SADRŽAJ
UVOD........................................................................................................................................................1 1. UGOVORI U MEĐUNARODNOM DRUMSKOM PREVOZU....................................................4 1.1. Ugovaranje međunarodnog drumskog prevoza.................................................................4 1.2. Podugovaranje međunarodnog drumskog prevoza...........................................................6 1.3. CMR Konvencija...................................................................................................................7 2. MEĐUNARODNA ŠPEDICIJA.......................................................................................................12 2.1. Pravni položaj špedicije i špediterska dokumenta...........................................................12 2.2. Pravila za tumačenje međunarodnih trgovinskih termina (INCOTERMS 2000)........14 3. DOKUMENTA ZA PRISTUP DELATNOSTI MEĐUNARODNOG DRUMSKOG PREVOZA..........................................................................23 3.1. Uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju........................................................................23 3.2. EURO licenca......................................................................................................................26 4. DOKUMENTA ZA PRISTUP TRŽIŠTU........................................................................................27 4.1. Bilateralne dozvole..............................................................................................................28 4.2. CEMT dozvole.....................................................................................................................32
5. DOKUMENTA ZA VOZILO...........................................................................................................39 5.1. Saobraćajna dozvola...........................................................................................................39 5.2. Polisa osiguranja od autoodgovornosti.............................................................................41 5.3. Potvrde o sposobnosti teretnog i priljučnog vozila za korišćenje u drumskom saobraćaju................................................................................42 5.3.1. Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "zeleno" vozilo..............................................................44 5.3.2. Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "zelenije i bezbedno" vozilo........................................44 5.3.3. Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 3 bezbedno" vozilo........................................44 5.3.4. Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 4 bezbedno" vozilo.......................................45 5.3.5. Potvrda za priključno vozilo o ispunjavanju tehničkih uslova za "bezbedno" vozilo ("zelenije", "EURO 3" i "EURO 4").........................45 5.3.6. Potvrda o sposobnosti teretnog i priključnog vozila za korišćenje u drumskom saobraćaju.................................................................46 6. DOKUMENTA ZA VOZAČA..........................................................................................................47 6.1. Vozačka dozvola..................................................................................................................47 6.2. Pasoš.....................................................................................................................................49 6.3. Dokument o zaposlenosti....................................................................................................50 6.4. Zdravstveno osiguranje......................................................................................................50 6.5. Tahografski ulošci (kartice)...............................................................................................51
7. CARINSKA DOKUMENTA......................................................................................................54 7.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI)...................................................................................57 7.2. Sažeta deklaracija...............................................................................................................59 7.3. Deklaracija za carinsku vrednost (DCV)..........................................................................60 7.4. Spisak pošiljke.....................................................................................................................61 7.5. TIR karnet...........................................................................................................................62 7.6. ATA karnet..........................................................................................................................64
8. ZAKLJUČAK..................................................................................................................................66 9. LITERATURA................................................................................................................................68 10. PRILOZI.........................................................................................................................................70 Prilog 1: Ugovor o prevozu robe u međunarodnom drumskom saobraćaju........................71 Prilog 2: CMR tovarni list.........................................................................................................73 Prilog 3: Bilateralna dozvola za međunarodni drumski prevoz između SCG i Belorusije.............................................................................74
Prilog 4: Godišnja CEMT dozvola sa ograničenjem korišćenja na teritoriji Austrije..............................................................................75 Prilog 5: Dnevnik putovanja.....................................................................................................76 Prilog 6: Saobraćajna dozvola i polisa osiguranja od autoodgovornosti..............................77 Prilog 7: Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "zeleno" vozilo........................................................78 Prilog 8: Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagačivača za "zelenije i bezbedno" vozilo..........................................................79 Prilog 9: Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "zelenije i bezbedno" vozilo..............................................................................80 Prilog 10: Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 3 bezbedno" vozilo..................................81 Prilog 11: Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 3 bezbedno" vozilo...............................................................................82 Prilog 12: Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 4 bezbedno" vozilo..................................83 Prilog 13: Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 4 bezbedno" vozilo...............................................................................84 Prilog 14: Potvrda za priključno vozilo o ispunjavanju teeničkih uslova za "bezbedno vozilo" ("zelenije", "EURO 3", "EURO 4"......................................85 Prilog 15: Potvrda o sposobnosti teretnog i priklučnog vozila za korišćenje u drumskom saobraćaju.......................................................................86 Prilog 16: Vozačka dozvola, međunarodna vozačka dozvola, pasoš i viza...........................87 Prilog 17: Jedinstvena carinska isprava (JCI)........................................................................88 Prilog 18: Sažeta deklaracija....................................................................................................89 Prilog 19: Deklaracija za carinsku vrednost (DCV)...............................................................90 Prilog 20: Spisak pošiljke..........................................................................................................91 Prilog 21: Izgled vaučera TIR karneta....................................................................................92 Prilog 22: Izgled korica ATA karneta......................................................................................93
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
UVOD
Prevoz robe tekovina je trgovine. Međunarodni drumski prevoz robe predstavlja prevoz robe između pravnih ili fizičkih lica različitih država i vezan je za međunarodnu robnu razmenu koja predstavlja jedini uzrok njegovog manjeg ili većeg obima. Najveći značaj za regulatorni okvir razvoja međunarodnog dumskog prevoza robe imaju (IRU, 2004): ¾ Komitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske komisije Ujedinjenih nacija (ITC/ECE/UN 1 ) i ¾ Evropska konferencija ministara transporta (CEMT2). Osnovni cilj međunarodne prevozne delatnosti je dostava robe klijentu po dogovorenim uslovima isporuke kako bi se kupcu omogućilo raspolaganje kupljenom robom, kao i premošćavanje razdaljina između prodavca (izvoznika) i kupca (uvoznika). Kvalitet međunarodne prevozne usluge ne zavisi samo od kvaliteta usluge koju pruža prevoznik, već i od saradnje država između kojih se vrši robna razmena. Svako otežavanje prelaska granice obavezno znači usporavanje međunarodnog drumskog prevoza, što se neminovno odražava na povećanje cene prevoza, a samim tim na povećanje cene robe koja se prevozi i smanjenje njene konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Poznato je da se prevoz vrši znatno lakše u jednom ekonomskom području, kako što je npr. Evropska unija, nego između država koje nemaju toliko razvijenu ekonomsku i političku saradnju. Uključenjem u evropske i svetske integracije, otvaranjem granica, unifikacijom kvaliteta usluge i olakšavanjem carinskih formalnosti postiže se brži tok robe od izvoznika do uvoznika. Tema ovog rada su dokumenta u međunarodnom drumskom prevozu robe. Da bi međunarodni drumski prevoz mogao nesmetano da se obavlja, neophodno je veliki broj dokumenata koje prevoznici moraju da poseduju. Za sva potrebna dokumenta prikazan je
1 ITC/ECE/UN - Inland Transport Committee/Economic Commission for Europe/United Nations 2 CEMT - Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT - European Conference of Ministers of Transport
-1-
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
detaljan opis, način dobijanja, kao i način njihovog korišćenja. U svrhu njihove sistematizacije, rad je podeljen u 10 poglavlja. Poglavlje 1 govori o ugovorima u međunarodnom drumskom prevozu. Sam proces prevoza može da počne tek onda kada se između kupca i prodavca robe sklopi ugovor o kupoprodaji. Tada jedna od ugovornih strana angažuje prevoznika koji će dopremiti robu do druge ugovorne strane. U ovom poglavlju pomenuti su pravno - primenljivi ugovori, ko može sklopiti ugovor i kako se vrši raskidanje ugovora, kao i odgovornosti ugovornih strana u pogledu isporuke. Ugovor o prevozu u domaćem zakonodavstvu regulisan je Zakonom o ugovorima u prevozu u drumskom saobraćaju (''Sl. list SRJ'' br. 26/95). U cilju standardizacije uslova ugovora za međunarodni drumski prevoz, obrađena je i Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR3) i međunarodni tovarni list. Poglavlje 2 govori o međunarodnoj špediciji. Međunarodni drumski prevoz usko je povezan sa procesom špedicije, jer se čak oko 95 % međunarodnih robnih tokova odvija u organizaciji špeditera. Oni za svoje klijente obezbeđuju prevoz angažujući prevoznike i obavljaju sav posao kako bi ''prava roba stigla na pravo mesto u pravo vreme''. Zato je u radu obrađen pravni položaj špedicije i špediterska dokumenta značajna za međunarodni drumski prevoz. Takođe, u ovom poglavlju su detaljno objašnjene međunarodni trgovinski termini INCOTERMS4 2000 koji se unose u ugovor o kupoprodaji i koji predstavljaju skraćenice uobičajenih uslova po kojima se obavlja međunarodna trgovina. Poglavlje 3 govori o dokumentima za pristup delatnosti međunarodnog drumskog prevoza. Prema nacionalnom zakonodavstvu, prevoznici registrovani u Srbiji pristupaju delatnosti međunarodnog drumskog prevoza na osnovu Uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ovde je detaljno opisan postupak dobijanja i korišćenja Uverenja. Pošto se i u ovoj oblasti u bliskoj budućnosti očekuje usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije, ovom poglavlju je dodata i Licenca Zajednice koja prevoznicima iz Evropske unije omogućava pristup delatnosti, ali i tržištu drumskog prevoza robe u svim država članicama Evropske Unije, Švajcarskoj i Norveškoj. Poglavlje 4 govori o dokumentima za pristup tržištu. Prevoznici registrovani u Srbiji pristupaju tržištu na osnovu dozvola za međunarodni prevoz. Osim dozvolama razmenjenim između Srbije i Crne Gore i drugih država - bilateralnih dozvola, prevoznici mogu pristupiti međunarodnom tržištu drumskog prevoza i multilateralnim dozvolama koje izdaje Evropska konferencija ministara transporta - CEMT dozvolama. U ovom poglavlju detaljno je opisan postupak kojim prevoznici dobijaju i koriste bilateralne i CEMT dozvole i šta im dozvole omogućavaju. Poglavlje 5 govori o dokumentima za vozilo. Ovde spadaju saobraćajna dozvola, polisa obaveznog osiguranja koja se koristi kod nas, ali je pomenuta i međunarodna polisa obaveznog osiguranja (tzv. zeleni karton), kao i potvrde o tehničkim i tehničko–eksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila kojima se obavlja međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju. Poglavlje 6 govori o dokumentima za vozača. Svaki vozač kao dokaz kompetentnosti za upravljanje vozilima mora da poseduje vozačku dozvolu za određenu kategoriju vozila, kao i
3 CMR - Convention Relative an Contract de Transport International de Marchandise par Route 4 INCOTERMS - International Commercial Terms
-2-
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
međunarodnu vozačku dozvolu. Pored toga, mora da poseduje pasoš, ali i vizu za ulazak u određenu državu, a zatim i dokument koji potvrđuje da je vozač u radnom odnosu kod prevoznika. Neizostavno je i zdravstveno osiguranje koje mu omogućava medicinski tretman u inostranstvu (obavezno i međunarodno putno zdravstveno osiguranje). Takođe, tokom prevoza vozač sa sobom mora uvek imati i tahografske uloške ili tahografsku karticu, kojom dokazuje poštovanje propisa koji se odnose na vreme vožnje i odmora. Poglavlje 7 govori o carinskim dokumentima. Po dolasku vozila sa robom na granični prelaz, neophodno je posedovati i dokumenta vezana za obavljanje carinskih formalnosti. Ovde se prvenstveno misli na dokumenta koja su obavezna u carinskim postupcima. To su Jedinstvena carinska isprava, Sažeta deklaracija, Deklaracija o carinskoj vrednosti robe, Spisak pošiljke, kao i dokumenta propisana Carinskom konvencijom o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za međunarodni drumski prevoz (karneta TIR) i Carinskom konvencijom o ATA karnetima za privremeni uvoz robe (ATA karnet). Poglavlje 8 sadrži zaključna razmatranja vezana za rad, a poglavlje 9 daje pregled korišćene literarature. U poslednjem, desetom poglavlju, dati su prilozi koji prikazuju detaljan izgled dokumenata koja omogućavaju prevoznicima registrovanim u Srbiji učešće na međunarodnom tržištu.
-3-
Diplomski rad
1
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
UGOVORI U MEĐUNARODNOM DRUMSKOM PREVOZU
U ovom poglavlju biće opisani ugovori u međunarodnom prevozu robe, odnosno legalnost i tipovi ugovora koji postoje i koji se primenjuju, a biće rečeno i ko može sklopiti ugovor i kako se taj ugovor može raskinuti. Detaljno je opisan proces sklapanja ugovora o prevozu, kao i proces podugovaranja prevoza. Kao najvažniji dokument u međunarodnom drumskom prevozu, u ovom poglavlju je opisan i međunarodni tovarni list, kao i konvencija koja ga propisuje Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR konvencija).
1.1 Ugovaranje međunarodnog drumskog prevoza
Nakon sklapanja ugovora o kupoprodaji između kupca i prodavca, u zavisnosti od dogovorenih uslova isporuke - INCOTERMS 2000, koji će detaljno biti objašnjeni u poglavlju 2.2., jedna od ugovornih strana sklapa sa prevoznikom ugovor o prevozu. Iako prevoznici registrovani u Srbiji obično sklapaju ugovor o međunarodnom drumskom prevozu robe (u daljem tekstu međunarodni drumski prevoz) sastavljenjem međunarodnog tovarnog lista (u daljem tekstu CMR tovarni list - vidi poglavlje 1.3), treba reći da je ugovor o međunarodnom drumskom prevozu u domaćem zakonodavstvu regulisan Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju (''Službeni list SRJ'', br. 26/95), kojim se jasno definiše način sklapanja ugovora i odgovornosti ugovornih strana. Model ugovora o prevozu dat je u prilogu br. 1. Prema pomenutom Zakonu, ugovorom o prevozu prevoznik se obavezuje da robu preveze u mesto opredeljenja i da je preda primaocu ili drugom licu koje primalac odredi, a pošiljalac se
-4-
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
obavezuje da prevozniku isplati ugovorenu prevozninu. Ugovor o prevozu se smatra zaključenim čim prevoznik primi robu na prevoz. Prevoznik je odgovoran za pogrešna ili nemarna dela svojih zaposlenih (vozača, radnika, itd.) kada su ona počinjena u delokrugu njihovog rada. Ako pak njihov zaposleni načini pogrešno delo van odredbi svog ugovora (npr. ako je vozač pokušao da popravi nešto na robi), prevoznik nije odgovoran. Ipak, kada zaposleni izbegava da se suoči sa pravnim posledicama, prevoznik se smatra odgovornim (NEA & IRU, 2003). Zakonom je definisan i model ugovora o međunarodnom drumskom prevozu, prema kome pravno - primenljivi ugovori moraju sadržati sledeće stavke: ¾ datum zaključivanja ugovora, ¾ naziv i sedište preduzeća prevoznika, ¾ naziv i sedište preduzeća pošiljaoca, ¾ predmet ugovora, ¾ prevozninu, ¾ način plaćanja, ¾ obaveštavanje o kretanju vozila, ¾ plaćanje dangubnine, ¾ osiguranje od transportnih rizika, ¾ važenje ugovora, ¾ primenu CMR konvencije, ¾ rešavanje sporova, ¾ potpis pošiljaoca i prevoznika. Maloletnici (osobe mlađe od 18 godina) i maloumne osobe (mentalno oboleli i oni pod uticajem alkohola i droge) nemaju pravnu sposobnost za ugovor. Stoga, ugovor sa nekom od gore navedenih osoba se smatra ništavnim i nevažećim. Raskidanje ugovora može biti urađeno: zakonito (ugovorom ili osujećenjem) ili nezakonito (neispunjenjem ugovora). Kada je nastalo nepoštovanje ugovora, šteta može biti nadoknađena potraživanjem strane koja je pretrpela štetu (NEA & IRU, 2003). Zakonom su određene i osnovne odgovornosti pošiljaoca i prevoznika. Na zahtev prevoznika ili ukoliko je reč o robi čiji prevoz nije uobičajen, pošiljalac je dužan da prevozniku da uputstvo o rukovanju robom. Ako to ne uradi, pošiljalac je odgovoran za štetu nastalu osobinama robe koju je predao na prevoz, ukoliko o tome nije obavestio prevoznika. Ukoliko pak prevoznik ne traži uputstvo, prevoznik je odgovoran za eventualnu štetu, jer se smatra da mu je bilo poznato koje mere mora preduzeti da do štete na robi ne bi došlo.
-5-
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prevoznik je dužan da vozilo postavi na mesto za utovar robe koje je dogovoreno ugovorom, a ako nije dogovoreno, pošiljalac ga o tome mora blagovremeno obavestiti. Prevoznik mora postaviti vozilo ugovorenog dana i časa, a ako je dogovoren samo dan, mora vozilo postaviti toga dana, a najkasnije u roku koji omogućava utovar pre isteka radnog vremena pošiljaoca. Ukoliko ugovorom nije drugačije određeno, robu u vozilo utovara pošiljalac, a istovara primalac. Ako pošiljalac nije utovario robu u vozilo u ugovorenom roku ili ukoliko prevoznik nije otpočeo prevoz na vreme, tako da pošiljalac nema više interesa za prevoz, ugovorne strane mogu odustati od ugovora i zahtevati nadoknadu štete. Izdavanjem tovarnog lista prevoznik potvrđuje da je zaključen ugovor o prevozu i da je primio robu. Ovo će detaljnije biti objašnjeno u poglavlju 1.3. Prevoznik je takođe u obavezi da robu preveze u ugovorenom roku i ugovorenim putem. Ukoliko rok za prevoz ili prevozni put nije ugovoren, prevoznik mora prevoz izvršiti u roku koji je uobičajen za tu vrstu robe, odnosno putem koji je najpovoljniji za tu robu.
1.2 Podugovaranje međunarodnog drumskog prevoza
Ukoliko jedna od ugovornih strana ugovora o kupoprodaji robe angažuje špeditera, on će za nju angažovati prevoznika. Ovo će biti detaljnije objašnjeno u poglavlju 2. Ukoliko ugovorna strana koja je odgovorna za isporuku angažuje direktno prevoznika, a on nije u mogućnosti da samostalno preveze robu, prevoznik će preuzeti ulogu špeditera i podugovoriti prevoz sa drugim prevoznikom - podugovaračem (u daljem tekstu vozar). U tom slučaju, odgovornost prevoznika za štetu na robi je neograničena, odnosno u potpunosti je odgovoran klijentu za robu. Prevoznik sa kojim je klijent (u daljem tekstu komitent) sklopio ugovor o prevozu prepušta prevoz vozaru u slučaju da je njegov vozni park potpuno uposlen ili kada je prevozna destinacija van njegovog uobičajenog radnog područja. Vozar u tom slučaju mora da obavi prevoz u skladu sa ugovorom prevoznika i komitenta. Ipak, bez obzira da li će robu prevoziti prevoznik ili vozar, prava komitenta ostaju ista, u skladu sa ugovorom o prevozu koji je sklopio sa prevoznikom. Naravno, prevoznik se kasnije može obratiti vozaru za naknadu eventualne štete. Sva pitanja koja nisu regulisana Ugovorom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju na osnovu Zakona o ugovoru o prevozu u drumskom saobraćaju, rešavaju se primenom CMR konvencije.
-6-
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
1.3 CMR konvencija
Prevoznici prevoze robu u međunarodnom drumskom prevozu u skladu sa CMR konvencijom. CMR Konvencija datira od 19. maja 1956. godine, a stupila je na snagu 2. jula. 1961. godine. Ovu konvenciju tadašnja FNRJ5 je ratifikovala 29. maja 1958. godine Uredbom Saveznog Izvršnog Veća br. 119, a instrument o ratifikaciji deponovan je 22. oktobra 1958. godine. Objavljena je u Dodatku ''Službenog lista FNRJ'' - Međunarodni ugovori br. 11, od 8. novembra 1958. godine. Skoro sve evropske države su potpisnice ove Konvencije, a poslednjih godina i neke države van Evrope, kao što su Maroko i Kazahstan, su je potpisale6. Ove godine, na pedesetogodišnjicu, se priprema izmena ove konvencije. CMR Konvencija definiše odgovornost prevoznika kao i dokumenta vezana za međunarodni drumski prevoz između dve različite države, od kojih je bar jedna potpisnica. Ova dokumenta moraju obavezno pratiti robu i nalaziti se u vozilu. Konvencija takođe definiše i neke odgovornosti pošiljaoca i primaoca robe. Pošiljalac robe je osoba koja je sklopila ugovor sa prevoznikom. Treba imati na umu da ta osoba nije uvek ista osoba koja je naznačena kao pošiljalac u CMR tovarnom listu. Primalac robe je osoba naznačena kao primalac u CMR tovarnom listu i koja prima robu. CMR konvencija se automatski primenjuje na svaki ugovor o međunarodnom drumskom prevozu između dve različite države od kojih je bar jedna potpisnica konvencije, čak i kada vozilo sa robom prelazi jedan deo puta morem, železnicom ili rekom. Za primenu CMR konvencije mora postojati jasna evidencija ugovora o međunarodnom drumskom prevozu. Od odredaba CMR konvencije se izuzimaju sledeći prevozi: ¾ prevoz nameštaja, ¾ prevoz pogrebnih pošiljki koje se prevoze u inostranstvo, ¾ međunarodni prevoz za sopstvene potrebe, ¾ prevoz pod međunarodnom poštanskom konvencijom, ¾ kabotaža. Glavne odredbe CMR konvencije su: ¾ konvencija se primenjuje na svaki ugovor o međunarodnom drumskom prevozu robe, na vozilima, kada se mesto preuzimanja i mesto opredeljenja, kako je to određeno ugovorom, nalaze u dvema različitim državama, od kojih je bar jedna ugovorna država, bez obzira na mesto sedišta i nacionalnosti stranaka, 5 6
FNRJ - Federativna Narodna Republika Jugoslavija Države potpisnice CMR konvencije su: Austrija, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Gruzija, Holandija, Hrvatska, Iran, Irska, Italija, Jugoslavija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Maroko, Moldavija, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Ruska Federacija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švajcarska, Švedska, Tadžikistan, Tunis, Turkemenistan, Turska, Uzbekistan i Ujedinjeno Kraljevstvo Velika Britanija.
