Бележница, бр. 39-40

Садржај:

ЖИВОТ БИБЛИОТЕКЕ Ана Јанковић НЕОДОЉИВОСТ И ЧАРОЛИЈА БИБЛИОБУСА Владана Стојадиновић БИБЛИОГРАФИЈА ТОДОРА ВЛАЈИЋА Књиге, књижевност Јелена Радовановић „ДРЖИ СЕ ЧУДА”: ИЗБОР ПРЕПЕВА Бранислав Димитријевић ДВЕ ПЕСМЕ ЗА ЈЕДНУ ЖЕНУ (приредила Ана Јанковић) Горан Миленковић СМИРИЛО СЕ, СВЕ ЈЕ СТАЛО…: (ЗОРАН КИЋА ВОЈВОДИЋ, 1972–2018) Зоран Војводић ИЗБОР ПЕСАМА ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ (приредио Горан Миленковић) Иван Илић ПОЕЗ11А Реј Бредбери КАКО БИТИ ЛУЂИ ОД КАПEТАНА АХАБА ФЕДЕРИКО ФЕЛИНИ (с енглеског превела Виолета Стојменовић) НА НАШОЈ СТАЗИ Сузана Мијић ИЗЛОЖБА „БОРСКО ДЕТЕ: ДЕТИЊСТВА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ БОРУ” Виолета Стојменовић ИЗМЕЂУ ЗАБОРАВА, II: БРАНИСЛАВ Ј. КРСТИЋ КАО ФОЛКЛОРИСТА Прикази , чита ња, ра свет љења Горан Миленковић НЕ УЧЕСТВОВАТИ. НЕ ПРИЛАГОЂАВАТИ СЕ. (Rob Rimen: Večito vraćanje fašizma, Dereta, Beograd, 2019) Чедомир Чупић КАПИТАЛНИ ПРОЈЕКТ СЛАВОЉУБА ГАЦОВИЋА Анемари Сореску Маринковић О ЈЕЗИКУ И ЈЕЗИЧКОЈ ПОЛИТИЦИ (О књизи Славољуба Гацовића Од повлашених Срба до влашког језика) ЛЕТОПИС БИБЛИОТЕКЕ Белешка Драган Стојменовић „РАД И ГРАД”

Овај број Бележнице илустрован је избором фотографија са изложбе „Рад и град” Завичајног одељења Народне библиотеке Бор.

Завичајно одељење НББ

Јелена Радовановић, Брауншвајг, Немачка „Држи се чуда”: избор препева

Ханс Магнус Енценсбергер (1929) Шта ми све фали

Не, куваном јајету за доручак ја нисам ни до колена. Оно је савршено. Понекад ми је жао што сам склонији паду од струјног далековода. Када је реч о мојој осветољубивости, дирнут сам беспомоћном маховином. Размишљању носорога, једносмерном какво јесте, могу само да се дивим. Пази само, од мог мозга дуже је употребљив мој шрафцигер. Импонује ми то како мрав мили и мили тражећи пукотину у зиду, јер ја сам ленчуга. Како би било лепо бити меког срца као смоква, и несебичан као сијалица. Жао ми је. Извините, молим вас, сирће и уље, биберу и соли што нисам, као ви, неопходан.

Иван Илић, Бор Поез11а Небостајеш ми: избор песама

Залутан

Течем А нигде се не уливам Разливен сам по свемиру Капљем ти са усана Летим по сатовима А знам да време не постоји Лутам по корацима А знам да душа лети Тесно је и ваздуху У простору без твог смеха Дан постане сув и мрачан А бескрај престаје са мном да прича И невешто Свет сакрије поглед Кад бих погледом да питам Колико морам још да лутам Пре но што поново У твоје очи Залутам