTI MORSKA PJENA GUŠI MOJE TILO POVJETARAC OTKRIVA MI ČARI CVITA CVIĆE MIRIŠE NA JUBAV GROZDI ZRIJU ZRNA PUNA SLASTI JEDNO TILO JEDNA DUŠA MILA KAD SU NAŠA SPOJILI SE TILA I DOTAKLI LIPOTU NEBESA MI PIJEMO SAMO RAJSKO VINO JEDNA DUŠA JEDNO TILO SNIVA U OZRAČJU NEBESKIH DALJIna jedno tilo jedna duša spava bog nas čuva mi smo dica raja

179

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

NIKAD ISPUNJENA U TVOJOJ BLIZINI NE MOGU TI PRIĆI JA SE BOJIM SVEGA ČA JE BILO PRIJE SA TOBON SAM SAMO BILA TUŽNA ŽENA LIPOTU ŽIVOTA JA SAM S DRUGIM SRELA BOJIM SE OD SVEGA ŠTO MI MOŽEŠ REĆI AKO PRUŽIŠ RUKU JA NEĆU POBJEĆI JER U MENI TINJA ONA ŽELJA DAVNA JUBAV MOGA SRCA NIKAD ISPUNJENA I ZATO SE BOJIM TEBI PRIĆI DA NE OSTANEM ZAROBLJENA U LAŽNOJ SRIĆI

180

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MOLIM TE NEMOJ PUTUJ MOJIM TILOM LAGANIM KORAKOM DA TI PREPOZNAM ĆUD AKO LAMPE SE UPALE I POČMU CRVENO SJAT TI MI POLJUPCIMA GASI ŽEĐ A ONDA LAGANO JOŠ LAGNIJE I NEMOJ NIKADA STAT MOME SRCU TREBAŠ TI OTKUCAJE BROJI SATA NEMOJ MOLIM TE NEMOJ DA ZASPEŠ NAVIKA JE NA TE UVIJEK ISTA SAMO TEBI RADUJEM SE POLJUPCIMA GASI ŽEĐ A ONDA LAGANO ZASLADI SE U KOŠNICU MEDA MEDENIM USNAMA OTOPI SA MOG SRCA SANTU LEDA NEMOJ MOLIM TE NEMOJ NIKADA STAT A ONDA LAGANO JOŠ LAGANIJE... ONDA LAGANO.... KAO NEKAD 181

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

PIJ VEČERAS PIJ VEČERAS MLADO VINO PIJ VEČERAS ZA SVE DANE NEKA NOĆAS SKONČA TILO OD JUBAVI ČISTE PRAVE NEKA NOČAS RIJEKE STANU NEK NE JUBI MORE NEBO NEKA KIŠE PERU STOPE NEKA VATRE STALNO GORE NEKA PUPA MLADO TILO NEK PROCVITA OD RADOSTI KAD SAZRIJE KRUŠKA RANA UBERIJE POJEDIJE SAM KAD BEREŠ NAJSLAĐA JE PIJ VEČERAS LIPO MI JE PIJ VEČERAS LIPO MI JE

182

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

KADA JUBIŠ SVE JE VINO SVE JE PISMA KADA JUBIŠ SVE ZABLISTA MORE NIJE VIŠE MORE TA PUČINA NIJE BESKRAJ VELIKA JE OD LJUBAVI SUNCE TI JE U OČIMA I U NJIMA VJEČNI SJAJ NE GRIJETE LJETNO SUNCE NITI PIJEŠ DA SE HLADIŠ LJUBAV ČUDO ČINI SVIMA KADA JUBIŠ NIŠTA TI NE TRIBA RUKOM MOŽEŠ DOTAKNUTI NEBO ZVIJEZDE BROJIŠ STAVLJAŠ IH NA DLAN MISEC SVITLI KAO DA JE GRAD SMJEŠAK ŠALJEŠ NIGDI TISNO NIJE LIPOTA TI BLISTA IZ ŽIVOTA KADA JUBIŠ SVE TI JE DIVOTA