-7-
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ konvencija se primenjuje bez obzira da li se prevoz obavlja isljučivo drumom ili delom drumom, a delom železnicom, morem ili rekom, sve dok roba ostaje u vozilu, ¾ prevoznik je odgovoran za radnje i propuste njegovih predstavnika i služenika i svih drugih lica čijim se uslugama koristi za izvršenje prevoza, kad takvi predstavnici, službenici i druga lica postupaju u okviru njihovog zaposlenja, kao da su takve radnje i propusti bili propusti prevoznika, ¾ ugovor o međunarodnom drumskom prevozu je potvrđen ispostavljanjem CMR tovarnog lista. Odsutnost, neispravnost ili gubitak CMR tovarnog lista nema uticaja na postojanje ili valjanost ugovora o prevozu, koji ostaje podložan odredbama CMR konvencije, ¾ CMR tovarni list se ispostavlja u četiri originalna primerka potpisana od strane pošiljaoca i prevoznika. Potpisi mogu biti odštampani ili zamenjeni pečatima, ako to dozvoljava zakon države u kojoj tovarni list ispostavljen. Prvi primerak se predaje pošiljaocu, drugi je za primaoca i prati robu, a treći i četvrti zadržava prevoznik, ¾ kada se roba koja se prevozi tovari u razna vozila, ili je različite vrste ili je podeljena u različite grupe, pošiljalac ili prevoznik ima pravo da zahteva da se izda poseban CMR tovarni list za svako upotrebljeno vozilo ili za svaku vrstu ili količinu robe, ¾ pošiljalac je odgovoran za sve troškove, gubitak ili štetu nastalu od strane prevoznika kao rezultat netačnog popunjavanja CMR tovarnog lista na osnovu informacija dobijenih od njega, ¾ pri preuzimanju robe, prevoznik mora da proveri tačnost navoda prikazanih u CMR tovarnom listu, a naročito broj koleta, njihovih oznaka i brojki, vidno stanje robe i njeno pakovanje, ¾ u slučaju da prevoznik ne raspolaže sredstvima za proveru gore pomenutih navoda, može upisati rezerve naglašavajući razloge na kojima su one zasnovane. Te rezerve neće obavezati pošiljaoca robe, sem ako se saglasi sa njima u CMR tovarnom listu, ¾ ako CMR tovarni list ne sadrži specifične rezerve učinjene od strane prevoznika, smatra se (sem ako se drugačije ne dokaže) da je izgledalo da je roba i njena ambalaža bila u dobrom stanju kada ju je prevoznik preuzeo i da su broj paketa, njihove oznake i brojke odgovarale navodima u CMR tovarnom listu, ¾ smatra se da je primalac prihvatio robu u zadovoljavajućem stanju ako nije naveo primedbu u trenutku isporuke ili u narednih 7 dana (izuzimajući nedelje i državne praznike), ¾ pošiljalac mora priložiti uz CMR tovarni list i dati na raspolaganje prevozniku sva neophodna dokumenta za obavljanje carinskih formalnosti. Prevoznik pri tom nije obavezan da ispituje ispravnost ili dovoljnost tih dokumenata. Pošiljalac je odgovoran prevozniku za svaku štetu nastalu nedostatkom, nedovoljnošću ili neispravnošću tih dokumenata, ¾ pošiljalac ima pravo raspolaganja robom (naročito u pogledu zahtevanja od prevoznika da obustavi prevoz robe, da promeni mesto u kome isporuka treba da se izvrši, ili da preda robu drugom primaocu od onog naznačenog u CMR tovarnom listu), sem ako nije -8-
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
naveo u tovarnom listu da primalac ima to pravo. Čim se drugi primerak CMR tovarnog lista preda primaocu, pošiljalac gubi pravo raspolaganja robom, ¾ ako prevoznik ne može da iz bilo kog razloga vrši prevoz prema uslovima navedenim u CMR tovarnom listu, mora da pita za dalje instrukcije pošiljaoca ili primaoca (zavisno od toga ko ima pravo raspolaganja), ¾ prevoznik je odgovoran za delimičnu ili totalnu štetu na robi u periodu od preuzimanja do isporuke, kao i za bilo kakvo kašnjenje u isporuci, osim ako je gubitak, šteta ili kašnjenje isporuke prouzrokovano pogrešnim delom ili nehatom oštećenog. Dužnost dokazivanja u tom slučaju ostaje na prevozniku, ¾ propust da se isporuči roba u toku od 30 dana od definisanog vremenskog limita, ili u toku od 60 dana od vremena kada je prevoznik preuzeo robu (ako nema vremenskog limita), rezultira time da se roba smatra nestalom, ¾ kada su poslate opasne materije, pošiljalac mora obavestiti prevoznika o tačnoj prirodi opasnosti, i ako je potrebno o merama predostrožnosti koje moraju biti preduzete. Ako to obaveštenje nije naznačeno u CMR tovarnom listu, teret dokazivanja da je prevoznik znao tačnu prirodu opasnosti robe pada sa prevoznika na pošiljaoca ili primaoca robe. Roba za koju prevoznik nije znao da je opasna, može biti ma gde i ma kada istovarena, uništena ili učinjena bezopasnom od strane prevoznika bez naknade, već će sve troškove predavanja robe na prevoz snositi pošiljalac, ¾ naknada prevoznika za potpun ili delimičan gubitak robe se obračunava u skladu sa vrednošću robe u mestu i u vreme gde je roba primljena na prevoz, ali neće preći tržišnu vrednost robe, ¾ troškovi prevoza, carinske formalnosti i drugi troškovi u pogledu prevoza biće refundirani u potpunosti u slučaju potpunog gubitka robe od strane prevoznika i proporcionalno vrednosti robe u slučaju delimičnog gubitka, ¾ u slučaju kašnjenja kada potražilac dokaže da je šteta nastala zbog toga, prevoznik mora platiti naknadu za tu štetu, ali ona ne može preći iznos troškova prevoza, ¾ oštećeni može zahtevati kamatu u skladu sa naknadom koja mu pripada od 5 % godišnje od dana kada je pismena žalba poslata prevozniku ili ako nije poslata - od dana kad je poveden spor, ¾ u pravnoj proceduri, ograničavajući period za žalbu pod CMR konvencijom je jedna godina ili tri godine u slučaju namerne greške. Žalba može biti priložena svakom sudu u državama potpisnicama CMR konvencije ili u državi gde oštećeni živi ili radi, ili u državi gde je roba preuzeta od strane prevoznika ili u državi koja je naznačena za isporuku, ¾ kada su vozari umešani u ugovor pod CMR konvencijom, svaki od njih je odgovoran za celu operaciju kao ugovorna strana. Svaki naredni prevoznik mora dati predhodnom prevozniku datum prijema i mora uneti njegovo ime i adresu na drugu kopiju tovarnog lista (sa plavim linijama),
-9-
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ prevoznik koji je platio kompenzaciju (odštetu) pristiglu na osnovu žalbe, može nadoknaditi istu, kao i kamatu, troškove i izdatke od drugih prevoznika koji su bili deo ugovora, i to tako što: ako je moguće dokazati krivicu, prevoznik odgovoran za štetu ili gubitak plaća odštetu, svaki prevoznik odgovoran za štetu ili gubitak izazvanu zajednički, odgovoran je da plati svoj deo odštete proporcionalno svojoj ceni prevoza, ukoliko odgovornost ne može biti dokazana, ¾ ako je prevoznik koji je dužan da plati odštetu insolventan, njegov deo oštećenom moraju da plate drugi prevoznici koji su deo ugovora, proporcionalno svojoj ceni prevoza. CMR tovarni list predstavlja dokaz o sastavljanju ugovora o prevozu, uslovima ugovora i prijemu robe od strane prevozika. CMR Konvencija ne daje odgovor na pitanje ko treba da sastavi ovaj dokument, pa ga može sastaviti ili pošiljalac ili prevoznik. Prevoznici ili pošiljaoci robe dolaze do CMR tovarnog lista kupovinom seta obrazaca u specijalizovanim preduzećima, a zatim ga popunjavaju ili oni ili pošiljalac robe. Primerak CMR tovarnog lista dat je u prilogu br. 2. CMR tovarni list se sastavlja u četiri originalna primerka (NEA & IRU, 2003): ¾ prvi primerak (crveni) se predaje pošiljaocu pošto prevoznik preuzme robu, ¾ drugi primerak (plavi) se predaje primaocu kada roba stigne do svog odredišta, ¾ treći primerak (zeleni) je za prevoznika, ¾ četvrti primerak (crni) je za prevoznika, takođe. Pri tome, drugi, treći i četvrti primerak se moraju nalaziti u vozilu tokom prevoza. Sledeće stavke moraju biti unete u tovarni list: ¾ rubrika 1: pošiljalac (ime, adresa i država), ¾ rubrika 2: primalac (ime, adresa, država), ¾ rubrika 3: mesto isporuke (mesto, adresa, datum), ¾ rubrika 4: mesto i datum preuzimanja pošiljke na prevoz (mesto, država), ¾ rubrika 5: propratni dokumenti, ¾ rubrika 6: oznake i broj, ¾ rubrika 7: broj koleta, ¾ rubrika 8: vrsta ambalaže,
- 10 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ rubrika 9: vrsta robe, ¾ rubrika 10: statistički broj, ¾ rubrika 11: bruto težina (kg), ¾ rubrika 12: zapremina (m3), ¾ rubrika 13: uputstva pošiljaoca (za carinske i druge radnje), ¾ rubrika 14: odredbe o plaćanju vozarine, ¾ rubrika 15: pouzeće, ¾ rubrika 16: prevoznik (ime, adresa, država) ¾ rubrika 17: ostali prevoznici (ime, adresa, država), ¾ rubrika 18: primedbe i ograničenja prevoznika, ¾ rubrika 19: ostali dogovori, ¾ rubrika 20: odredbe o plaćanju (primalac, pošiljalac, valuta) ¾ rubrika 21: mesto i datum ispostavljanja, ¾ rubrika 22: potpis i pečat pošiljaoca, ¾ rubrika 23: potpis i pečat prevoznika, ¾ rubrika 24: potpis i pečat primaoca. Ugovorne strane mogu upisati u tovarni list bilo koje odredbe koje smatraju da treba da budu upisane. U slučajevima gde je primenljivo, CMR tovarni list može da sadrži i sledeće odredbe: ¾ izjavu da je prevoz predmet odredbi CMR Konvencije, uprkos bilo kojoj suprotnoj klauzuli, ¾ oznaku da pretovar nije dozvoljen, ¾ troškove koje pošiljalac preuzima na sebe, ¾ iznos plaćanja koje se mora izvršiti u trenutku isporuke, ¾ deklaraciju o vrednosti robe, ¾ instrukcije pošiljaoca prevozniku u pogledu osiguranja robe, ¾ ugovorni rok u okviru koga prevoz mora biti izvršen, ¾ spisak dokumenata predatih prevozniku.
- 11 -
Diplomski rad
2
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
MEĐUNARODNA ŠPEDICIJA
Oko 95 % međunarodnih robnih tokova obavi se u organizaciji špeditera. Sam proces špedicije usko je vezan za međunarodni drumski prevoz, jer u većini slučajeva ugovorne strane pri kupoprodaji robe prvo angažuju špeditere, a zatim oni prevoznike. Iz tog razloga, pomenuće se privredno - pravni položaj špedicije, zakoni kojima se špediterska delatnost reguliše kod nas, kao i špediterska dokumenta od značaja za međunarodni drumski prevoz. Takođe, kao bitne stavke špediterske i spoljnotrgovinske delatnosti biće pomenute i međunarodni trgovinski termini (pariteti isporuke), koji se upisuju u ugovor o kupoprodaji i kojima se tačno definišu odgovornosti kupca i prodavca robe u pogledu isporuke i eliminišu bilo koje mogućnosti nesporazuma - INCOTERMS 2000.
2.1 Pravni položaj špedicije i špediterska dokumenta
Prema Kilibardi (2005), špedicija je logistička aktivnost u sferi planiranja, oblikovanja, organizacije i realizacije robnih tokova i logističkih lanaca. Pojam špedicija potiče od latinske reči expedire, što znači otpremiti, poslati. Špedicija predstavlja organizaciju i realizaciju procesa dopreme i isporuke robe od pošiljaoca do krajnjeg primaoca robe i praktično je ''arhitekta'' transportnog lanca. Iako se vezuje za spoljnu trgovinu, jer je nastala iz potrebe međunarodne robne razmene i njen je bitan faktor, pogrešno je vezivati špediciju isključivo za carinske formalnosti.
- 12 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Postoje 3 osnovna privredno - pravna položaja špedicije: ¾ anglosaksonski - po kom se pod pojmom špediter podrazumeva agent - pravno ili fizičko lice koje radi u tuđe ime i za tuđ račun. To znači da špediter zaključuje ugovore sa trećim licima u ime komitenta i za njegov račun, ali da ne odgovara za njihov rad. ¾ francuski - po kom se pod pojmom špediter podrazumeva komisionar - pravno ili fizičko lice koje radi u svoje ime, a za tuđ račun. To znači da on odgovara za rad i prevoznika i međušpeditera (špediter kome glavni špediter prepušta deo posla). ¾ nemački (evropski) - gde se špedicija posmatra kao samostalna privredna delatnost koja je vezana za trgovinu. Po ovom sistemu, špediter ne odgovara za rad rad prevoznika i međušpeditera, već samo za njihov izbor. Kod nas, špedicija je regulisana sledećim zakonima: ¾ Zakonom o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'', br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89 i ''Službeni list SRJ'', br. 31/93), ¾ Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju (''Službeni glasnik RS'', br. 101/2005), ¾ Carinskim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 73/2003). Prema Kozomari (2003), unifikaciju špediterskih dokumenata na međunarodnom nivou vrši Međunarodni savez udruženja špeditera (FIATA7) u periodu od 1955. godine do danas. Štampanje i distribuciju špediterskih dokumenata vrše ovlašćene članice FIATA i to su u većini država Privredne komore. Na zahtev špeditera, Privredna komora uz naplatu odgovarajuće sume, izdaje obrazac odgovarajućeg špediterskog FIATA dokumenta koji ima svoj serijski broj i vodi evidenciju o firmama koje su primile izdata dokumenta. Prema Kozomari (2003) osnovna špediterska dokumenta su: ¾ špediterska potvrda prijema (FCR8) - špediterski dokument koji špediter ispostavlja isporučiocu robe kao dokaz da je primio robu uz neopoziv nalog da je isporuči i stavi na raspolaganje kupcu. Ova potvrda je neprenosiva i koristi se kod prijema roba za zbirni transport, kao i kod ugovaranja INCOTERMS klauzule EXW (vidi poglavlje 2.2.), ¾ špediterska transportna potvrda (FCT9) - potvrda špeditera da je primio robu i obavezao se da je isporuči na dogovorenom mestu. Ona je i hartija od vrednosti. Ovaj dokument izvozniku obezbeđuje naplatu isporučene robe, a za kupca predstavlja dokaz da će roba biti isporučena. Koristi se kod ugovaranja kombinovanog transporta, kao i kod dogovaranja DDU i DDP INCOTERMS klauzula (vidi poglavlje 2.2.), ¾ špediterska teretnica za multimodalni transport (FBL10) - dokument koji izdaje špediter koji obavlja multimodalni transport robe. Ovaj dokument je prenosiv, ukoliko nije 7 8 9 10
FIATA - International Federation of Freight Forwarders Associations FCR - Forwarders Certificate of Receipt FCT - Forwarders Certificate of Transport FBL - FIATA Bill of Loading
- 13 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
navedeno da je neprenosiv. Glavni špediter nije odgovoran samo za isporuku robe na odredište, već i za sve prevoznike učesnike koje je angažovao tokom celokupnog transporta, ¾ špediterska skladišna potvrda (FWR11) - dokument koji špediter koji ima svoje skladište prilikom predaje robe u skladište izdaje isporučiocu robe. Ovaj dokument je neprenosiv, ukoliko nije naglašeno da je prenosiv i služi kao dokaz o otpremi kod dokumentarne naplate, ¾ skladišnica12, ¾ kapetanska potvrda13, ¾ nalog za isporuku14, ¾ obalska potvrda15.
2.2 Pravila za tumačenje međunarodnih trgovinskih termina (INCOTERMS 2000)
INCOTERMS 2000 predstavlja skup jedinstvenih pravila, sistematizovanih i označenih skraćenicama koje predstavljaju uobičajene uslove po kojima se obavlja međunarodna trgovina. (Kozomara, 2003). Ove skraćenice, koje se još nazivaju i pariteti isporuke ili spoljnotrgovinske klauzule, unose se u ugovore o međunarodnoj kupoprodaji robe i predstavljaju sastavni deo cene. Naravno da cena robe neće biti ista ukoliko je prodavac dužan da izvrši isporuku do kupca ili do nekog dela puta angažujući špeditera ili direktno prevoznika, kao kada je npr. kupac dužan da preuzme robu u prostorijama prodavca. Upravo iz tih razloga, kada se sklapa ugovor o kupoprodaji, preporučuje se da se prodavac i kupac upućuju na INCOTERMS 2000. Postupajući tako, oni tačno definišu svoje odgovornosti i eliminišu bilo koju mogućnost nesporazuma. INCOTERMS dakle predstavljaju međunarodne trgovinske termine, tj. paritete isporuke. Cilj nastanka jedinstvenih pravila za tumačenje trgovinskih termina je stvaranje standardnog tumačenja ovih termina od strane svih učesnika u spoljnotrgovinskom poslu (Kozomara, 2003). Prvu zbirku INCOTERMS - a izdala je Međunarodna trgovinska komora (ICC16) u Parizu 1936. godine i tada je sadržala 11 najčešće korišćenih odredaba u klauzuli o ceni. Svaka od ovih 11 klauzula je bila definisana skraćenicom. Nove izmene i dopune komora je izvršila 1953.,
11 12 13 14 15 16
FWR - FIATA Warehouse Receipt Warrant Mates Receipt Delivery Order Dock Receipt, Wharf Receipt ICC - International Commercial Chamber
- 14 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
1967., 1976., 1980., 1990. i najzad 2000. godine kada se ukupan broj INCOTERMS klauzula povećao na 13. Treba imati u vidu da se INCOTERMS 2000 odnosi isključivo na ugovore o međunarodnoj prodaji robe. Znači, ne mogu se primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra (na pr. usluge ili intelektualnu svojinu), niti se mogu primenjivati u unutrašnjoj trgovini. INCOTERMS klauzule (pariteti) svrstani su u 13 skraćenica, od kojih se svaka sastoji od tri slova. INCOTERMS 2000 definiše: ¾ koji vid prevoza će biti korišćen, ¾ ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi troškove prevoza, ¾ gde će biti izvršena isporuka robe, ¾ ko ima obavezu da osigura robu, ¾ ko vrši izvozno, a ko uvozno carinjenje, ¾ kada se prenosi vlasništvo i rizik na robi sa prodavca na kupca. Unošenjem izabrane, podesne klauzule uz numerički izraz cene, odnosno definisanjem pariteta, precizno su razgraničene obaveze ugovornih strana u vezi sa isporukom. Pošto je reč o spoljnotrgovinskim poslovima, važi pravilo da: izvozno carinjenje treba da vrši prodavac (izvoznik), dok uvozno carinjenje treba da vrši kupac (uvoznik), pošto svaki od njih najbolje poznaje važeće spoljnotrgovinske propise u svojoj državi. INCOTERMS klauzule se mogu svrstati u četiri grupe prema početnom slovu skraćenice: grupu E, grupu F, grupu C i grupu D. Klauzule E, F i C grupe su klauzule otpreme, a klauzule D grupe su klauzule prispeća. To znači da se vlasništvo nad robom prema klauzulama E, F i C prenosi već u zemlji prodavca, pošto se i isporuka vrši u zemlji prodavca, a prema D klauzulama prodavac zadržava vlasništvo nad robom i u zemlji kupca. Klasifikacija INCOTERMS 2000 prikazana je u tabeli br. 1.
- 15 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Tabela br. 1: Klasifikacija INCOTERMS 2000
Grupa E
Otprema EXW Ex Works (franko fabrika)
Glavni prevoz neplaćen Grupa F FCA Free Carrier (franko prevoznik) FAS Free Alongside Ship (franko uz bok broda) FOB Free On Board (franko brod) Glavni prevoz plaćen CFR Cost and Freight (cena sa vozarinom) Grupa C CIF Cost, Insurance and Freight (cena sa osiguranjem i vozarinom) CPT Carriage Paid To (vozarina plaćena do) CIP Carriage and Insurance Paid to (vozarina i osiguranje plaćeni do) Doprema DES Delivered Ex Ship (isporučeno franko brod) Grupa D DEQ Delivered Ex Quay (isporučeno franko obala) DAF Delivered At Frontier (isporučeno na granici) DDU Delivered Duty Unpaid (isporučeno neocarinjeno) DDP Delivered Duty Paid (isporučeno ocarinjeno) E klauzule podrazumevaju minimum obaveza za izvoznika pri isporuci robe. Izvoznik mora staviti robu na raspolaganje kupcu, na dogovorenom mestu otpreme (najčešće u svojim prostorijama). Sve ostalo u vezi otpreme - prevoz, osiguranje, izvozno i uvozno carinjenje realizuje kupac. F klauzule oslobađaju izvoznika od ugovaranja i plaćanja prevoza i osiguranja robe. Međutim, izvoznik je po ovoj grupi klauzula u obavezi da stavi na raspolaganje robu, bez obaveze njenog utovara, u ugovorenom mestu otpreme. On ima obavezu da utovari robu na prevozno sredstvo koje je angažovao kupac samo u slučaju kada su prostorije izvoznika naglašene kao mesto otpreme. Takođe, ova grupa klauzula znači da izvozno carinjenje vrši izvoznik. C klauzule podrazumevaju da izvoznik ima obavezu da ugovori uobičajeni prevoz i da snosi troškove vozarine do naznačenog mesta opredeljenja. Takođe, dve C klauzule (CIF i CIP) podrazumevaju za izvoznika pored obaveze prevoza i obavezu osnovnog osiguranja robe do naznačenog mesta opredeljenja. Ove klauzule podrazumevaju obavezu izvoznika da vrši izvozno carinjenje. Međutim, bitno je istaći da se isporuka robe po C klauzulama vrši u državi otpreme, bilo stavljanjem robe na plovilo u luci otpreme, bilo predajom robe prevozniku na dogovorenom mestu u državi otpreme. To znači da kod C klauzula, čak i kod onih koje uključuju obavezu izvoznika da osigura robu, isporuka i rizik za robu prelazi sa prodavca (izvoznika) na kupca (uvoznika) još u državi otpreme. D klauzule su klauzule prispeća, pošto je isporuka prema njima izvršena kada roba stigne na odredište kupca ili u dogovoreno mesto, na granici sa državom uvoza. Izvoznik ima obavezu prevoza robe i plaćanja troškova vozarine do naznačenog mesta, ali bez obaveze osiguranja robe. Izvoznik ima obavezu plaćanja izvoznih dažbina i izvoznog carinjenja. Pravilo je da uvozno - 16 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
carinjenje obavlja kupac, pošto on najbolje poznaje propise u svojoj državi. Zato se, kao mesto isporuke, po ovoj grupi klauzula, najčešće određuje mesto koje je locirano neposredno pre graničnog prelaza (ispred granice ili ispred carinskog skladišta države uvoza). Međutim, klauzula DDP predstavlja izuzetak, pošto je njom predviđen maksimum obaveza za izvoznika, koji mora da obezbedi i plati prevoz robe, kao i izvozno i uvozno carinjenje robe. ¾ EXW Ovaj termin predstavlja minimum obaveza isporuke prodavca i znači da je obaveza prodavca da učini robu dostupnom u svojim prostorijama (NEA & IRU, 2003). Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo, osim ako nije drugačije dogovoreno. Ova aktivnost je kupčev i trošak i rizik. Ako je dogovoreno da prodavac utovari robu, onda to treba da se odrazi na njegovu cenu (uveća je). Prodavac nije odgovoran za bilo koje izvozne formalnosti, mada može, ako je traženo, da odgovori pozitivno na svaki zahtev kupca za pomoć u obezbeđenju podataka za takve formalnosti. Pristajanjem na korišćenje EXW - a, kupac mora direktno ili indirektno da bude sposoban da obavi izvozne i uvozne formalnosti. On snosi pun rizik i trošak u preuzimanju robe od prostorija prodavca do željene destinacije. Grafička interpretacija termina EXW prikazana je na slici br. 1.
Prodavac
Fabrika
Isporuka
Kupac
Slika br. 1: Grafička interpretacija termina EXW ¾ FCA Ovaj termin znači da kupac isporučuje robu, spremnu za izvoz, prevozniku imenovanom od strane kupca na ugovorenom mestu. Treba naglasiti da izabrano mesto isporuke ima uticaja na obaveze utovara i istovara robe na tom mestu. Ako se isporuka vrši u prostorijama prodavca, onda je prodavac odgovoran za utovar, a ako se isporuka vrši na bilo kom drugom mestu, onda prodavac nije odgovoran za istovar. Ovaj termin se može koristiti za bilo koji vid transporta, uključujući i multimodalni transport. Rizik od gubitka ili štete na robi se prenosi na kupca u trenutku isporuke prevozniku. "Prevoznik" je bilo koja osoba koja u ugovoru o prevozu preuzima na sebe da obezbedi železnički, drumski, vazdušni, rečni, morski ili kombinovani transport. Ako kupac naznači neku drugu osobu da primi robu, a ne prevoznika, smatra se da je prodavac izvršio svoje obaveze isporuke robe kada je ona isporučena toj osobi. Grafička interpretacija termina FCA prikazana je na slici br. 2.