183

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

LIPA LI SI MOJA ANE CRNO OKO GAVRANOVO U DALJINU GLEDA SMJELO PIVA PISMU SVAKOG DANA NAJLIPŠA JE MOJA ANA LIPA LI SI MOJA ANE CRNO OKO KOSA ZLATNA IGRAŠ PIVAŠ KO CIGANKA GLEDAN TVOJE LIPO TILO MOLIN BOGA DA GA TAKNEN DA OSJETIN VRUĆI PLAMEN DA LIPOTA TVOG POLJUPCA HRANI DUŠU SRCE BUDI DA MI TILO BUDE MORE A TI NEBO BUDI MOJE LIPA LI SI MOJA ANE OD POGLEDA ČOVIK STANE ONDA PISMA KRENE SAMA NAJ LIPŠA JE MOJA ANa SVAKA KALA MOGA GRADA PIVA PISMU MOJOJ ANI SRITAN ONAJ KO TE GLEDA A KO JUBI OD SRIĆE POLUDI 184

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

OSJEĆAM TO OSJEĆAM TO OSJEĆAM DA SAM JAKA ŽENA SIGURNO KORAČAM I DA MI JE PUT ČIST OSJEĆAM TO OSJEĆAM NE OSVRĆEM SE JER JUBAVI U TEBI NEMA ZEMLJA PO KOJOJ KORAČAM SLOBODNA JE I SRETNA KAO JA JUBAVI NEViRUJEM DA ViRUJEŠ U TO ZATO SI IZABRAO RAT OVAKO VIŠE NE IDE JA NISAM BEBA JA SAM ŽENA KOJA RAZUMIJE ŠTO JE JUBAV A ŠTO NEVJERA ViRUJEM

185

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

ViRUJEM U SEBE KAO I SVAKI PUT DA SAM IZABRALA PRAVI PUT NE OSVRĆEM SE I NEĆU KORAČAM SLOBODNA SAM SLOBODNA PUT MI JE ČIST I ZRAK I SUNCE I ZEMLJA NA MOJOJ SU STRANI I MiSEC MI OBASJAVA PUT A ZVIZDA MOJA ZVIZDA DANICA OKRENULA JE LIST DI TREBAN STAT

186

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

NERED MI NAPRAVI ZAPLEŠI NOĆAS U VRTLOGU MOGA TUŽNOG TILA NAPRAVI NERED MENI SE NE SPAVA MILA DAJ SVE ŠTO ŽENA MOŽE DATI KAO MORE PROSTRI TILO SVOJE NEMOJ DA VALI OD BURE BUDU JAČI OKRENI NA JUGO TOPLINU DUŠE DAJ MI ONA MI VEĆERAS PUNO ZNAČI NERED NAPRAVI OD MOGA TILA DA LUD OD SREĆE NESTANEM I DA ZANESEN LIPOTON TVOJON UTONEM U RAJ JA SAN KA ZRNO SOLI LJUBIM TE TE SNAGON SVOJE VIRE DO BOLI OTVORI RAJSKA VRATA VILO MOJA DA KLEKNEM ZAVITOVAT ĆU SE I UPALIT SVIĆU 187

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

I MOLITI NOĆNE SVIRAČE DA PIVAJU PISMU I DA GITARA JEČI jUBIMTE JUBIM SNAGON SVOJE VIRE JA SAN TI KA ZRNO SOLI MORAŠ ME IMAT DA JUBIN DO BOLI CVIĆEM OD LATI RUŽA BIT ĆE POSTELJA TVOJA DA ĆU IĆI BOS PO DRAČI AKO MI UZVRATIŠ JUBAV SAMO NOĆAS BUDI MOJA NOSIM TE NA DLANU SVAKOM NEZNACU PRUŽAM RUKU DA TI PREPOZNAJU LICE AKO TE IZGUBIM DA MI TE VRATE MOJA LiPOTICE

188

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

JA SAM KAPITAN TVOJEGA BRODA NE SRAMI SE JUBAVI MOJA BITI NOĆAS NI CVIĆE NI KRIVUDAVA CESTA NIKAD NIKO NIJE POBRA CILO CVIĆE NI POPIJA CILO VINO DA KRIVUDA TOLIKO PIJAN DA NIJE IZAŠA NA PRAVI PUT NE SRAMI SE TILA SVOGA KAD TI PRILAZIM U KASNE SATE I SPUŠĆAN TILO U TVOJU ARKU VILO MOJA BURA TI MRSI KOSE A JUGO MEKŠA TILO MAEŠTRAL LELUJA DA SE OPUSTIŠ LIPO DRĆEN KA IDRO NA VITRU ATENTO ČUVAN TVOJU ARKU DA TI ČVRSTO STOJI KRMA I PROVA 189

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

JER SAN JA KAPITAN TVOJEGA BRODA NEMOJ MI NIKAD MOLIN TENEMOJ UDUNIT FERALE NEKA GORE NEKA SVITLE TO JE RAJ MOJ I TVOJ KOJEGA NIKADA NIKOME NIKOME NEĆEMO DATI TU LIPOTU KADA SE AZURNA BOJA MORA I NEBA SPAJA SE TVOJIN TILON BOJE MEDA PROBUDILA SI SVE LIPO U MENI A NISAN ZNA KOJE JE U MENI VRILO DOK ME NIJE DOTAKLO TVOJE TILO NE DAJ DA DIŽEM SIDRO ZAROBI ME U BESKRAJU SVOGAMORA NE SRAMI SE 190

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ANĐELE TILA SVOGA I ZVIZDE SU PROPIVALE NOĆAS MISEC NEDA DA SE VRIME MINJA TEBI NIŠTA NAŠKODITI NESMI JA SAM TEBE ČEKA POLA VIKA ODVEŽI ARTE DA ČUJEM NEMIR OKO TVOGA BILA SRCE TI JE UZAVRILO LITO A TILO TI PROCVITALO CILO PA MI VONJI IZLUĐUJU PAMET NE ZNAM DAL DA PIJEM VINO IL DA BEREM CVIĆE DALI DA TI DUNJE LJUBIM IL DA TE VAZMEN CILU BILA BI GRIJOTA JA ĆU TEBE JUBITI POLAKO NIKADA TE ISPITI DO KRAJA VJEČNO NAPIT U TVOJOJ LIPOTI JA ĆU S TOBON OSTARITI DRAGA

191

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

MAJKO SVE JE U MENI I SADA ŠTO SI MI MAJKO MLIKON DALA U MOJOJ DUŠI CARUJE JUBAV ONAKO KAKO SE PUKU ŠALJE SA OLTARA PONOSNO ŽIVIM I STOJIM KAO KATEDRALA SVAKI POKRET MOGA TILA ISPREPLETENA SU SVILOM DUŠE TVOGA DILA ŠTO SI UTKALA UME KAD SAM TI SISU SISALA E MAJKO MAJKO MOJA MILA DA JA MOGU SAMO JEDNOM JOŠ U TVOJE KRILO STATI I TVOGA SE MLIKA NASISATI

192

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

ŽENA ŽENA JE KAO ŽENA ONA JE VJEČNA ONA JE PRVA I ZADNJA TEMA I TAKO ĆE ZAUVIK BIT ONA JE LABIRINT I PAUKOVA MRIŽA I SAĆE OD MEDA ONA JE LIK KAD JEDNOM LIZNEŠ SLAST SA USANA NJENIH PODANIK SI NJEN I ROB DOVIJEKA A U TEBI TINJA VJEČNA ŽELJA DA BUDEŠ ZAROBLJEN TRUT A ONA RADILICA ČEDNA

193

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

TASTAMENT NISAM TI STIGLA NIŠTA REĆ SINOĆ U BISU KA IŠA SI LEĆ JUSTA SU MI GORILA OD IDA JER SVAKI DAN NE DAŠ MI MIRA LIPO TE ČEKAN I SVE TI ČININ NA VOJU A TI ME NE BADAŠ NA MOJU NEVOJU TEBI SU KARTE I PUNTI NA PRVOME MISTU JA DICA I KUĆA BEZ MUŠKA NA SUVOM LISTU SVIT ME PITA ČA SI ŠTUFA I ČA TI FALI SVEGA SVITU MOJ JER ON ZA KUĆON NE MARI OPET SE SPREMAN DA ĆU TI SVEGA REĆ DA MI JE TEŠKO I DA SAM SAMA I DA NE MOGU VIŠE DA MI SRCE NEĆE IZDURAT DA ĆU UMRIT OD TUGE DA SU SE RUKE ZGRIŠPALE A KOSTI ŠKRIPE DA SU DICA POŠLA I GODINE DUGE PUSTE PROMINIJA SE NISI ALI BAR VEČERAS OKRIJ LANCUN BILI AKO SAM ZASPALA ZAUVIK LIPO MI PRIĐI .