- 17 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prodavac
Isporuka
Prevoznik
Isporuka
Kupac
(imenovan od kupca)
Slika br. 2: Grafička interpretacija termina FCA ¾ FAS Ovaj termin znači da je prodavac isporučio robu kada je ona smeštena uz bok broda u ugovorenoj otpremnoj luci. Ovo znači da kupac snosi sve rizike i troškove gubitka ili štete na robi od tog momenta. Ovaj termin zahteva da se roba spremi za izvoz i može se koristiti za morski ili unutrašnji rečni transport. Grafička interpretacija termina FAS prikazana je na slici br. 3.
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 3: Grafička interpretacija termina FAS ¾ FOB Ovaj termin znači da je prodavac izvršio isporuku kada se roba smesti na brod u ugovorenoj otpremnoj luci. Od tog momenta, kupac snosi sve rizike i štete od gubitka ili štete na robi. Ovaj termin zahteva da se roba spremi za izvoz i može se koristiti za morski ili unutrašnji rečni transport. Ukoliko ugovorne strane ne nameravaju da se roba isporuči na palubu broda, trebalo bi da koriste termin FCA. Pogodno je koristiti termin FOB za uobičajeni rasuti teret kada se on otprema direktno na brodove u lukama. Grafička interpretacija termina FOB prikazana je na slici br. 4.
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 4: Grafička interpretacija termina FOB
- 18 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ CFR Ovaj termin znači da prodavac mora da plati troškove vozarine i da dopremi robu na ugovorenu odredišnu luku. Razlika između ovog termina i termina FOB je vozarina pri morskom transportu. Iako prodavac plaća vozarinu do ugovorene odredišne luke, rizik od gubitka ili štete na robi kao i bilo koje dodatne troškove koji mogu nastati pošto roba stigne na palubu broda, snosi kupac. Prodavac ipak obavlja izvozno carinjenje. Grafička interpretacija termina CFR prikazana je na slici br. 5.
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 5: Grafička interpretacija termina CFR ¾ CIF Ovaj termin znači da je prodavac izvršio isporuku kada se roba smesti na palubu broda u ugovorenoj otpremnoj luci. Prodavac mora da plati troškove i vozarinu kako bi se roba dopremila do ugovorene odredišne luke, ali rizik od gubitka ili štete na robi, kao i bilo koje dodatne troškove nastale nakon isporuke, prenosi se sa prodavca na kupca. Ipak, kod CIF - a, prodavac mora da se obezbedi pomorsko osiguranje od rizika kupca za štetu ili gubitak robe tokom prevoza. Kupac treba da ima na umu da se od prodavca zahteva da obezbedi osiguranje jedino za minimalnu nadoknadu. Ako kupac želi da ima zaštitu veće nadoknade, on treba što brže o tome da se dogovori sa prodavcem ili da napravi svoje osiguravajuće ugovore. CIF zahteva od prodavca da vrši izvozno carinjenje i može se koristiti jedino za morski i unutrašnji rečni transport. Grafička interpretacija termina CIF prikazana je na slici br. 6.
Prodavac
Isporuka sa osiguranjem
Kupac
Slika br. 6: Grafička interpretacija termina CIF
- 19 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ CPT Ovaj termin znači da prodavac isporučuje robu prevozniku koga je sam odredio, ali i da takođe mora platiti troškove prevoza do ugovorenog mesta opredeljenja. Kupac snosi sve rizike i bilo koje druge troškove nastale nakon što je roba isporučena. Ako su korišćeni vozari za prevoz do ugovorenog mesta opredeljenja, rizik za prodavca prestaje kada je roba isporučena prvom prevozniku - vozaru. Ovaj termin zahteva od prodavca da izvrši izvozno carinjenje i može se koristiti za svaki vid transporta, uključujući i multimodalni transport. Grafička interpretacija termina CPT prikazana je na slici br. 7.
Prodavac
Isporuka
Prevoznik
Isporuka
(imenovan od kupca)
Kupac
(do destinacije)
Slika br. 7: Grafička interpretacija termina CPT ¾ CIP Ovaj termin znači da prodavac isporučuje robu prevozniku koga je sam odredio, ali i da takođe mora platiti troškove prevoza do ugovorenog mesta opredeljenja. Kupac snosi sve rizike i bilo koje druge troškove nastale nakon što je roba isporučena. Ipak, kod CIP - a, prodavac mora da se osigura od kupčevog rizika od štete ili gubitka robe tokom prevoza. Zbog toga, prodavac potpisuje i plaća premiju osiguranja. Kupac treba da ima na umu da se od prodavca zahteva da obezbedi osiguranje jedino za minimalnu nadoknadu. Ako kupac želi da ima zaštitu veće nadoknade, on treba što brže o tome da se dogovori sa prodavcem ili da napravi svoje osiguravajuće ugovore. Ako su korišćeni vozari za prevoz do ugovorenog mesta opredeljenja, rizik za prodavca prestaje kada je roba isporučena prvom prevozniku. Ovaj termin zahteva od prodavca da izvrši izvozno carinjenje i može se koristiti za svaki vid transporta, uključujući i multimodalni transport. Grafička interpretacija termina CIP prikazana je na slici br. 8.
Prodavac
Isporuka sa osiguranjem
Prevoznik
Isporuka sa osiguranjem
(imenovan od kupca)
(do destinacije)
Kupac
Slika br.8: Grafička interpretacija termina CIP
- 20 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ DAF Ovaj termin znači da prodavac isporučuje neistovarenu robu kupcu i stavlja mu je na raspolaganje na dolazećem vidu transporta, omogućuje joj izvozno carinjenje, ali ne omogućuje uvoz na ugovorenoj tački ili mestu na granici (pre granice susedne države). Ovaj termin treba koristiti kada se roba prevozi drumom ili železnicom, ali se može koristiti i za bilo koji drugi vid transporta. Takođe je važno shvatiti da naznačena ''granica'' može biti bilo koji granični prelaz i da je najvažnije da se precizno definiše granični prelaz, jer je kupac obavezan da preuzme robu samo na naznačenom graničnom prelazu. Grafička interpretacija termina DAF prikazana je na slici br. 9.
Prodavac
Isporuka na granici
Kupac
Slika br.9: Grafička interpretacija termina DAF ¾ DES Ovaj termin znači da prodavac isporučuje robu i stavlja je kupcu na raspolaganje na palubi broda, uvozno neocarinjenu, u ugovorenoj odredišnoj luci. Prodavac snosi sve rizike i troškove uključene u dopremanje robe do ugovorene odredišne luke. Ovaj termin se koristi jedino za morski i unutrašnji rečni transport ili pretovar na palubu broda u odredišnoj luci. On se uglavnom, ali ne obavezno, koristi za pošiljke rasutog tereta. Razlika između CFR i DES je da dok prodavac plaća prevoz kod oba termina, kod DES - a on takođe snosi rizik i trošak do ugovorene odredišne luke. Kupac mora efikasno da se poveže ne samo sa prodavcem, već i sa prevoznikom i na taj način spreči mogućnost velikih ''danguba'' i troškove skladištenja. Grafička interpretacija termina DES prikazana je na slici br. 10.
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 10: Grafička interpretacija termina DES ¾ DEQ Ovaj termin znači da prodavac isporučuje robu i stavlja je na raspolaganje kupcu, uvozno neocarinjenu, na obali (pristaništu) u ugovorenoj odredišnoj luci. Prodavac mora da snosi troškove i rizike uključene u prevoz robe do odredišne luke, kao i istovara na obalu (pristanište). Kupac mora da izvrši uvozno carinjenje i plati sve formalnosti, carine, takse i ostale troškove tokom uvoza. Ovaj termin se koristi jedino za morski i unutrašnji rečni transport ili istovar sa broda na obalu (pristanište) u odredišnoj luci. Grafička interpretacija termina DEQ prikazana je na slici br. 11.
- 21 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prodavac
Isporuka
Kupac
Slika br. 11: Grafička interpretacija termina DEQ ¾ DDU Ovaj termin znači da prodavac isporučuje robu i stavlja je na raspolaganje kupcu, uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa bilo kog dolazećeg vida transporta u ugovorenoj odredišnoj luci. Prodavac snosi troškove uključene u dopremanje robe, a pre svih uvoznog carinjenja. Carinjenje u ovom slučaju znači obavezu rizika obavljanja i plaćanja carinskih formalnosti, carinskih plaćanja, taksi i drugih troškova. Ovaj termin se može koristiti za bilo koji vid transporta, ali kada se isporuka u odredišnoj luci treba izvršiti na brod ili na obalu (pristanište), onda treba koristiti DES ili DEQ termine. DDU je razvijen tokom poslovnih zahteva za terminom isporuke koji ne uključuje carinjenje, ali može uključiti porez na dodatnu vrednost - VAT17. Grafička interpretacija termina DDU prikazana je na slici br. 12.
Prodavac
Isporuka neocarinjene robe do skladišta
Kupac
Slika br. 12: Grafička interpretacija termina DDU ¾ DDP Ovaj termin znači da prodavac isporučuje robu i stavlja je na raspolaganje kupcu, uvozno ocarinjenu, ali neistovarenu sa bilo kog vida transporta, u ugovorenom mestu opredeljenja. Prodavac snosi trošak uključen u dopremu robe, a uz to i uvozno carinjenje u državi odredišta. Carine znače u ovom slučaju odgovornost za bilo koji rizik obavljanja i plaćanja carinskih formalnosti, carina, taksi i ostalih troškova. Ovaj termin ne treba koristiti ako prodavac nije sposoban da direktno ili indirektno obezbedi uvozno carinjenje. Takođe, DDP podrazumeva maksimalne obaveze prodavca za bilo koji vid transporta. Grafička interpretacija termina DDP prikazana je na slici br. 13.
Prodavac
Isporuka ocarinjene robe do skladišta
Kupac
Slika br. 13: Grafička interpretacija termina DDP
17
VAT - Value Added Taxes
- 22 -
Diplomski rad
3
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
PRISTUP DELATNOSTI MEĐUNARODNOG DRUMSKOG PREVOZA
Da bi prevoznik registrovan u Srbiji pristupio delatnosti međunarodnog drumskog prevoza, neophodno je da poseduje odgovarajući dokument - Uverenje o osposobljenosti za međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju. Da bi prevoznik dobio Uverenje, neophodno je da ispunjava uslove propisane Zakonom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju (''Službeni list SRJ'' br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/2000), koji su navedeni u poglavlju 3.1, što dokazuje podnošenjem odgovarajućih dokumenata nadležnom ministarstvu. Tek tada mu nadležni organ za poslove saobraćaja izdaje ovo Uverenje. S obzirom da predstoji usklađivanje nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti sa propisima Evropske Unije (u daljem tekstu EU), u ovom poglavlju prezentirana je i Licenca Zajednice (u daljem tekstu EURO licenca), koja prevoznicima iz EU omogućava pristup delatnsti i tržištu EU, Norveške i Švajcarske.
3.1 Uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju
Prevoznici registrovani u Srbiji (u Zakonu o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju se koristi termin domaći prevoznik; u daljem tekstu prevoznik) pristupaju delatnosti međunarodnog prevoza na osnovu Uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu Uverenje). Prema gore pomenutom Zakonu, da bi prevoznik dobio Uverenje, potrebno je da ispunjava sledeće uslove:
- 23 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ finansijska sposobnost - da raspolaže novčanim sredstvima ili garancijom banke u iznosu od 200 nemačkih maraka (u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja zahteva) po toni dozvoljene nosivosti teretnog vozila (kamion ili motorno vozilo sa prikolicom ili poluprikolicom) koja se koriste u međunarodnom drumskom prevozu, s tim što taj iznos po teretnom vozilu ne može biti manji od 5.000 nemačkih maraka (u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja zahteva), ¾ tehnička opremljenost - da su ispunjeni uslovi u pogledu: tehničkih karakteristika koje moraju ispunjavati teretna vozila saglasno propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima, tehnički uslovi u pogledu buke i emisije zagađivača i tehnički-eksploatacioni uslovi, broja teretnih vozila - prevoznik mora imati u vlasništvu najmanje 2 registrovana teretna vozila za međunarodni drumski prevoz. On može obavljati međunarodni drumski prevoz i teretnim vozilima uzetim u zakup na period od najmanje šest meseci, ali njihov broj ne može biti veći od broja vozila u vlasništvu. Ako obavlja međunarodni drumski prevoz i stranim vozilima uzetim u zakup, mora pored ugovora o zakupu da ima i dokumentaciju u skladu sa propisima koji uređuju spoljnotrgovinsko poslovanje, ¾ stručna ospobljenost - najmanje IV stepen stručne spreme tehničkog smera i tri godine radnog iskustva koje mora ispunjavati direktor preduzeća ili odgovorno lice, ¾ da je 3 godine obavljao domaći prevoz, što ne važi za prevoznike koji su se u trenutku donošenja zakona već bavili međunarodnim drumskim prevozom. Prevoznik dokazuje zadovoljenje propisanih uslova podnošenjem sledećih dokumenata nadležnom organu za poslove saobraćaja: ¾ zahtev za izdavanje Uverenja. U zahtevu je potrebno precizirati da se odnosi na međunarodni drumski prevoz, a ukoliko se preduzeće u trenutku donošenja Zakona o međunarodom prevozu u drumskom saobraćaju bavilo međunarodnim drumskim prevozom, potrebno je i to navesti. Zahtev mora biti: podnet na memorandumu preduzeća, potpisan i overen od strane direktora, zaveden pod brojem u preduzeću, mora sadržati osnovne podatke o preduzeću (adresu i sedište preduzeća, broj telefona i faksa preduzeća, broj žiro računa i matični broj preduzeća, kao i ime direktora i odgovornog lica u preduzeću), ¾ dokaz o uplati naknade za utvrđivanje uslova za obavljanje međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju, ¾ overenu fotokopiju rešenja o osnivanju preduzeća iz nadležnog trgovinskog suda (tzv. Fi obrazac),
- 24 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ potvrdu ili garanciju poslovne banke da prevoznik ispunjava finansijske uslove, koja mora biti: na originalnom memorandumu banke, sa zavodnim brojem, overena i potpisana od strane nadležnog službenika banke, ¾ potpisanu i overenu izjavu direktora o vozilima u vlasništvu i zakupu u kojoj je spisak vozila po registarskim oznakama i sa naznakama o posedovanju potvrda o tehničkoj ispravnosti za ''zeleno'', ''zelenije i bezbedno'' i ''EURO 3 bezbedno'' vozilo. Za svako vozilo (u vlasništvu ili zakupu) prevoznik mora dostaviti i overenu fotokopiju saobraćajne dozvole sa po dve fotografije u boji sa kojih se nesumnjivo može videti izgled vozila i na vozilu ispisana firma prevoznika i registarska oznaka. Pored toga, za vozila uzeta u zakup potrebno je dostaviti original ili overenu fotokopiju ugovora o zakupu, koji ne može biti manji od 6 meseci. Ukoliko je ugovor sklopljen sa fizičkim licem, mora biti overen u nadležnom sudu, ¾ original potvrde o zasnivanju radnog odnosa i overene fotokopije diplome i radne knjižice za direktora ili odgovorno lice, koje potvrđuju da ispunjavaju uslov stručne osposobljenosti, ¾ potpisanu i overenu izjavu direktora o zaposlenim vozačima (ime, prezime i matični broj). Takođe, za svakog vozača potrebno je dostaviti i: overenu fotokopiju radne knjižice, overenu fotokopiju vozačke dozvole, original ili overenu fotokopiju potvrde nadležnog Sekretatijata unutrašnjih poslova (u daljem tekstu SUP) da vozači nisu bili krivično kažnjavani za dela iz oblasti bezbednosti saobraćaja, ¾ fotokopiju najstarijeg rešenja (i original na uvid) o ispunjavanju uslova za otpočinjanje i obavljanje javnog prevoza, ¾ overenu fotokopiju poslednjeg izdatog rešenja o ispunjavanju uslova za otpočinjanje i obavljanje javnog prevoza, i to samo u slučaju da su vršene izmene u voznom parku, ¾ overenu fotokopiju obaveštavanju o razvrstavanju - izvod iz registra (RPJ obrazac) koji izdaje Republički zavod za statistiku, ¾ original ili overenu fotokopiju Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Iako ga Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju propisuje, do sada nije izdato još nijedno Uverenje, već se samim ispunjavanjem odgovarajućih uslova i podnošenjem dokumentacije za njegovo dobijanje, prevozniku omogućava pristup delatnosti. Uverenje predstavlja potreban uslov da prevoznik može obavljati bilateralni, tranzitni i prevoz za treće zemlje i iz trećih zemalja, ali ne i dovoljan jer su mu potrebni i dokumenti za pristup tržištu (što je opisano u poglavlju 4.).
- 25 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
3.2 EURO licenca
EURO licenca je dokument koji omogućava prevoznicima registrovanim u bilo kojoj državi članici EU pristup delatnosti međunarodnog prevoznika, ali i pristup tržištu EU, Švajcarske i Norveške. Iako Švajcarska i Norveška nisu članice EU, prihvatile su EURO licencu i njene odredbe (NEA & IRU, 2003) EURO licenca omogućava svom vlasniku da učestvuje u sledećim vidovima međunarodnog drumskog prevoza: ¾ bilateralni prevoz između države osnivanja i drugih država članica EU, ¾ bilateralni prevoz između države osnivanja i Švajcarske ili Norveške, ¾ prevoz za i iz trećih zemalja u okviru EU, ¾ prevoz za i iz treće zemlje iz države članice EU ka Norveškoj i Švajcarskoj, ¾ kabotažu18 u svim državama članicama EU i Norveškoj. Švajcarska ne dozvoljava kabotažu. EURO licenca je propisana Regulativom Saveta (EEZ) br. 881/92 od 26. marta 1992. godine sa ciljem jednostavnijeg pristupa tržištu drumskog prevoza unutar EU. Prevoznicima je izdaje ovlašćena nacionalna organizacija. Svako preduzeće koje ispunjava uslove za dobijanje nacionalne licence za prevoz, može konkurisati za dobijanje međunarodne - EURO licence, mada se u pojedinim državama zahtevaju i dodatne obuke i ispitivanja. Da bi dobio EURO licencu, prema Direktivi Saveta 96/26/EZ izmenjena i dopunjena Direktivom Saveta 98/76/EZ, prevoznik mora imati: ¾ dobru reputaciju, ¾ zadovoljavajuće finansijsko stanje, ¾ profesionalnu kompetentnost. Original EURO licence se čuva u prostorijama preduzeća, a overena fotokopija se mora nalaziti u vozilu tokom međunarodnog drumskog prevoza i mora se pokazati na zahtev ovlašćenog lica. EURO licenca važi pet godina, a njeno obnavljanje zavisi od toga da li prevoznik i dalje ispunjava gore navedene uslove. EURO licenca može biti povučena od strane ovlašćene organizacije koja ih izdaje i to ako prevoznik nije ispunio sve uslove njenog korišćenja ili je dostavio potrebne informacije sa zakašnjenjem u odnosu na datum određen za njeno izdavanje ili produženje.
18
Kabotaža je dozvoljena od 1. jula 1998. godine.
- 26 -
Diplomski rad
4
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
DOKUMENTA ZA PRISTUP TRŽIŠTU
Prevoznici pristupuju međunarodnom tržištu transportnih usluga na osnovu bilateralnih dozvola, regulisanih bilateralnim sporazumima, i multilateralnih CEMT dozvola, koje izdaje CEMT. Raspodelu ovih dozvola prevoznicima vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja. Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu međunarodni drumski prevoz u skladu sa svojim potrebama i interesima, a u cilju olakšavanja međusobne robne razmene. Vezano sa pitanjem pristupa tržištu, ovim sporazumima se utvrđuju: ¾ uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i/ili u režimu bez dozvola i ¾ kontigenti i vrste dozvola za prevoz robe, rok važenja i način njihovog korišćenja. U ovom smislu bilateralni sporazumi mogu biti veoma različiti (IRU, 2004): sporazumi kojima se pristup tržištu reguliše na ekstreman način kakav je liberalizacija (bez ikakvih kvota i ograničenja), sporazumi koji podrazumevaju da su samo prevozi za i iz trećih zemalja predmet ograničenih kvota (najčešći slučaj) ili sporazumi koji podrazumevaju veoma restriktivan sistem takav da država tranzita/domaćin ima nekoliko vrsta dozvola, uključujući i tranzitne, ili zabranjuje stranom prevozniku da na njenoj teritoriji tovari povratnu vožnju.
- 27 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
4.1 Bilateralne dozvole
Bilateralne dozvole za međunarodni drumski prevoz su dozvole razmenjene između dve države koje omogućavaju prevoznicima iz tih država da vrše bilateralni, tranzitni, ili prevoz za i iz trećih država. Bilateralne dozvole mogu biti različite i dele se prema: ¾ vrsti prevoza na: bilateralne (B) - dozvole za bilateralni prevoz robe, bilateralno - tranzitne (Bt) - dozvola za bilateralni ili tranzitni prevoz robe, tranzitne (T) - dozvole za tranzitni prevoz robe, univerzalne (Uni) - dozvole za bilateralni prevoz robe, tranzit i prevoz za treće zemlje i iz trećih zemalja, dozvole za prevoz robe za treće zemlje ili iz trećih zemalja (3 zem.), dozvole za pogranični prevoz robe (P), dozvole za prevoz robe do luka ili od luka (L), ¾ načinu upotrebe i roku važenja na: dozvole na osnovu kojih prevoznik može da obavi najviše dve vožnje, dozvole na osnovu kojih prevoznik može da obavi neograničeni broj vožnji u određenom vremenskom periodu (vremenske), ¾ kategoriji vozila na dozvole: za ''zeleno'' vučno vozilo (g), za ''zelenije i bezbedno'' vučno vozilo (gs), za ''EURO 3 bezbedno'' vučno vozilo (e3s), za ''EURO 4 bezbedno'' vučno vozilo (e4s). Primerak bilateralne dozvole za međunarodni drumski prevoz između SCG i Belorusije dat je u prilogu br. 3. Od svih mogućih kombinacija ovih vrsta bilateralnih dozvola, Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu SCG) je sa drugim državama razmenila kontigente dozvola koji su navedeni u tabeli br. 2 (MKI, 2005b).
- 28 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Tabela br. 2. Bilateralne dozvole po kontingentima za 2006. godinu
Redni broj
1.
Kontigent
Austrija
2. 3.
Azerbejdžan Belgija
4.
Belorusija
5.
Bosna i Hercegovina
6.
Bugarska
7.
Grčka
8.
Danska
9.
Iran
10.
Italija
11.
Kipar
12.
Luksemburg
13.
Mađarska
Vrsta dozvole Bt Bt za gs Bt za e3s B za g B za gs B za e3s Bt Bt B T 3 zem. Bt 3 zem. Godišnja Bt Bt 3 zem. B T 3 zem L L (sp) Bt 3 zem. B B T Za brod Bt 3 zem. Uni P 3 zem. 3 zem. za e3s 3 zem. (sp) B B (sp) T T za gs T (sp)
Broj dozvola 2850 3040 475 475 1425 1625 143 5700 570 190 95 9000 450 1800 9500 570 12350 2850 143 11400 2850 570 95
Redni broj
Kontigent
14.
Makedonija
15.
Nemačka
16.
Poljska
17.
Rumunija
18.
Rusija
19.
Slovačka
20.
Turska
21.
Ukrajina
22.