194

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

195

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

196

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

O SEBI

Rođena sam 18. 12. 1952, u Sevidu (malo misto pokraj mora u općini Marina), od oca Marina i majke Vice. Otac je bio pomorac, ka’ i mnogi mištani koji su navigavali jedrenjacima i parobrodima, bili ribari i težaci, odveden u rat početkom 1941, pa u logor. Majka je ostala s dvoje dice. U trenutku okupacijom moga mista, od strane Talijana, brat umire, na prečac u šestoj godini života. Kako je cijelo misto odvedeno u zbjeg prema Šibeniku nije ga mogla pokopati i nikada mu više nije našla groba. Otac se vratio koncem ‘45. iz logora. Našao mater u crnini i kćer. U mistu je ostalo malo muškog roda, puno ih je poginulo, sve opustošeno i spaljeno. U tuzi i nevolji ponovo započinje njihov život i život mojih mištana. 1946. godine rodila im se još jedna kćer, a 1952. rođena sam i ja, čime su nestala sva nadanja za nasljednikom koji bi nastavio njihovu lozu. Moja rana sjećanja na djetinjstvo i svu tu tugu kako u roditeljskoj kući tako i u svim kućama bila su ista. Malo je muškaraca ostalo u mistu. Neki su otišli navigavat na brodove, neki u gradove na teške fizičke poslove. A žene, majke, same, čvrste i jake, snažne i gorde, prave kamene Dalmatinke, čiste i vjerne svom rodu iz dišpeta su kopale i sadile, gojile svoju dicu i opstale. Opstalo je i moje misto. S puno jubavi i poštovanja gojili su me moji roditelji. A ja sam kao i svako dite tražila više. Više mi nisu mogli dat’, bili su stari, umorni, nemoćni. Radili su po cile dane u poju na škrtoj zemlji. Kada sam završila Osnovnu školu poslali su me u Split gdje sam upisala Srednju trgovačku. Uz podršku profesora Antolija 197

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Kudrijaceva (koji mi je predavao hrvatske jezik) zapisivala sam mnoge stvari, sve dogodovštine, priče starih i mojih roditelja, mojih mištana, moj život s njima, svu lipotu teškog života i neimaštine u velikoj jubavi prema svemu ča je iz mog mista. Stavila sam sve to na papir i spremala u ormar, kao svoj razgovor s mojim mistom, svojom majkom, ocem, kamenom, morem, ribom, šumon, poljima, ogradama, babama koje nisam upoznala, lozom, vinom, kruvom i maslinom-majkom života, snažnim ženama koje su na svojim plećima iznijele najveći teret života, sve sam to opisala u knjizi SJEĆANJA NA MOJE. Mladost sam proživjela u Splitu a sve nedoživljene ljubavi i ljubav kao vječnu inspiraciju zapisivala i spremala u ormar. U Splitu sam upoznala svog supruga Borislava Đurovića, rodom s Njeguša i rodila dvoje prekrasne djece 1981. sina, Nikšu i 1985. godine kćer, Marinu. I opet sama, muž pomorac, u želji da budem dobra majka, supruga, radnica i kći roditeljima, koje sam dovela kraj sebe u Split gdje su doživjeli duboku starost (otac je umro u 95-toj godini a majka u 88-oj). Nije bilo lako, a onda je došao novi rat. Ostali smo zajedno ja moj suprug i djeca. Djeca, na koju sam jako ponosna, su završila fakultete. Sin je pred doktoratom a kći vodi svoj klub za djecu i odrasle. Po završetku rata izvadila sam sve papire iz ormara, ono što me je podsjećalo na rat sam bacila u koš i uz knjigu Sjećanja na moje pripremila drugu knjigu pjesama pod nazivom DIŠPET. One su pred vama objedinjene u ovom izdanju, a ja nastavljam s pisanjem. Vaša JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