Francuska
950 9000 4050 900 190 19 190 1900 333 380 238 1900 3800 4750 2850 8075
23.
Holandija
24.
Hrvatska
25.
Češka
26.
Švajcarska
27.
Španija
28. 29.
Letonija Litvanija
Vrsta dozvole B T 3 zem. Bt Bt za g B T Bt P 3 zem. Bt Bt 3 zem. B B (sp) T T (sp) 3 zem. Bt 3 zem. Bt za g Bt za gs Godišnja Bt za g Godišnja Bt za gs Bt 3 zem. Uni Bt 3 zem. B T 3 zem. B T Bt Bt
Broj dozvola 11400 19000 2858 21375 2375 1425 1425 13300 475 475 950 6175 285 3325 3325 3325 10450 475 1425 285 950 1425 19 29 3325 285 14250 9500 285 1900 1900 190 950 475 190 190
Za sve države koje nisu u tabeli br. 2, postoje dve mogućnosti: ¾ prevoznicima iz SCG nije potrebna dozvola za međunarodni drumski prevoz na teritoriji tih država, tj. prevoz je potpuno liberalizovan, ¾ nema bilateralnih sporazuma SCG sa tim državama, pa dozvolu na granici izdaju nadležni organi te države, uz plaćanje administrativne takse (npr. Švedska). Razmenjeni kontingenti dozvola, prikazani u tabeli br. 2, se prema Uredbi o načinu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola domaćim prevoznicima (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2005) (u daljem tekstu Uredba) dodeljuju prevoznicima na osnovu godišnjeg plana
- 29 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
raspodele. Godišnji plan raspodele utvrđuje se za svakog prevoznika pojedinačno po definisanim kriterijumima: ¾ pravilno korišćenje dozvola, ¾ kvalitet voznog parka, ¾ broj vozača, ¾ korišćenje voznog parka za određeni kontingent, ¾ korišćenje kombinovanog prevoza, ¾ ostvaren promet po osnovu pružanja usluga u međunarodnom prevozu. Da bi mu bio utvrđen godišnji plan prevoznik je u obavezi da u periodu od 15. oktobra do 1. novembra tekuće godine podnese nadležnom ministarstvu zahtev za utvrđivanje plana raspodele za narednu godinu. Zahtev za utvrđivanje plana raspodele sadrži: ¾ izjavu o vozačima u radnom odnosu (ime, prezime i matični broj građana), ¾ izjavu o vozilima u vlasništvu, zakupu ili finansijskom lizingu sa navođenjem: registarskih oznaka vozila, vremena trajanja zakupa ili lizinga, vrste vozila i specijalne nadgradnje, ¾ izjavu o ostvarenom prometu po osnovu pružanja usluga u međunarodnom drumskom prevozu, ¾ broj i vrstu potrebnih dozvola za godinu za koju se pravi plan raspodele, ¾ broj dodeljenih CEMT dozvola (ukoliko prevoznik ne navede broj dodeljenih CEMT dozvola, smatra se da mu više nisu potrebne). Nakon utvrđivanja plana raspodele, prevoznik prema svojim potrebama u toku godine podnosi zahtev nadležnom ministarstvu za dodelu dozvola koje je planom raspodele dobio. Ovaj zahtev sadrži broj dozvola za svaki od kontigenata. Dozvole može podići samo ovlašćeno lice i to uz potpis i dokaz o uplati republičke administrativne takse, koja trenutno iznosi 960 din. Nakon dobijanja bilateralnih dozvola, prevoznik je mora na pravilan način koristiti. Pravilno iskorišćena bilateralna dozvola je dozvola: ¾ u koju su uneti tačni podaci (koji nisu brisani ili menjani), ¾ koja je korišćena na propisan način prema nameni, ¾ koja nije korišćena za prevoze koji su liberalizovani u skladu sa međunarodnim ugovorima, - 30 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ koja nije ustupljena drugom prevozniku, ¾ koja je vraćena u roku od 60 dana, uz priloženi CMR tovarni list. Pored uslova pravilnog korišćenja koji moraju biti ispunjeni za sve vrste bilateralnih dozvola, postoje određene specifičnosti pri korišćenju vremenskih dozvola. Vremenska dozvola: ¾ može istovremeno da se koristi samo za jedno vozilo, ¾ mora se nalaziti u vozilu između mesta utovara i mesta istovara u toku prevoza natovarenog vozila ili u toku celokupnog puta praznog vozila, ¾ prevoznik mora imati uz vremensku dozvolu i ispravno popunjen dnevnik putovanja i potvrde o tehičko-eksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila kojima se obavlja međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu potvrde o tehničkoj ispravnosti), ¾ podrazumeva i određen način popunjavanja, jer se u nju upisuju sledeći podaci: naziv i adresa prevoznika koji dozvolu koristi, potpis ovlašćenog lica i pečat organa koji je dozvolu dodelio, datum početka i prestanka važenja dozvole, datum dodele. Dnevnik putovanja izdaje nadležno ministarstvo na ime prevoznika i neprenosiv je. Prevoznik je dužan da vodi dnevnik putovanja tako da hronološkim redom upisuje delove prevoznog puta natovarenog vozila od mesta utovara do mesta istovara isto kao i vožnju praznim vozilom. Ispunjeni listovi za prošli i tekući mesec čuvaju se u dnevniku putovanja.
- 31 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
4.2 CEMT dozvole
Osim dozvola koje se razmenjuju između SCG i drugih država, prevoznici mogu pristupiti međunarodnom tržištu prevoznih usluga i pomoću CEMT dozvola. CEMT je osnovan 17. oktobra 1953. godine u Briselu od strane 16 država. Danas 42 evropske države pripadaju ovoj organizaciji19. Od 1. januara 1974. godine CEMT izdaje multilateralne dozvole za međunarodni drumski prevoz. Na osnovu njih se mogu obavljati prevozi (ECMT, 2005): ¾ između država članica CEMT - a i u tranzitu preko teritorije jedne ili više država članica CEMT - a vozilima registrovanim u državi članici CEMT - a, ¾ između država članica CEMT - a, kada se tranzitira treća zemlja, ¾ CEMT dozvole ne važe za prevoz između država članice CEMT i treće zemlje, ¾ kabotaža na osnovu CEMT dozvola je zabranjena, ¾ od 1. janura 2006. godine, posle prve vožnje sa teretom između države osnivanja i druge države članice CEMT - a, prevoznik može obaviti još maksimalno 3 vožnje sa teretom bez povratka u državu osnivanja. Pri tome se ne broje prazne vožnje (ne smatraju se prevozom), ali se zato puna ili prazna vožnja za državu osnivanja ili u tranzitu kroz nju smatra povratkom, ¾ CEMT dozvola može istovremeno da se koristi samo za jedno vozilo, ¾ CEMT dozvolu prevoznik ne može preneti na treće lice, ¾ vozila viših kategorija mogu koristiti CEMT dozvole za vozila nižih kategorija, dok obrnuto nije dozvoljeno, ¾ CEMT dozvole ne oslobađaju prevoznika od zahteva za bilo kojom drugom dozvolom za prevoz posebnih tereta u pogledu dimenzija i mase (tj. vangabaritnih tereta) ili specifičnih vrsta robe (kao što su opasne materije), ¾ CEMT dozvola mora biti u vozilu između mesta utovara (odmah po utovaru vozila) i mesta istovara (do trenutka istovara vozila) u toku vožnje sa teretom, a u toku prazne vožnje - sve vreme.
19
Države članice CEMT - a su: Albanija, Austrija, Azerbejdžan, Belgija, Belorusija, BJR Makedonija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Gruzija, Holandija, Hrvatska, Irska, Italija, Jermenija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Moldavija, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Ruska Federacija, Slovenija, Slovačka, Srbija i Crna Gora, Španija, Švajcarska, Švedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velika Britanija i Ukrajina. Pridružene članice CEMT - a su Japan, Australija, Kanada, Sjedinjene Američke Države, Novi Zeland, Južna Koreja i Meksiko. Takođe, država posmatrač je Maroko.
- 32 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
CEMT određuje baznu kvotu CEMT dozvola i stavlja je na raspolaganje državama članicama. Baznu kvotu CEMT dozvola sačinjavaju dozvole koje važe za teretna vozila koja su svrstana u kategoriju - "vozilo". Preraspodelu bazne kvote CEMT dozvola utvrđuje svaka država za sebe. Bazna kvota CEMT dozvola predstavlja osnovicu za izračunavanje godišnjih kontingenata CEMT dozvola, tako što se jedna dozvola iz bazne kvote zamenjuje određenim brojem odgovarajućih dozvola za vozila viših kategorija po sledećem principu: "vozilo" : "zeleno" vozilo : "zelenije i bezbedno" vozilo : "EURO 3 bezbedno" vozilo = 1:2:4:6 Ovako izračunat broj CEMT dozvola se uvećava dodavanjem bonusa na sledeći način: ¾ 20 % za ''zelenije i bezbedno'' vozilo, ¾ 40 % za ''EURO 3 bezbedno'' vozilo, ¾ 50 % za ''EURO 4 bezbedno'' vozilo. Za razliku od 2005. godine, kada je iznosio 10 %, od 2006. godine nema više bonusa za ''zelena'' vozila. Time se utiče na prevoznike da obnavljaju vozne parkove kupovinom novijih vozila koje zadovoljavaju EURO 2, EURO 3 i EURO 4 standarde. Takođe, visoki su bonusi za e3s (40 %) i e4s vozila (50 %), čime se dodatno stimuliše korišćenje novijih vozila što značajno smanjuje zagađenje životne sredine. CEMT dozvole mogu biti različite vrste. Dele se prema: ¾ roku važenja na: kratkoročne - važi 30 dana, žute je boje i ima pečat sa natpisom kratkoročna dozvola, dugoročne - važi jednu kalendarsku godinu i zelene je boje. ¾ kategorijama teretnog vozila za koje može da se koristi na dozvole: za ''zeleno'' vozilo - sa zelenim pečatom sa siluetom kamiona,
za ''zeleno i bezbednije '' vozilo - sa pečatom sa siluetom kamiona preko koga je znak za tu kategoriju vozila - S,
za ''EURO 3 bezbedno'' vozilo - sa pečatom sa siluetom kamiona preko koga je znak za tu kategoriju vozila - 3,
za ''EURO 4 bezbedno'' vozilo sa pečatom sa siluetom kamiona preko koga je znak za tu kategoriju vozila - 4.
Oznaka se stavlja i na vozilo i na CEMT dozvolu, u zavisnosti od kategorije vozila za koje dozvola važi, što je i prikazano u tabeli br. 3:
- 33 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Tabela br. 3: Izgled oznaka na vozilu i CEMT dozvoli u zavisnosti od kategorije vozila Izgled oznake na vozilu
Izgled oznake na CEMT dozvoli
''Zeleno'' vozilo
''Zeleno i bezbednije'' vozilo
''EURO 3 bezbedno'' vozilo
''EURO 4'' bezbedno'' vozilo
¾ teritorijalnim ograničenjima (ove dozvole imaju crveni pečat sa precrtanom oznakom države u kojoj se ne mogu koristiti) na: CEMT dozvole sa ograničenjem u korišćenju na teritoriji Austrije, što je prikazano na slici br. 14:
Slika 14: Pečat CEMT dozvole sa ograničenjem u korišćenju na teritoriji Austrije CEMT dozvola sa ograničenjem u korišćenju na teritoriji Italije, što je prikazano na slici br 15:
Slika br. 15: Pečat CEMT dozvole sa ograničenjem u korišćenju na teritoriji Italije
- 34 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
CEMT dozvola sa ograničenjem u korišćenju na teritoriji Grčke, što je prikazano na slici br. 16:
Slika br. 16: Pečat CEMT dozvola sa ograničenjem u korišćenju na teritoriji Grčke CEMT dozvole sa ograničenjem u korišćenju na teritoriji Mađarske, što je prikazano na slici br. 17:
Slika br. 17: Pečat CEMT dozvola sa ograničenjem u korišćenju na teritoriji Mađarske Primerak godišnje CEMT dozvole sa ograničenjem korišćenja na teritoriji Austrije dat je u prilogu br. 4. Od mogućih vrsta CEMT dozvola, SCG je u 2006. godini izabrala sledeće vrste CEMT dozvola - dozvole za: ¾ ''zelenije i bezbedno'' (gs) vozilo - koje ne važe na teritoriji Austriji, Italije i Grčke, ¾ ''zelenije i bezbedno'' (gs - GR) vozilo koje ne važe na teritoriji Austrije i Italije, ¾ ''EURO 3 bezbedno'' (e3s) vozilo - koje ne važe na teritoriji Austrije, Italije i Grčke, ¾ ''EURO 3 bezbedno'' (e3s - A) vozilo - koje ne važe na teritoriji Italije i Grčke, ¾ ''EURO 3 bezbedno'' (e3s- I) vozilo - koje ne važe na teritoriji Austrije i Grčke. Kontingenti CEMT dozvola SCG za 2006. godinu prikazani su u tabeli br. 4: Tabela br. 4: Kontingenti CEMT dozvola SCG za 2006. godinu Kontingent CEMT dozvola e3s - A mesečne
Broj CEMT dozvola 90 272
e3s - I
304 godišnje
Ukupan broj CEMT dozvola
603
32
209 e3s gs - GR 114 158 gs Ukupno CEMT dozvola
272 875
- 35 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Kao što se u tabeli i vidi, SCG nema CEMT dozvole za ''zeleno'' i ''EURO 4 bezbedno'' vozilo. Ovo govori da prevoznicima više nije dozvoljeno da obavljaju međunarodni drumski prevoz ''zelenim vozilima'' na osnovu CEMT dozvola (ali mogu bilateralnim), ali takođe i da SCG nema toliko prevoznika koji poseduju vozila koja zadovoljavaju EURO 4 standarde da bi se dozvole za njih posebno raspodeljivale. Odredbe koje važe za dobijanje bilateralnih dozvola, važe i za CEMT dozvole. Dakle, najpre se podnosi zahtev za dodelu plana raspodele, a zatim prevoznik nakon usvajanje plana raspodele podnosi i zahtev za dodelu CEMT dozvola određene vrste. Dozvole može podići samo ovlašćeno lice i to uz potpis i dokaz o uplati republičke administrativne takse. Ako prevoznik ne preuzme CEMT dozvole u roku od 15 dana od dana kad je plan raspodele utvrđen i objavljen, gubi pravo na njih i one se raspodeljuju drugim prevoznicima. U CEMT dozvolu upisuju se sledeći podaci: ¾ naziv i adresa prevoznika koji dozvolu koristi, ¾ potpis ovlašćenog lica i pečat organa koji je dozvolu dodelio, ¾ datum početka i prestanka važenja dozvole, ¾ datum dodele. Prevoznik može koristiti CEMT dozvolu za vozilo u zakupu i tada se u vozilu moraju nalaziti sledeća dokumenta: ¾ ugovor o zakupu ili overeni izvod iz tog ugovora u kome se navodi: naziv zakupodavca, naziv zakupca, datum zaključivanja i period važenja navedenog ugovora, broj šasije vozila (VIN oznaka vozila), ¾ ugovor o radu vozača ili overeni izvod iz tog ugovora sa: imenom poslodavca, imenom i prezimenom vozača, datumom zaključivanja i periodom važenja navedenog ugovora o radu ili poslednji list za platu.
- 36 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Dokumenta koja se moraju nalaziti u vozilu prilikom upotrebe CEMT dozvole: ¾ CEMT dozvola, ¾ dnevnik putovanja, ¾ potvrde o tehničkoj ispravnosti (sa nacionalnom numeracijom), ¾ za vozilo u zakupu: ugovor o zakupu vozila ili overeni izvod iz tog ugovora, ugovor o radu vozača ili overeni izvod iz tog ugovora. Dnevnik putovanja izdaje nadležno ministarstvo na ime prevoznika i neprenosiv je na treće lice. Novi dnevnik putovanja izdaje se onda kad se prethodni ispuni i vrati nadležnom organu i nosi isti broj kao i prethodni dnevnik. Dnevnik putovanja za godišnju CEMT dozvolu je knjiga zelene boje sa 50 duplih listova od kojih je jeda primerak lista bele boje, a drugi zelene boje (indigo papir)i nosi isti broj kao i dozvola uz koju se izdaje. Dnevnik putovanja za kratkoročnu CEMT dozvolu je knjiga zelene boje sa pet jedinstveno numerisanih listova i nosi isti broj kao i dozvola uz koju se izdaje. Izgled dnevnika putovanja dat je u prilogu br. 5. Prevoznik je dužan da vodi dnevnik putovanja tako da hronološkim redom upisuje delove prevoznog puta natovarenog vozila od mesta utovara do mesta istovara isto kao i vožnju praznim vozilom. Podaci o obavljenom prevozu se hronološkim redom upisuju na belom papiru, a na zelenom ostaje kopija. Prilikom upisivanja treba voditi računa da se iza zelenog papira, na kome ostaje kopija zapisa, postavi karton koji sprečava kopiranje na listove koji se nalaze iza zelenog lista. Ispunjeni listovi ostaju u dnevniku putovanja do isteka važnosti dozvole, dok se kopije otcepljuju i dostavljaju nadležnom ministarstvu do 20. u mesecu za prethodni kalendarski mesec zajedno sa izveštajem. Za obavljene prevoze koje u dnevniku putovanja carinski organi nisu overili i prevoze za/iz treće zemlje prevoznik prilaže CMR tovarni list. CEMT dozvola je nevažeća ako: ¾ u nju nisu upisani gore navedeni podaci, ¾ prevoznik uz CEMT dozvolu nema ova dokumenta, ¾ ako se pri kontroli utvrdi da vozilo ne ispunjava tehničke uslove u pogledu emisije zagađivača ili buke, kao ni tehničke uslove u pogledu bezbednosti za koje ima potvrdu. Nadležno ministarstvo može prevozniku da oduzme CEMT dozvolu ukoliko se na osnovu službene evidencije utvrdi: ¾ da prevoznik nije obavio dovoljan broj prevoza, ¾ da prevoznik ne poseduje dovoljan broj vozila,
- 37 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ ukoliko nadležni organ strane zemlje privremeno oduzme CEMT dozvolu prevozniku zbog prekršaja u korišćenju. Ako prevoznik koristi CEMT dozvolu koja je nevažeća, falsifikovana, izgubljena ili ukradena ili ako je koristi prevoznik kome ona nije izdata ili kada je falsifikovana potvrda o tehničkoj ispravnosti, kao i ako se koristi dozvola kojoj je istekao rok važenja, CEMT dozvola se oduzima i dostavlja nadležnom ministarstvu države u kojoj je prevoznik registrovan. Oduzetu CEMT dozvolu ili CEMT dozvolu koju je prevoznik vratio, nadležno ministarstvo može ponovo izdati drugom prevozniku za period do isteka roka važenja te dozvole. Pre nego što se izda drugom prevozniku CEMT dozvola mora da se poništi i zameni rezervnom. Ako prevoznik nadležnom ministarstvu ne vrati oduzetu CEMT dozvolu u roku od deset dana od dana prijema obaveštenja o oduzimanju, gubi pravo na dobijanje CEMT dozvole za sledeću godinu i na preuzimanje bilateralnih dozvola iz plana raspodele za tekuću godinu. Prevoznik je dužan da u slučaju da dozvola bude izgubljena ili ukradena to i prijavi i tu dozvolu nadležni organ može da zameni drugom za period do isteka roka važenja te dozvole. Pre nego što se izda druga CEMT dozvola, izgubljena ili ukradena dozvola se mora proglasiti nevažećom.
- 38 -
Diplomski rad
5
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
DOKUMENTA ZA VOZILO
U ovom poglavlju biće objašnjeno koja sve dokumenta mora da poseduju priključno vozilo da bi mogli da učestvuju u međunarodnom drumskom prevozu.
teretno i
To su pre svega saobraćajna dozvola, kojom se dokazuje da vozilo zadovoljava uslove bezbednog učestvovanje u saobraćaju i da je registrovano, zatim polisa osiguranja od autoodgovornosti, odnosno međunarodna polisa osiguranja (''zeleni karton''), kao i potvrde o tehničko-eksploatacionim uslovima koje moraju zadovoljavati teretna vozila kojima se obavlja međunarodni drumski prevoz.
5.1 Saobraćajna dozvola
Svako vozilo koje učestvuje kako u domaćem, a tako i u međunarodnom drumskom saobraćaju mora posedovati neku vrstu registracionog dokumenta - saobraćajnu dozvolu. Saobraćajna dozvola je isprava kojom se dokazuje da vozilo ispunjava propisane uslove za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, a u pravnom smislu predstavlja rešenje koje je doneo nadležni organ i kojim se vlasniku vozila priznaje pravo na registraciju vozila (MUP, 2005). Primerak saobraćajne dozvole dat je u prilogu br. 6. Vlasnik vozila (pravno ili fizičko lice) ima pravo i obavezu da vozilo koje koristi u saobraćaju registruje ako ispunjava propisane uslove. Da bi ostvario pravo na registraciju vozila, vlasnik vozila nadležnom organu podnosi zahtev za registraciju. Poslovi registracije vozila su poslovi državne uprave koje obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova.
- 39 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Zahtev za registraciju vozila podnosi se SUP - u, odeljenju unutrašnjih poslova ili policijskoj stanici na čijoj teritoriji vlasnik vozila ima prebivalište ili sedište. Zahtev za produženje registracije vozila podnosi vlasnik vozila pre isteka važenja saobraćajne dozvole. Pošto se vozilo se registruje na ime vlasnika vozila, zahtev za registraciju vozila može podneti vlasnik vozila ili lice kome je vlasnik dao punomoć za podnošenje zahteva. Potpis vlasnika na punomoći mora biti overen od strane nadležnog suda ili organa uprave. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu BS - 1.01 (registracioni list vozila na motorni pogon ili priključnog vozila) koji može da se nabavi u slobodnoj prodaji kod ovlašćenih organizacija za tehnički pregled vozila, organizacija Auto-Moto Saveza Srbije, knjižarama i sl. Podaci u registracionom listu se unose štampanim slovima ili pisaćom mašinom, a registracioni list se u celosti popunjava. Podatke o vozilu i tehničkom pregledu vozila u grupi podataka pod br. 1 i br. 2 popunjava organizacija ovlašćena za tehnički pregled vozila, a ostale podatke u registracionom listu organ unutrašnjih poslova koji registruje vozilo. Vlasnik vozila popunjava grupu podataka pod br. 3 registracionog lista (podaci o imaocu vozila) i grupu podataka pod br. 4 registracionog lista (podaci koji se odnose na zahtev). Ukoliko se radi o novom vozilu koje je kupljeno, uz zahtev za prvu registraciju vozila vlasnik prilaže sledeća dokumenta: ¾ dokaz o vlasništvu vozila - račun proizvođača ili prodavca (za novo vozilo), ¾ dokaz o tehničkoj ispravnosti vozila - ovlašćena organizacija za tehnički pregled vozila overava tehničku ispravnost vozila u rubrici 2. registracionog lista (podaci o tehničkom pregledu). Dokaz o tehničkoj ispravnost vozila ne sme biti stariji od 30 dana. Takođe, ta organizacija popunjava i grupu podatka pod br.1 registracionog lista (podaci o vozilu) i overava tačnost upisanih podataka, ¾ dokaz o izvršenim obavezama u vezi sa registracijom vozila: dokaz o plaćenoj carini za uvoz vozila - jedinstvena carinska isprava, dokaz o plaćenom porezu na dodatnu vrednost, ¾ dokaz o obaveznom osiguranju - polisu obaveznog oosiguranja od autoodgovornosti, ¾ dokaz o uplati takse i drugih propisanih obaveza: republičke administrativne takse - koja se plaća za zahtev za registraciju vozila i za izdavanje saobraćajne dozvole, naknade za puteve, komunalne takse, naknade za registarske tablice i saobraćajnu dozvolu, premije obaveznog osiguranja vozila (overeni nalog o izvršenoj uplati troškova obaveznog osiguranja od autoodgovornosti), ¾ uverenje o ispitivanju - za ispitivanje vozila koja se serijski prozvode ovlašćeni su Mašinski fakultet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke "Vinča" iz Beograda, Mašinski fakulteti u Nišu, Kragujevcu i Prištini i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, ¾ dokaz o istovetnosti - vlasnik vozila koji podnosi zahtev za registraciju vozila dužan je da se legitimiše ličnom kartom. Ako u ime i za račun vlasnika zahtev za registraciju podnosi punomoćnik, isti prilaže overenu punomoć i svoju ličnu kartu. Pravno lice - 40 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
vlasnik vozila prilaže uz zahtev za registraciju obaveštenje o svrstavanju koje izdaje Republički zavod za statistiku. Vozila se registruju upisom registarske oznake i određenih podataka o vozilu i vlasniku u evidencije o registrovanim vozilima. Za registrovano vozilo izdaje se saobraćajna dozvola i registarske tablice. Vozilo je u saobraćajnoj dozvoli identifikovano preko broja šasije (koji je uvek utisnut na šasiji) i broja motora. Saobraćajna dozvola izdaje se sa rokom važenja od jedne godine. Ako se promeni vlasnik vozila ili pojedini podatak iz saobraćajne dozvole, izdaje se nova saobraćajna dozvola. Saobraćajna dozvola se izdaje posebno za vučno, a posebno za priključno vozilo. U saobraćaju na putu sme da učestvuje motorno ili priključno vozilo samo za vreme važenja saobraćajne dozvole izdate za to vozilo. Kad upravlja motornim ili motornim i priključnim vozilom, vozač mora da ima kod sebe važeću saobraćajnu dozvolu izdatu za ta vozila i dužan je da istu pokaže na zahtev ovlašćenog lica.
5.2 Polisa osiguranja od autoodgovornosti
Jedan od neophodnih dokumenata za registraciju vozila je i polisa osiguranja vlasnika ili korisnika motornog vozila od odgovornosti za slučaj pričinjene štete trećem licu u sobraćaju. Osiguranje od autoodgovornosti ima za funkciju da osiguranika zaštiti u slučaju da on pričini štetu trećem licu, tako što će troškove koje bi inače platio osiguranik, platiti Osiguravajuće društvo kod kog je zaključena polisa (Delta osiguranje, 2005). Primerak polise osiguranja od autoodgovornosti dat je u prilogu br. 6. Polisu osiguranja od autoodgovornosti izdaju osiguravajuća društva koja sa vlasnicima zaključuju polisu. Osiguravajuće društvo isplaćuje štetu, u iznosu propisanom Zakonom o osiguranju imovine i lica (''Službeni list SRJ'', br. 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99), bez obzira na to ko je u trenutku nezgode upravljao vozilom kojim je šteta pričinjena, budući da polisa osiguranja od autoodgovornosti glasi na vozilo. S obzirom da je zakonom propisano kao obavezno, posledica za slučaj da vlasnik ne osigura svoje vozilo je da štetu koja je naneta vozilom snosi sam. Tačnije, troškove bi u početku snosilo Udruženje osiguravajućih organizacija SCG, a kasnije bi celokupne troškove i kamatu snosio vlasnik vozila. Veoma je važno da polisa bude potpisana od strane vlasnika vozila, jer u suprotnom nije važeća. Države u kojima važi ova polisa su navedene u samoj polisi. Polisu osiguranja vlasnik mora nositi sa sobom, tako da u slučaju saobraćajne nezgode može dati polisu oštećenom licu kako bi štetu nastala nezgodom nadoknadilo Osiguravajuće društvo. Polisa osiguranja od autoodgovornosti se zaključuje na period od godinu dana, ali i na kraći period s tim da i se premija izračunava prema periodu trajanja osiguranja. ''Zeleni karton'' je međunarodna polisa osiguranja, sistem koji funkcioniše od 1949. godine. U ovom trenutku, 43 zemlje su potpisnice sistema osiguranja ''zeleni karton''. On je ekvivalent
- 41 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
nacionalne polise osiguranja od autoodgovornosti svake od država potpisnica. Kao takav, prihvaćen je bez bilo kakvih prepreka ili troškova u svim državama gde je validan. Mora se pokazati na granicama i u slučajevima saobraćajnih nezgoda. Prednosti ''zelenog kartona'' su da olakšava rešavanje problema koji se javljaju u međunarodnom drumskom prevozu i prevazilazi razlike u pravnoj regulativi koja se bavi rešavanjem pitanja osiguranja različitih država. Dalje, pojednostavlja rešavanje žalbi u slučaju nezgoda u državi u koju se roba dovozi, tako da oštećeni može na pravi način biti obeštećen. Na taj način strani prevoznik je stavljen u istu pravnu poziciju kao i domaći prevoznici. Sistem ''zeleni karton'' zasniva se na zakonu o obaveznom osiguranju od trećih lica u državama potpisnicama, s tim što je kompenzacija oštećenom garantovana na bazi njegovih nacionalnih zakona o osiguranju, bez obzira što je nezgodu prouzrokovalo vozilo iz inostranstva. Rok važenja ''zelenog kartona'' je 1 godina ili do isteka registracije vozila, ukoliko se ona ne produžava. Od 1. januara 2003. godine ''zeleni karton'' se dobija uz polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, odnosno pri registraciji vozila. Cena ''zelenog kartona'' za sve vrste vozila iznosi 300 dinara.
5.3 Potvrde o sposobnosti teretnog i priključnog vozila za korišćenje u drumskom saobraćaju
Pravilnikom o tehničkim i tehničko-eksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila kojima se obavlja međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju (''Službeni glasnik RS'', br. 99/2005) (u daljem tekstu Pravilnik) propisuju se tehnički uslovi u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacioni uslovi u pogledu bezbednosti koje moraju ispunjavati teretna i priključna vozila kojima se obavlja međunarodni drumski prevoz. Osim uslova, ovim Pravilnikom su definisane i potvrde koje se za vozila izdaju ukoliko ispunjavaju propisane uslove, kao i izgled obrazaca svih potvrda. Ovi uslovi i potvrde su propisane Rezolucijama CEMT - a, pri čemu su poslednje, važeće odredbe sadržane u Uputstvu za vladine službenike i prevoznike o primeni CEMT multilateralne kvote (ECMT, 2005). Teretno vozilo se može svrstati u jednu od sledećih kategorija (ECMT, 2005): ¾ ''zeleno” vozilo, ¾ ''zelenije i bezbedno'' vozilo, ¾ ''EURO 3 bezbedno'' vozilo, ¾ ''EURO 4 bezbedno'' vozilo. Prema Pravilniku teretno i priključno vozilo koje se ne može svrstati u neku od navedenih kategorija, svrstava se u kategoriju - ''vozilo''.
- 42 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Sem za ''zeleno'' vozilo, koje mora posedovati samo jednu potvrdu, ''zelenije i bezbedno'', ''EURO 3 bezbedno'' i ''EURO 4 bezbedno'' vozilo moraju posedovati više potvrda: tri potvrde za vučno vozilo (potvrdu A, potvrdu B i potvrdu o sposobnosti vozila za korišćenje) i dve potvrde za priključno vozilo (potvrdu za priključno vozilo i potvrdu o sposobnosti vozila za korišćenje). Potvrda A je potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača, gde se navodi: ¾ najveći dozvoljeni nivo buke (dB), snaga motora (kW) i izmereni nivo buke (dB), ¾ najveća dozvoljena vrednost zagađivača (g/kWh), zagađivači (CO, HC, čestice,...) i izmerene vrednosti zagađivača(g/kWh) Potvrda B je potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti i njom se potvrđuje da je vozilo opremljeno: ¾ uređajem za zaštitu od podletanja pod vozilo sa zadnje strane, ¾ uređajem za bočnu zaštitu, ¾ retrovizorima, ¾ svetlosnim i svelosno-signalnim uređajima, ¾ tahografom, ¾ uređajem za ograničenje brzine, ¾ tablom za označavanje dugih i teških vozila, ¾ uređajem za kočenje, uključujući ABS sistem, ¾ uređajem za upravljanje. Potvrde se izdaju na jednom od sledećih jezika: srpskom, engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku, a uz te potvrde moraju se nalaziti i formulari potvrda na ostalim navedenim jezicima.U gornjem desnom uglu imaju jedinstvenu numeraciju koju vrši Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i o tome vodi registar, a koja se sastoji od oznake državne pripadnosti i rednog broja potvrde. Ove potvrde se moraju stalno nalaziti u vozilu tokom međunarodnog drumskog prevoza. Na prednjoj strani teretnog vozila, zavisno od kategorije u koju se vozilo svrstava, mora se nalaziti znak u obliku kruga prečnika od 200 mm zelene boje, sa ivicom prečnika od 10 mm bele boje sa ucrtanim slovom ili brojem bele boje (što je detaljnije opisano u poglavlju 4.2), i to: ¾ za kategoriju ''zeleno'' vozilo - slovo E, ¾ za kategoriju ''zelenije i bezbedno'' vozilo - slovo S, ¾ za kategoriju ''EURO 3 bezbedno'' vozilo - broj 3, ¾ za kategoriju ''EURO 4 bezbeno'' vozilo - broj 4.
- 43 -
Diplomski rad 5.3.1
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "zeleno" vozilo
Potvrdu o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "zeleno" vozilo izdaje proizvođač ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za zeleno vozilo dat je u prilogu br. 7. 5.3.2
Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "zelenije i bezbedno" vozilo
Vozilo iz kategorije ''zelenije i bezbedno'' vozilo mora imati potvrde ''A'' i ''B'': ¾ potvrdu ''A'' o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "zelenije i bezbedno" vozilo. Izdaje je proizvođač ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje, sa dijagonalnom linijom od donjeg levog ugla ka gornjem desnom uglu. Primerak potvrde "A" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "zelenije i bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 8. ¾ potvrdu "B" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "zelenije i bezbedno" vozilo. Izdaje je Zavod za standardizaciju ili proizvođač ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila, a kada proizvođač ne ugrađuje svu opremu izdaju je kombinovano Zavod za standardizaciju i proizvođač ili Zavod za standardizaciju i ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje, sa dijagonalnom linijom od donjeg levog ugla ka gornjem desnom uglu. Primerak potvrde "B" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "zelenije i bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 9. Potvrda "A" i potvrda "B" izdate za isto teretno vozilo moraju imati isti redni broj.
5.3.3
Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 3 bezbedno" vozilo
Vozilo iz kategorije EURO 3 bezbedno'' vozilo mora imati potvrde ''A'' i ''B'': ¾ potvrdu "A" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 3 bezbedno" vozilo. Izdaje je proizvođač ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde "A" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 3 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 10.
- 44 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ potvrdu "B" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 3 bezbedno" vozilo. Izdaje je Zavod za standardizaciju ili proizvođač ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila, a kada proizvođač ne ugrađuje svu opremu izdaju je kombinovano Zavod za standardizaciju i proizvođač ili Zavod za standardizaciju i ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila- na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde "B" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 3 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 11. Potvrda "A" i potvrda "B" izdate za isto teretno vozilo moraju imati isti redni broj.
5.3.4
Potvrda o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 4 bezbedno" vozilo
Vozilo iz kategorije EURO 4 bezbedno'' vozilo mora imati potvrde ''A'' i ''B'': ¾ potvrdu ''A'' o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 4 bezbedno" vozilo. Izdaje je proizvođač ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde "A" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača za "EURO 4 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 12. ¾ potvrdu "B" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 4 bezbedno" vozilo. Izdaje je Zavod za standardizaciju ili proizvođač vozila ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije, a kada proizvođač ne ugrađuje svu opremu, izdaju je kombinovano Zavod za standardizaciju i proizvođač ili Zavod za standardizaciju i ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetlozelene boje. Primerak potvrde "B" o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "EURO 4 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 13. Potvrde izdate za isto teretno vozilo moraju imati isti redni broj.
5.3.5
Potvrda za priključno vozilo o ispunjavanju tehničkih uslova za bezbedno vozilo (''zelenije i bezbedno", "EURO 3 bezbedno'' i "EURO 4 bezbedno'' vozilo)
Priključno vozilo (prikolica i poluprikolica) koje se koristi uz teretno vozilo kategorije "zelenije i bezbedno", "EURO 3 bezbedno" i "EURO 4 bezbedno" vozilo mora posedovati ovu potvrdu. Izdaje je Zavod za standardizaciju ili proizvođač ili ovlašćeni predstavnik prizvođača u državi registracije vozila, a kada proizvođač ne ugrađuje svu opremu izdaju je kombinovano Zavod za standardizaciju i proizvođač ili Zavod za standardizaciju i ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije vozila - na obrascu formata A4 svetložute boje.
- 45 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Primerak potvrde za priključno vozilo o ispunjavanju tehničkih uslova u pogledu bezbednosti za "zelenije i bezbedno", "EURO 3 bezbedno" i EURO 4 bezbedno" vozilo dat je u prilogu br. 14.
5.3.6
Potvrda o sposobnosti teretnog i priključnog vozila za korišćenje u drumskom saobraćaju
Za teretno vozilo koje se svrstava u kategoriju "zelenije i bezbedno", "EURO 3" bezbedno, ili ''EURO 4 bezbedno'' vozilo, kao i za priključno vozilo koje se koristi uz to vozilo, pored njihovih odgovarajućih potvrda, prevoznik mora posedovati i ovu potvrdu, koja se izdaje ako su uređaji i oprema koji u ugrađeni u teretno i priključno vozilo u funkciji i ako su ispravni. Potvrdu o sposobnosti teretnog i priključnog vozila za korišćenje u drumskom saobraćaju izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja sa rokom važenja od godinu dana - na obrascu formata A4 bele boje. Primerak potvrde o sposobnosti teretnog i priključnog vozila za korišćenje u drumskom saobraćaju dat je u prilogu br. 15.
- 46 -
Diplomski rad
6
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
DOKUMENTA ZA VOZAČA
Da bi mogao da se obavlja međunarodni drumski prevoz, neophodno je i da vozač poseduje određena dokumenta. To su vozačka dozvola, pasoš i viza, dokument o zaposlenosti, obavezno zdravstveno osiguranje i tahografski ulošci ili tahografska kartica.
6.1 Vozačka dozvola
Da bi vozač mogao da učestvuje u saobraćaju, mora da poseduje odgovarajuću vozačku dozvolu. Vozačka dozvola se dobija tako što je vozač dužan da položi test poznavanja saobraćajnih propisa i vozački ispit, naravno na vozilu odgovarajuće kategorije. Trenutno, prema Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (''Službeni list SFRJ'' br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91 i ''Službeni list SRJ'', br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96, i 3/02) i Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima (''Službeni glasnik SRS'' br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 25/97), postoje dve kategorije teretnih vozila (kojima se može obavljati međunarodni drumski prevoz): ¾ C - motorna vozila za prevoz tereta čija najveće dozvoljena masa prelazi 3500 kg, ¾ E - skupovi vozila čija vučna vozila spadaju u u kategoriju B, C ili D, a sami skupovi ne spadaju u kategorije tih vučnih vozila. Treba naglasiti da je u pripremi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim se između ostalog predviđa postojanje sledećih kategorija teretnih vozila koja mogu da učestvuju u međunarodnom drumskom transportu robe (MKI, 2005a):
- 47 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ C - motorno vozilo najveće dozvoljene mase preko 3500 kg, ¾ C1 - motorno vozilo najveće dozvoljene mase preko 3500 kg kome je priključena prikolica najveće dozvoljene mase 750 kg, ¾ C+E - vozilo ''C'' kategorije kada mu je dodato priključno vozilo najveće dozvoljene mase veće od 750 kg, ¾ C1+E - vozilo iz podkategorije ''C1'' kada mu je pridodato priključno vozilo najveće dozvoljene mase veće od 750 kg, tako da masa priključnog vozila ne prelazi masu vučnog vozila i gde zbir najvećih dozvoljenih masa ne prelazi 12000 kg. Da bi stekao vozačku dozvolu za navedene kategorije vozila vozač mora da ispuni sledeće uslove: ¾ starosni uslov - do sada je bilo neophodno da vozač mora da bude punoletan, ali se novim zakonom predviđa da vozač za gore navedene kategorije mora imati navršenih 19 godina života. Pored toga, za sticanje privilegije za upravljanje motornim vozilima kategorije ''C'' i podkategorije ''C1'', vozač mora da ima pravo upravljanja vozilom kategorije ''B'' najmanje 1 godinu, dok za sticanje privilegije za upravljanje motornim vozilima kategorije ''C+E'' i podkategorije ''C1+E'', vozač mora da ima pravo upravljanja vozilom kategorije ’’B’’ najmanje 2 godine, ¾ zdravstveni uslov - da mora da bude duševno i telesno sposoban za upravljanje vozilima, kao i da za vreme upravljanja koristi pomagala koja su upisana u njegovu vozačku dozvolu. Zdravstvene preglede i izdavanje uverenja da je vozač sposobana za upravljanje vozilom vrši zdravstvena ustanova. Dosadašnji zakon predviđa da uverenje važi 6 meseci, dok se novim zakonom predviđa da važi čak 36 meseci. Vozačke dozvole za gore navedene kategorije vozila izdavaće se nakon podnošenja zdravstvenog uverenja na svakih 5 godina do 55 godina starosti vozača, 3 godine do 65 godina starosti i 1 godinu nakon 65 godina starosti vozača, ¾ stručni uslov - da je položio vozački ispit za odgovarajuću kategoriju vozila, ¾ uslov bezbednog ponašanja - da se bezbedno ponaša u saobraćaju. Novi zakon se uglavnom zasniva na usklađivanju propisa u bezbednosti saobraćaja sa propisima EU koji se odnose na vozačku dozvolu i koji su zasnovani na Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta br. 2003/59/EZ o inicijalnoj kvalifikaciji i povremenoj obuci vozača teretnih vozila i vozila za prevoz putnika i Direktivi Saveta 91/439/EEZ o vozačkim dozvolama. Vozaču kome je izdata vozačka dozvola se na njegov zahtev može izdati međunarodna vozačka dozvola, koju će, po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, za vozače vozila kojima se obavlja međunarodni drumski prevoz izdavati Privredna Komora Srbije. Za sada se može dobiti u organizacijama AMS SCG po ceni od 820 dinara. Međunarodna vozačka dozvola nije zvanični dokument, ali zajedno sa originalnom standardnom vozačkom dozvolom dokazuje ovlašćenom licu da vozač može na teritoriji te države da obavlja prevoz. Po prestanku njene važnosti, ne produžava se, već se dobija nova.
- 48 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Za izdavanje međunarodne vozačke dozvole potrebno je podneti na uvid: ¾ SCG vozačku dozvolu i fotokopiju koja se zadržava, ¾ ličnu kartu ili pasoš, ¾ 2 fotografije dimenzija 3,5 x 4,5 cm (kao za pasoš). Međunarodna vozačka dozvola obavezna je za vozače koji putuju u države koje zahtevaju ovaj dokument, što je regulisano Međunarodnom konvencijom o saobraćaju na putevima. Međunarodna vozačka dozvola je potrebna za sve države u kojima se ostaje duže od 30 dana. Pojedine države zahtevaju međunarodnu vozačku dozvolu, bez obzira na dužinu boravka: Nemačka, Španija, Portugalija, Grčka, itd. dok u sledećim zemljama nije obavezan, ali je poželjan dokument: Mađarska, Italija, Bugarska, Češka, Slovačka, Rumunija, itd. Rok važenja međunarodne vozačke dozvole je 3 godine, a ako ranije ističe nacionalna vozačka dozvola - do njenog isteka (Automarket, 2005). Primerak vozačke dozvole i međunarodne vozačke dozvole prikazan je u prilogu br. 16.
6.2 Pasoš
Pri prelasku preko granica, vozač mora posedovati i važeći pasoš kako bi se izvršila njegova identifikacija. Zahtev za izdavanje novog pasoša državljanima SCG podnosi se lično SUP - u. Tom prilikom potrebno je priložiti sledeće dokumenta (Ambasada SCG u Izraelu, 2005): ¾ dva popunjena formulara - zahteva za izdavanje pasoša, ¾ istekli pasoš (radi poništenja, koji se vraća stranci), ¾ dokaz o državljanstvu SCG, ne stariji od šest meseci, i to: uverenje o državljanstvu SCG ili izvod iz matične knjige rođenih u kojem je, prema Zakonu o državljanstvu SCG ("Službeni list SCG", br. 61/2004), upisana činjenica o državljanstvu, tri istovetne fotografije veličine 3,5 x 4,5 cm, koje verno odražavaju lik (snimljene "an fas"). Pasoši se izdaju sa važnošću od 10 godina, odnosno 5 godina (vojni obveznici do navršene 27. godine života). Vozači iz SCG pored pasoša moraju posedovati i vize. Vozačima motornih vozila kojima se obavlja međunarodni drumski prevoz izdaju se obično tzv. ''šengen'' vize koje im
- 49 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
omogućavaju neograničen broj ulazaka u sve države članice EU u određenom vremenskom periodu, koji obično iznosi 6 meseci. Primerak pasoša i vize dat je u prilogu br. 16. Jedna od tema koja se tiče slobodnog i neometanog odvijanja prevoza je problem viza za vozače teretnih vozila. Iz tog razloga su Evropski ekonomski savet Ujedinjenih nacija (UNECE20) i Evropska jugoistočna zajednička inicijativa – Regionalni komitet za drumski transport (SECI – RRTC21) započele aktivnosti na (KOC University, 2003): ¾ olakšavanju viznih formalnosti, ¾ skraćivanju perioda potrebnog za obezbeđivanje vize, ¾ izdavanju godišnjih viza za neograničen broj ulazaka.
6.3 Dokument o zaposlenosti
U zavisnosti od nacionalnog zakonodavstva, države kroz koju se obavlja prevoz ili se u nju vrši dovoz (odvoz), od vozača se može zahtevati i dokument o zaposlenosti. Ovaj dokument potvrđuje da je vozač na platnom spisku preduzeća koje obavlja međunarodni drumski prevoz. To može biti poslednji ček od plate ili ugovor o radu ili izjava poslodavca. Neke države, poput Slovenije, izdaju takav dokument vozačima od strane Ministarstva za rad. Ukoliko je vozač samostalni prevoznik, onda umesto dokumenta o zaposlenosti, prevoznik prilaže sve dokumente i odgovarajuće dozvole koje moraju glasiti na njegovo ime.
6.4 Zdravstveno osiguranje
Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim građanima obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade. Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i u organizacionim jedinicama Republičkog zavoda. Ovo je propisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju (''Službeni glasnik RS'', br. 107/2005 i 109/2005 - ispr.). Vozači stiču pravo na obavezno zdravstveno osiguranje stupanjem u radni odnos kod prevoznika, koji za njih uplaćuje doprinose Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. 20 21
UNECE - United Nations European Economic Council SECI - RRTC - South-East Community Iniciative - Regional Road Transportation Committee
- 50 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Vozači koji obavljaju međunarodni drumski prevoz imaju tako pravo na medicinski tretman u inostranstvu, i to na osnovu međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju SCG sa drugim državama. Troškovi zdravstvene zaštite stranih državljana u SCG i državljana SCG u inostranstvu, države nadoknađuju recipročnim plaćanjem. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu: ¾ pravo na zdravstvenu zaštitu, ¾ pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika, ¾ pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite. Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se na osnovu overene isprave o osiguranju, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite. Pored obaveznog zdravstvenog osiguranja, vozaču je neophodno i međunarodno zdravstveno putno osiguranje. Neophodno je u svim državama u kojima je državljanima SCG neophodna viza, jer se zahteva u stranim ambasadama i konzulatima u SCG prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize. Ovo osiguranje važi za sve države Evrope. Vozači dolaze do međunarodnog putnog zdravstvenog osiguranje podnošenjem zahteva osiguravajućim društvima na memorandumu preduzeća u koji se upisuju ime i prezime vozača, matični broj (JMGP), datum početka važnosti vize i broj pasoša. Trenutno košta oko 4600 din (oko 50 €) i važi godinu dana. Nakon uplate, vozaču se izdaje kartica međunarodnog zdravstvenog putnog osiguranja, koja im omogućava dobijanje vize i medicinski tretman u inostranstvu.