198

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

199

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

200

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SADRŽAJ SJEĆANJA NA MOJE

STARI ĆALE

MATER MOJA

POD KOPRIVOM

MOM PIVCU

U POJU

VRIME OD NEVERE

NA PUČINI

SANJALA SAM KA OSTALA DICA

AKO NEZNAŠ ČA JE JUBAV

ONA JE BOGINJA

ĐIRAN

BAŠĆINA

MOM ČOBANU

NA KOMINU

OJ KUŽINO

MOME ĆALI

VRIDNE RUKE MOGA ĆALE

ZAPIVAJTE TICE MOJE

ONA JE VJEČNA

201

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

BABINO KRILO

MASLINO MOJA MILA

ČOVIK IZ MOG MISTA

MOJE BABE

ŠUŠKALE STE LIPO

BRUDET

TO SU MOJI

SEVID MOJE MISTO MALO

KUĆE

PONARA

ŽILAVI TOVAR I PULINA MOJA

BABIĆEVICA

MIRIS POTA

NE ZNA MATI

STARI TROGIR

MOJE ŠKOLE

DIŠPET 65 DALMACIJA MOJA

UZBURKANO MORE

ZAPALIT ĆU VEČERAS

MALA

202

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

SVA SVITLA

TVOJ VIR

SUZA OD SOLI

SPLITSKE KALE

BIT ĆU TI SVE

KAO U PRVOJ BRAČNOJ NOĆI

LEDENI KAMEN

PLEŠEM PO ŽICI

DIŠPET I DALMATINCI

SVE MI TVOJE TRiBA

SAMOĆA JE

MAEŠTRALU VITRE LIPI

PROliĆE

KRAJ PROZORA

VEČERAS PALIM SVIĆE

ZAGREBAČKA BROJ 6

ZALUĐENA

CVITE MOJ

TILA SAM SAMO

SANJAM TE

NE VJERUJEM U PRIČE

OKRENI SE NE OKREĆI LICE

NE ĆUTIN SE LIPO

203

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SVAKA TVOJA RIČ

100

UVIJEK SI ZNAO

101

Bili mogla ti

102

MOJE SRCE

103

JA U ŽEPU ČUVAN ASA ZA TE

104

DA LI JE TO LJUBAV

105

U MOJOJ TAMI

107

SLIPI PUTNIK

108

ČA TRIBAN UČINIT

109

NARANI ME NEMOJ ŠKRTA BITI

111

STAVI RUKE NA ME RIJEKO MOJA

113

U IME LJUBAVI I BOGA

115

MOLIN BOGA

117

PLAČI NOĆAS

118

PODILI KRiŽ SAMNOM

120

ZLOBNICI NE VIDE NIŠTA

122

PROBUDI SVE LIPO U MENI

124

DIGNI SIDRO

126

muškarac

127

VRATI MI OSJEĆAJ

128

NA KUŠINU MOJE MATERE

131

DI TI, TU I JA

133

PRINCEZA I KRALJ

134

Srećo moja

136

204

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

MOJE MILO

137

Iskra je zasjala

138

I kad prijatelji dođu

139

U najlipšem gradu

141

Pisma ajdučkom sinu

142

Da sam tica

144

Samo starci

145

SVE SAN SVOJE STAVILA NA KOCKU

146

SAMO TI PLOVI I IDRA OTVORI

149

OPUSTI SE

150

SAMO TEBE VOLIN

151

Nisan više ona ista žena

153

NAJLIPŠA JE PISMA TILA

154

pjevaj ševo

155

Ja sam Bogu zahvalan

156

I da se opet pitam rekao bi jubavi Da

157

OBOŽAVAN TE JUBAVI MOJA

158

JUBAVNA SVIĆA

159

NE PLAČI LUCE MOJA

160

JUBAVNA PRIČA

162

JA BI TEBI TILO DALA

163

ja sam samo naivan

165

NI JEDNA NIJE PRAVA

167

TAMA PORED TEBE

168

205

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

MOŽEŠ VEČERAS I SKONČAT

169

ZNAN DA SI TUĐA

170

LIPI MOJ ČOVIK

172

VIŠE MI NE ZNAČIŠ NIŠTA

174

IMAM OTKAD TE NEMAM

175

TEBI

177

JEDNA DUŠA JEDNO TILO SNIVA

179

NIKAD ISPUNJENA

180

MOLIM TE NEMOJ

181

PIJ VEČERAS

182

KADA JUBIŠ

183

LIPA LI SI MOJA ANE

184

OSJEĆAM TO

185

NERED MI NAPRAVI

187

JA SAM KAPITAN TVOJEGA BRODA

189

MAJKO

192

ŽENA

193

TASTAMENAT

194

206

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

207

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

Izdavači: Nacionalna zajednica Crnogoraca Hrvatske Zajednica Crnogoraca Split Skaner Studio d.o.o. Za izdavače: Radomir Pavićević Borivoje Stevović Dragi Savićević Urednik: Danilo Ivezić Fotografije: Jadranka Đurović-Vidović Grafičko oblikovanje: Ivan Savićević Tisak: Skaner studio, Zagreb Naklada: 300 Rujan, 2012.

Nacionalna zajednica Crnogoraca Hrvatske ISBN: 978-953-7239-42-8 Skaner Studio d.o.o. ISBN: 978-953-7080-35-8 CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 816836

Knjigu sufinancira Savjet za nacionalne manjine Republike Hrvatske 208

SJEĆANJA NA MOJE I DIŠPET

JADRANKA ĐUROVIĆ–VIDOVIĆ

SJEĆANJA NA MOJE i DIŠPET

Zagreb, 2012. 1