6.5 Tahografski ulošci (kartice)
Tahografski ulošci su dokumenti vozača kojima može dokazati poštovanje sledećih propisa: brzine kretanja vozila, radnog vremena i odmora vozača. Setove tahografskih uložaka prevoznik kupuje od specijalizovanih firmi, a njihovo korišćenje je obavezno u svim komercijalnim vozilima. Vozači se redovno zadužuju određenom količinom tahografskih uložaka i ne smeju otpočeti vožnju bez njih. Vozaču nije dozvoljeno da koristi više od jednog tahografskog uloška za jedan radni dan i uložak ne sme ostati u tahografu više od 24 časa. Tahografski ulošci moraju biti u dobrom stanju i savetuje se da se čuvaju u specijalnoj zaštitnoj kutiji. Izuzev polja koja treba da popuni vozač, na njima ništa ne bi smelo da se piše. Vozač mora na zahtev ovlašćenog lica pokazati: ¾ sve tahografske uloške iz tekuće nedelje, ¾ poslednji uložak iz prethodne nedelje, ¾ pismo od poslodavca koje potvrđuje razlog odsustvovanja u slučaju neradnih dana usled bolesti ili odmora.
- 51 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Ako vozača zaustavi ovlašćeno lice i zatraži mu na uvid tahografski uložak, on mora tražiti potpis ovlašćenog lica na ulošku koji se nalazio u tahografu. Na taj način vozač dokazuje da je tahograf otvaran radi kontrole uloška, jer se ne sme inače otvarati tokom radnog dana. Tahografi mogu biti: ¾ analogni i ¾ digitalni. Analogni tahografi propisani su prvi put 1985. godine Regulativom Saveta (EEZ) br. 3821/85. Izgled analognog tahografa i tahografskog uloška prikazan je slici br. 18 (AISAT Instruments, 2005).
Slika br. 18: Analogni tahograf i tahografski uložak Na međunarodnom tržištu sve češće su u upotrebi digitalni tahografi. Digitalni tahograf je uveden 1998. godine Regulativom Saveta 2135/98. Od 05.08.2006. godine sva teretna vozila čija bruto masa prelazi 3,5t koja se proizvode u državama članicama EU, ali i u Norveškoj, Švajcarskoj i Islandu, moraće da imaju ugrađene digitalne tahografe (Department for Transport, 2005). Najveća razlika između analognih i digitalnih tahografa je upotreba ''pametne tahografske kartice''22 umesto dosadašnjih tahografskih uložaka (listića) i to što se podaci o vremenu vožnje, odmorima vozača, brzini i drugim aktivnostima čuvaju i na kartici i u samom tahografu, a ne samo na tahografskom listiću kao kod analognih tahografa. Postoje 4 vrste ovih tahografskih kartica: ¾ vozačka kartica - plastična kartica sa mikročipom koja je veličine kreditne kartice. Pre polaska na put vozač ubacuje karticu u tahograf i automatski se na displeju tahografa ispisuju podaci o vozaču. Na digitalnom tahografu postoje dva odeljka u koje se ubacuju vozačke kartice, svaki za karticu jednog vozača. Vozačka kartica čuva podatke o vožnji najmanje 28 radnih dana, a tahograf - najmanje 1 godinu, ¾ kartica za prevoznika - omogućava prevozniku da ''zaključa'' podatke koje tahograf beleži i tako onemogući neovlašćen uvid u njih. Ovo je posebno važno pri prodaji ili iznajmljivanju vozila drugim prevoznicima,
22
Smart card
- 52 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ kartica za radnje koje se bave kalibracijom tahografa, ¾ kontrolna kartica za policiju. Izgled digitalnog tahografa i vozačke tahografske kartice prikazan je na slici br.19:
Slika br.19: Digitalni tahograf i vozačka tahografska kartica
- 53 -
Diplomski rad
7
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
CARINSKA DOKUMENTA
U skladu sa Carinskim zakonom (''Službeni glasnik RS'', br. 73/2003, 61/2005) koji se primenjuje od 01. 01. 2004. godine, došlo je i do promene carinskih dokumenata u cilju olakšanja i ubrzanja saobraćaja preko graničnih prelaza i pojednostavljenja i ubrzanja carinskih postupaka u carinarnicama. Carinska dokumenta i podaci su usaglašeni sa standardima Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD23) i Svetske carinske organizacije (WCO24), kao i dokumentima i podacima potrebnim za specifične nacionalne instrumente (Uprava carina, 2005a). U novom carinskom sistemu, za razliku od dosadašnjeg sistema, predviđena je kategorija carinskih postupaka. Svako dozvoljeno postupanje i upotreba robe gde učesnici u postupku stiču prava i obaveze u vezi sa robom predstavljaju carinske postupke. Vrste carinskih postupaka su (Uprava carina, 2005b): ¾ stavljanje robe u slobodan promet, Roba stavljena u slobodan promet, nakon plaćanja svih propisanih dažbina, stiče status domaće robe. Sa njom se tada može slobodno raspolagati, osim ako za nju nije plaćena carina, ili je plaćena po povoljnijoj stopi, pa se onda nalazi pod carinskim nadzorom. Ona je pod carinskim nadzorom sve dok ne prestanu uslovi zbog kojih je priznata neka povlastica, odnosno kada se izveze, uništi, ili kad carinski organ dozvoli njenu upotrebu u druge svrhe, a ne u one svrhe zbog kojih je određena neka povlastica. U tom slučaju se moraju platiti sve propisane dažbine. ¾ tranzit (spoljašnji i unutrašnji), U okviru EU postoje dva tipa tranzita (KOC University, 2003):
23 24
UNCTAD - United Nations Conference on trade and Development WCO - World Customs Organization
- 54 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
''spoljni tranzit''25 koji predstavlja prevoz robe koji počinje i završava se u Evropskoj asocijaciji slobodnog tržišta (EFTA26) koja se sastoji od država članica EU, Norveške, Švajcarske, Islanda i Lihtenštajna. Npr. Transport iz Nemačke (D) za Tursku (T), ''unutrašnji tranzit''27 koji predstavlja prevoz robe koji počinje i završava se unutar granica EU ili koji počinje u državi članici EU, a završava se van njenih granica. Npr. transport iz Nemačke(D) za Italiju (I), Za ove dve vrste prevoza potreban je dokument po imenu Tranzitni dokument Zajednice28 (u daljem tekstu T dokument). U zavisnosti od carinskog statusa robe, postoje dve vrste T dokumenta: • T1 dokument koji se koristi za stranu robu i spoljni tranzit. Strana roba je roba iz trećih zemalja za koju je moguće platiti carinske takse EU, u skladu sa carinskim taksama za uvoz robe u EU. Ona se smatra stranom robom dok se nalazi u EU, zbog obaveze njenog izvoza u treće zemlje • T2 dokument koji se koristi za domaću robu i unutrašnji tranzit. Domaća roba je roba koja je proizvedena na teritoriji EU, ali se domaćom robom smatra i strana roba koja je uvezena u EU, a za koju su plaćene sve odgovarajuće uvozne carinske takse, ¾ carinsko skladištenje, Carinsko skladištenje je poseban carinski dozvoljeni postupak koji se vrši radi smeštaja robe u carinsko skladište (Uprava carina, 2005). Carinski organ odobrava smeštaj robe u carinsko skladište nakon čega se podnosi deklaracija za smeštaj robe. Za razliku od dosadašnjeg zakonodavstva, novi Carinski zakon (u daljem tekstu Carinski zakon) propisuje dve vrste carinskih skladišta - javna i privatna. Javno carinsko skladište je skladište u kome držalac carinskog skladišta pruža usluge skladištenja za svoju ili tuđu robu, dok je privatno carinsko skladište skladište u kome držalac skladišta može da drži samo svoju robu, ¾ aktivno oplemenjivanje, Osnovna karateristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vršenja radnji nad uvezenom robom koje menjaju njen prvobitan izgled, odnosno kvalitet. Carinski zakon definiše te radnje kao: obradu (uključujući montažu, sklapanje i ugradnju), opravku (uključujući i njenu restauraciju da uđe u njeno prvobitno stanje) i upotrebu određene robe koja ne ulazi u dobijeni proizvod, ali koja olakšava proizvodnju dobijenih proizvoda,
25 26 27 28
Common transit EFTA - European Free Trade Association Community transit Community Transit Declaration
- 55 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ prerada pod carinskom kontrolom, Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski postupak u okviru koga se uvozi strana roba, prerađuje, obrađuje i dorađuje i nakon toga stavlja u slobodan promet uz plaćanje carine po stopama predviđenim za dobijene proizvode. Predstavlja način podsticanja domaće proizvodnje i usmeravanje ka uvozu sirovina, reprodukcionog materijala, polufabrikata, a ne gotovih proizvoda u onim slučajevima kada domaća prerađivačka industrija može pružiti odgovarajući kvalitet kakav tržište traži, ne ograničavajući pri tom mogućnost uvoza i gotovih proizvoda. ¾ privremeni uvoz, Radi se o carinskom postupku u okviru koga se strana roba koristi u SCG uz obavezu ponovnog izvoza u neizmenjenom stanju, osim zbog uobičajenog smanjenja vrednosti zbog njene upotrebe. Na robu koja se privremeno uvozi ne plaća se carina ili se plaća po sniženoj stopi. ¾ pasivno oplemenjivanje, Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak, u kome se roba privremeno izvozi iz carinskog područja, radi oplemenjivanja u inostranstvu. Proizvodi dobijeni u postupku pasivnog oplemenjivanja se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od uvoznih dažbina. ¾ izvoz, Stavljanje robe u postupak izvoza stvara obavezu izvozniku da robu izveze iz carinskog područja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne deklaracije. Ovo znači da se domaća roba stavlja u postupak izvoza nakon izdatog odobrenja, s tim što ovaj postupak ne važi za pasivno oplemenjivanje ili tranzit domaće robe od jednog mesta na domaćem području do drugog mesta na domaćem području preko strane teritorije. ¾ privremeni izvoz. Radi sprovođenja ovih postupaka, za svaki postupak (osim stavljanja robe u slobodan promet), potrebno je odobrenje nadležnog carinskog organa, što znači da deklarant radi sprovođenja postupaka mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za njihovo sprovođenje. Svi gore pomenuti carinski postupci zahtevaju podnošenje odgovarajućih dokumenata. Dokumenta koja se koriste u carinskim postupcima su: ¾ jedinstvena carinska isprava (u daljem tekstu JCI), ¾ sažeta deklaracija, ¾ deklaracija za carinsku vrednost (u daljem tekstu DCV), ¾ spisak pošiljke, ¾ TIR karnet i ¾ ATA karnet.
- 56 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
7.1 Jedinstvena carinska isprava
Jedinstvena carinska isprava (u daljem tekstu JCI) je je dokument koji se koristi za postupak uvoznog i izvoznog carinjenja, kao i za sprovođenje carinskog nadzora nad robom koja se doprema ili otprema iz carinskog područja SCG ili naknadno upućuje drugoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima. JCI popunjava špediter i podnosi je na overu nadležnom carinskom organu pri svakom prelasku robe preko državne granice SCG u uvozu i izvozu, koja se vrši nakon pregleda robe. Primerak JCI dat je u prilogu br. 17. JCI ima dva skupa rubrika u koje se upisuju podaci. U prvi skup rubrika, koji sadrži rubrike od 1 do 30, upisuju se podaci koji su zajednički za svu robu koja se carini po toj JCI (npr. vrsta spoljnotrgovinskog posla, vrsta valute, pošiljalac, primalac, paritet isporuke, vrednost robe koja se carini, mesto utovara, mesto istovara robe, itd.), a u drugi skup rubrika, koji se sastoji od rubrika od 31 do 54 se navode podaci o konkretnoj robi koja se carini (režim izvoza i uvoza, količina robe, registraske oznake vozila, vrednost robe, pakovanje, priložene isprave, carinarnica tranzita, itd). Navedene rubrike koje su označene brojevima od 1 do 54 popunjava špediter, a tri rubrike označene velikim slovima (A - carinarnica odredišta, B - detalji plaćanja i C - polazna carinarnica) popunjavaju carinarnice (Desnica, 2001). JCI je dakle propisan obrazac i koristi se kao pisana carinska deklaracija. Podnosi se u setovima koji se sastoje od listova JCI potrebnih za sprovođenje propisa za carinski postupak u koji se roba stavlja (Uprava carina, 2005a). Komplet JCI se sastoji od seta od osam listova ili dvonamenskog seta od pet listova. JCI može biti dopunjen sa jednim ili više JCI BIS obrazaca podnetih u setu koji sadrži listove potrebne za sprovođenje propisa za carinski postupak u koji se roba stavlja. Obrasci JCI BIS se koriste ako se prijavljuje roba koja se svrstava u više od jedne tarifne oznake. Prevoznici dolaze do setova JCI i JCI BIS obrazaca kupovinom tih obrazaca u štamparijama ili specijalizovanim preduzećima. Obrasci JCI se štampaju na samokopirajućem papiru namenjenim za pisanje, koji mora biti neproziran, tako da informacije na jednoj strani ne utiču na čitkost informacija na drugoj strani. Obrasci se štampaju u zelenoj boji i dimenzija su 210 x 297 mm. Carinski organi mogu zahtevati da na obrascima bude odštampan naziv i adresa štampara ili oznaka koja omogućuje njegovo prepoznavanje. Pored toga, mogu usloviti štampanje obrazaca prethodnim tehničkim odobrenjem. Obrasci JCI i JCI BIS popunjavaju se pisaćom mašinom ili štampačem, a podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Set obrazaca JCI su označeni bojama na sledeći način: ¾ listovi 1, 2, 3 i 5 su na desnoj ivici označeni neprekidnom marginom obojenom po redosledu crvena, zelena, žuta i plava boja, ¾ listovi 4, 6, 7 i 8 su na desnoj ivici označeni isprekidanom marginom obojenom po redosledu plava, crvena, zelena i žuta boja. - 57 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Set obrazaca JCI su označeni brojem i namenjeni su: ¾ list sa brojem 1: otpremnoj carinarnici ili carinarnici izvoznog carinjenja, ¾ list sa brojem 2: za potrebe statistike, ¾ list sa brojem 3: pošiljaocu/izvozniku robe, ¾ list sa brojem 4: odredišnoj carinarnici, ¾ list sa brojem 5: za potvrdu prijema robe otpremnoj carinarnici, ¾ list sa brojem 6: uvoznoj carinarnici, ¾ list sa brojem 7: za potrebe statistike, ¾ list sa brojem 8: primaocu/ uvozniku robe, Vrste JCI u zavisnosti od carinskih postupaka: ¾ Ako se roba deklariše samo za tranzitni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1, 4 i 5, a namenjeni su : list 1: otpremnoj carinarnici, list 4: odredišnoj carinarnici, list 5: za potvrdu prijema robe. Otpremna carinarnica overava sve primerke JCI, zadržava list 1, a listove 4 i 5, zajedno sa robom upućuje odredišnoj carinarnici, koja overava primerke JCI, zadržava list 4, a listom 5 potvrđuje prijem robe otpremnoj carinarnici (ako to nije moguće izvršiti u informacionom sistemu carinske službe, tj. elektronskim putem). ¾ Ako se roba istovremeno deklariše za izvozni i tranzitni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1, 2, 3, 4 i 5, a namenjeni su: list sa brojem 1: carinarnici izvoznog carinjenja, list sa brojem 2: za potrebe statistike, list sa brojem 3: izvozniku robe, list sa brojem 4: odredišnoj carinarnici, list sa brojem 5: za potvrdu prijema robe otpremnoj carinarnici. Posle sprovedenog postupka izvoznog carinjenja i overe svih primeraka JCI, carinarnica zadržava listove 1 i 2, list 3 vraća podnosiocu JCI, a listove 4 i 5 zajedno sa robom upućuje odredišnoj carinarnici. Posle prijema robe, odredišna carinarnica overava primerke JCI, zadržava list 4, listom 5 potvrđuje prijem robe otpremnoj carinarnici (ako to nije moguće izvršiti u informacionom sistemu carinske službe, tj. elektronskim putem).
- 58 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ Ako se za sprovođenje tranzitnog postupka koristi TIR karnet, tada se za izvoz robe podnosi JCI koja se sastoji od listova 1, 2 i 3, ¾ Ako se roba deklariše za izvozni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1, 2 i 3 i namenjeni su: list sa brojem 1: carinarnici izvoznog carinjenja, list sa brojem 2: za potrebe statistike, list sa brojem 3: izvozniku robe. Posle sprovedenog postupka izvoznog carinjenja i overe svih primeraka JCI, carinarnica zadržava listove 1 i 2 , a list 3 vraća podnosiocu JCI. ¾ Ako se roba deklariše za postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak carinskog skladištenja, postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade pod carinskim nadzorom ili postupak privremenog uvoza, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 6, 7 i 8 i namenjeni su: list sa brojem 6: uvoznoj carinarnici, list sa brojem 7: za potrebe statistike, list sa brojem 8: primaocu/uvozniku robe.
7.2 Sažeta deklaracija
Sažeta dekaracija je standardizovani nacionalni dokument koji se koristi za prijavljivanje robe carinskom organu i stavljanje robe u privremeni smeštaj. Rubrike Sažete deklaracije obeležene su brojevima i slovima. Rubrike označene brojevima od 1 do 12 (u koje se upisuju odgovorno lice, registarske oznake vozila, pakovanje robe, datum i vreme smeštaja, bruto masa robe, itd.) popunjava špediter, a rubrike označene velikim slovima (A - carinarnica, B napomena (vrednost robe u €) i C - rok podnošenja druge isprave) popunjava nadležna carinarnica. Rubrike se popunjavaju na način propisan u Pravilniku o obrascima za primenu carinskog zakona, a šifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadržane su u Kodeksu šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku. Primerak Sažete deklaracije dat je u prilogu br. 18. Prevoznik dolazi do obrazaca Sažete deklaracije kupovinom tih obrazaca u štamparijama ili specijalizovanim preduzećima (Uprava Carina, 2005a). Obrasci su dimenzija 210 x 297 mm, štampaju se na samokopirajućem papiru koji mora biti neproziran, tako da informacije na jednoj strani ne utiču na čitkost informacija na drugoj strani, a popunjavaju se pisaćom mašinom ili štampačem. Podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati.
- 59 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Deklarant podnosi i potpisuje sažetu deklaraciju, a overava je carinski organ i zadržava radi utvrđivanja da je za robu na koju se odnosi odobreno carinsko dozvoljeno postupanje ili upotreba. Rok za podnošenje sažete deklaracije carinski organ može produžiti najduže do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe. U zavisnosti od okolnosti, carinski organ može odrediti kraći rok ili produžiti rok za robu obuhvaćenu sažetom deklaracijom, dok se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba. Set obrazaca sažete deklaracije sastoji se od 3 primerka. Listovi su označeni i namenjeni za: ¾ list 1: carinarnicu, ¾ list 2: odgovorno lice, ¾ list 3: lice koje upravlja prostorom za privremeni smeštaj. List sa brojem 3 podnosi se samo ako se roba u toku privremenog smeštaja istovaruje sa prevoznog sredstva u prostor za privremeni smeštaj robe. Carinski organ može odobriti korišćenje komercijalnih i transportnih isprava kao Sažete deklaracije, pod uslovom da sadrže sve podatke neophodne za identifikaciju robe. Odobrena transportna isprava koja se koristi u drumskom saobraćaju je CMR tovarni list.
7.3 Deklaracija za carinsku vrednost (DCV)
DCV je propisan službeni obrazac u koji se unose podaci o vrednosti uvezene robe za jednu pošiljku u svrhu naplate carinskih dažbina i poreza na dodatu vrednost (PDV). Obrasci DCV mogu biti dopunjeni dodatnim stranicama BIS koji čine sastavni deo deklaracije (Uprava carina, 2005a). Primerak DCV dat je u prilogu br. 19. Prevoznik dolazi do obrazaca DCV kupovinom tih obrazaca u štamparijama ili specijalizovanim preduzećima. Obrasci DCV popunjavaju se pisaćom mašinom ili štampačem. Podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Lice koje podnosi i potpisuje set DCV odgovorno je za tačnost i potpunost podataka upisanih u deklaraciji i na svakoj stranici nastavka (dodatnoj BIS stanici) za verodostojnost priloženih isprava na osnovu kojih su upisani podaci i ima obavezu za prilaganje drugih isprava i dodatnih informacija potrebnih za utvrđivanje carinske vrednosti robe. Rubrike se popunjavaju na način propisan u Pravilniku o obrascima za primenu carinskog zakona, a šifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadržane su u Kodeksu šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku. DCV se podnosi u setu od dva primerka, od kojih jedan zadržava carinski organ, a drugi se vraća podnosiocu. DCV se prilaže uz svaku uvoznu carinsku deklaraciju za robu koja podleže ad valorem carinskoj dažbini (dažbini na osnovu vredenosti robe), osim u slučajevima propisanim
- 60 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
pravilnikom. Ukoliko u vreme uvoznog carinjenja robe, podnosilac JCI iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da podnese DCV, carinskim organ može odobriti rok za podnošenje koji iznosi 14 dana. Ukoliko se u odobrenom roku DCV ne podnese, carinski organ može uskratiti podnosiocu JCI - a da ubuduće može naknadno može podnositi DCV. Ako DCV popunjava pravno lice, lice koje potpisuje DCV mora biti vlasnik ili jedan od rukovodilaca tog lica. Izuzetno, ako DCV potpisuje službenik pravnog lica, mora imati pismeno ovlašćenje vlasnika ili jedan od rukovodilaca tog lica. Podnosilac DCV je dužan da pruži sve dodatne podatke i isprave neophodne za utvrđivanje carinske vrednosti robe. Podnošenjem potpisane DCV, podnosilac odgovara za tačnost i potpunost podataka datih na svim stranicama ove deklaracije, kao i za verodostojnost svih dokumenata koji se podnose uz tu ispravu.
7.4 Spisak pošiljke
Spisak pošiljke je obrazac koji se koristi kao opisni deo JCI za tranzit robe i čini njen sastavni deo. Obrasci se podnose ako se prijavljuje više vrsta robe, što podrazumeva više pošiljalaca i više primalaca, te je pogodan za zbirne pošiljke (Uprava carina, 2005a). Primerak spiska pošiljke dat je u prilogu br. 20. Koristi se kao zamena JIS BIS obrazaca kada je to moguće. To je obrazac dimenzija 210 x 297 mm. Štampa se na samokopirajućem papiru koji mora biti neproziran, tako da informacije na jednoj strani ne utiču na čitkost informacija na drugoj strani. Prevoznik dolazi do obrazaca Spiska pošiljke kupovinom tih obrazaca u štamparijama ili specijalizovanim preduzećima. Obrasci Spiska pošiljke popunjavaju se pisaćom mašinom ili štampačem i ne mogu se precrtavati ili ispravljati. Rubrike se popunjavaju na način propisan u Pravilniku o obrascima za primenu carinskog zakona, a šifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadržane su u Kodeksu šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku. Spisak pošiljke se podnosi u istom broju primeraka kao i obrazac JCI na koji se odnosi, a najmanje u tri primerka. Takođe, ima isti broj kao i JCI za tranzit robe na koju se odnosi. Upisivanje broja overava ovlašćeni carinski službenik potpisom i otiskom službenog pečata.
- 61 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
7.5 TIR karnet
TIR29 karnet predstavlja međunarodni carinsko - kontrolni dokument za međunarodni drumski prevoz, kako u zemlji polaska, tako i u zemlji tranzita i odredišta. TIR karnet propisan je TIR Konvencijom koju su strane ugovornice usvojile 14. novembra 1975. godine u Ženevi. TIR Konvencija je carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu TIR Karneta, koja je usvojena u želji da se olakša međunarodni drumski prevoz robe, poboljšaju uslovi prevoza i pojednostave i usklade administrativne formalnosti u oblasti međunarodnog prevoza, a posebno na granicama. Njena ratifikacija je izvršena Ukazom o proglašenju zakona o potvrđivanju carinske Konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MDP (karneta TIR) (Konvencija TIR, 1975), sa prilozima, "Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori", broj 9/2001. TIR karnet je baziran na ideji uprošćavanja carinskih procedura koristeći sertifikovana vozila koja se mogu plombirati. Omogućava da se roba pregleda samo u polaznoj i dolaznoj carinarnici, a da se uz put na graničnim prelazima proverava samo carinska plomba, ali ne i roba koja je u vozilu. Roba koja se prevozi pod TIR karnetom, u carinskom području se smatra stranom robom. Pri upotrebi TIR karneta, EU se posmatra kao jedna država, što znači da unutar granica EU nema potrebe za proveravanjem carinske plombe (KOC University, 2003). Međunarodna unija drumskog transporta (IRU30), sa sedištem u Ženevi je ovlašćena za štampanje TIR karneta. Istovremeno, IRU rukovodi izdavanjem i čuvanjem TIR karneta. Udruženje garant u SCG je Privredna Komora Srbije (u daljem tekstu PKS), koje garantuje da će se karneti pravilno izdavati i koristiti. Ona preuzima TIR karnete od IRU i dodeljuje ih prevoznicima. Prevoznik dolazi do TIR karneta od PKS podnošenjem sledećih dokumenata: ¾ ovlašćenje za pristup TIR proceduri koje izdaje PKS. Ovlašćenje mora biti izdato na odgovarajućem fomularu koji je overen od strane carinske administracije, ¾ dokaz o odobrenju vozila za transport robe pod carinskom plombom. Sertifikat važi 2 godine, a inspekcija se vrši od strane carinskih zvaničnika u državi osnivanja transportnog preduzeća. Dokaz o odobrenju mora biti praćen sa dve fotografije vozila. Odobrenje izdaje carina nakon pregleda inspekcije koji pokriva: mogućnost plombiranja vozila, nepostojanje skrivanih odeljaka u vozilu, upotrebljene materijale, postavljenu TIR oznaku,
29 30
TIR - Transport International by Road IRU - International Road Transport Union
- 62 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
¾ popunjen i overen zahtev koji sadrži sve neophodne podatke o prevozniku i ¾ CMR tovarni list. Na osnovu zahteva, PKS izdaje prevozniku TIR karnete, u koje je upisano odobrenje IRU i naziv domaćeg udruženja garanta. TIR karnet je overen pečatom i potpisan, a prevoznik ga mora propisno popuniti pri korišćenju. Obrazac TIR karneta sastoji se od: ¾ naslovne strane, prednje korice karneta jedinstvene žute boje, ¾ robnog ( žutog) manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe, ¾ seta vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje, ¾ formulara za podnošenje službenog izveštaja, ¾ zadnje korice karneta jedinstvene žute boje. TIR karnet može imati 4, 6, 14 ili 20 vaučera, tj. kontrolnih kupona za zaduženje i razduženje. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih carinarnica. Svaka strana vaučera i kontrolnog kupona obeležena je uzastopnim rednim brojem. Izgled vaučera TIR karneta dat je u prilogu br.21. Naslovna strana (prednje korica karneta) u zaglavlju sadrži (KOC University, 2003): ¾ naziv izdavaoca, ¾ broj karneta, ¾ broj vaučera. Podeljena je na dva dela. Prvi, gornji, deo popunjava udruženje garant, a donji deo nosilac TIR karneta, tj. prevoznik. Drugi list karneta predstavlja robni (žuti) manifest. Nosilac karneta - prevoznik, istovremeno sa popunjavanjem vaučera popunjava identične rubrike i u robnom manifestu. Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. Nosilac karneta - prevoznik je u obavezi da popuni rubrike od 2 do 13 na svim primercima vaučera koji su priloženi uz karnet, bez obzira da li će tokom prevoza biti iskorišćeni ili ne. Podaci na svim vačerima moraju biti identični. TIR karnet se popunjava na jeziku otpreme, s tim što carine tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik. TIR karnet se sastoji od 14 strana. Pošto je kamion natovaren i karnet popunjen, prve strane ostaju u carinarnici. Pri izlazu iz države, vozač se javlja carinarnici i vadi iz karneta prvu stranicu (zelenu). Pri ulazu u narednu državu, vadi se iz karneta naredna (bela) stranica. Dakle, na svakoj granici procedura je ista: zelena stranica se iz karneta vadi pri izlazu iz prethodne države, a bela na ulazu u narednu državu. Vaučer pri tom uvek ostaje u karnetu. Pošto je roba ocarinjena u odredišnoj državi, TIR karnet se svim svojim preostalim vaučerima vraća u državu porekla po vozaču kamiona.
- 63 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
7.6 ATA karnet
ATA31 karnet je međunarodni carinski dokument koji se koristi za pojednostavljivanje privremenog uvoza roba u stranu državu s rokom važenja do godinu dana (PKS, 2005a). Propisan je Carinskom konvencijom o ATA karnetima za privremeni uvoz robe (ATA konvencijom), koja je usvojena od strane Svetske carinske organizacije (WCO) 6. decembra 1961. godine. U prethodno navedenim carinskim dokumentima i postupcima, namera je da roba koja je doneta iz jedne države u drugu bude namenjena za prodaju ili proizvodnju, što znači da se ona neće vratiti u državu izvoza u svojoj originalnoj formi. Međutim, ima mnogo slučajeva kada se roba koristi u drugoj zemlji bez njene trgovine i sa namerom da se u zemlju porekla vrati u svojoj prvobitnoj formi. Na pr. mašine koje se izlažu na prodajnim sajmovima, izlaganje robe ili profesionalne opreme za sport (trkački timovi), oprema rok bendova ili nekih pozorišnih ansambala. Unutar granica EU nema više potreba za bilo kakvim procedurama vezanim za ovakvu vrstu robe. Van EU, sa druge strane, postoji. ATA karnet se dakle koristi za robu koja se privremeno uvozi. Izgled korica ATA karneta dat je u prilogu br. 22. ATA karnet izdaje PKS. Korisnici ATA karneta podnose zahtev PKS, pri čemu su u obavezi sami popune i odštampaju karnet na pisaćoj mašini ili kompjuteru. Pri tom je najvažnije pravilno popuniti robnu listu, odnosno tačno navesti spisak robe koja se privremeno iznosi. Robna lista se popunjava prema unapred utvrđenoj formi u tabelama čije dimenzije odgovaraju upravo tabelama na samom karnetu. Da bi dobili ATA karnet, prevoznici su u obavezi da PKS prilože sledeća dokumenta (PKS, 2005b): ¾ popunjen zahtev i izjavu, ¾ potvrdu o evidentiranju za porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu PDV) korisnika (poreski identifikacioni broj (PIB), MBR, šifra delatnosti, račun u banci, PDV evidencioni broj) ¾ popunjen obrazac za evidentiranje poslovnih partnera, ¾ overena fotokopija upisa u sudski registar ili fotokopija uz original na uvid sa svim izmenama, ¾ ovlašćenje za zastupnika (za jednu ili više osoba), kao i fotokopije njihovih ličnih karata, ¾ dokaz o uplati (uplatnica ili overen izvod iz banke).
31
ATA - Agreement Temporary Admission - Privremeni uvoz
- 64 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
U slučaju da nosilac karneta (direktor, predsednik, vlasnik preduzeća, itd.) nije u mogućnosti da lično potpiše i podigne ATA karnet, potrebno je da osoba koja će to izvršiti ima i ovlašćenje za potpis karneta umesto nosioca karneta, kao i fotokopiju lične karte te ovlašćene osobe (na memorandumu). ATA karnet se koristi za robu koja se privremeno uvozi. ATA karnet se koristi za svu robu namenjenu ličnoj ili profesionalnoj upotrebi, uključujući trgovačke uzorke, stručnu i naučnu opremu, sajamske eksponate, izložbene predmete i sl. (PKS, 2005a). Na isti način se mogu privremeno uvoziti npr. trkački konji, životinje za prikazivanje na izložbama, muzički instrumenti, pozorišne kulise, scenografija itd. Pod ATA karnetom se međutim ne sme uvoziti potrošna i kvarljiva roba, roba namenjena preradi,obradi ili popravci. Ukratko, privremeni uvoz pod ATA karnetom odnosi se na robu koja će biti ponovo izvezena u istom stanju u kakvom je i uvezena. Roba koja se prevozi pod ATA karnetom, u carinskom području se smatra stranom robom, osim ako se ne utvrdi da roba ima domaći status. Ako se otkrije povreda propisa ili počine nepravilnosti u vezi sa prevozom robe izvršenim pod ATA karnetom, carinski organ obaveštava nosioca ATA karneta i udruženje garant - PKS. ATA karnet funkcioniše kao TIR karnet, tj. koristi se karnet u obliku brošure sa stranicama različitih boja za ukazivanje na izlazak, ulazak i povratak u prvobitnu državu. Pri korišćenju ATA karneta carinarnica izvoza: ¾ potvrđuje podatke u rubrikama na izvoznom kuponu za robu obuhvaćenu karnetom, ¾ popunjava, ako je potrebno, rubriku ''Potvrda carinskog organa'' na koricama karneta, ¾ popunjava talon i rubriku izvoznog kupona, unosi naziv u rubriku kupona za ponovni uvoz, ¾ zadržava izvozni kupon. Rok za ponovni uvoz u rubrici izvoznog kupona određuje carinski organ i ne može biti duži od roka važnosti karneta. Ako je domaća roba bila privremeno izvezena po ATA karnetu, može se pustiti u slobodan promet na osnovu ATA karneta i tada carinarnica kod koje se roba pušta u slobodan promet sprovodi sledeće formalnosti: ¾ proverava i potvrđuje informacije unete u rubrike o ponovnom uvozu, ¾ popunjava talon i rubriku obrasca ponovnog uvoza, ¾ zadržava kupon ponovnog uvoza.
- 65 -
Diplomski rad
8
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
ZAKLJUČAK
Cilj ovog rada je bio da se izvrši sistematizacija i opis dokumenata koja prevozniku iz Srbije omogućavaju učešće u međunarodnom drumskom prevozu. Kao što je u radu i prikazano, pored dokumenata kojima prevoznik pristupa delatnosti međunarodnog drumskog prevoza, tu su i dokumenta za pristup međunarodnom tržištu, dokumenta za vozilo i vozača, kao i carinska dokumenta. Pored detaljnog opisa, prikazan je i postupak dobijanja dokumenata od nadležnih institucija i korišćenja svakog posebnog dokumenta. Važno je napomenuti da su u ovom radu obrađena dokumenta koja su neophodna svakom prevozniku za obavljanje međunarodnog drumskog prevoza, ali da nisu obrađivana dokumenta potrebna za specifične prevoze - prevoz opasnih materija, živih životinja, pothlađenog voća, itd. Ove vrste prevoza zahtevaju od prevoznika da, pored ovde pomenutih i obrađenih, poseduje i neka dodatna dokumenta - ADR sertifikat za vozača (koji mu omogućava da može da se obavlja međunarodni prevoz opasnih materija), razne potvrde da vozilom mogu da se prevoze opasne materije, pothlađeno voće i žive životinje, itd. Sva dokumenat koja su potrebna za te specifične prevoze nisu bila tema ovog rada. Pre svega, prevoznik mora ispuniti uslove i kompletirati dokumentaciju neophodnu za pristup delatnosti međunarodnog drumskog prevoza. Zatim od ministarstva, ukoliko zadovoljava određene uslove i podnese potrebnu dokumentaciju dobija određeni broj bilateralnih i/ili CEMT dozvola. Takođe i vozila i vozač moraju ispunjavati određene uslove i posedovati propisana dokumenta. Nakon sklapanja ugovora o prevozu, prevoznik preuzima na sebe prevoz i tada mora kompletirati i dokumentaciju potrebnu za obavljanje carinskih formalnosti. Treba napomenuti da su sva dokumenta potrebna za obavljanje međunarodnog drumskog prevoza uglavnom unificirana. Veće razlike između domaćeg i evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti postoje samo kod Uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju i vozačke dozvole. Međutim, kako je u radu i rečeno, Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja premošćava razliku u pogledu vozačkih dozvola, odnosno kategorija vozačkih dozvola i usklađuje propise sa evropskim. Uključenjem u evropske integracije, doći će i do prihvatanja odredbi EURO licence i pojednostavljenog pristupa delatnosti, ali i tržištu, odnosno do delimične liberalizacije prevoza. Treba reći da se mnogim evropskim državama - 66 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
razmenjeni kontigenti bilateralnih, ali i CEMT dozvola ostaju i neiskorišćeni, upravo zbog olakšanog pristupa tržištu. Kod nas je međutim drugačija situacija i za dozvolama se vodi trka između prevoznika. Ono što prevoznike iz Srbije stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na prevoznike iz EU su otežani prelasci granica. To veoma utiče na povećanje cene i vremena, a na smanjenje kvaliteta prevoza. Jedino se uključenjem u evropske i svetske tokove može stati rame uz rame sa stranim prevoznicima, ali naravno ispunjavajući sve norme koje postoje u međunarodnom drumskom prevozu - počev od povećanja kvaliteta voznih parkova kupovinom vozila koja zadovoljavaju EURO 3 i EURO 4 standarde, pa da poštovanja propisa o radu posada (AETR) i ispravnog navođenja carinskih oznaka robe koja se prevozi.
- 67 -
Diplomski rad
9
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
LITERATURA
AISAT Instruments (2005), Analogni tahograf i tahografski uložak, http://www.aisat.com.au/images/vdo_tachographs_01.jpg Amasada SCG u Izraelu, Izdavanje putnih isprava, http://www.embserbmont.co.il/PASSPORT.htm Automarket (2005), Međunarodna vozačka dozvola, http://www.automarket.co.yu/servisne/medjunarodna_vozacka_dozvola.asp Delta osiguranje (2005), Obavezno osiguranje za registraciju, http://www2.delos.co.yu/index.php?st_location=home/vrsteosiguranja/osiguranjemotorni hvozila/obavezno%20osiguranje%20za%20registraciju&st_version=active Department for Transport (2005), Digital tachographs, http://www.digitaltachograph.gov.uk/econtent/drivers/index.htm Desnica D. (2001), Carinsko posredovanje u izvozu robe - organizacija i tehnologija rada diplomski rad, Saobraćajni fakultet, Beograd. ECMT Council of Ministers, (2005), Uputstvo za vladine službenike i prevoznike o primeni CEMT multilateralne kvote, prevod dokumenta CEMT/CM(2005)9/FINAL, Poslovno udruženje Međunarodni transport, Beograd. IRU (2004), TRANSLex, 4th edition - IRU Handbook on Road Transport Facilitation, Legislation and Practices, IRU, Geneva. Kilibarda M. (2005), Špedicija - pisana predavanja, Saobraćajni fakultet, Beograd. KOC University, (2003), Training materials on Customs for road transport operators and freight forwarders: Customs transit procedures, Module 4, http://lnweb18.worldbank.org/ECA/Transport.nsf/ECADocByUnid/12D48687FFC2215F 85256B7A00534449?Opendocument - 68 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Kozomara J. (2003), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd. MKI - Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije, (2005a), Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, http://www.mki.sr.gov.yu/saobracaj_drumski.htm MKI - Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije, (2005b), Opšti deo plana raspodele dozvola za 2005, http://www.mki.sr.gov.yu/saobracaj_drumski.htm MUP - Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, (2005), Registracija motornih i priključnih vozila, http://www.mup.sr.gov.yu/domino/formular.nsf/registracija.html NEA Transport resarch and training and IRU, (2003), INTERNATIONAL FREIGHT Certificate of Professional Competence, Global Facilitation Partnership - Distance Learning Initiative (GFP-DLI), http://www.gfp-dli.org/default.aspx?p=49&pro=9&id=176 PKS (2005a), ATA karnet, http://www.pks.co.yu/pks/servlet/XMLProcesor?i_sys=pks&i_xml=a10&i_xsl=s3513 PKS (2005b), ATA karnet, Potrebna dokumentacija za izdavanje ATA karneta, http://www.pks.co.yu/pks/servlet/XMLProcesor?i_sys=pks&i_xml=a10&i_xsl=s3516&i _pagenumber=1&i_numberrecords=10 Pravilnik o tehničkim i tehničko-eksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila i autobusi kojima se obavlja međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju, "Službeni list RS", br. 99/2005. Ukaz o proglašenju zakona o potvrđivanju carinske Konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MDP (karneta TIR) (Konvencija TIR, 1975), sa prilozima, "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 9/2001. Uprava carina, (2005a), Dokumenti i obrasci u carinskom postupku, http://www.fcs.yu/srpski/uvoz_izvoz/dokumenti_obrasci.htm Uprava carina, (2005b), Carinski postupci, http://www.fcs.yu/srpski/uvoz_izvoz/carinski_postupak.htm Uredba o načinu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za međunarodni prevoz stvari domaćim prevoznicima, ''Službeni glasnik Republike Srbije'' br. 88/05 (2005). Uredba o ratifikaciji konvencije o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR), ("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 11/58) Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, "Službeni list SRJ", br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/2000. Zakon o ugovorima u prevozu u drumskom saobraćaju, "Službeni list SRJ", br. 26/95. Zakon o zdravstvenom osiguranju, "Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005 - ispr.
- 69 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
10 PRILOZI
- 70 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 1: Ugovor o prevozu robe u međunarodnom drumskom saobraćaju UGOVOR O PREVOZU ROBE U MEĐUNARODNOM DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Zaključen dana _____________ godine u __________ između: 1.
___________________________________ _______________
(firma
-
naziv
i
sedište),
koju
zastupa
(firma
-
naziv
i
sedište),
koju
zastupa
(dalje: Pošiljalac) i 2.
___________________________________ _________________
(dalje: Prevozilac)
Predmet ugovora Član 1 Predmet ovog ugovora je prevoz razne robe iz Zapadne Evrope za Saveznu Republiku Jugoslaviju i obratno. Prevoznina Član 2 Prevozninu ugovorne strane utvrđuju za svaki prevoz pojedinačno i potvrđuju je teleksom ili telefonom, uzimajući u obzir tržišne cene u momentu sklapanja ugovora, količine transporta i značaj korisnika usluge. Način plaćanja Član 3 Pošiljalac se obavezuje da izvrši plaćanje prevoza najkasnije u roku od 30 dana po prijemu uredne i dokumentovane fakture, s priloženim, od primaoca uredno overenim CMR tovarnim listom, na račun Prevozioca. Obaveštavanje o kretanju vozila Član 4 Prevozilac je dužan da blagovremeno javi Prevoziocu (teleksom, telefaksom ili telefonom) kretanje svojih vozila iz Zapadne Evrope (broj vozila, istovarno mesto, predviđeni datum prispeća na istovar). Na osnovu najave iz prethodnog stava, Pošiljalac će tražiti terete za utovar vozila iz Zapadne Evrope za Saveznu Republiku Jugoslaviju i o tome će teleksom ili telefonom obavestiti Prevozioca. Prevozilac će obavezati svoje vozače da se telefonom javljaju pošiljaocu sa granice države mesta istovara, odnosno najkasnije u mestu istovara, radi primanja od Pošiljaoca potrebnih naloga za utovar (mesto, adresa, vreme, roba, odredište i dr.), na osnovu dogovorenih prevoza sa Prevoziocem.
- 71 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Plaćanje dangubnine Član 5
Ako nije drukčije dogovoreno, Prevozilac ima pravo da fakturiše Pošiljaocu iznos od _______ na ime dangube kamiona za jedan dan čekanja. Slobodno vreme za utovar je 24 sata, a za istovar 48 sati, ako nije drukčije dogovoreno. Vreme od petka u 14 sati, ili dane pre praznika do ponedeljka u 8 sati, ili dane posle praznika, ne računa se u vreme čekanja. Osiguranje od transportnih rizika Član 6 Prevozilac se obavezuje da prevoze obavlja ispravnim vozilima u besprekornom stanju, kao i da preuzete prevoze pokrije odgovarajućim osiguranjem u smislu _____________ Konvencije (Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom - CMR - "Sl. list FNRJ", Dodatak, br. 11/1958). Važenje ugovora Član 7 Ovaj ugovor važi godinu dana, tj. do kraja _______ godine. Ako ga nijedna strana ne otkaže pismenim putem tri meseca pre isteka, automatski se produžava za sledeću godinu. Primena Konvencije CMR Član 8 Za pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom važi Konvencija CMR. Rešavanje sporova Član 9 U slučaju spora mesno je nadležan sud u ______________.
POŠILJALAC __________________
PREVOZILAC __________________
Privrednik broj 120
- 72 -
Diplomski rad
Vladimir KneŞević 98 - 1- 032
Prilog 2: CMR tovarni list
- 73 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 3: Bilateralna dozvola za međunarodni drumski prevoz između SCG i Belorusije
- 74 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 4: Godišnja CEMT dozvola za međunarodni drumski prevoz sa ograničenjem korišćenja na teritoriji Austrije
- 75 -
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
2
b) Mesto istovara
b) Datum dolaska
1
a) Mesto utovara
a) Datum polaska
Prilog 5: Dnevnik putovanja
Diplomski rad
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
3
b) Država istovara
a) Država utovara
4
Registarske oznake vozila / Država registracije 5
Ukupna masa (u tonama) (sa jednom decimalom)
Vladimir Kneževiü 98 - 1- 032
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
a) b)
6
Stanje km u odlasku Stanje km u dolasku
7
- 76 -
Posebne napomene
CEMT dozvola br. .........................
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 6: Saobraćajna dozvola i polisa osiguranja od autoodgovornosti
- 77 -
Diplomski rad
Prilog
Potpis
2
čestice
CEMT Rezolucija CEMT/CM(91)26/Final
Snaga ≤ 85 kW: 0,68 Snaga > 85 kW: 0,40
Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49/02A ili Uputstvu 88/77/EEZ dopunjenim i izmenjenim Uputstvom 91/542/EEZ A Najveća vrednost [g/kWh]2 Zagađivači Izmerene vrednosti [g/kWh] 4,90 CO 1,23 HC 9,00 NOx
Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.51/02, odnosno Uputstvu 70/157/EEZ dopunjenim i izmenjenim Uputstvom 92/97/EEC Najveći nivo buke Izmereni nivo buke Snaga motora [dB(A)] [dB(A)] 77 ≤ 75 [kW] 78 > 75 [kW] ili < 150 [kW] 80 ≥ 150 [kW] Na: U: Od strane: Brzina prilaženja [km/h]: U stepenu prenosa: Nivo buke komprimovanog vazduha [dB(A)]: Nivo buke u neposrednoj blizini [dB(A)]: pri [min-1]:
Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.85, odnosno Uputstvu 80/1269/EEZ dopunjenim i izmenjenim Uputstvom 89/491/EEZ Najveća snaga motora [kW]: pri [min-1]:
Tip motora: Broj motora:
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
7: POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIČKIH USLOVA U POGLEDU BUKE I EMISIJE ZAGAĐIVAČA ZA "ZELENO" VOZILO Broj: ....................
Usaglašeno sa tehničkim zahtevima Rezolucije CEMT/CM(91)26/Final
(naziv) proizvođač, ili ovlašćeno lice proizvođača u državi registracije1 :
(naziv i adresa) vozila opisanog u daljem tekstu, ovim potvrđuje da je naznačeno vozilo dana....................................., identično sa vozilom koje je dana ..................................... bilo u saglasnosti sa zahtevima Rezolucije CEMT/CM(91)26/Final i potvrđuje da su unete pojedinosti tačne.
Datum
Potpis proizvođača ili ovlašćenog lica proizvođača u državi registracije. Mesto
Precrtati neodgovarajuće.
Tip vozila: VIN oznaka vozila:
1
- 78 -
Diplomski rad
Prilog 8:
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Potvrda "A" za "zelenije i bezbedno" vozilo broj: ......................
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIČKIH USLOVA U POGLEDU BUKE I EMISIJE ZAGAĐIVAČA ZA "ZELENIJE I BEZBEDNO" VOZILO
Tip vozila i proizvođač: VIN oznaka vozila: Tip i broj motora: Proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije34 (naziv preduzeća) ovim potvrđuje da je naznačeno vozilo identično sa vozilom koje je dana ........................................ bilo saglasno sa odredbama Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvrđuje da su unete pojedinosti tačne. Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.85, odnosno Uputstvu 80/1269/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/99/EZ Najveća snaga motora [kW]: pri [min-1]:
BUKA I EMISIJA ZAGAĐIVAČA Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.51/02, odnosno Uputstvu 70/157/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/101/EZ Najveći nivo buke [dB(A)] Snaga motora Izmereni nivo buke [dB(A)] 77 ≤ 75 [kW] 78 > 75 [kW] ili < 150 [kW] 80 ≥ 150 [kW] Na: U: Od strane: Brzina prilaženja [km/h]: U stepenu prenosa: Nivo buke komprimovanog vazduha [dB(A)]: Nivo buke u neposrednoj blizini [dB(A)]: pri [min-1]:
Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49/02, odnosno Uputstvu 88/77/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 91/542/EEZ Najveća vrednost [g/kWh] Zagađivači Izmerene vrednosti [g/kWh] 4,0 CO 1,1 HC 7,0 NOx 0,15 čestice
Mesto
34
Datum
Potpis i pečat
Precrtati neodgovarajuće.
- 79 -
Diplomski rad
Prilog 9:
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Potvrda "B" za "zelenije i bezbedno" vozilo broj: ......................
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIČKIH USLOVA U POGLEDU BEZBEDNOSTI ZA "ZELENIJE I BEZBEDNO" VOZILO -
Nadležni organ u državi registracije,35 i 36
-
Proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije1 ili
-
Nadležni organ u državi registracije i proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije kada proizvođač vozila ne ugrađuje svu opremu.1i37 (naziv(i) preduzeća i/ili nadležnog organa)
ovim potvrđuje da naznačeno vozilo ispunjava odredbe Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL, i potvrđuje da su unete pojedinosti tačne. Motorno vozilo je opremljeno sa:
□□
uređajem za zaštitu od podletanja sa zadnje strane pod vozilo38 u skladu sa UNECE Pravilnikom br. R58 ili Uputstvom 70/221/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2000/8/EZ,
□□
uređajem za bočnu zaštitu4 u skladu sa UNECE Pravilnikom br. R.73 ili Uputstvom 89/297/EEZ,
□□
svetlom za upozorenje u skladu sa UNECE Pravilnikom br. R.6 ili Uputstvom 76/756/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/15/EZ,
□□
tahografom u skladu sa UNECE AETR Sporazumom ili Uredbom Saveta (EEZ) br. 3821/85 koja je poslednji put izmenjena i dopunjena Uredbom (EZ) br. 1056/97 ili br. 2135/98,
□□
uređajem za ograničenje brzine u skladu sa UNECE Pravilnikom R.89 ili Uputstvom 92/24/EEZ,
□□
tablama za označavanje dugih i teških vozila u skladu sa Pravilnikom UNECE R.70,
□□
uređajem za kočenje, uključujući ABS sistem u skladu sa UNECE Pravilnikom R.13 ili Uputstvom 71/320/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 98/12/EZ,
□□
uređajem za upravljanje u skladu sa UNECE Pravilnikom R.79 ili Uputstvom 70/311/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 92/62/EZ ili Uputstvom 1999/7/EZ
Mesto
35 36 37 38
Datum
Potpis(i) i pečat(i)
Precrtati neodgovarajuće. Za države u kojima ne postoji ovlašćeni predstavnik proizvođača vozila. U ovom slučaju, kvadratiće levo popunjava prvi potpisnik a kvadratiće desno drugi potpisnik. Ne primenjuje se na vučno vozilo za poluprikolice.
- 80 -
Diplomski rad
Prilog 10:
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Potvrda "A" za "EURO 3 bezbedno" vozilo broj: ...................
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIČKIH USLOVA U POGLEDU BUKE I EMISIJE ZAGAĐIVAČA ZA "EURO 3 BEZBEDNO" VOZILO
Proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije39 (naziv preduzeća) ovim potvrđuje da je naznačeno vozilo identično sa vozilom koje je dana ................................. bilo saglasno sa odredbama Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvrđuje da su unete pojedinosti tačne. Tip vozila i proizvođač: VIN oznaka vozila: Tip i broj motora: Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.85, odnosno Uputstvu 80/1269/EEZ kao što je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 1999/99/EZ Najveća snaga motora [kW]: pri [min-1] : BUKA I EMISIJA ZAGAĐIVAČA Buka merena prema1: UNECE Pravilniku R.51/02, odnosno Uputstvu 70/157/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/101/EZ Najveći nivo buke40 [dB(A)] Snaga motora Izmereni nivo buke [dB(A)] 77 ≤ 75 [kW] 78 > 75 [kW] ili< 150 [kW] 80 >150 [kW] Na: U: Od strane: Brzina prilaženja [km/h]: U stepenu prenosa: Nivo buke komprimovanog vazduha [dB(A)]: Nivo buke u neposrednoj blizini [dB(A)]: pri [min-1] : Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49/03 ili Uputstvu 88/77/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/96/EZ i prema ESC i ELR ciklusu ispitivanja Najveća vrednost [g/kWh] Zagađivači Izmerene vrednosti [g/kWh] 2,1 [g/kWh] CO [g/kWh] 0,66 [g/kWh] HC [g/kWh] 5,0 [g/kWh] NOx [g/kWh] 0,10 (0,13)41 [g/kWh]) čestice [g/kWh] 0,8 [m-1] opacitet [m-1] Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49/03, odnosno Uputstvu 88/77/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom1999/96/EZ i prema ETC ciklusu ispitivanja Najveća vrednost [g/kWh] Zagađivači Izmerene vrednosti [g/kWh] 5,45 CO 0,78 NMHC 1,60 CH442 5,00 NOx 0,16 (0,21) čestice Mesto
39 40 41 42
Datum
Potpis i pečat
Nepotrebno precrtati. Rezolucija CEMT/CM(95)4/Final i CEMT/CM(98)8/Final. Za motore sa zapreminom cilindra ispod 0.75 dm3 i nominalnim režimom ispod 3000 min-1. Samo za motore na prirodan gas prema odredbama za ETC ispitivanja (Prilog III, dodatak 2, tačka 3.9 Uputstva 1999/96/EZ).
- 81 -
Diplomski rad
Prilog 11:
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Potvrda "B" za "EURO 3 bezbedno" vozilo broj: ..................
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIČKIH USLOVA U POGLEDU BEZBEDNOSTI ZA "EURO 3 BEZBEDNO" VOZILO - Nadležni organ u državi registracije,43
i 44
- Proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije1 ili - Nadležni organ u državi registracije i proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača vozila u državi registracije kada proizvođač vozila ne ugrađuje svu i opremu.1 45 (naziv(i) preduzeća i/ili nadležnog organa) ovim potvrđuje da naznačeno vozilo ispunjava odredbe Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvrđuje da su unete pojedinosti tačne. Motorno vozilo je opremljeno sa: □□
uređajem za zaštitu od podletanja za zadnje strane pod vozilo46 u skladu sa UNECE Pravilnikom R.58 ili Uputstvom 70/221/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2000/8/EZ
□□
uređajem za bočnu zaštitu u skladu sa UNECE Pravilnikom R.73 ili Uputstvom 89/297/EEZ,
□□
retrovizorima u skladu sa UNECE Pravilnikom R.46 ili Uputstvom 71/1271/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 88/321/EZ ili Uputstvom 2003/97/EZ,
□□
svetlosnim i svetlosno-signalnim uređajima u skladu sa UNECE Pravilnikom R.48 ili Uputstvom 76/756/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 97/28/EZ,
□ □ tahografom u skladu sa UNECE AETR Sporazumom ili Uredbom Saveta (EEZ) br. 3821/85 izmenjenom i dopunjenom Uredbom (EZ) br. 1056/97 ili br. 2135/98, □□
uređajem za ograničenje brzine u skladu sa UNECE Pravilnikom R.89 ili Uputstvom 92/24/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2004/11/EZ,
□□
tablom za označavanje dugih i teških vozila u skladu sa UNECE Pravilnikom R.70,
□□
uređajem za kočenje, uključujući ABS sistem u skladu sa UNECE Pravilnikom R.13 ili Uputstvom 71/320/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 98/12/EZ,
□□
uređajem za upravljanje u skladu sa UNECE Pravilnikom R.79 ili Uputstvom 70/311/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/7/EZ
. Mesto
43 44 45 46
Datum
Potpis(i) i pečat(i)
Nepotrebno precrtati. Za države u kojima ne postoji ovlašćeni predstavnik proizvođača vozila. U ovom slučaju, levu kolonu kvadratića popunjava prvi potpisnik a desnu kolonu kvadratića popunjava drugi pot Ne primenjuje se na vučno vozilo za poluprikolicu.
- 82 -
Diplomski rad
Prilog 12:
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Potvrda "A" za "EURO 4 bezbedno" vozilo broj: ...................
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIČKIH USLOVA U POGLEDU BUKE I EMISIJE ZAGAĐIVAČA ZA "EURO 4 BEZBEDNO" VOZILO Tip vozila i proizvođač: VIN oznaka vozila: Tip i broj motora: Proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije47 (naziv preduzeća) ovim potvrđuje da je naznačeno vozilo identično sa vozilom koje je dana ................................. bilo saglasno sa odredbama Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvrđuje da su unete pojedinosti tačne. Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.85, odnosno Uputstvom 80/1269/EEZ kao što je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 1999/99/EZ Najveća snaga motora [kW]: pri [min-1] : BUKA I EMISIJA ZAGAĐIVAČA Buka merena prema1: UNECE Pravilniku R.51, odnosno Uputstvom 70/157/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/101/EZ Najveći nivo buke48 [dB(A)] Snaga motora Izmereni nivo buke [dB(A)] 77 ≤ 75 [kW] 78 > 75 [kW] ili < 150 [kW] 80 ≥ 150 [kW] Na: U: Od strane: Brzina prilaženja [km/h]: U stepenu prenosa: Nivo buke komprimovanog vazduha [dB(A)]: Nivo buke u neposrednoj blizini [dB(A)]: pri [min-1] : Mereno prema1: UNECE Pravilniku R.49, odnosno Uputstvom 88/77/EEZ kao što je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 2001/27/EZ Najveća vrednost [g/kWh] Zagađivači Izmerene vrednosti [g/kWh] 1,50 [g/kWh] CO [g/kWh] 0,66 [g/kWh] HC [g/kWh] 3,50 [g/kWh] NOx [g/kWh] 0,02 [g/kWh] čestice [g/kWh] 0,50 [m-1] opacitet [m-1] 1 Mereno prema : UNECE Pravilniku R.49, ili Uputstvu 88/77/EEZ kao što je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 2001/27/EZ i prema ETC ciklusu ispitivanja Najveća vrednost [g/kWh] Zagađivači Izmerene vrednosti [g/kWh] 4,00 CO 0,35 NMHC 1,10 CH449 3,50 NOx 0,03 čestice50 Mesto 47 48 49 50
Datum
Potpis i pečat
Nepotrebno precrtati. Rezolucija CEMT/CM(95)4/Final i CEMT/CM(98)8/Final. Samo za motore na prirodni gas. Ne primenjuje se na motore na gas.
- 83 -
Diplomski rad
Prilog 13:
Vladimir Knežević 98 - 1- 032 Potvrda "B" za "EURO 4 bezbedno" vozilo broj: ..................
POTVRDA O ISPUNJAVANJU TEHNIČKIH USLOVA U POGLEDU BEZBEDNOSTI ZA " EURO 4 BEZBEDNO" VOZILO - Nadležni organ u državi registracije,51 i 52 - Proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije1 ili - Nadležni organ u državi registracije i proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača vozila u državi registracije kada proizvođač vozila ne ugrađuje svu opremu.1 i 53 (naziv(i) preduzeća i/ili nadležnog organa) ovim potvrđuje da naznačeno vozilo ispunjava odredbe Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvrđuje da su unete pojedinosti tačne. Motorno vozilo je opremljeno sa:
□□
uređajem za zaštitu od podletanja za zadnje strane pod vozilo54 u skladu sa UNECE Pravilnikom R.58 ili Uputstvom 70/221/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2000/8/EZ,
□□
uređajem za bočnu zaštitu u skladu sa UNECE Pravilnikom R.73 ili Uputstvom 89/297/EEZ,
□□
retrovizorima u skladu sa UNECE Pravilnikom R.46 ili Uputstvom 71/1271/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 88/321/EZ ili Uputstvom 2003/97/EZ,
□□
svetlosnim i svetlosno-signalnim uređajima u skladu sa UNECE Pravilnikom R.48 ili Uputstvom 76/756/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 97/28/EZ,
□ □ tahografom u skladu sa UNECE AETR Sporazumom ili Uredbom Saveta (EEZ) br. 3821/85 izmenjenom dopunjenom Uredbom (EZ) br. 1056/97 ili br. 2135/98, □□
uređajem za ograničenje brzine u skladu sa UNECE Pravilnikom R.89 ili Uputstvom 92/24/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 2004/11/EZ,
□□
tablom za označavanje dugih i teških vozila u skladu sa UNECE Pravilnikom R.70,
□□
uređajem za kočenje, uključujući ABS sistem u skladu sa UNECE Pravilnikom R.13 ili Uputstvom 71/320/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 98/12/EZ,
□□
uređajem za upravljanje u skladu sa UNECE Pravilnikom R.79 ili Uputstvom 70/311/EEZ izmenjenim i dopunjenim Uputstvom 1999/7/EZ. Mesto
Datum
Potpis(i) i pečat(i)
51
Nepotrebno precrtati. Za države u kojima ne postoji ovlašćeni predstavnik proizvođača vozila. 53 U ovom slučaju, levu kolonu kvadratića popunjava prvi potpisnik a desnu kolonu kvadratića popunjava drugi potpisnik. 54 Ne primenjuje se na vučno vozilo za poluprikolicu. 52
- 84 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 14:
Potvrda broj: ....................
POTVRDA ZA PRIKLJUČNO VOZILO55 O ISPUNJAVANJU TEHNIČKIH USLOVA ZA "BEZBEDNO" VOZILO (ZELENIJE, EURO 3, EURO 4 …) SAGLASNO ODREDBAMA REZOLUCIJE CEMT/CM(2005)9/FINAL Tip vozila i proizvođač: VIN oznaka vozila: - Nadležni organ u državi registracije,56 i 57 - Proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije2 ili - Nadležni organ u državi registracije i proizvođač vozila, ili ovlašćeni predstavnik proizvođača vozila u državi registracije kada proizvođač vozila ne ugrađuje svu opremu.2 i 58 (naziv(i) preduzeća i/ili nadležnog organa) ovim potvrđuje da naznačeno vozilo ispunjava odredbe Rezolucije CEMT/CM(2005)9/FINAL i potvrđuje da su unete pojedinosti tačne. Prikolica je opremljena sa:
□□
uređajem za zaštitu od podletanja sa zadnje strane pod vozilo u skladu sa UNECE Pravilnikom R.58 ili Uputstvom 70/221/EEZ kao što je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 2000/8/EZ,
□□
uređajem za bočnu zaštitu u skladu sa UNECE Pravilnikom R.73 ili Uputstvom 89/297/EEZ,
□□
svetlima za upozorenje u skladu sa UNECE Pravilnikom R.48 ili Uputstvom 76/756/EEZ kao što je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 97/28/EZ,
□□
tablom za označavanje dugih i teških vozila u skladu sa UNECE Pravilnikom R.70,
□□
uređajem za kočenje, uključujući ABS sistem, u skladu sa UNECE Pravilnikom R.13 ili Uputstvom 71/320/EEZ kao što je poslednji put izmenjeno i dopunjeno Uputstvom 98/12/EZ.
Mesto
Datum
Potpis i pečat
55
Prikolice i poluprikolice. Nepotrebno precrtati. 57 Za države u kojima ne postoji ovlašćeni predstavnik proizvođača vozila. 58 U ovom slučaju, levu kolonu kvadratića popunjava prvi potpisnik a desnu kolonu kvadratića popunjava drugi potpisnik. 56
- 85 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 15:
Potvrda za teretno i priključno vozilo broj: ....................
POTVRDA O SPOSOBNOSTI TERETNOG I PRIKLJUČNOG VOZILA ZA KORIŠĆENJE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU SAGLASNO UPUTSTVU 96/96/EZ IZMENJENIM I DOPUNJENIM UPUTSTVOM 1999/52/EZ, U CILJU PRIMENE REZOLUCIJE CEMT/CM(2005)9/FINAL
Registarski broj vozila: Potvrda o saglasnosti br.: Tip vozila i proizvođač: 59 VIN oznaka vozila: Tip i broj motora60: Nadležn telo ili ustanovaS određene i direktno nadzirane od strane države registracije, a u svrhu primene UNECE Sporazuma iz 1997. godine ili UNECE usaglašenog Pravilnika R.E.I (TRANS/SC.1/294/Rev.5) izmenjenog i dopunjenog 2001. godine (TRANS/WP.1/2001/25) ili Uputstva 96/96/EZ, ovim potvrđuje da je naznačeno vozilo saglasno sa odredbama gore navedenih propisa, kao i da su sledeće stavke obavezno proverene: - kočioni sistem (uključujući ABS sistem, kompatibilnost sa priključnim vozilom i viceversa), - upravljački točak2 i upravljački uređaji, - vidljivost, - svetlosni i svetlosno-signalni uređaj i električna oprema, - osovine, naplatci, pneumatici i oslanjanje (uključujući dubinu gazećeg sloja), - šasija i delovi šasije, uključujući uređaje za bočnu zaštitu i zaštitu od podletanja sa zadnje strane pod vozilo, - druga oprema, uključujući:
-
sigurnosni trougao2,
-
tahograf (zapečaćen)2,
-
uređaj za ograničenje brzine2,
- opacitet2 – vrednost koeficijenta apsorpcije: Mesto
59 60
Datum
[m-1]. Potpis i pečat
U slučaju priključnog vozila – tip priključnog vozila. Nе primenjuje se na priključna vozila.
- 86 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 16: Vozačka dozvola, međunarodna vozačka dozvola, pasoš i viza,
- 87 -
Diplomski rad
Vladimir KneĹževiÄ&#x2021; 98 - 1- 032
Prilog 17: Jedinstvena carinska isprava (JCI)
- 88 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 18: Sažeta deklaracija
- 89 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 19: Deklaracija za carinsku vrednost (DCV) SLUŽBENA BELEŠKA I
1. NAZIV I ADRESA PRODAVCA
2 (a). NAZIV I ADRESA KUPCA
2(b). IME I ADRESA PODNOSIOCA
VAŽNA NAPOMENA Podnošenjem ove deklaracije deklarant preuzima odgovornost za istinitost i potpunost podataka navedeniih u ovom obrascu i njegovim dodacima, kao i za verodostojnost podnesenih isprava. Deklarant se takože obavezuje da će podneti i druge isprave ili dati dopunske informacije koje carinarnica smatra potrebnim za utvrđivanje carinske vrednosti robe.
3. Paritet isporuke
4. Broj i datum fakture
5. Broj i datum ugovora
6. Broj i datum bilo koje prethodne carinske odluke koja se odnosi na rubrike 7 do 9
Upisati X potrebno DA
gde
je
NE
7 (a). Dali su kupac i prodavac POVEZANI (*) u skladu sa članom 46, stav 2. i 3. Carinskog zakona? Ako nisu, popunite rubriku 8. (b) Da li povezanost utiče na cenu robe? (c) – opcioni odgovor: Da li se transakcijska vrednost uvezene robe približava transakcijskoj vrednosti iste ili slične robe uvezene i isto ili približno isto vreme? Ako je odgovor DA navesti pojedinosti. 8(a). Da li postoje bilo koja ograničenja u pogledu raspolaganja ili korišćenja robe od strane kupca, osim ograničenja iz člana 46 stav 1 Carinskog zakona koja:
-
DA
NE
DA
NE
su određena ili zahtevana zakonom iloi od strane javnih organa, ograničavaju geografsku oblast u kojoj roba može biti ponovo prodata ili,
ne utiču bitno na vrednost robe? (b) Da li prodaja ili cena robe podleže USLOVU ili NAKNADI čija se vrednost ne može utvrditi u odnosu na vrednost robe koja se vrednuje (član 46 stav 1 tačka 2 Carinskog zakona)? Specifirati prirodu ograničenja ako postoje. Ako se vrednost uslova ili naknada može utvrditi, navesti iznos u rubriku 11 (b). 9(a). Da li se plaćaju naknade za korišćenje prava intelektualne svojine, uključujući naknadu za LICENCE, za uvezenu robu, koje kupac plaća posredno ili neposredno kao uslov prodaje? (b) Da li prihod od PONOVNE PRODAJE, RASPOLAGANJA, ili UPOTREBE robe direktno ili indirektno pripada trgovcu? Ako je odgovor DA na bilo kioje od ovih pitanja, psecifirati uslove i ako je moguće uneti iznose u rubrikama 15 i 16. (*) NAPOMENE ZA RUBRIKU 7 ( ČLAN 46, STAV 2 I 3 CARINSKOG ZAKONA) 1. Smatraća se da su kupac i prodavac povezani samo ako: a) je jedan od njih direktor ili rukovodilac firme koja je u vlasništvu ovog drugog. b) su pravno priznati partneri u poslu c) su u odnosu poslodavac i zaposleni d) je jedan od njih direktni ili indirektni vlasnik, kontroliše ili poseduje 5 % ili više akcija š pravom glasa ili deonica u svakoj firmi e) jedan direktno ili indirektno kontroliše drugog f) su posredno ili neposredno pod kontrolom trećeg lica g) zajedno, direktno ili indirektno, kontrolišu treće lice h) su članovi iste porodice.
10 (a). Broj DCV BIS koji se prilažu
10 (b). Mesto Datum Potpis
2. Lica koja su međusobno povezana, na način da je jedan od njih isključivi zastupnik, isključivi distributer ili isključivi koncesionar drugog, smatraće se povezanim ako je ispunjen neki od kriterijuma iz tačke 1 ove napomene.
- 90 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 20: Spisak pošiljke SPISAK POŠILJKE Redni Oznake, brojevi, količina i vrsta Zemlja broj pakovanja; otpreme/ opis robe i primalac
Pečat
izvoza
Bruto Rezervisano masa u za službenu kg upotrebu
Potpis podnosioca
- 91 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 21: Izgled vaučera TIR karneta
- 92 -
Diplomski rad
Vladimir Knežević 98 - 1- 032
Prilog 22: Izgled korica ATA karneta
- 93 -